| је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа |
| ? на обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац пр |
| </p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пре |
| кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах |
| сно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</ |
| радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао |
| ране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lang="fr">faute |
| рт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад |
| вши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за |
| И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несв |
| а ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јеса |
| се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Шт |
| девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена |
| седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreig |
| на; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ва |
| која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он |
| бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите |
| и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; |
| <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе |
| а мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је |
| Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зат |
| рах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> |
| у је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за |
| огледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетн |
| боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и |
| рима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> |
| ена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу |
| , — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двом |
| шчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе поглед |
| сведока колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео |
| ка између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је |
| це било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У др |
| х <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му |
| >Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“< |
| и бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас |
| но Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта ур |
| у, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широк |
| стина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло поп |
| вије своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралишт |
| јвећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости |
| и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у на |
| а му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроб |
| мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што |
| ива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, |
| , Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од |
| беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> |
| а, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску вој |
| 23" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је |
| шли међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре ов |
| ам радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} |
| свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он |
| тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе реч |
| да једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово |
| е.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки д |
| ају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, |
| од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини |
| је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb |
| Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирк |
| да, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико л |
| да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и ни |
| нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих да |
| што су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као вел |
| весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, п |
| ицу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као |
| </p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с т |
| бу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им по |
| тпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема ру |
| ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалос |
| {S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дуб |
| ри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми |
| с њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После о |
| p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку пот |
| <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био |
| време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном |
| <p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак |
| анашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам т |
| нте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" |
| ладена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> |
| игаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заи |
| ажио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме н |
| , руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quo |
| даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Мл |
| до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, |
| у, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши м |
| у.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невољ |
| или сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите как |
| туа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обил |
| одило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпиј |
| а се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је |
| весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови ста |
| ајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се |
| е тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори |
| ам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се на |
| ту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би |
| и у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијан |
| жала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог б |
| и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у с |
| од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни офици |
| по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да |
| о: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго |
| у Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p> |
| многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да з |
| асови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> |
| хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у п |
| бове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гро |
| т брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тра |
| ву треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на љу |
| обио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужд |
| неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти сво |
| плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора |
| ритисне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p> |
| е миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао |
| ико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, н |
| за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милуј |
| осподин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“ |
| о. — Владика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових |
| „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из дана |
| ло, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У |
| дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> |
| баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један др |
| ити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са ве |
| Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји |
| истаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану. |
| оје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ко |
| до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек н |
| орадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су и |
| е бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора п |
| њи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> |
| сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у ви |
| ета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака! |
| м, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Ш |
| пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која бра |
| >„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела пок |
| у па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="6 |
| с приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео |
| дање; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од м |
| ан пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, зауст |
| уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томаша |
| ко весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју с |
| </p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пр |
| ти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: м |
| тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држа |
| њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу с |
| у и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало |
| не, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојб |
| мена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у с |
| а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</ |
| и шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</ |
| има матрозима њиховим матерњим језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезл |
| ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који ј |
| је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте |
| новом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“ |
| не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као шт |
| остан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у тво |
| ћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја р |
| гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква |
| оју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у ж |
| је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде од |
| д — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:< |
| таку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припозн |
| нин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, б |
| >Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео |
| ђице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</ |
| ођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти ре |
| праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ни |
| ху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано м |
| се никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био п |
| оме сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступ |
| ано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртво |
| простак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао прева |
| р ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно ч |
| рости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са м |
| ени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега п |
| последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш н |
| ас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувш |
| то замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху ш |
| куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је |
| н блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још д |
| ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то зна |
| и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по це |
| де је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали |
| том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша нес |
| г саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних |
| ће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван по |
| рпског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала |
| олико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово пот |
| > правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени ре |
| почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудите |
| га сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ По |
| ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</ |
| и, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био |
| су постељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Р |
| ји имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право. |
| ехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу у |
| у се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да |
| — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, |
| пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Мла |
| p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" |
| бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А г |
| е одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p |
| > <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју |
| а удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малог |
| адна према онима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко ко |
| едну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Млад |
| био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих в |
| о кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео |
| p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј |
| полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} |
| у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га по |
| смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве с |
| ондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога м |
| поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <m |
| хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> |
| , црномањасту младу, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девој |
| и мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створ |
| , јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд и |
| јопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој |
| ан пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било с |
| ок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима |
| врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душ |
| ="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из да |
| и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и по |
| ци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а |
| лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, |
| би сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију земље и виногр |
| томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, |
| безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио сво |
| анила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љ |
| шен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и |
| „Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежит |
| <pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћ |
| пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облете |
| Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учин |
| о што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</ |
| кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ ни |
| а; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбољ |
| код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То в |
| ако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, |
| ва ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два |
| Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти ост |
| ао просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Ти |
| м на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бри |
| јом војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито |
| сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; |
| еће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бит |
| да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу от |
| е, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — д |
| ђе чували, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набаса |
| шанчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нис |
| писана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и ј |
| топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли на С. |
| <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима |
| онда ће се они сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њи |
| е говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекне |
| лу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује |
| нише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где б |
| екао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу б |
| С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанч |
| S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зов |
| е и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше па се купише гомилама о |
| адаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око ње |
| /p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични |
| Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — |
| је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да |
| јанству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за |
| е на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми |
| тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем. |
| За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.< |
| Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од ду |
| ти; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам |
| у оружје на обрану своје народности.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за свој |
| тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је |
| и, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му |
| зисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он |
| ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па по |
| ости седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје |
| мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p |
| куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду са |
| ело лице због несреће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, |
| се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесниј |
| је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један ча |
| овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и та |
| цом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име пра |
| ити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти |
| сам морао хватати себи пријатељство, — а сиромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и |
| а поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће удар |
| ?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она из |
| мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добр |
| вако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После поглед |
| ...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото |
| есмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито к |
| вори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила т |
| сти, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Види |
| јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини |
| дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, |
| де; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим |
| тима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што |
| а женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати п |
| а свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свеш |
| м никад нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беш |
| де ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на н |
| нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба |
| <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царс |
| па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — |
| ности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и ужи |
| лумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упо |
| јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у н |
| бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из поч |
| и врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим |
| би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као |
| тку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Б |
| је лице покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замис |
| потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у |
| собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обоји |
| вај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове ј |
| </p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на |
| ле ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> |
| амо по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200 |
| шке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко п |
| бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час пре |
| последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете |
| че Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад |
| у тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је С |
| приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„ |
| о неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Гос |
| ез другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој стра |
| ина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се једнак |
| непријатељу ока <pb n="120" /> отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђ |
| гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја п |
| Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а б |
| већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гро |
| о наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили |
| ; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад у |
| горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака ар |
| ару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не мо |
| ање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци |
| у се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено |
| у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> < |
| лањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не |
| вајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; посл |
| моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту |
| /p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> < |
| зговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепи |
| </l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> |
| проклете господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по г |
| аиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљ |
| маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца |
| једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због мил |
| ана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако |
| </p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и |
| ено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђе |
| ти мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота н |
| е или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни |
| круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душ |
| бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до |
| ше, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један |
| аваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуст |
| могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, к |
| се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне: |
| полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прош |
| д од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели |
| дићи за обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крв |
| , он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао |
| дније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се |
| но у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ива |
| ек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће |
| не, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без прес |
| у да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута |
| шар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ од |
| очи своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; м |
| крипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла |
| на с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у ва |
| полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби дола |
| е, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ о |
| рављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до |
| туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е |
| се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из друж |
| ом лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљућ |
| ри му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Мил |
| писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с |
| јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више |
| оше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју ж |
| могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме |
| ео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неи |
| нити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми пр |
| ни једног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао нов |
| едо лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећ |
| је своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам т |
| едели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теб |
| него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин поб |
| ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за |
| ла као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном ор |
| еђати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“< |
| о пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цига |
| ре лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан па |
| јанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера С |
| еђу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казив |
| да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице |
| заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио |
| ици са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форин |
| — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал |
| наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p |
| частиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја м |
| од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због |
| /p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n |
| а је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, ка |
| преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаш |
| .</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јано |
| наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ал |
| ва починио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на ас |
| јао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви |
| , скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена п |
| заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p |
| пустио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала |
| } Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли |
| : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој |
| у за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам |
| дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу |
| е красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово |
| ве.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу |
| оме криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је |
| му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад с |
| при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећ |
| дити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за |
| у две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрет |
| е отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме |
| али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запоп |
| чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје |
| ојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, |
| то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те ка |
| А ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l |
| да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S |
| >„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, а |
| Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заб |
| у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Д |
| со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре |
| да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не с |
| „Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“ |
| премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу |
| Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p |
| ...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш |
| Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га |
| свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је н |
| ћи до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од њего |
| знесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеван |
| ом се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пуш |
| , брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме об |
| ичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.< |
| „То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, |
| проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Ле |
| на, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их позн |
| г судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе су |
| епо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је |
| треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на људе |
| pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћем |
| о си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај |
| поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударит |
| остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, |
| ојим читатељкама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод |
| шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломит |
| плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племић |
| х он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма |
| у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда храни |
| доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је |
| нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци иза |
| рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Б |
| тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целом |
| ињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио |
| ету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да |
| кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе |
| да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто |
| сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави |
| ћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице о |
| ици на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их ви |
| ша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог |
| ом морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p> |
| е можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младе |
| и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима |
| ле тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> < |
| каже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити |
| П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који с |
| еди на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер вид |
| , госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> <di |
| ван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божје |
| /p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја нем |
| жите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте |
| ко?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене |
| ом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, |
| вао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та |
| спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише с |
| ди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после оп |
| си зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, ч |
| ени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда беја |
| тепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју |
| сто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијан |
| н с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима материн |
| е миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала |
| н полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове п |
| ражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за нар |
| храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више та |
| ецу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их те |
| шту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, |
| Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу ст |
| драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину с |
| а њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очи |
| нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше |
| ћете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ |
| ање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натерив |
| чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је |
| јку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је милов |
| крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, |
| Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одве |
| ј се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, |
| са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости так |
| обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора |
| дети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топ |
| он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јано |
| к јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила |
| ао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији |
| ивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тро |
| анац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погину |
| изали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху |
| јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то |
| ој породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе |
| ца! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изм |
| и дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим |
| и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан |
| ети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нек |
| судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчево |
| рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ј |
| де, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачва |
| и, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина |
| био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов |
| кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове н |
| а ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Б |
| те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа |
| та скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летур |
| > <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="4 |
| а тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„ |
| а, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p> |
| судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јад |
| њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; |
| имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p> |
| слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у |
| ити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој |
| а мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то би |
| кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах |
| /quote> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, к |
| реву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога жи |
| n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пу |
| сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два во |
| ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, |
| и своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура |
| мци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не рас |
| је лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ов |
| .{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и |
| да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после |
| тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да |
| Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини |
| о име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’ |
| болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници |
| м хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог ва |
| вом лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица |
| дах странца - говораше приповедајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n |
| <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с пош |
| ао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог.. |
| истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока коли |
| та, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелик |
| „И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, м |
| коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би |
| ад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачвани |
| ху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам љу |
| господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb n="30" |
| Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замисли |
| иви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За |
| ни нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господи |
| да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — в |
| ; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме |
| погледи управљени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да |
| тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p> </div> <div type= |
| аде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућнос |
| да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на |
| асности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од ку |
| човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, |
| , а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мал |
| живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и |
| ни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, с |
| ек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ г |
| у чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: |
| мпањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пије |
| врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; |
| воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, а |
| них новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до |
| ине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спом |
| .</p> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само с |
| па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И |
| Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p> |
| мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се |
| си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„ |
| анити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„ |
| слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> |
| исам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</p> <pb n="96" /> < |
| рана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог в |
| онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бо |
| </l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је С |
| е до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ |
| писане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у |
| три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица уш |
| јој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле |
| ection" /> <p>У најпоследњим колонијама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедуји |
| „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пр |
| а после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен |
| нко Радичевић</p> </quote> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се |
| е!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао го |
| То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и ј |
| несем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{ |
| био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> < |
| у с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша |
| /p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као |
| ти.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> |
| p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нес |
| она мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени м |
| се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p> |
| т.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p |
| као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p |
| на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та |
| рсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени |
| „У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше мног |
| </p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од к |
| јвећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко |
| лији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и |
| тељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог |
| нда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити |
| осит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина |
| је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми так |
| као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе |
| ј!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима |
| јој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се |
| удац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Ц |
| а његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb |
| им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе него ради силнога народа, који се из ц |
| зити; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је свом |
| својствено лепо појетично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изража |
| није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала. |
| теха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како са |
| азговараху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њ |
| икад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја би |
| ом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко нај |
| спода — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како |
| наест људи, који различно беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло |
| еване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али после уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали |
| о душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад |
| орао са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, |
| први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер п |
| ох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, при |
| ватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га п |
| е знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија |
| сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> |
| есте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа |
| у по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом |
| вође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за |
| неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио |
| енило се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, |
| а је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје |
| јега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради с |
| његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</ |
| правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек |
| ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продуж |
| м се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, |
| знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћ |
| адену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво ус |
| ци изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђах |
| сме, коју нико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао ов |
| тео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај да |
| у од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се |
| јано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први |
| ну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па |
| цу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам |
| у зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова с |
| зано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахра |
| ужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да |
| С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свак |
| нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене |
| идео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика |
| с да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, преда |
| > <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreig |
| и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око вра |
| помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога |
| ете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови би |
| елетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за |
| иди величанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу д |
| и.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово за |
| примамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја до |
| владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава с |
| ила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је |
| алом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријате |
| а више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом |
| је било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор |
| погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>З |
| и штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се об |
| џари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к ша |
| , а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} |
| бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас |
| ити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигн |
| ује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи < |
| Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам |
| кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега |
| тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја |
| воље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без |
| о дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета |
| ло што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 б |
| о био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости |
| пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизил |
| р!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као су |
| е најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у |
| томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>Пос |
| срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако |
| /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је н |
| ам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дот |
| ао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону у |
| љно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да |
| и говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S |
| ротиву целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што |
| видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... |
| ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> |
| своју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели так |
| о!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> |
| им винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, кој |
| наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумем |
| вога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави го |
| пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане. |
| о?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И п |
| Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и шт |
| 101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек изневеравах |
| е ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам т |
| те!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако |
| бро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити |
| аше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.< |
| ора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у |
| ате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси кри |
| ио сам, да сам највећу параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„ |
| но било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових ре |
| инти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи с |
| ји је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде о |
| <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју дес |
| и бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари |
| {S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текл |
| даре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“ |
| овиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који |
| то бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црн |
| } Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава |
| нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и по |
| то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад |
| „Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јо |
| мио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не гово |
| <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај. |
| да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове ле |
| /p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ј |
| на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него |
| <p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> |
| имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, ми |
| а се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше |
| го и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви |
| , хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о том |
| и, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићк |
| о су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му |
| па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту ос |
| ишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, |
| обро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу |
| а поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше |
| ђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењ |
| напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време |
| оји би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласило да нема Ср |
| ванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, т |
| летим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете |
| пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред п |
| о и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да |
| ад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Ла |
| гла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега ост |
| му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти |
| у чувари него ма каква строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љу |
| су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе. |
| >У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше |
| ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — |
| обично један стари француски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да ј |
| p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од |
| ети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови п |
| је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушч |
| , ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и |
| мових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина |
| ити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав пр |
| оловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро ст |
| јало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај |
| х прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите л |
| беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао |
| а црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на среди чела |
| „Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Л |
| ети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико ре |
| >„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга |
| лакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не ч |
| је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на свој |
| еби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово |
| овог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрат |
| њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни |
| г су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили би |
| бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог |
| , па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жен |
| пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећ |
| ај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он |
| јим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не мо |
| ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на кој |
| било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају карловачку о |
| о велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа променио у свом држању |
| стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немилостивији него Петар п |
| Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорил |
| моћи не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти |
| попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — |
| ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p>„Али тај млади странац никад у кајуту није силазио; у ли |
| ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а |
| ац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и |
| о и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после |
| причињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропус |
| снувши својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше |
| ао што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела |
| дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав |
| ; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли |
| име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере леп |
| а сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били њ |
| зити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја |
| дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу |
| е неће остати камен на камену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој д |
| ао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој уд |
| ума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да |
| га мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађ |
| Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје |
| егалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса није |
| аш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што |
| о комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањива |
| а, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, т |
| мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе р |
| баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је о |
| ом снахом.</p> <pb n="31" /> <p>„Сирота Анђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опа |
| моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми св |
| ај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се м |
| и се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То ј |
| Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош |
| шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</ |
| тац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог оп |
| <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад |
| Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је |
| у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али |
| , акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> |
| ја беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то ј |
| красно мушко чедо, као какво плавокосо анђеоче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се баци на њега, пр |
| г Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао |
| <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у на |
| кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, |
| ако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весе |
| моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио |
| она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца даде, шт |
| јке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској гале |
| ена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> < |
| нџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном б |
| стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам |
| , да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је |
| еше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бу |
| >Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p |
| ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Младене, оп |
| ајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслу |
| нако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како |
| ма.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за |
| и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свећ |
| ете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, за |
| ном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, к |
| очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се св |
| ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} |
| гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрај |
| падања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скоро сносити не може, где се становн |
| тај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Р |
| ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — прод |
| бар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у коли |
| ему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Мол |
| 0"> <head>X. САСТАНАК</head> <quote> <l>Ах, она мене љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и ук |
| са свим остави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се разбише наши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p |
| мосталности — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; |
| брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско че |
| ца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање с |
| та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила |
| с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смр |
| то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради |
| , нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је т |
| ура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> < |
| адне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи по |
| младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, |
| ио у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгуби |
| gn> — до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ дав |
| и је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом |
| ејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што к |
| уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме з |
| а и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас |
| о женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два у |
| омислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који и |
| све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И т |
| ти — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} |
| наштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Ма |
| право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од |
| вао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо п |
| оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p> </div> <div type="chapter |
| њала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа при |
| ене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то |
| требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна |
| мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни |
| па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек |
| мено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни |
| а, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће |
| огледа момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово п |
| оринти платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики |
| није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као |
| ело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџа |
| исмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје п |
| рајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима |
| , многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако ла |
| аки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео он |
| p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од |
| о почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У на |
| аџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, |
| га, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p> |
| то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од |
| аном на кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коњ |
| есе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „ |
| ла.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међ |
| ца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљути |
| добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не |
| утове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а ка |
| се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, н |
| о.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он |
| него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb |
| у ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на шт |
| оследњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишт |
| овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и та |
| ком барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око ју |
| барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите себи |
| о верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћ |
| у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="1 |
| али јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У |
| а него о части, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам |
| тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху за |
| раничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладај |
| ари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргн |
| S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој обранитељ, како то види, |
| ки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они |
| о у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један бата |
| ата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се смео противити власт |
| че:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви |
| ом, носећи са собом један секиру, други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с он |
| море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све |
| коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере н |
| ише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза |
| је је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор |
| каше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као |
| оје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натра |
| учен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreign xml:lang="fr">fiac |
| анђеоче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љуба |
| а, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав ле |
| неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа до |
| брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли сво |
| у и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред |
| мртвачке сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им |
| женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме |
| <pb n="156" /> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p |
| д године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљине; скитао |
| </p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{S} |
| } О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, |
| разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови др |
| а.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке ве |
| <head>XIV.{S} ТАМНИЦА</head> <quote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољен |
| лим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у |
| шљана — као што носе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, има |
| вим сузама.</p> <p>После кратког ћутања Бачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву |
| ји од другога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“ |
| благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно |
| е помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, |
| али — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто |
| кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог чове |
| е и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било неш |
| о је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад са |
| Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад ниса |
| пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог |
| у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља јед |
| ан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац беј |
| боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био гр |
| ити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је |
| ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говор |
| ас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора би |
| > <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чаш |
| нош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — |
| м да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало ћутања, — то не може тако на веки о |
| <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша |
| уга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избор |
| И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати |
| хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом проду |
| видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му испр |
| ам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем с |
| поветке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чини |
| и.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који |
| инити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни как |
| влији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам |
| вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десном руком к неб |
| па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорит |
| ј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери он |
| шло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни свој |
| >„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — р |
| о ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед састане са сажалит |
| н велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а г |
| који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.< |
| љаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Срема |
| омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер види |
| бразе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> |
| нда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем |
| рао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у т |
| ише у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, ко |
| Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема |
| м самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му ј |
| ања проговори:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђак |
| други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли |
| и не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, |
| незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо |
| моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <p |
| а њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба до |
| адвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се |
| а била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа. |
| ска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> |
| ду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? |
| ико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.< |
| во су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И |
| амници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи |
| и, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Б |
| н други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а сл |
| си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује. |
| летим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијан |
| ао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да с |
| ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{ |
| есеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови стари |
| замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху шир |
| дарала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам |
| ; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам б |
| ели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну |
| м себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи к |
| S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добр |
| Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p |
| оба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе А |
| оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену |
| мађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Србина |
| дима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не сме |
| ружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мисли |
| други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не н |
| овао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за ру |
| и, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов |
| а света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услуг |
| му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </q |
| баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хра |
| еху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар |
| оје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> < |
| о служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао н |
| беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазр |
| другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо |
| е ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим |
| ном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјас |
| љи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек |
| постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчи |
| себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p |
| не љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сва |
| пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, |
| већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да разде |
| ад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до |
| Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> |
| то нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му |
| ов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њем |
| јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини |
| ,— продере се на мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео т |
| , морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био к |
| новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој си |
| свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака момак дође с |
| , то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на |
| а; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И посл |
| што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајца |
| , где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скор |
| — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му око ушију пролетаху.</p> <p |
| <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму |
| живао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у б |
| у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најма |
| м могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попре |
| м се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора. |
| и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари св |
| опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да М |
| икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изр |
| о од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у прост |
| , а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим |
| би оваки обичан разговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ру |
| о бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S |
| ро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловањ |
| земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она беше о |
| рети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му ј |
| зне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>М |
| Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, и |
| ез обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно зна |
| обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна н |
| ер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо м |
| да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p |
| село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће |
| де он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне |
| чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ вик |
| , па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, св |
| простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер |
| а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> |
| не и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао кој |
| ећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује |
| подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхр |
| се становници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песк |
| већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздах |
| седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — гов |
| росте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена у |
| ног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се уве |
| > <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</ |
| На једној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој |
| петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се н |
| панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„ |
| јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели осам се |
| о бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше с |
| ве нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био |
| едан блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко |
| робија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио прем |
| ше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то ј |
| оведати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља |
| идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за кој |
| етре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после |
| доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они б |
| кавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „ |
| на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од велике суме |
| еправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="83" /> |
| нас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће бла |
| а, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што с |
| породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби која у авлију |
| о?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој к |
| а се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али |
| видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна де |
| и исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено г |
| е.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Ка |
| аше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи приз |
| насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече |
| к и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округ |
| скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и не |
| ше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, п |
| и, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашени на кров — ту бе |
| .</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се поведе неки разговор, који је |
| оји не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, д |
| доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је нес |
| Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за |
| је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може пре |
| исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се |
| а та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивш |
| опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и о |
| ј роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се |
| <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на |
| ија она, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателство у најстрожем смислу.{S} Имена прос |
| усколебаног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61 |
| „<foreign xml:lang="hu">Igen</foreign>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад |
| /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме суди |
| по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а п |
| удо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јама |
| ки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после опет се з |
| ва била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама р |
| а нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости |
| 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени зад |
| е све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао |
| <p>„Смиља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу |
| p>Целим друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увук |
| зик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, један Рус, један |
| свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао |
| Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| али, у највећој опасности.</p> <p>Песма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио |
| тично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> црта |
| ебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} О |
| e> <p>* * маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети |
| дитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зе |
| вати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, за |
| p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Г |
| и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но |
| рашно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> |
| и Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбис |
| било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у |
| преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика л |
| опљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког истог посла као и огр |
| рка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="110" /> <div type="chap |
| е човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} Т |
| га учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; вл |
| љу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправ |
| ћ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам |
| пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами пош |
| н сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аус |
| се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> <p>После се м |
| тра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; путници осим себе и своји |
| вио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он к |
| би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад ч |
| , јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатк |
| 4" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; |
| а слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није н |
| и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ак |
| жине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се о |
| ео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад |
| егод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад |
| из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми реци, мож |
| а; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — |
| ст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Р |
| ју избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не беја |
| бере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло мног |
| вао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не сме |
| бом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога ј |
| p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а |
| “</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом |
| немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и ол |
| е назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога |
| ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што ј |
| о стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах с |
| на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухв |
| ио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео |
| мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, кој |
| p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестано на колен |
| убави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није |
| оснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од |
| у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему |
| више од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор међу њима измерен, проесапљ |
| точне цркве носе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, који познају све |
| а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са |
| јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што |
| ћни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно м |
| има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше |
| олете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у с |
| ве уз наше народне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се |
| p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно |
| огућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, |
| ш један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, свој |
| о са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био њего |
| мах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархи |
| Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа он |
| срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — |
| >„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета |
| и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обра |
| била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар ј |
| П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше ве |
| м и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му уд |
| ="96" /> <p>Ружино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и очи, к |
| д од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим |
| ији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватр |
| а којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> |
| е.</p> <p>Младену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које и |
| ља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми |
| ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на |
| , обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом |
| и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас |
| ебо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут по |
| опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, |
| је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србија |
| >Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену те |
| да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.< |
| , пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих |
| опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам и |
| обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретном једном дивану од плав |
| е глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимци |
| А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико |
| " /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој |
| кајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћ |
| еђу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима |
| као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђи |
| подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше о |
| ногих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то б |
| чице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у |
| е било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са соб |
| дравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће |
| м батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари |
| имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајута |
| p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховит |
| е и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љуб |
| у је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки |
| . Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Ма |
| ого пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Р |
| свестили, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p |
| о обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана |
| мам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у |
| са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога ро |
| е, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, кој |
| о. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене |
| на, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бејаше леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карлова |
| е, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвиј |
| А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божј |
| ледати могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацал |
| днако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена ву |
| исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска кола, пред ко |
| С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна п |
| попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће |
| </l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах |
| ; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величан |
| ила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадо |
| дивану од плаветног свиленог предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с |
| ети...“</p> <p>Бризне плакати, покривши белим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији |
| а.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству |
| х коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше |
| тко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио |
| гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — а српски народ |
| p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја п |
| рна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију |
| својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено б |
| , изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже м |
| и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се вид |
| ма камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико ог |
| цуза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико ни |
| ="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује ов |
| оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они бе |
| нога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а мног |
| то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде неисказано |
| соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним р |
| гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, чове |
| чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, |
| еху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била н |
| ну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пе |
| у, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној р |
| она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и док ко |
| ог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је |
| r" xml:id="SRP18520_C16"> <head>XVI.{S} БЕО ХЛЕБАЦ</head> <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> |
| варати.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их |
| ад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само |
| угим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу д |
| САО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ |
| воту њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на в |
| {S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце д |
| ћ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони д |
| оћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онд |
| чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва |
| нђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба ба |
| ање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо |
| наче срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесиј |
| нула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Дру |
| море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тог |
| ру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се |
| ти и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је |
| ли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један |
| маш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана тек |
| а погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зда |
| о лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак |
| сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гв |
| /p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забав |
| о живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сања |
| е гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који би драговољно били ор |
| еда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част |
| зи, који на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак |
| е ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на оч |
| и себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих би |
| м приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које мог |
| ацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај з |
| амо без опасности, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког пут |
| двоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit="subSection" / |
| а глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да < |
| аху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, си |
| ладен подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо р |
| ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је зна |
| ретрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бе |
| дне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, |
| зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од сво |
| држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb |
| нису поразбијала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али |
| гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црн |
| има беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у |
| амбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи п |
| е ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужн |
| е свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је |
| ио, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не веруј |
| ма и својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p> |
| а сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та нес |
| ко да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, |
| ило снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај да |
| као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио |
| то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли б |
| таљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У |
| и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми ле |
| срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљ |
| посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се |
| свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> |
| остаде тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи |
| мађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} |
| <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> <p> |
| још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчав |
| а бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је |
| ност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетиц |
| воме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним влас |
| Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаш |
| у танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластави |
| ржали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гледај |
| па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{ |
| ено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по ново |
| .</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l> |
| узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечи |
| теника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда доби |
| преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговар |
| м смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> < |
| — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, |
| тила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p |
| ао да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а |
| а обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за |
| е и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну о |
| а до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху |
| лед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају з |
| ути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и |
| енове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежним г |
| дну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка. |
| p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његова играчица |
| и:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>С |
| емља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</ |
| никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на |
| учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као лис |
| пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</ |
| наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и ост |
| вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а |
| чело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и за |
| екавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} |
| p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази |
| ћи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се т |
| жину руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младе |
| о зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да |
| да се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско ли |
| то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, ук |
| , свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад ј |
| из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити јо |
| мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p |
| !“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у |
| Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио |
| на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубо |
| p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним |
| у, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обично прости Бачвани |
| штеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је на |
| и лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само ње |
| о у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан н |
| измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватр |
| Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама |
| о ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад |
| се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није до |
| ј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдн |
| дашњост пружа.</p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>Т |
| ада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме мес |
| е са три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепоти |
| већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.< |
| склопљеним рукама молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека об |
| 848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јун |
| <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече. |
| доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и |
| рно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба |
| p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним к |
| и фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђе |
| их се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак |
| дно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због |
| е као што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како |
| коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у |
| одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је |
| ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка |
| оста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута |
| ти, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку кос |
| и народ у карловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој улт |
| п.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачко |
| ледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајање |
| лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од т |
| ошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са с |
| рца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p |
| има друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и |
| бог доброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у |
| није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов |
| тељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>По |
| траве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек |
| од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, |
| ачица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему бил |
| нита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче госпо |
| очисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пр |
| остељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина |
| ј отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних мес |
| уста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљ |
| ај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљ |
| " /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који |
| из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим саветом и својом науком страдалнике и злопа |
| учан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза |
| о са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе ус |
| и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дуг |
| увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њи |
| нима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Пет |
| ти што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С |
| ег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше ј |
| >Ништа!{S} Ништа!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе |
| ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужн |
| рија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та |
| дцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, з |
| e> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да |
| ше путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе |
| — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</ |
| Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} |
| постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и с |
| настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо |
| узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па |
| беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мни |
| од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у |
| поведао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до с |
| орац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би |
| фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио |
| и онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је |
| вом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> < |
| им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и по |
| е ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу со |
| > <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p |
| м срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које |
| : „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван |
| ар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећн |
| а је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како |
| х у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном н |
| и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Руж |
| а је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја |
| не, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње би |
| > <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> |
| о <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та м |
| ам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вам |
| али, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он |
| њу никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забаве пост |
| врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по |
| му нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војницим |
| го из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити о |
| рији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти |
| о: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није |
| у продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа беј |
| ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом |
| ити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових р |
| ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанин |
| то сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на на |
| } Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и на |
| ло забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да |
| и научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити н |
| а онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али |
| н кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, п |
| знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на о |
| и — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком вес |
| икад на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ј |
| ве повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина? |
| пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашим |
| пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре т |
| ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједо |
| ећ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишу |
| полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостион |
| вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас дво |
| јпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда |
| њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} |
| отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p> |
| и самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед. |
| е с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, |
| а у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, |
| ство, беху у српском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом |
| на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке |
| год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје |
| стало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спа |
| а ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала хра |
| остао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на |
| ашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љу |
| <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који |
| е беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари о |
| кући, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој со |
| рављени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Кан |
| су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мил |
| то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе. |
| кавни робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На м |
| миривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, н |
| амота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p> |
| лаву, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да |
| тар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" / |
| изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ок |
| да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зл |
| у војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски сережан — али ће лудо п |
| би га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на |
| јуту, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздан |
| „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — |
| ио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он ж |
| ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи н |
| а то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа |
| таци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријате |
| м говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то ис |
| за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам т |
| е осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака кле |
| ије било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њ |
| толико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију |
| м сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само |
| је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, н |
| суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца. |
| се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било с |
| ом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак з |
| после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта |
| {S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само г |
| у челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“ |
| седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада до |
| ло да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женс |
| ог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер |
| ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак под |
| Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну |
| овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, |
| он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се предста |
| како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему так |
| и од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надеж |
| е разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са |
| > <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране дом |
| акој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то м |
| ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми |
| пио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима |
| ма одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, |
| а, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће |
| /> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам |
| алиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао |
| РЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Миле |
| ли у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> |
| Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два т |
| е се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На пос |
| тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа н |
| да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — |
| и за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са |
| ко исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поз |
| за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакати, покр |
| отиву њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед ка |
| оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, постојанству и јогунству што чини ју |
| 5" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и |
| у ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза. |
| иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у коли |
| </p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинству |
| аучила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, ал |
| идех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се раз |
| а, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као |
| ало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јо |
| о погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови с |
| ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, |
| врчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако |
| а деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње иска |
| ати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека |
| е тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје |
| сле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим ј |
| сам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} |
| е свиле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је |
| Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са оча |
| ви — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихо |
| ооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџ |
| о тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сно |
| д се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе кој |
| ђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмева |
| игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме |
| вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p |
| гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} |
| или на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било велик |
| је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као што свештеници правос |
| уду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећ |
| н сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни помислити мога |
| мо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита |
| аша војска које побијена које заробљена била, нас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисм |
| играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} |
| јој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сн |
| амо што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, која није би |
| е напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други ј |
| Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> < |
| лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управ |
| после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мо |
| нела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако тр |
| једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али |
| шчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкињ |
| рава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што ј |
| уна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кош |
| и у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим |
| је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> |
| ротиву Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} |
| } О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може б |
| исмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али о |
| знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што |
| оду моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загуш |
| свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицам |
| адава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само дв |
| ице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и сво |
| а оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи |
| кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда |
| ам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу п |
| у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло нао |
| сле се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, па |
| муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она ње |
| це своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна ти |
| јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио не |
| праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном ста |
| а добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“< |
| ја је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад |
| а учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, |
| веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему |
| шно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело |
| који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и г |
| Младен дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Беј |
| та је са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, |
| м највећу параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшиј |
| ироким златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче |
| жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се зап |
| је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам |
| постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај |
| али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што |
| крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у по |
| амртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p |
| е бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује ш |
| си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бо |
| .</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више ко |
| пи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама м |
| огледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га посл |
| ена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p> |
| је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она |
| лити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину и из |
| у играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном |
| човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на бра |
| е бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Н |
| ту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна ка |
| ети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног |
| собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам дон |
| читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и пр |
| не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене |
| друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање |
| крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због |
| ао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био |
| што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од |
| један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су |
| рвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Срби |
| /> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прв |
| змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина |
| г по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати св |
| д зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ћ |
| еш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише с |
| хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детин |
| Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201" |
| тку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам |
| ог, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак из |
| глед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете. |
| ако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младе |
| аборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од И |
| среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сока |
| <p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и |
| ојом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да с |
| Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху од |
| ио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину.</p> <pb n |
| д женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која ј |
| трашан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена је |
| ено али на њему су љути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се |
| а С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало в |
| амоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свет |
| ој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја |
| прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, вел |
| ао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и |
| о што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и так |
| т говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема |
| дговори ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако |
| Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањски |
| и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли он |
| его да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њему т |
| један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Ов |
| рпском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал |
| ватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто |
| то је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а |
| А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војс |
| дела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје |
| еки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје |
| сту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су |
| "116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво |
| ом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хлад |
| наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мо |
| " /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије |
| све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све |
| су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај |
| дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p |
| рење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је |
| ина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и |
| али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свако |
| на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</ |
| јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у живот |
| е боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њ |
| и.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мут |
| оња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и |
| S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по којима се класови таласаше |
| Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што к |
| помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим |
| ад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој со |
| н извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати.</p |
| поведи том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне на |
| Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох п |
| “</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао мо |
| ије дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на |
| се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од он |
| , није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милине; он је |
| се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо |
| је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом |
| све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала |
| и ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А т |
| етко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему св |
| XX.{S} СВРШЕТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весе |
| цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођ |
| . Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Вр |
| на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„ |
| а ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био теж |
| рада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не пл |
| косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи |
| ош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} П |
| ила разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и |
| а али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, |
| у видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилен |
| во красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и било благослов |
| људи, који се са свирком пратише: није било једног поштеног лика међу њима, половина између њи |
| Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу кр |
| С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага |
| он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било |
| х, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади ск |
| ћи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пр |
| а кровове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедош |
| м наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{ |
| радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толик |
| логлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, б |
| </p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљ |
| од свега одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен ч |
| ети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на св |
| о што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са |
| а, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, пос |
| о, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће и тамо рас |
| е.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали мног |
| она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је д |
| му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је г |
| >„Но није само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком с |
| у према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да све |
| роговорио: његово је <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако |
| ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много ср |
| 50" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању |
| ило благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега н |
| изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу ј |
| а мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и |
| опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно п |
| без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком весели |
| сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{ |
| пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још у |
| у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало војск |
| знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били о |
| во је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мо |
| м.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и д |
| удо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се њих двојица добро владали пр |
| о.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете |
| д би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из нед |
| осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безграни |
| сим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила |
| ако се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу |
| срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне св |
| ио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд |
| е ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n= |
| <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне |
| о од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам з |
| он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија де |
| туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклони |
| повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора |
| пијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела пес |
| } Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у |
| ер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако |
| сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле о |
| побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не зна |
| имо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја жени |
| а своје руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на м |
| до чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Он |
| о једна половина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не паз |
| меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до ј |
| ке на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је ки |
| идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свет |
| е, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жал |
| к мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p |
| мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без |
| рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање н |
| м што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обв |
| даре па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, мо |
| и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам |
| неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је на |
| ко 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би |
| науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.< |
| е <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у |
| до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p |
| и исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала ниј |
| е народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњост |
| рим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „ |
| гинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким ули |
| њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући д |
| а, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, па |
| лом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио |
| и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв |
| терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављ |
| се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми кр |
| о учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; прекли |
| ио тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатељ |
| е, по којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљ |
| .“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нам |
| и је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а |
| p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путни |
| седне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у м |
| ледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај п |
| /p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је |
| ки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше неколи |
| како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје |
| у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па |
| p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола по |
| вле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та к |
| мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисн |
| S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још |
| екоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако |
| и ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу кри |
| “</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се о |
| породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив чо |
| био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је |
| ћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога |
| авле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост и |
| есреће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је |
| се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У тре |
| и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад |
| дар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срц |
| ...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго |
| песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су |
| је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држ |
| повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно до |
| што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао сво |
| ућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости љ |
| им топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало св |
| чевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јунач |
| ед њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао п |
| ешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два |
| После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су за |
| брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смил |
| , и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и пози |
| лим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био го |
| гласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је том |
| побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао |
| ејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је |
| 2" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> |
| ији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у к |
| што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на нес |
| , ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је бил |
| ина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и м |
| ип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна о |
| клао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз ње |
| њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћ |
| —</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, |
| д лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом в |
| чки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</ |
| гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, досле |
| црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је у |
| /p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи |
| роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да |
| ници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну дво |
| нај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази ш |
| рећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ру |
| и ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти пл |
| сали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао св |
| д кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред врати |
| и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико н |
| сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су м |
| е овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пол |
| <p>„Младен.“</p> <p>„Младене, срећан ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла. |
| није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо ср |
| могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, |
| а рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолит |
| м теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се над |
| и зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> < |
| ку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође |
| и ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни |
| ркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, |
| ера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако |
| едао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и не |
| и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро с |
| г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која |
| „Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни са |
| </p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бив |
| p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и |
| ; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се радости овог |
| вце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео. |
| асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шт |
| ростоту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах |
| би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају |
| ладен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" / |
| м изучио богословију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је |
| се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз |
| а да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је л |
| >Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило ка |
| госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су са |
| ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руж |
| смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устрави |
| ем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет заг |
| ор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепиј |
| кућу, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је |
| е.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени с |
| е спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наум |
| ри овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се |
| се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја с |
| детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p |
| себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако |
| од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачв |
| а, који се из целе околине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да |
| надоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној |
| данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не |
| прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост |
| ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p |
| х речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он ј |
| на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удовица.</p> <p> |
| е, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у |
| вима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слуша |
| еца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ћ |
| е неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско вр |
| о био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком натегом продужи:</p> |
| му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мал |
| .</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где с |
| ку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује с |
| еди месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљив |
| „Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто |
| ћни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача. |
| исам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећ |
| p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али д |
| p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и св |
| дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, |
| жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прек |
| тељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше |
| едан пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаг |
| ке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>А |
| ајвећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па с |
| у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он неп |
| суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ов |
| си на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад ч |
| е; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубит |
| мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја ње |
| бом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„ |
| има у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кро |
| овору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беш |
| тане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на ов |
| своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се |
| дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла |
| ољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погин |
| оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у |
| Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> <pb n="35" /> <p>„Право, право! |
| ејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два бра |
| зражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу |
| е за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни јед |
| се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кру |
| <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од |
| ог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на о |
| ла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: |
| кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, сам |
| ово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била неж |
| четка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да ј |
| аше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, кој |
| .{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Ро |
| коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина |
| илога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари у |
| ош од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад ј |
| уги, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему |
| Млад, стар, — одговори Младен — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као шт |
| "172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} |
| Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за |
| пратише ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> |
| а.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да |
| мена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног кр |
| те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве р |
| бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где |
| Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> |
| сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сироти |
| а да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповедао д |
| ати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови неср |
| зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> |
| а вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја |
| са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један стариј |
| јко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб |
| на суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520_C |
| ако је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропа |
| поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, до |
| драво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут вид |
| <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету ни |
| добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету |
| се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем, да ј |
| бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти? |
| им Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се показивала од то |
| него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох |
| а продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, |
| ’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се т |
| покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бит |
| спода на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви ок |
| веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом |
| ени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је до |
| аде, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим шт |
| оштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и прав |
| о се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по |
| p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста |
| ога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p |
| м моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах |
| ство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољу |
| е бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; о |
| е нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамо |
| > <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку м |
| тна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад чове |
| ед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу |
| а води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој |
| срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним човеком.“</p> <p>Хартија она, |
| се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика себе никоме |
| буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш с |
| примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; ос |
| ван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} |
| , ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу |
| ш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја |
| p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим. |
| згранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И посл |
| е, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ |
| Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само |
| у исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стев |
| <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> |
| пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели |
| изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра ко |
| недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља |
| Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах |
| ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што |
| је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је |
| д њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од к |
| е они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије |
| е ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори н |
| њем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим ас |
| , чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали! |
| му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахр |
| ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и вла |
| p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, |
| ни тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и с |
| ,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен |
| и?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада ч |
| и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја |
| е народности.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељах |
| га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После нагл |
| г зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жа |
| зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p |
| оз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се |
| м; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме поглед |
| вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачван |
| изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу? |
| могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио |
| м своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам |
| а, господине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша нећ |
| заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче доч |
| ћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело? |
| /p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ З |
| а већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> < |
| ици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — дана |
| мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то учини |
| једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p |
| , он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што |
| то опустише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су с |
| , па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар зна |
| о њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све |
| мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће |
| p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце |
| намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану свој |
| а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут дост |
| ; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана поп |
| лабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ |
| с виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било |
| очне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро |
| добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p |
| свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се |
| ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом |
| своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљан |
| и за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која ј |
| ћи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје |
| ебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко |
| ама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода свој |
| а сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, — а сиром |
| , мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“< |
| но рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, |
| /p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на ми |
| нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао |
| тима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандид |
| а, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој |
| ић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с |
| ље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и п |
| стати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, |
| шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb n=" |
| ког пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у М |
| ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалос |
| го написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се з |
| о твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме обичају.“</p> <p>Ђорђе п |
| ели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света. |
| орила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби |
| тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Том |
| е српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложн |
| ш могао повести.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој вој |
| аши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се С |
| тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо! |
| одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролева |
| ваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као |
| што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други т |
| м, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; по |
| упко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће достић |
| Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети. |
| ла да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе |
| и, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од нас |
| реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа |
| гао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да в |
| ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па б |
| да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени |
| ртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног |
| шати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш |
| ажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадо |
| зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се из |
| а се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни из |
| е госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око |
| p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па н |
| али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом пов |
| дио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора |
| </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини |
| м видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је ње |
| е надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима отко |
| {S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“< |
| а је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бо |
| ад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију |
| гинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> < |
| ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози |
| ти.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих |
| мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „ |
| та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После |
| убави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на њ |
| жје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би |
| о би сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. |
| узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја б |
| воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, С |
| ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено |
| која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кук |
| четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да и |
| ила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни је |
| је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Ми |
| у, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа |
| знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb |
| е као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све |
| нем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори п |
| > <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а |
| и зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство! |
| с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш |
| ује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, |
| бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу з |
| посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири м |
| ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} С |
| м га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет ниј |
| се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, |
| врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и од |
| нско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S |
| н.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге |
| и пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метну |
| то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим |
| ове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још да |
| беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> < |
| јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године |
| рпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које |
| арити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онда што бр |
| е договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па по |
| је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалност |
| и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекал |
| још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад |
| за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, та и |
| што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам в |
| оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“< |
| ом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, |
| де, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле суз |
| на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни прев |
| дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завид |
| међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно |
| џарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То |
| сле као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш с |
| осим тога поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, о |
| оваког договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотима |
| ти, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џеба |
| лаго они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту |
| га цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела |
| оњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и р |
| ворио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђе |
| лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен |
| си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређ |
| е.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, |
| <p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, лепим високим челом, ватреним поглед |
| и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господин |
| чванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћаше |
| ва се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не н |
| <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као |
| што мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје ко |
| „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на колено оста |
| асно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, ка |
| лагослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него с |
| је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате |
| лекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао моли |
| огатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој |
| смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћем |
| Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну јадној пород |
| м сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, је |
| е ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам нам |
| г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мал |
| љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове свој |
| јима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у |
| аца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пиј |
| лижње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подух |
| ="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три пут више |
| ци <pb n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог дру |
| за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао н |
| младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb |
| оди.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју ј |
| ожју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва мог |
| ше.</p> <p>Младен подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли |
| горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> <p>Младену се ражали; ње |
| <pb n="96" /> <p>Ружино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и |
| му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Ка |
| коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били |
| зио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак |
| /p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n=" |
| светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, че |
| азбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне |
| је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежнос |
| Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за ц |
| п млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, |
| , два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за ко |
| опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, лепим високим чело |
| јче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло |
| али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је г |
| ла о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> |
| от ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој |
| !{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста |
| — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не |
| !“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја има |
| к силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разуме |
| а!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десн |
| х ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пу |
| е, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламе |
| век им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале |
| {S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за в |
| да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљи |
| љуби свој народ, своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, т |
| оја је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Он |
| који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацив |
| несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким |
| — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне ка |
| вратима, под твојим прозором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако |
| >И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" |
| ак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После оно |
| ужу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје |
| или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменил |
| ко се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предњ |
| рв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од к |
| м образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се св |
| ко се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не |
| и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је срп |
| зао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну |
| рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, |
| ења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслог |
| његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом |
| р она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам |
| </p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од сво |
| p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.< |
| ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сир |
| {S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у |
| куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо н |
| ство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврст |
| ија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говор |
| е задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга с |
| да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо |
| и ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, |
| Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповед |
| мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој |
| .“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p |
| о па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу |
| е била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дет |
| ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ови |
| — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми с |
| теване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашњ |
| свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свеште |
| ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на нов |
| ска, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с н |
| же било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умр |
| ко лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је свак |
| о што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> |
| хвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут о |
| што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати ср |
| ко?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћ |
| , а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оц |
| стадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју с |
| га!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру к |
| ан.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би |
| ових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и |
| мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам дан |
| жја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће на |
| је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у н |
| /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав |
| се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахн |
| кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми |
| претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепотиц |
| ља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо |
| {S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га прим |
| г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео мило |
| ивота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да м |
| без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владик |
| своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислу |
| ама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па од |
| уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са њ |
| ису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену де |
| несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После |
| <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја См |
| та била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики ж |
| рећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслуж |
| м то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S |
| е, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живет |
| јде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим |
| амо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> < |
| ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до з |
| да рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака сла |
| омогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се ра |
| ="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо им |
| овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу |
| е дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети |
| или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> |
| есницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу |
| /p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с |
| се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стра |
| шитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили д |
| Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и |
| г одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним бор |
| <p>С. Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> |
| молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследс |
| етло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је т |
| У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне стар |
| че им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, |
| стао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>П |
| :</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији. |
| > <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учи |
| рив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и |
| ава несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — да |
| о ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако |
| >„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, с |
| е бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ниш |
| и, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се насм |
| ad> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли |
| ти може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према н |
| сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти може |
| у подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато |
| не:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и |
| с:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас |
| тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пру |
| а од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С |
| и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се не |
| ве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет |
| ање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S |
| ви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин м |
| баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нит |
| једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога б |
| ћи зликовци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!< |
| рашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} |
| а појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу |
| мњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично |
| тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љу |
| т и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а ру |
| у лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умре |
| да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку |
| , ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше |
| о.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро ов |
| је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може зад |
| асне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово греш |
| га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{ |
| жним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> |
| и гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, уму |
| се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Ч |
| учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и од |
| : „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је |
| прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бит |
| ју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше в |
| авле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на неко време, |
| дин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо |
| овала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драго |
| лико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже |
| ан ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије |
| ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од |
| окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи |
| лично беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево |
| људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини п |
| мало ћутања проговори:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и ј |
| омашак само онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему го |
| че опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио св |
| јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p> |
| аву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на с |
| не ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видев |
| д о другоме није говорила него о части, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је |
| , плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n |
| сти из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанц |
| зову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго т |
| ју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку п |
| </p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У |
| расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док |
| ћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонил |
| нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ниш |
| ри:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај к |
| обично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако |
| p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ни |
| е сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарс |
| ох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама б |
| и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин пог |
| /p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </di |
| ити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, |
| на дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је |
| најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Мла |
| жна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све |
| ити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође |
| е веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</ |
| , он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутни |
| тва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он о |
| па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани |
| тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> < |
| ов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим |
| — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте |
| е веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> |
| тићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити ил |
| на у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она |
| а имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да сам цар поста |
| у.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p> |
| <quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мин |
| ати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто |
| е, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се |
| тру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године |
| о ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има |
| ју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо жи |
| омче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, |
| е и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један |
| ла Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p |
| ри:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, |
| е, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповест |
| ведати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био он |
| ши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао |
| една жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од ра |
| , кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, |
| гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После устану, окрену се свештени |
| вуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај ма |
| шима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопи |
| крсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене р |
| рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе |
| а.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узуда |
| и, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се |
| ио у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихват |
| ра заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која |
| ти — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборави |
| а прошлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али |
| аден је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме с |
| тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> |
| ожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек један пут је |
| мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао |
| утници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац бе |
| } Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. М |
| а несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу |
| о да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невољ |
| лађавати се сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се пове |
| инише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило |
| , ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братими |
| у и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за рук |
| бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, ве |
| коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје |
| ао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не |
| ојима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њи |
| дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљ |
| 4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу хвала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади је |
| њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лу |
| е он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби |
| ко лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми |
| S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> |
| ме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ р |
| </p> <p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу о |
| , па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећн |
| крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим сп |
| сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми |
| рштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрстивши се. — |
| дости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже |
| то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срц |
| ља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије |
| могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала теби!“</p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћ |
| ом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} |
| ра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред ве |
| ти моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нис |
| су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја б |
| Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строг |
| >„Хвала Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу |
| правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју |
| орила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми дан |
| ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито |
| е; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хл |
| n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p |
| љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ов |
| коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја |
| с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог |
| ост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ |
| ... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже |
| ма речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> |
| руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, немој ме оставити, него умудри ме шта д |
| бу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>По |
| е одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост |
| ате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до по |
| је и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које |
| обећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног |
| та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, |
| арловци - Карловци са својом околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не |
| Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда |
| лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерн |
| је нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да |
| где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом |
| пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} А |
| екла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртат |
| лој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се. |
| ндила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђе |
| је.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и ист |
| Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори м |
| погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк напи |
| а са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао с |
| — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни |
| сваки човек што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје запове |
| дарцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја ј |
| моримо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ се турао |
| ушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на коле |
| ике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у с |
| своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо |
| ао што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино пока |
| ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</ |
| е нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски народ, верну дец |
| ова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећниц |
| а изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак да вам |
| је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога ро |
| <p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету, и т |
| ажа, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тр |
| о изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без жив |
| ета и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> |
| ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те по |
| руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време |
| ма су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p |
| те, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачуват |
| итке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити |
| ти?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>О |
| е последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за к |
| е; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отрова |
| сам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свет |
| /p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод н |
| ли?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер г |
| има Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане |
| вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „П |
| нке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад |
| зилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарск |
| унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају. |
| те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p |
| час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време не |
| p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после |
| оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, |
| ити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа |
| ј друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу |
| да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога ца |
| ред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде неисказано тежак |
| , јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благо |
| ти, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — ум |
| цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте |
| рби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао с |
| нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрт |
| у стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песм |
| ђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је |
| од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се |
| нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрак |
| воје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвлада св |
| ад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зац |
| год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши г |
| оје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота |
| н може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне она |
| чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух |
| нула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас |
| таде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} |
| аличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако |
| ио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох |
| се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — е, та ви |
| /p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски ро |
| свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је |
| и свом владању никад се није променио; болест која никог од путника није поштедела, као да је |
| не, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у дру |
| честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губит |
| пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба |
| остане тако драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, м |
| и матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата |
| то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје де |
| обе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; н |
| оје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које |
| ости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, |
| прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је |
| , не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле ова |
| кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум |
| е, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе. |
| највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — о |
| оменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још ви |
| узе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један и |
| човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако б |
| говорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, д |
| , како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне ст |
| са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну н |
| е - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. < |
| но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванин |
| једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су |
| страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе |
| <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало гов |
| улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. |
| снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у њег |
| т тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим не |
| p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стај |
| са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање |
| к није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута своји |
| авом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p |
| е код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p |
| с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде |
| та!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима с |
| раги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави |
| обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије су |
| лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока ра |
| акомисленост.{S} Међу највећим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, кој |
| етинству <pb n="178" /> моме непрестано болујући нисам ни једну радост уживала, којом се деца с |
| ету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, који не гледају на т |
| е уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је од |
| Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они с |
| врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим жи |
| учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само |
| м изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја |
| човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада |
| !“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом |
| о, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођ |
| свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно |
| p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања проговори:</p |
| ушу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што |
| е Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шен |
| е С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари |
| провео него други, ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу |
| из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, полуд |
| аден тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| то из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најху |
| о усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и госпо |
| а, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Ов |
| осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефан |
| војим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног ни |
| Нарастох девојком, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже младости; јато обож |
| p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашени на кро |
| неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога к |
| јбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али опет |
| ашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њим |
| er" xml:id="SRP18520_C3"> <head>III.{S} БОРБА У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зов |
| ма; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није бил |
| у набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је пе |
| а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниш |
| део на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед ста |
| 90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу мно |
| е ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била нај |
| оја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није пр |
| једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађал |
| бешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, ј |
| >„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је в |
| једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину |
| едан против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У једа |
| > <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па |
| r" xml:id="SRP18520_C8"> <head>VIII.{S} БОРЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв ли |
| агрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било др |
| ани њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та |
| носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџи |
| н млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му п |
| нили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет |
| мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на на |
| , — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће |
| оповима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својев |
| и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" /> <div type= |
| а — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше она |
| лад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког |
| је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, о |
| чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и |
| саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до |
| /p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте |
| оју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се камен |
| арод.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбри |
| колини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би бил |
| научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он |
| учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима су суботичке судије напиле ча |
| Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха |
| „Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви |
| иш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не од |
| да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега |
| а свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} |
| котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који |
| не нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учин |
| е и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растана |
| ом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које чов |
| >Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote> <quote> <l>Та ти ли си?. |
| > <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Освану недеља красни данак.{S |
| и</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} |
| /l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младен |
| l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Младена у Алжиру оплак |
| ије био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да |
| и?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб |
| воје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо |
| не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како с |
| о је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели |
| под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; он |
| одине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу |
| ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома млад |
| кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли |
| <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на коле |
| ти.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он |
| рбина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом |
| зим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то |
| ито обадвема својим рукама стисне свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p> |
| подигне руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало заг |
| а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима |
| имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који |
| после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан.. |
| , као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се н |
| ни!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ниш |
| тави!“ После тога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за |
| га држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с |
| ли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви |
| с. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној свој |
| ац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе |
| стао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје ру |
| оту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може миловати; мој |
| и своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Руж |
| вај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као уп |
| и му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љуб |
| огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си м |
| кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер |
| Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није г |
| а прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S |
| на буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом |
| >„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети? |
| моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи |
| уботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо |
| ени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“ |
| вео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ј |
| га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти |
| и!”</p> <p>„Осветити? — Мани се освете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“</p> <pb n= |
| олико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је |
| лагословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше |
| кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> |
| и свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се |
| /p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не |
| ћим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — онда ја |
| лности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом на |
| се пити — <pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> |
| му злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је м |
| ота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} |
| што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошло |
| у томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у |
| штеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је Србин |
| о је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и ко |
| гледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, т |
| љи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш |
| ишта ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бит |
| ени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне с |
| и у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекуј |
| тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него те |
| х то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједа |
| ао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не пита |
| умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркт |
| рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му |
| е опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остав |
| дио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен |
| ђени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне свога мртвог |
| али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало ћутања, — то не мо |
| е чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} |
| да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех |
| пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру. |
| но проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово и |
| ем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући врати |
| , и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори пос |
| бучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ |
| јка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који ц |
| р сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb n="190" /> <p>Стражар стане, јер |
| е и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb |
| у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађ |
| му?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, први н |
| ачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире и |
| г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље гово |
| , и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди |
| — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког н |
| послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са с |
| е мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и |
| триц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући |
| сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола с |
| е мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обрану српских народних прав |
| похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, ја |
| ните.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих |
| <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, з |
| се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим |
| ом и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише |
| ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што |
| сле са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је зд |
| могао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а |
| х остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење! |
| нути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим |
| о носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам |
| тави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо јед |
| ојати по православном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као какв |
| ер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура! |
| г зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом |
| p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <p |
| х сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити |
| друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би |
| , па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за |
| ш дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и би |
| ..{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио |
| и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих |
| лио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас сме |
| } ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. |
| ницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранит |
| жи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком |
| вољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, |
| њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n=" |
| .</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="2 |
| огаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се |
| ала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жало |
| ишта, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије св |
| му је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виногра |
| удућност његове народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је ж |
| као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је престао б |
| ој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад |
| оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{ |
| њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио св |
| то више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p> |
| Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паш |
| ; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватр |
| ви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У |
| <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена ув |
| е, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јад |
| га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока |
| био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зат |
| рж’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш |
| он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, с |
| и?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најср |
| } Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му |
| са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано |
| p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.< |
| и њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. П |
| ио.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе |
| па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер ка |
| ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није |
| кога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џ |
| ја кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према др |
| окојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче |
| те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје |
| омаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и ма |
| това била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакати, покривши белим рукама своје лице.</p> < |
| е, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зн |
| сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p> |
| ачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити |
| о оружје, преко рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама с |
| , као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу |
| <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> < |
| погледом, смеђом косом, плавим дугачким брковима, стаде пред судије на својим јасним гласом про |
| је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ј |
| геле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долина |
| која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи |
| и опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и вре |
| ине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="1 |
| вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше |
| „Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш з |
| ј род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха |
| виче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер |
| и минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; |
| ом свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како |
| ода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина |
| не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облије сла |
| м Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озб |
| овао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачва |
| — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових реч |
| да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила С |
| о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да м |
| који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно бе |
| ове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим в |
| оли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдн |
| зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у |
| , који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ћ |
| намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ак |
| заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек са |
| ура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после |
| била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е |
| очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што |
| а и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и |
| Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p |
| или, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом |
| , господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добр |
| асту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми |
| као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“< |
| се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотво |
| S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта уздишеш? — продужи м |
| и тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега |
| вори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску прол |
| нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лиц |
| е.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прс |
| утра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није ка |
| н поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>После ових речи ок |
| пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсе |
| летети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло |
| обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху |
| он није много тро за своју будућност, — будућност његове народности му је једино бреме на срцу |
| p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност његове народности му је једино б |
| тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| зликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју бу |
| ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чем |
| раше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кр |
| омили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — п |
| се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја |
| ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После |
| мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Пета |
| воре, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> <p>„Ни |
| нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати прод |
| ј страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као што је п |
| аџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за руком изл |
| о од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе разговор:</p> <p>„Требе го |
| > <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе ка |
| Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она |
| се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све |
| та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничар |
| ту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„ |
| } Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прс |
| побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како |
| иди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“< |
| сну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су |
| хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовет |
| осле неколико тренутака момак дође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, |
| гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умиривајући га ре |
| ас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим |
| ао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од про |
| омак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више ни |
| као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, па посл |
| а пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој п |
| се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беш |
| ем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја вид |
| оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим |
| издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не б |
| зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, који |
| uote> <quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жељ |
| бра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види т |
| би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се ле |
| ако ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и |
| утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њи |
| зелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — т |
| добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се по |
| оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разу |
| е поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек са |
| ела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који по |
| ван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису ником |
| е разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Ваш |
| „Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и |
| није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше |
| преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> |
| <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замол |
| се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи з |
| ом рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити |
| ао, па један му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ћ |
| срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, |
| продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> |
| рви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити |
| дужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Судби није |
| ао неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, је |
| икне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срц |
| и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павл |
| друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p |
| што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве |
| да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“< |
| .</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се |
| жин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у |
| мо наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учини |
| „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, |
| се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о том |
| гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на не |
| олим: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и рецит |
| глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је т |
| {S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за рук |
| коња, који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — о |
| S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> < |
| жете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, ле |
| д слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао б |
| д њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење |
| отајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама н |
| сницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p |
| исано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том младом господину |
| сте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је т |
| о ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p |
| чекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњ |
| и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади јед |
| увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела |
| } Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} Један пут после < |
| д смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, |
| ан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдег |
| стио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би м |
| и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је |
| веди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и |
| а мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљи |
| мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да к |
| а мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одг |
| страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p |
| ета, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“< |
| ђице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и |
| дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити |
| жје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији п |
| оменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чес |
| арловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себ |
| p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових! |
| и, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе ш |
| <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{ |
| аден рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Пет |
| издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С как |
| е, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове њего |
| задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли |
| јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n |
| еднаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре с |
| д ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнак |
| ан, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њим |
| ш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се налазити |
| дена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи |
| и господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу |
| дна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске |
| какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се њих двојица добро вла |
| е и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. М |
| док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у ул |
| <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у т |
| .“ —</p> <p>Један пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идућ |
| <pb n="190" /> <p>Стражар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова ст |
| по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око |
| трашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђ |
| и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу мо |
| шта не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу |
| е вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад |
| > <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самртни |
| која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“ |
| Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим ш |
| оворим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову р |
| одине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема запове |
| парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> |
| чно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да ник |
| неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви |
| вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што вам је и д |
| вредио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Бог |
| д вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени |
| вори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим. |
| ти.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви |
| а желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече |
| стане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и свој |
| и се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан |
| p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам |
| нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Господ |
| кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који ча |
| , бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љути |
| ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> |
| </p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> <p>„Питајте мога поочима, — од |
| сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учи |
| вори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку к |
| томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Млад |
| та каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у |
| орити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем ш |
| им погледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Иван |
| дине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле |
| задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле |
| мање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте |
| ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спас |
| , мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек |
| X.{S} ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> < |
| завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> |
| госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чи |
| тво у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен о |
| дњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњавор |
| уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“< |
| се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој |
| а од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у св |
| кнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злот |
| ирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на к |
| као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>К |
| моћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, |
| а шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким ос |
| /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког |
| ца ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања |
| кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из ц |
| благородним ликом, лепим високим челом, ватреним погледом, смеђом косом, плавим дугачким бркови |
| уд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд осмех на његовим |
| човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од к |
| е косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, нама не треба н |
| удо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и |
| После ухвати Младена обема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим |
| ри човека на својима местима у највећој ватри тврдо стајаху као каменито стење одбијајући непри |
| нстрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гла |
| > <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима |
| опасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове припове |
| <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. |
| и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја |
| ушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, |
| , узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу |
| у је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце |
| мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одо |
| омашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утеш |
| Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је |
| жите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и п |
| је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко |
| почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињ |
| моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„ |
| инити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме ј |
| ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је |
| нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем с |
| ку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је |
| од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал |
| добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он ј |
| одужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који |
| уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао |
| те изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казни |
| ћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ј |
| њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у |
| да форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на |
| а вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем р |
| <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пр |
| ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите м |
| о га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, т |
| ину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно д |
| а прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни нај |
| и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећ |
| на, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари ја |
| његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољс |
| l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Т |
| ећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, |
| високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по |
| и са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у квр |
| , све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју пол |
| нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо |
| ж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него шт |
| >Слуге погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знат |
| анцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која ј |
| е знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу бил |
| огледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разум |
| био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем к |
| добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње с |
| после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши |
| ске Милану, прелази се преко страховите вековечитим снегом покривене горе, која се Свети Готхар |
| ала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она т |
| је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад т |
| /p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи |
| и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп |
| Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фарк |
| pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, |
| швајцарским простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске |
| врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као о |
| ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> |
| крдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе ле |
| приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p> |
| у врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у м |
| д чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, који |
| је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, о |
| маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгуби |
| у је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарч |
| а и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим п |
| азлености и незнанству обвезателство од велике суме потписао не примивши ни десети део од тога |
| игне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> |
| било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обр |
| н.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што |
| је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p |
| ханџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <p |
| уботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да |
| Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговараху се један с |
| чким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао |
| ше са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић |
| лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, нама н |
| > Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. |
| <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству. |
| мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Према |
| о дугог размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“< |
| е невесте, један се мали круг оцепио од великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p |
| дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фрате |
| а у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Јед |
| } После погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и |
| узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече |
| азала та шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунашт |
| твом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, она мене ниј |
| су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибал |
| је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу с |
| ових речи устане, почне палити на своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и |
| ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се дв |
| е му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу |
| ин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти вели |
| преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али се и назебе, на |
| и као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је |
| ири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било |
| ем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер |
| на који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да забор |
| н миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} |
| му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо ка |
| и помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо |
| шебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично |
| па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од он |
| <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Виш |
| свој рум.</p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак п |
| !{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловци |
| е</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се |
| > <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа |
| > <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти л |
| очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи п |
| дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска кола, пред којима |
| деле,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна поштан |
| ј цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају православне цркве; после венчања врате |
| он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били |
| проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја |
| >„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми |
| од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода См |
| девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију зем |
| нча по обичају православне цркве; после венчања врате се сви невестиној кући где их је велика ч |
| се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба уми |
| У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем своје другове у с |
| а, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници куп |
| рпско господарство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, ве |
| о иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако |
| аван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне |
| већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p |
| , јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S |
| идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово |
| та ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:< |
| али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тренутак |
| чи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к влад |
| ити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини ју |
| е упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја м |
| од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражен |
| мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа |
| наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам ју |
| те, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле |
| инуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацик |
| а као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро до |
| жје, осим тога јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару |
| Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се з |
| вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А |
| отпадници љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље н |
| >„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са своји |
| овао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву |
| свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам |
| ..“</p> <p>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и |
| е речце проговорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чуд |
| сподине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав |
| арско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа |
| утања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам к |
| ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало |
| а и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и један |
| на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од |
| као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше д |
| а умрети као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за |
| стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом ср |
| у часовима, у којима сам губити почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми |
| ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И |
| љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p> |
| „Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија оваков |
| у сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то та |
| јеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо ов |
| ване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, ал |
| стане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер |
| ује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, |
| је оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо! |
| а сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плака |
| то време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црн |
| ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наше народне песме.</p> <p>Младен беј |
| ећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на који |
| лости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји |
| моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђ |
| ти.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жало |
| а са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учини |
| , као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> < |
| ех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прв |
| ратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупшти |
| а би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала |
| /p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се |
| о игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као д |
| сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осу |
| и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући б |
| — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ов |
| ога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и |
| прошао као обично у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом ње |
| евач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спас |
| м ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио |
| ити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети крш |
| љив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости |
| и друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад |
| вши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> |
| рем дође у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их |
| и, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} |
| поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом насладом.</ |
| зили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> |
| енове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од кам |
| <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и поме |
| омче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убаво |
| е мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Млад |
| ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек он |
| на свом лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио |
| енилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма раз |
| имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са |
| ?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не ква |
| љинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко це |
| и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је п |
| више!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису т |
| лина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељ |
| у ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p> |
| ије ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младе |
| а срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, п |
| алажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, д |
| бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један п |
| а високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он ниј |
| рло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекој |
| ати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао |
| <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслон |
| па!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а |
| то стење; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у |
| “ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха |
| а се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са |
| <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози пову |
| се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше |
| уној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече |
| не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту |
| реће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац |
| ог стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје мес |
| за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> |
| е.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Ива |
| беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је ср |
| ћи, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној |
| д туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„ |
| је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је ско |
| е нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду |
| тичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, |
| дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пе |
| <p>„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>С |
| — <pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бач |
| ло.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сн |
| ропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта с |
| би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, |
| сти, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су |
| рпско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати |
| тинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.< |
| воји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити својом науком: |
| а би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> <div typ |
| а и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од |
| огаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друшт |
| “</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у |
| сподине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву |
| из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учини |
| чеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане |
| погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима пр |
| Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да |
| н се није ништа променио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, госпо |
| е и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допал |
| > <p>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа |
| ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе м |
| ате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да |
| ји издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку |
| вали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју посто |
| огом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који |
| иво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад |
| ри код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје стр |
| мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — |
| хо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам |
| .</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђор |
| каква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога |
| а?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка б |
| све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни вик |
| и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овим |
| ашак...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао |
| оговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена о |
| већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је |
| </p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао? |
| светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то м |
| да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћ |
| и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се о |
| страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини |
| Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> |
| Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} |
| > <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не мож |
| платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојим |
| него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, < |
| есити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="1 |
| и :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно |
| тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта |
| и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два |
| Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежн |
| ако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер |
| сти према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово |
| ерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ му |
| га сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачн |
| рао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времен |
| на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од ми |
| рвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без из |
| лишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба. |
| мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не о |
| жила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћ |
| одине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, |
| ка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и |
| сле уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.< |
| банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:< |
| тирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђ |
| девши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, погл |
| н — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе |
| ан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је |
| ој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем |
| еку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су |
| еђало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе |
| опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ н |
| хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен п |
| Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом |
| >За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p |
| } Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много мари |
| ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из ср |
| овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пр |
| ри пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. |
| и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је |
| е.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти |
| им гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па ме |
| знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је је |
| е већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу |
| час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данк |
| дала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча |
| /l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> |
| уше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она н |
| оглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те |
| рећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постељ |
| >„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.< |
| ело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме |
| ично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове |
| /p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће |
| зао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници |
| а била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу |
| врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да |
| ене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше д |
| сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш к |
| ="133" /> <p>Девојка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад |
| >Млади странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако н |
| дају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам ја |
| онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини |
| је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узећ |
| тит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, |
| или, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које м |
| “</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове гл |
| сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, |
| >На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче |
| ; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, |
| остан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме пр |
| се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак тр |
| жића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“ |
| инио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где с |
| но бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма п |
| до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој буд |
| се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мал |
| м „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарск |
| ашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика |
| о, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану |
| исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај г |
| вали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако би |
| ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па и |
| мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у |
| , чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч |
| ро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у ср |
| одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г |
| молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месец |
| лицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из м |
| p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчи |
| <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{ |
| оже, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са |
| у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим! |
| м тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као сток |
| ј је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове јед |
| акључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја су |
| нице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовал |
| а.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од ко |
| био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Сми |
| телни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше један другог.</p> |
| и у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати зе |
| стините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака |
| био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се представља |
| арод!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово г |
| продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од изд |
| <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склоп |
| } Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо полу |
| мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, п |
| ако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати гос |
| ао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пи |
| е, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смеј |
| н је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, |
| ote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете веш |
| казати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и |
| више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшн |
| видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погле |
| </p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе једа |
| тију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи |
| оју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврш |
| о.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; |
| плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу в |
| запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом |
| повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја зна |
| ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, |
| а...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: |
| љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини посл |
| олом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право |
| е, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и иску |
| то морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који |
| , о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, |
| сти светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити. |
| ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што с |
| е беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је |
| рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ |
| мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђен |
| допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом |
| песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом ср |
| мињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на |
| >„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте так |
| је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му ша |
| , ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. |
| рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата |
| > <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што |
| е му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица |
| овори:</p> <p>„Продужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„ |
| му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити |
| ла теби!“</p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и в |
| ина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова бил |
| ођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb |
| itle>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, с |
| д, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се |
| ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па |
| данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бит |
| ...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили |
| нчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?... |
| S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p> |
| моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умри |
| осподине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>Посл |
| > <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</ |
| целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и св |
| се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у ва |
| х ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, |
| и сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како |
| Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчев |
| следње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са |
| ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одг |
| шати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаш |
| у је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} |
| им, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и |
| чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} |
| ати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја с |
| p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење |
| родужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло доб |
| радох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављ |
| .</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви |
| о сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне |
| ска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове |
| ти дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После о |
| ета, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали |
| те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми |
| ранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и то |
| м рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати. |
| очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш от |
| Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој |
| ем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несре |
| м већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поо |
| ад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} |
| дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје р |
| познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година ка |
| омажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако ј |
| на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен ра |
| > <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен о |
| има је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећ |
| је сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срц |
| чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“ |
| о не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер |
| е поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу |
| глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520 |
| Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скуп |
| у као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што ј |
| о да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после м |
| ше два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене |
| енске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док |
| е лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама |
| о погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изгов |
| зи те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} А |
| еновом поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> |
| ао с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу! |
| смехну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пр |
| о уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично д |
| е руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одав |
| им, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, ж |
| младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, |
| ра, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младе |
| .{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади странац не |
| с видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би м |
| е, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и |
| миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађ |
| о и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и оч |
| а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га |
| > <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ М |
| очне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас |
| више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устан |
| човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; на мојима очим |
| и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу |
| осподин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по ша |
| и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дарове, |
| рши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, своје лице покрије обадвема рукам |
| нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Т |
| и словца више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: |
| ли она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, |
| ике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и |
| говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ак |
| а отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод |
| за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи |
| знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше |
| имо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар |
| ише се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господи |
| не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и о |
| оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лиц |
| Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо мо |
| ака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом? |
| је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, посл |
| ла да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удов |
| лаву је наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је туробно било, |
| ле тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, |
| ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен с |
| из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и вис |
| је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> < |
| ма Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Ј |
| други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко на севе |
| свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити д |
| је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме уг |
| коше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао |
| око тек догледати могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море и |
| стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n= |
| грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајев |
| Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао л |
| ке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могл |
| јаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и |
| еди коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботичким тамниц |
| тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ј |
| Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му |
| није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бо |
| а просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се |
| о смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја |
| то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</ |
| уће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му у |
| исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није знао за |
| матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и |
| p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове |
| је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто м |
| се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{ |
| ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестал |
| рате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио с |
| сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено |
| их?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према |
| <p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат |
| твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео закле |
| му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет об |
| b n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини д |
| топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У |
| смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је |
| едно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу р |
| а за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављ |
| тку ове приповетке у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који с |
| своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „ |
| вет да уништи, ниси могао једног човека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb |
| м законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} О |
| ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим |
| ага и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој с |
| широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чу |
| Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то |
| жњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Цел |
| цу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисл |
| <p>Младену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искренос |
| обро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше за |
| ље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срц |
| е па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш ни |
| суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно бил |
| мам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, |
| ено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у нек |
| канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава |
| колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна ш |
| ти свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, |
| p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам зна |
| ка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, |
| лео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачн |
| о своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачув |
| хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред |
| који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко без |
| оснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се к |
| Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто год |
| ти благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као б |
| могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Б |
| а ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" |
| пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место |
| ор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, неср |
| <p>Међу тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на на |
| Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгину |
| ушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ |
| ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије про |
| олазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет |
| преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жер |
| и.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али н |
| о, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у |
| ре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж бол |
| уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђ |
| ћим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пре |
| ео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учи |
| Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Ан |
| ло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</ |
| искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па ка |
| то пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лиц |
| Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у нар |
| и пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја прим |
| <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни |
| штеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не см |
| ког мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше х |
| едо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се |
| ако згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и п |
| пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом коле |
| , ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али се и назеб |
| је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у н |
| дморних хонведа; мој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ |
| Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се |
| p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две с |
| но одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ |
| овори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на |
| јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако |
| мрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а |
| частиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која су била отвор |
| диш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> |
| њи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем |
| > <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе с |
| бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим |
| са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, к |
| оји смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја |
| > <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </div> <div type="chapter |
| ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П |
| ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови несрећници скупили се и уговори |
| у <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добр |
| ени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала |
| ко у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из |
| о себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако |
| , — — после са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Срем |
| па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету |
| оким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима |
| „Како то, куме?“</p> <pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господ |
| нио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући тв |
| вако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“< |
| p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="3 |
| равиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах |
| и и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шт |
| <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} |
| <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији ч |
| ца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу за |
| ном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се |
| обратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту |
| јах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да м |
| ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и |
| ворити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На |
| а ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана |
| .“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „О |
| та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко у |
| муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе |
| ости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много п |
| пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми с |
| : ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме |
| дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много год |
| осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих |
| јаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и |
| о сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да в |
| са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прсто |
| показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, |
| <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне |
| ерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пре |
| > <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја ника |
| спремити с овог света.{S} Господине! — викне после још силније окренувши се к младом човеку — |
| , хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред |
| толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је ж |
| уби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашкој страни, уздахне, |
| мо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у |
| ачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да |
| и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си т |
| гове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли |
| хавана регалија цигаре.“</p> <p>Стражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за н |
| Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћ |
| на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш о |
| и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио. |
| > <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> < |
| тру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: бој |
| у се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, |
| и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, |
| му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Петар.</p> <pb n="155" /> <p>„Ништа — уђ |
| у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте г |
| нтомашани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује |
| ице покрије обадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, |
| p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са |
| грабих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем |
| ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам |
| и склопи руке к небу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ов |
| своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти ч |
| Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе суз |
| а моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје че |
| г свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама |
| адрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говор |
| рити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бит |
| Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим об |
| ад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна в |
| ити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако б |
| но оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ов |
| пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одго |
| } Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош |
| Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Н |
| ем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали |
| анџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, у |
| дисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја па |
| ="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и та |
| оје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p> |
| е и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста било целом наш |
| вим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда |
| ву није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше |
| сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много |
| видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али он |
| а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>С |
| и, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер |
| у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско ј |
| ужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p |
| к коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и мој |
| сваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карлов |
| ава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p |
| повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Скупо |
| оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне п |
| пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећ |
| > <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, |
| ца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачва |
| чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још не |
| које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест |
| .</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца |
| ше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја |
| ачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једно |
| оли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем |
| це боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења |
| пски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али |
| и купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију зем |
| планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо |
| че врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „ |
| адох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; |
| нице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На бар |
| аку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене |
| а коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по астал |
| оше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> |
| снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обич |
| мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном т |
| девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као |
| попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито |
| ј часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, стр |
| дан Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених |
| n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са |
| p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе |
| > <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три п |
| доведе другог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се п |
| ерваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, прем |
| беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p |
| долик човек са благородним ликом, лепим високим челом, ватреним погледом, смеђом косом, плавим |
| малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене огр |
| м, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и |
| самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротињ |
| ма и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима сит |
| брота и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела |
| уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица |
| ра!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса к |
| да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то |
| самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампи |
| ругог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими наше |
| м гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних |
| це плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав |
| ла, јер он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети |
| p>Пред њим стајаше један млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово |
| у, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребач |
| и ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем метеж |
| 9" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, је |
| ; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била |
| томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово ск |
| ања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати |
| ештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остан |
| , који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете виш |
| ад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место |
| „А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај |
| ане, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли с |
| то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садаш |
| узе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — |
| иле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо |
| шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две |
| “</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ п |
| оверителним разговором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походит |
| ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не |
| то гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумр |
| ко шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и |
| еизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас сву |
| ом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад |
| Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — |
| у по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчеку |
| д преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као |
| је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивос |
| из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о |
| после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, други |
| S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на кршт |
| <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је гроб |
| >Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="1 |
| је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он п |
| рбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам |
| амисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сирома |
| > <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши н |
| дно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао |
| мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико не |
| н се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на коле |
| и смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни |
| оре лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се могли п |
| одом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима су суб |
| ме бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајиши |
| ава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, |
| ног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p>„ |
| јаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући ка |
| ајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека п |
| од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је д |
| брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале л |
| и прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас |
| у доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 |
| , био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити шт |
| тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је |
| г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> |
| ер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, |
| сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора то |
| жете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од |
| акона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Госп |
| ва о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи |
| му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју остав |
| ? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> |
| љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на |
| ут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци ча |
| ђа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једн |
| је окренувши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам с |
| еру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Т |
| у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то |
| quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли м |
| то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените |
| S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, на |
| човек, те поштарче обдаривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гос |
| о.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ |
| људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље |
| ни веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте мом |
| уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори му један Францу |
| </p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје |
| Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена с |
| њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врл |
| ише простаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине. |
| ђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> <pb n= |
| ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хи |
| ала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропи |
| ке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју саб |
| сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да в |
| и зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ј |
| рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, |
| утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје суз |
| и видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његов |
| ројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.</p |
| најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> < |
| разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе |
| осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је ле |
| је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте |
| огледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одг |
| ад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која никог од пу |
| д је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то мо |
| ави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милин |
| највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиља |
| илује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је с |
| муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру много св |
| оже бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сир |
| опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим |
| етар. — Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што с |
| е мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — р |
| а ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакон |
| Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и мо |
| ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога |
| сле тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама |
| , бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намр |
| руго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа |
| моје младости седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужн |
| још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљинама, на прсима носећи голо |
| упорног човека, који се смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору. |
| верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом ом |
| ље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надувена охолост и пакосно напрезање Маџар |
| свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест |
| о свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог о |
| та прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи |
| у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије во |
| цише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p> |
| бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског |
| ке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.< |
| uote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној страни од куд |
| <p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који |
| е горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже о |
| јављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне |
| к тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</ |
| рашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p> |
| е ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе о |
| е међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело |
| аче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа |
| е стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којим |
| му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, |
| ах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече мл |
| уга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише |
| и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати. |
| повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт |
| старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злос |
| > <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрављаше С |
| звони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала на |
| } Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакру |
| саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ов |
| се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја до |
| азивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отро |
| не; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљ |
| сао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са как |
| Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега у |
| д и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био он |
| {S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као |
| не, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} |
| би материној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они |
| тељ!{S} Непријатељ!{S} У ред!“ повикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, |
| !“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угле |
| бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и |
| да су они хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Б |
| са и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p |
| х ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да |
| </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнез |
| расан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, |
| >С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела би |
| нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> |
| градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне красоте.</p> <p>Каквих пр |
| мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; |
| бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даћ |
| /p> <p>У оваким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А стр |
| од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:< |
| <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имену можемо назива |
| умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> |
| сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> |
| ом беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајишима; ови се између себе разговара |
| есму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један с |
| своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разговор повео о томе странцу — ја са |
| вако тумарајући састао се са Француским војницима, који су међе чували, он се увек њима придруж |
| >„Услугу? — рече уздишући најмлађи међу војницима — какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо |
| кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p |
| људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није окле |
| p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Мла |
| начкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак па |
| уд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисо |
| о! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена била, нас једно пед |
| t="subSection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што |
| лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног |
| ц и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у в |
| који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за ле |
| кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код Хеђ |
| војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе б |
| их не насрну какве скитнице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама се врзли, и п |
| што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p |
| но што наши удараху на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то |
| чеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пу |
| , подмићењем, и после са најодабранијом војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огње |
| е за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад М |
| у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не |
| онили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на ње |
| ашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" /> <div type="chapter" x |
| ивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} П |
| вица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке |
| е разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш |
| мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши уд |
| м и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири |
| > <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким |
| ном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срц |
| ила на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, |
| и по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих |
| p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици |
| е кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јеле |
| о што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p |
| ала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ до |
| још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви пош |
| Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{ |
| мрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима р |
| ног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако им |
| ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца рад |
| а села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно св |
| и лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се над |
| .“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног |
| ка?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео мој |
| </p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерав |
| p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве м |
| , тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу |
| свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима |
| посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; к |
| поде.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби |
| 7" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да |
| „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, ако |
| тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од |
| едујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војни |
| м могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом прему |
| ру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> < |
| а Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и у |
| ине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволе |
| , нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и п |
| је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступи |
| p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје теш |
| Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по правосл |
| на није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче ко |
| много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло би |
| аденом играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пруж |
| а.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој |
| да се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не зб |
| ао окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опет |
| ма, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.< |
| и ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи |
| > <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба ј |
| тац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом |
| Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је поче |
| адвема својима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помага |
| — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао как |
| је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; в |
| ина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио. |
| и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; са |
| ам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително. |
| тац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригр |
| С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па |
| /p> <p>За неколико тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи |
| уча их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</ |
| ебе, с највећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши |
| чајући остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и |
| собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако |
| чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> < |
| едне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друг |
| је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> |
| анина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет |
| ру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у ме |
| о нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рекосмо — у ред со |
| а не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао букт |
| срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повика |
| губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу ж |
| о се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад |
| а, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запит |
| љубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од |
| а, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса м |
| као.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Ка |
| одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за |
| и се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачуј |
| е?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, |
| е од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па треба |
| бродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри |
| омка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака момак дође с 10 буте |
| не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188 |
| и избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу |
| ви и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уго |
| шио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако мо |
| >„Они одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевш |
| бичају православне цркве; после венчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чека |
| ми од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p> |
| ни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се поч |
| скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; ал |
| Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узм |
| роз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме |
| каменим степенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из |
| тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их |
| </p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба |
| никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој |
| илоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак окрене се онима, кој |
| ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узм |
| егова играчица.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпо |
| чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у |
| чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на улици близу твоје тамн |
| на сва претрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно о |
| ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка п |
| ет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албан |
| стимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не за |
| о, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова дв |
| у, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> < |
| у га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Нова ту |
| о мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га |
| ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из |
| ао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској породици |
| У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително проговори: „Тражи их у |
| на и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му |
| а рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онам |
| слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто |
| ; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том |
| ше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Не |
| > <p>Једни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном |
| догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не мо |
| дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> |
| варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="1 |
| вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен н |
| њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у др |
| и ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће он |
| ше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој ва |
| г; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није |
| ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</ |
| егова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако |
| диш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„Опрост |
| ајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута |
| сле дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми |
| ођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте |
| ар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја |
| сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми ник |
| земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у |
| не зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који ш |
| . </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће с |
| ече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће |
| е, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>По |
| љацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и посл |
| и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је не |
| е Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити |
| , велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих љ |
| реће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мни |
| ео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која би трајал |
| озове једном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта |
| едан другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај |
| p> <p>После ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, |
| мењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче |
| се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на |
| је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У |
| ахота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, пост |
| мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у |
| ј башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћ |
| бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак п |
| ога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и жи |
| ах и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испу |
| ди како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и м |
| буњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово остаде код Р |
| p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; леп |
| о лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху зем |
| 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до |
| љни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као |
| стави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, са |
| ојих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим |
| умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{S} По |
| но учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац |
| >После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; по |
| чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“< |
| а и православне цркве, па после кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света |
| ога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S |
| е ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С |
| „Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрет |
| и потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањиват |
| дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало времена господски сватови подигоше се светој цркви, где |
| једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.< |
| бог моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што |
| вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа |
| е.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичко |
| тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо жи |
| ити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ј |
| ог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„П |
| е, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег наши |
| и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и н |
| у.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љ |
| је очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и пос |
| лији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, т |
| моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она отк |
| ејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало в |
| p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свешт |
| обни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру |
| азговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свет |
| то она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у |
| <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинству <pb |
| е пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори |
| </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Бо |
| мске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом и |
| те моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се т |
| ога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјај |
| онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није м |
| ичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Св |
| ло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Посл |
| аши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} |
| азнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице |
| ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових р |
| фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико |
| зати необично чуство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необи |
| погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p> |
| спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, |
| сле отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао |
| ч проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам |
| ањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да |
| евет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, г |
| брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљ |
| него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један |
| човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим з |
| ста помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно |
| И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје с |
| им добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се ж |
| е и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну у |
| ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом |
| шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевит |
| ди, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</ |
| ам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече |
| : ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам |
| ву приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а |
| . — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међу њ |
| погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на |
| ем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети |
| ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно го |
| децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше |
| овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може |
| а ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. П |
| вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, |
| дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њ |
| подину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа на |
| у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах с |
| ти своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у тр |
| иш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много скри |
| n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори после мало ћутања Петар. — Ј |
| срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — гово |
| угачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој б |
| а у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који ј |
| Igen</foreign>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори в |
| правиш ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван |
| Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна |
| .</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће |
| ек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу својих др |
| еног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је |
| е цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног гр |
| з једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху г |
| а, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и |
| крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земљ |
| ре; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље ре |
| кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са широким |
| ок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ови седе |
| ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је пр |
| овека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. |
| од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слу |
| мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држ |
| не.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти ми |
| теснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах оп |
| b n="141" /> <p>„Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је |
| Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему ре |
| о скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро својој н |
| се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете |
| >„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна |
| е ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; а |
| .{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је ви |
| оје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — |
| приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког |
| {S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено |
| о и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори |
| о оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није |
| ље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља |
| опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој с |
| рате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ неч |
| огу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? |
| {S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у нево |
| вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све свој |
| суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она |
| занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ п |
| ранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S |
| се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на |
| не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он |
| о време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од |
| њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи |
| авцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, |
| ш већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</ |
| већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; он |
| ећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, |
| <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори са |
| p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у |
| умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ћ |
| а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је дан |
| о не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, шт |
| сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он |
| ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не уб |
| нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од |
| воју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где |
| мници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац |
| је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он |
| прости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био |
| ти, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> |
| де са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангуби |
| арловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало у |
| , ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p |
| ркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу |
| и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен до |
| ловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедив |
| ших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погин |
| дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај |
| је наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу |
| а, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, |
| имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љ |
| а оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда виде |
| миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али |
| брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позо |
| им гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, же |
| вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ пови |
| ху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да с |
| о да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд |
| ух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, поми |
| о, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Ру |
| анце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, д |
| ог народа, нашем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отп |
| хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године о |
| еља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета |
| ника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, |
| умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж |
| га чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са св |
| <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место |
| е Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговори |
| одиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p |
| <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p> |
| Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољуп |
| и за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу |
| теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он |
| ислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и |
| <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста у |
| у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен поглед постане презрите |
| да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се |
| </p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа п |
| сталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „ |
| уги да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој ку |
| вета, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила |
| ! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његово |
| је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открит |
| <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> < |
| у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше |
| је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је бил |
| ету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете |
| за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p |
| е до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мер |
| га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају са |
| смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет |
| узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј |
| “</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам |
| ило, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати а |
| или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по свој |
| ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван г |
| а друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Бо |
| <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам прип |
| лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; т |
| аду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна < |
| исана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Ж |
| г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и ње |
| у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би |
| Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски |
| времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се б |
| о да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство |
| тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је с |
| воје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји |
| „Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од |
| ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> |
| јском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо |
| вет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; |
| е — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене |
| аше се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која бе |
| аним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које |
| ова рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>М |
| хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то ва |
| </p> <p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, њ |
| ана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске. |
| ој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га бех |
| /p> <p>Петар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p |
| ила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му с |
| илине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; |
| пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи |
| а и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удов |
| дан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу |
| сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <p |
| својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и |
| небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме м |
| га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла из |
| едан пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропо |
| ади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен прогов |
| о дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до |
| погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а та |
| уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах |
| а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; |
| ди неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће срп |
| д је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде о |
| Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и св |
| > <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити |
| то су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читате |
| а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живе |
| ко бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те |
| стив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досад |
| свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме с |
| ас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{ |
| у дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам |
| pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Он |
| е сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек ме |
| г богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног |
| — рече са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом |
| њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене |
| сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љуб |
| као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — бр |
| ок су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском прис |
| ера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти ч |
| ога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне г |
| 07" /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и |
| већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и |
| гова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква заповеда.“ |
| к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, |
| име био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет |
| што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, |
| сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће б |
| сле ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p> |
| места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту т |
| и то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму с |
| каквима просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек |
| ад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити. |
| и овај унутра ступивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, је |
| љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци |
| дноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла |
| гове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити. |
| о време; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше |
| тар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} |
| од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> <pb n="72" /> |
| и и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челик |
| и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је |
| исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Види |
| има подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он и |
| есрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке |
| младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са дру |
| меш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; н |
| који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под ру |
| решно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако |
| ост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство |
| е и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а ка |
| дао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу за |
| Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази од |
| аки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месеца не намо |
| одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену гово |
| } Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми |
| ило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвил |
| одем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он па |
| >Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече са |
| срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастре |
| {S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас |
| есмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и |
| дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пу |
| е икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед састане са сажалителним пог |
| ед!“</p> <pb n="161" /> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} |
| ти која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у |
| p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p |
| есте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, |
| души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да ж |
| ва?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n |
| пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван ја |
| и гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи |
| пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима |
| је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бит |
| а побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на пр |
| о куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове к |
| у испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе гла |
| е један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ов |
| на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а |
| Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, |
| нео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије, рукам |
| </p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја би |
| Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен бук |
| смо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне |
| ињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, о |
| изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слуш |
| х речи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p |
| вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, о |
| се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снег |
| а своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила |
| реши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти н |
| мрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хо |
| n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј а |
| али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а |
| <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Он |
| <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, |
| ишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са |
| врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни |
| ост у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој буду |
| Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га в |
| смо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени |
| акивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју по |
| разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском пристаништу у „<fore |
| два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је |
| смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно пис |
| нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; рец |
| гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предад |
| банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ |
| {S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p> |
| век кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он |
| тна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да г |
| хранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу. |
| сте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега |
| с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није до |
| на послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карл |
| разе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разв |
| нин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бо |
| уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гон |
| лити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p |
| је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, т |
| ден зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту н |
| е, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да по |
| та г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та не |
| S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџ |
| у, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавит |
| тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше |
| дан пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му |
| у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, има |
| у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета год |
| товође морадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, |
| ика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не |
| е из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изу |
| ајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота но |
| ај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што |
| о појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо |
| а се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је с |
| свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх ко |
| но гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се |
| > <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун |
| се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срц |
| извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на тр |
| колико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, прекл |
| ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још го |
| {S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и н |
| г мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у |
| дмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</p> |
| трчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих обл |
| оким гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког истог |
| арком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде беја |
| нажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше с |
| а се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне |
| .</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго. |
| икнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павл |
| а зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потеч |
| је живи због нападања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скоро сносити не може, |
| фриканског сунца скоро сносити не може, где се становници по сата не могу упустити без доста по |
| енталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, к |
| сницом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ј |
| </p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима свој |
| Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, на |
| д га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та р |
| > <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме |
| одски сватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају правосл |
| а, — после онај усамљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћу |
| то смо у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благос |
| <p>У најпоследњим колонијама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, |
| p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" / |
| а са својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са |
| p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово |
| па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад |
| ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле он |
| та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, бра |
| ичари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у де |
| ’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би |
| војом младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здрав |
| овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на |
| римерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p |
| борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сн |
| речима и својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> |
| Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — |
| ко место једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи |
| р, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одго |
| шим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али |
| ом, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ |
| уха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне |
| о да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је б |
| уљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и пог |
| армеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трп |
| ао окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p |
| нику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто гру |
| {S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу |
| о; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротн |
| воту заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто жив |
| мнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани за царство |
| и куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и |
| ођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. -- |
| ле венчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте пр |
| за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита моли |
| идели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се |
| теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој с |
| еван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за |
| ћу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако |
| после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — ви |
| сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{ |
| <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али |
| и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељ |
| мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, |
| хија оним људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи с |
| вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био |
| елу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и п |
| е доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или о |
| ко нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског |
| а и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ ње |
| нкастог праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђе |
| !{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p |
| срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“< |
| била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та |
| нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух |
| нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а |
| Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљ |
| ма који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он и |
| јмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто фор |
| а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„ |
| „Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писм |
| ер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам. |
| нао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи |
| селио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на |
| без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запа |
| а увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху сво |
| пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> |
| о целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку. |
| <pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском на |
| редовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну |
| </p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па заш |
| ре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер с |
| > <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<foreign xml:lang |
| се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло у |
| " /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</ |
| већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора |
| , — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писк |
| силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици није |
| шено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећ |
| ојему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али |
| штен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекој |
| ше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мен |
| ош и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се пр |
| а пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, |
| у, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — м |
| ве речи са највећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој п |
| и часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не |
| ни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, ум |
| одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа |
| упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, па после крат |
| заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </d |
| а чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме дога |
| починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они |
| ио мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сир |
| имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим с |
| , овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро п |
| м нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га поглед |
| ; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шт |
| о је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обичн |
| кочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држ |
| реновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који |
| је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која |
| од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским обо |
| , сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама |
| ре, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за о |
| која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака |
| , а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију поп |
| је очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чув |
| асови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра |
| ди, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем старом митрополиту, да га м |
| других народних људи подигао се светој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда овај др |
| да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосн |
| опадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се ус |
| и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, |
| јој народности користити својом науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... кр |
| тану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види ка |
| друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај |
| ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а он |
| рабрише, јер он место одговора тек ману главом, па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на |
| едном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само је |
| мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је как |
| а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи |
| по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има |
| те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери онога који му је са |
| крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> <p>Младен устане на ноге, скрсти побожно св |
| p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њени |
| е на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе |
| ишта не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја |
| , злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су п |
| и, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито небу, руком протре своје чело, п |
| да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си |
| а мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто с |
| Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно |
| чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот |
| бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру |
| ата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} За |
| за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице п |
| па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу зап |
| стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију п |
| >Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, мно |
| од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милина!</p |
| за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p |
| прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном |
| е, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у |
| дноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и пору |
| тници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док |
| нова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, И |
| моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</ |
| рктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади |
| оре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>М |
| гу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице доша |
| о данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни |
| нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој отац, ко |
| ?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселит |
| .</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране |
| ега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаш |
| ва чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалосни |
| <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, |
| ај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на об |
| > <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> |
| куца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>П |
| нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазит |
| ју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му |
| види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац |
| у покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се д |
| док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са |
| д постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека |
| ко притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с те |
| ш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побр |
| из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек |
| >„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S |
| Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога |
| се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то б |
| , које су постељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p |
| осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: та |
| p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста |
| ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на но |
| ђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ов |
| ошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време н |
| е изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас за |
| ачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина |
| први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“ |
| и.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, нег |
| ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија |
| > <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал |
| т, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l |
| Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж |
| аш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батин |
| оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Ху |
| сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог |
| деку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног |
| једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; |
| дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и |
| е дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисн |
| и своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та троји |
| ас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</ |
| се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено разумевао, ал |
| ла, после се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових не |
| н“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од кл |
| божности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спа |
| тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једн |
| о у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фа |
| глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љ |
| стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсме |
| доћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p |
| ше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог |
| н после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као шт |
| хује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли она три ко |
| се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> <p>Младен у |
| о да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази |
| ванин протре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година |
| жаром, после тога са неисказано нежним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си са |
| ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедно |
| ње овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи |
| се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала |
| е може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу |
| има, стаде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе! |
| ме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из нај |
| p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нис |
| менио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, господине, о терету, кој |
| ђу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран |
| брала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати та |
| , на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p |
| д је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га стра |
| оследњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они |
| и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто |
| на као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре ка |
| ела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена кос |
| ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, |
| да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> < |
| т дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи св |
| као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оруж |
| и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето т |
| и има још једна кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегиц |
| телу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје |
| гара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи |
| S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г |
| ладен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох |
| а је него парохија оним људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то |
| p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник оде к о |
| то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако б |
| тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила |
| иљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта |
| вши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} |
| оје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бо |
| а једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му |
| глед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то вр |
| ве последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су се око њега |
| кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све |
| кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на д |
| ику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она ниј |
| Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много |
| несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете мо |
| је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили с |
| но детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се |
| е ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њен |
| веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ух |
| аву у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било |
| <p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео |
| над су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а |
| оје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне др |
| косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам довед |
| да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима ј |
| да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због |
| које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о кој |
| ен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тес |
| ни разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, |
| ењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; о |
| анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младен |
| - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за кр |
| огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке и |
| ри пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро |
| ?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћ |
| <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога гово |
| ати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније ст |
| атила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе |
| око уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, |
| га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна |
| миљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p> |
| олико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе ра |
| аше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој пон |
| м метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пр |
| . „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није т |
| уне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; — родио си се, па једн |
| pb n="126" /> <p>„Смиљано, чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку ос |
| на била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај |
| ује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му |
| чи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, |
| осподо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети о |
| ачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> |
| а ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро д |
| рода.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, с |
| о ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у на |
| p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — |
| х.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао |
| зобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чи |
| сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га нау |
| мо с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, |
| све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и фран |
| који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријан |
| учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{ |
| а његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим |
| стак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог |
| p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова |
| ових речи повуче Младена оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен ст |
| о, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог |
| али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да |
| ену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга половина нека |
| вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе |
| душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим |
| бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који |
| вник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе |
| ену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> < |
| ену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи |
| сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па |
| о живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учи |
| увши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту |
| дважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше |
| молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> |
| да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас д |
| сти, учине му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, |
| ња, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио |
| p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкр |
| ћем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ј |
| говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко м |
| шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао про |
| илујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна |
| су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што |
| држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о части, богатству, о племићима, баронима |
| ни слушала него само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад |
| ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови несрећници скуп |
| простити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито п |
| , о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по пр |
| с, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој па |
| ле мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од св |
| згранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио о |
| а највеће чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху т |
| нова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са св |
| гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“< |
| у лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека |
| тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, |
| /p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су се о |
| савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрк |
| ио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише ма |
| ?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али |
| го срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и б |
| љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“< |
| анац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама |
| .“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смилова |
| !“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> < |
| м, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта |
| ењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком |
| вести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак ви |
| оћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у с |
| p>Обранитељ на највеће чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="1 |
| а јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што |
| не јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само ме |
| ашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја има |
| е загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат гово |
| а, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим језиком, а |
| преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку |
| па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад чове |
| p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек и |
| ав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити ки |
| њом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму ко |
| не на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме |
| ачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — |
| !“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивал |
| остак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</ |
| разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необичније осећање хоће коме да с |
| и.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, из |
| х, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb |
| фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: |
| ству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колен |
| аном не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје с |
| есто једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи прос |
| ирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи њего |
| ам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на р |
| адо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је |
| ладеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ |
| ојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је јед |
| е зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материн |
| од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p |
| ећ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као |
| идруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; |
| ст, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени |
| дна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румен |
| први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да |
| ачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, |
| руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то |
| ему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изу |
| одужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако |
| ајстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> |
| ли од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум ни |
| и после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и |
| ече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда |
| И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео него други, |
| каст прашак...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није |
| овцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, |
| <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остал |
| ам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли |
| е.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је |
| да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје ја |
| ан пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карлов |
| еку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; |
| други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, ве |
| e> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p |
| ад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и |
| с наше старе самосталности — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за кар |
| n" /> <p>Бејаше леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака |
| м отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; в |
| <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" |
| > </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скупштини изрекао |
| </p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који |
| зе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан |
| у на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не |
| инца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је |
| рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за |
| е парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и |
| морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније |
| , та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? |
| за сватове се приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена из |
| сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се |
| е може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико |
| стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да |
| Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано |
| „Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив |
| доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„П |
| ан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју ун |
| доше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више треба |
| > који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опе |
| шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из тас |
| своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем |
| ве почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пру |
| Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друг |
| аше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати |
| е беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од к |
| а раздераним хаљинама, на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Ј |
| и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога |
| лави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој от |
| ећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњ |
| ио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шт |
| иљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први |
| себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек м |
| аде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<foreign xml:l |
| пођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у други.</p> < |
| едном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банак |
| приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограбили |
| стаци њега одмах послушаше па се купише гомилама око њега; оставише своје жене, своју децу и св |
| а!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и |
| дила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, |
| кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше б |
| ри коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као |
| атре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме |
| један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предње |
| стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад |
| љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се з |
| славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. Томаша |
| та било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и ми |
| ко тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарче</titl |
| броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим |
| на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много |
| <p>„Ништа — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа му |
| г грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. |
| па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховит |
| а, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>После два сата оваког путовања, п |
| те, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и н |
| страховите вековечитим снегом покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени |
| ци, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна со |
| адаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне |
| д Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, |
| н бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне пал |
| ј соби; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а |
| исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутника побу |
| пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим |
| аветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнак |
| вала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи кр |
| о тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла в |
| S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови пр |
| ан сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је пева |
| ја осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која |
| од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две |
| у не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо в |
| гао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити |
| же из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; |
| пија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соб |
| ила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздера |
| о шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p> |
| рти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благослово |
| како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?! |
| ; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћ |
| .“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако вес |
| и; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукам |
| је добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> |
| кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме сво |
| спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари |
| врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентомашани!“</p |
| Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води. |
| тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стран |
| > <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица |
| оказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра заху |
| ед себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S |
| а сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да |
| пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отре |
| млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се ни |
| ну, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају |
| писао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> |
| ив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши б |
| њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда |
| оворим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у |
| е цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, |
| са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити |
| <p>Један поведе разговор:</p> <p>„Требе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени ј |
| ути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p |
| <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре |
| још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће |
| ључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте |
| проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окрене сужницима па им љ |
| н човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам н |
| ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу ре |
| е с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и к |
| нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на вара |
| астајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам |
| >„Срећна је она, — придода моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо о |
| ам једно писмо један <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први чет |
| а снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био |
| е Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жен |
| оје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе ч |
| p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као д |
| вле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми виш |
| м ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се |
| да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, б |
| зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат госп |
| риповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто н |
| овара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господин Младен, наш кућевни пријатељ.“</p> <p>„Господи |
| Младен, наш кућевни пријатељ.“</p> <p>„Господин Лацика, Ружин младожења.“</p> <p>Млади људи по |
| ује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком |
| ља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заје |
| тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младе |
| коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико г |
| >„После нам доведе другог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика |
| ам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли |
| p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изи |
| шта, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љубити као што те је твој п |
| ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ј |
| ом кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу хвала!“</p> <p |
| оваца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божи |
| д њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући |
| <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи. |
| а после одважно одговори:</p> <p>„Фала, господине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им пок |
| као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољн |
| мање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван простак; — сад |
| ?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци из |
| о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда |
| >„Јеси ти, момче, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и |
| а, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо |
| па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако сам мог |
| здали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да с |
| о ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог све |
| ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговор |
| ; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу гото |
| у!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите ми, господине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, |
| /p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по род |
| аћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> |
| <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, |
| ближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> |
| > <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом |
| где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да |
| одину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; а |
| а невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре дола |
| ех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе |
| ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац |
| ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверава |
| ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши стари своје злот |
| је путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, господине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ од |
| че:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали от |
| обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема |
| — до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно н |
| жешћим мукама спремити с овог света.{S} Господине! — викне после још силније окренувши се к мла |
| е, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази |
| рћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности, данас сут |
| ле неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господине.“</p> <p>„Је ли нама слободно пушити овде?“</ |
| јаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топов |
| ато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похвата |
| еника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек што учини противу заповести Божј |
| је дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, г |
| за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињ |
| и, срце његово остаде код Руже.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панци |
| поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духов |
| два кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме ј |
| p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и сво |
| м ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S |
| х продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добр |
| у бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам |
| <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а в |
| ме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једни |
| о живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не помож |
| </p> <p>„Мој отац приповеди том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро с |
| оју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, |
| вио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Господину том крв се у образе слети од љутине, па понос |
| </p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} |
| и својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа |
| овор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који није толико умора |
| чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутниче, — п |
| ђаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком на М |
| сле се окрене на повиче:</p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једи |
| ш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад чо |
| о тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи неп |
| , али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био |
| /p> <pb n="52" /> <p>После мало времена господски сватови подигоше се светој цркви, где се Иван |
| чне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици и |
| ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога |
| са својом мајком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њ |
| весте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" |
| ир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која се поносито уздизала међу другим с |
| ипи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају т |
| > <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове |
| ецо није још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ на |
| ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих до |
| ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Он |
| во беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају |
| па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безо |
| еним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећава |
| роз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом |
| е избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде зате |
| аролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу го |
| собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата |
| лемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да ва |
| ија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их пр |
| Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и м |
| мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; ал |
| рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ прогов |
| ују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и бл |
| а, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па |
| у и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> |
| и, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме поглед |
| и.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, |
| ући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми |
| ту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, |
| уку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаш |
| Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p |
| м.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много препатил |
| огом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао зна |
| емена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. То |
| ?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не |
| у светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, рец |
| за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Вид |
| им и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио |
| ш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су |
| м где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметат |
| а мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од про |
| ој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као какви |
| им вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „И |
| епијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну немачку |
| је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело.</ |
| са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозо |
| шутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви |
| себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим до |
| ођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> |
| > <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски |
| </p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска к |
| трану од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се је |
| него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје п |
| глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби |
| швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе ка |
| н на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са |
| сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им |
| „Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од ово |
| и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један мла |
| него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме |
| да смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„П |
| аше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо |
| ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не |
| е онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакат |
| > <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скр |
| их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се |
| им снегом покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија |
| јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се |
| оји је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутника побудио — уп |
| па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима с |
| у, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у к |
| и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="6 |
| ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграни |
| Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ как |
| ="97" /> намера, које се против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p |
| многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то |
| <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има с |
| } Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет |
| ма опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нам |
| >На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш |
| аничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао |
| аху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих слободњака, са |
| у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно доче |
| један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се мног |
| Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих ј |
| вређен проговори:</p> <pb n="72" /> <p>„Граничари не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се за |
| ила, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој |
| љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао |
| н исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један |
| у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико док си |
| врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала |
| страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њи |
| раха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци |
| и кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити може |
| е су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан п |
| тапета угасито плаветном свилом.</p> <p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и |
| примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи на |
| другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а |
| о и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покај |
| смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће п |
| едио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> |
| ,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S |
| дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тренутак, дете се може забо |
| о, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с |
| и не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, |
| ?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Је |
| жно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крва |
| анке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, |
| у, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бе |
| вљене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он |
| и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде мо |
| м душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате |
| пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зл |
| зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треб |
| нда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, |
| воју пушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, |
| од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано мој |
| оја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно |
| његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио: |
| . ТОМАШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до |
| об...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, в |
| а сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и мили |
| >„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не сп |
| а њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</ |
| а његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо |
| ј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њен |
| <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.< |
| роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} |
| својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали |
| атио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га и |
| 520_C7"> <head>VII.{S} ПОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота |
| е речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и |
| мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице к |
| тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина |
| јим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети |
| ! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му б |
| 2" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за је |
| > </quote> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У п |
| сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегн |
| е него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане тр |
| м, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је |
| за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни зада |
| ао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свештени |
| га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се под |
| буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.< |
| раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт |
| ело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побож |
| игао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе које је про |
| де ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па |
| ио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не гово |
| воме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се разведри |
| говори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Как |
| а забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као ок |
| га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину |
| мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Р |
| осле ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече т |
| ође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу ос |
| кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба м |
| Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити како се ту заб |
| /p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је |
| џија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Скупо, скупо.“</p> <p>Ну п |
| ила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачас |
| се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врат |
| „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџ |
| b n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја |
| и,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњу |
| ца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све т |
| е у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p> |
| та, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку ме |
| у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, п |
| пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта с |
| ote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови д |
| бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне |
| мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом |
| ндур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде бр |
| долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по |
| и били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим рукама стисне свога брата па л |
| својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити дес |
| и њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p> |
| уд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд су |
| ола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Ба |
| литву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>П |
| рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам жив |
| у бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим за |
| ter" xml:id="SRP18520_C18"> <head>XVIII ГУБИЛИШТЕ</head> <quote> <l>Од моје ће руке погинути!</ |
| и, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, суж |
| , који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, субо |
| о, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb n="166" /> <p>После |
| шке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати? |
| а колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, многи!</p> < |
| са му ослабе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Каша |
| се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Ка |
| а и издајства, у часовима, у којима сам губити почела веру према целоме свету, само је ваше лиц |
| х другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху |
| у газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком мук |
| и болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ м |
| таклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се |
| е ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад |
| метнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне |
| оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружина ул |
| чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће |
| убоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју моти |
| тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</ |
| ања, пред путницима се подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба гус |
| е.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблаче |
| имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мрш |
| ене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину преселио, осветл |
| </p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио |
| у длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, к |
| ју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благосл |
| е песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико п |
| це песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb n=" |
| дети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ј |
| оравиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да с |
| оћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу |
| то и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} А |
| </p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога дру |
| путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде свра |
| Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смр |
| ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте |
| беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао д |
| али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало |
| агда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и |
| оварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце куп |
| и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, он |
| и се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„ |
| > <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима беј |
| и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, |
| засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, |
| тписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ |
| позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуг |
| ити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна д |
| молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зо |
| је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост |
| p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога |
| човека благословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је |
| а коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде |
| , ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неп |
| а га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек |
| клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао |
| љке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко го |
| учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда м |
| Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да н |
| едном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и к |
| олио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и |
| у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ |
| зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима морали оградити против њих?“</p> <p |
| спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви |
| у рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо |
| ује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи |
| "169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; з |
| ко тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, |
| ти?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„ |
| сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуг |
| но провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit |
| :</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима про |
| обно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, в |
| та оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорн |
| лико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати к |
| трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао |
| тио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што |
| ледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за с |
| ог уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S |
| што маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја |
| е кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите |
| су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, |
| бе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И |
| рви пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда |
| S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Ви |
| има остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху пов |
| еднака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та див |
| остиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>К |
| из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, |
| ебесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца д |
| ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке |
| чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и ок |
| пасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која |
| еље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сва |
| ох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. |
| дговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о зе |
| љан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљ |
| али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи иско |
| то сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још |
| вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо д |
| а ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ реч |
| а.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али она није била као о |
| љена шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за |
| сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да т |
| ланух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, п |
| ад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном оби |
| приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од |
| је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је п |
| илно, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за |
| рбљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би с |
| благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињ |
| е ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао |
| p> <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаш |
| , не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем |
| же мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигур |
| ни да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на |
| ме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне |
| проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} |
| се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже |
| овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им |
| оја би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад |
| ц.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како |
| састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учи |
| све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... |
| ти.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали |
| лу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си |
| а те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове |
| . Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити ш |
| траха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут |
| , <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њем |
| е дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је |
| то тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка с |
| е, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе |
| ога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да |
| адвема својим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После |
| и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни |
| снама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништ |
| бремена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био |
| а њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мисл |
| <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро |
| , брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ј |
| груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови и |
| вом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може назвати својим што милује, н |
| им, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покри |
| у — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се освет |
| ом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S |
| > <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми |
| иротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја де |
| Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам пост |
| јвећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху |
| браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, |
| њенога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. То |
| а знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и |
| ове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осет |
| једно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</ |
| ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И о |
| зео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздрави |
| ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Ј |
| си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала |
| ицом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред |
| колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били |
| гледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> < |
| има је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загр |
| мињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, д |
| о болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који |
| рополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српс |
| свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лев |
| пског народа, нашем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји |
| своје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Ње |
| ивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека |
| пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура и |
| водио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од бед |
| о га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега |
| јска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="11 |
| ави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је |
| еће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 годин |
| У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш виш |
| ду за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јаха |
| > <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, д |
| и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, свога ближње |
| хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао н |
| ти; на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата п |
| је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих |
| те што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{ |
| ге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом |
| мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, |
| а услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на д |
| оји су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није |
| ти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио ил |
| је куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> |
| е смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говор |
| и Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њ |
| и ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; |
| пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се бори |
| “</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и < |
| ба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ... |
| нско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — |
| и своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p |
| ио — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, |
| од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим пут |
| о да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас овако |
| л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да |
| лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га |
| , да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У су |
| нству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за М |
| с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у варм |
| дигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу |
| укама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</ |
| т, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, а |
| за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да. |
| е његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната хран |
| јатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се деве |
| враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним |
| азрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат |
| од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она ни |
| ту храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал |
| као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто |
| 21" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог |
| з ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице |
| ћао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венч |
| Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с пош |
| са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела пос |
| а, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако |
| био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу би |
| им живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?. |
| прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог с |
| путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њег |
| ли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој пс |
| „Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је ув |
| .{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто |
| и мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!.. |
| ејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант |
| ао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то |
| онизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он |
| о луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши с |
| а види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} О |
| Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити с |
| драво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>М |
| свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је д |
| .{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју мат |
| уту умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је м |
| , браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све на |
| учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несре |
| џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царев |
| свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са м |
| маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али |
| а.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски |
| сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и |
| пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после |
| могао утишати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div type="chapt |
| цу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фи |
| новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена уг |
| , и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</ |
| ене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам |
| запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Влади |
| се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе јед |
| к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила |
| здајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{ |
| ити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, |
| стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари |
| ан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је |
| бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, |
| <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво |
| да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је ј |
| а, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу ми |
| сле избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у |
| и, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног |
| да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше п |
| да да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао |
| вести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме |
| себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се |
| ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драгово |
| је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу д |
| > <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја са |
| ’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потро |
| .</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А т |
| не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на |
| ој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па |
| , немој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| н почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје гос |
| Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него са |
| је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци |
| Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га |
| све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће |
| а мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити. |
| ио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало |
| , али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о |
| није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти |
| ла у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете мо |
| збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама |
| са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хле |
| нем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат св |
| ме заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац п |
| несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му |
| а била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти бу |
| ивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крст |
| да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S |
| мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни на |
| уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала |
| знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја м |
| е храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи |
| парили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу м |
| отиње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ј |
| ој бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, к |
| е одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате оруж |
| и.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану припр |
| ла као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових ре |
| предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - |
| што си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџар |
| зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ив |
| ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и добр |
| b n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража |
| ој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господин |
| угој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се ст |
| оше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки не |
| {S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је |
| и ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; |
| д томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети. |
| ако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, |
| удије саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — м |
| >Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, а |
| де још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му |
| uote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само |
| верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели |
| сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она |
| ити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Сми |
| е и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична о |
| их могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се |
| туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам ј |
| сте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар |
| и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месе |
| више путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко г |
| аху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — |
| само мало необичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, нећ |
| цама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад |
| људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило |
| е распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвлада своју слабост па поузд |
| мија, помагај!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се |
| такло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек |
| ећем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ј |
| вутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај с |
| никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити |
| а је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мо |
| више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако с |
| ет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Б |
| рли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе |
| озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже про |
| e>Младо Поштарче</title>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам раз |
| аш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, |
| се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одм |
| матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач пр |
| на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а |
| рекоравајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„А |
| га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам |
| натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у ве |
| пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се д |
| загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи |
| сти, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја |
| е на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„ |
| /p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о |
| адала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој с |
| крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам |
| зи нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“< |
| ти, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно! |
| ржати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту го |
| да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па |
| ода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако т |
| да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, |
| а сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли |
| оље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из песме, ко |
| а крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то |
| пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће исп |
| у без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најп |
| који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме |
| на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово |
| > <p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше |
| г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Пав |
| дан <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо п |
| кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су |
| ивела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у |
| Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине |
| </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика ср |
| ећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — |
| це стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Ни |
| ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да |
| нокрвност у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његово |
| ароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме |
| <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у |
| трмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади стран |
| е нам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брин |
| ама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не беј |
| варен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p> |
| и, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <pb n="4 |
| и бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p> |
| ; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би об |
| сподин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужи |
| би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога |
| вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„ |
| дих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој |
| говорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љуби |
| ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, |
| је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћ |
| моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</ |
| д што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за с |
| еко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер |
| јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно са |
| аповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, |
| авлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не д |
| аше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебо |
| ероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p |
| шно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, к |
| Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зат |
| да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то |
| Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав п |
| и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Сми |
| лавном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да н |
| клињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" / |
| тер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p |
| ворисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да |
| ни се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p> |
| осим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господи |
| ка воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. |
| и и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не |
| > <p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени б |
| глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb |
| — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала |
| ападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећ |
| уховник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао мно |
| ао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе б |
| стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи д |
| рској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.< |
| њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са |
| ним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и |
| и — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> <pb |
| м о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} А |
| ешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако др |
| о се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идит |
| па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били у |
| ило живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би м |
| јежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у субо |
| </p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш |
| а бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих ме |
| ром обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав п |
| >Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све сво |
| мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несре |
| уд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно гов |
| ц је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p> |
| д какав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био. |
| смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се |
| о је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} |
| зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</ |
| ош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из |
| сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„ |
| „Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа |
| ’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као |
| уди ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени |
| аше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или н |
| ије прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи |
| онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па |
| онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја б |
| ке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, мо |
| е она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спа |
| свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то д |
| у била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — |
| се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја |
| вља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела с |
| p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да по |
| тене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, н |
| измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали се |
| еван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања пр |
| е само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим госпо |
| p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да |
| ога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, |
| мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ов |
| че мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје |
| по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јест |
| у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна |
| леда.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли |
| умњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ј |
| моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак ка |
| ао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, с |
| „Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може м |
| вљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу виде |
| и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само неде |
| ћути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од н |
| нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за |
| у рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности. |
| још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ гов |
| /p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он мес |
| зе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око |
| а им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби г |
| може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љ |
| ој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој от |
| а, за коју нико није могао ни помислити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи |
| ам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори м |
| све Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може нагов |
| ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с мој |
| а га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год ж |
| га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско сам |
| на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку |
| ево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу |
| авали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, госп |
| и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече |
| ече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код |
| са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, |
| изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погоди |
| Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад не |
| утове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога да |
| ох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пр |
| ца од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал |
| а и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га |
| е своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећ |
| а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, |
| са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да |
| више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта |
| имо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не в |
| видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господ |
| иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле |
| у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, к |
| >„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бит |
| роклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он |
| Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто |
| <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав зна |
| ас преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“< |
| инуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође |
| н. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb |
| а не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — |
| ворити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене у |
| д спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бру |
| ет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покро |
| <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао јо |
| гу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти |
| „Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, |
| „У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако |
| зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што |
| кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој в |
| доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Субот |
| не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њи |
| м — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе |
| ји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају |
| јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех тол |
| са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту |
| сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако л |
| заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући |
| икнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — |
| , нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигар |
| тај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после ма |
| ра доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — прогово |
| у љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} |
| аћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити |
| ишта да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја св |
| ве на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој |
| Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помис |
| овори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И пос |
| </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непошт |
| ... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја |
| ужам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље ј |
| а сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој |
| Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше |
| ам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше |
| н. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје та |
| {S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{ |
| ему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које ј |
| давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатст |
| ћници скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су науми |
| доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мог |
| ју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и |
| рема њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У |
| хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје оч |
| кој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје ј |
| <l>......нигде кута</l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други |
| На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> |
| о учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царс |
| проговорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе |
| едом промери онога који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„В |
| знаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други млад човек, ко |
| којој он није никад ни помислити могао да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу |
| p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што |
| <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам |
| <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толико п |
| ама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и природну |
| који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људ |
| ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} |
| нија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све |
| ло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се јо |
| н се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А |
| трошити све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, |
| и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била з |
| није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p |
| речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији |
| име, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„ |
| ја никог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јур |
| ле је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика |
| ам прогута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку п |
| ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је |
| ује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем |
| 161" /> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умр |
| чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху |
| бу погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као |
| /p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене п |
| полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа мо |
| дела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title |
| а подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи. |
| e> <p>Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпа |
| де још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи св |
| аде јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не м |
| чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим ч |
| ко сати умрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, с |
| у после прилично дугог размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај |
| огледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, в |
| утовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само |
| задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући |
| С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе |
| ато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весел |
| ; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="16 |
| Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, |
| ду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се |
| p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> |
| ецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — |
| кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је неч |
| зе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико |
| и као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне |
| половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који им |
| ла, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла |
| > <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њ |
| лави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута г |
| рце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p |
| вости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред соб |
| богословију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у п |
| ом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> |
| венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плак |
| p>После погледа око себе сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> |
| а ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, г |
| но, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и |
| тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој |
| е обадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје |
| азабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за |
| војим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан |
| једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам вид |
| јући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} Зато она |
| оји ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене з |
| ладена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш к |
| овораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се з |
| их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи |
| али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкањ |
| скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад б |
| било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што |
| и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказат |
| их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили |
| ебе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија |
| о продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло |
| је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је так |
| тичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао ј |
| пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а чо |
| ене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p |
| p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет |
| њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, |
| е што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, |
| опоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> |
| ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Усл |
| стио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао |
| е сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тр |
| то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао |
| ри своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме |
| епа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је |
| 48" /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о доб |
| — па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа! |
| и једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један |
| ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ дев |
| м баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти шт |
| е звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја воли |
| едајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше |
| огао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао см |
| бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам |
| помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: це |
| д туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Д |
| она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао д |
| сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — п |
| ставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар |
| и наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> < |
| S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и по |
| о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а |
| Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“ |
| али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише ме |
| ки.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никод |
| све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; |
| ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да дока |
| му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желе |
| у душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна |
| и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу и |
| “</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у гово |
| <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао |
| „Хавана регалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога ми |
| ш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач |
| има се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили про |
| - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одго |
| о он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као ш |
| леле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} К |
| ропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови |
| кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, |
| г рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Срб |
| шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја б |
| транца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратима?“</p> <p>„Младен.“</p> <p>„М |
| .{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мен |
| кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веж |
| . али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да |
| а допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог пла |
| ице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{ |
| а себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је туро |
| ијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре |
| до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То ј |
| </p> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њој |
| чајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге пог |
| летаху.</p> <p>У оваким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> |
| ледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња п |
| где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p |
| огао проводити.{S} Њему се представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаш |
| поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако прити |
| н Француз уљудно — причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; нем |
| о у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" / |
| без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, а |
| е кукавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан |
| „Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p> |
| осле суботичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да с |
| ја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, |
| много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој д |
| гуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis</foreign> за рук |
| , који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} |
| све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја |
| атани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као |
| ах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p |
| <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти |
| и пошаљем свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака мом |
| ска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала |
| азивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме ни |
| и га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, рад |
| Моја се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде |
| од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само |
| и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељ |
| а то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше о |
| , убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p |
| јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујета |
| сподин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта |
| ити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутин |
| а свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да |
| а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не о |
| и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> < |
| ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На ул |
| битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што |
| нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали просто |
| оворити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} Т |
| ан између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јел |
| њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћ |
| о не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и |
| се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати ј |
| помену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p |
| уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке п |
| “</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи и довест |
| ном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме ку |
| једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на мо |
| арио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што ме |
| ак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> < |
| илањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, ве |
| оћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампа |
| него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одм |
| а је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде |
| мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети на улици, св |
| Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам |
| да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бес |
| можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи свој |
| помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као |
| , од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити својом науком: глав |
| већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:< |
| ут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Тома |
| своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. |
| шлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касн |
| обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролит |
| двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Ан |
| анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му г |
| живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором |
| ојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише с |
| погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на |
| намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> |
| анас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од ц |
| ризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. |
| и узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе |
| слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих остав |
| исмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела бит |
| лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су ба |
| гато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје |
| к; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржа |
| оговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповед |
| да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> |
| о кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало |
| е зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услуз |
| срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим мирисом а т |
| Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, кој |
| јима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој си |
| ден.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу ми |
| о требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке |
| му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:< |
| S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> |
| зимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз неве |
| е тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово |
| поручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један |
| аслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој з |
| м женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти |
| p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се цигарама к |
| ху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.< |
| </p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би |
| удцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарс |
| несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа |
| у тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње. |
| и нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако |
| је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије |
| косутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није |
| м, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од свак |
| " /> <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с |
| е сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, о |
| ма од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости с |
| лин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</ |
| о Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те |
| то је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследни |
| нијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам |
| ек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} М |
| сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без с |
| аку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“< |
| е, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote |
| соко а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} |
| <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чу |
| зило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао |
| ер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовиц |
| <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити. |
| p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако. |
| пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узм |
| јима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би б |
| и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице м |
| мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми |
| је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за с |
| ad>II.{S} РАЊЕНО СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код |
| Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе п |
| e> <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quo |
| <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> |
| </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> < |
| рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах б |
| мо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу |
| т, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, ко |
| /p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег |
| ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је б |
| ог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чува |
| зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њихов |
| времена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. |
| довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Серби |
| ловена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава њего |
| ар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога |
| > <p>„Требе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; |
| ти је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики |
| ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љ |
| м да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања ду |
| коју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човек |
| и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш и |
| да.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди |
| од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био |
| } Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до п |
| кидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јој к |
| .</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука б |
| ете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то |
| ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа |
| ме што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био м |
| роговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теб |
| е Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не |
| да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча свој |
| пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету |
| >XV.{S} КРВАВИ СУД</head> <quote> <l>Ој давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало т |
| андо од рајске насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се |
| ц кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац беј |
| и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да |
| својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа |
| смо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли |
| у умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе |
| и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живе |
| је пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" /> отворити а камо |
| ут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, |
| ти и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После ове несреће мало ода |
| едо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други да |
| , — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустив |
| ове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи прија |
| ше судије?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да нико не |
| пуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси |
| ; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ |
| мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — |
| во велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега м |
| у прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота |
| сле са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло туж |
| сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ Посл |
| >„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу поди |
| лач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је |
| лакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одгова |
| и пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред њега истрчало б |
| е ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећн |
| ма, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад |
| ачује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n=" |
| из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под б |
| че ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад |
| ружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је ср |
| тите цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро |
| знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада |
| ицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Гос |
| и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свету који није издајица или |
| је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„ |
| енити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом св |
| ња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, |
| своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И |
| била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро стање с |
| /p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама д |
| е јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црт |
| че које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самр |
| ла!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p |
| /p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо < |
| ца са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Посл |
| у шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону с |
| е миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полуд |
| и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима |
| ви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог м |
| ули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њ |
| и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџар |
| >Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са мал |
| то наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змај |
| у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стража |
| <p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек |
| , и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи гот |
| l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он пев |
| Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице сви |
| quote> <l>Устај, устај, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, у ко |
| ародне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страши |
| ино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Мла |
| ош ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа |
| више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Ба |
| ли ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо мој |
| дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зов |
| одај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, зна |
| p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом п |
| ео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одго |
| робљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој обраните |
| е, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, ње |
| /p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео о |
| и био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме с |
| {S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти |
| то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана. |
| стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу зб |
| S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у сво |
| .“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му |
| дино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум дете |
| родужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођ |
| поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Б |
| {S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ |
| milestone unit="subSection" /> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „ |
| l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно умота |
| .</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у суботичком |
| Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са своји |
| вши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака |
| е на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу.. |
| ранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја |
| вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао |
| туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb |
| цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, |
| ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угр |
| ем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могл |
| n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном |
| сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој |
| три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљ |
| женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео. |
| већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетк |
| платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац |
| аква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам |
| нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем |
| од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> |
| Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све ч |
| коро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они |
| речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ крену |
| ше се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шест |
| лишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети |
| н није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type |
| попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, |
| стану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и послед |
| златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у |
| е пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сн |
| то ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем |
| да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена |
| ама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хте |
| оје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој |
| ојој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p |
| између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху прав |
| од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитива |
| одине, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео него други, ни један часак нисам б |
| говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу гл |
| ела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинц |
| љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад в |
| надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и н |
| љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било |
| а ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране д |
| ћи где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — |
| </p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља |
| S} Један пут после <pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама ра |
| one unit="subSection" /> <p>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали |
| м је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о См |
| ки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више |
| а у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода п |
| је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему |
| побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се |
| ем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге рад |
| а Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарско |
| д радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би ж |
| целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Који |
| аха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводи |
| хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је |
| и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; |
| јсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; по |
| и најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; |
| јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једн |
| те.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је |
| >„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се сме |
| ве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као мла |
| тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што з |
| борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не зна |
| Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем |
| у врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже н |
| ица.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <p |
| овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи |
| а о себи. — После сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила |
| дети.“</p> <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду |
| војици трећи један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другов |
| е, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе ле |
| иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега |
| ас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вам |
| деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и |
| сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ве |
| ј служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у сл |
| је био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против њ |
| хове куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опе |
| мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Осван |
| га брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, та и то је |
| Р.</p> </quote> <p>Освану недеља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, ко |
| уло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе самосталности — 1 мај 1848 годи |
| ="subSection" /> <p>Бејаше леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до |
| хо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам у |
| ине, ја нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Све |
| То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15 |
| ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у |
| дио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Стари |
| Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на |
| руштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје |
| е ми, господине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Х |
| о па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт |
| саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђ |
| на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је |
| ти седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје и |
| оварајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — |
| p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти |
| од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та ј |
| више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати |
| сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ак |
| p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму |
| јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало |
| ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p> < |
| а сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсм |
| > <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори после мало ћутања Пета |
| ед вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су |
| n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је |
| иву главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрост |
| , ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па |
| ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам срп |
| давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде. |
| данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајк |
| ана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ко |
| да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема в |
| p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај |
| не, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љ |
| то ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме ж |
| да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала бил |
| ете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити н |
| о; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с овим |
| е својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређат |
| ута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и |
| о година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим не |
| тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љ |
| се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнес |
| им банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаст |
| рани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, |
| то сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомените и |
| ш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бра |
| <head>XIX.{S} ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погину |
| његовој играчици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова иг |
| ња почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце т |
| о да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се оп |
| ном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}Они гр |
| је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да н |
| дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је |
| на љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговори |
| тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморит |
| брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сун |
| погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда |
| Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p |
| на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, |
| ут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну к |
| пет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала |
| х, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би |
| p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! |
| хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвезателству стоји написано |
| </p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које |
| /p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толи |
| песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и прир |
| није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од с |
| ене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре в |
| ар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени |
| ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке |
| p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p |
| слушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће |
| коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилам |
| а!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућ |
| Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quot |
| написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљ |
| ушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на женс |
| оне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљ |
| бина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња |
| и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог род |
| мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; |
| а да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p |
| о према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, |
| т дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и |
| еп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да та |
| ске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је м |
| жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела |
| и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену к |
| амо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снах |
| то поче молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што |
| сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; |
| велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од с |
| дови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, |
| ј свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> < |
| олим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено м |
| на.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подил |
| /p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један панду |
| ео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, |
| спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби |
| е запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет оз |
| још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним |
| тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је |
| онеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“< |
| говори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А |
| ам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> |
| ати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ |
| одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглобили до д |
| <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога |
| те, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу |
| } Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад |
| е свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њи |
| њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част |
| најући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је |
| ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине |
| тито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена |
| текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, ко |
| <p>„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Киш |
| један Рус, један Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога |
| оје сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје мат |
| Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести изба |
| 3" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши свој |
| т; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се сми |
| сто својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено мило |
| сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простотом један |
| којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, вел |
| оћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов |
| пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мен |
| ика гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p> |
| истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се |
| Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> |
| опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто |
| а регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико с |
| е вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су |
| ам га напастовао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају д |
| у преко ове горе проводио.</p> <p>После два сата оваког путовања, пред путницима се подигне као |
| рних и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а |
| емљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био наше |
| ку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, го |
| својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и диви |
| ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох |
| , до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог госп |
| ородици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потрош |
| RP18520_C7"> <head>VII.{S} ПОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог с |
| е био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио |
| и је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему |
| красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре |
| , па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам |
| напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен |
| црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„ |
| н нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест |
| а сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од чет |
| шао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> |
| он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на |
| е, коњи полете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</ |
| аџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што |
| један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне |
| гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било три м |
| кочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико до |
| p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су |
| > <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свеште |
| особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па до |
| ито пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из |
| а послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit= |
| <p>10 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> |
| <p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се |
| обожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне |
| и противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свем |
| етири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који с |
| ердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, |
| бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако траја |
| смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За два |
| оваца, па ове почне пребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из |
| .</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо ка |
| /p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али сви скуп |
| ца танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше а |
| head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> |
| погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па коле |
| нуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, |
| у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима |
| нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на в |
| Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, свој |
| ице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанс |
| е сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и ја |
| лству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ј |
| открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојк |
| > <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" / |
| а душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Млад |
| јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати гд |
| , зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> |
| последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао к |
| њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене |
| бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поште |
| прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећ |
| подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:< |
| е од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше |
| д страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки |
| обицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> |
| хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих |
| своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму: |
| е она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Пог |
| чи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, а |
| о несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали |
| ако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар? |
| гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник оде к огради, г |
| горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговараху се |
| е, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пре |
| <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се |
| Путовође иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њ |
| у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно б |
| „Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старце |
| само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> <p>После мало |
| ј вароши било разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети |
| p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана пустили и |
| /p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима |
| ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се |
| а највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати < |
| јући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, т |
| лотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Петар.</p> |
| даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа |
| и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је |
| пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе |
| ихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од п |
| нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> |
| сто падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; |
| ху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — |
| ио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве оч |
| је другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја к |
| ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> |
| обра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После |
| војку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p |
| л’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен.</p> |
| У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сир |
| у!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али |
| дељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме |
| арловце.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш к |
| угове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све м |
| ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у |
| и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да |
| срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, о |
| рцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао |
| у.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџб |
| селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И |
| е родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам у |
| коло окрену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помислим ја у |
| ану, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јо |
| а мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мај |
| ло њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи, а |
| дног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узи |
| о загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дош |
| чајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p>Девојка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу |
| а очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај поглед, него спусти св |
| >„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад м |
| а бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са је |
| г сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; т |
| оље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би |
| је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и кршт |
| ad>XII.{S} СИРОЧЕ</head> <quote> <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> < |
| S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p |
| а је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цв |
| атове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње |
| и то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{ |
| , а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и |
| дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и |
| ше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К бледом и ду |
| у, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у |
| му његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој |
| моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запи |
| је се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити о |
| а које путује па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више |
| јо полудео!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим реч |
| лоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Т |
| } Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, |
| исам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а |
| викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другом |
| е зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, д |
| е Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни о |
| нац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сер |
| грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им |
| >„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве |
| Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти |
| ине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са |
| ма су летела три добра коња.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, |
| ино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра |
| поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и писати, обу |
| ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем ко |
| ити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> |
| а, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али |
| а сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научи |
| и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло бли |
| n="202" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, |
| е вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог |
| :id="SRP18520_C6"> <head>VI.{S} НЕЗНАНА ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога, |
| } НЕЗНАНА ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окл |
| рили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намири |
| — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог |
| просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити |
| Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте |
| воје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати |
| размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p> |
| ote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quot |
| аше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто до |
| простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не пр |
| ике суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p |
| </p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи |
| ма!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — |
| мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после ма |
| <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, у |
| нагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово |
| <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била |
| од велике суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропас |
| ка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повика |
| <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, |
| ног предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на ст |
| о је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке |
| оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су укра |
| оје је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прс |
| вторише сви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живе |
| ви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ |
| мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши |
| о и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити |
| {S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Нек |
| „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог |
| од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане |
| се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у |
| <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Т |
| о псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где чо |
| S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са мали |
| вакидашњу молбу.“</p> <p>Младен подигне десну руку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем |
| на дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек |
| одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега н |
| , моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је |
| сле кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, кој |
| тац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу |
| та запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Исти |
| да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; |
| о греши; - један часак, један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.< |
| ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему |
| самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, а |
| ити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби ма |
| узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да г |
| сне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста |
| ио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не |
| ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носи |
| вило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него |
| Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да |
| ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметн |
| ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати |
| ете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“ |
| еда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља |
| аква строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један |
| ну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нек |
| е умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викну |
| о несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; |
| е научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи! |
| в у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко х |
| не деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> < |
| ла; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаш |
| Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, д |
| дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући |
| а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; он |
| не суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми в |
| е пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се |
| ушу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен |
| {S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је |
| <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — |
| крстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очи |
| као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но |
| е са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав бе |
| ривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десниц |
| елу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше |
| . се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала |
| ете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане. |
| што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> <p>Кад во |
| чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше |
| ихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати |
| , којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако драго. — У најтежима |
| рло несрећно створење овога света.{S} У детинству <pb n="178" /> моме непрестано болујући нисам |
| и.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од |
| к сећа своје пријатељице, коју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињств |
| ва пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично.“</p> |
| бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћ |
| знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је го |
| их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем |
| и смо његова најпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он |
| вде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе ј |
| зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оц |
| г господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, |
| и се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако прав |
| нисам ни једну радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом оста |
| ко дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако |
| же, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на са |
| жио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је о |
| одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је зн |
| а их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам годин |
| мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме |
| <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина |
| оше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он |
| </p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља. |
| отној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест |
| и се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> |
| ветом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; прокле |
| м, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам зати |
| , куме?“</p> <pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђ |
| ца остаде у највећој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је |
| мо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. |
| која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико так |
| уље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; та |
| ота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код ку |
| с ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од |
| у се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у |
| без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад м |
| одино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кућ |
| ма око њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски |
| во на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше |
| толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро |
| о да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љута не |
| ећ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне п |
| 2" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових р |
| ици љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, |
| оравим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да забо |
| тог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“ |
| а све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате |
| д њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав леп плаветникаст д |
| хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и |
| вао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и |
| а, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после пог |
| ејаше слутња.</p> <p>На спретном једном дивану од плаветног свиленог предива са белим шарама се |
| >Младен сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаве |
| нци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где |
| ворио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, |
| као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари ударише с вел |
| амокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њи |
| и матроз своју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они ви |
| чи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није с |
| ски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га |
| — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, |
| " /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жера |
| ку страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, л |
| копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уз |
| од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом ок |
| епео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове циг |
| себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата |
| чара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби и |
| леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све |
| и - Карловци са својом околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за |
| ичини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била. |
| p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је |
| ли чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из си |
| ма, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по т |
| атио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p> |
| у многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не мога |
| дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Мла |
| зли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; |
| је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или за |
| има је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} А којима о |
| , јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то |
| говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат посл |
| езу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове госпо |
| „Честите цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је с |
| тима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те пр |
| поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </ |
| епо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра |
| ра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе |
| <p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су |
| и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и |
| а знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га б |
| иром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши поди |
| ињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, сам |
| здражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни с |
| га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; |
| аву на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког |
| .“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и х |
| м ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им је тако б |
| >„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје господаре.< |
| глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи по |
| мо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Пору |
| е срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћу |
| у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до |
| н другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дуга |
| пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане вели |
| али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика ти |
| ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ б |
| р привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад |
| це к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечала је једна жена и скл |
| као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши |
| Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати не |
| ћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала |
| ас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, |
| да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не |
| која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које бе |
| eign xml:lang="fr">fauteuil</foreign> — до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене |
| — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — ш |
| људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин |
| к пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, |
| земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ о |
| о је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све |
| која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у мла |
| спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па |
| и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. |
| аше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих |
| а одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</ |
| ћи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, |
| ја је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до да |
| „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедит |
| скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а зн |
| ена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима |
| ођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срц |
| овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али |
| шише — Срби их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватр |
| о кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} |
| јаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио |
| <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На п |
| околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи предста |
| јаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад в |
| без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе |
| сле сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја |
| сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као с |
| ванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш |
| вета има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина |
| же и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што п |
| ао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог |
| је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит уз |
| ма клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> |
| ћ са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухват |
| ој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Ан |
| е с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lan |
| на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнително |
| веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братинс |
| потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих |
| моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се прит |
| >„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним |
| не, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до ка |
| рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кр |
| се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар ко |
| је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће д |
| нско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с о |
| ти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв прол |
| војим друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задај |
| te> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће |
| о је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ј |
| т бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од пу |
| тала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p> |
| овођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки ј |
| мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се |
| ко сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам |
| од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p |
| она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и |
| fr">fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ ску |
| танска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сат |
| о се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ с |
| мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си ду |
| е весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њ |
| зила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири |
| на беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну |
| руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S |
| одине.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког |
| <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту с |
| вију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа |
| риступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} |
| брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помис |
| Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — |
| ти господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други |
| ог су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мо |
| ло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубав |
| то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, |
| г духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господ |
| ља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Госпо |
| лизо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — |
| нашу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносит |
| о сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као од |
| њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не д |
| >„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато |
| мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вре |
| ре, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога |
| е, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камат |
| ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, |
| жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље да |
| и вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. тома |
| >„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код |
| у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, л |
| се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнително пог |
| ре са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта в |
| и!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> |
| еисказано тежак, путовође морадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубок |
| е пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити |
| и.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло |
| пао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и поле |
| а бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше м |
| ему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не |
| о било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што |
| S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и д |
| ши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — чов |
| личи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, је |
| очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кол |
| е један другог, странца облије црвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо |
| у услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштв |
| шће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега |
| рд зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај |
| ви имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова чет |
| ори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли |
| сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим |
| равити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Ба |
| пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не дол |
| ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свешт |
| помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: |
| сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" /> |
| омци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и |
| бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђа |
| ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике |
| марати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — |
| p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крај |
| дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељст |
| } Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја |
| "170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме |
| о <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још је |
| ме Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви з |
| осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, ни |
| <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се |
| ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> |
| које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било |
| ни није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам |
| о није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна л |
| ам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам |
| с.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи своје руке |
| а, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу б |
| лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то |
| оји беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јо |
| да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, к |
| и весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу х |
| кати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а |
| И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио ј |
| с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих п |
| се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а |
| , а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су |
| а тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри б |
| <p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи б |
| один љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потпис |
| усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јах |
| им хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p |
| ђу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу б |
| ах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Млад |
| , где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох |
| и.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби ко |
| аше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај |
| богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n="123" /> то није тако тешко и |
| љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, кој |
| желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговор |
| добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено обве |
| ти:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету р |
| од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, на |
| ли ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — тата |
| и и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађан |
| говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — пов |
| бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обе |
| дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен ка |
| јом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише ж |
| оме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стев |
| м и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — |
| њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се заруме |
| ма, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље храни |
| љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} О |
| господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> < |
| амо себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, |
| штанска кола, пред којима су летела три добра коња.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хиронд |
| л’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>По |
| и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, |
| селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног б |
| је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислил |
| хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — одговори Младен — |
| ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри |
| ослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео з |
| гледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе за |
| а свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не може |
| игара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда |
| рећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земљ |
| они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац |
| сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био |
| су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људ |
| ти, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, |
| о учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем |
| били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S |
| о као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се |
| Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај |
| ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“ |
| одност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром |
| Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио |
| и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се ра |
| све стране да траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило своје послове и подигло се у |
| чините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас |
| говорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе шт |
| њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањ |
| аво и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да г |
| овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче:</p> <p> |
| свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ов |
| било разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудн |
| : </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените |
| и вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погле |
| ти своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри |
| ћи свет политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — |
| ке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: пре |
| њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше бога |
| е господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш |
| ,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, |
| . Павле начини писмено у коме све своје добро својој новорођеној синовици поклања.</p> <p>„У то |
| пасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли |
| наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу н |
| <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> |
| пази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у |
| кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сва |
| роговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p |
| оји му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања |
| о рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе мех |
| ијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то |
| говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао зал |
| <p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе |
| аки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал |
| ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p> |
| Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, ко |
| — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вик |
| су преварили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо |
| жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досад |
| ет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због добро |
| еше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p> |
| добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом м |
| овиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји |
| и, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из д |
| .</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S |
| во понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се пол |
| бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могош |
| аше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачвани |
| <pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од |
| же, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је |
| свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу |
| > <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку |
| ју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне |
| еш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и |
| о.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихови |
| у све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се |
| /foreign>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њ |
| н ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја |
| данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће та |
| ео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину |
| ик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био |
| ад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на |
| ало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен |
| ла поправити, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која после |
| ена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да |
| а доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов нова |
| ом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се н |
| више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што т |
| ...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се н |
| арно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја |
| p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећ |
| .“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ни |
| ан свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође „Ружином улицом“ варошкој к |
| ставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се с |
| трчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихват |
| ију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудр |
| се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без де |
| и, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоро |
| ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани |
| теру.</p> <p>Овај знак, природна његова доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђењ |
| о <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, |
| умно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима другов |
| злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красн |
| да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; |
| шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст ка |
| а он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја |
| е без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било пог |
| а је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја |
| удновата хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зи |
| ући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгу |
| ужа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и |
| о нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог једног младог господина, висока и витка с |
| се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, |
| орити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и |
| xml:lang="fr">fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту беја |
| а, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А |
| е на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли |
| хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, |
| предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у колим |
| е му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности ш |
| што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницим |
| </p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађе |
| отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту је |
| о — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама |
| .</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у суботичком крвавом суду.</p |
| мере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момч |
| а што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их |
| , а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n=" |
| тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је |
| дан часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не забо |
| билишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.</p> <pb n=" |
| о, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет с |
| сту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем проговори:< |
| идео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело него бела пена, к |
| .{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“< |
| срећници ти у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ће |
| а су јунаке изродила...{S} После оваког договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово |
| авио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу собом новце, и сахранише младога |
| утања с тешком натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи |
| а сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи |
| н у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру с |
| мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику |
| а неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е |
| б тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о |
| сле као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице |
| као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен оно |
| ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по |
| његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</ |
| сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са |
| гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, |
| му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмех |
| јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <pb n="31" /> <p |
| екине ћутање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који с |
| они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници |
| лагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Х |
| патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узм |
| <pb n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ једа |
| како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За ме |
| Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти |
| готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и д |
| зарумени, презрително погледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала |
| а други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је |
| био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карло |
| а стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" |
| Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> |
| зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те п |
| ?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она м |
| два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он на |
| дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси гр |
| ђу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа |
| /head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко |
| рата.{S} После неколико тренутака момак дође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај |
| борећи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађ |
| <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> < |
| ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака, за |
| авише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“</p> <pb n="161 |
| о мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица |
| ди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p |
| дити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнит |
| е куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану |
| „Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Д |
| ађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као |
| овек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А |
| не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши |
| ин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред См |
| Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле |
| , провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit="subSecti |
| n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а суда |
| бом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оц |
| и на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с |
| врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим с |
| х на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одл |
| био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше све |
| .“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зид |
| седе па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> |
| м га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пусти |
| се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњи |
| часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „ |
| веком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, |
| је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке |
| — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p |
| ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао п |
| арској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног |
| S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бо |
| ао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле |
| а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати |
| нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја ост |
| {S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља |
| н се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младено |
| p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милу |
| ма о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, из ових ј |
| ћи полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овог |
| одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и |
| ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла |
| и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз пл |
| о драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи жи |
| жи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Мл |
| оби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несре |
| м, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај |
| жо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отва |
| сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; |
| виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.< |
| ош не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погле |
| гу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако |
| ти!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са |
| од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се |
| гаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих |
| долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавн |
| ан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога с |
| 83" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он |
| вао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом |
| о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ј |
| е волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и ве |
| “ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p |
| кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са |
| ам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је |
| о — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима |
| одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје с |
| радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Ви |
| у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који с |
| која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем |
| а.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла, после ударим и сама у пла |
| Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> <p>„„ |
| га чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостион |
| сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи своје р |
| ну која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле |
| Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране догова |
| исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалос |
| <p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотл |
| ака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно д |
| се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без св |
| ио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим то |
| адала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Ко |
| дност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у |
| >„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </div> <di |
| у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамниц |
| вог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са |
| „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе |
| дражена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те поста |
| /p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад |
| један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шт |
| зне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи рук |
| покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само се |
| >А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички ка |
| о нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дув |
| гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, ме |
| ин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај свој |
| се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <p |
| ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је |
| са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се |
| ако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се т |
| идевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фи |
| би долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога |
| ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Млад |
| се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, о |
| лед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест. |
| а иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао д |
| та.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p |
| </p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим |
| арошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, ј |
| сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Б |
| /p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на колени |
| друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се |
| мичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћ |
| , да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускл |
| и враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, ос |
| чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо ч |
| виждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које |
| <p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири своје |
| ћутање, глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на к |
| а, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах је |
| тражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комоди |
| <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред врати |
| изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </div> <div |
| е, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“< |
| арске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перј |
| лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат укра |
| а.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима |
| глашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о оч |
| она, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном |
| драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадну, као |
| pb n="136" /> <p>„Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог д |
| које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у кој |
| они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрест |
| ислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крс |
| </p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаш |
| с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена |
| му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега |
| к свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор ме |
| се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад |
| а преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом. |
| и, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с |
| Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра ду |
| , а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом |
| га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода |
| иче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просј |
| је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настал |
| о су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо један <pb n="29" /> млад господи |
| ћ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред са |
| >„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин и |
| ште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ев |
| у — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, |
| а рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из сви |
| ноги од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа |
| требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, к |
| ам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љуб |
| писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на о |
| на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло вели |
| тко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није |
| олазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар д |
| м на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на с |
| бро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола в |
| година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођ |
| ва месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаш |
| ратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између к |
| руговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете вељ |
| ом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S |
| оје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ р |
| но, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа |
| Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n=" |
| телним разговором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њ |
| се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> |
| >„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичај |
| овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који није |
| аше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хлад |
| о, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</ |
| {S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, |
| поведише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше И |
| е!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пу |
| в, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изаб |
| му — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази |
| ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} |
| ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола пович |
| у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врат |
| се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, х |
| Поруга је противу Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у С |
| адоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их |
| ела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио шт |
| је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? |
| te> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло ле |
| е створење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што |
| е насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чу |
| жбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на ст |
| становници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песковит |
| вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, ве |
| лико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију мо |
| ирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да |
| ћом.{S} После погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на з |
| што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу |
| дати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први |
| p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, |
| о пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n |
| , које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па после |
| гунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма |
| pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који |
| гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега ју |
| “ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој ота |
| е размишљао, то памет обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душано |
| оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима небројено бл |
| , што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће п |
| а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин о |
| дац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у јед |
| шено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницо |
| атегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> |
| ком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија, |
| душевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сања |
| а, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена |
| срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на л |
| горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, |
| нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и |
| сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> |
| <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да забор |
| у к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са најве |
| вораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај мали |
| ара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зач |
| иротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то та |
| одужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају за |
| на још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> < |
| {S} БЕО ХЛЕБАЦ</head> <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботиц |
| рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цве |
| стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђо |
| за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде |
| да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се в |
| к.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундако |
| во грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за свој |
| ивезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не |
| понајвише од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор међу њима измерен, пр |
| ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у п |
| " /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако ме |
| и, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> < |
| ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радо |
| знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас в |
| нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби их пуст |
| о сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} А |
| Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне |
| ћ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и изб |
| народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њ |
| шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумња |
| камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију |
| ом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнит |
| оје цигаре са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губ |
| же помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први р |
| овек помислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је |
| ио стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром |
| а бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га |
| ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> < |
| p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих |
| <pb n="193" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му р |
| ме зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S |
| ој породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На |
| куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда |
| се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он н |
| еко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну неб |
| , ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео |
| <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком ра |
| дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p |
| Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још |
| тељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се |
| љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p> |
| попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја м |
| лим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја могу не |
| упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је на |
| инио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ј |
| оту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах позн |
| p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мо |
| и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и |
| , па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер |
| чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему |
| , које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p |
| ао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, те |
| лежио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејателно продужи:</p> <p |
| и.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гл |
| е један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, |
| дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да ј |
| нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код |
| лико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведр |
| ила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изеш |
| </p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страхо |
| </p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страх |
| венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам |
| <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и |
| она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене |
| том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чу |
| с родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у год |
| >Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га је |
| удемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа р |
| гралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку иг |
| глед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог врем |
| тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они на |
| ивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, он |
| другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати |
| еће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis</foreign> |
| т политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра |
| жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, кој |
| /head> <quote> <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и д |
| продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила ти |
| ње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, споми |
| да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са |
| <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не |
| уменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти зн |
| атан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, крст |
| >Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадн |
| њу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си |
| се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били. |
| гом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — ов |
| богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој |
| нда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа |
| новом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ сте |
| , отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову |
| оје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку б |
| ставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини |
| С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то беј |
| авља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од ов |
| после детинство са споменом остане тако драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја м |
| поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја с |
| о, беху у српском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сај |
| моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распорила ср |
| овица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова |
| ине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мој |
| суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох сн |
| с, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљ |
| аху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ |
| l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quo |
| оје се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док с |
| е било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је |
| сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите ми, го |
| је не познају, нека себи представе што дражесније себи могу представљати.</p> <milestone unit= |
| гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма |
| е на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствен |
| знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су сво |
| бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао |
| којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама нап |
| " /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јуна |
| есна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> < |
| Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова |
| х у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро сл |
| орско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, а |
| се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци |
| хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао |
| дао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам |
| ти. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p |
| отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у хо |
| ли мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умир |
| ао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему до |
| ВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </d |
| познавала, у целоме моме животу строго држала, како ме никад љубавно није погледала, мени је м |
| {S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород |
| пила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог б |
| као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устр |
| у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска |
| о двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед |
| босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видет |
| ао сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је |
| самац, он се није ништа променио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терет |
| о и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У то |
| а својима рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овам |
| су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах |
| је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом |
| смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и с |
| а се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га |
| беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељн |
| ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја |
| е смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није пр |
| ји могу на тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о |
| Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</ |
| ини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у |
| ј усамљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па |
| и се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку |
| сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивн |
| овикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запе |
| ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, лас |
| Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао |
| окрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и у |
| два се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама ок |
| сти.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се сви |
| за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је л |
| е и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен пог |
| збављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, |
| поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњо |
| увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас наз |
| кне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим |
| е опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. </p> < |
| жа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} |
| местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође |
| шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћет |
| ок сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити мо |
| оленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата |
| ако му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени |
| да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</ |
| е у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упозн |
| цем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су |
| .</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у таком мест |
| ачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њ |
| >„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарс |
| како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лиц |
| лад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза. |
| ену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга половина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је ј |
| вом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„З |
| у у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани |
| на, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у соб |
| нусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се умор |
| одно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младен |
| омаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После оваког |
| и и руке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учи |
| ке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на јед |
| де свршили!“</p> <p>Петар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче |
| анову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби која у а |
| ладена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оц |
| ештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — веља |
| млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и два до |
| ало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> <p>„Младене, правиш ти календаре ?“</p> <p>М |
| која се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред со |
| , закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заост |
| ао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог |
| овор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепија |
| радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели |
| х добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на |
| ад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и ж |
| који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то д |
| аких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и |
| а местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла |
| , своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што |
| рак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило |
| одне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве не |
| 00" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и ја |
| ти Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, |
| круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других |
| а од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не |
| е одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са сво |
| е од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} С |
| есело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима |
| , како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићево |
| ме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори мо |
| еше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке |
| са лучом, носећи са собом један секиру, други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепа |
| ни дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамештају. |
| у једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Младен обитав |
| света.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио с |
| ћи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и виш |
| и међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овог |
| пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустав |
| о по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" |
| му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени ку |
| дно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> |
| егом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече |
| и њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече |
| рпски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, |
| је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља, који су му |
| > <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега глав |
| добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути п |
| кво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече |
| ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим муже |
| готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игру |
| д Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n=" |
| ити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више нег |
| ди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те проговор |
| приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког ист |
| у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с |
| седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу |
| ви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb |
| један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе м |
| елу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онак |
| “</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни |
| ије било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а |
| писано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: |
| пео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учи |
| народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чека |
| не па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одо |
| овао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком и пре |
| оме са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна к |
| ако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није |
| {S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу |
| и и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу |
| ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најте |
| исам ни један дан поштеније провео него други, ни један часак нисам боље проживео него други.{S |
| p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати с |
| е неговао, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које ј |
| ше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</ |
| убицу па мало полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узро |
| га така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су |
| за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер |
| можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и |
| телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостион |
| ним.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно |
| и суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у субот |
| обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са |
| е рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико |
| :</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к те |
| довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разговор повео о томе странцу |
| вега њих осморо, разговараху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се по |
| стоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за ру |
| ку кућу, која се поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд вис |
| eign>“ један морски лађар приповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који је и |
| зио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрч |
| ко и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру плови.</p> <p> |
| ондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone unit= |
| петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране |
| њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи |
| остаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој глави српског на |
| вити како се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се повед |
| моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу |
| то су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велик |
| е до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он |
| ; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то и |
| кама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно в |
| не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара |
| г дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, к |
| Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговим |
| до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</ |
| их га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Как |
| се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући с |
| одине још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други и |
| м ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу |
| исмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисм |
| довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> |
| аведне укоре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сно |
| име да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година |
| или из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор |
| ати са својом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту.. |
| могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш им |
| љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским |
| тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати |
| разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круг |
| к, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> |
| одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> |
| во све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, |
| кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја нах |
| одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас с |
| гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу позна |
| чинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле |
| ругог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме |
| е помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог једног младог господина, висока и витка стаса, б |
| ро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на жи |
| и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а ова |
| у није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у о |
| ења.“</p> <p>Млади људи погледаше један другог, странца облије црвенило до ушију.</p> <p>Младен |
| то пријатељство, јер они разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гл |
| е више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, |
| и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што помо |
| је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог све |
| био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, |
| ити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из |
| аше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин повиче:</p> |
| в; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било ј |
| та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са ра |
| тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што ре |
| он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У тре |
| > <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Ив |
| ко љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако пати |
| то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он |
| ко је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учин |
| гојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио он |
| мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије |
| латио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, |
| >Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, к |
| 3" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се п |
| мах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те на |
| и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мр |
| е или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; а |
| ога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, об |
| у тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши х |
| јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српском народу, проливши крв за њ |
| ни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„С |
| тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође |
| колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о части, богатству, о племић |
| де у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; |
| но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема своји |
| и оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{ |
| своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе как |
| и те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништ |
| „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n="118" /> |
| себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је |
| дан се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири вола.“< |
| врло много препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врат |
| вао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца |
| е са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, |
| ог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опаз |
| а много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало времена господс |
| <p>У пролеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> |
| ца доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан |
| друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите ми, господин |
| То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> < |
| p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код |
| n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па |
| учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре |
| /p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био д |
| згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма |
| , који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> < |
| орио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи стакло искапи.</p> <p |
| а!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне |
| ели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла |
| угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</ |
| а идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући |
| у упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песковитим пустињама, по највећој |
| загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојак |
| pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи |
| к морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, св |
| се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> |
| , кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„М |
| ладен простаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој глави ср |
| је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; |
| /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све |
| есма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији |
| ; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; |
| а, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српс |
| ечи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више |
| д је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији |
| , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p> </div> <pb n="47" /> <div type=" |
| и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помис |
| врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.< |
| ажљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу |
| написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је пат |
| </p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према |
| ране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао ј |
| по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са теш |
| ан угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему пре |
| еразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужа |
| стију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли он |
| глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо мо |
| аца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а |
| суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> < |
| г и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: т |
| постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као к |
| олико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који |
| дава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се |
| овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, |
| ти тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајца |
| реко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, кр |
| и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кров |
| и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло д |
| о за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су |
| мљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, а |
| ез својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја в |
| мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{ |
| собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свест |
| наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог |
| аке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху та |
| ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја п |
| , по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена |
| ути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Стра |
| ољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очи |
| ватреним погледом, смеђом косом, плавим дугачким брковима, стаде пред судије на својим јасним г |
| врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо реч |
| дског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро |
| амцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за |
| опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ с |
| сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола |
| здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше |
| ајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички караван не приспе на врх гор |
| ледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Так |
| е два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни б |
| обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у |
| но миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на |
| </p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све |
| било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују с |
| атком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку |
| м рукама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек ј |
| и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује г |
| И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се |
| p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен н |
| гови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Ив |
| евао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.< |
| аше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Роди |
| си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али после уздишући проговори:</p> <p> |
| оби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је уша |
| врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Р |
| ругоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Мл |
| е вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, |
| Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}О |
| носише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуг |
| проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим |
| лакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање ч |
| били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Нап |
| много пути мислио — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем с |
| Скупо, скупо.“</p> <p>Ну после прилично дугог размишљавања као да се на какво велико дело одваж |
| дан пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са с |
| асом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив ост |
| .{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да |
| натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц |
| вио, овај место одговора пружи му једну дугуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа, задркће се, о |
| на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како |
| а, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, |
| опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не ум |
| па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после |
| носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се. |
| ните што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо бр |
| руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко |
| > <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могоше уједно скупити и ору |
| , отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премиш |
| ајнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећније |
| данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српс |
| ећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у |
| седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде |
| врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадав |
| аше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњо |
| заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђ |
| оме свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика |
| шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина |
| потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно бил |
| p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљ |
| <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобова |
| риродна његова доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледн |
| мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се узд |
| <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек |
| чем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и |
| ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> |
| </p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га по |
| /p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем стражме |
| и се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека |
| риповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као |
| је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер |
| и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у |
| бе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али |
| био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте |
| рихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви |
| грев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о |
| се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново стра |
| pb n="137" /> <p>Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и ра |
| и, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му ми |
| нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господа |
| љаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>Младен подигне своје светле очи у кој |
| иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу |
| изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше један друг |
| Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховит |
| .</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу на |
| >„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> < |
| гом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица! |
| шу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с |
| , да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећ |
| ш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта |
| е ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, |
| ма своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да рад |
| S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ва |
| id="SRP18520_C3"> <head>III.{S} БОРБА У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> < |
| есрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене м |
| а му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућу |
| <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора |
| хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мен |
| непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам своји |
| ам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати |
| } СИРОЧЕ</head> <quote> <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П |
| оворио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам својим очима веров |
| ио с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна теж |
| дох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему припр |
| за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена. |
| жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезни |
| прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом у |
| и српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теб |
| срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он ре |
| љам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе ли |
| тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени н |
| а ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јо |
| пријатеља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној ха |
| да моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, д |
| а ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме би Руж |
| милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити |
| ао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и д |
| ју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — в |
| заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — |
| в, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме бр |
| ила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... а |
| , од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао м |
| ј псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ... |
| удио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како |
| ри се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрст |
| а тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира |
| благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. То |
| га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамни |
| кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа |
| /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом |
| ече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од уж |
| луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољст |
| нега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у гостионицу — чов |
| зео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} |
| >„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам ба |
| до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мор |
| то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто с |
| о да мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зим |
| је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за к |
| и ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шестор |
| р он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са жен |
| ено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођ |
| огат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењ |
| беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни љу |
| ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута саст |
| аво љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам |
| у боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> |
| анко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке околине |
| ако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пиш |
| ote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до раме |
| у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а и |
| купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дукат |
| а један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа прос |
| ј исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарски чино |
| осле онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитал |
| понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали |
| Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, к |
| о места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, |
| жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; — родио си се |
| а и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му |
| ужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих |
| се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ј |
| у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„ |
| ти.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} П |
| клопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега д |
| етва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; јед |
| од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ ви |
| рањен по православноме обичају.“</p> <p>Ђорђе погледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањ |
| ?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био |
| >Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој је седел |
| је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам к |
| >Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, б |
| борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне |
| лити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио |
| да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста! |
| е пребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца мо |
| Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно пог |
| жања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди па |
| имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео нате |
| асом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком |
| на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе об |
| сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, |
| где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком по |
| већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гон |
| свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову о |
| провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што са |
| е било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово гов |
| м, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми |
| е можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{ |
| мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је ми |
| био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор т |
| што морадох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Бо |
| су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама треба |
| n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два |
| и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је |
| /p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скупштини изрек |
| жесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љуб |
| {S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан на |
| а што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је да |
| шта ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бит |
| ј то спомињати.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и у |
| ци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето |
| он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати |
| апита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</ |
| удовица,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала ве |
| оке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још |
| какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њег |
| а мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јак |
| бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти ум |
| она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више нег |
| а то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, п |
| жати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја са |
| нин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио тол |
| уд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни |
| p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не |
| ачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам з |
| маш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, |
| , па јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој |
| овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха! |
| овоме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи зло |
| , и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја д |
| о!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што ва |
| каже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<f |
| ко хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб н |
| е и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за ти |
| и имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком |
| захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова |
| ани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећет |
| у надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на мир |
| p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не ви |
| ашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од вод |
| n="117" /> <quote> <l>„С. Томашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Ла |
| l>„С. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив пес |
| </l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Пев |
| ији тоалет непрестано имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ак |
| ји еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи |
| са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, |
| ако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, један Рус, један Немац, један |
| стим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац |
| јразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо д |
| прегледати, по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S |
| вај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела бе |
| p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радост |
| p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас |
| ст гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, |
| их, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„ |
| шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, |
| ас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комши |
| ко да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље д |
| рле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. |
| ли су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не р |
| Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само го ж |
| зе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад н |
| , сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих |
| е певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне су |
| ачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто |
| ужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јо |
| уга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери онога који му је саветовао да |
| и?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се |
| ао да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава |
| смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди луд |
| Питајте мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; |
| — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад са |
| несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши |
| јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови |
| је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао |
| и пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p |
| овати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он р |
| часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један само |
| ране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекави |
| ога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало по |
| т, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер ре |
| од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subS |
| д свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, |
| сле се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме глас |
| водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; |
| ли ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, |
| <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака |
| таде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам ва |
| , а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам |
| подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је моји |
| на у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, н |
| виснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да |
| не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} |
| уге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је |
| и.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знад |
| леда као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p> |
| коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и |
| осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту |
| у — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од з |
| ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> |
| у дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у о |
| две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то |
| стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у |
| , доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им ниса |
| на и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако н |
| едала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма ж |
| и својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговор |
| ога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ |
| запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпо |
| еби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих |
| !“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јес |
| ра и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све б |
| иво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарс |
| она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он пр |
| >„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе |
| } Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из |
| > <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, шт |
| из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безг |
| ло осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграб |
| , и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, |
| ио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, гос |
| чају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник |
| јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без |
| не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обад |
| d>XIII.{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој |
| времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разуме |
| /p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за м |
| а била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораш |
| то љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, ал |
| чи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежним гласом проговори |
| <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама молећи Младена, кој |
| одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она |
| је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме поко |
| ад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седе |
| ш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже м |
| винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаш |
| меном</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, |
| у дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео |
| ини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашт |
| милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита С |
| од Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдањ |
| а не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен |
| ама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ј |
| њег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужност |
| гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади |
| а да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намес |
| с ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим |
| ер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем |
| заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта |
| ад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена |
| те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb n="167" /> <div type="ch |
| е смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и свет |
| езање Маџара одговори праведним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Дух |
| вољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да |
| се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за |
| ход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p> |
| штини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, |
| забране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и св |
| месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb n="39" /> |
| аше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хлад |
| ен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била нап |
| свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са |
| на сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и диз |
| оставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке |
| Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне п |
| во ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јул |
| /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од ку |
| ас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо л |
| } Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво бл |
| е се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дар |
| и да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 го |
| га кревета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази д |
| овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то с |
| ба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и |
| аше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S |
| p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла |
| целе околине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ |
| ишима; ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојб |
| ама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом |
| ј страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљинама, на |
| та изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихва |
| лаго на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна кр |
| упише гомилама око њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за |
| а и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им |
| вију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слу |
| сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од |
| аривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, ле |
| праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али |
| шла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви |
| ј епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину |
| стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ |
| а врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapte |
| отив његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично |
| ежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</ |
| говима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, |
| мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се радости овога света на мен |
| пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он ј |
| з најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила |
| ди по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и добра д |
| „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет |
| наске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, |
| ао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљ |
| г убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи |
| дао; фала његовом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас прок |
| з деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним г |
| светљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p |
| м обиталишту једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Мл |
| <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — |
| вле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је |
| еговом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била |
| стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика н |
| ад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девој |
| и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Ок |
| ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба |
| а нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја |
| да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје |
| хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доно |
| укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он |
| ико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, |
| шчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долаз |
| тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачн |
| ад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја |
| :</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <p |
| ајбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, |
| ејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <p |
| ати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов суд |
| три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мене су |
| о имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја |
| то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему једа |
| сна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неко |
| ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док |
| у, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беш |
| дно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их |
| мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Сми |
| и била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа вр |
| топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху све |
| ћим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао с |
| ла Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и нагр |
| до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су |
| — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„ |
| , али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу |
| ипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога |
| ку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Пе |
| пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе сви |
| одине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у |
| а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, |
| слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Пр |
| ла Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Ка |
| е отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је прот |
| прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади и |
| а видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће |
| ађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи ош |
| нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га п |
| подине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са |
| о зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима |
| вове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на |
| 6" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жед |
| име.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и м |
| е било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, где је њен |
| д мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод |
| ицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући свак |
| клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долази |
| на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са д |
| десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, к |
| <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разглас |
| ромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега ј |
| било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пружа. |
| који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи |
| } Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живо |
| скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и |
| ов друг, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба |
| био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највер |
| који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватре |
| а њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени |
| е морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и млад |
| Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела |
| онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у в |
| ту треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење |
| о је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се |
| .. ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ј |
| и гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помо |
| и него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, слава и бога |
| S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли те |
| олонијама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где се припека афр |
| ваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут се |
| који. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живо |
| в остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам |
| <l>Тко ће народу помоћи?</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Вој |
| <quote> <l>Тко ће народу помоћи?</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Ср |
| граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, ухв |
| ећ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би |
| осле да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових |
| роговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти |
| ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи |
| ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, |
| </head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бр |
| а <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној н |
| бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни |
| гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> <p>П |
| повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мај |
| атворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с ме |
| е вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас бе |
| гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други јо |
| усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су |
| арастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на |
| е етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојо |
| сима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве |
| на није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени |
| могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља? |
| ја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојко |
| може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу |
| вога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Ве |
| слони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускр |
| <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџ |
| нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити |
| пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, к |
| и:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, |
| ; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p> |
| ра у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ће |
| ми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има с |
| Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жест |
| остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам о |
| ставивши све своје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је |
| што бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљад |
| ни код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи: |
| епрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене см |
| њаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се |
| у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изгов |
| С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво |
| С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу п |
| „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закук |
| докнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Младена. |
| који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер |
| у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и |
| у понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен з |
| сам као матер познавала, у целоме моме животу строго држала, како ме никад љубавно није поглед |
| се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама обистинила: не сам |
| ај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкања није рекла, колико сад Млад |
| а је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други пр |
| га света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако ж |
| е се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци њег |
| ком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле |
| неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Младене, |
| Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} За |
| и, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, |
| ног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађ |
| у да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, које се про |
| а га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара једа |
| стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно |
| ости и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи |
| а за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим саста |
| на и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пун |
| неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Ко |
| <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског |
| ољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и м |
| .{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана |
| о заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше в |
| битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а |
| же нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехн |
| ј како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши |
| ме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом |
| миљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, |
| ело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким глас |
| есма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није |
| јаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помислити да познаје што леп |
| а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било ј |
| се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коњ |
| ма.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али д |
| , који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад јед |
| а једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљ |
| ху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Ова |
| ти припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> |
| се после посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих |
| вић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо |
| , а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај све |
| тила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила |
| Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрт |
| х да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</ |
| је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута |
| имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли др |
| /p> <p>После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то она |
| уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас |
| аше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p |
| зашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, |
| бџије опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један |
| белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p |
| о рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушк |
| и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услу |
| шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за |
| ; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скоч |
| у две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва |
| зор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо |
| сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико |
| га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвал |
| к, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет једа |
| reign xml:lang="fr">vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, дево |
| ато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’- |
| ћи страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им с |
| , учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, виде |
| овим мислима страва му срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови на |
| <pb n="184" /> <p>„Смиља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, ко |
| и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, кој |
| или.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену |
| и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Кој |
| но чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду. |
| лицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред как |
| мо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; |
| вих неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, ко |
| еле године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи |
| клетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После |
| о има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма |
| е оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађе |
| ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, |
| ли тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} |
| >То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да |
| ећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости де |
| сана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и јед |
| у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана |
| уге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, |
| >Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња не |
| вори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p |
| деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — св |
| е од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити |
| ста, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те б |
| о.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са м |
| реме; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше ов |
| пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Ал |
| Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <p |
| да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило |
| дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових |
| па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле ме |
| од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се с |
| .</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој |
| пели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се н |
| ца за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младе |
| ао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видев |
| али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Бо |
| мо Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао |
| машани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафал |
| брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му |
| шао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, |
| обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, пом |
| ге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</ |
| е нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку |
| а у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца |
| <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за своју лакомисленост.{S} Међу највећим телесним болов |
| авити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не б |
| шем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на колено остају јади и несрећа |
| једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће б |
| седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, ни |
| “</p> <p>После ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у дру |
| дважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; |
| p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у |
| p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се роди |
| ега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај. |
| наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити |
| ком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младо |
| е знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и |
| остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа к |
| ште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог с |
| ћи Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се ус |
| ; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, |
| ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубе |
| > <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побра |
| ш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га |
| ме идолу — српском народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било |
| ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао она |
| за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</ |
| себе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је о |
| и је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш д |
| </p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самр |
| то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помаг |
| а на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, бр |
| д Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перц |
| не у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" /> <d |
| екавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> |
| ј пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опа |
| х, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; |
| ад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казујући |
| , а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може назват |
| е устану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> <p |
| ни криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости |
| вији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па |
| евачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици п |
| убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја пр |
| их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело |
| не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој груб |
| {S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцат |
| гов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред |
| оста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље т |
| они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда |
| ладике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више |
| е.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех о |
| ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо прого |
| и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И |
| мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. |
| те половину; друга половина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После |
| </p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; п |
| му.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, гос |
| то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји |
| шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја С |
| охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мени так |
| } Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На |
| и ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне палити н |
| ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, д |
| Младен обадвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту |
| ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја |
| ла.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла |
| мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, |
| ла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се |
| облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> |
| {S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не б |
| моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто заје |
| и и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо после |
| мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, |
| искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељск |
| >Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је |
| шити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајућ |
| много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила благ |
| ити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од р |
| нада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представит |
| p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; |
| и сремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко ви |
| 1" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно друг |
| и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> < |
| оји ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> < |
| децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> |
| чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањол |
| очнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади |
| оду.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо им |
| емо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад пого |
| а, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с |
| иротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — ве |
| Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога г |
| он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је |
| убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</ |
| ало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p |
| ош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после приг |
| едо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим поче |
| није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи |
| о тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p> |
| мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </div> |
| ли златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крс |
| а небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Том |
| о потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака |
| н момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p |
| ало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекива |
| их је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Пет |
| на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви |
| њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, |
| о поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо они |
| ре... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је |
| е, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p |
| ло кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарит |
| е од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:lang="hu" |
| е она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Де |
| бав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљ |
| n="72" /> <p>„Граничари не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с пр |
| главом, па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео |
| писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па л |
| тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и |
| за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог |
| е била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један |
| љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити |
| само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не тр |
| е!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S |
| е свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло |
| тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који би драгов |
| знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одој |
| ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама |
| отов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац |
| само оне затварају, који су кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да |
| је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак |
| .{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе |
| /p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и ру |
| рце као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе |
| оји су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађа |
| бџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта |
| ар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па к |
| е свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и прого |
| ог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чини |
| , ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно. |
| си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али |
| и код свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу |
| ђе згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је од |
| ахрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јес |
| /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покв |
| знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у ово |
| е уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је би |
| е могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и |
| ар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у цр |
| </p> <pb n="9" /> <p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се |
| породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то м |
| поштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам |
| шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су д |
| а није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај |
| дњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„ |
| ојим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога поједино |
| атеља од шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као |
| тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачван |
| и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек |
| трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, |
| не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене |
| кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, |
| дине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; |
| Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, к |
| трани у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видел |
| оје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју ду |
| се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи |
| ебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не |
| ће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простото |
| несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењ |
| вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати срп |
| едан румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице |
| ставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} О |
| <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком |
| ни беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весе |
| </p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над ов |
| т обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} |
| а и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у се |
| ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; о |
| „А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар |
| чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та т |
| p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; |
| онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарски ч |
| сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо |
| падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве р |
| >Његови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне ж |
| аден, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу |
| ј соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи пред |
| слиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па |
| иљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није |
| ла да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — |
| жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се весел |
| а народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ов |
| ога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше |
| S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; ал |
| чи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је не |
| дитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две г |
| а је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га |
| иву заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар п |
| игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен ј |
| лако, спомен прошлости тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за угл |
| оји сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана |
| олова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, |
| дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, бра |
| ишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друг |
| е може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан |
| које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде |
| идећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде |
| — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb n="184" /> <p>„Смиља се окрене |
| , а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је друг |
| а очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празни |
| свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гл |
| ене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој |
| ш већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојан |
| ог тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столиц |
| ета — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за ч |
| дила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од |
| не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у кој |
| ем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће б |
| мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; |
| преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, |
| речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, |
| Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је |
| је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше |
| ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег м |
| ћности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност његове народности му је |
| га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који ј |
| оследњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и |
| >„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чвр |
| е смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — ко |
| изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рек |
| ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама пр |
| е.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих |
| ема другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нек |
| у сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“< |
| Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n=" |
| за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Францу |
| аког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који с |
| а и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши ј |
| ем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да |
| да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисм |
| им причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане |
| ли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у друго |
| лати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о |
| после је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре нег |
| „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, |
| се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на об |
| ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима по |
| људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то свој |
| танска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>После ових речи окрене |
| е мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко |
| а вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, |
| да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се другом п |
| лазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен |
| вета глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи |
| Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спу |
| ти: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити |
| ј дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. — К |
| у, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге пошт |
| к и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо |
| у пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га ми |
| до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заус |
| ху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налаж |
| јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше |
| великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госп |
| док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и |
| нац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држ |
| ус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он |
| том, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац |
| инули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви |
| сподина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло неср |
| /p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас н |
| где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада |
| /head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога |
| ст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти |
| та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси |
| ад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, мо |
| сми овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу |
| <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев ов |
| quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> |
| quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.</p> </quote> <quot |
| ио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим речима Петар обадвема својим рукама протре свој |
| глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која б |
| и, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је нај |
| и већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и |
| се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело о |
| мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, к |
| есе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после тога врата се отворе и у со |
| чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо |
| {S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити |
| ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара |
| од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{S} После мало ћутања И |
| ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Ср |
| груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 |
| вер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом |
| ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опо |
| и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако ј |
| “ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за веша |
| по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и с |
| ваки обичан разговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа с |
| , која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један р |
| ужба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто в |
| >Сваки себи може представити како се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху |
| беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} |
| продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> |
| и: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место пог |
| ати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио |
| е моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али |
| а ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, г |
| нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој с |
| 83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневер |
| ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жен |
| ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима |
| а сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сирот |
| лује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само д |
| гојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, |
| свештеник му рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има свој |
| дан часак, један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="13 |
| лити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом |
| био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дот |
| у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу |
| нас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од |
| вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која |
| пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин |
| роговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу мо |
| био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано п |
| же бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута |
| а — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме у |
| >Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље ов |
| </p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио за мо |
| ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изг |
| есноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прек |
| д не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, — |
| а се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„ |
| сле поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да с |
| и, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спа |
| а се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је |
| ве Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце |
| а изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка з |
| орен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није |
| омоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не |
| се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци ко |
| <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покривале један нежан глас, а т |
| је са свију страна покривена плаветним завесама, као каквим небом, од мало отвореније свиле не |
| <p>После тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје ч |
| е она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком |
| изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно |
| и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко |
| плакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, б |
| вом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била. |
| Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понајви |
| као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један п |
| ма стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> |
| ас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знам |
| оја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила свој |
| изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, |
| рда поред наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" |
| американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гле |
| мејателно продужи:</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па |
| после ових речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, а |
| дим у малим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки |
| м, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај погле |
| много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чим |
| а лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница св |
| лажаше опасна места, у која се путовође заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут постаде тако тежак |
| презрително погледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те ра |
| Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћем |
| је видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли |
| аде један човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав |
| е га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад ви |
| ја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца к |
| у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Пав |
| момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари |
| бом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза неста |
| што да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу |
| е касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јун |
| чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може |
| а; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и |
| тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p> |
| </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи пома |
| рала.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући пол |
| вом? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Б |
| ве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више |
| амтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом ос |
| ираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом ос |
| аденовом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p> </div> <pb n="47" /> <div type="chapter" xm |
| ки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, |
| вог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у |
| га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" |
| ој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори |
| лити на своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више. |
| аруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„ |
| еђу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, подмићењем, и |
| С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опомињу, како ј |
| па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он |
| своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</ |
| још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним |
| убовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали |
| притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, св |
| аженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуни |
| на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао |
| ице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта |
| ки Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче скупљати своје новце.</p> <p>У исти м |
| зговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љуба |
| о године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем |
| ромумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме |
| е штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје и |
| Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух после м |
| гуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма п |
| војчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отв |
| о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредовати. </ |
| види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку |
| сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> |
| и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја снаха |
| су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на с |
| и хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се |
| >Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из б |
| , на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама ле |
| type="titlepage"> <p>10 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБ |
| 5" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико |
| кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало |
| чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замол |
| време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> < |
| шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја |
| оро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и |
| елом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доно |
| {S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта ј |
| опасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>М |
| ле тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи! |
| који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други чов |
| мен?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог р |
| </p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој запов |
| уботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и поч |
| њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира |
| е је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил ј |
| стоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Мла |
| ед њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају г |
| н га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра |
| ти да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> |
| важи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде п |
| едно откидаше, тужним срцем онога, који заиста несрећан се чињаше.</p> <p>Младен подигне руке н |
| ="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Ду |
| у и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и |
| аден је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове |
| едан маџарски официр с неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе некол |
| аху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадош |
| <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести |
| но бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога, који заиста несре |
| вих речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђе |
| ије било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо |
| или.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, |
| з бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То н |
| ам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она |
| <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена би |
| ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речим |
| ,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила д |
| видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје м |
| .“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим живот |
| му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отв |
| то је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о |
| вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Г |
| е, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „ј |
| стао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{ |
| шта о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на |
| не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском на |
| клињао противу њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је би |
| и буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња |
| мела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је- |
| е одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обе |
| д.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њи |
| ожедни судије.{S} Сведок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога појединог заклетва била |
| {S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин |
| уку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ру |
| ам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад |
| рене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у |
| н дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше т |
| у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном с |
| била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} Т |
| и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим закључи матроз своју приповетку, којој се сви дивише; а |
| > <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је н |
| рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважн |
| тници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје бла |
| му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег приј |
| и.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> |
| ојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом с |
| ило бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа сав |
| шу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим |
| дости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о |
| да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исп |
| бема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам |
| у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p> |
| овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну н |
| је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склоп |
| Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној п |
| ведао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са сузним очима — та т |
| .</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његова и |
| е лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју |
| едео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n |
| ме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмет |
| а са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо |
| штење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учи |
| од бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћ |
| арода ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави.</p> <p |
| ше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дре |
| прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb |
| рктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из које |
| воју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>М |
| е него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам м |
| на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> <p>„Млад |
| {S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песм |
| ишта не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек б |
| обу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступивши.</p> <p |
| Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жало |
| огаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до |
| ; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју ма |
| не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — |
| гурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају карловачку околину, нек је с |
| пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружина улица“ |
| е, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити с |
| Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његов |
| лску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја |
| > <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Та |
| сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од с |
| е знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — По |
| јвећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете |
| сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији |
| ивети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ |
| .</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{ |
| ак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од |
| есрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од |
| а немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p |
| ата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости! |
| ркве, па после кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је |
| донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодн |
| о даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше сви на |
| волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и л |
| Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младе |
| а уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу г |
| е ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то |
| гару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите |
| игаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Б |
| пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши своју цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у |
| амој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јад |
| <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и пол |
| врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног чове |
| ет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не з |
| ачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p |
| немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете вељ |
| ну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји |
| шком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и по |
| већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може |
| онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на ди |
| на.</p> <p>Председник суда, опака људа, запита:</p> <p>„Је ли отмен?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>Пр |
| л’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Ч |
| ила написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p |
| де је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје |
| eign xml:lang="hu">Vad Rácz?</foreign>“ запита један из круга.</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">I |
| ла, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. |
| га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овд |
| што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода мој |
| >„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одгово |
| ствари.</p> <p>„Једну собу, господине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај |
| ак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам |
| орише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не з |
| и шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћ |
| </p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. |
| p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио |
| омашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо |
| ала.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ни |
| ито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постоја |
| ли мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост п |
| је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</ |
| есам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу |
| p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете мо |
| човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су зн |
| не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, д |
| ло ућути, очи своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих |
| лопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Мног |
| хранисмо као што наша православна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стев |
| зобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учити ме |
| кну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господине.“</p> <p>„Је ли нама слободно пуш |
| га већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба |
| Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинил |
| ео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га |
| вам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рек |
| је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год |
| наде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког с |
| био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, |
| би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, |
| га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, |
| ла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи н |
| је председник суда могао утишати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </d |
| лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} |
| слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и |
| е с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини |
| Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако |
| ли ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо |
| ва момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од |
| осподине, сваки човек што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Бо |
| у метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p> |
| дика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може би |
| /p> <pb n="88" /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог |
| своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје руке око њеног витког ст |
| овека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме месту.{S |
| јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од |
| } СУБОТИЦА</head> <quote> <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почет |
| чи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, пона |
| остојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам |
| асни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не зат |
| проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја с |
| румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без |
| м лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панци |
| вер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ |
| погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро ч |
| та не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чу |
| имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу |
| р сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не зн |
| коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрет |
| оћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> |
| да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе ни |
| ден мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њег |
| ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> |
| од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„В |
| ујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељиц |
| н зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</ |
| никоме скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском |
| а нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице пе |
| ј синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> д |
| срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до ја |
| аџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече |
| та Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А |
| атељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војс |
| о муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p |
| љубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ пр |
| је цела наша војска које побијена које заробљена била, нас једно педесеторо нађосмо се код рек |
| ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са т |
| чна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n |
| грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, |
| кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су |
| зимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, презрително погледи официра, дође мени, загрл |
| а.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> |
| д праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, ка |
| јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина о ла |
| е тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не мо |
| ју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује с |
| сме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Ран |
| тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увал |
| десет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити |
| еселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за он |
| морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>Младен сажаљаваше кукав |
| Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ догова |
| а срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тр |
| дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслу |
| д Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му је |
| на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његов |
| јтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино |
| бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро вл |
| е није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Д |
| ту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не д |
| упиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народо |
| и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> < |
| ас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога пр |
| чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> |
| “ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога је он оговори |
| оља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{ |
| не људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном |
| ји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветном свилом.</p> <p>Г |
| ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани за царство небесно; она |
| и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак к |
| момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Млад |
| собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад |
| > <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранил |
| за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — |
| е, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> <div type="chapt |
| их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како |
| јаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја м |
| није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са |
| овце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти |
| та удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S |
| изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спа |
| била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, |
| није најпоноситије светско створење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, с њом никад н |
| на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Па |
| које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прекоре које |
| познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам т |
| ца, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели |
| Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље. |
| д Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатс |
| жећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло мило |
| а пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала |
| тише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешк |
| да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило у |
| вао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити свој |
| о миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> |
| > <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и з |
| <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, в |
| обро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију с |
| Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О |
| ранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, |
| несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја |
| дика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да г |
| о доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекој |
| и; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рек |
| Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприличн |
| {S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми оп |
| па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити кој |
| где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, кој |
| ; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш |
| н њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води |
| му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици |
| дује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и г |
| p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да |
| рив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p |
| одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у |
| ће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купи |
| ом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> < |
| че у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ни |
| овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, |
| а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах |
| онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у чов |
| л’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Младен, кога |
| ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе кол |
| кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Непријатељ!{S} У ред!“ |
| а је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам |
| дству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одм |
| е на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, |
| гу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикет |
| је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином |
| њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само |
| ођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо |
| се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном кућом.</p> <p>„У првом |
| свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Пав |
| це ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле |
| <p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнително погледа око себе, с највећом па |
| ари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} После погледи о |
| д, мало напред — нагази на мокру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назират |
| ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла изгов |
| а углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше |
| на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледа |
| ао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ |
| зговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем о |
| ки судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што за |
| руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Млад |
| је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била |
| </p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафалности па после одважно одговори:</p> <p>„Фала, гос |
| ршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одгов |
| речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p |
| вде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се ниј |
| одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала |
| е била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и куде |
| својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила |
| на и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање сви |
| ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које чо |
| за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе |
| стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам |
| <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штрау |
| у руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:l |
| на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те ј |
| ешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певат |
| био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милош |
| “</p> <pb n="166" /> <p>После ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвем |
| јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„ |
| говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте р |
| ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> |
| шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовим |
| еја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, кој |
| собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропо |
| нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га з |
| и.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако б |
| “</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да |
| те његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудн |
| Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то |
| соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да |
| бро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачва |
| !“</p> <pb n="35" /> <p>„Право, право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је |
| од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Пета |
| а за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> |
| или за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шт |
| — За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прс |
| га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика |
| <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су пос |
| ила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено раз |
| „Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И посл |
| а на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, пла |
| еђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и |
| Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим рука |
| не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која с |
| јао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, |
| служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојо |
| а, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо се |
| текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су |
| м господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„ |
| а, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од |
| говори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали? |
| Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под своји |
| } Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тоб |
| томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем жи |
| ително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад са |
| о нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нис |
| ао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без |
| помињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме. |
| > <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> < |
| а моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него |
| и; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ух |
| >„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> |
| то је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу |
| а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањ |
| екла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво о |
| обру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, д |
| рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу |
| на на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у ње |
| илује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје го |
| Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће с |
| > <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић |
| ш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје |
| орђе погледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не мож |
| ге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које так |
| ај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љуб |
| Хеј, не тако нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је о |
| дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку |
| кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, де |
| лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</ |
| добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један |
| лу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играт |
| у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног није обишла; беја |
| Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у који |
| >Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог з |
| е бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је он |
| Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — а српски народ био је и |
| ромисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није мо |
| у радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако драго |
| јама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где се припека африканс |
| се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По у |
| кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три мес |
| амо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, госп |
| у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође н |
| ше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се |
| ... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за наро |
| ј муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за |
| т година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од ју |
| ости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он |
| , разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима д |
| ема својим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уз |
| аџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прих |
| је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била. |
| овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња тамница.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су у |
| > <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама уве |
| очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Ср |
| лика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201" /> <di |
| о држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У |
| есела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика т |
| у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадн |
| дно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је у |
| доше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Ма |
| тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> |
| едан пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, ис |
| гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслушавши сведоке позову с |
| своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му око ушију проле |
| рањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свешт |
| жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети |
| ње!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне харти |
| далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, |
| скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види |
| охујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а |
| ци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p |
| за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>М |
| ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнително као |
| миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си т |
| е киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега |
| х живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром до |
| да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:la |
| одигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом |
| лу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А т |
| ти.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гри |
| ворење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и сво |
| ежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад |
| ку дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, |
| аде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} |
| о рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак |
| све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ св |
| ине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који с |
| а је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, ко |
| с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за |
| <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, |
| жу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </div> </ |
| окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече са свим пријатељски ономе, који |
| ило кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суб |
| орио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће вас у на |
| добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне ст |
| са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, те та |
| кама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног није обишла; бејаше и |
| тство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи п |
| сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им је |
| ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 са |
| ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> <pb |
| ије горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ј |
| је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити пр |
| му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш про |
| аху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бај |
| оброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, и |
| Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} |
| го више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је за |
| то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} |
| мци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше је |
| у која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S |
| а?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и |
| и или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена |
| Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спав |
| а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао |
| са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Св |
| ј крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто година већ |
| Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После приступи камину где је била |
| /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте во |
| му, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а |
| налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p |
| з на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико |
| друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком бело |
| и.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан |
| богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градо |
| Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну з |
| свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку п |
| свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> |
| ли! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, |
| шише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Непријатељ!{S} У |
| ОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> < |
| и груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене беја |
| з топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} |
| l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви н |
| дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узеће од спахија све овце и коње, |
| рмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему нал |
| ља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од б |
| бове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два чов |
| у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рого |
| крштеница свештеници купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник и |
| који српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> |
| ога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна с |
| ју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„ |
| разе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у цел |
| оје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца.</p |
| ажим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи |
| им свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, |
| га, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу мо |
| на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била |
| оге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе петра |
| ат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n="203" /> < |
| латити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти |
| ринти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше и |
| ад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам |
| ашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежал |
| служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прс |
| страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју |
| <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошч |
| у дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са |
| где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена |
| >И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко |
| сле дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја би |
| сте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српс |
| овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал |
| и узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" |
| и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакл |
| д један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добр |
| те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истин |
| ама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са свију страна покривена п |
| огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији за |
| скршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала |
| о себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескоч |
| ска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.< |
| да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није мног |
| м украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> |
| ким простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо |
| на спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветн |
| ало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају два |
| на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, в |
| сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>О |
| украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним пер |
| и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мр |
| ке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме топл |
| из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвен |
| е, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо |
| p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовим |
| пролеће и настануло лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки да |
| ао пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, |
| а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу сво |
| а се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> |
| сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад д |
| па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље |
| робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од |
| гат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрви |
| прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров и |
| Ружа извади из својих недара један мали златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се в |
| ну и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен к |
| и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока |
| ј Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесе |
| њиве, по којима се класови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на |
| башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, кој |
| узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика м |
| p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, |
| се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за сп |
| а за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, |
| е су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо |
| о своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају нас |
| то си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста |
| ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад ј |
| ection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан |
| ељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он |
| нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — |
| ише није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самрт |
| Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу ниј |
| е то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бо |
| к зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да о |
| о те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама |
| ени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се у |
| и је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запит |
| том све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није |
| дан тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па о |
| е знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћат |
| „„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што |
| л’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао |
| т уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше презрително и |
| и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жал |
| „Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г |
| м саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег ч |
| господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“ |
| е и користи; она мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„К |
| дали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше |
| да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, |
| говори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> |
| на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђе |
| вим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим мужем саста |
| рви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде го |
| ика; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње |
| ст чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек, |
| уке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну же |
| а не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Д |
| Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на к |
| Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бо |
| тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му |
| е овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови старији, |
| ани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад |
| аци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други наро |
| <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше |
| аки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — а |
| , које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Молиће |
| тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и т |
| камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{ |
| а то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта |
| први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жен |
| ему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу на |
| p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Ум |
| S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу ко |
| а и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је п |
| С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео |
| о на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи |
| ве одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препре |
| д ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док о |
| опалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе пок |
| е.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није б |
| нин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате |
| p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се |
| а почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није С |
| , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама |
| чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељим |
| очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако ра |
| од мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да н |
| ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи ск |
| о како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут ј |
| бито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули |
| ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху в |
| дмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — В |
| е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изг |
| о време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Т |
| вако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе |
| на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дат |
| /p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си т |
| <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слуш |
| нети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p |
| вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно де |
| и.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти припо |
| о пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душ |
| ртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видес |
| а; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити |
| цне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвести |
| ава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико дана |
| састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити |
| ром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко бе |
| ла, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у ц |
| са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако мо |
| .“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се ци |
| едан пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио |
| шћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се савет |
| ете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадв |
| ван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу зад |
| б за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми |
| ак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен б |
| Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Т |
| од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећ |
| оји познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти |
| а довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој |
| ена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е |
| </p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Кака |
| одности користити својом науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан зн |
| знак у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, природна његова доброта, пламенити његов дух, ошт |
| м карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, природна њ |
| в знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш |
| очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли и |
| ог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити |
| љуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исп |
| , загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И не |
| јица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то |
| дан празник на миру прошао; проклетници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је |
| /p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи с |
| драво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих |
| а од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правил |
| с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви |
| моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љуб |
| уги дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам зна |
| и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити |
| Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да |
| .</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу милов |
| Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p> |
| ла Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од к |
| > <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, |
| > <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал |
| што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — |
| треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су |
| и никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш мој |
| еду и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увреди |
| дућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на |
| ти, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ мно |
| е учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер кад се опомен |
| то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Ш |
| жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све |
| „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} |
| рата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здрав |
| сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџ |
| <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, |
| о изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здр |
| д о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив б |
| беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу |
| и смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била |
| че Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не зна |
| говори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих воле |
| аписао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарск |
| да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову припо |
| који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који в |
| ли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, глед |
| ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; |
| а ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на улиц |
| кривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу |
| Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p |
| наш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен чо |
| , јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошл |
| па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окреп |
| мам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сва |
| гом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је |
| отици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у на |
| целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под |
| ико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши |
| е знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне го |
| захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке |
| о каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="1 |
| боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} |
| ила други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нис |
| знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> |
| ућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода дог |
| д глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не при |
| и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, |
| имам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам |
| а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац |
| ад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја пре |
| бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те ре |
| ампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим језик |
| мити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико л |
| егове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сиро |
| за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не по |
| ешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим |
| срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се ус |
| е њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила г |
| раде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању ис |
| , ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква н |
| p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — узда |
| косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p |
| еним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су би |
| од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и |
| е мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој |
| з срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим дру |
| За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: |
| а сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и пог |
| борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и по |
| опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла |
| мо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни д |
| n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо |
| оћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, |
| а тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је |
| и са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p |
| већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p |
| продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та |
| је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо |
| </p> <p>„Продужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме |
| ати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Ви |
| ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју А |
| о ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњ |
| због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>По |
| ! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас об |
| као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — |
| Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном н |
| шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, |
| е крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да |
| постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p>Девојка ништ |
| говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем |
| ћи. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уј |
| ина. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који н |
| “</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј |
| он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти |
| а друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти |
| ја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја |
| ог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћ |
| </p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ни |
| изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин ми |
| у.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Н |
| а поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Ба |
| неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запали |
| обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости с |
| же, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје у |
| н.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца |
| дговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћ |
| знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету н |
| ЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l |
| је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, так |
| p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад с |
| јим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:< |
| а трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне поплаветне, он је |
| ју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, |
| агословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> |
| к нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ |
| дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо о |
| у зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити. |
| угови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кош |
| то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје ота |
| а ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу |
| рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушк |
| ринти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на прода |
| е донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да |
| урину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, |
| ботичком улицом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, зауста |
| ле ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти |
| м покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, |
| </head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. |
| л, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових ре |
| а своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон беј |
| н им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин |
| испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да |
| ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми шт |
| ити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, к |
| видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крште |
| што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та н |
| но ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> <p>„Хавана регалија.“</p> <p>„Хав |
| и и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си пострада |
| а у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до вели |
| тишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отвор |
| ведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отвор |
| ти склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} |
| деља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не |
| ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S |
| ћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ о |
| ао змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нов |
| јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао јед |
| ла данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру д |
| им гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце |
| еп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство |
| >С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момц |
| е.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која су у собу уш |
| нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био ши |
| оњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти |
| врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим рукама стисне свога бр |
| га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Vad rác |
| рски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немило |
| се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> |
| ано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура |
| ако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p |
| , С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После |
| рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ |
| е.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд |
| и, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрм |
| ата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p |
| ети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљо |
| који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и |
| го му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не има |
| а јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година |
| си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Ја |
| кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, који је |
| о, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа |
| е руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с |
| млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети |
| ?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p |
| никад мене она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа пос |
| имао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем |
| сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и |
| надох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи св |
| јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да |
| едан часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубав |
| еву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, |
| ло, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је |
| ме никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на |
| е.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, ал |
| /p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и |
| а играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њи |
| и.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, |
| чица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Бо |
| овори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути |
| , спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је |
| p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, |
| томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контра |
| вати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} |
| еше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капиј |
| и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево |
| Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа |
| у гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом |
| слобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово |
| </p> <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду му <p |
| господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је ту |
| љину која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне бел |
| твори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два кора |
| — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лиц |
| ред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостив |
| са својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и ди |
| сим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и цел |
| видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желе |
| е њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> <p>„Сми |
| инути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздрж |
| њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са сво |
| ј у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја |
| мримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум. |
| песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека |
| и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. |
| сте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и |
| , који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p |
| /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране д |
| то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рек |
| почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, изва |
| видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје |
| и од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлај |
| е ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И так |
| смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се м |
| а тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онд |
| ах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он нико |
| > <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, |
| а вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p |
| а сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола |
| као би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, он |
| живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, гла |
| своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са |
| о и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује |
| поред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, н |
| ане на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на се |
| p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени с |
| досте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку |
| изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надуве |
| ему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје |
| младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и |
| .</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за |
| капати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео н |
| </p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима бех |
| разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жал |
| ем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако |
| дужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом се |
| /p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" |
| ишта — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком те |
| бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај иза |
| е, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче |
| ељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{ |
| ="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукају |
| у пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већ |
| атегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју ру |
| S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране дого |
| Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.< |
| се договоре, скупише међу собом новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Ње |
| момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим б |
| се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи |
| , од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго т |
| ст.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p |
| <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентома |
| земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђ |
| <p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 пу |
| јска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p |
| ма.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p> <p>„ |
| е мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће |
| говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека по |
| ајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“ |
| је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је о |
| војих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p |
| бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чи |
| атоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година св |
| и готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игр |
| обу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се |
| ју што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се |
| ду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вред |
| Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, ј |
| ше нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све ш |
| оју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господи |
| ед свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама коли |
| окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ј |
| споду.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо |
| су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} |
| и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и углед |
| е, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено проговори:</p> <p>„Продужите, продужите!{S} |
| : кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас |
| е.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говоре |
| би!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути |
| /p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> < |
| <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен |
| ладих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мо |
| животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто ж |
| е, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам с |
| дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чинише простаци, међу којима имађаш |
| но почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{ |
| камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер је |
| ик...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кај |
| веда; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да ч |
| ћ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо |
| на четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба кој |
| з једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С |
| > <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> |
| ћно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бо |
| е лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдеко |
| вас молим: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и |
| већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти да |
| се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у |
| еби Богу молила са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> < |
| оме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српс |
| он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутн |
| исте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.< |
| добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију |
| стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му с |
| одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љу |
| облије руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после |
| Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; посл |
| ебе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја пом |
| радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone uni |
| >„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p> |
| Они су наумили са преваром, подмићењем, и после са најодабранијом војском својом на С. Томаш уд |
| у, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре него што се у Карло |
| вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Ка |
| рваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме са |
| ла своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате ваш |
| <p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном ку |
| >Он са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акц |
| разговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љу |
| ње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p |
| исмо један <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми м |
| <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу бук |
| мам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја н |
| ке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <milestone uni |
| пати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} О |
| вести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, госп |
| њу исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жал |
| ожемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад по |
| ивати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, к |
| и за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од ово |
| муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после саста |
| она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се |
| је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби |
| опије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „ |
| господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до |
| ге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, госпо |
| м ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити |
| pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слаби |
| >Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој |
| о; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после |
| рани, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од друго |
| достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи |
| ај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде |
| ахранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо |
| ајвеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна ка |
| није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван д |
| д, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Ко |
| г са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која |
| сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — |
| се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да |
| само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је |
| >Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер |
| а несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, |
| тера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“< |
| радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском |
| ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја с |
| >Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече |
| се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало |
| уже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија кроз моје власи?{S |
| >Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> |
| <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, п |
| е овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где |
| но неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> |
| већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не бе |
| ег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p |
| риповетке у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њи |
| <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна |
| ојима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} А којима |
| а је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви |
| n>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> |
| од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага |
| ху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господ |
| оће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу |
| рећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</ |
| х другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква запов |
| товима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни |
| , док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу с |
| ати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје с |
| о тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати цел |
| ње у свакој ствари, угледна спољашњост, и чудновата хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше |
| прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији |
| ликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика. |
| е, продаду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате с |
| ћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највећ |
| > <pb n="172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски с |
| и се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети з |
| оме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ј |
| се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је |
| ="fr">vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, ко |
| и копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он ј |
| полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за дев |
| преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; |
| могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p> |
| са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан |
| теља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих с |
| и видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје |
| ју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја |
| — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад ве |
| у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи |
| птања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се з |
| га роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</ |
| но доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити |
| је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја |
| радости овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половин |
| и, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико |
| потребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети |
| лити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, |
| си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Де |
| овог у восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опа |
| моћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</ |
| се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом |
| света тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја |
| прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побр |
| тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога |
| да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</ |
| , Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога |
| да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер |
| дан пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово ос |
| и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је бил |
| смо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да одн |
| ставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи предавши отишао и више се к |
| сто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и не |
| ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је |
| сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S |
| на он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он |
| ладика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да |
| м да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни |
| да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо |
| одно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, |
| оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдек |
| срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, |
| ити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} Т |
| иљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чи |
| бро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, освет |
| у дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје |
| погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; |
| а их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако рад |
| </p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку |
| oreign xml:lang="fr">fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p> |
| амо мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше |
| азе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У то |
| ће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и оп |
| бина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно |
| е се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика н |
| астане са сажалителним погледом самца — и како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се |
| устај, Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, л |
| 7" /> <quote> <l>Устај, устај, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовим |
| ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, г |
| у, рашири своје руке, још један часак — и на његова прса паде један човек, ког он највећом љуба |
| сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један |
| јжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танет |
| ме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима п |
| ш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше сла |
| а убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре. |
| авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди п |
| искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па |
| мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> |
| Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак о |
| илош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пр |
| чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим по |
| > није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригње |
| илош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу |
| тили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{ |
| ој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у ус |
| камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која о |
| лазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, с |
| ио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче скупљат |
| ?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже |
| сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијаст |
| кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</ |
| под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n |
| на обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац прип |
| гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; ал |
| између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Мл |
| <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му да |
| ина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи |
| у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци |
| имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S |
| ре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело |
| д њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљ |
| нчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам |
| > <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични б |
| наштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас |
| Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад с |
| другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни |
| је удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту св |
| аху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство |
| го свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побож |
| стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему н |
| и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице ст |
| „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће пор |
| еше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хте |
| еш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми тол |
| тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <p |
| у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи |
| ена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сва |
| . јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> < |
| , питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p |
| оружје на обрану српских народних права и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Мл |
| коре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер |
| е земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ |
| ди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим |
| ом срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаш |
| p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{ |
| остане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> < |
| .{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама |
| они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у |
| Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> < |
| послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловц |
| ју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње сво |
| и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове при |
| е мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и |
| ернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, ка |
| ог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех |
| </p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није |
| народ, своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме |
| и се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S |
| ко милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољи |
| сно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри и |
| у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде |
| анцуза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико |
| писао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене мо |
| та, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлос |
| у срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плахови |
| вако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак ј |
| си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари н |
| ече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} |
| који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и тв |
| на, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи г |
| може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> |
| ио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се с |
| њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или ни |
| д које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, су |
| ; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; мн |
| отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и та |
| и и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</ |
| ју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен |
| јима је била света глава српског народа и православне цркве, па после кратког времена песма се |
| еци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој р |
| учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређал |
| <p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које ј |
| а им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад |
| арства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце |
| у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“ |
| ху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у |
| а.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мати!... |
| >„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ ви |
| ="subSection" /> <pb n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне |
| па читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> <div type="chapter" x |
| дан Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне ко |
| дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да ово |
| овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела шт |
| нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на ко |
| ини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и и |
| ћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу |
| било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љу |
| рпски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што са |
| завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С де |
| ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама |
| дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, к |
| ем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p> |
| е сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то |
| се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рук |
| у најстрожем смислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога и |
| ума, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом пок |
| говој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже |
| Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Ти |
| м новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој |
| ом селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и с |
| ме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </di |
| другог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими на |
| нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад неприја |
| е то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча |
| ви написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је п |
| а лепе и поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и пи |
| ашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — |
| кочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја од |
| болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измоли |
| а сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју |
| pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да |
| родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила |
| кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене |
| <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" |
| кад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за |
| је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> |
| а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне поглед |
| е он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“< |
| ли, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и весел |
| ас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица и |
| живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био |
| увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за ов |
| моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кук |
| ="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к с |
| ад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечал |
| икад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њ |
| а од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла, после ударим и с |
| а.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у велико |
| смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благосло |
| ла је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још д |
| ту, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог го |
| стионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватов |
| породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потр |
| његова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ј |
| p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито ц |
| p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер |
| м лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је |
| увао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пу |
| , који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одгово |
| та ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p> |
| а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође |
| је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} |
| олине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло ја |
| ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p |
| ема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњаци |
| енице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не може прегледати, по којима се о |
| p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се |
| бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више н |
| ж.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ |
| <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као д |
| морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе милова |
| рем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, с |
| ога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет |
| — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за к |
| е поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито |
| те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још |
| највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храб |
| иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али |
| и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, |
| неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, је |
| нисмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје |
| и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.</p> <p>Пла |
| Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћа |
| браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опасн |
| <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе ти |
| >После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свит |
| им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дал |
| <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио од вели |
| у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мо |
| жби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби |
| та се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четир |
| свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потпи |
| омпаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива |
| а и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер |
| >„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га |
| си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, |
| евета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам |
| идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим |
| овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама молећи Младена, који беше изван себ |
| и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она |
| и све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али ј |
| се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја |
| тројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.< |
| "SRP18520_C7"> <head>VII.{S} ПОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог |
| д најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> |
| којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство |
| ва момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч |
| уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љ |
| прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после тога врата с |
| саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l |
| не.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље поди |
| >Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беш |
| све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пу |
| један млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, |
| уље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну |
| беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их |
| изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све зна |
| е још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштен |
| ком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклони |
| с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часов |
| јања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у којима сам губити почела вер |
| арод, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо свој |
| по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је |
| око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> < |
| Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш!“ |
| м су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то дог |
| рекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави љ |
| али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p |
| а, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше мла |
| био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непри |
| дељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта |
| ку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли |
| сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и д |
| о је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за |
| ремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше |
| л’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског |
| начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под |
| оходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве |
| што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово м |
| p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, |
| немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онд |
| бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> < |
| црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати. |
| — повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било |
| на гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребр |
| рас, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица све |
| не руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, с |
| највећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на |
| з собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свеште |
| арати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе |
| ку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем |
| <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш |
| "73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што |
| преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, |
| /p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поште |
| ежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима зак |
| уди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, прок |
| b n="125" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ос |
| добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p |
| и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, |
| постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао |
| га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако |
| д Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у |
| је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још |
| Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи ка |
| "100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и |
| им срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, с |
| т.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} П |
| радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{ |
| рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, ко |
| S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне |
| а има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па |
| авни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док |
| у љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} |
| pb n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако ј |
| , бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си река |
| испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у жива |
| агледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију земље и нешто |
| службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од |
| срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао |
| е подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{ |
| “</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је б |
| а ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце п |
| ати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је т |
| д ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нест |
| т познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја не |
| ставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је |
| и ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме за |
| орити мојој сиротној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало х |
| приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{ |
| а — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p> |
| па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе прот |
| p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страши |
| јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо |
| захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју |
| у цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је |
| ји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно |
| су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по с |
| а, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p |
| је дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац д |
| прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд в |
| p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> |
| огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник |
| о се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново ст |
| ако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки по |
| о је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„ |
| простио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши |
| ко пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} |
| и високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, п |
| е мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.< |
| ајком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и |
| управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај |
| м уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвиц |
| а дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фра |
| тима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{ |
| ам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био пр |
| е године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисат |
| „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „П |
| собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; |
| b n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, с |
| а коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсц |
| о <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога ко |
| ху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, траж |
| д мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, |
| нуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле |
| мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај к |
| за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну |
| /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово најве |
| ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 тал |
| едне утрвене стазице; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — н |
| мивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене моје читатељке |
| p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понај |
| кој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Власт |
| тници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 фор |
| ношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бра |
| а кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која се по |
| и његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> |
| трнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан гл |
| има небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Т |
| това.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>П |
| Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волов |
| и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега о |
| обро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на по |
| p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и с |
| и: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофали |
| ести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подига |
| сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, пр |
| оје лице од српског народа ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас с |
| ио сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да м |
| и осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особит |
| дну радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако дра |
| и да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био у |
| одите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пуст |
| Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу наро |
| добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке |
| ицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </di |
| ена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разгово |
| ица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у в |
| заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерат |
| ева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам |
| ги дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он б |
| ижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те прогов |
| ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван |
| који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што |
| да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу п |
| е се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш |
| ло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ |
| гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бог |
| само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господин |
| м имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одм |
| ура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са де |
| нух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још |
| ије, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пла |
| да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После на |
| сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, |
| налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, |
| вног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан поста |
| адава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа |
| несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> |
| кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне бил |
| ати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови нов |
| е шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Субо |
| међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта |
| с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма |
| очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким г |
| ?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p |
| и јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је не |
| <p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино д |
| лед постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човек |
| чините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо |
| ао анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста би |
| </p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ру |
| понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и на |
| је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мисл |
| за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помо |
| ачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину |
| српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа по |
| д си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио |
| је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> |
| ривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви де |
| а је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога |
| простио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам о |
| присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пут ц |
| же; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само з |
| ну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлиј |
| њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао |
| у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Вик |
| , брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и пом |
| п, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, |
| тио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад ч |
| о ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тог |
| МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.< |
| де брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се смео противити |
| ло је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за |
| p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb |
| е била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама |
| кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупш |
| сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости |
| има, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин |
| иту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сео |
| г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити |
| ас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стоти |
| а бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ |
| јим саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег |
| е црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк |
| >Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи гр |
| удо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако |
| се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Изме |
| век минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље |
| загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на мо |
| десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она |
| чу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све не |
| ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши д |
| патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> < |
| и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина проби |
| ли господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере |
| ако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“< |
| >Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамниј |
| се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је |
| ам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно вре |
| блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пу |
| ица свештеници купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има сво |
| српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Ал |
| јко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени М |
| избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А ка |
| тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, ш |
| до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — гол |
| шку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S |
| би дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је бољ |
| идиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„П |
| Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Госпо |
| ши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван ко |
| на је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаг |
| мо два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наш |
| мо онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чи |
| иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно |
| се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа |
| љен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује а |
| уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу обли |
| И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта мого |
| м круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни друг |
| глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</ |
| не не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја |
| Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не |
| варати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и изде |
| ја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — о |
| ине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала |
| се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} |
| рајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Пет |
| ји човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може |
| ој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са |
| — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу од |
| , пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је ми |
| не ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са |
| изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и |
| израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, к |
| > био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није мор |
| рави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помис |
| о је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју мол |
| ћи дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — р |
| ицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од |
| остаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S |
| у баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек |
| о горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши |
| сле као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње |
| ије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог |
| ећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</ |
| , <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу |
| зано.</p> <p>„Но није само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећн |
| </p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говоре |
| гу тако лепо описати своје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између |
| ветој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи про |
| ожјег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителн |
| ецу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших ст |
| склику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело |
| — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује |
| у, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља |
| ко тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један с |
| а од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти д |
| нтија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{ |
| даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; |
| ТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С |
| свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Се |
| ости.“</p> <p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p |
| х познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година |
| самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с |
| ше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; д |
| ј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утиша |
| т, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви |
| ичанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пре |
| : прекјуче су ови несрећници скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш за |
| рут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазил |
| бе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање |
| " /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде |
| :</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу |
| ретрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке |
| је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мр |
| у прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> < |
| е:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> |
| а обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима д |
| инити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камен |
| вори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који бе |
| гла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло не |
| бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим п |
| ши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није х |
| ер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше |
| ле тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; от |
| д су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је о |
| ј једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади ј |
| што потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренута |
| анош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> |
| ви к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад није злоставила, али љ |
| гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само |
| и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и о |
| е народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слобод |
| помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако |
| — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Руж |
| њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаш |
| н нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за |
| оста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме топло и тихо време |
| p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби |
| г господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> |
| .{S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, кој |
| то мораде одсести код свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„О |
| ова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости мо |
| ама подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно |
| ак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мо |
| дан момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.< |
| је коње, коњи полете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Па |
| ним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</ |
| им пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих своји |
| ; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па |
| 27" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине |
| шча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око |
| а сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„ |
| из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„ |
| само себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража |
| који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, постојанство и верн |
| П.</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>З |
| му је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби св |
| већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја |
| ила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници к |
| баног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p |
| а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У најп |
| у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних |
| ; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима ј |
| и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> |
| честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n= |
| пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући |
| аџари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затут |
| ам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не |
| из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је |
| ворити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госп |
| IV.{S} ТАМНИЦА</head> <quote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> < |
| ити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али |
| ика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекн |
| д губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу |
| мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчеки |
| „Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и по |
| оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њим |
| крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш |
| његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је |
| ни робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокр |
| ивајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека |
| нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на л |
| било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега |
| ло постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је виде |
| ајбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} |
| ба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} |
| <p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази |
| јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква |
| , а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да |
| браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен ше |
| оспођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, што је о |
| ге речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“< |
| ји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини |
| да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше |
| њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати нова |
| мо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се |
| дети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не |
| угом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прв |
| еговој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој ку |
| ледство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти б |
| као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади страна |
| још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!... |
| ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{ |
| ам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад један судија није судио него |
| <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше дв |
| вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> |
| ни хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да |
| најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако про |
| > <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузел |
| дан часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, |
| једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чеках |
| еђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим |
| е.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето |
| епше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и м |
| јању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне |
| ене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„При |
| убље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми |
| ца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила |
| , а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, |
| евачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше неш |
| парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био |
| у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се |
| аденове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа |
| е Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихватише се своје праведне ствари, па их је |
| у се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „в |
| S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? |
| о нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек |
| ју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког и |
| што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са на |
| ре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што |
| , који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чини |
| У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком |
| , као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани ка |
| е, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патриј |
| ромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам нап |
| е топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху с |
| љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењал |
| су ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Ср |
| је крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ру |
| јанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао гд |
| јсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом |
| <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, кој |
| ме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом |
| јљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два |
| е стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу |
| о.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било |
| ан човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим |
| дно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до да |
| рчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да и |
| кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад |
| ивео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих |
| а.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његов |
| {S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким |
| своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p |
| ог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оста |
| ем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је |
| гоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац |
| огао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и |
| ине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом околином |
| хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја б |
| за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ и |
| ој хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким б |
| беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати |
| еђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ |
| о, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова |
| ерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку д |
| к се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозде |
| д му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадо |
| бин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После при |
| S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним х |
| лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ |
| о знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пје |
| то нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чини |
| Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скоч |
| крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174 |
| морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 700 |
| один — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до после |
| може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, |
| и смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, |
| изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш во |
| лушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти неће |
| х да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз ње |
| н.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb |
| човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету |
| Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.< |
| крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судц |
| жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све |
| ад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све |
| тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с |
| а крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се |
| ла наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и |
| гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} |
| добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо |
| обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си |
| кне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубок |
| рашно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, |
| ко исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпат |
| {S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —< |
| бичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb n="166 |
| има са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну гов |
| један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па |
| боље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, |
| би; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непрес |
| да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као ш |
| силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни м |
| ју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од |
| } Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; з |
| и да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће т |
| и види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“ |
| тију написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосм |
| од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје |
| ђу онима, који се могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> <p>А ов |
| о не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, с |
| непрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене |
| г човека, који се смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> < |
| адве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде т |
| у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, када |
| до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљин |
| и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од ј |
| е чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељ |
| аву треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад |
| бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха. |
| јима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво |
| дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; |
| ћ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом |
| опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која |
| бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S |
| ислити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а |
| а сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од велике суме потписао не п |
| ју га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да |
| ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је |
| тари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио |
| момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због уба |
| а ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, |
| осподине, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која ј |
| оловину света тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју |
| а. — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне |
| и још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пружа.</p> <p>Једно пос |
| ам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од |
| ато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су |
| ити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичају...{S} Но, браћо, они |
| ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламенита српска песма:</p> <quote> <l>Устај |
| а, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог човека, ком, је прит |
| ој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мал |
| ости, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавн |
| ине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо |
| божатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи |
| Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“< |
| н отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у |
| е.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло |
| аџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви |
| простоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је з |
| ма је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и кр |
| обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="110" / |
| има беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк |
| :id="SRP18520_C8"> <head>VIII.{S} БОРЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> |
| м Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта м |
| ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да заху |
| ру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ст |
| .</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са |
| стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обад |
| олите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губ |
| ећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Мл |
| затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен |
| рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго остав |
| нам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је |
| ; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бун |
| араху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци |
| то је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, |
| а беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па к |
| а стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и |
| } Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав |
| њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима |
| ве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њи |
| е год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде на |
| а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпез |
| се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прос |
| ђ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви |
| а, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити м |
| е бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје леп |
| грну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекој |
| е млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широко |
| водство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створ |
| Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су |
| ше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло на |
| девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да |
| ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумит |
| дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изн |
| у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама тв |
| штеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су |
| се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје д |
| јим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У нед |
| био сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поо |
| асти господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући дру |
| ранцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p> |
| А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — ср |
| <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој је сед |
| ешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не |
| и је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су |
| људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом |
| е, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>С |
| авла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говори |
| з цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p |
| ати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је ср |
| исао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним |
| ети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за т |
| овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену |
| ади?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја с |
| ње донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> <quote |
| ћу своје кћери са уљудним, пријатељским и скоро поверителним разговором са Младеном, шта више д |
| ину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу |
| одужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име |
| од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе |
| славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да |
| о да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли т |
| убав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја |
| сам <pb n="104" /> могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја |
| као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — |
| о вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срц |
| бу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуг |
| убих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, П |
| од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас ма |
| > <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“< |
| „Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не |
| Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скру |
| подског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добр |
| де лепотица одговарао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући |
| ао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и |
| човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> |
| виче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се в |
| ек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један стар |
| подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као какво пла |
| било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао м |
| ла и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, |
| воје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</ |
| аведним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске |
| > <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> < |
| мо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак ви |
| хији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?! |
| говим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бо |
| p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, кој |
| па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Мл |
| ити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{ |
| ти као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело з |
| ло.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, једа |
| су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p |
| х стештавају, кадар беше својим саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> < |
| љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>Т |
| ви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Жи |
| има, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, ал |
| — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не зн |
| доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, |
| д смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим закључи матроз |
| мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="206 |
| јаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они |
| и утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро в |
| а Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак |
| лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се од |
| 55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико |
| ки разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за |
| право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом |
| тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова ч |
| <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко гла |
| ност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> |
| и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ к |
| p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{ |
| /p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и |
| о којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама н |
| <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у |
| друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се м |
| кретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао р |
| .</p> <p>Младен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <p |
| пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина ово |
| p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говор |
| оз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} |
| сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као да му је што |
| они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напас |
| право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше ос |
| говорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег пријавио, |
| ија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p> |
| међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мис |
| ...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина |
| ве знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му |
| сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло н |
| лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина |
| ко право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио |
| бра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су |
| с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Та |
| <p>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу нек |
| пи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“< |
| да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао |
| а веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па |
| це до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Б |
| изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клип |
| околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан |
| је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени |
| т једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била |
| .{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду |
| е моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из |
| ој клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив |
| е и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад |
| у, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано |
| “ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не мог |
| к; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надни |
| места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако ка |
| > <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к т |
| један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће п |
| <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски р |
| човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти уби |
| онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може б |
| и, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу |
| е школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 нал |
| д тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у св |
| о самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вам |
| оме што је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће д |
| ему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је |
| — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чин |
| Младен је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме |
| уч од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је |
| ад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче: |
| држао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распори |
| обити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети к |
| била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцну |
| мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за |
| оји је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> < |
| прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима |
| ате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог п |
| е.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Н |
| е мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, |
| ружје, осим тога јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем ца |
| за бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек поглед |
| м вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ |
| срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових ре |
| му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на с |
| шена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре |
| е на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте |
| е да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.< |
| оку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде |
| везли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео |
| <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљут |
| е, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се о |
| дице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, |
| а у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао |
| е обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао |
| спавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није |
| </p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа |
| ваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себ |
| > <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се ов |
| ене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину света тражећи највеће |
| 49" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{ |
| и беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{ |
| етрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинт |
| не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетк |
| очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> < |
| ују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, п |
| еком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду ст |
| а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за ње |
| узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош уст |
| p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> |
| мо седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — |
| е распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим |
| о, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући |
| а га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. < |
| Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је |
| p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час дру |
| од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>П |
| остаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости |
| од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим негдашњим п |
| што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад с |
| који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје |
| читатељкама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би с |
| тињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави јед |
| како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изра |
| ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу |
| еку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди |
| у немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и |
| е њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талиј |
| >Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари в |
| о, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад |
| остима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима ти |
| е своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, |
| љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за су |
| доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чел |
| у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке кућ |
| воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притис |
| у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ в |
| реме.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ов |
| пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му в |
| ажљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младос |
| ађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и весело |
| баван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Би |
| с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> <quote |
| не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мо |
| године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама смет |
| д то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; пр |
| толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, к |
| ошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиром |
| детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доб |
| губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, п |
| своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку |
| оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учин |
| p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то б |
| ставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од |
| астануло лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћ |
| стака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а други урл |
| неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год би |
| — причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити |
| ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свем |
| ачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву |
| вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад она |
| у, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не |
| чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други |
| поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре |
| друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он |
| о и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" / |
| било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут |
| о као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; кос |
| дена у његовом обиталишту једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници те исте куће, |
| >Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак п |
| илостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, |
| тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, |
| ве за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претварати; самр |
| ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати |
| ен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица. |
| дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павл |
| азлично беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Е |
| тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, т |
| а, онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где |
| бу, руком протре своје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, |
| p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени |
| из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазил |
| трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћош |
| човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{ |
| /p> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<foreign xml:la |
| да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „ |
| о несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видев |
| ше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, |
| ња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, |
| ој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је |
| тајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њег |
| рат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж р |
| е љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно намештена спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p |
| >„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{ |
| мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је ме |
| певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети |
| ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А ка |
| она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала |
| епо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени |
| аке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињ |
| осле се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срц |
| ен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом нас |
| па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се |
| им срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамени |
| што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе |
| то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам |
| а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, |
| се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доб |
| то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио |
| >„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја ј |
| ра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад |
| реклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну |
| а је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по |
| вораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да га Енг |
| <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право има |
| о, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна ве |
| p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је науми |
| укаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пу |
| >„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не |
| сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само м |
| шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„ |
| нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле |
| за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше прав |
| д глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен реч |
| ла и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> |
| га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејател |
| и и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другог |
| ка јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећ |
| ију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло си |
| к копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се |
| <head>IV.{S} НАДА</head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимо |
| >Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> < |
| ори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете |
| них Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, |
| ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Мо |
| а на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио |
| дили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и ч |
| ша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу путовима |
| и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не мо |
| о оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима небројено |
| е свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а |
| још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето |
| равише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису |
| јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младен |
| тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један само јарак д |
| реклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" |
| т.</p> <p>Властољубље, надувена охолост и пакосно напрезање Маџара одговори праведним српским ж |
| м хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ни |
| идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакри |
| пском народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у ње |
| и ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p> |
| је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господин |
| е и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео п |
| , он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбин |
| ва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од |
| дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја с |
| ад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно ве |
| ветац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је бри |
| ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по |
| једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p |
| Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{ |
| ака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер |
| ирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код |
| сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним изда |
| и преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом ж |
| што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, куме?“</p> <p |
| сандуке с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у |
| ши на себе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу ис |
| е снага била у одважности, постојанству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружј |
| и своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се м |
| еће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда |
| огло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љуб |
| икога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало |
| p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприли |
| које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док |
| воје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда оп |
| се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Вој |
| ава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим |
| првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па |
| четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота б |
| Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја |
| зад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, |
| д је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тих |
| н; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} |
| Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па |
| дан с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима матери |
| ашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо гов |
| радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још |
| народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако ст |
| са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, |
| Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учи |
| аку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, |
| матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> |
| аше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она до |
| .{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Р |
| о Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас вод |
| ен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћ |
| игрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од често |
| али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да |
| рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други |
| говорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и |
| .{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија своји |
| се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један |
| ачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на гла |
| ламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, |
| ратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој |
| а нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари та |
| ли одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господин |
| , јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> |
| овором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обит |
| путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост |
| д није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их |
| путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Д |
| палио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски н |
| сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло нес |
| мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> < |
| прелазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напа |
| у да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу |
| е остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ј |
| >„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај |
| <p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У |
| ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у том |
| о.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од |
| да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он |
| се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим |
| шњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би о |
| тране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у н |
| е, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стр |
| аровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здра |
| уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, под |
| спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са |
| ="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш |
| .{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за ње |
| е главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар н |
| пет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два м |
| али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко н |
| роговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме |
| орње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво |
| тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшеб |
| к су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој |
| ла красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пр |
| одро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало за |
| просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Госпо |
| ску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар |
| бе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био чов |
| С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са |
| Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</ |
| аху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обрану српс |
| ити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрос |
| тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још |
| бре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крст |
| платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форин |
| оздену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се |
| јци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мај |
| ан тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p |
| а баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име |
| у тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време |
| о њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, |
| ако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне припов |
| Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи п |
| јно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо о |
| вора!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса |
| као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије све |
| нац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која нико |
| бима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто |
| оду и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети |
| и болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила ре |
| го?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развесел |
| дно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.< |
| теља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији |
| глоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у |
| и!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Мла |
| ју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, к |
| и се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужн |
| о.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла |
| да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је |
| а, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи с |
| о не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако с |
| н је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он |
| м од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока |
| ећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин прот |
| p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне к |
| је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и |
| " xml:id="SRP18520_C1"> <head>Родољубац и издајица</head> <head>I.</head> <quote> <l>Тко ће нар |
| аство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Ко |
| лакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, |
| сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао! |
| јеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <p |
| :id="SRP18520_C13"> <head>XIII.{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> |
| и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немо |
| би на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комеш |
| где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је |
| који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201" /> <div type="chapter" |
| да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> |
| дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им |
| аријега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди |
| ?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у с |
| </p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је в |
| за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком бо |
| </p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили наш |
| им па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И посл |
| а.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим њ |
| изобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу |
| Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе |
| оже назвати својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> |
| отиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа к |
| ћи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к |
| лика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове |
| ити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути бол |
| quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l |
| идети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} |
| у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на своја кола која до г |
| дох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, |
| ародност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, |
| е било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био |
| дузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па |
| ствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забав |
| х походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужи |
| жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно друг |
| > <p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, до |
| “</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито небу, руком пр |
| о за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ у |
| ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста |
| рло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> |
| и дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — посл |
| не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно уд |
| Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, који се загледао био |
| ,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рек |
| хавана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после некол |
| их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’н |
| ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га п |
| олази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се |
| мире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који |
| та, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, и |
| ео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, л |
| бра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Мл |
| рости.“</p> <p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p |
| ре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коњ |
| имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољ |
| Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу |
| мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на |
| вим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори: |
| блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S |
| остала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спо |
| тре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> |
| те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и |
| ко бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са оду |
| и те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађ |
| ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити и |
| је право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако |
| а на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен |
| су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосм |
| ћа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њ |
| е Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахиј |
| ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу п |
| ите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да |
| ење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље |
| сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико |
| /p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко |
| зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и умори |
| ем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у |
| н, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и ск |
| а учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога прог |
| > <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео |
| у је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате |
| кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.< |
| њаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</ |
| њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме |
| ио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ј |
| е упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дот |
| ватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају православне цр |
| ства.</p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме ви |
| који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах |
| аш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не |
| рану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом жив |
| >У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у п |
| уга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољ |
| на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад с |
| ом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигну |
| бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, а |
| е бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване |
| „Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти |
| а; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за |
| ту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи бе |
| р певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се тво |
| звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни |
| ом углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господи |
| огаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, |
| м кутијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Млад |
| најмање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију |
| чи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„ |
| </p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време |
| о да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмехну; после поругат |
| рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по |
| покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно св |
| е како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, |
| /> <p>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зор |
| оносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима ни |
| Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чу |
| са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: мол |
| ?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио о |
| ни.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда мога |
| славноме обичају.“</p> <p>Ђорђе погледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто |
| ле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих |
| ар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кути |
| д је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарк |
| им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад ј |
| прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам |
| димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалиј |
| о се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њ |
| већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к м |
| цира, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих м |
| опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један |
| нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за |
| Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та |
| тима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с |
| вако почињала:</p> <quote> <l>„Поручује Иванова љуба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од ра |
| subSection" /> <pb n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне г |
| камењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је М |
| џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи |
| и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговара |
| reign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много госпо |
| ван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој игр |
| оручује Иванова љуба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га |
| њем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="5 |
| м је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га |
| то у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, |
| , верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две тр |
| а буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је |
| е гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга |
| ј беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких ње |
| ало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро |
| не.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри |
| “ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафално |
| енове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа иг |
| га детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо |
| ост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на с |
| зилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја. |
| оклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљивим уз |
| рномањаста удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на |
| м с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или |
| е није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јо |
| свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале |
| бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се |
| у се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Мла |
| С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, прол |
| три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и леп |
| м Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада |
| е пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачки |
| ада црномањаста удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пу |
| стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није про |
| онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал |
| својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он |
| аш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из |
| а удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне |
| до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Бож |
| ији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је < |
| дене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ |
| ој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</ |
| је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана пог |
| реба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше |
| лични панцири око срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он п |
| вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз која је |
| бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, р |
| д га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и |
| зати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће м |
| не.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црн |
| </p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све |
| .</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да захуји |
| беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће |
| беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељас |
| више за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да дру |
| следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis</fore |
| атила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јо |
| н млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па реч |
| говољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву ру |
| лео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је |
| а замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради к |
| е пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте |
| , одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он |
| сподине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ј |
| цем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нис |
| се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним ру |
| нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> |
| акав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p |
| имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја има |
| дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време |
| анош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и ш |
| од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„ |
| — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} За |
| своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако |
| а буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи с |
| те их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи с |
| и, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте са |
| дње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са со |
| све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност |
| народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала ту |
| ужа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га п |
| игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удовица.</p> <p>У првој иг |
| ед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни има |
| народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини |
| за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, п |
| едаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна би |
| 0 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p> |
| отиву прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућ |
| ти своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>С |
| ути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница |
| ности своје испунио према другоме своме идолу — српском народу, проливши крв за њега из осам те |
| , да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и к |
| то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем старом митро |
| смама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је спо |
| а је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре н |
| ћи, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} П |
| раживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо |
| се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих ор |
| езали, онда се кренуше.</p> <p>Путовође иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двоји |
| ји него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, он |
| двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> < |
| а улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је |
| арцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> |
| тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега о |
| И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам в |
| ’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам |
| увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али н |
| д мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>Пос |
| уго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он ме |
| ати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја |
| , јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; дру |
| на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчић |
| руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сиро |
| p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађал |
| зимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброт |
| стешчала на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Млад |
| ?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вам |
| се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> |
| их речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку ист |
| а, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може |
| Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> |
| исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи испов |
| нти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сир |
| ну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младен |
| — српском народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас у |
| ао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити како с |
| p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — |
| послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми р |
| е у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>С |
| > <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> < |
| , и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене бе |
| чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Божје моле |
| у весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста |
| ву песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каж |
| тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удови |
| ојима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харами |
| ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:lang="hu">Illancs Pi |
| ако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену и |
| из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више |
| и болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да |
| <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с рад |
| ави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шак |
| ожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабиј |
| ни и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. То |
| оје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи свој |
| ш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја |
| ђаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних |
| сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле |
| лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубав |
| ним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом до |
| а магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео |
| p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, кој |
| гранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запам |
| ико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао |
| меде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку |
| и није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао |
| ао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и |
| у остане.</p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и корист |
| икоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, |
| рво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохуја |
| го што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али до |
| познаје тешкости и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори |
| м се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гв |
| томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</ |
| } Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да м |
| жина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ ци |
| за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам |
| рађеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода доби |
| ла пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад прек |
| цање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога |
| знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим сав |
| оме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} |
| себе него ради силнога народа, који се из целе околине овамо слегао био са својим женама и сво |
| трах ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} |
| </l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су |
| то дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p |
| -ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.< |
| ш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак ка |
| ли, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... нис |
| и се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама с |
| >Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слаб |
| дигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, |
| мина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер једа |
| румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било |
| p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У ср |
| допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Ху |
| наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгреја |
| д ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> |
| ед својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу |
| простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога дога |
| шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после |
| крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара један мали златан крст па проговори:</ |
| то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и |
| мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће |
| > <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ов |
| љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окр |
| а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва |
| један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с |
| > <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог |
| и; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично |
| ине му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе |
| родати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода т |
| и своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из |
| estone unit="subSection" /> <p>Путујући из Швајцарске Милану, прелази се преко страховите веков |
| горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; х |
| овори Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А к |
| сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартиј |
| у код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?! |
| о, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и боле |
| ене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матроз |
| одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, д |
| вим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зн |
| и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тиши |
| да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима |
| људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити мо |
| нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва |
| име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, |
| ="hu">Vad Rácz?</foreign>“ запита један из круга.</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Igen</foreign> |
| си ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачванин.< |
| , који су се нашли међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пе |
| ро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог |
| >„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставит |
| ене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад није з |
| риповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан б |
| свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар |
| еде Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пусти |
| и и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију |
| и; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ј |
| р ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех |
| ечи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{ |
| дан пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русв |
| подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у |
| на?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је |
| иви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и св |
| а камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> |
| е и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде н |
| м име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропас |
| дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се |
| род заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> <quote> <l>Устај, уста |
| истаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од |
| не, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се с |
| цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испу |
| уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет |
| мешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслушавши |
| </p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе |
| Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени |
| брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачу |
| то се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци |
| ц их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> |
| " /> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах |
| о ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни |
| си пострадао — повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још к |
| ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан у |
| вонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српс |
| на поштанска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштар |
| е јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим бит |
| закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за о |
| тарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које с |
| <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, |
| пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за т |
| ве тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни тра |
| већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало времен |
| зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе |
| <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> < |
| о је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећ |
| „Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви |
| ан после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си т |
| у да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише |
| како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него |
| е у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спа |
| ити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је та |
| .{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће и |
| м гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стро |
| <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и з |
| ас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јова |
| је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, ш |
| ви њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пр |
| ђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и ж |
| и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" /> |
| лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише |
| ар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, пох |
| је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> би |
| и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао т |
| који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим волови |
| чити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладниј |
| жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих |
| /p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио |
| вих речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине ст |
| жем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па |
| ако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара један мали златан крст па прого |
| вала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи вој |
| мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартију, а из ха |
| откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У среди тога крста би |
| . ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, |
| њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрн |
| ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, |
| <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{ |
| вема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигн |
| , Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи бех |
| пљеним рукама молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме |
| гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред с |
| {S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ н |
| еба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Т |
| </p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу |
| у.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли тог |
| и је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Ка |
| шати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| а цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, слади |
| роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> < |
| у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу леж |
| говори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сва |
| е његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могоше ујед |
| се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем |
| је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у ру |
| о и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и |
| тити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони ко |
| ице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше |
| рштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гл |
| ђи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина ни |
| ло му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен |
| > <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; л |
| уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомил |
| ика међу њима, половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху |
| е Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по |
| > <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златн |
| ено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ |
| два што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} |
| ло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{ |
| љи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоби са Млад |
| говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе |
| нам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који |
| <p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна |
| ељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше ј |
| а речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас прекли |
| којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, о |
| тме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и |
| вотом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, |
| ајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се |
| е један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је |
| криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе сам |
| но с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, |
| та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећн |
| срећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наш |
| најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ |
| молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци |
| но, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало раз |
| и пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању из |
| е осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину света тражећи највеће оп |
| ао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш |
| едељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мисл |
| „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога |
| ају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба |
| имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је |
| /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ мно |
| {S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на в |
| ле нема човека на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи |
| овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, |
| xml:id="SRP18520_C1"> <head>Родољубац и издајица</head> <head>I.</head> <quote> <l>Тко ће народ |
| била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте |
| е опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, с |
| е имати од срца порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да |
| тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на и |
| ња и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у којима сам губити почела веру |
| Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад |
| се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смр |
| уком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележ |
| бину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, изм |
| ка клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Младена |
| њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане |
| а му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што |
| се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се |
| .</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, |
| био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај поглед, него спусти своје очи, руке саме |
| лико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за |
| ети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедн |
| углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини |
| о?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су |
| не од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« |
| с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога |
| вла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Сми |
| Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког н |
| упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он о |
| видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p |
| рађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да н |
| ђе вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи |
| авно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као о |
| изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи |
| <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за свој |
| о беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надувена охо |
| естима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци п |
| а простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед са |
| чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне |
| о гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину преселио, |
| о између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао п |
| >Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак з |
| мио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао |
| едног поштеног лика међу њима, половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с веш |
| игне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у |
| ну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је |
| арски војници са црним кајишима; ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о мил |
| а <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врл |
| ејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он д |
| очео казивати своју патњу.</p> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сир |
| на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која |
| ст месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и с |
| ртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p |
| Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, |
| итву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини дво |
| >После овога прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима се |
| —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу глед |
| екиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник |
| тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје до |
| ије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја прода |
| а смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће вер |
| ио штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена ша |
| к бејаше као обично, разговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњи |
| а!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; леп |
| , јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на < |
| једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, |
| ећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се несносне бољ |
| из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту |
| о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити |
| них људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог ј |
| речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и инач |
| своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је он |
| ликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу иск |
| н хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о |
| е иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из |
| Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином? |
| дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас |
| момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч и |
| мнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре |
| о, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шт |
| букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ни |
| млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> < |
| ац, који се научио <pb n="12" /> сваком изобилству на овоме свету, који је још и пре две године |
| ких топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, посто |
| ој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораше то св |
| да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пратише: није било |
| ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме з |
| ише рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у ср |
| ла једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах |
| шњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан |
| гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За ови |
| илија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано о |
| јаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше се ни |
| је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себ |
| аху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима сви |
| oreign> </l> </quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које путује па спомиње |
| је пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љ |
| арао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима о |
| ветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга |
| и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али о |
| се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пр |
| бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар |
| ије од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, |
| и из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне р |
| ден не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице |
| > <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му прогово |
| нително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — реч |
| S} Српски народ у карловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио |
| n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како |
| опу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни ка |
| ломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао при |
| ке да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му су |
| н судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, ал |
| само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како к |
| њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега |
| само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, |
| лова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После оваког договора они су међу собом |
| уго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепотицама све добро |
| е стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство које овај говори из ма |
| запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љ |
| ла, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да сам ца |
| и не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар д |
| ? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> |
| бузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов |
| и и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили би |
| блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рам |
| тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал с |
| латним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p |
| жа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни ро |
| ибера је страшне ствари писао у својима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се на |
| ла као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само |
| ена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</ |
| жје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та |
| АШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље |
| еда и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући о |
| м свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању |
| му је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од |
| горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крч |
| омаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, |
| целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па |
| ао што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„П |
| он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сах |
| ај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, доне |
| сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској д |
| овека на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце у |
| јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. |
| ким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се ника |
| <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као |
| ил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати с |
| прозором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници |
| узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја д |
| моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ р |
| што је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>В |
| ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је о |
| <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражал |
| и на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере |
| ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опоми |
| мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, д |
| неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. То |
| а ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло |
| се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији узд |
| убим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ниш |
| вирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу |
| , и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслуж |
| S} С. ТОМАШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба |
| иковци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> < |
| и нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смел |
| д се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војс |
| ало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге пр |
| аки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом н |
| себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и сл |
| p> <p>После тога се окрене сужницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије п |
| ло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и б |
| им буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Субо |
| ад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе |
| а секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застраши |
| С. Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </q |
| а победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао |
| ити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="100" / |
| е смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му |
| народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули |
| ављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешен |
| браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан удар |
| би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође д |
| ма светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима не |
| а; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре |
| ини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, го |
| тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после |
| у, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано р |
| нуло у срце страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је |
| ужје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком на Младена; — ово је од о |
| оћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из к |
| пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него |
| S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb |
| Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> |
| екао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> |
| ека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за |
| и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се дого |
| , јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага уз |
| осле ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S |
| , док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који до |
| ије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег п |
| Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително прогово |
| даривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред ње |
| ађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај д |
| знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва о |
| је злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе и |
| жали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили |
| .{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</ |
| милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожа |
| е горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним шв |
| p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па |
| вци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена углед |
| uote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа |
| и смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су ш |
| огло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много ви |
| нима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко колено, рачун |
| ити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од нај |
| у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p |
| ви према мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, |
| <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, |
| м за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву за душ |
| ји не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из |
| ’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које није томе криво што сам ја згрешила. |
| ктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не |
| и тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да |
| т.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша ј |
| е.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигара; гледај како је цр |
| м песмама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је |
| мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и |
| управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога м |
| ад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ к |
| га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па м |
| весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па м |
| а све непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо |
| разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте до |
| у служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирис |
| земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војвод |
| епих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} О |
| постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора |
| их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати с |
| више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоћ |
| <p>„„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ко |
| е дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај |
| сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> |
| > <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако |
| ољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам траж |
| закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло би |
| вени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — п |
| којима Цигани пратише ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштен |
| спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутил |
| платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</ |
| које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других ј |
| ом радости чинише простаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саве |
| у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена поред своје посте |
| је злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју та |
| ђаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила |
| он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни в |
| аше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као |
| <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава |
| и на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељасту удовиц |
| а друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> < |
| нога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш |
| ус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онд |
| има.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозори |
| и ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се |
| дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи, али споља |
| удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је дев |
| ком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рук |
| тије светско створење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није прого |
| друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код м |
| дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а ту |
| , отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њи |
| пи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и |
| ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само |
| би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један |
| било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.< |
| ола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакв |
| а ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога |
| приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, а |
| , продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толи |
| до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо примили од Чивутина, |
| е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелеп |
| ве купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се бо |
| г ћутања Бачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити |
| таништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“< |
| глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га вид |
| За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће о |
| аш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак бран |
| у у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја ва |
| а заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на о |
| е нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севн |
| >„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових ре |
| уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја с |
| неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло те |
| узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш в |
| ћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, |
| ћи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим тр |
| ји беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неур |
| све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чиву |
| њега тражио, предавши му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — ј |
| <p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бо |
| ног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погле |
| он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рам |
| дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с |
| е му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и |
| има.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, кој |
| остаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему |
| сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао С |
| еговом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу |
| та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био пок |
| бро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубиц |
| е на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље |
| да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном са |
| н у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу |
| чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала |
| рајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као |
| овно, налазио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израст |
| ац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. П |
| се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> < |
| м господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обе |
| ну ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p> |
| колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на душу |
| рата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад |
| ом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си т |
| кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсим |
| </p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје |
| еме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које сада |
| ејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме |
| срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 годи |
| и све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, |
| >„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, леп |
| > прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које |
| зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао. |
| Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. П |
| боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније пос |
| м срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да |
| >Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, ни |
| икад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових |
| ате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја ни |
| јатељство, — а сиромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га |
| аше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог ро |
| <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љубити као што те је |
| S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постад |
| <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен |
| орећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу |
| овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што см |
| ћеш моћи најукуснији тоалет непрестано имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео |
| дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке |
| Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194 |
| е тога Стеван проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„ |
| може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада |
| собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо |
| нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја |
| мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово ј |
| во што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене |
| ?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб н |
| p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није бла |
| хови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала |
| устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те? |
| а буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече |
| обити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!. |
| писан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове пр |
| ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја им |
| ете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас |
| м гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“< |
| а мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и о |
| е, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Б |
| те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикн |
| детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку |
| сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са кршт |
| — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајт |
| ти на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комши |
| и иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу м |
| није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да ут |
| е обвезателство у најстрожем смислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана |
| х домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине |
| S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми |
| ене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се |
| ада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога, како ће м |
| ач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак |
| аса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим |
| и дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p>После тога Стеван проговор |
| еби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену ј |
| ног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког |
| .{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да |
| долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело и |
| у, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{ |
| штовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре га |
| огло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је ду |
| " /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, од злат |
| бе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад |
| е отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђ |
| отрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда могао утишати народ |
| амачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи г |
| аљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вешт |
| /p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та разговор је врло сирома |
| а био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо |
| ружином.“</p> <p>После ових речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Срема |
| адава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу |
| ија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} |
| илом.</p> <p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превуч |
| ужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас б |
| љу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме г |
| слоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} |
| о најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође шк |
| чима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„ |
| нска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдар |
| оме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи да |
| аше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше |
| гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту |
| <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових реч |
| „Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени с |
| ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са |
| ити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђак |
| мшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p> |
| како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> |
| “</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим знача |
| договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и |
| умња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја |
| овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовим |
| доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окр |
| ад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прст |
| b n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо |
| ио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главо |
| ис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудно |
| онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров |
| ву чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга половина нека остане за мене.“< |
| ги ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписа |
| су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, |
| ог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца про |
| та грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говор |
| ита свету молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Бо |
| д је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на н |
| </p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе оним |
| ас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете мој |
| и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и |
| то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се у |
| проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себ |
| r" xml:id="SRP18520_C17"> <head>XII.{S} ИСПОВЕСТ</head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у |
| {S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајн |
| видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла |
| 75" /> <p>Младен му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао молитву за отп |
| вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видел |
| поценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се два вели |
| Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али д |
| љу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше виш |
| о, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је |
| .“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покривале један |
| па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна пошт |
| и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к неб |
| путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је непрест |
| у него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> < |
| ђо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овд |
| </p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку |
| у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђ |
| сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдање; сви се расплакаше тебе |
| ји се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти пр |
| и“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, с |
| .{S} УДАР</head> <quote> <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младен |
| шта!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо |
| им што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч з |
| то, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је |
| Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки се |
| су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе д |
| утњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, а |
| ест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p> |
| бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српском народу, про |
| за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; о |
| д уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb n="167" /> <div type="chapter |
| ег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о |
| авише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да |
| ко дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, |
| ази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над |
| ле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S |
| а пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путн |
| сплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су |
| ли чудише се томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и |
| исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од И |
| <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и |
| то сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} З |
| то ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ |
| тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом |
| ћ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда |
| те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Так |
| татељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој |
| је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га |
| ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ |
| ко боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и на |
| род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из соб |
| ке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покрива |
| Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје р |
| се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се |
| јих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите р |
| своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жа |
| дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</ |
| > <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> < |
| ден у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; |
| вом поче скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрен |
| е се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, |
| , — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вер |
| д сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао |
| та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене |
| рече Бачванин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја |
| Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А ка |
| ста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, |
| о, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, |
| его из овоје сујете и користи; она мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не |
| . Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одг |
| ћ’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаш |
| а пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено с |
| било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично |
| кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ м |
| осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад један судија није судио него ј |
| арати; самртник не лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ј |
| или да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру |
| ему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Млад |
| е које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да |
| ге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p>Мла |
| па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За ти |
| тина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је би |
| ај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и |
| сти „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господ |
| исину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе вет |
| ости; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љуб |
| о био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако го |
| p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Њ |
| песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје ор |
| м прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду |
| .</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако и |
| ро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да |
| на, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p> |
| /p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка |
| неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Бра |
| као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га о |
| а. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је |
| граде бејаше опет једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким местима |
| и потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко на северном, ко на и |
| Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ |
| г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио. |
| нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је та |
| а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда п |
| данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом |
| рамена, као што свештеници православне источне цркве носе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један |
| ог младог човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П |
| и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у највећој опасности.</p> <p>Песма бејаше |
| "30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{ |
| тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за кол |
| ан пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта ок |
| слушчету од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</p> <p>„Јед |
| ј бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Ми |
| едну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се |
| ијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, |
| ашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> < |
| искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио с |
| руги сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, д |
| уја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто |
| ати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бије |
| „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући |
| неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а ца |
| ивши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја |
| и мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и |
| один Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћ |
| } После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у вер |
| и ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око п |
| S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су |
| ио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и |
| желе, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана |
| један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, |
| се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умре |
| од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с в |
| дркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући за |
| едног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз |
| ребати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и |
| ога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово до |
| > <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с дв |
| морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој |
| шем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто з |
| Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстари |
| је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио |
| прихватише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настан |
| ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, |
| околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен од чуда |
| жа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p |
| кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија кроз м |
| тима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соб |
| цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, к |
| ао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и |
| ах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бо |
| енчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао |
| онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говораше своју |
| Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман |
| ка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љуб |
| сио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> прим |
| бане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од к |
| прекосутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док н |
| допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у оп |
| у, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад |
| бе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну в |
| о се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ б |
| од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркв |
| ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и го |
| игом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од с |
| С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке би |
| непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, па онд |
| осле тога презрително проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, ка |
| деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на до |
| ћи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба |
| теља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових реч |
| ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} |
| о отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити |
| јку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вра |
| сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој по |
| а кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима |
| вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју ду |
| су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама ми |
| ошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао |
| миљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер |
| иловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасм |
| угог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним |
| онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро |
| красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и к |
| > <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су ви |
| е људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је л |
| из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и |
| е у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избавља |
| >Путници могоше у колима остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поре |
| не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поска |
| еш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо ра |
| адују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом |
| д куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш и |
| путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у |
| чуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио |
| ртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо |
| се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, |
| после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на с |
| ху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и сн |
| примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примље |
| па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он ј |
| ћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на |
| о ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме |
| </p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох |
| три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стан |
| 129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, ко |
| ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио |
| pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом |
| оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се свра |
| ко је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен ску |
| лебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје |
| беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је |
| ног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вр |
| аком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад |
| ком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у |
| рањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и |
| е кад <pb n="123" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих годин |
| силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни |
| м врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p> |
| дом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p |
| забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећ |
| простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, |
| } Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је страж |
| ше се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p |
| о, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја |
| </p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, |
| знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи т |
| јао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако ис |
| си крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових |
| гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким |
| <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p |
| p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> |
| прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb |
| бра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу уве |
| </p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах |
| Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми она |
| <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се о |
| прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га пог |
| то ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њихов |
| /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас за |
| ас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком ниј |
| и моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову крав |
| p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети |
| ану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и |
| ајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, так |
| ра као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти г |
| /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И |
| рајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карлов |
| вори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се |
| атима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па |
| не са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом п |
| огућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погину |
| момче, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не |
| и да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био поги |
| мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже п |
| н јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу |
| ду те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој |
| им гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га поса |
| које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја |
| ужи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> |
| тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја |
| отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с ки |
| ?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, |
| овори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговори |
| ову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ниш |
| ући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Суд |
| е штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, оне |
| га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио р |
| “ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје н |
| и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена п |
| о познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она |
| а умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овим |
| „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него мол |
| „Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нек |
| е, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја |
| могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама д |
| два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац |
| тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} |
| маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p> |
| оју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу ника |
| мог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је б |
| огат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући |
| ити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну д |
| удма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва |
| ти.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу поп |
| рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад |
| >„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знам |
| ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно |
| ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга вр |
| а, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, п |
| ј, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јес |
| атио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад |
| вица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погод |
| самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђен |
| нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини р |
| евам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто з |
| а услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од в |
| ко ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се све |
| раћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што |
| мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муњ |
| S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како с |
| — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунит |
| стаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи |
| ена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Сми |
| је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>М |
| чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам |
| уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, |
| би глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га |
| и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И |
| "105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, |
| слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, вид |
| ичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торб |
| {S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ћ |
| једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог мило |
| ени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене так |
| у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога изм |
| еликих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бе |
| .</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћу |
| но изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога ра |
| оме и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{ |
| удајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене бех |
| нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петр |
| запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ Пос |
| а чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину |
| ; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да |
| ати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам |
| ека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре |
| у, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дат |
| ако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе мо |
| тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који и |
| подине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће веша |
| иште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опрос |
| да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу уз |
| је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову соб |
| осте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене |
| ећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања |
| /> <p>Међу тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на |
| , господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам |
| } Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, |
| „Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријат |
| размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код ку |
| руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“ |
| 8" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ј |
| и били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; |
| ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није |
| срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, веће |
| ела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје су |
| немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак б |
| номад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мај |
| Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја |
| ао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо ње |
| д оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван |
| децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у нај |
| Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у т |
| из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети |
| а кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не им |
| у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом шт |
| раво! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утр |
| је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад |
| p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ј |
| роговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи |
| :</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи |
| „Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„О |
| дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу |
| уто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се |
| и никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад |
| истинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> < |
| сте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> < |
| чванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суз |
| ге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи |
| е кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом так |
| <p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном |
| Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду |
| слетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам п |
| ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој б |
| После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" / |
| ојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ |
| емља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„О |
| познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за |
| p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија |
| к што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два и |
| раничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском ба |
| њиховим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник д |
| и чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чуј |
| /p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима |
| бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она |
| 30" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У неде |
| ају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и па |
| а асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши |
| жаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога да |
| га тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „ |
| </p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба |
| /p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох с |
| вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни |
| е, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то |
| ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу ј |
| о је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало |
| едајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; |
| то не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Су |
| викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни п |
| воје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али о |
| >„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дал |
| ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то др |
| ам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да са |
| > <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети п |
| ори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p> |
| </p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учин |
| знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам пор |
| помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по пра |
| е више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочеки |
| е слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, |
| ло; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом |
| ас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео |
| и,“ рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти |
| {S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изг |
| Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам л |
| радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мо |
| ваше Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја с |
| </p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; |
| обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла |
| киња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљ |
| бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближ |
| други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој |
| те?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци г |
| > <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му бук |
| ад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним |
| — проговори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја би |
| — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме уч |
| гох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и п |
| ћ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по |
| p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па |
| ч, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго |
| хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, бра |
| руги роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Бо |
| кад се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њ |
| исам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је |
| е био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? т |
| а ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни до |
| јима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било м |
| 5" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут ви |
| {S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, кој |
| час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја |
| а ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки |
| д света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говор |
| ер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем ко |
| врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог висок |
| биш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашт |
| ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лац |
| и шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук та |
| о — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> |
| смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што |
| ени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што с |
| ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго да |
| а њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујем |
| ње; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мен |
| и.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега пог |
| о код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ |
| дел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога мор |
| јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им |
| пасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој н |
| што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> |
| онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље |
| просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим |
| на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе брину |
| ма од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што с |
| ацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, |
| и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али |
| му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да |
| и кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека |
| м се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима о |
| колу.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао с |
| прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који |
| а стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S |
| глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је праз |
| тија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао на Б |
| на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па м |
| само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам мо |
| очне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, |
| ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљан |
| а сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.< |
| а да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све н |
| ена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад |
| њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p |
| ужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљ |
| лиже нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му с |
| бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих |
| l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И |
| ао што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, |
| другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам м |
| омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани |
| е лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после с |
| њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, |
| еби премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајца |
| . е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у њег |
| дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} |
| са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> |
| је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшин |
| с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од ја |
| на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи о |
| о:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} |
| ину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па |
| е на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји св |
| стом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па с |
| догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилази |
| неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то |
| од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о са |
| видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да би |
| > <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па пос |
| неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну |
| ва шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„ |
| о даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, |
| Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам зна |
| гов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре |
| а!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја |
| тињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p |
| л’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, ш |
| ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа |
| и к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиш |
| му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати |
| јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година м |
| никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на к |
| </p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, т |
| ори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути м |
| ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако |
| /p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за с |
| после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако н |
| те га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</ |
| у пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине |
| ...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао |
| рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо б |
| овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пр |
| е ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, |
| било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја с |
| дости овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину |
| отребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети у |
| од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом мо |
| да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни ј |
| о, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно |
| p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку об |
| је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, |
| нцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Д |
| вде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, |
| >„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате |
| Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са за |
| и, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости |
| бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одуше |
| право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако с |
| е, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да с |
| е него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не |
| ам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико го |
| јаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, д |
| и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану |
| гова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="1 |
| ам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити |
| добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кум |
| шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на |
| ајвећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се |
| к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она |
| ислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопо |
| е ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После о |
| ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говори |
| не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гри |
| тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви одн |
| сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и уве |
| а не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја |
| „Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> ч |
| несе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, — ал’ он |
| девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих сврши |
| p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у |
| лиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињ |
| све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>Н |
| :</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце ст |
| весту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад ни |
| срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — |
| сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и |
| и кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, |
| , али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачн |
| ама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислил |
| облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећ |
| ао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} |
| ну.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато н |
| е, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестри |
| му.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинс |
| а.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ |
| мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповед |
| инио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} |
| опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Б |
| још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и зн |
| — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љу |
| могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не |
| код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац |
| призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у свој |
| д жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бач |
| реди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању |
| људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торб |
| о од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — река |
| S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, |
| , као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ј |
| рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отв |
| оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодит |
| и једну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви |
| оји су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји др |
| ећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је за |
| р ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Младена обл |
| браз и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле. |
| сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше нек |
| бави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или |
| матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из неза |
| седаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњ |
| ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и |
| о она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је он |
| још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог |
| >Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као свој |
| ако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, |
| наш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге св |
| “</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да |
| служује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као |
| створење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и |
| сму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико |
| их учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељств |
| да немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb |
| о што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену рук |
| ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од ка |
| еби. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После б |
| Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а госпо |
| шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом суд |
| викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Ми |
| је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} |
| ам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћ |
| ра дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча сво |
| би та не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубит |
| </p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане |
| миљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учини |
| <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њ |
| , Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} За |
| вије никад један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„До |
| се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вам |
| вела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнади |
| бољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас |
| ажим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а |
| Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче |
| поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушка |
| и, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> |
| помињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се |
| м смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа |
| као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="13 |
| S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљ |
| евну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твој |
| лагује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p |
| то?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и тв |
| ј сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том |
| ’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њ |
| „Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад с |
| проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Т |
| одно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога. |
| бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наш |
| њера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског |
| го други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док коју |
| се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вр |
| ајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, в |
| кавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја с |
| ="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па друг |
| тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата |
| мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га |
| вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас |
| Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> |
| ог — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз дру |
| на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“< |
| а ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе гов |
| бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се к |
| и говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његов |
| у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми с |
| у ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стева |
| >„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то |
| —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... |
| Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мно |
| то смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди |
| о смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу. |
| не беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не ви |
| нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p |
| . — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе |
| /p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петр |
| о кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме уб |
| на попадија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 |
| адала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову |
| лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спу |
| рији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, |
| да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да он |
| ља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем |
| е загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али |
| </p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао |
| амо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које г |
| прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У је |
| ши:</p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека |
| росто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „См |
| буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да |
| ц — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућет |
| ољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко |
| којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хте |
| ди. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p |
| — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутит |
| : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју та |
| е биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јес |
| о ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да с |
| динску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</ |
| га свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који |
| од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, н |
| амота, срамота!“</p> <pb n="141" /> <p>„Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с |
| нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, |
| оћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да |
| ва своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господин |
| о ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш |
| ро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ј |
| p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима пр |
| , спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам |
| од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје ње |
| а нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам |
| p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{ |
| , и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути мислио — продужи Петар после дугог ћу |
| сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био за |
| сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мен |
| љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме |
| мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није иско |
| врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она пович |
| ћи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себ |
| осподине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема зап |
| код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створ |
| гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше |
| отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дет |
| их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра поги |
| уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увр |
| својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окр |
| онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног ко |
| ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где леж |
| р је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у |
| од прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо |
| дважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила с |
| гу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Ла |
| , с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сор |
| ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, а |
| штеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако |
| али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме би |
| о ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ниткову осветити!”</p> <p>„Осветити? |
| ма морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих м |
| Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да пош |
| тао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању ка |
| е већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ј |
| он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се с |
| у у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јун |
| S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај сана |
| .“</p> <p>Стражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати |
| тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се |
| а је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.< |
| вори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му мож |
| вет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја н |
| </p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p |
| еби набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити |
| ознају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p> |
| Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаља |
| свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу смрт |
| песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведр |
| акривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и |
| у молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он |
| н под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив и |
| је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад |
| те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици |
| жно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за ов |
| се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био шт |
| на.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изник |
| } Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може |
| почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> <div type="chapte |
| "108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наиша |
| ванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што |
| и провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђ |
| „„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежн |
| „О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа н |
| моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, |
| е срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја |
| >Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би |
| и је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер |
| еци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његов |
| што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љу |
| А</head> <quote> <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је срп |
| ко добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јар |
| у.</p> <pb n="78" /> <p>Нова туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо има |
| ли освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> <div |
| а наследство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу см |
| „Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, са |
| до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Мла |
| а.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} С |
| } Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе |
| ну, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им |
| акаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора за |
| лог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупа |
| ша православна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог д |
| иповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив би |
| стојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви |
| На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљ |
| ризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одв |
| вла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плак |
| ле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаг |
| ји имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан посла |
| не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</ |
| гословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у сел |
| и очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дев |
| и очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна |
| ј сиротној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — |
| м.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да т |
| у.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још ј |
| иповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то |
| би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном |
| гли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима привезали, онда се кренуше.</p> |
| мињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачв |
| бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ће |
| вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под варме |
| у шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњ |
| рне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше |
| господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други за |
| без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне |
| ди — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом б |
| од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} О |
| е спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прош |
| поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити д |
| одност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер с |
| пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погл |
| у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, в |
| кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје ј |
| ути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у поче |
| казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, |
| Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p |
| кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске н |
| ушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претварати; самртник не лаже; његове су речи ис |
| че:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од |
| је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости н |
| е за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш |
| } Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих д |
| ако ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како |
| не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се п |
| ни су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њи |
| ђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи |
| оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ д |
| сти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стаја |
| е обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса д |
| га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео |
| вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, |
| л’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је |
| мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин посл |
| г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти доте |
| е икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на |
| , он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па |
| ан, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је к |
| је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђен |
| ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај за |
| човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стевано |
| Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо један <pb n=" |
| е сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи столици: „Мир, |
| ао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да н |
| се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама д |
| ве то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне попл |
| који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Х |
| ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно |
| свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ пр |
| сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче о |
| о кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Та |
| ? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана |
| и своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој |
| лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће |
| лиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха п |
| крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему кра |
| ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћ |
| ује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; |
| животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milest |
| а <pb n="202" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у с |
| родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше с |
| пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није |
| , имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић |
| од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас |
| м брковима, стаде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове г |
| и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се м |
| ве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило. |
| , јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Vad Rácz?</fo |
| це, на лицу моме цветаху руже младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило беј |
| и, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Г |
| оји се млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са ш |
| <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше |
| тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p |
| то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакши |
| ца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један друг |
| шавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај м |
| е све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина |
| чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, кој |
| била; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си |
| ајвише полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, |
| ије дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас |
| одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се |
| тискајући руку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај |
| иванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна |
| витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на |
| у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока |
| одне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се н |
| еш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и |
| идела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њ |
| ти.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p |
| ЊЕНО СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи |
| ловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p |
| ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — ж |
| и, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви с |
| га, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато м |
| је ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни је |
| ихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су |
| бље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда могао утишати народ заповедивши момц |
| и говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, |
| ’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само |
| кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; мо |
| било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи |
| прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> < |
| он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимис |
| >„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с |
| ерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, кој |
| што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та |
| ђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> < |
| И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Реч |
| ио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип |
| И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удов |
| свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити т |
| е добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји је |
| а доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од неб |
| који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p> |
| хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мо |
| рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Млад |
| опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p |
| на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био |
| дог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, |
| о у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са |
| шао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут в |
| простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, |
| шати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи |
| и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу н |
| 11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ |
| т народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и хра |
| бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим нег |
| и рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, |
| стиђен од пријатељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали |
| састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири мој |
| нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је |
| е.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео жи |
| судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кош |
| ко он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправ |
| јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе |
| целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, кр |
| ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у |
| а шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за соб |
| е би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем ме |
| мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно |
| да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то |
| би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у с |
| убок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је с |
| ма?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{ |
| мена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S |
| дао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„ |
| је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлиш |
| олним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је |
| оје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов |
| слуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добр |
| миловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори в |
| и се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али |
| о?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С |
| воју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И |
| Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, |
| ву и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџа |
| ло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу бра |
| у маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у т |
| већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а |
| ше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, б |
| уд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши свој |
| е мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећ |
| } Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер |
| ните!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећни |
| S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски јез |
| ила, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш |
| знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али |
| е отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога |
| Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе вра |
| иљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже прогов |
| ледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ру |
| стили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — т |
| ти и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпо |
| <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред |
| д сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су св |
| Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у св |
| се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога не |
| исмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јо |
| p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат |
| ас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n=" |
| и кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботич |
| > <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за |
| рише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећни |
| је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говори |
| е умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кук |
| се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из нај |
| на моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе |
| н.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања прого |
| амо Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господин |
| мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје ни |
| е волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и |
| , кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код св |
| једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у |
| ражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити |
| воме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећем |
| >„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још к |
| оземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицо |
| полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају у |
| од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало |
| — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако |
| ће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, |
| пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде |
| чи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији сво |
| никог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуриши |
| а.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта |
| а, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Мл |
| јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичу |
| о где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим чове |
| вођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у п |
| аден хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви |
| {S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се сте |
| му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У |
| ти и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом |
| хвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, госп |
| бадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје под |
| брати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Мла |
| боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија См |
| хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако б |
| штао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p> |
| земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бо |
| дити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам вид |
| p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, |
| вана регалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мирис |
| се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили проста |
| > <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи |
| укавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан по |
| уги дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Он |
| мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он |
| дне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и |
| ар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици |
| ном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју |
| о је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах |
| оје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Бо |
| гинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на ње |
| не у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Па |
| енама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па |
| теван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не |
| је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу |
| >„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} |
| а нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би с |
| питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које |
| е име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} П |
| у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара |
| олубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и слав |
| и по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђ |
| за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу б |
| је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго с |
| ј оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; |
| још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја |
| шинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и |
| р бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако л |
| доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат слом |
| доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје ср |
| дена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к с |
| ебало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која |
| слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни зве |
| ожете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато с |
| и нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи |
| <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p |
| <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... |
| није послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најб |
| рчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њ |
| е готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је би |
| страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти ј |
| емље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним швајцарским простијим собама |
| а, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута о |
| и, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара |
| > <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, |
| ао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спас |
| је стране уза зид широка постеља, која је са свију страна покривена плаветним завесама, као ка |
| “ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пр |
| била она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те |
| ту, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жи |
| С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу |
| вославно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена |
| ушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од с |
| н јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је с |
| земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — пр |
| Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} |
| и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, о |
| ку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после св |
| о идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни |
| ладеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена н |
| овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку с |
| у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" / |
| е у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“< |
| е други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столи |
| ку потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно |
| <p>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом |
| овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у |
| а после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <milestone unit="subS |
| тер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{ |
| или.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити |
| оглед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни |
| /p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала |
| рао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико ниј |
| } Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се т |
| н ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави в |
| овори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, |
| о ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и с |
| а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје лице д |
| е на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он |
| из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без св |
| и другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, постојанству и јогунству шт |
| и гине за српском народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ћ |
| <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао |
| <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српск |
| Међу највећим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео |
| и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type= |
| ла, до мога кревета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Ка |
| свиленог предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а |
| траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражење, та бр |
| њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смр |
| голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; ли |
| м златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> |
| мбра после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Мла |
| а него само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим |
| <pb n="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплаку |
| А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Ива |
| д сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душ |
| мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{ |
| S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, који не гледају на то где |
| — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа го |
| до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку |
| њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и м |
| ти у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло |
| чите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесн |
| омињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега |
| анкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање |
| аху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на об |
| томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води |
| а се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који с |
| а коња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је |
| бом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне |
| >После се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, |
| прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаш |
| м гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац в |
| а, страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се уч |
| н ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и не |
| у.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по којима се класови талас |
| да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и д |
| укавна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема |
| и.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудним, пријате |
| састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туг |
| писани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</ |
| је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаш |
| ла и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за своју лакомисленост.{S} Међу најве |
| је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му с |
| ’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки |
| шљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детет |
| ом, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p |
| им швајцарским простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Да |
| на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у њ |
| /p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене |
| и хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под сво |
| есела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је |
| са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она |
| p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред икон |
| оме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, сп |
| Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже |
| т? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце |
| коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али |
| говала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох |
| енску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину |
| век.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче: |
| е и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љу |
| јим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негу |
| укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један ма |
| оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода моја мати; — господин Павле је њу на |
| — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она |
| у жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже |
| богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови |
| овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће С |
| ји млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није н |
| задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов и |
| а.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светл |
| ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бе |
| вих речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљ |
| с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ствари писао у својима иконама; човеку се ст |
| и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.< |
| е, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{ |
| сав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа |
| авати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p |
| би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда јо |
| еде у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде припр |
| ј удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме |
| које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.< |
| уто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — |
| он, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у наш |
| а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“ |
| ладене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа |
| а живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је |
| <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколик |
| травом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштеће |
| зору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он |
| епао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је б |
| ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што т |
| <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а |
| сле мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам |
| ем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својо |
| Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће |
| ма и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју гла |
| {S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са с |
| пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губили |
| д куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те ре |
| онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, |
| на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која до |
| е окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, није |
| , и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра |
| и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа |
| лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна |
| ботичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} |
| една млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била с |
| аса.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> < |
| аши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од он |
| tone unit="subSection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у м |
| е с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шал |
| е покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се |
| ем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за др |
| и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслоге и |
| ова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имен |
| царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, вера |
| и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се о |
| то за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо ј |
| тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, |
| адима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постал |
| стали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са |
| кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким говораше њ |
| у је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Пет |
| > <p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а ње |
| мњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ < |
| у!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на к |
| полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: |
| ом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти |
| несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрн |
| авна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да м |
| е к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без кр |
| p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ |
| оринти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити |
| и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била ј |
| длагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу б |
| зе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилиш |
| круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> <p>Један између њих |
| Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" |
| ан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густ |
| брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да |
| /p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му |
| и су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јад |
| р је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она |
| дело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв |
| ан говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио то |
| беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, ко |
| <p>„Те каково! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена била, |
| погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, |
| ко је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, п |
| о преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој и |
| непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и пр |
| те господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу м |
| еде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад |
| е у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и |
| ао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на ж |
| го моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се п |
| и сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи њ |
| А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је о |
| добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голу |
| vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беш |
| битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слобо |
| p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници |
| говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао је |
| на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби |
| ене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љуб |
| е сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казуј |
| лад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче |
| он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с пл |
| развило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше н |
| зрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свет |
| —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата. |
| адној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} |
| о беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, која ј |
| удио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, |
| евито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, |
| једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је |
| причешћивао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у |
| го оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срц |
| /> <p>Нова туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајк |
| у, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозо |
| вукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, не |
| и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу |
| ка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis< |
| ше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учин |
| ца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме |
| једним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом |
| вањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у |
| и и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и д |
| е, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву дру |
| си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од стр |
| мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не |
| терали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврс |
| т живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који ј |
| а нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо н |
| бави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она ј |
| стом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазила, један се заглед |
| лаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту б |
| нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — |
| </p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не |
| тнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој |
| толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то в |
| се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, |
| ане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби и |
| /p> <p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири св |
| их очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваки |
| ао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сла |
| казао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од |
| и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На |
| аже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је ти |
| у?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао |
| нај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пун |
| први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне пр |
| их алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранц |
| ловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не пад |
| х ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а |
| лне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који |
| <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје пл |
| а Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопак |
| својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са стра |
| p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, гд |
| то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, |
| м младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мо |
| рно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p |
| ли, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио |
| одине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запи |
| и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред |
| ђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу. |
| н њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном с |
| е, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p |
| и; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на у |
| и... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој споми |
| . </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свог |
| ле се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну |
| могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов |
| тог праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном |
| а сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово |
| ошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреб |
| ила је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се |
| у је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она пра |
| жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овак |
| а стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, |
| исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, |
| нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, ча |
| н пред собом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је |
| амо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још он |
| е до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго так |
| >Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може наз |
| оваху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни б |
| видела само једна половина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни нај |
| ози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно |
| гова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је |
| , трептаху његове сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на |
| /> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново уз |
| имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па п |
| међу тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је |
| дне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио |
| „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и по |
| као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао |
| сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном |
| , — придода моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад о |
| д кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прост |
| му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и прим |
| но примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно при |
| обро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој |
| није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако |
| несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети, |
| вио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — |
| {S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је уч |
| примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догоди |
| S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, |
| г вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта |
| ло.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у н |
| вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела |
| цао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим |
| а као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после |
| с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док |
| 22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мр |
| ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе |
| , а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора би |
| “</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песни |
| ох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме жив |
| валио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја мо |
| свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до |
| се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви јед |
| могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем збо |
| којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвниц |
| <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стра |
| године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; |
| дети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично |
| оји Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли шт |
| о од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му |
| , мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у ста |
| че онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама |
| ликим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало |
| дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мо |
| вати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је |
| ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што |
| очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хо |
| з сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху т |
| о што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ |
| клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срц |
| о смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, |
| Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Вој |
| а — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Срема |
| и један млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене |
| ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p |
| ина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, ко |
| овао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што н |
| ин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па |
| се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са свију стра |
| ледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туро |
| лати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси нич |
| ико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им |
| је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан |
| а на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, |
| се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога |
| да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са свој |
| жника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ про |
| је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 |
| лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се |
| " /> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да |
| питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> |
| м ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом |
| учен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком б |
| , — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допира |
| сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене м |
| и Иван после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не ве |
| ред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружи |
| е крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, к |
| после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим |
| шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и ју |
| д јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са госпо |
| и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — |
| д својих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Нем |
| чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље н |
| Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од |
| е она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни поз |
| ико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо м |
| иска помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гво |
| и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше |
| у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим је |
| јица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг |
| p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазил |
| уста магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег де |
| ђу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је м |
| део колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руменило |
| S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се |
| погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи |
| убе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањи |
| е на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу н |
| p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и ч |
| „Право, брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачван |
| p> <p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вин |
| а ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким и ум |
| а изиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне св |
| протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар |
| рбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и |
| ="87" /> <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером био до |
| о, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он |
| пловно, налазио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас изр |
| је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се |
| пролазио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, п |
| о кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За |
| а подигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред |
| Песма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од п |
| бећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, |
| , а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица м |
| — проговори после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео ос |
| Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је има |
| стити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као |
| дркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут за |
| е, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога бр |
| ако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђ |
| , јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не |
| — одговори овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево |
| нике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> < |
| ти; после се поведе неки разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку |
| ене, погледи кућу, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p |
| стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ва |
| > <p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, |
| осле устану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> |
| руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њ |
| сваком изобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме наше |
| <p>„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{ |
| а.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга бе |
| е се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској |
| подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, кој |
| други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је |
| мену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесније себи |
| к, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p |
| угог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у с |
| а, кад се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у |
| говорила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало |
| ного пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћ |
| и се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега |
| ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у та |
| рловачке околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, по |
| тионицу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена р |
| самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г |
| што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове |
| са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а с |
| да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да п |
| јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато |
| завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, |
| одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песм |
| јих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за |
| ило гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго би |
| вао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не зн |
| он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она |
| ад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски |
| бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина |
| аје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је чов |
| ; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало по |
| јкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ов |
| своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ј |
| тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих |
| е и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одве |
| е знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану ч |
| ко нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одла |
| ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, |
| о би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми р |
| племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене |
| ма суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си |
| м би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду. |
| једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb |
| ном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ва |
| е тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Д |
| дрекох се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало |
| . — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој |
| се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочу |
| >„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој |
| тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна .. |
| е беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су т |
| је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којим |
| и кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ ж |
| ш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је |
| опали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио мо |
| езала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер |
| <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викн |
| е она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} М |
| драговољно, последња његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега |
| </foreign> </l> </quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које путује па споми |
| ијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало |
| о ме никад љубавно није погледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p |
| и теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја б |
| си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко узд |
| ало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„ |
| .{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху у |
| падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је ца |
| у вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом |
| и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено |
| вајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умр |
| о дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{ |
| злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам |
| е нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} |
| б био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштрокон |
| и кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу уш |
| срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја |
| с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али |
| м подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао нам М |
| оказуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бо |
| подине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изв |
| а ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брат |
| па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> < |
| Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> |
| и коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих к |
| е даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му |
| ин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Ск |
| учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опро |
| стивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, |
| тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изе |
| подине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> |
| врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П |
| кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљ |
| е Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... |
| а приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса м |
| е.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге |
| <p>После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су |
| <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шетали |
| та се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p |
| оге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека од |
| је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се погле |
| овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе |
| <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен поглед |
| ео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом ту |
| ина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што |
| адом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и |
| примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толик |
| /> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена |
| одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овд |
| Граничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам воје |
| ко тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био |
| {S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је с |
| ими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено мес |
| одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче: |
| опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још с |
| поглед постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема чо |
| не свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању |
| разговарала устане са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> < |
| адену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> |
| >Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је п |
| анин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати. |
| Други становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи |
| е.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му |
| ли за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спав |
| неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срц |
| е, који познају карловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не |
| ост и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од |
| </p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишче |
| ворио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p |
| а; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџи |
| оме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, к |
| с је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, |
| се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у о |
| Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одби |
| једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, к |
| : учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците та |
| ђе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из |
| своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p> |
| смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, прода |
| кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих |
| ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по |
| ица је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш |
| <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам г |
| у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ус |
| ије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена бу |
| ац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — |
| ма, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је го |
| дини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта у |
| свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час |
| <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једн |
| тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећ |
| на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку |
| сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући |
| сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему |
| “</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb n="189" |
| вих речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла |
| та <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и |
| оћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : |
| повест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> |
| своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је себи |
| ли боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мисли |
| ј плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем вла |
| т сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која ј |
| себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} |
| е наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци. |
| хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко |
| буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботиц |
| еку, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили |
| о у срце страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је сви |
| им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за се |
| ше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај друг |
| ам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оста |
| ро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за под |
| ћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И |
| цу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који гово |
| посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, |
| о оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на пато |
| сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њег |
| не убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја |
| само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p> |
| оме мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ вик |
| три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четв |
| о проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, в |
| у, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они |
| те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад са |
| p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло |
| После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете |
| своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p |
| ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет? |
| ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право |
| ање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из к |
| де их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — вес |
| га брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се с |
| амници бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а њег |
| <head>XII.{S} ИСПОВЕСТ</head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху |
| се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и п |
| белим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био |
| обро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ от |
| cz, hazaáruló</foreign>.“</p> <p>Младен је стајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лиц |
| ина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу |
| е, правиш ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Ив |
| е господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„А |
| >„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође |
| гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа |
| .“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су с |
| во друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му ов |
| разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је |
| ин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га глед |
| , лице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то беј |
| Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где з |
| а каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у |
| лико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије |
| очила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га за |
| аметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више ниј |
| а рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n= |
| — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не |
| оју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђ |
| „Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је |
| о, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} О |
| е било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“ |
| у жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што на |
| обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n |
| тао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </ |
| ; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинит |
| адости, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано |
| говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алма |
| дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кука |
| , јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не зн |
| , Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме |
| <p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је г |
| <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он так |
| ли мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био |
| цу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пру |
| на он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше |
| {S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао |
| рушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> |
| , ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p> |
| а.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе свој |
| p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени до |
| и његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати с |
| S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер |
| ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не |
| /p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе свој |
| па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па |
| чи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене |
| га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена ду |
| да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се |
| н бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да |
| и шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин |
| ив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p> |
| хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толик |
| "192" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ < |
| е као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста |
| ећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, |
| ољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио |
| им ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се нала |
| Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си |
| — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и та |
| ог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас доб |
| весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност |
| му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој |
| ка колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на д |
| позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му з |
| реће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али |
| „Шта наопако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвез |
| у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је код |
| уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштен |
| ђу његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младено |
| е тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао |
| вом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се |
| аста удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све оби |
| и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: ње |
| изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не |
| ни.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p |
| ло село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирот |
| о и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али |
| је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звижду |
| ући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их |
| аше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војни |
| њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски сереж |
| , него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и |
| и нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p |
| осле је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице. |
| оје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припознаје колико је примио, а н |
| е имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђако |
| ет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видет |
| foreign>“ један морски лађар приповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који ј |
| војим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и |
| написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; ко |
| гу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе вра |
| а види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, |
| p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је г |
| а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и |
| ази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо |
| е.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разговор пове |
| као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на |
| јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао м |
| еше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена б |
| е тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима |
| је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне |
| /p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је |
| е одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су ц |
| на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајиш |
| бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа чет |
| рене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом. |
| скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело |
| ; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она |
| ла, <pb n="30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ св |
| ими нашег посла, <pb n="30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до др |
| од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог ч |
| ћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„К |
| вима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега |
| де за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где п |
| њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, весе |
| ртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, ск |
| "196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, кој |
| упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати де |
| среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Vad Rác |
| божавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <p |
| омислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са соб |
| озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео |
| „С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отп |
| уји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова игр |
| златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране |
| ила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Слов |
| сле ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Ив |
| жини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе јед |
| на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у |
| муж показујући руком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га в |
| е казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо ли |
| тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим ба |
| лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут по |
| же, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ови |
| лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и |
| ате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је |
| ажару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја |
| јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећа |
| и по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, |
| ловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави |
| робу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где не |
| д својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>О |
| о заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим |
| о ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</ |
| о своју невољу као паметан човек; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му |
| </p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега г |
| .</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако д |
| ругог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше |
| оћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чин |
| лу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљ |
| ама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст н |
| о којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, |
| златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, к |
| ће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа |
| , он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју |
| ај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и но |
| д кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је ко |
| оја је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су њег |
| другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се |
| глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и тр |
| ведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки |
| ка.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју |
| стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и на |
| е чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако прав |
| а и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љуб |
| онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до њих допи |
| је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је та |
| и да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке б |
| свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда |
| онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта |
| како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„ |
| милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога |
| нош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</ |
| ове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је |
| је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост. |
| нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам кој |
| ио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа |
| г је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв |
| Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку |
| нати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу сво |
| S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу свом |
| м повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухв |
| ши, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далек |
| и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га нап |
| ео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је так |
| у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће т |
| рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за н |
| том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фал |
| се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад |
| ија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје |
| по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору |
| ме мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ру |
| , али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види |
| био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, к |
| даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та пе |
| <p>Моје лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа |
| бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу |
| , а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их ј |
| ов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> < |
| се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таки |
| да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаме |
| приповеди том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне |
| одужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се уп |
| Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом о |
| а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, |
| мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће |
| о да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — р |
| е ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се |
| дна кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“< |
| то више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер к |
| вија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он |
| ране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена план |
| ет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме д |
| оје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем |
| ужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не мого |
| томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде |
| ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш |
| је могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учи |
| уди.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку так |
| ти.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али |
| једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама |
| о себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли |
| он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао |
| а, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, |
| а ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житниц |
| ’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја са |
| да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за |
| намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника |
| нио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мој |
| вор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу |
| аше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Ба |
| ан није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време |
| т која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се |
| и на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља |
| и није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао |
| к дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро |
| дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она |
| оја се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од |
| се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина. |
| ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се вели |
| кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу сва |
| а.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли |
| <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, ал |
| ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и |
| Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи з |
| пит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а |
| е тим, што простак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако |
| ах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који |
| <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико други не |
| родну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако |
| што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</ |
| код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био он |
| } Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муко |
| брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да |
| даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви |
| ји на коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас о |
| дан <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и |
| а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, пре |
| езгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке |
| г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> |
| и да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од сво |
| м: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.</p> < |
| n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши |
| и.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама |
| и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је |
| Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно умотано и расплак |
| ом њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше б |
| тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, |
| quote> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло |
| </p> <p>Младен после Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касн |
| ти почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опо |
| мером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико пост |
| таџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, |
| ога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Пре |
| метнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ |
| {S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог с |
| боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, |
| с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви ш |
| ана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милине; он |
| на, на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рук |
| ше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шест |
| створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, прост |
| и опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу мора |
| ребе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је н |
| мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта узд |
| оса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи |
| сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му ј |
| р је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер |
| их је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у д |
| одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, уку |
| ла, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка им |
| е?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„К |
| о доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љуб |
| или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p> |
| ..“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила свој |
| о лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја |
| о ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему |
| ад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S |
| и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја |
| да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г |
| стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали |
| сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се |
| ом оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју ж |
| творио — изузимајући свет политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њи |
| м Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми см |
| у и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега ск |
| ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и |
| рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио |
| те; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је тол |
| ="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао тол |
| својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> |
| страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко |
| удно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте он |
| ad>XX.{S} СВРШЕТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и в |
| ам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и |
| децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још |
| која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер с |
| подина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца |
| туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко ти |
| а С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p |
| ћавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; |
| ми, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} |
| „Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, рец |
| нуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога п |
| о што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном |
| о а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> <pb n="165" /> <p>„Те каково! — |
| кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је дупко |
| топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила |
| <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.< |
| оследње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши му све простаково имање.</p |
| ламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала |
| ?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила к |
| амо не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој г |
| ио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто пострадао; ови су много криви |
| о с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док |
| у се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. .. |
| м мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, д |
| а игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије за |
| пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе не |
| ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као |
| тињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично. |
| сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, то |
| а радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то |
| „Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава јој с |
| сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — |
| молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси |
| да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи п |
| Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> |
| о брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и с |
| и, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну д |
| ницом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме с |
| отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма ду |
| воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрсти |
| а, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као ш |
| е чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи |
| ећ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пу |
| ј се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загу |
| ст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> < |
| бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља |
| > <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово |
| ко Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два ж |
| а, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња |
| то вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја |
| тру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шак |
| лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још сам |
| њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к |
| и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плака |
| мукну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које ав |
| ладен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ј |
| ари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, |
| в и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није и |
| } Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ов |
| ше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p> |
| м наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са сво |
| па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе |
| хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ов |
| ћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лацик |
| ао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих је |
| ебом, од мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи |
| орђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до в |
| остио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитељ |
| а је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научил |
| тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа |
| >„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, |
| а му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојк |
| аког истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дрк |
| <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да |
| ју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p |
| надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, к |
| ије, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p>Председн |
| о честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели бил |
| зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говор |
| то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку |
| већа, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наше народне песме |
| тегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до |
| !“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, к |
| .</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут как |
| ко море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре |
| облачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима ку |
| јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо |
| {S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да |
| дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је д |
| љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би ш |
| о вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из к |
| ј кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајн |
| о и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се и |
| не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си |
| л’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову н |
| орала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на |
| да оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти |
| , за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви |
| дговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га |
| осила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати у |
| сказати необично чуство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало не |
| заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз |
| та се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу. |
| , а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и |
| „Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и |
| pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако оду |
| и четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.< |
| господине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хиронде |
| у нико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нага |
| и ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, |
| са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бог |
| ла себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну немачку песму која се овако поч |
| не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке |
| >„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту |
| свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, |
| ући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она |
| мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам |
| ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна по |
| p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке |
| и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје |
| лушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд |
| је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити |
| е смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сва |
| је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год он |
| је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, |
| , леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да |
| ла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, |
| је се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар |
| еним човеком.“</p> <p>Хартија она, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателство у најстр |
| мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској г |
| и и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <mil |
| ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кљу |
| пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело него б |
| год могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мо |
| моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа б |
| ју у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла |
| , које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запит |
| не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то в |
| Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све с |
| за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју |
| Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе м |
| дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то св |
| ја плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипут |
| е могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди |
| вота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био |
| ј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„В |
| гута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку песму, |
| леда око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приг |
| и момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па |
| Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; |
| да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје |
| мљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> |
| пељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџ |
| е грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаш |
| па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видет |
| је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се |
| : прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео |
| г стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> |
| ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за |
| нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамач |
| ма веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на ње |
| трашно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, од |
| н, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо |
| Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио |
| било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак ј |
| ивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред |
| истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала |
| муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоћ |
| И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака клета.</ |
| ло да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас |
| говом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању наш |
| ајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крс |
| а брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не |
| осе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне |
| Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S |
| е била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене |
| ника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушен |
| м на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни |
| но Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смилов |
| лопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, доб |
| жалосним погледом промери онога који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским глас |
| образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{ |
| е за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме д |
| p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога г |
| ћност, — будућност његове народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није има |
| итеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{ |
| {S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини кр |
| ли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад см |
| му овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на |
| новала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код на |
| у му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова сви |
| онзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог са |
| лује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све ј |
| лу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то је |
| џбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала |
| било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљ |
| му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким усн |
| џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст куп |
| p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, |
| срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не мо |
| воме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, је |
| воје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младе |
| оје се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек од |
| есма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо пев |
| <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голе |
| руге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама |
| е имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Срб |
| радост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Ива |
| ји ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то |
| женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати |
| рце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и |
| не суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да о |
| ју то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске ча |
| ђу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом б |
| ш и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим ва |
| ику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске с |
| рло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по пр |
| ст, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после |
| је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свем |
| узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господин |
| д сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад |
| ба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за ко |
| откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јо |
| хватише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане т |
| о месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, које |
| ања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао ка |
| невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> примеро |
| а врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро |
| , с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио |
| аваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се |
| вао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њ |
| уди претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепо |
| лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и не |
| би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакал |
| > <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам сва |
| а на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стаја |
| она, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мада |
| покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању |
| ростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни мла |
| ш веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. |
| земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Л |
| ци.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га п |
| >Сумрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; в |
| говори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> < |
| {S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне |
| и, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете о |
| би потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на |
| својом околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карлов |
| чи му севнуше, после љутито проговори: „Је ли то послушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петр |
| едник суда, опака људа, запита:</p> <p>„Је ли отмен?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони |
| /p> <p>„Заповедајте господине.“</p> <p>„Је ли нама слободно пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> < |
| драсном човеку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана |
| и, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?.. |
| дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује т |
| је ова чорда поред наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <p |
| {S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му |
| н седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> <p>После мало ћутања Ба |
| регалија цигаре.“</p> <p>Стражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико |
| говог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио од великог сватовског круга у |
| сте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, један Рус, један Немац, један Шпањолац |
| се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и дречећи и |
| ересију, тај љуто греши; - један часак, један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро |
| дан Енглез, један Талијанац, један Рус, један Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад |
| е с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје. |
| сно раме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, |
| едан Талијанац, један Рус, један Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад висок човек б |
| а бејаше један Енглез, један Талијанац, један Рус, један Немац, један Шпањолац, два Француза и |
| ви на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тренутак, дете се може заборавити и |
| о вама није једне речце проговорила.{S} Један пут после <pb n="179" /> онога дана, кад смо оно |
| риметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа |
| ">Cafee of the great Britain</foreign>“ један морски лађар приповедао је другима:</p> <p>„Како |
| још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички караван не п |
| два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни |
| био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бе |
| ећма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним |
| тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и |
| <p>Једно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p |
| е устравише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“</p> <pb |
| угачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро |
| у, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама м |
| пи.</p> <p>Ружа извади из својих недара један мали златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан к |
| у!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за |
| l:lang="hu">Vad Rácz?</foreign>“ запита један из круга.</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Igen</fo |
| кад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачв |
| с гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„ |
| ио по правди и истини.{S} Правије никад један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да |
| веде моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мене судац — како смеш бедити пош |
| још један часак — и на његова прса паде један човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p |
| да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне д |
| пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши то |
| и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могл |
| :lang="fr">fauteuil</foreign> — до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече |
| о је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у својо |
| да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћ |
| здахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и тако |
| писати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуљ |
| иди шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, ал |
| а, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега бил |
| 6" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која с |
| p> <p>На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да м |
| вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја ова |
| и се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред сво |
| лених завеса, које су постељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну |
| S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у ј |
| p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марк |
| ном Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„ |
| </p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу |
| рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак окрене се онима, који су у углу седели, и н |
| умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, лепим в |
| <p>„Право, право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастира |
| есити?“</p> <p>„Овај јо полудео!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи |
| n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ак |
| Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро |
| оја је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <p |
| колима свега њих осморо, разговараху се један с другим француски, али по изражају и акценту мог |
| љ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Вој |
| младожења.“</p> <p>Млади људи погледаше један другог, странца облије црвенило до ушију.</p> <p> |
| а и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада об |
| > <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, један Рус, један Немац, |
| ркве носе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, који познају свет и људ |
| трим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила г |
| ону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас са |
| о од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пратише |
| у вечито пријатељство, јер они разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што |
| н Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе |
| селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и сре |
| ка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину м |
| ер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква ј |
| } Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p |
| ст потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> < |
| нала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како |
| n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у св |
| “</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.< |
| /p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; о |
| своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У среди тога крста био је др |
| рстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ружину слику.< |
| ва песма; јер бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</p> < |
| делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех би |
| уше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су |
| дан дан поштеније провео него други, ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад ниса |
| собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други да |
| а сам њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> < |
| крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи прес |
| нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; проклетници знали су како |
| лике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео него други, ни један часак н |
| <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тронути били |
| ом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака, заиште кључеве |
| јаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па |
| ија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби госп |
| и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске та |
| ња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са |
| гу молила са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, |
| где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.< |
| уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, други батину, трећи право оружје; који је |
| човека, који су се нашли међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Је |
| свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима |
| је право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на |
| на у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незго |
| ји је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, |
| која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чира |
| нај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туроб |
| > <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се сл |
| ноша, сахранили, донесе нам једно писмо један <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од в |
| припеци <pb n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог св |
| </p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски сережан — али ће лудо погинути; о |
| бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="3 |
| ула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овд |
| ст и највећа <pb n="202" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако |
| ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> |
| уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> |
| од противне стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомил |
| заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек |
| n="6" /> <p>Ту сеђаше он подуго тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло под |
| .</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устан |
| > <p>Овако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за |
| тимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди пог |
| дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, |
| шманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да б |
| ...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да |
| p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу с |
| радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непр |
| лисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мал |
| > отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, |
| згрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај ша |
| обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то вре |
| то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалос |
| > <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах |
| колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли |
| ачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно |
| “ — Наше тобџије опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака ога |
| Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од к |
| мо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две |
| њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Она |
| и прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне п |
| е коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори му један Француз уљудно — причекајте само мало да се поодм |
| .{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једн |
| га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану в |
| сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</ |
| ене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад |
| е на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду н |
| србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа на |
| и; лице му сину, рашири своје руке, још један часак — и на његова прса паде један човек, ког он |
| мали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је |
| сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да |
| гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима |
| е задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> |
| мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловањ |
| ком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну немачку песму која се |
| говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе разговор:</p> <p>„Требе господаре по мало! |
| а беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке н |
| ваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да |
| ако је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који |
| д је почео казивати своју патњу.</p> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад та |
| адена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је |
| чита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удар |
| блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од сла |
| оје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда могао утишати народ заповедивш |
| без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p> |
| отици простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између |
| оје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а сад |
| млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није ни с |
| тара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, им |
| имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се из |
| а.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорила, г |
| во је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички карава |
| <p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека страва, |
| од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово промислив |
| слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду...{S} Е |
| ст, — будућност његове народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; |
| њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми |
| ви, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођо |
| ат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, |
| амо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али св |
| омен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </ |
| воришту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са речима, које је једва кр |
| е пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити о |
| а.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу ч |
| еда к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то беше |
| о!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајц |
| ти — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да пр |
| до мога кревета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад о |
| и мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже |
| тране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљан |
| д гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска кола, пред којима су летела три добра к |
| задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господ |
| ља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене |
| е за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских |
| ед гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна поштанска коња.</p> <pb n |
| </p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју |
| ва л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи |
| онио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је туробно било, — овај је ћ |
| о између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним швајцарским |
| среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког истог посла као и ограда, само шт |
| век водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С |
| дан пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина о лађу поребарке се уда |
| е госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје ме |
| не верујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув |
| ачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} О |
| па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" |
| м налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и п |
| сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ реч |
| да су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Х |
| Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, |
| ак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино теч |
| , да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су |
| предовати, која после 58 сати борећи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниште.</p> <p |
| рог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка |
| а остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на ње |
| , путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb n=" |
| мља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде н |
| ему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гри |
| алишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за др |
| аху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху да |
| огодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и и |
| многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} Један пут после <pb n="179" |
| и ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен није веровао да |
| а, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; путници осим себе и својих коња |
| или, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српски, |
| женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних н |
| у завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе |
| почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду |
| а он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој |
| рвој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="44" /> ср |
| S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино по |
| а чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаш |
| ревучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз ко |
| <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране, где |
| сто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreign xml:lang="fr">fiacre</for |
| ш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у ком |
| Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: молим вас нека он |
| цу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више |
| му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на ово |
| чинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком |
| њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва к |
| </p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, им |
| друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега |
| браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и |
| сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а друго шт |
| ише у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, |
| у плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше ле |
| миљано, чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш и |
| И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па с |
| и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта уздишеш? — |
| светно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брат |
| као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а дру |
| воласте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да други и не оп |
| и. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, мн |
| холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — |
| а ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе против |
| е крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p |
| вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце |
| остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја |
| ачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. |
| и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то н |
| p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у |
| крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо један <pb n="29" /> млад господин, и рече д |
| биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло |
| ио за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљу |
| че; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На |
| које побијена које заробљена била, нас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Н |
| све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> ра |
| зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као |
| тражило је Младена у његовом обиталишту једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници |
| „Фала ти, Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа |
| ао сласти, које садашњост пружа.</p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих лепотица и мла |
| ма је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мис |
| љубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађаја један беше добро, р |
| сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим |
| , па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје</l> < |
| та ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама |
| војој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћаше.</p> <p>Т |
| и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и д |
| шта не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбер |
| се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало нем |
| ц не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без |
| и може.</p> <p>„После нам доведе другог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал |
| /p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га о |
| и, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треб |
| анцуза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође |
| превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали ни |
| > <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг и |
| шани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја |
| ве Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су се око њега у круг били скупи |
| С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком |
| рли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Хура |
| ш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати |
| ре. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвал |
| запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} |
| са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ноже |
| бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били на |
| горим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, т |
| с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који није толико уморан као мој; вама и та |
| ц; лепа заслуга; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски |
| лио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети на улици, све се то прикрило под с |
| е — Срби их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{ |
| , који се са свирком пратише: није било једног поштеног лика међу њима, половина између њих так |
| их коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај кар |
| н је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах |
| } Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, |
| д љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учин |
| p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, |
| p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.< |
| нога друга безделства починио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само једа |
| отица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше припр |
| ажити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији дру |
| и.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући н |
| ого убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, |
| ремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко вино |
| идех где једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, |
| иповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, нал |
| ађи тешећи старијега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све је |
| м, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, го |
| .</p> <p>Идући управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} После погледи око себе, приђе к |
| аше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на неко време, да буде код ње |
| комшија, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо |
| кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S |
| > <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви о |
| </p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бран |
| — то бејаше слутња.</p> <p>На спретном једном дивану од плаветног свиленог предива са белим ша |
| н се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{ |
| би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа |
| неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после |
| мину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе |
| собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је насло |
| ати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспед |
| >После мало ћутања проговори:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештен |
| бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Гранич |
| убави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога свет |
| би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше |
| гли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се |
| тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, |
| јака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> |
| месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину преселио, осветли лепо парк.{S} О |
| , које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити и моја |
| ледајући око себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Тома |
| <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартиј |
| ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ |
| ладић се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене |
| на.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали |
| недара извади једну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као |
| ме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељасту удовицу, а пре |
| ванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, |
| инио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије и |
| тне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних нова |
| дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су |
| е хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један |
| 8" /> моме непрестано болујући нисам ни једну радост уживала, којом се деца сладе и због које п |
| као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запам |
| } После мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља |
| елико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне |
| ан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео |
| вота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ј |
| ма онако сам тумарао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а о |
| обове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гро |
| вати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Госп |
| је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије |
| уг оцепио од великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три |
| ме Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јун |
| не шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која се поносито уздизала међу др |
| пријавио, овај место одговора пружи му једну дугуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа, задркће |
| едио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљ |
| е, преда своје путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, господине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти |
| >Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>А |
| ојој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слу |
| међу другима ситнима тичицама по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три |
| —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} |
| исто и правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда ј |
| е познати да то није њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један |
| 64" /> <p>Он са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим нар |
| ити са свима матрозима њиховим матерњим језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо мо |
| , — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око |
| и, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш о |
| имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — продужи сама |
| четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови бех |
| ао у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави има |
| , које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као |
| ко сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си на |
| уд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> < |
| сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим пл |
| мрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ |
| , па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вре |
| и да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненад |
| двладати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад п |
| да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је по |
| о згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето |
| атра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота |
| о оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао к |
| е то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, са |
| тице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она |
| са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, ба |
| другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те пес |
| и ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера |
| а је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и са |
| потукли самима кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасм |
| е што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На с |
| помените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се |
| ино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда |
| ку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су |
| </p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, м |
| туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље сила |
| отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки бр |
| ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама |
| војим смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога |
| онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна с |
| па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, нећ |
| од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу |
| ти.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене за |
| А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас ниј |
| ."</p> <pb n="190" /> <p>Стражар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази |
| честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји офиц |
| „Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а ј |
| ило, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n |
| ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више н |
| да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти приче |
| ем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта |
| ледаше. „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаств |
| има материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, јед |
| о као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати |
| ело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љу |
| ј искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p |
| ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикрив |
| “</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> |
| ао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети |
| огледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше |
| ваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“ |
| ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место одговора тек ману главом, па <pb n="8" /> |
| себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе |
| зујући страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, р |
| ба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>Младен с |
| је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се њих д |
| е неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овд |
| еници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n="123" /> то |
| ачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Бо |
| свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се д |
| ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти |
| адао одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој |
| реко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у св |
| вљали, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то н |
| да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поотимали...“< |
| ди јуначки, одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа нев |
| <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>После тога прође неколи |
| ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и |
| бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Ов |
| му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си |
| к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пр |
| им увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„Посл |
| Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S |
| </p> <p>Путници могоше у колима остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, а |
| о, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то? |
| ласи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме ид |
| а вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад |
| ецу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и те |
| а овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> |
| удије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор м |
| нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене |
| и си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не нами |
| х; седи на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер |
| {S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје господаре.</p> <p>„В |
| се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мен |
| види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од |
| дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покрад |
| p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени |
| 64" /> <p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да г |
| вла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не с |
| од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о м |
| од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које није томе криво ш |
| /p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> < |
| S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихо |
| воре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> |
| и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви |
| а што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.< |
| ез свести лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него |
| ну — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да |
| ојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од |
| ће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашл |
| заше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше не |
| ебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јес |
| сти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио ле |
| го морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју |
| т и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи при |
| /p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</ |
| >„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.< |
| жанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас кој |
| у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати о |
| ража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> |
| > <p>„После ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није дог |
| огледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и стр |
| пођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} |
| тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејах |
| ео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме нов |
| ицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало |
| оје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> < |
| ругог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..." |
| и пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> < |
| да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После м |
| > <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Т |
| носити сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у |
| колена, мене увек штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и |
| о, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме л |
| ог цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових |
| о си рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од |
| " /> могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ |
| че да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од |
| иву срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не м |
| " /> па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих |
| е све наоколо окрену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помис |
| их лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се |
| жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Т |
| ’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи |
| о своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало после узме у |
| пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> |
| . е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да |
| ек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ј |
| <p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилам |
| лу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро оста |
| о и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве пола |
| у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је пл |
| а сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељ |
| ..“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. |
| <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга з |
| е знам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер кад се опоменем прошлости моје тако ме љуто срце бо |
| погледа Ружу, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“ |
| а не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мрт |
| Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то |
| оји не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се родила наша слава, од куд нам је |
| ећ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја н |
| ша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово |
| оје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дрк |
| жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као |
| аопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи несрећниче!{S |
| Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е |
| а се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе пре |
| и ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, |
| сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — |
| е оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па посл |
| мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам |
| p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши ста |
| њу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно |
| м донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па |
| p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та |
| S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети |
| рс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и |
| е?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не |
| сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити пасји род: у главу треб |
| .“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили |
| и ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа |
| вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бо |
| касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен обадвема својим рукам |
| ма њему постала најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је за |
| , јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпео; али тв |
| дство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио |
| њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијан |
| о,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени би |
| , и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити изд |
| човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у с |
| а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу ран |
| ворио ти је он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S |
| Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p |
| тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је мој |
| ао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{S} Али, несрећа ова ниј |
| дарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њ |
| е Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба |
| ли нама слободно пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хава |
| дити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја |
| е то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мис |
| , запита:</p> <p>„Је ли отмен?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони, два момка с оружјем |
| ворио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у |
| — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек |
| унаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> |
| то сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са најв |
| ати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову де |
| ува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О |
| им тишина настане; после опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са |
| и и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоби |
| о.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, к |
| <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог мл |
| к поглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, |
| човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати о |
| Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо полудео!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало кундак |
| зи.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна См |
| <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, |
| а, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ва |
| н је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар. |
| асом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> |
| томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења |
| <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранил |
| пођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“</p> <p>Ру |
| снага била у одважности, постојанству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја |
| >У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="44" / |
| и са највећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи |
| и нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао |
| иди.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она |
| шише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојо |
| у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, |
| ње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја в |
| ј игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стесн |
| ла.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у сво |
| м, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин П |
| ад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево траже |
| гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу и |
| смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је з |
| срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote> < |
| > <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах по |
| одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи |
| </p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам |
| у раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народ |
| х прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено |
| чица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим игра |
| одина, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гл |
| рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, ни |
| несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице свој |
| на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава б |
| ристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме ро |
| гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се разведри, очи јој севну опет као негда, кад смо |
| за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као кад је дете |
| играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хт |
| " /> <p>„Смиљано, чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, с |
| уће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соб |
| ладен — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном ком |
| .“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <p |
| а ме погледи, лице јој се разведри, очи јој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми не |
| ну.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Пав |
| > <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна |
| Павле себи за наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је |
| је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} |
| а је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем пов |
| истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхра |
| ао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје б |
| ога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју |
| p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у своји |
| ости што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је |
| мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше |
| ици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси |
| али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао ј |
| ека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним |
| сиротној породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чи |
| приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре |
| њен поглед постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нем |
| ица!“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љуби |
| се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју руку на њено чело, на коме је с |
| овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником |
| примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем от |
| убљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у је |
| јим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене |
| , и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. |
| упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима привезали, онда се кренуше.< |
| .“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није |
| песми; лице му сину, рашири своје руке, још један часак — и на његова прса паде један човек, ко |
| и, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пи |
| и:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И посл |
| <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца саста |
| ну говорити:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на оном |
| „Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража мењати, и на мој |
| /p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још оста |
| онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S |
| ила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мен |
| ала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово |
| Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштени |
| е говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин за |
| поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њ |
| . „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели |
| тар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p |
| ст, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначко |
| на?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили |
| да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад нем |
| видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И |
| премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара |
| о што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{ |
| стала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало ос |
| } Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигара; гледај како је црн и |
| оду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после |
| недеља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утеши |
| е ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато |
| — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p |
| ако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује! |
| е беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи с |
| и; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла |
| еста, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> <p |
| } Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар |
| ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље |
| арамија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после то |
| ајмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дуж |
| углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момц |
| икнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје с |
| тар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју ј |
| несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с по |
| му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољ |
| сеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песм |
| их сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи |
| и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, |
| јима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници м |
| мо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, кој |
| та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца |
| аком изобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем с |
| га сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{ |
| нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: н |
| ше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после |
| свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, к |
| не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогу |
| пком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на с |
| p> <pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, к |
| /p> <p>Странац се насмеје.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је м |
| нути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где ј |
| овог света.{S} Господине! — викне после још силније окренувши се к младом човеку — овако више н |
| <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије с |
| , сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао. |
| године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано за мен |
| ј кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим д |
| е бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S |
| један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џ |
| !“ повикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је |
| ни па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n=" |
| радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да м |
| , — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кв |
| бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} К |
| > <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко че |
| е свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и д |
| рпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, |
| апалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раз |
| ејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, им |
| ша, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени нат |
| ађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на о |
| кај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи посл |
| на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе |
| брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог с |
| ан проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брат |
| расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јест |
| } Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; |
| ишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, ко |
| n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„О |
| једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, |
| са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, |
| жине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није б |
| днога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стра |
| <p>„Фала ти, Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам обр |
| та Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“</p> < |
| ше џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ |
| а долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од |
| “</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му |
| ја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него |
| </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, пит |
| мала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и са |
| на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јан |
| е на руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и |
| ени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, по |
| н за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство рад |
| не може назвати својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било. |
| ти.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков |
| е није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичк |
| и оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бакта |
| етичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које човек има |
| ме лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући |
| ама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо н |
| сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова опш |
| ога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“ |
| <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који зна |
| ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! |
| ворећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам |
| ешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред својим гоните |
| сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће мо |
| два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на |
| ђи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав. |
| а !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ов |
| и један пе одговори ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а друго што је овај мла |
| оритељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку п |
| кће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часа |
| дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те |
| гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у там |
| он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, п |
| еху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n="123" /> то није та |
| > <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игра |
| угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или нико |
| во и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Бож |
| е слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде к |
| да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учин |
| и не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, |
| ему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год |
| она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих љу |
| иле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу |
| ило и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у својој беза |
| деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„ |
| не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек се не м |
| оже му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек се не може бор |
| чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше |
| } Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван. |
| зи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносн |
| тку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit="subSec |
| јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреме |
| и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо |
| ости, постојанству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било |
| од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После оваког договора они су међу |
| ка, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, |
| ђем стражмештер њихов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Млад човек |
| својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог |
| међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падн |
| С. Томашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а м |
| </quote> <quote> <l>На муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote> <p>* * ма |
| е у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али |
| е па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p |
| има њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима у |
| еликој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече са свим пријатељски ономе, који га мало |
| приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших старих.{S} После их учи чит |
| l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p |
| плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео ме |
| самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихватише се своје праведне ствари, |
| д се крв пролевала, онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Младен беше ув |
| ли док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се |
| камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> <pb n="165" /> <p>„Те каково! — пр |
| ростака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у |
| ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote> <quote |
| уке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, |
| же помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пе |
| поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на |
| то овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима су суботичке суд |
| илом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила |
| зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај ви |
| њег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаш |
| које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова мрамор |
| , видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје |
| да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> < |
| и дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби их пустише својим шанчевима до једног п |
| е с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећ |
| ла; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече наста |
| У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био |
| м га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после |
| било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и пра |
| ладика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, који сви |
| нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са хран |
| пском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет |
| ред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али од |
| војче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врл |
| руга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу |
| зе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n |
| његова играчица.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита гос |
| се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила с |
| ле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имал |
| о мере богат, позове једном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да с |
| е чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат |
| матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме ср |
| е љубавника, — после онај усамљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један |
| е са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“ |
| кућом.{S} После погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на |
| л’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети! |
| муком течено.“</p> <p>После тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо н |
| да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p |
| ви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао јед |
| ше много немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„У |
| : с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака, заиште |
| .{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“</p> <pb n="161" /> |
| авије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p |
| бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из св |
| однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час |
| свести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне о |
| Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учини |
| то се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ вик |
| ре.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, немо |
| да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад п |
| ху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милу |
| како прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село до |
| помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Ср |
| — викне после још силније окренувши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрви |
| сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме |
| дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на |
| ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под |
| жљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван с |
| м пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељ |
| /p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мен |
| ати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим |
| >„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошар |
| убави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је мил |
| гло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је |
| > <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у л |
| а!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb |
| а, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> < |
| ахуји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу с |
| де на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла би |
| м ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу |
| лекне, одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог |
| ао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{ |
| уни своју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, госпо |
| дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са су |
| и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме |
| лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене тала |
| 9" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он пр |
| <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мати!...</p> <q |
| увати, <pb n="100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи п |
| </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l |
| е бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је бесн |
| е лице од српског народа ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са |
| инску чету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју |
| њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде |
| све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете же |
| разведри, очи јој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала |
| ене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду пре |
| собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у и |
| ла у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва пр |
| екао је стари сережан другим војницима, кад се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред |
| није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које |
| ан пут после <pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор |
| — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — |
| лим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</ |
| и лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам |
| ласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај мали рубин који је у њему као укра |
| коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Бог |
| сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја |
| та су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито н |
| ожемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} |
| повести.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, ох |
| ође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ |
| ве своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то при |
| ; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и гос |
| че!{S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p> |
| а главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ |
| сао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја мор |
| свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакон |
| дигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и бе |
| ни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p |
| и, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не |
| ојом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, |
| раво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, |
| до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јуначки, одва |
| помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми |
| ден, кога сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке |
| ече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p |
| роче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових ре |
| сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опе |
| рпски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају |
| еј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>По |
| обро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде об |
| 120" /> отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не да |
| м — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„ |
| >Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад |
| ркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и па |
| оже имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> < |
| умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли д |
| е нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која су била о |
| се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, |
| p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био |
| за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крсти |
| ство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необичније осећање хо |
| 50 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала учин |
| а је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода нем |
| ла, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла би |
| дан „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, |
| и — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових |
| ене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара из |
| несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико в |
| /p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су с |
| <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, |
| ан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кру |
| ровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте |
| , нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и |
| де опет устати, пригњечи столици: „Мир, кад ти рекох; седи на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер |
| {S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад |
| и!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло доб |
| e> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> |
| и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губ |
| една рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и по |
| а у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> <p>Један између |
| <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="1 |
| p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочи |
| се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје руке око ње |
| „Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми н |
| е, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p> <pb n=" |
| је није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с то |
| ко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарче</title>,“ ч |
| били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола |
| ушу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати. |
| не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у јед |
| он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„ |
| е:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> |
| е одбијајући непријатеља од шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад |
| а ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу |
| p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке п |
| анство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке |
| омучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ |
| јонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејур |
| ас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко |
| уги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као |
| <p>„Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било |
| н!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи |
| неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојки |
| асак нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најоп |
| воје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>К |
| Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш |
| били су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било |
| ер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам |
| дежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх у |
| о нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви |
| асмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари |
| те љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте |
| ловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, |
| , јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је |
| ј отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па оч |
| снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогу |
| >„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје но |
| „Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо |
| т, одело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла |
| p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се диви |
| ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ |
| гова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу |
| од њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зау |
| мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкас |
| и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пр |
| мо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ј |
| ивали јер ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, |
| " /> <p>„Те каково! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена би |
| <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати паро |
| te> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који |
| е Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло |
| ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е. |
| ога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах м |
| опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвес |
| било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У друг |
| Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта урад |
| алио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он м |
| p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.< |
| теде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прс |
| ве, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гробо |
| тарац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео б |
| кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, |
| пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срц |
| нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти |
| о изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, ла |
| м војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гн |
| чували, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали |
| да ће се они сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих |
| е је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да ни |
| бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга |
| оклете господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гла |
| уговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом |
| од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, |
| он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао ј |
| ије било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се ба |
| ели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби? |
| ма, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb n="77" /> па онда н |
| имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S} М |
| е може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од |
| ба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим н |
| ени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А |
| дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p |
| састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо би |
| , имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је |
| nit="subSection" /> <p>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре |
| ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости |
| чне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин |
| драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад |
| р видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" |
| ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у соба |
| толико шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па ј |
| да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме |
| наш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, |
| ло било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од ч |
| бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и |
| овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио |
| </l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l>Од кад с тобом се опрости’,</l> <l>Одрекох се све радости, |
| лакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владиц |
| људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n="123" /> то није тако тешко ишло као сад, а о |
| стати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а о |
| ри:</p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа вр |
| о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам на |
| приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену |
| и кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљона |
| {S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али |
| играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим |
| веће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као |
| fr">vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која |
| удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту свој |
| ивео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био к |
| ућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два с |
| >Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски реч |
| глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен рече |
| вовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забаве |
| е је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна |
| до другог господина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком сиротану, који се у каку беду |
| жи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цв |
| .</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} |
| тисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео к |
| онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од ње |
| p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Пут |
| изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити почн |
| илно говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек пева |
| мамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио |
| да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја ради |
| ..{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори н |
| огатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког к |
| а се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њи |
| истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} |
| , каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, |
| ош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече к |
| не, на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо |
| другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мој |
| лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сан |
| ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се брани |
| S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу |
| скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама |
| да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло ми |
| Младене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што |
| {S} Младен склопи своје руке, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено проговори:</p> < |
| ивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од к |
| ски с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој |
| није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не к |
| те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце |
| а; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жест |
| у: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и последње п |
| тан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у мој |
| је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум |
| погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, |
| у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слу |
| /p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се на |
| муза; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи |
| се развило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и леп |
| ом сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети |
| о срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак |
| јер кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али |
| оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна |
| ћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце |
| презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме |
| о, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро |
| да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: к |
| ако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога бр |
| ну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем |
| } СВРШЕТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</ |
| ; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — |
| њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" |
| беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Мла |
| остиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и |
| једно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, ко |
| ; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врат |
| а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађ |
| е, судио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све сврш |
| пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p> |
| ишта не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане |
| " /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, коју од свога дети |
| кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за |
| да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се ми |
| пити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то н |
| ните их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они |
| је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда изг |
| Смиљаном не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Мо |
| утра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој |
| ам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер кад се опоменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, |
| добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шетал |
| абуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру плови |
| дркташе се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, кој |
| а судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</ |
| > <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио |
| ода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где |
| ужи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш м |
| пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још |
| „А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца састали, |
| већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да |
| uote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром. |
| еник причешћивао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеник |
| драго оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега |
| на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, п |
| а мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била |
| "78" /> <p>Нова туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу |
| јбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то учинише са две |
| ужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи м |
| лошћу, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и п |
| па пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је д |
| ко ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а о |
| е срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да |
| зе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из |
| и, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег пријавио, овај место одговора пруж |
| е одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао |
| рзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је |
| омашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде о |
| био, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници пос |
| Свирка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à |
| и беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била |
| а гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писм |
| очинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у цел |
| песму нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војн |
| утроби материној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже |
| ори једним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Б |
| ла, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми |
| изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; |
| знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређо |
| поуздано корачајући остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дуб |
| оштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне |
| ку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и воло |
| абави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку |
| мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву |
| ем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сети |
| , ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од |
| леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја |
| а дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га |
| десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин ко |
| се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта |
| ote> <l>„Сећаш ли се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> < |
| и; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми |
| му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, мој |
| сле сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се осве |
| ли да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да иде |
| и љубави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, о |
| ом истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазила, један се за |
| не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога |
| ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и сра |
| и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и |
| терњим језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, вета |
| од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, презрително погледи о |
| обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се |
| проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити |
| је се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим саветом и својом науком страдалнике и |
| ина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога са |
| кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} |
| жете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је М |
| и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубље |
| ећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслушавши све |
| љину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо насл |
| ву књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе него рад |
| и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и |
| тања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно |
| ти!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевље |
| , брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем |
| лињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p> |
| олити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уст |
| слио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме |
| .{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја м |
| римати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вар |
| l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуна |
| ту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски нар |
| дне хартије нешто маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n= |
| имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до |
| Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица мест |
| није погледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја |
| то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и раз |
| ; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> |
| је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће |
| шутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њ |
| лили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S |
| скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> <p>Један између њих рече:</p> |
| } Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</ |
| ости, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су |
| ена распитивао. — Више пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу не |
| ошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам так |
| . Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како |
| се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке |
| осле нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се ка |
| сами поштени ћесарски војници са црним кајишима; ови се између себе разговараху о женама и дец |
| м убојно оружје, преко рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у р |
| лика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, која због з |
| 1" /> <p>„Али тај млади странац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се ниј |
| атрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им тек сво |
| е једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, |
| мотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно гор |
| ао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на робот |
| и му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као |
| моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> |
| он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и |
| ас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се о |
| ше, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где бех |
| II.{S} РАЊЕНО СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код то |
| рце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али опет ко своје дете остави на |
| ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули зво |
| та рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја са |
| н знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад с |
| вачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p> |
| p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе заже |
| оносите реке јесу богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводств |
| аше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда св |
| ла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, |
| било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од |
| и у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, који су обично вечер |
| трана покривена плаветним завесама, као каквим небом, од мало отвореније свиле него што је она |
| исте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</p> <pb n="96" /> <p>Ружино лице, ко |
| <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и на |
| оћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог |
| стано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не |
| ству има сваке природне красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} Око их се од милине не може да нагле |
| би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој |
| рилично дугог размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну хо |
| на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било раз |
| ком сну почиваше красно мушко чедо, као какво плавокосо анђеоче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се |
| на родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p |
| о добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који г |
| га да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности кори |
| ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb n="166" /> <p>После ових речи заце |
| мрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се ра |
| >Ми видесмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пив |
| као Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чинише простаци, међу којима имађаше он |
| им властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с |
| лу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом |
| рече уздишући најмлађи међу војницима — какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје по |
| и своје руке, клекне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођо, пр |
| а ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу б |
| ом?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси |
| та је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гом |
| брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, |
| а, — та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам |
| ла, у целоме моме животу строго држала, како ме никад љубавно није погледала, мени је моје срце |
| мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десно |
| акав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она |
| , та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> <p>„Хавана регалија.“</p> |
| прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце чо |
| . — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрет |
| таљона одморних хонведа; мој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се по |
| ор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад чов |
| простаци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непр |
| тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да |
| </p> <p>Моје лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога |
| може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало |
| би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога |
| ајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви |
| и нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој о |
| и крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју |
| га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, |
| p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли пр |
| а мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рак |
| ака момак дође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле би |
| кове један,— продере се на мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је |
| к, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако |
| > <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седел |
| p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван проб |
| уме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је до |
| м свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име право |
| аџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца ј |
| p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb |
| је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па |
| Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов от |
| послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он до |
| му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разуме |
| наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ |
| штена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће |
| ћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало |
| д три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео |
| уђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су |
| е.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао |
| и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.< |
| но дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путн |
| миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклон |
| срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И д |
| против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је с |
| што може човек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да |
| који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с |
| мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један |
| отац приповеди том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се |
| им рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и ту |
| ислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“</p> <p>После ових речи |
| м могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући доша |
| ви Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>Младен п |
| никад ни помислити могао да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије |
| вете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш |
| p>„Продужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу |
| и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јас |
| е чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да з |
| и са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срц |
| тане са сажалителним погледом самца — и како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се р |
| како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по ста |
| га у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше |
| е, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Припо |
| и ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} |
| арати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцар |
| зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си пострадао — повикаше неколицина њих из круга — |
| а понамештају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе |
| } Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, |
| били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, н |
| јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — |
| срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио ш |
| а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право |
| и!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином |
| нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за о |
| ену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одма |
| ром.</p> <p>Сваки себи може представити како се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће |
| ош једна кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њи |
| риповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском госпо |
| ају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, |
| не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме |
| ји обвија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечно |
| p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невес |
| тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли |
| кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>М |
| е из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа |
| ју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботичким тамницама, о |
| уше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с |
| ам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{S} Јад |
| в се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</ |
| биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихватише се своје |
| јер се по целој вароши било разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па сва |
| очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, т |
| де могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао д |
| ао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.< |
| не стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена |
| а га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски народ, в |
| ик на миру прошао; проклетници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у ве |
| — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема ч |
| <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, с |
| ге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја с |
| продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не |
| о си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом с |
| и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — до |
| ом прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејаст |
| и и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме |
| бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је |
| :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута пев |
| обу, господине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ |
| ки лађар приповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул |
| сне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратима?“</p> <p>„Младен.“</p> |
| данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежн |
| своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја са |
| ити; они нису никоме скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати н |
| ије догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му с |
| н је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвезателству стоји написано 7000, а и Чиву |
| цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, куме?“</p> <pb n="27" /> <p>„„Видите, децо ниј |
| како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите |
| ришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичући |
| да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, |
| ачко колено.“</p> <pb n="165" /> <p>„Те каково! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска кој |
| јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима и |
| он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} |
| из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пре |
| е ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чим |
| ма придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао к |
| реба што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне к |
| свог друга.</p> <p>„Младене, правиш ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb n=" |
| себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су |
| ао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други |
| а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“</p> |
| рст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, крст се <p |
| ети; ако не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не гов |
| а био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у |
| даше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни помислити могао да она |
| ржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се |
| о.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{ |
| жи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше з |
| мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два р |
| Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На посл |
| сапутника побудио — упути се по чистим каменим степенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро |
| тима у највећој ватри тврдо стајаху као каменито стење одбијајући непријатеља од шанчева.{S} Ка |
| томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ ре |
| имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас ви |
| не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа |
| тељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а |
| их речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„ |
| е, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лул |
| таклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице |
| под пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, |
| лану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за |
| на беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долази |
| смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камин |
| ло зеленкастог праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно |
| и сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После |
| — Владика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових ре |
| у зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у жив |
| едоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве ски |
| и војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као ш |
| пријатељу ока <pb n="120" /> отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа |
| се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“ |
| ој соби где само оне затварају, који су кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас ов |
| ацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Божје молећи |
| ед иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она ј |
| да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Па |
| буће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је ј |
| ове речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авл |
| кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није с |
| за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> |
| ина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, |
| товницима, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>О |
| га скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам |
| <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја са |
| т која никог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни |
| ју страна покривена плаветним завесама, као каквим небом, од мало отвореније свиле него што је |
| међу другим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу ка |
| , шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разл |
| да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих |
| шчешљана била преко потиљка на рамена, као што свештеници православне источне цркве носе.</p> |
| не.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога |
| ова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској |
| би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показал |
| адно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не |
| д којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и |
| ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му |
| ачке околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појети |
| ужа ућути.{S} Младен склопи своје руке, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено прогов |
| и сам прогута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немач |
| ’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је д |
| угог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај усамље |
| осле ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које м |
| дну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку оба |
| ртник не лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу |
| не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад ист |
| зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним с |
| сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је о |
| n="161" /> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је |
| ти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе на |
| повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — |
| по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађ |
| им што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</ |
| о моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p |
| у собу погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер |
| “ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окре |
| цу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно поглед |
| ешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе бе |
| мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја |
| , после њен поглед постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Д |
| што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај сама |
| слатком сну почиваше красно мушко чедо, као какво плавокосо анђеоче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа |
| до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лет |
| Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал |
| своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд увери |
| м седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<t |
| су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> < |
| адена подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама уск |
| , али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на |
| quote> <p>Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру п |
| о буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогач |
| њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога и |
| ате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем м |
| у шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука |
| х стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу |
| ше не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p> |
| сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад вид |
| ком покаже врата од леве стране, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Мл |
| а преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обично прости Бачвани, лице му је бил |
| опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно |
| нско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</ |
| p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити... |
| обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догод |
| /p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је прет |
| е не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме |
| а треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> < |
| е Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Ис |
| што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Нем |
| е и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни једа |
| епрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: |
| гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни помислити могао да |
| ?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нам |
| већу параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и |
| спомен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не уст |
| ако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, т |
| пска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према |
| у се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српс |
| опет једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена |
| о оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порва |
| колико сати умрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хвата |
| и право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <p |
| собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и по |
| ватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је о |
| опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа де |
| згледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самрт |
| до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему ув |
| а на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се смео противити власти и ору |
| ботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се |
| ах пси умукну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у |
| е њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ак |
| диш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца |
| зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма |
| <p>Ну после прилично дугог размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, |
| у, погледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушк |
| те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> <pb n="72" /> <p>„Граничари |
| ше, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не |
| те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, зл |
| која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је с |
| који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Хура !{S |
| челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоцено |
| ох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар. |
| за путовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време с |
| љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Ср |
| му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љуб |
| аву сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на сво |
| кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од ка |
| иш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер |
| >„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа д |
| село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, |
| није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; п |
| >„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али т |
| телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јеца |
| јући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом по |
| мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Заш |
| еш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је в |
| еши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се |
| тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n |
| аговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла |
| ког путовања, пред путницима се подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из |
| шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„ |
| алази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет у комш |
| због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народнос |
| та.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву с |
| оја на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, к |
| самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је |
| о воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му |
| ављене, а срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија. |
| литву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бо |
| ?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“< |
| штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила |
| баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је |
| , Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа |
| p>Кочијаш ошине своје коње, коњи полете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе |
| е сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, ко |
| ; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама ст |
| омен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} М |
| прошлости тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе. |
| .{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно |
| е и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, |
| богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; о |
| у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе |
| има, половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, кој |
| атра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше |
| стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор међу њима измерен, проесапљен, и з |
| о ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у в |
| аше њиве, по којима се класови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад с |
| > <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и |
| ворила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подм |
| >И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, пон |
| .</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигн |
| " /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не |
| ретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дра |
| ину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она пост |
| на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљено |
| <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу |
| беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени к |
| .</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски |
| мумлаху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужник |
| Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заб |
| и мамуза; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стра |
| бука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког |
| вица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти |
| ога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb |
| то су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар |
| /p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бе |
| p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за |
| срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а т |
| ди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем |
| мати господина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мај |
| урског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хте |
| у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љу |
| а ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад с |
| ераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На пољ |
| ч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“ |
| ик, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, чо |
| дак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, |
| мокрој слами лежао је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепов |
| је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој ви |
| себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз |
| скати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца |
| та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ј |
| после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме животу строго држала |
| една војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њ |
| > <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и |
| евској клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био |
| ум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, преда |
| ти једног коња, који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Нем |
| в отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима у највећо |
| } У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, крст се <pb n="1 |
| дође и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду |
| о: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p |
| ану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нис |
| ебледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за |
| з живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред |
| ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био |
| {S} ИСПОВЕСТ</head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љу |
| ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и |
| обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне. |
| > <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе ост |
| т чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Мл |
| била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Кад је у |
| дан млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као д |
| подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши б |
| b n="102" /> <p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> < |
| ило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе св |
| па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трај |
| ; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспав |
| шај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састај |
| учио богословију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било |
| ћи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не |
| ивоту, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрест |
| дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венч |
| љам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од како смо се |
| да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али |
| Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздах |
| S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо у |
| оринти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу |
| дола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не |
| у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у зло |
| , као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако |
| сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече: |
| /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лиц |
| м с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и |
| <pb n="123" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у |
| наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна |
| човек; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на н |
| јој се развило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и |
| p> <p>После погледа око себе сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" |
| а с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је так |
| а из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, |
| ај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори с |
| <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ру |
| ви заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и |
| убавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и |
| к као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао гов |
| угодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, б |
| >„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шу |
| gn>.“ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одј |
| ице јој се разведри, очи јој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</ |
| о је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци с |
| тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Го |
| p>И после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и п |
| “</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом |
| опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше ку |
| кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је код своје куће па радно као |
| иљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опаз |
| притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш в |
| у, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Млад |
| даком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју п |
| адену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли |
| крије обадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи св |
| они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb n="166" /> <p>После ових речи |
| о!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита И |
| местима у највећој ватри тврдо стајаху као каменито стење одбијајући непријатеља од шанчева.{S |
| еће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешк |
| могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, која на |
| лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхо |
| га разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су |
| ма својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај |
| ла свачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> |
| а, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та |
| </p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје ре |
| и ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам |
| синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш |
| ; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се |
| ред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љ |
| едној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошу |
| шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кр |
| здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о зе |
| и , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и п |
| ун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, ка |
| телу странцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати |
| другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху д |
| од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је н |
| ше и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Непријатељ |
| трчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на је |
| астадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо |
| се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, |
| ћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <p |
| еби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на друг |
| би развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, ко |
| рој слами лежао је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове по |
| ијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочес |
| <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те |
| ан пут после дуге муке цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви |
| аки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут б |
| није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кол |
| ујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дозн |
| је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, природна његова доброта, п |
| ти својом науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем к |
| и, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се види у Ми |
| је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у з |
| не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, к |
| још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} О |
| олину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе |
| ов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку таки је, као и сам |
| <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Ка |
| једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На стр |
| 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје |
| самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је о |
| каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чинише простаци |
| еп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, ле |
| овако морам замолити оне, који познају карловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Ка |
| ка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се родила наша сла |
| ило у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код ку |
| ко време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година. |
| поред које се пролази пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер |
| трица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја |
| ко су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом околином - Божја дивота.</p> <p>Је л |
| гледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом околином - Божја дивота.< |
| гледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој |
| ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано |
| едео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p> |
| ко сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја с |
| м оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} |
| исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обал |
| али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreign xml:lang="fr">fiacre</foreign> — и та |
| оби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињ |
| о.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војници с |
| адоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пр |
| и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се |
| ејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде неисказано тежак, путовође морадоше |
| „Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А |
| с на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи своје руке.</p> |
| освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих бл |
| >„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себ |
| е речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате л |
| изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, ј |
| и се по чистим каменим степенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слобод |
| ринти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али |
| једном угледном кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу |
| с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху зна |
| ато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“< |
| ати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и нау |
| плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути боло |
| но.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па |
| ивоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад |
| <p>„Хау, хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога |
| ретрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — п |
| оји су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино |
| ти и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под |
| сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ |
| по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb n="190" /> |
| ме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђско |
| да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу м |
| че Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважи |
| воју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њ |
| арала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</p> <pb n="96" /> <p>Ружи |
| резао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клипто |
| тотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> < |
| ладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и |
| то, суботичка пијаца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, ко |
| поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један ок |
| оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња тамница.</p> |
| убилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, пре |
| о, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако с |
| из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, звуча |
| било погледати наше њиве, по којима се класови таласаше као златна коса на пуној глави плавога |
| тво и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио ме |
| ежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући прог |
| су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у бе |
| коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена поред своје постеље, скрсти своје руке |
| лободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу. |
| ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подиг |
| рума све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десном руком к небу на пови |
| и нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу |
| е руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега друга в |
| лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрс |
| . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бра |
| било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости у |
| Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете |
| освестила, до мога кревета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Бог |
| на.{S} Младен је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је н |
| ден и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пу |
| одигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се |
| а да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше се, повукош |
| из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пре |
| пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, х |
| а, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом показ |
| ене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде |
| вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после |
| едно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Ј |
| ов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а крас |
| , кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. — |
| авио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи предавши отишао и више се кућ |
| џарски официр с неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљ |
| вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе не |
| е на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо |
| оји је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше и |
| ној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало п |
| о још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа |
| nt> <div type="titlepage"> <p>10 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> |
| речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту б |
| После ових речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота |
| и таког истог чудноватог младог човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> <milestone uni |
| ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствен |
| оме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу о |
| е за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се у |
| страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и |
| дноватог младог човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> <milestone unit="subSection" / |
| S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у сам |
| их петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му с |
| /p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја м |
| па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна ш |
| Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p> |
| — како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p |
| нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а |
| моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да как |
| ли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја |
| — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина? |
| а, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод св |
| тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Чове |
| адио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> < |
| Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове? |
| ражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је о |
| у собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао |
| <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и |
| а се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У субот |
| ам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој узд |
| .</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продат |
| песму је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад ув |
| о, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор туж |
| жу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата |
| ема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се с |
| ола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се |
| тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S |
| Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме п |
| Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје |
| огаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да |
| хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих метнуше |
| јо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> |
| место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она |
| имају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у С |
| ан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу |
| волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да |
| о.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у |
| оји кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погле |
| Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жало |
| него ма каква строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; |
| бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети. |
| је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам |
| вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала т |
| ени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на глави |
| > <p>Младен видевши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклон |
| поклонивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби |
| оји је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, ко |
| ак — и на његова прса паде један човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек та |
| е поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један трену |
| анош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком |
| с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако по |
| жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, |
| , ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, под |
| аџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и |
| ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње о |
| <p>После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај и |
| називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодил |
| сам се тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — |
| черати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к ње |
| м састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је |
| , за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким говора |
| ала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и |
| амину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p |
| “</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; |
| брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта |
| е стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узи |
| ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да |
| ло застиђен од пријатељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и ос |
| акрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говор |
| Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умир |
| очима поштеног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имену можемо називати, кад се већ и сам каз |
| чно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој пивари виде |
| е и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жен |
| један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута ум |
| ога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> < |
| ту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам |
| е зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бра |
| да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не |
| напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи. |
| онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред т |
| ’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стиск |
| ти помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи |
| ати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи |
| каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи |
| узе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} М |
| уд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањива |
| је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женс |
| н контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госп |
| е погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледа |
| и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око с |
| де?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цигаре.“</p> <p |
| ита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам нико |
| а, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S} Мени се чин |
| > <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> |
| најцрња тамница.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео |
| у твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето ви |
| она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ |
| је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> |
| а?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо |
| ије могао разабрати, срце његово остаде код Руже.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду |
| ога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће с |
| О СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </ |
| <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене жи |
| >„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдег |
| воју невољу као паметан човек; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му ни |
| ботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} К |
| киња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, |
| ко наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, н |
| или шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред |
| им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег пријавио, овај место одговора пружи му је |
| жина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се од |
| капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Пав |
| а била, нас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако ни |
| али секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за т |
| pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за |
| , и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох је |
| колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, но |
| е мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То |
| ети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устра |
| у постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и |
| Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па |
| та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење |
| што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи п |
| аш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{ |
| ше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђ |
| ало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p |
| оравим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме |
| наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Ив |
| .{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам |
| њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је |
| /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је |
| p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то |
| би то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала |
| и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} |
| талисати дуга, <pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као шт |
| а душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће о |
| да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нека ми очита молит |
| добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то зна |
| игне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„ |
| свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изги |
| ве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бив |
| онама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да |
| <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове поч |
| ге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике п |
| више требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људи |
| а и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним швајцарским простијим с |
| Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више п |
| власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без |
| ма бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ћ |
| !“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж д |
| м могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није |
| ен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p> |
| ало што се сва стакла нису поразбијала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече п |
| већом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван |
| треће је стране уза зид широка постеља, која је са свију страна покривена плаветним завесама, к |
| сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била о |
| тели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се зауста |
| , тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свештеник чи |
| ешао са звиждукањем бедујинских танета, која му око ушију пролетаху.</p> <p>У оваким приликама |
| гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После оваког договора они |
| у и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, и |
| њему била она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по во |
| руги идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После |
| ћ тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајц |
| а свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости цр |
| и ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> наме |
| о, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женс |
| од српског народа ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим ос |
| тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани прати |
| Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. То |
| „Из његове одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости |
| ће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, као д |
| <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад |
| ад видим човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључа |
| вите вековечитим снегом покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па ск |
| из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао јед |
| шати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да |
| е православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту от |
| су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић |
| тама, у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног није обишла; |
| реме настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није пре |
| ћ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претај |
| <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где |
| ем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе |
| нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — |
| стање стаде радити а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се једнако са усколебаним мор |
| S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо у свет међу стране људе. —</p> |
| ден устаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађав |
| простаци крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неб |
| вих речи бризне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеб |
| одина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла |
| рн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте пр |
| нити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и |
| био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хле |
| , длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па пос |
| путује па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не мо |
| избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не м |
| а било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он није ник |
| а.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" |
| гох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакри |
| ек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мен |
| на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако |
| едо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанств |
| После овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом |
| ахне и највећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак |
| сила на себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; прек |
| , крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — ка |
| страхом покаже му једну господску кућу, која се поносито уздизала међу другим ситнима и простим |
| амину у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n=" |
| прозор, који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену кап |
| , паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — та |
| ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, прове |
| вет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле на кам |
| сто ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са |
| спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрш |
| е тога одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочија |
| човеку потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још д |
| били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са м |
| а зубима, после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и к |
| .</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом л |
| стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друга така иста |
| мо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се мно |
| ; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <milestone unit= |
| ју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукав |
| школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налаз |
| тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени ви |
| езделства починио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има |
| намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ш |
| кав поглед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа ниј |
| ба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраус |
| е наоколо окрену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помислим |
| ио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби л |
| владању никад се није променио; болест која никог од путника није поштедела, као да је знала д |
| па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро изврш |
| а и са пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут п |
| т је певала сентименталну немачку песму која се овако почиње:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang |
| тумарао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму ник |
| е добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и ми |
| едаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустиш |
| самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два |
| ости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> |
| еше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, који |
| престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прођ |
| еца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола |
| е ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не може прегледати, по којима се одрањују силн |
| вести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било |
| 7" /> <p>Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и в |
| једна стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Госпо |
| хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати |
| атима исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Ту |
| ма тече, од црних <pb n="97" /> намера, које се против ње овде граде, под овим кровом, под који |
| је се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покривале један нежан глас, а то беше г |
| да он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може миловати; мој Милан |
| едан нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркћ |
| угачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху |
| још у својим песмама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом др |
| м, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <pb n="1 |
| ло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху |
| а из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ноже |
| је својим друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви |
| еше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном с |
| и у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Н |
| а настане; после опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем за |
| нисам, јер у мојој утроби има створење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако |
| {S} Он пред собом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, ко |
| и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше св |
| ; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је и |
| оби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и светлош |
| од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и блед |
| лака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, |
| има?“</p> <pb n="96" /> <p>Ружино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове |
| ада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наруж |
| се обично даје, слушчету од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје путничке ства |
| сец дана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе же |
| Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, |
| <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народнос |
| човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца бил |
| “</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..." |
| отац узајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију нап |
| он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пружа.</p> <p>Једно после подне беше он |
| к није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја почини |
| >Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и сад г |
| у, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство које овај |
| пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја ј |
| ас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај |
| руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога с |
| господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све |
| бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуг |
| м хаљинама, на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена в |
| ије било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, |
| ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Бо |
| </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, мн |
| му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су |
| з С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштр |
| p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја ва |
| енчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има к |
| трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, |
| "151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, кој |
| и; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопа |
| ер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успо |
| недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаш |
| p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не мож |
| о неколико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један пове |
| а миловаху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше |
| , тако ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло |
| а, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело ви |
| му се видела само једна половина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да н |
| све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет б |
| Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би л |
| в био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни |
| одужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена била, нас једно педесеторо |
| епим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и д |
| — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена била, нас једно педесеторо нађосмо се ко |
| есми је изражена туга младог поштарчета које путује па спомиње своју плавооку деву, која му је |
| колима дрктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> < |
| ост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако драго. — У |
| доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре него што се у Карловце спусти, то б |
| и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан н |
| чне певати једну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве |
| ло, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали |
| мертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано з |
| овима, трептаху његове сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам с |
| ати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... а |
| невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве н |
| "103" /> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на но |
| > <p>Путници у колима дрктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде |
| ти; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве |
| <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује |
| угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима |
| „Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, гос |
| мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан |
| е, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српско |
| аше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам |
| воје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p |
| дном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху |
| смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, бр |
| невериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та разговор је в |
| дети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103 |
| Младен изусти, учине му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и м |
| ио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љуб |
| ма целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет ниј |
| била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * |
| другојачије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благос |
| <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботици, оне су обично дваде |
| вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих мо |
| , и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улица |
| и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p> |
| > <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соб |
| поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и |
| и других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегор |
| људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше де |
| њер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију. |
| кругло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и понос |
| су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи |
| у сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису |
| испред својих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — реч |
| Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога св |
| за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових |
| душног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од је |
| задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па |
| пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здра |
| да се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачва |
| м заједно откидаше, тужним срцем онога, који заиста несрећан се чињаше.</p> <p>Младен подигне р |
| а!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се |
| е смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, свога ближњега и |
| су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од на |
| не ради себе него ради силнога народа, који се из целе околине овамо слегао био са својим жена |
| пуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су |
| але, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на ди |
| ни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој |
| издржи сватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је от |
| један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателств |
| и. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ни |
| “ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, |
| о дирнуло у срце страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, д |
| то више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простотом један из родољубиве, а |
| робије и 50 батина као упорног човека, који се смео противити власти и оружје у кући држати, ш |
| p> <p>И после ових речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра |
| е се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опас |
| /p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје |
| да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам н |
| ала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да |
| и ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио |
| што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може |
| и човек; отпади се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му |
| бејаше један од оних Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске |
| у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p> |
| <p>С оне стране Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" |
| лађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, |
| ира, боља је него парохија оним људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, веће |
| не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> |
| владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који мог |
| <p>У томе један момак окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговори:</p> <p> |
| узи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> |
| нда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов |
| ближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова |
| бро извршивао своју дужност међу онима, који се могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану |
| не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ј |
| опао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити ко |
| ад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама ре |
| јући састао се са Француским војницима, који су међе чували, он се увек њима придруживао; а кад |
| о.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„ |
| е земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „ |
| ена и склопљеним рукама молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга не |
| 48 године.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, кој |
| ја се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко ч |
| песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Србина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p |
| ма и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је |
| свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За о |
| т толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали |
| тењем, господо моја, узети једног коња, који није толико уморан као мој; вама и тако не требају |
| таљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и |
| к и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешк |
| да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опр |
| , тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </ |
| душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не мо |
| као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњ |
| се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она |
| јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па |
| отна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и |
| не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи столици: „Мир, кад ти |
| у двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов |
| /p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изи |
| здравље нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S |
| г карарског мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он |
| ека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, сн |
| орио гледајући Сремце једног по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетк |
| <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где |
| ам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руме |
| рмеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.< |
| , на којима Цигани пратише ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ п |
| љивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које м |
| то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војск |
| ди странац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у највећој опасности.</p |
| ели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>Посл |
| оју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зац |
| срну какве скитнице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене љ |
| а моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном |
| нуло, који не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ |
| наче, — рече са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом т |
| ере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више |
| о.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају карловачку околину, нек је се опомену од В |
| по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не на |
| тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у |
| а се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као |
| у Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обрану српских народних права и на |
| .</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непри |
| се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он би |
| и жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши св |
| {S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђав |
| дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је |
| бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети |
| а Српство, беху у српском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се бр |
| ајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше. |
| собу се скркља до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али сви скупоцено и богато, |
| ј дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се у |
| а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пратише: није било једног поштеног л |
| Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народ |
| собом понесе преко целе лађе; матрози, који на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупан |
| криви, колико су криви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, ка |
| реме, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморити.</p> |
| и господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за др |
| Младена разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском пристаништу |
| вало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповеди как |
| аше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху |
| ори Младен — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њено |
| о остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који |
| естоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена ум |
| сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прела |
| а погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су о |
| ного света бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p |
| Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утуви |
| па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи |
| сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па јед |
| е тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после ду |
| ио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће ла |
| а сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом л |
| зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу учинио, б |
| /p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслони |
| > <p>„Право, брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Б |
| на.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му с |
| сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким |
| >„Нека изиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подиг |
| орио, да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен г |
| кама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p |
| и у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у |
| <pb n="87" /> <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером б |
| ма био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, |
| у Хул пловно, налазио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> ста |
| , да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем ст |
| њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар б |
| ње као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> < |
| речима подигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође |
| и поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедат |
| > <p>Песма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи |
| те, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невин |
| еше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књ |
| ца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад |
| е још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слоб |
| е поглед сукоби са Младеновим погледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Д |
| е јој, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играч |
| ећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан |
| ту? — проговори после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си см |
| ема ти тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потруд |
| ам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си м |
| о.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи ј |
| опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушен |
| д, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један п |
| е руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећно |
| е у сваком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се |
| <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па |
| стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим недрима носио; али прашак та |
| а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после о |
| је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје друг |
| продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа д |
| би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то |
| и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и |
| иља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb |
| рате, — одговори овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин |
| и сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.< |
| тронути; после се поведе неки разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На посл |
| е окрене, погледи кућу, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијал |
| се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који |
| га — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на |
| војницима — какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, |
| копча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца гор |
| а:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад чо |
| и четири сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдеко |
| ити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани за царство небесно; она ће јамачно |
| метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.< |
| <p>После устану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори |
| те.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано |
| бу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла |
| ради кад треба што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога |
| ојих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране |
| пекли на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после субо |
| 2" /> сваком изобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме |
| </p> <p>„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо |
| и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће беја |
| и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи пружи хартију су |
| ући руком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна за |
| и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор вес |
| а, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је њег |
| Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа дру |
| ; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној бачван |
| већој сиротињи, — мој отац? — мој отац, који се научио <pb n="12" /> сваком изобилству на овоме |
| Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину п |
| аден подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице |
| ор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Прав |
| киру, други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види ш |
| се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род |
| ајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је о |
| } То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме сви презр |
| , да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико лул |
| аре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заист |
| сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију земље и виноград |
| е опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесније |
| аву, па жалосним погледом промери онога који му је саветовао да пије, после му рече са свим нис |
| аху.</p> <p>У оваким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p> |
| имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да с |
| ије из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем |
| јевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, да |
| а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p> </div> <div type="cha |
| кога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га п |
| за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p |
| анин, и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу забо |
| ивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у |
| ри, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га од |
| да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам з |
| а ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Гос |
| белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго тра |
| у заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и |
| горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На је |
| ед нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После о |
| ба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, |
| човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</ |
| смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — |
| ог другог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Руж |
| ло!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за пра |
| љем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било |
| мењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немилостивији него Петар приђе к Ружи |
| отвара, кад се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвори |
| во изговорила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа |
| и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао. |
| емо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, о |
| једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце беј |
| ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујм |
| јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за |
| упа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“ |
| авити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дет |
| p> <p>„Дакле нема човека на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ру |
| а сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју с |
| лога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> < |
| род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу |
| у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се |
| <p>„Тако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје си |
| то, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено |
| аговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па так |
| елику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што |
| е у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, кој |
| после посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих дв |
| Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком се |
| тив ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се М |
| је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а |
| њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари бе |
| еталишту весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и блаженство се |
| о га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху |
| е из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо |
| да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим |
| Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од |
| би имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружј |
| оружје на обрану своје народности.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју |
| , Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли |
| а до данаске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила ме |
| p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са соб |
| ке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, који имађаху право б |
| о он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, |
| ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са собом однели |
| узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком |
| а светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена у |
| а опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од |
| “ кренуше се једна поштанска кола, пред којима су летела три добра коња.</p> <p>21. декембра по |
| ше него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима су суботичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: |
| рим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја |
| милина је било погледати наше њиве, по којима се класови таласаше као златна коса на пуној гла |
| љанама, које око не може прегледати, по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге с |
| тојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре нег |
| пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после |
| ote> <p>После се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне |
| ег непоштења и издајства, у часовима, у којима сам губити почела веру према целоме свету, само |
| о доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке з |
| p> <p>Младен подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жало |
| са каквом радости чинише простаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све оно што им је |
| — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весе |
| израђене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> |
| лађа напредовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили |
| од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палац |
| лне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и |
| С овим закључи матроз своју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, д |
| по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред ко |
| на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: |
| орђем разговарала устане са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката. |
| е к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом камено |
| /> <p>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тих |
| ца, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже |
| , која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни помислити могао да она разуме ка |
| растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p> |
| една гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гостион |
| е Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребр |
| ко.{S} Други становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње цел |
| маш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду п |
| добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иглом од зл |
| женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, с |
| последњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p |
| болујући нисам ни једну радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са спом |
| обро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје н |
| и смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно |
| ше те три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једн |
| ка ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утеш |
| /p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и ц |
| , која на црквеној кули звоне; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети крепки, свети б |
| му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон т |
| о све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам |
| о, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што |
| епоштеним човеком.“</p> <p>Хартија она, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателство у н |
| ати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме животу стро |
| све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и јо |
| у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ |
| > <p>„Пева о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, кра |
| слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданс |
| за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено разумевао, али Рус је из целога |
| шкости и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> |
| но кад се човек сећа своје пријатељице, коју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што |
| целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> |
| увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужд |
| ни жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може |
| де у највећој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла м |
| оже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да |
| не може видети, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.< |
| није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело н |
| ј чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуч |
| — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пази |
| е због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помислити да познаје што лепше |
| даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> < |
| све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао |
| подуго тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном пес |
| ио је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин |
| о ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ј |
| една моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац п |
| е свију у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао п |
| о те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје че |
| у, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, ко |
| обађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мо |
| прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патил |
| смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ |
| ио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, |
| ачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта |
| ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути |
| <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој |
| о!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у на |
| <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, гол |
| } Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да |
| ру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола |
| а свету, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног млад |
| после тога одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме к |
| стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних х |
| цом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна поштанска коња.</p> <pb n="70" /> <p |
| во потоварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те нов |
| ла Венеција“ кренуше се једна поштанска кола, пред којима су летела три добра коња.</p> <p>21. |
| Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности |
| ије суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице |
| Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцима сам провео дев |
| к изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до ме |
| S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше |
| људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да |
| дећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме |
| селе свирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, који имађах |
| мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се м |
| чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише |
| није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са соб |
| х је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> <p> |
| ве гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у с |
| поштанска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче |
| отној породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи |
| са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози |
| дило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — х |
| ки.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и |
| робова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p> |
| оји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волов |
| b n="65" /> <p>Млади странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за пут |
| > <p>Путовође иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — трој |
| о, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро сво |
| сти створити мојој сиротној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто |
| њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="22" /> |
| . — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој |
| и се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже |
| зе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била |
| икога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена поред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз с |
| ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли свога брата и |
| грозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један чов |
| га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</ |
| о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми с |
| ожјег благослова; нама за наследство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утр |
| p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мот |
| казано тежак, путовође морадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке г |
| и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се м |
| емци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели! |
| већа тишина.{S} Младен је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега д |
| ослова; нама за наследство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје |
| ма племића, који могу на тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није го |
| да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> <pb n="165" /> <p>„Те каково! — продужи Мл |
| сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од ко |
| то није женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та пр |
| pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После |
| ао да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, |
| су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она |
| животу ником толико ласкања није рекла, колико сад Младену у ово неколико речи.</p> <p>Што се м |
| на.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, |
| па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и и |
| ате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови старији, који су томе прилику да |
| ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватов |
| је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} |
| о зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје |
| ле — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још |
| с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бо |
| о само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као на |
| ава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо примили од Чивутина, а он је имао много приј |
| трог испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце |
| љивао је тим, што простак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутин |
| в се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабљ |
| тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви б |
| S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и прежив |
| p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“ |
| прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху |
| сим обичних хамова, још јаким штрангама колима привезали, онда се кренуше.</p> <p>Путовође иђах |
| стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђа |
| и она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан г |
| а.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговараху се један с другим |
| своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{ |
| .</p> <p>Целим друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од ко |
| тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у колима остати, јер су их путовође уверили, да су тамо б |
| удура избављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пруће које од страха које од глади и |
| у поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна |
| ачињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под о |
| unit="subSection" /> <p>У најпоследњим колонијама алжирским, где се најопасније живи због напа |
| уван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n |
| тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П. |
| рцу стискајући руку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У |
| благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислит |
| ар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — пре |
| а моли, пише, ради кад треба што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово ник |
| е учинио просјаком и скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огули |
| треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> <pb n="35" /> <p>„Право, право!“ за |
| а под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се наше бед |
| силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се |
| огуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што |
| рату, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само |
| ремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко су |
| ругим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> < |
| екоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда могао утишати |
| ца задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као |
| бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовима сви у |
| д наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као б |
| <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што ј |
| м гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али ов |
| то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, |
| жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и тако сачуват |
| итрчи, мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину |
| неко само мало необичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао |
| — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с |
| угу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништ |
| треба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Мл |
| своју продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Руж |
| — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја |
| ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и |
| ви су много криви том несрећном рату, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа про |
| с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто |
| >„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро својој новорођеној синовици поклањ |
| е пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колен |
| х добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја |
| мрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч |
| да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се осм |
| ји беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав леп пла |
| среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих слоб |
| ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, |
| Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и т |
| е, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену гов |
| дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две д |
| меташе свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учинили. |
| знаника <pb n="74" /> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — |
| баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиро |
| ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и вер |
| година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се нада |
| вој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже би |
| ан нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беш |
| роши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија |
| у музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S |
| а, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилаж |
| бано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га |
| ка била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један друго |
| рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Б |
| ици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потроши св |
| ље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било три мртва |
| једна лака кола са три уморна поштанска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, |
| речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло и |
| а кола, пред којима су летела три добра коња.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хирондел“ пл |
| сваки начин поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>После ов |
| еде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха |
| допуштењем, господо моја, узети једног коња, који није толико уморан као мој; вама и тако не т |
| ати, по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њем |
| своју песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из д |
| видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је после |
| ене стазице; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земљ |
| ед свега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки сл |
| рао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани |
| у њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи полете као тице ластавице и око два сата пос |
| о сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред з |
| сам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто пресе |
| ам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Бар |
| је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, |
| а подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно ши |
| мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи полете као тице ластавице и око два сата после под |
| ље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Млад |
| матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код с |
| ан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори му један Француз уљу |
| — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било ви |
| арошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамештају.{S} Народ повр |
| p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да |
| уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарс |
| и руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад |
| повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком ш |
| оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали |
| какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођа |
| овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав |
| ад обојима тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је |
| сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.< |
| {S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих |
| ад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма ње |
| Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет је |
| оја беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси |
| ед.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, н |
| јанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја |
| осле надвлада своју слабост па поуздано корачајући остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њи |
| так; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер нем |
| говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</ |
| а С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог |
| к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад није злоставила, али љуб |
| та храни, већ да може својој народности користити својом науком: главни знак у његовом карактер |
| без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{ |
| стане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљан |
| уке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну пос |
| се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено а |
| ; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{ |
| /p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као |
| ио Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је бил |
| око, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као |
| а спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије |
| еном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скуп |
| о којима се класови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру |
| ог и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</ |
| висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је |
| убила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја мн |
| овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам |
| АВИ СУД</head> <quote> <l>Ој давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> < |
| исоким челом, ватреним погледом, смеђом косом, плавим дугачким брковима, стаде пред судије на с |
| но лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с |
| смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку б |
| на рамена беше шчешљана — као што носе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од |
| људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљан |
| Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ће |
| мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи полете као тице ластавиц |
| еш, само одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с к |
| воздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</p> <p>„Шибај, терај што наглије можеш, само |
| коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе |
| мпањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друг |
| облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удо |
| мамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком |
| учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако с |
| мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме |
| у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жер |
| ја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што |
| , што је човеку потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То ни |
| човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са |
| ама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена тканица, |
| p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то х |
| е имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, с |
| ="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратк |
| бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало повис |
| с, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На друг |
| обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n="7" /> до појас |
| ошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато |
| <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао г |
| о народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно до |
| ро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти што сам јед |
| љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скуп |
| мати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тим |
| ати моје добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни сво |
| сле ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас но |
| <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е |
| ио у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још К |
| ио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити пасји род: у |
| деше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а |
| > <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је ср |
| за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна |
| аву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не |
| продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али мо |
| од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„То није |
| да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то |
| е губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре |
| ласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више |
| рца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом дед |
| не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“< |
| ако је с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужни |
| орушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не |
| о за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, |
| те моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту на |
| за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| етре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја |
| а врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шеши |
| од, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје |
| ромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и |
| де седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам не |
| лио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сирот |
| Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од |
| ДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> <gap unit="TOC" |
| и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај |
| е варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској пор |
| његовом карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, при |
| ва - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у |
| себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ реч |
| а је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом |
| не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде |
| оставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“ |
| Бранко Р.</p> </quote> <p>Освану недеља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се ср |
| е не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом околином - |
| верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> < |
| е у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела ка |
| је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе самосталности — 1 мај 18 |
| јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био ј |
| она мене љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно намештена спаваћа соба стоји пред нама. |
| још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и д |
| весима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као какво плавокосо анђеоче.</p> <pb |
| е је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крс |
| </p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на |
| ; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К блед |
| рачица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас |
| ше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да |
| рну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богат |
| ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је |
| </p> <p>У Војводству има сваке природне красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} Око их се од милине |
| о описати своје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.< |
| Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> |
| ше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме од |
| имо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опр |
| аћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску п |
| <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румен |
| ог народа и православне цркве, па после кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> |
| азумети узрок овим сузама.</p> <p>После кратког ћутања Бачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо |
| овато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n |
| е је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораш |
| огледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који |
| це стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам |
| тки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободња |
| бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, за |
| , те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„ |
| е дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јуначки, одважно и п |
| ех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио |
| а тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашч |
| чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су с |
| > <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу |
| УЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.</p |
| >Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који |
| е.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, сл |
| своме идолу — српском народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао |
| ед твојим ногама.“</p> <p>Господину том крв се у образе слети од љутине, па поносито рече Бачва |
| е му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као к |
| драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народн |
| нас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> |
| као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недар |
| на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо, |
| е моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете |
| er" xml:id="SRP18520_C15"> <head>XV.{S} КРВАВИ СУД</head> <quote> <l>Ој давори, ти Косово равно |
| е с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су заклет |
| му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, п |
| нце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и |
| у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му б |
| догађаја сужницима судише у суботичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, |
| о, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек. |
| или били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога |
| живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скор |
| .</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Ј |
| човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мр |
| м и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо |
| ви том несрећном рату, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па |
| омињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник п |
| Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није х |
| естите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="9 |
| ело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије, рукама својима стисне страну од срца па с |
| цила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно бил |
| ху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком се заклињао про |
| и долазила и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечала је једна жена и склопљеним |
| „У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи минуш |
| вна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро тр |
| ноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска кола, пред којима су летела |
| ким штрангама колима привезали, онда се кренуше.</p> <p>Путовође иђаху пешке, поред сваких кола |
| ио међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима |
| коју свештеник чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља о |
| то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> <p> |
| данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжир |
| з и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</ |
| жно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила свој |
| лу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му |
| несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме најве |
| ; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек, за ког ћ |
| ан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше неколико м |
| рећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је |
| кора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Ср |
| остака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао и тешио г |
| е многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хо |
| лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му суди |
| он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије |
| осте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљ |
| чи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинис |
| м, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој об |
| , Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто пострадао; ови су |
| народ тако љуто пострадао; ови су много криви том несрећном рату, у коме се толико крви пролило |
| } Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови старији, који су томе при |
| ртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи пружи хартију судцу натр |
| а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> <p |
| ла, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занес |
| јој утроби има створење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца ос |
| </p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишу |
| живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote> <quote> <l |
| жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јо |
| ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред љу |
| онити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој му |
| аху мало освестили, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета на |
| о, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S |
| које се против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи |
| онесе преко целе лађе; матрози, који на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, вода |
| рипута зубима, после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собо |
| ачица.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са сво |
| ране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друга така |
| обе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима |
| те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Б |
| , наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега бе |
| p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше |
| о, и поред моје младости седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер |
| /> <p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети |
| м отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, који је с |
| ма очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен |
| прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме |
| на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш м |
| {S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло бо |
| >И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне о |
| ред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не |
| а са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говор |
| ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго |
| и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <m |
| по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Ко |
| врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се уздркће |
| , а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам |
| у, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, пред |
| као украс.{S} Овај камен она притисне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је м |
| не онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог прах |
| што питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци м |
| >Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Гос |
| а кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај мали рубин који је у |
| човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 фо |
| а јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за |
| н који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак. |
| данас никоме није требао, који је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не губи сво |
| Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ рече |
| Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и заје |
| тров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, |
| {S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила |
| вади из својих недара један мали златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала |
| својих недара извади један мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као укра |
| ху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потпис |
| је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као |
| а.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на то |
| да дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики |
| један мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она п |
| тичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек |
| Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне |
| еном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије |
| је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Ни |
| мље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у |
| шег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо једа |
| Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно деди |
| хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ниш |
| ла, притисне онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленк |
| крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај пра |
| ст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје о |
| Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је о |
| ана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио од великог сватовског круга у једну собицу |
| >Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше |
| вости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, |
| једног по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казива |
| </p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се |
| мали круг оцепио од великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху |
| u">Vad Rácz?</foreign>“ запита један из круга.</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Igen</foreign>“ б |
| ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачванин.</p> |
| пострадао — повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како |
| ља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео |
| ли би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Н |
| /p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега |
| ловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се радости овога света на мене осмева |
| регорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био |
| а у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена |
| га беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај |
| од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубо |
| р би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите |
| ужа.</p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у |
| арод, своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме у |
| та.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела пр |
| рда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари.{S} У ово |
| и крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмени |
| о дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће и та |
| је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, ко |
| <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступи |
| дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био |
| ледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију земље и нешто м |
| /p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, |
| <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја! |
| суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, |
| осподар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, ј |
| .</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши |
| па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкас |
| и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, |
| тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудним, пријатељским и скоро поверителним раз |
| у Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако ч |
| d="SRP18520_C13"> <head>XIII.{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> < |
| ико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p |
| ај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је ст |
| салим, — у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни д |
| души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд осм |
| говим ватреним очима то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим дог |
| тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се н |
| њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему |
| дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима |
| д мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћ |
| , тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је до |
| </p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p |
| /p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не мо |
| г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та нес |
| драва и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе |
| д су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он стран |
| устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој со |
| њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> |
| и у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов ан |
| це.</p> <p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашир |
| трених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са с |
| p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру |
| да бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="10 |
| .</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у по |
| ћ, и прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p |
| овенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из њег |
| дао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — о |
| и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтед |
| шком и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S |
| докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао ј |
| га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Сми |
| и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: |
| </p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномања |
| гаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме о |
| о месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па |
| је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој б |
| огом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто |
| — Више пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Ве |
| претрпела, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече |
| ећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке |
| еди, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, |
| е доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац |
| хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душм |
| и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а |
| е зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је |
| о сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без кор |
| ио, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ |
| се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укоче |
| ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за своју лакомислено |
| и; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нека пеку; нек чине са мно |
| ни не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се |
| оговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оц |
| знао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета ниј |
| се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо у свет међу стран |
| ; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботичким тамницама, он би и сам прип |
| . Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у |
| те, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје |
| Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ват |
| ла открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а |
| и себи храну.“</p> <p>Младен сажаљаваше кукавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто |
| и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала теби!“</p> <p>„ |
| грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <pb n="31" /> <p>„Сирота Анђа, њен |
| часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, к |
| оже у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан чов |
| дине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" /> није чудо што се |
| 0" /> <p>Стражар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова стража, гос |
| е ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, |
| >„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га п |
| цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ са |
| бу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све |
| ше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог |
| од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстил |
| наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, куме?“</p> <pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још дос |
| татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Ба |
| аво што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, |
| нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако |
| еби!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, заш |
| устим своју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју |
| о!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немил |
| човек ако нисмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} К |
| ме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари |
| а.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло ч |
| јак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимировића.{S} Ми |
| о дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад |
| С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} А |
| >„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цигаре.“</p> <p>Стражар ви |
| ох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми ј |
| а их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите |
| у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо да |
| о овој сиротној породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужб |
| Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој |
| дело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну |
| купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до |
| а кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врат |
| ајхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћ |
| ведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће |
| } А простаци њега одмах послушаше па се купише гомилама око њега; оставише своје жене, своју де |
| ако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који |
| ила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крв |
| их, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалим |
| радно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који имамо код Чивутина |
| Х.</p> </quote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад |
| рујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, |
| и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p>Иван отвори кутиј |
| гара.</p> <pb n="172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас гос |
| <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потре |
| то смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин с |
| мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом пока |
| то је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обита |
| тичицама по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него д |
| о, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици није било живе |
| уздизала међу другим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју |
| ванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са доброд |
| спођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод п |
| јом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.< |
| то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш |
| им, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свет |
| о давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћ |
| ђем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад |
| шманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остат |
| у; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој ота |
| .</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Пет |
| куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p> <p>„Али...“</p> |
| еше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њи |
| у као паметан човек; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било ср |
| p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у |
| ао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах пос |
| било, то мораде одсести код свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> |
| ано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређ |
| ви.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече до се |
| било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену ишао |
| јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохујаше; |
| уда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код кућ |
| ом човеку:</p> <p>„Господин Младен, наш кућевни пријатељ.“</p> <p>„Господин Лацика, Ружин младо |
| вим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи све |
| о пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер |
| цику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја |
| Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене де |
| кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило |
| , ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — |
| чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама |
| <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца |
| речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити |
| е.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вил |
| ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је |
| ко трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, |
| елу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако проч |
| <p>Један пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, |
| > <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео |
| људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игран |
| ; после венчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за гос |
| ти од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p |
| <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох упра |
| да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата А |
| унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он н |
| оји се смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то ни |
| а учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После о |
| од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што н |
| ну мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову |
| е; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и са |
| у ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да |
| о за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао н |
| n="84" /> <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво |
| о два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшиј |
| т сата зауставе се пред једном угледном кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, господине.“</p> <p |
| и управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} После погледи око себе, приђе к доста великој |
| S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је |
| удије пресуде, продаду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чиву |
| мо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири |
| орати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 |
| у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; |
| тли лепо парк.{S} Он се окрене, погледи кућу, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, к |
| ао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан |
| о сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у с |
| подин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и све |
| ан:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> |
| и са страхом покаже му једну господску кућу, која се поносито уздизала међу другим ситнима и п |
| и.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног |
| Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо |
| на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> |
| емић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „ |
| г витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога |
| коре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем |
| насмеје.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, |
| </p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту |
| остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У |
| РАЊЕНО СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики л |
| дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас ова |
| био, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и |
| се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онд |
| ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато мора |
| исте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„А |
| рође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред |
| декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу н |
| коња.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима п |
| ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу други |
| ац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима у највећој ва |
| аметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и њего |
| море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А о |
| и рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни српски б |
| ме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места |
| их нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — |
| Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> < |
| омилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет |
| а доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се једнако |
| нина о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредоват |
| лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдекоји |
| e great Britain</foreign>“ један морски лађар приповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном |
| их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, који на крову посао свој оправљаху, беху |
| аниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од см |
| тле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да ч |
| га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p |
| ј мах једна нагомилана водена планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина п |
| вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе п |
| ко нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато |
| дговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог |
| се неће јамачно претварати; самртник не лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ с |
| . Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми о |
| > <pb n="117" /> <quote> <l>„С. Томашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Е |
| гима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати к |
| у многима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лај |
| оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немило |
| о врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукави |
| тионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна поштанска коња.</p> <pb n="70" |
| ји је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се о |
| .“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле с |
| ој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио за моје срце ка |
| а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије му одговорише д |
| није била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро ст |
| наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама.</p> <p>После кратког ћ |
| подине, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је |
| мрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер |
| епријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна |
| иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад обле |
| да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и чест |
| а су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али |
| вица!{S} Она је страшно патила за своју лакомисленост.{S} Међу највећим телесним боловима морал |
| ету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошк |
| и не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „А |
| извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад бледолик човек са бл |
| д овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но |
| „Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — |
| од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго так |
| b n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у |
| се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми а |
| призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он |
| а њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да |
| вестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници от |
| лазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце |
| н се муж окрене слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p |
| и мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци |
| "53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкања није рекла, колико сад Младену у ово неколико р |
| гледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорит |
| угли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами з |
| ошине своје коње, коњи полете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се пред к |
| аве своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше па се к |
| а је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S |
| бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, бога |
| наш кућевни пријатељ.“</p> <p>„Господин Лацика, Ружин младожења.“</p> <p>Млади људи погледаше ј |
| крено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле ос |
| емо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако |
| е?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што ј |
| уда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам |
| да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> |
| ла, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је |
| </p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, т |
| своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="1 |
| овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху |
| ела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xm |
| и док се несрећници ти у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову блага |
| јати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} |
| не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам |
| а гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнути!“ прог |
| и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> |
| p>Ту сеђаше он подуго тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис |
| Ова место одговора пружи му своју малу леву руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре захуји.</p> |
| могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у срцу.{S |
| отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ћ |
| а.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене |
| о, девојчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обичн |
| је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на сре |
| у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" /> <div |
| ља од шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киш |
| н, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу мо |
| пред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушк |
| тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зуб |
| ош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се |
| крену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> <p>„Фала вам, |
| 84" /> <p>„Смиља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди |
| му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb n="184" /> <p>„Смиља се окрене.{S} За њ |
| ан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно |
| тропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; н |
| шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв м |
| осади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ру |
| му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за |
| не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад човек као капља; ноге су му биле бо |
| .</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која |
| н све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змиј |
| д ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твог |
| ић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који |
| е у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспава |
| p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је |
| један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја с |
| <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l |
| го јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите! |
| ам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећниц |
| суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим |
| роклетници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе свој |
| а умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занес |
| муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сламу; |
| учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог д |
| ема својим рукама стисне свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би д |
| {S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од к |
| осне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p>Ја сам |
| стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>М |
| детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од |
| га простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ |
| а ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговар |
| уку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохват |
| ебе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене моје читатељке опоменуће се о оном, што смо у поче |
| тишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао још н |
| мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са два |
| ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два н |
| на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} |
| е.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, |
| ине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p> |
| на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</ |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Бејаше леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карловачкој пи |
| , са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Младен се |
| љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за |
| лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мат |
| и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, ал |
| људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом нагр |
| <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра |
| јасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом ос |
| адном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После ово |
| мрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мен |
| сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти што сам једног луду у беду |
| етаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа д |
| играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, господине!“< |
| она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и пле |
| а бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном играла; з |
| о бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове ре |
| >Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српска з |
| започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој |
| тан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, |
| вајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми |
| ина; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</ |
| а даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено ви |
| ама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се т |
| оме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом о |
| на била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је так |
| заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан св |
| сле ових речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и с |
| е, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће б |
| ахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина |
| ску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и славна дела наш |
| најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у |
| леда у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану не |
| ад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да ј |
| реваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедала Мла |
| {S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар в |
| у, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он |
| {S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од који |
| ивари беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лик |
| бодом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном ду |
| мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш. |
| ботица!</p> <p>Ах, овде се разбише наши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут |
| ли смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имал |
| штовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер о |
| ад бледолик човек са благородним ликом, лепим високим челом, ватреним погледом, смеђом косом, п |
| долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непрох |
| опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама приповедити, — па онда ако и н |
| " /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке прир |
| , ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп |
| ве ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламенита српска песма:</p> <quote |
| много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венча |
| поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док им |
| Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па јо |
| се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по ко |
| се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и пр |
| но доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслуша |
| Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бран |
| ојој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла |
| урђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су н |
| једну небесну чистину преселио, осветли лепо парк.{S} Он се окрене, погледи кућу, погледи прозо |
| “</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас из |
| уди наше судије?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да н |
| ма људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и природну красоту, да |
| ватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он |
| Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше |
| ој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се |
| аном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} |
| земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, |
| је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је |
| треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти ниси штедљив, хиљада форинти |
| еновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна |
| ије зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страх |
| ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Кра |
| p>Идући управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} После погледи око себе, приђе к доста в |
| век има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе |
| иста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља |
| ји под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, која с |
| , а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за |
| живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда |
| речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и својим обичним и |
| едно после подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отмен |
| рио — изузимајући свет политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њихов |
| <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обав |
| о, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо т |
| на мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састаја |
| шко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} За |
| и њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговор |
| ту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељасту удовицу, а према њем |
| а му је што повољно, почне певати једну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</ |
| нке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и |
| <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшиви |
| била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама ку |
| није могао ни помислити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српс |
| еђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — |
| се једна поштанска кола, пред којима су летела три добра коња.</p> <p>21. декембра после поноћи |
| р коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су је |
| , прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме топло и тихо време, после овог |
| срце болело што морадох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи к |
| жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, |
| Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </qu |
| исне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с |
| гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жен |
| не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У и |
| S} Погледај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових ре |
| им жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прод |
| да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за |
| ише полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, гос |
| нио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он |
| ла сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим |
| “</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> < |
| ти ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ј |
| тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и |
| е г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право |
| ао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p> |
| да и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато шт |
| нци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало во |
| Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; а |
| е му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући ме |
| ојом околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце |
| му севнуше, после љутито проговори: „Је ли то послушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ |
| ик суда, опака људа, запита:</p> <p>„Је ли отмен?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони, д |
| <p>„Заповедајте господине.“</p> <p>„Је ли нама слободно пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„ |
| сном човеку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се |
| само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S |
| </p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младе |
| ерну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> |
| асом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</ |
| ?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен обадвема својим рукама стис |
| га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — |
| још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је ду |
| ш видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; али, пуст |
| после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момц |
| нгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом на |
| забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да па |
| сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишући |
| ко себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно |
| ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече |
| авиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па после, ми |
| >„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши стари св |
| адичевић-</l> </quote> <quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те |
| мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна |
| и и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.< |
| господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто |
| ла, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиља |
| адика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бр |
| не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и |
| на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице |
| ска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је |
| тељу ока <pb n="120" /> отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; |
| жали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> |
| ..{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је |
| о, господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне |
| ћи.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> <p>„Питајте мога поочима, — |
| а Стеван проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа |
| ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја нема |
| ите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја од |
| осито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачвани |
| p>„Мати, мати!...</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l> |
| оведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l |
| о и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да |
| <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> < |
| ру поштене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали по |
| а, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не може прегледат |
| ИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.</p> </ |
| чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — |
| висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb n="30" /> превртао |
| човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрен |
| рком пратише: није било једног поштеног лика међу њима, половина између њих тако изгледаше као |
| ише величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види сл |
| људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама |
| ад човек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше једа |
| едан млад бледолик човек са благородним ликом, лепим високим челом, ватреним погледом, смеђом к |
| ка, изражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по |
| међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који би д |
| браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше |
| це и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се |
| казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здр |
| акових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После |
| вај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти |
| дмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дув |
| не, а срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> |
| један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао |
| ако да му се видела само једна половина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше с |
| ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из |
| ајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија к |
| ила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> < |
| > </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуна |
| >Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му се накостреш |
| ебе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као ч |
| Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{ |
| гледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му ре |
| номе гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се разведри, очи јој севну опет као негда, кад |
| ао што носе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је вели |
| </p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је уд |
| есе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину |
| ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се |
| била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као кад је |
| моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, |
| руга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани |
| оса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи зак |
| од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири своје руке, још један часак — и на |
| самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше ра |
| х дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје ц |
| екрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела с |
| та се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно |
| гом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и |
| теку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у б |
| Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се с |
| <p>Старији видевши то стресе се, своје лице покрије обадвема рукама, после тога викну као да ј |
| речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао ка |
| за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих |
| не плакати, покривши белим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на |
| ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамници је такав мра |
| .“</p> <p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице б |
| овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, |
| </p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслоге и кавге, која у њем |
| да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно нис |
| ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хе |
| и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије, рукама својима стисне страну од срца |
| а веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше д |
| м још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни |
| ен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мрш |
| налазио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израстао и |
| Иванова љуба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку |
| ије црвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно б |
| !“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> <p>Младену се ражали; њему теш |
| еђу облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доб |
| буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело би |
| а и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>За |
| ше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — а српски народ био |
| сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је |
| Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Био је гизда |
| да обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се |
| видевши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њи |
| то: овима?“</p> <pb n="96" /> <p>Ружино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Мла |
| ој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, о |
| највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим кле |
| ју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног в |
| з очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не |
| >Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је пони |
| ама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана упр |
| ошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{ |
| ојком, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже младости; јато обожатеља опкољав |
| очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих |
| <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким |
| о лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом |
| ле опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете? — |
| ебесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, |
| :</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од |
| “ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најл |
| , јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознад |
| без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у с |
| амац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа поз |
| са очајањем бејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам т |
| драво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задо |
| и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао |
| ог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна |
| е сад према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руменило се разлије на ове Младенове речи, али да |
| е један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лиц |
| дан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситиј |
| обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. |
| задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један |
| странац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која |
| еба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} К |
| је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је об |
| м ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчи |
| им да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је мн |
| „Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах од |
| ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више |
| ше на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка |
| ицу голубицу па мало полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, |
| да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему |
| брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, |
| у <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме |
| један стари француски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он ув |
| кад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто |
| бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без ору |
| прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их ш |
| заслуга; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ |
| да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n=" |
| сврати тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Ш |
| м без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник н |
| м.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после проговор |
| чи устане, почне палити на своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не глед |
| ј поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дван |
| аслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше: |
| творише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то |
| с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов |
| — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака к |
| а.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Млад |
| било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, к |
| ах познали, док су момци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, б |
| з тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је и |
| етири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где |
| рата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, други батину, трећ |
| помињеш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си м |
| наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</ |
| ињала:</p> <quote> <l>„Поручује Иванова љуба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од радости, о |
| две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љу |
| је место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устан |
| девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што |
| уће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани на његов |
| > <p>„Истина, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се |
| оке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи |
| ила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати ни |
| отови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је било |
| >Мени се све наоколо окрену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити |
| а сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте код мен |
| 3" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што м |
| јег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним |
| себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица |
| p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</ |
| вет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> |
| поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лиц |
| унца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срц |
| к бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам |
| ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, б |
| своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара пр |
| /p> <pb n="72" /> <p>„Граничари не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после ски |
| ам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрека |
| јствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи граничила је с |
| вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас исп |
| стане.</p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и користи; |
| ме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и о |
| мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја |
| или.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је сам |
| а, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Ч |
| прса паде један човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и г |
| е.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима.</p> |
| ини, с њом никад нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> < |
| е само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чувствовању никад се није говорило. |
| и и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и њ |
| мо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар |
| о и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије има у нашим |
| почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са как |
| .</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p> </div> <pb n="47" |
| /p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима морали оградити проти |
| ше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник оде к огради, где мех |
| оме животу строго држала, како ме никад љубавно није погледала, мени је моје срце увек казивало |
| ама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је ч |
| ван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Био |
| “</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у |
| <p>После тога се окрене сужницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије потк |
| е знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није |
| ам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда с |
| ас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, за |
| “ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој шт |
| м њу никад пољубио, никад мене она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, |
| турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем свој |
| трице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:</p> <pb n |
| било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна дево |
| их?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, на |
| обито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али |
| ао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано. |
| ме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>кра |
| а... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да |
| сти, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше |
| е; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо м |
| /p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на стра |
| од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог човека, ком, |
| ену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помислим ја у себи па |
| ала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашт |
| САСТАНАК</head> <quote> <l>Ах, она мене љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно намештен |
| ше пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућ |
| па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и |
| ђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, свога ближњега и крун |
| јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, остави ти овај дом, |
| у милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она |
| сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју са |
| сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад |
| у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном св |
| господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу |
| кино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а |
| о време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p |
| <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а |
| плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко време |
| дох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао |
| и г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не |
| нај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској породици.</p> <p>Он хтед |
| н сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми |
| остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од како |
| чи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p> |
| оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата н |
| ло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене мил |
| оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толи |
| сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она |
| а још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него |
| сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово миловање и |
| љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, који мени може тако доб |
| е на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојк |
| па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу би |
| госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини после мало ћ |
| ренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите! |
| јим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у |
| у; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало |
| и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га д |
| екне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{ |
| мене имати господина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема то |
| у, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам |
| е моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје |
| .{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем р |
| ре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за р |
| Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда См |
| овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено вер |
| отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</ |
| .</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљски |
| Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара нег |
| бећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, д |
| после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре ово кра |
| иси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови |
| од њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залог |
| Младена.</p> <p>Председник суда, опака људа, запита:</p> <p>„Је ли отмен?“</p> <p>„Јесте.“</p> |
| ем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице |
| 175" /> земља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —< |
| а отпушта своје чедо у свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима |
| д судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <p |
| гу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро се мого |
| вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово ве |
| } А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који |
| ри болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да |
| х Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, ко |
| народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <p |
| Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате |
| споде је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> < |
| е ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и сама |
| >„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас неће |
| pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступивши.</p> <p>Простаци |
| вао, како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и туг |
| ш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топов |
| познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје |
| ботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер св |
| нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице |
| ромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олак |
| <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, |
| оворио се пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет |
| време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио |
| <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који |
| после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у п |
| и, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Младен бе |
| ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа |
| Лацика, Ружин младожења.“</p> <p>Млади људи погледаше један другог, странца облије црвенило до |
| о 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Од |
| а му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви с |
| им али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни је |
| и.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше н |
| моја утеха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и к |
| >Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n="123" |
| а; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њ |
| а.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно з |
| у на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко |
| ог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу |
| вај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо |
| томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али сви скупоцено и б |
| су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и бех |
| несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имањ |
| да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис |
| и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ни |
| очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном џбуну кад га в |
| еше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се |
| претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али |
| та је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пратише: није било једног пошт |
| повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој глави српског народа на поклоњењ |
| бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царс |
| ; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“< |
| > <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој глави српског |
| сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати уте |
| захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене |
| 400 талира, боља је него парохија оним људима, који не гледају на то где могу више добра учини |
| дна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с |
| знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих б |
| ају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих с |
| е и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом.</p |
| душевљење донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> |
| ојима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе раз |
| ану од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко да |
| о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже |
| се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да |
| је противу Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботиц |
| игриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигр |
| овати.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, ј |
| сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора |
| /p> <p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашени н |
| ежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до м |
| толико да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и ње |
| или драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у г |
| срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховити |
| лагословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не |
| у брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито оба |
| ете у њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с о |
| ама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на среди чела дугачка и дубо |
| сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужи |
| дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке |
| на, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад ч |
| од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по |
| >Господину том крв се у образе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш л |
| е на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам др |
| фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — |
| ао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико |
| и црн постаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама заг |
| своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, |
| попреко погледа, очи му севнуше, после љутито проговори: „Је ли то послушност?{S} Тако си се т |
| “ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> < |
| у; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, који би и |
| Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, |
| од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шак |
| а шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад |
| ине око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; чов |
| кад се опоменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, ви |
| одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да |
| зумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалос |
| пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим |
| ару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг |
| воје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тренутак, дете се може |
| са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али п |
| Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пу |
| није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших |
| у много криви, што је српски народ тако љуто пострадао; ови су много криви том несрећном рату, |
| деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“ |
| ина ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра д |
| исне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвл |
| дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлос |
| а змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје |
| вати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и |
| и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из ца |
| ко свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило с |
| са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, а |
| рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Францус |
| зором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чут |
| војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, |
| ице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју про |
| о срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али опет ко своје дете остави |
| ; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад |
| ред путницима се подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо пад |
| подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога ч |
| се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђавол |
| ше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} |
| је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа < |
| му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе је |
| е речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоби са Младеновим погледом, |
| сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка п |
| ead> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </l> <l>Мен |
| нак, ускрс наше старе самосталности — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не з |
| ва обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520_C2 |
| .{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скупшти |
| p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пија |
| из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта |
| српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима |
| три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај кр |
| шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — |
| p>„Ах, господине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> |
| м околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — с |
| <p>„Смиљано, чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра |
| ом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом |
| свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његов |
| ну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</ |
| „Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатил |
| ади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и г |
| аго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу ужива |
| пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен п |
| дену у ово неколико речи.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћ |
| и: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је теш |
| ја је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Божје молећи се, наличила је у бело |
| човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дај |
| е твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си |
| ано нежним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу |
| м је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи пр |
| ахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њи |
| <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матер |
| ом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог ст |
| S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, |
| је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, б |
| ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестал |
| познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неис |
| <p>„У Србина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осе |
| ст да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p> |
| Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје! |
| е јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који с |
| ко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је би |
| своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио |
| к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу |
| на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих |
| говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери мој |
| ато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући г |
| оспођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој ј |
| " /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине с |
| ма дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми |
| и роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом |
| је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком натегом про |
| га Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио од великог сватовског круга у једну со |
| та љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту вел |
| ај се крст отвара, кад се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст о |
| д је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему |
| ну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена от |
| > <p>Ружа извади из својих недара један мали златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам |
| хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги ка |
| и падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што н |
| ћење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; после ми је |
| го друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвоздени |
| на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође |
| из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстенчи |
| >Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сламу; заустави се, протр |
| се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} |
| S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа |
| ну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигне, после опет запишти: „А ј |
| рече са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом др |
| мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало ућути, сузним очима погледа Ружу, па тихо продужи: |
| у.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После приступи камину где је |
| је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да ни |
| ила божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један гл |
| ћи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у с |
| т.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гласи |
| зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" |
| жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући д |
| паметно што наши удараху на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџарске војске; ал |
| 6" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу изд |
| олудео!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима |
| лаветним завесама, као каквим небом, од мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> |
| беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, споми |
| } Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усан |
| "140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чис |
| овима речима учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, пос |
| глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком натегом продужи:</p> <p>„Договорис |
| чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, |
| > <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је |
| не нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више ниј |
| оме што сад рекох? — продужи Ружа после мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, |
| а са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са радости |
| бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати д |
| /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у |
| чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захра |
| А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено д |
| ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псе |
| проговорим јој у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, |
| данас врло стешчало, — проговори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да ј |
| ам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата |
| а, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу ни |
| {S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто |
| <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„У |
| рана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало времена господски сватови подигоше се светој цркви |
| едан туробнији од другога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин повиче:</p> <p>„Механџија! по што |
| ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на |
| а је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања проговори:</p> <p>„У једном богатом бачком |
| и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејателно продужи:</p> <p>„Момче се ово заглед |
| бао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као |
| почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо ник |
| ди, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе н |
| b n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни |
| себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> <p> |
| свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и ја |
| Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо с |
| ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш |
| доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> |
| нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — неприја |
| учише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе него ради силнога на |
| ти...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне |
| као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек ка |
| малом судцу.</p> <p>„После ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга |
| Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако |
| “</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен ве |
| едно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога је он ог |
| аше народне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није с |
| једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Б |
| сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечала |
| горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту |
| одине слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметал |
| ише ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е |
| ти што сам намислио.“ После тога поћути мало, на после тресући со проговори: „Хајде са мном ако |
| ори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А |
| осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, т |
| " /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим р |
| луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су |
| вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви с |
| тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>Посл |
| Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничк |
| један Француз уљудно — причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву |
| и се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, |
| сиромашан, кад човек у говору неко само мало необичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако ов |
| бијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се наро |
| де разговор:</p> <p>„Требе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за госп |
| — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово по |
| а седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен |
| ић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{ |
| теници купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има своју сесиј |
| јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље н |
| е шарена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко вунен |
| ом, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао друг |
| из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред њим |
| зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али |
| вади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, |
| ојих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашени на кров — ту бејаше ја |
| ислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од да |
| ено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде неисказано тежак, путовође мор |
| жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш |
| о.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, са |
| душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </div> </body> </text> |
| „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да |
| сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После ове несреће мало одахнусмо, |
| у.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре захуји. |
| агло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад непријате |
| ри из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше |
| ађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом реч |
| ниткову осветити!”</p> <p>„Осветити? — Мани се освете, брате; немој, молим те, немој то спомињ |
| , као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, |
| не охрабрише, јер он место одговора тек ману главом, па <pb n="8" /> се после посади за онај ст |
| му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црн |
| </p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино |
| раза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оно |
| с одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„С Бог |
| липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од ку |
| а само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија с |
| м једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим |
| било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си |
| е се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме животу строго држала, ка |
| ише лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, |
| за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њи |
| S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. |
| ја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила |
| отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој |
| сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући с |
| а, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођ |
| дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила |
| и је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко |
| Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и |
| могло се познати да то није њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаш |
| нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову књигу про |
| нао говорити са свима матрозима њиховим матерњим језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на |
| ци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:< |
| . Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљ |
| к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мати!...</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног сата,</l> <l> |
| си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,ал |
| ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, о |
| гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> <p>„Сми |
| ема вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} Једа |
| .</p> <p>„Срећна је она, — придода моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће ј |
| на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из не |
| непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису с |
| још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам заш |
| « говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубил |
| ца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо |
| били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић |
| писао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом |
| је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је та |
| ађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. |
| моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо у свет међу стране људе. |
| је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није с |
| док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, |
| е отхрањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да ј |
| увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа жив |
| а коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љу |
| ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb n="184" |
| е и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и заве |
| чашу к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мати!...</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног сата,</ |
| “</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с |
| о.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим закључи матроз своју приповетку, којој се сви дивише; али и дру |
| ора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p>„Али т |
| аздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, који на крову посао свој оправљаху, беху сви к |
| ра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленг |
| ветку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чуд |
| тета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са зв |
| А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он |
| г света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим језиком, а његовим нико.</p> |
| олесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„И |
| вила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покривале је |
| добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје руке о |
| Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n= |
| оче скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да |
| и.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са ланцима |
| ng="hu">Illancs Pista</foreign>.“ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу |
| у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина о лађу поребарке се |
| ино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: |
| док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела в |
| соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у с |
| Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и нека |
| ад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске |
| ест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и пис |
| „Младене!“</p> <p>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, |
| и, секоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ |
| Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младе |
| се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стева |
| кнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; |
| ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговар |
| ра одговори праведним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале с |
| .“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили |
| рпски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше |
| е, надувена охолост и пакосно напрезање Маџара одговори праведним српским жељама са мачем, пушк |
| живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на свако |
| Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташ |
| а оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топо |
| авати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у |
| уда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milest |
| ћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се |
| После напуни своју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, |
| сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се |
| а им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како с |
| нисмо ту дуго дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, т |
| тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже |
| S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби их пустише својим шанчевима до ј |
| зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им б |
| } С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог д |
| очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, |
| је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали д |
| , господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не види |
| на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ро |
| шили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљона бац |
| > <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све |
| е топове из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стра |
| почеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијан |
| опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бр |
| ак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до |
| о, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толико п |
| Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасм |
| ско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот сп |
| се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни саста |
| х: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговор |
| ада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима поб |
| ти продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад |
| је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све |
| и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе |
| х у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> <p |
| ђо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо по |
| и за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они п |
| пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па по |
| о пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки |
| ала Младену, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које о |
| са мало војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа |
| ахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на г |
| е да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама се в |
| ај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака, заиште кључеве од мо |
| је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, |
| о наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зо |
| д пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта им |
| рђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким мес |
| о име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад |
| раво се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај р |
| , господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари ударе |
| како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу н |
| и ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отић |
| еван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> <p>„Ништа ниса |
| тајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве |
| ребарке се удари, цела се лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредовати. </p> <p>„Пу |
| ао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, погрешка се лако дала |
| огрешка се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа напре |
| на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матр |
| ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, по |
| кривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује |
| момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вра |
| болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, |
| и притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу р |
| а народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као |
| лити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб п |
| p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролиј |
| ности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је |
| иђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од не |
| госиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати |
| сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек |
| зим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме |
| да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, кој |
| ти.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је |
| би примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се дог |
| оме време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p |
| исте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Дев |
| у и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде |
| ..{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око вра |
| отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац |
| се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори му н |
| пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и сач |
| мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла бо |
| дног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео |
| у хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам |
| е новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја изд |
| >„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти ост |
| утило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио |
| бре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је боле |
| “</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, М |
| ице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упу |
| будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се разведри, очи јој севну опет ка |
| ати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништ |
| ћу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала |
| е занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју гла |
| е сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То ј |
| много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и |
| и ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, |
| троконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p |
| аволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} |
| отуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под ту |
| ка; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најс |
| ше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук |
| мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити д |
| леда као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и по |
| праван.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; |
| своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам |
| сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена |
| ице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек |
| и су ме познавали чудише се томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох нај |
| пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе |
| ка с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети ње |
| у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми о |
| ’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам д |
| >Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p |
| уђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је ист |
| именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> < |
| ко ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то н |
| убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичају.. |
| да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојат |
| д владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом ви |
| се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, срамота |
| да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће дел |
| аћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, д |
| , господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута |
| х га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> <p>Из |
| славном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> < |
| ским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p> |
| е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео |
| адости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говора |
| уже младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетах |
| сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш с |
| ошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове реч |
| ; она подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти ј |
| то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и т |
| сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити |
| идети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; али, пустили |
| знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“< |
| елно погледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, |
| себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је |
| лостиви, немој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачув |
| . — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кука |
| ињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плака |
| вије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се поче |
| ала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо пр |
| и кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим св |
| би је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искр |
| е доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја |
| , видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p |
| тре, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи |
| уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, немој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </div> < |
| n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што |
| ако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте А |
| ити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора |
| нуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml |
| <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n |
| није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је |
| ца!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух пе |
| рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љутито прогов |
| и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу м |
| „Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек доб |
| е дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети ка |
| и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био |
| орати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>Посл |
| целоме моме животу строго држала, како ме никад љубавно није погледала, мени је моје срце увек |
| ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном пес |
| нда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момч |
| тедох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме |
| е му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p |
| би, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несре |
| Јер кад се опоменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, |
| а оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога прос |
| а и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо |
| „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али теб |
| „Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш |
| кне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако |
| повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја |
| вом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила |
| огледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити |
| ој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви |
| не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем |
| ини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи |
| појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили |
| дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и |
| — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче |
| за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крв |
| се томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница |
| ле неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, |
| е воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорит |
| тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме сви презру, истер |
| на и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за м |
| ам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Го |
| ћеш?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавц |
| Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наши започеш |
| ш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, |
| ниног стаса, уста се моја нађу с њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: |
| рпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку |
| о похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то |
| адили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Б |
| тао се са Француским војницима, који су међе чували, он се увек њима придруживао; а кад би овак |
| и, и са каквом радости чинише простаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све оно што и |
| са.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>К |
| рашно патила за своју лакомисленост.{S} Међу највећим телесним боловима морала је слушати жесто |
| бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни официри |
| на према онима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко коле |
| пратише: није било једног поштеног лика међу њима, половина између њих тако изгледаше као да су |
| сподску кућу, која се поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућама, као што бео лабу |
| срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, |
| високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру плови.</p |
| лови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и |
| нитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјан |
| 7" /> <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером био дошао |
| да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата |
| мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд |
| мо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се |
| вила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Ни |
| част и достојанство, осим тога поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 с |
| очајавање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је јед |
| хранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу собом новце, и сахранише младога свештеника и бедн |
| ма до једног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно п |
| „Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не |
| своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не р |
| нда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то |
| p> <p>„Услугу? — рече уздишући најмлађи међу војницима — какву услугу хоћеш од нас, који овде н |
| доци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Va |
| га дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим |
| у ови несрећници скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} О |
| ова два млада човека, који су се нашли међу простотом један из родољубиве, а други из опаке на |
| .{S} После напуни своју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Беж |
| а Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone |
| постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међ |
| дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по с |
| де је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те |
| бом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ј |
| ад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми |
| ма како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан к |
| — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао |
| кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се |
| рагу народност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство |
| материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, један Р |
| ужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше више не |
| Ружин дочек бејаше као обично, разговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око |
| на мати, која отпушта своје чедо у свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кол |
| ако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могоше уједно скупити и оружје поди |
| се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке п |
| а тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби шт |
| дила...{S} После оваког договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од |
| е написати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе разговор:</ |
| сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помо |
| их права и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом |
| грли себи сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних напада |
| ко које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весел |
| препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.< |
| помињала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да |
| па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер |
| з плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, |
| е, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох |
| о мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г |
| ти, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је в |
| ан пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да вид |
| ринти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер |
| Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Видит |
| о одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје де |
| едва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљено |
| половину; друга половина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После оп |
| ко се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p |
| Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али м |
| и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чи |
| жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити |
| /p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ |
| ам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> |
| ска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>После ових речи окрене се |
| ан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. — Кад |
| ли.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте |
| дина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећа |
| ло борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које |
| тежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бо |
| овима; све су се радости овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; пре |
| између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је уз |
| ао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Пав |
| ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазв |
| одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и |
| </p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је |
| о; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињ |
| твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећниј |
| и и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био с |
| е милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; |
| Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја |
| још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао |
| наследству остане.</p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из овоје сујет |
| d>X. САСТАНАК</head> <quote> <l>Ах, она мене љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно нам |
| ла, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад није злоставила, али љубави према мен |
| призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад |
| рцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„ |
| ом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз свој |
| Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, остави т |
| д себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна |
| а гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, дале |
| ам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало ућути, суз |
| божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учин |
| срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га склепта |
| одина ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„То није нико могао |
| сти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око |
| узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно погледала, и опет ми је живот нес |
| ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном п |
| ставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох |
| може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се доб |
| ш завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпе |
| е гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у |
| а!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а |
| у бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени |
| ше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>После |
| „Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела |
| секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те ба |
| учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву з |
| о, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш |
| узе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку те |
| у сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја |
| дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негује. |
| А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило ш |
| моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити ш |
| да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар |
| оју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S |
| Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити |
| рећнији човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац |
| оје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам |
| {S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у великом |
| ead>IV.{S} НАДА</head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође |
| ат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p> |
| знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама м |
| ите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини после м |
| у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам |
| , ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n= |
| e>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце |
| два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љу |
| те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али |
| и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живо |
| а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен о |
| да; мој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака ту |
| ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговим |
| Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — човек ком си ти пр |
| ; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне свога мртвога брата, о |
| не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“< |
| </p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ови |
| худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја позна |
| ила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Бо |
| радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгле |
| о, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не |
| е мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула. |
| нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда |
| те?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горк |
| е у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ за |
| тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господин |
| гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он |
| „У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једно |
| и целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не |
| м вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити |
| </p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љубити као што т |
| p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја |
| одговори:</p> <p>„Фала, господине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се ум |
| е узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му |
| и се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце |
| У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, о |
| „Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> |
| >III.{S} БОРБА У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз |
| <l>Да ти једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> |
| уда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам |
| знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, |
| да мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, ш |
| срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила |
| , како ме никад љубавно није погледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</ |
| јица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце у |
| Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} |
| таху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори после мало ћут |
| поведи се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се |
| би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам |
| да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, |
| сан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, св |
| ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегор |
| агрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз плач проговори |
| а срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и |
| кне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох |
| смакне онда може од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„ |
| p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет |
| љским делима — рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да н |
| } Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубок |
| то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта |
| раштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништ |
| епа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти |
| ако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се несносн |
| Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво за |
| ње, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад забол |
| никад није злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати |
| чно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> |
| Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Пра |
| бе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о части, богатс |
| “</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, к |
| подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и за |
| мени, презрително погледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће |
| ати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја з |
| зили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет о |
| е, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али не |
| p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за тв |
| годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која донос |
| и према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она је у |
| н је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не мог |
| не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа! |
| ајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за т |
| жите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упали |
| и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Бо |
| аношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо н |
| >„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам |
| сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову наме |
| хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко |
| расне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, |
| идео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео |
| тачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез |
| ком народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њено |
| .“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њим |
| њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако |
| смевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета |
| уке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде |
| ац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покој |
| n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну р |
| по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> |
| удије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> < |
| >„Сећаш ли се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> |
| „Је ли то послушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју по |
| мен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат |
| не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ |
| с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака, заиште кљ |
| ије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> |
| си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја |
| мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте њего |
| увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом сре |
| но, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, много |
| то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с |
| ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене |
| оје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој бра |
| у суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље |
| ве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S |
| ио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дод |
| ај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања проговори:</p> <p>„У је |
| нда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> <p>Младен подигне |
| ме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје |
| погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта рад |
| алити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје б |
| лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја |
| вати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p> |
| ре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима од |
| ћ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n=" |
| лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} |
| идите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ј |
| чеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„ |
| ти што он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>Мени се све наоколо окрену.{S} То није љубав; јер која |
| е, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми |
| казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под св |
| и. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за с |
| Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца. |
| Још једна четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова |
| а пијаца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху п |
| „Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на неко вр |
| дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћ |
| ао што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; т |
| ас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стран |
| себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> црта на њеном лик |
| његово је <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда чове |
| ви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох |
| </p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршиват |
| <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карар |
| ка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чи |
| у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да са |
| ана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је пр |
| > <p>Младен подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бле |
| од њихове куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец да |
| а напастовао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће |
| спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем па |
| p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај види вели |
| дине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ни |
| да.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се |
| а маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено у к |
| n="139" /> <p>Међу тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се од |
| </p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" |
| љање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенит |
| о ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со |
| оносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После оваког догов |
| путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође заглибљиваху.</p> <p>На после |
| да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па с |
| ушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету |
| у другим буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су |
| ли; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} О |
| н као лав.{S} Ова три човека на својима местима у највећој ватри тврдо стајаху као каменито сте |
| и, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> |
| осла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори |
| овници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> |
| га невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби ве |
| по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву руку.</p> <p>Св |
| м у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде |
| : молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчиц |
| рзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, д |
| одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало з |
| њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише по |
| сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са св |
| нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветном свилом.</p> <p>Гредице с |
| <p>Кад се код последњег пријавио, овај место одговора пружи му једну дугуљасту хартију.</p> <p |
| опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бу |
| што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба угр |
| ма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место одговора тек ману главом, па <pb n="8" /> се посл |
| желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се много в |
| та прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ |
| овори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љубити као |
| аш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} |
| лици: „Мир, кад ти рекох; седи на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој |
| а, парови разређени беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црнома |
| језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немилостивиј |
| , господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати.“</p> <p> |
| је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо м |
| је са својом младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџар |
| Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад слушао |
| она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној би |
| ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајс |
| ко 11 сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку к |
| телно.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зн |
| обом назад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповед |
| ме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — р |
| у.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од |
| несе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, устане па |
| ђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спо |
| главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе петраиљ, очита свету молитву и после р |
| е.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се |
| "5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељ |
| о поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, |
| ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичају...{S} Но, бра |
| амо с њима може разговарати.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као |
| а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљс |
| ше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће |
| сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кол |
| допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом |
| кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијане банде; док с |
| после онај усамљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пу |
| ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, те мет |
| че:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе |
| ле мало ћутања Бачванин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ |
| едно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи |
| у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много препатили, твој муж је |
| ог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком |
| ачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас огл |
| опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви троји |
| и крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом нос |
| е Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо |
| твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се |
| ма и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; |
| осмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у дес |
| ловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бес |
| е нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„ |
| у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што |
| кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имад |
| сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад шт |
| , остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одгов |
| с; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају |
| теже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Ми |
| После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се зе |
| ови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо |
| а раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше овде свршили!“</p> <p>Петар погледи свога д |
| бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо |
| голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо чим заслужи |
| д једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо примили од Ч |
| а ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један |
| ака и сокола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је |
| ам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако |
| пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — н |
| е једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему |
| у доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправља |
| , а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе |
| ио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који им |
| обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату м |
| брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све траже |
| о душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам |
| весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо |
| наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шт |
| их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неиск |
| рам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>П |
| к, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбац |
| њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо С |
| , ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи |
| примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан |
| у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S |
| и, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S |
| бвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивути |
| сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранич |
| аријих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати |
| виш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се н |
| сно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца даде |
| сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још ра |
| а одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођ |
| јством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} |
| њао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> < |
| о било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго |
| иловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не |
| е људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисм |
| доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори |
| а и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све дру |
| чања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала |
| и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“ |
| ли он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је |
| м живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без свој |
| о а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, |
| ш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџар |
| — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници |
| себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и прек |
| од мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога |
| вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбу |
| ео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је ист |
| е даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је |
| опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да |
| у лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петр |
| ину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало |
| мена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у ње |
| испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то |
| дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај |
| на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га |
| изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити. |
| огледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја виш |
| равих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када? |
| аше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И |
| кавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а ост |
| м је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у |
| чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија деца, па он не |
| на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео |
| лушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина до |
| >Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима |
| ашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској пу |
| туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, о |
| а не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљан |
| овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам о |
| ем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубок |
| Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Бож |
| Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су м |
| о сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на в |
| , о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, м |
| <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак и |
| ети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту |
| нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти |
| <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ниш |
| и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследств |
| рца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ х |
| ише гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Бла |
| к.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би |
| и како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. — |
| ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме ро |
| ломе свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са |
| из једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и |
| заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: |
| ам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да т |
| ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S} Пос |
| хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом гов |
| ђе да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен рече теби: „ |
| Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца састали, да сам и он |
| месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb |
| е срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страш |
| ма па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето |
| жбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите ми, господине, — одговори непознати — данас је 19 декем |
| је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и моли |
| је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се за |
| до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, |
| да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, ј |
| ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, к |
| шинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер |
| је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, ко |
| ум.</p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с к |
| ма се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима неср |
| е увек штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист при |
| „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст о |
| месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 та |
| ко њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја н |
| во чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава |
| за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог |
| греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> |
| другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква заповед |
| повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — |
| рст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу. |
| у с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу под |
| <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И |
| .{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи |
| је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, |
| крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило н |
| овораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто |
| а да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} |
| Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати о |
| д делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога |
| ући, — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да |
| био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код вла |
| а мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску |
| у, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p |
| баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишући нај |
| господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне св |
| Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Ш |
| о заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за |
| јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чел |
| е г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су п |
| спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ки |
| је дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које са |
| ослали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим имен |
| д Руже.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му ње |
| кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза |
| волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном |
| анац се насмеје.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено |
| моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија л |
| врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он бла |
| дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као |
| ну брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пал |
| p> <p>„Питајте мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима р |
| дило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће |
| е.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само |
| не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спар |
| тати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S} После напуни своју пушку, на |
| сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она с |
| — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чу |
| а — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} |
| е, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти |
| и мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бр |
| т, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жи |
| кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам |
| говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску п |
| идбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохи |
| но да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све прос |
| м те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</ |
| знице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим |
| ати; после сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени јед |
| је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја по |
| же, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне |
| па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. |
| мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да ка |
| е то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних |
| /> <p>Девојка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја |
| да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама ра |
| јаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S |
| l>Одрекох се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за ма |
| p> <p>„Младен.“</p> <p>„Младене, срећан ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умр |
| јим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце п |
| нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу |
| ена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели м |
| им се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох д |
| посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и |
| ати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љутине и бола; |
| је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити |
| <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у сво |
| још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра |
| о да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала |
| га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од |
| /p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у најве |
| ислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био |
| и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p> |
| којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умр |
| ност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а |
| на повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја |
| за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, |
| „<title>Младо Поштарче</title>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја с |
| гојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ |
| у да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она ј |
| господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо ј |
| а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код |
| — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја |
| није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш је |
| нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хт |
| ов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 |
| од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна |
| које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где с |
| ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за ко |
| и би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал |
| идиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова |
| а и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек |
| и допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио |
| а везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као ма |
| : </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја ј |
| <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се |
| ти сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љуб |
| n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга замет |
| p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — в |
| мене она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S |
| то драговољно, последња његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њ |
| има сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу М |
| head>V.{S} УДАР</head> <quote> <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p> |
| гу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p> |
| ла браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој бра |
| ка клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред мој |
| о, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она ме |
| и људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а м |
| вљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар и |
| Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ припр |
| ц — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески суд |
| била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са каквом га је љуб |
| Приђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли |
| тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> |
| Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован. |
| и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и се |
| че за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова |
| је место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у својим сватовима, је ли, |
| а до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одм |
| и народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до после |
| ечи дубоко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, |
| , али после уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све |
| Из које сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам доб |
| о патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам |
| ла као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио |
| плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју |
| ио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не |
| а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави п |
| иловаше као што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о т |
| ubSection" /> <p>Путујући из Швајцарске Милану, прелази се преко страховите вековечитим снегом |
| > <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна |
| прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја дру |
| ош посао, који пре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружин |
| е моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је |
| више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа неж |
| воје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим |
| лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насе |
| Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поно |
| l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови сп |
| , и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, к |
| својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихватише с |
| својим мирисом а тице песмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога |
| ет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по којима се класов |
| цветићи својим мирисом а тице песмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадг |
| .{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога |
| м а тице песмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а |
| оњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња |
| његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега скупљ |
| по осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачк |
| ођице, којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задо |
| ливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао н |
| молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n= |
| </p> <p>Каквих предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p |
| ло слатке радости, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је |
| о како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му рук |
| ла, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао м |
| мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, п |
| и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, а |
| , што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад |
| p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш |
| губили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књ |
| да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао |
| више своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на |
| Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер |
| е он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми вл |
| само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и па |
| ожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говорах |
| е сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се |
| њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја н |
| но било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде |
| . — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красн |
| /p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично.“</p> <p>„Је ли |
| /l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; |
| е купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја |
| оју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилиј |
| а у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од |
| а нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> |
| збирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском пристаништу у „<foreign |
| и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишт |
| тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон ож |
| грабише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с |
| бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био |
| да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, први новци за њег |
| тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може назвати с |
| ања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се збо |
| ош и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето шт |
| — неисказано.</p> <p>„Но није само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и ин |
| његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом |
| била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, не |
| оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p |
| а не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у свој |
| Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представ |
| еца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све |
| ата, које он миловаше као што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од дв |
| м на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љубио |
| м био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; св |
| ађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може миловати; мој Милан беше тад |
| ји бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био |
| а а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Ди |
| разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, |
| није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којег |
| ути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздржал |
| руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb |
| нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која пла |
| и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће |
| драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао при |
| есело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад т |
| и је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је ј |
| раза то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачем |
| Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{ |
| а ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи отк |
| Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми с |
| к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, немој ме оставити, него умудри ме шта да чин |
| је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за пр |
| ила, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као |
| и, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају |
| м ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и |
| деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју п |
| се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не мо |
| ницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци |
| т.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете веша |
| ош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо полудео!“ ре |
| је Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима |
| хо проговори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> < |
| а клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ |
| плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је в |
| ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне св |
| вртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде теш |
| авио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је из |
| вао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је о |
| то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш |
| > <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те г |
| само што оно не може назвати својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и м |
| шко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бог |
| галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ј |
| адин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и ње |
| ређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове |
| ди, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац п |
| сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Освану недеља |
| м те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена окова |
| ра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који |
| гла силазити; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она |
| мора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан к |
| својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једн |
| <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио бе |
| икад није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је ње |
| рећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у |
| и хтеде опет устати, пригњечи столици: „Мир, кад ти рекох; седи на своме месту.“</p> <p>„Пусти, |
| невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти |
| и, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> |
| е хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи полете као |
| отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ов |
| мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, |
| иканског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Ба |
| од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Руж |
| талу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убоји |
| уде још већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, — милина, милина, свуд милина. — |
| краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је н |
| мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају |
| /p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазит |
| н је стајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да |
| ле ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду о своме влада |
| Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега н |
| а и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хв |
| </p> <p>„Не мори се, господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи р |
| види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер та |
| и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; проклетници знали су како Србину на срцу л |
| <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми п |
| . три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру |
| p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу |
| е са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукав |
| још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе |
| аден говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само |
| и.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>После тога прође |
| о други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше он подуго |
| е разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, |
| од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручив |
| сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Та |
| <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако о |
| она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госп |
| их ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p> |
| и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби изби |
| дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, |
| и негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као с |
| тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она |
| ароду?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио |
| е и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како би |
| о је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па к |
| наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци из |
| цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, |
| ије!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није |
| ла туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце обузме.{S} За стравом тајна туга |
| адена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа |
| сног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школ |
| параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али она ниј |
| > <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, |
| подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси |
| а се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешк |
| по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Ка |
| за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од |
| его што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и кој |
| се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љуб |
| је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке |
| а одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути мислио — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у |
| , себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву с |
| ш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, |
| сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао та |
| икаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па си |
| срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам |
| нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, ј |
| како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја |
| ет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добр |
| а дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</ |
| Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општ |
| о на миру поштене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом и |
| и тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Б |
| нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p |
| а би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; |
| или на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опомињу, |
| етој глави српског народа, нашем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу к |
| људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</ |
| раморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са |
| тна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам |
| </p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке |
| /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три пут више новац |
| есе нам једно писмо један <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у прв |
| сеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, пов |
| ца сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом и бистр |
| а чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком и преварљив |
| а већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и пр |
| били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што се о |
| /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом |
| није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихват |
| "fr">fauteuil</foreign> — до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече Ружин |
| .</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њ |
| , па опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, лепим високим |
| е у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимал |
| ц, један Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватр |
| <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p |
| из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n |
| ош врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> |
| убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јан |
| оје сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам б |
| па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти |
| p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне |
| VI.{S} НЕЗНАНА ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си |
| и!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сат |
| оји можете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — одговори Младен — смрт не бира; онога ско |
| ишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простотом један из |
| уда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удовица.</p> <p>У првој игранци он је |
| држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа |
| >„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којо |
| није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела |
| оспе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дру |
| ром и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио од великог сва |
| о вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповет |
| {S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мисли |
| штрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хте |
| ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Т |
| Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, |
| знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је |
| х добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му |
| е.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа п |
| аветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је |
| {S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестано на коленима клечао и Богу се молио |
| и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи своје руке, као човек кад се пред светињо |
| uote> <p>Освану недеља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан |
| разређени беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту млад |
| о ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обра |
| /p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да |
| /p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада г |
| à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беше х |
| други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву других |
| уги становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи св |
| а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо |
| Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом |
| мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи. |
| на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њи |
| це му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство које овај говор |
| био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје |
| и да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој б |
| на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем |
| ера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да ј |
| на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У најпос |
| утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро вес |
| Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак п |
| <pb n="165" /> <p>„Те каково! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које за |
| ко се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућнос |
| чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — одговори Младен — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу д |
| запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни |
| а мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачн |
| се ми на обрану приправљасмо, господин Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску ка |
| рене со младом човеку:</p> <p>„Господин Младен, наш кућевни пријатељ.“</p> <p>„Господин Лацика, |
| ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била ра |
| који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио |
| уначки, одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, |
| мо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло |
| ајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нови бол |
| два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стај |
| 5" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја в |
| ју и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говораше своју исповест, после је смирен |
| рикрило под сенку.</p> <pb n="48" /> <p>Младен сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигар |
| _C17"> <head>XII.{S} ИСПОВЕСТ</head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женск |
| трепте у очима поштеног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имену можемо називати, кад се већ и |
| зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљивим уздисајем.</p> <p |
| неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, која није била закључана, |
| ао кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађ |
| рече?“ Младену његова играчица.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једн |
| оказати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по нар |
| {S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли тога младога човека, п |
| клептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пођ |
| е припеве уз наше народне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али н |
| д волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохујаше; после се анђ |
| окривши белим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он |
| који заиста несрећан се чињаше.</p> <p>Младен подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је измеђ |
| ром био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад |
| о није осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен после Ружиних речи, само је могао ове речи с теш |
| могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> < |
| традалнике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег човека, ког поштено лице пов |
| а као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отворен и окретан био, постаде у |
| рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пријатеље, искр |
| „Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стаја |
| опи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога |
| ружи му једну дугуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у |
| модитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти |
| као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му |
| соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пре |
| <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ћ |
| ла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, |
| све то од сиротиње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте г |
| >Vad rácz, hazaáruló</foreign>.“</p> <p>Младен је стајао прекрштеним на прса рукама, мирно и ти |
| ћи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази |
| дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати не |
| а половина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погле |
| ам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгу |
| Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Бо |
| оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p |
| и бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме та |
| се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>Младен подигне своје светле очи у којима беху две велик |
| мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> <p>Младен подигне десну руку небу, па од срца проговори:</ |
| рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> <p>Младен устане на ноге, скрсти побожно своје руке, и гла |
| амо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>Младен сажаљаваше кукавног тог простака; њему се чинило |
| „Младене, правиш ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — нас |
| сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен обадвема својим рукама стисне се за чело, баш ка |
| нити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му руком покаже место |
| ко да споменем свог побратима?“</p> <p>„Младен.“</p> <p>„Младене, срећан ми био!“</p> <p>„Срећа |
| ар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог |
| .</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, |
| тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи |
| ога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице |
| за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафалности па после одважно одговори:</p> <p |
| српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и |
| у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казујући ни |
| златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст у |
| ропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га милов |
| ао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку |
| говори им Ружин муж показујући руком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџби |
| е ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени. |
| у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам |
| ну.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у не |
| за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да |
| д.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно умотано и расплакано |
| омогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Младена оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, б |
| јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, сво |
| зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p>Председник суда, опака људа, запита:</p |
| а мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор |
| исвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пут цео |
| ола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад ј |
| ових речи запаливши своју цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више |
| шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови прија |
| свакидашњу молбу!“</p> <p>После ухвати Младена обема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуни |
| помоћи.“</p> <p>После ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу, на га пове |
| ом распаљена и склопљеним рукама молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у исто доба |
| ж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се |
| </p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у |
| шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припе |
| bSection" /> <p>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него ш |
| х виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакост |
| и љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама |
| бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих с |
| >И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадну, као да му је варница из п |
| /l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакив |
| е снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је |
| оји није издајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено од |
| у, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} |
| не око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се |
| ужу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је |
| њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат о |
| ома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> <p>„Хавана регал |
| један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте |
| гово остаде код Руже.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срц |
| е.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више т |
| сле погледа позорно свог друга.</p> <p>„Младене, правиш ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео |
| никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саста |
| гов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу у |
| кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у цел |
| то и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима |
| о је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај |
| ог побратима?“</p> <p>„Младен.“</p> <p>„Младене, срећан ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја ј |
| е са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познал |
| ара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у т |
| хе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</ |
| вичином лицу руменило се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело прод |
| ре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устре |
| а жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се зап |
| у то магновење њен се поглед сукоби са Младеновим погледом, који се у њу са очима пуним суза б |
| она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије, рукама својима стисне с |
| транца облије црвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу ве |
| мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p |
| јчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> <pb n="40" /> |
| е измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је б |
| ао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p> < |
| леда, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти |
| то му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било |
| стављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас |
| са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; |
| оваца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упит |
| на лепа црномањаста удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу |
| ским и скоро поверителним разговором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да |
| него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмил |
| кнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће н |
| во је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p>Младен погледа к вратим |
| ке се опомињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа маџарска господа ск |
| овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мал |
| м толико ласкања није рекла, колико сад Младену у ово неколико речи.</p> <p>Што се мајке Ружине |
| ија се сав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу д |
| им...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи гов |
| >„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p |
| рено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга полов |
| се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну |
| уби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себ |
| /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он прит |
| брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одгов |
| нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу т |
| бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи д |
| > <p>Хартија она, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателство у најстрожем смислу.{S} И |
| е његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милуј |
| :</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила би |
| драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружин |
| своје бледо лице рукама покрије.</p> <p>Младену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожа |
| оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је зна |
| >„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она |
| аваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ј |
| стованих.</p> <pb n="61" /> <p>„Али тај млади странац никад у кајуту није силазио; у лицу и сво |
| ме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су прав |
| е виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха јед |
| име, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше |
| сподин Лацика, Ружин младожења.“</p> <p>Млади људи погледаше један другог, странца облије црвен |
| вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом показиваше на ону страну од куд се чул |
| .</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, госпо |
| <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу хвала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од |
| ничари не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с прста једну златну б |
| речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, |
| ећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на |
| миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се милују |
| S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном џбуну к |
| подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{S} |
| ко други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p |
| лика гора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарче</title>,“ чинило ми се да опевам себе.{S |
| /quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које путује па спомиње своју плавооку |
| благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мн |
| анин љубећи и срцу стискајући руку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби уг |
| есрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је би |
| мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, к |
| </p> <p>„После нам доведе другог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поште |
| су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> |
| p>Младен рашири своје руке, обгрли тога младога човека, пољуби се с њим па му пријатељски прого |
| , скупише међу собом новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Његова удовица |
| ијатељ.“</p> <p>„Господин Лацика, Ружин младожења.“</p> <p>Млади људи погледаше један другог, с |
| викне после још силније окренувши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити |
| .</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткива |
| ст, и чудновата хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе |
| Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџ |
| вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том младом господину све како је било, а овај је имао врло |
| не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господин Младен, наш кућевни при |
| и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору н |
| уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младос |
| сне бољетице, на лицу моме цветаху руже младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајц |
| увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија кроз моје власи?{S} А данас мог |
| је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S |
| грачицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ И |
| <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p |
| к на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може милова |
| атки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом |
| ги један мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледа |
| си се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Млад |
| и се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се |
| </p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; — родио си се, па једном мораш |
| тарији уздахне. „Шта уздишеш? — продужи млађи прекоравајући старијега. — Не показуј се да ти је |
| А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Пре |
| двема рукама покрије своје лице.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова |
| брате!“ промумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пу |
| "36" /> <p>„Тако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба |
| о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено им |
| као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, он и |
| ој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хр |
| <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па са |
| а друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се |
| дне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царско |
| аст и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — реч |
| никад нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше |
| е Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби ко |
| устињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасно |
| али, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и мн |
| год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде напи |
| p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме ру |
| Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непри |
| година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из |
| илишту, као највећи зликовци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи |
| /p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није могао поз |
| на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>О |
| , обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им пону |
| ас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно рам |
| и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце про |
| лили за Српство, беху у српском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојо |
| господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" /> није чудо ш |
| и оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb n="3 |
| ни још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд су пушке пукле: на з |
| ам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога |
| /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне |
| p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једно |
| љења, јер кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништ |
| ни сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не бо |
| ма о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест, па м |
| удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје |
| не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики би |
| у је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — већ ј |
| нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо. |
| вори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> < |
| ици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ива |
| срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто |
| ове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n |
| ладом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотри |
| чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако |
| које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а |
| ко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, мно |
| говој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност његове народн |
| бог мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„ |
| продужи после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту бол |
| дне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> |
| роси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво у |
| ноге тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна |
| ме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је |
| руги пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше на пиј |
| амо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, пре |
| p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио беја |
| саве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном трпези |
| могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути мислио — продужи Петар после дугог ћутања — |
| и жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху |
| о смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на душу и на |
| >„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник |
| ј час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у д |
| оспођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много скривио; |
| много препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао |
| ужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> |
| .</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху |
| дајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто пострадао; о |
| рпски народ тако љуто пострадао; ови су много криви том несрећном рату, у коме се толико крви п |
| е ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мен |
| он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба, од велике бр |
| м био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви би |
| ако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа |
| ило.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p |
| био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бо |
| би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p |
| м, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, |
| ина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не з |
| забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке |
| којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} |
| „Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — |
| а после тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“< |
| ва ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе д |
| а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се |
| Мене нека секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме |
| кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми ота |
| ве просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... |
| их један часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не |
| нству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам |
| си!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бо |
| Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо |
| лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</ |
| чинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али пос |
| године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — |
| ца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — одла’н |
| мислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме |
| остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где с |
| остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу песму, к |
| вори предубоку </l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l>Од кад с тобом се опрости’,</l> <l>Одрекох |
| ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мре |
| оведити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био. |
| инити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и тим не |
| воту поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је |
| и дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се |
| ропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их в |
| за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној |
| е ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде по |
| ој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је |
| мах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног |
| м хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца н |
| .{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаск |
| ебе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њ |
| ти утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја |
| ли вас назвати својом?“</p> <p>„Питајте мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — м |
| </p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он |
| слетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце |
| човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може м |
| ш један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра не |
| <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој |
| анили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} О |
| воме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла су |
| к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечала је једна жена и склопљ |
| е код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту у |
| огом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где |
| — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“ |
| би ме, проклетник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека страва, као д |
| маде исеку.{S} Једва је председник суда могао утишати народ заповедивши момцима да сужне изведу |
| правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које |
| > <p>Младен после Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно ј |
| ећа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се после |
| , <pb n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово остаде код Руже.</p> <p>„Г |
| > <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље |
| су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим |
| страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помислити да познаје што лепше од охолости и о |
| дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући саста |
| ога детинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, |
| ишта опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} |
| и не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у ј |
| ац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„З |
| м муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној |
| е запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети на улици, све се то прикрило |
| мен, о којој он није никад ни помислити могао да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше т |
| .{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не да |
| ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју н |
| сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смрт |
| а сам прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и |
| од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа б |
| и му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му бра |
| а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> |
| м занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се представљало да се свака сл |
| знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће |
| ако љуто опустише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, ком |
| о, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао с |
| ри да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја |
| којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног |
| а тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке битке, кад се раз |
| ико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потов |
| ивота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све з |
| , али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срб |
| еднаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек мо |
| је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га |
| овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху.</p> <p>О |
| <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на |
| брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и |
| тела у његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пу |
| сности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже м |
| /p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути мисл |
| о у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци |
| ну своје народности.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, |
| зрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен није веро |
| </p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као |
| иди; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који |
| те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за |
| вом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много с |
| ажаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце мога |
| игрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу |
| ја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаш |
| , — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај |
| Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи минуше, али т |
| .</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p |
| ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну дове |
| суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај поглед, него спусти своје очи, руке |
| тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> |
| њи са својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и |
| азио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламенита српска песма:</p> |
| и, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем |
| да и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме оста |
| а.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога кри |
| а га је тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно |
| тави са речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас |
| не.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако |
| ника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. Го |
| те само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповедао да си и |
| са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пруће које о |
| ладену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим п |
| џари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. |
| смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од |
| моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу |
| зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти |
| једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обран |
| це, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу н |
| беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавиц |
| "31" /> <p>„Сирота Анђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била |
| цати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пу |
| песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабри |
| еличан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p |
| ру на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до |
| ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало д |
| заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиља |
| им француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима материн језик.</ |
| ље од канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше |
| <p>„Мој отац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спавати |
| уга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама |
| каже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Ст |
| ; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цв |
| и бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од мене |
| е срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чуд |
| ја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си |
| шивао своју дужност међу онима, који се могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје н |
| свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“< |
| ла они се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у колима остати, јер су их путовође уверили, да |
| а собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу соб |
| ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала теб |
| p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то с |
| .</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и природну кр |
| ешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га поглед |
| осити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим гор |
| тадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} О |
| ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих |
| а знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу п |
| оним људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе |
| иле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та разговор је врло с |
| добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p |
| ери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила |
| с добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш к |
| Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и п |
| племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А |
| <p>„Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом ко |
| } Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако м |
| и не може, где се становници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту |
| не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n |
| а шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, само да с |
| ако је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет |
| те мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејаст |
| нека себи представе што дражесније себи могу представљати.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| миљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени |
| ина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио |
| ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати. |
| оворити:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе св |
| дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> <p>„Питајте мога поочи |
| која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> <p>После се молио Богу. |
| чно.{S} Погледај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ов |
| и може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане не |
| он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, |
| ?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} К |
| душу своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама |
| д ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити својом науком: главни |
| увити то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чини |
| и пријатељство, — а сиромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да д |
| е смртна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад |
| њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео х |
| жан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове с |
| поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су |
| .</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умри |
| а жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад |
| ива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој уздисати, брате, |
| е она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним човеком.“</p> <p>Хартија |
| није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> |
| ом; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни |
| ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме |
| квих предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карло |
| али један против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У |
| ма своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје неж |
| ло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у |
| подине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закон |
| пека африканског сунца скоро сносити не може, где се становници по сата не могу упустити без до |
| и.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном |
| , дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И |
| ривлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме |
| непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што может |
| ивадама, пашама и пољанама, које око не може прегледати, по којима се одрањују силне ергеле коњ |
| иловање створено, да не само што оно не може назвати својим што милује, него још и оно му се от |
| ужи Бачванин после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најма |
| чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика себе н |
| син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд |
| лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнији |
| ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Кра |
| браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком стр |
| ањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам т |
| ј.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо н |
| ко безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И |
| - један часак, један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb |
| бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, |
| оже мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> < |
| за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити како се ту забављало.</p> <p>Прво, дру |
| о сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господин |
| ли на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та |
| био.“ „Нема тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни от |
| за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да други и |
| ова.{S} Све што човек јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А |
| и што човека благословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било к |
| нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог једног младог гос |
| губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Ка |
| беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који |
| непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит на |
| аде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања |
| обом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали |
| — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да зна |
| још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам |
| ег брата, које он миловаше као што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца |
| тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“ |
| ља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.< |
| едан пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су |
| коумним жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да |
| као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>Пос |
| душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чини |
| ћете изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три доб |
| овори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу.</p> |
| {S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао |
| јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p> <pb n="16" /> |
| као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо к |
| ослове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали |
| школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расуди |
| ишта; — тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћ |
| јника.</p> <p>Младен, кога сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су мо |
| ше можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јест |
| !{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо полудео!“ рекне један |
| S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш. |
| хову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то благ |
| ужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро |
| е може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам |
| и мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — одгов |
| ити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Ид |
| ај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су |
| ијашу:</p> <p>„Шибај, терај што наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошин |
| </p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на |
| убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад |
| р нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А |
| илишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Мл |
| ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја в |
| о је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је б |
| мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, к |
| „Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не зна |
| евљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју |
| али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</ |
| дигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти |
| иња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарасто |
| мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему ви |
| рећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p>Млађ |
| аће то, мој рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађега, |
| оче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овак |
| јанић са три батаљона одморних хонведа; мој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу др |
| ј рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне свога мр |
| он миловаше као што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — |
| , дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио |
| жљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па |
| ам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало ћутања, — то н |
| р сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза к |
| кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се |
| ва несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеос |
| е на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши с |
| /p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он |
| код куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој отац, који се научио <pb n="12" /> свак |
| дује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој отац, који се научио <pb n="12" /> сваком изобилств |
| — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома |
| на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој от |
| ванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда он има |
| воје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је ње |
| ја мила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут сас |
| да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и з |
| видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми беја |
| еђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу дру |
| осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него |
| ја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу |
| ма, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог влад |
| /p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} |
| укама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="13 |
| ме како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на |
| као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако |
| Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> |
| го ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори после мал |
| игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог бл |
| х дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су |
| оже тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, де |
| у?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па |
| та ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Ал |
| и </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болов |
| у били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо |
| о.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да |
| то се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутел |
| S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да |
| > <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз ма |
| кад се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда |
| едног коња, који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте |
| мо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је об |
| </p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој |
| добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ |
| од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином |
| > <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, |
| воје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из |
| њено име!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери |
| /p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на |
| Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том младом господину све како је бил |
| е ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форинти, које му је о |
| а нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро се могосмо о том увери |
| томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене. |
| оже да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја ви |
| много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела |
| полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, господи |
| не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би |
| срећан ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи ост |
| весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — т |
| на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је с |
| ав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} |
| нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог стар |
| окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, |
| — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу при |
| миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао о |
| и, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са веро |
| гу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Мла |
| снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он |
| ога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с о |
| мисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изв |
| тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рук |
| ће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Пав |
| љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врл |
| омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине |
| вест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после о |
| ам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштова |
| коме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог |
| “</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се |
| господарство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, верност |
| тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода моја мати; |
| ари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам на |
| олове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се н |
| у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ј |
| ли зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чиву |
| У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је |
| е он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Т |
| аз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не зна |
| си ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми |
| то је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Гра |
| а сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. |
| ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености по |
| моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и по |
| ога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си ве |
| мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и поче |
| у сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с њенима меднима устима; пољубац плане, а у п |
| "173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} |
| вима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни п |
| има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћ |
| ју написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо |
| ино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се |
| долима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакрива |
| младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер ба |
| пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога бра |
| ом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за как |
| ма мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она је у суза |
| ство што ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери мој |
| с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити жало |
| ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је |
| едила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама за н |
| понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, |
| и се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао |
| Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што |
| т; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад |
| он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> |
| нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кр |
| > <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који није толико уморан као мо |
| упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много препатили, твој |
| осним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. То |
| ам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до |
| покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти |
| ко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, ма |
| е и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> |
| ећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам |
| живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и |
| је кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жал |
| естано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам својим очи |
| то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја |
| ОЧЕ</head> <quote> <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> |
| о:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам својим очима веровао и |
| </p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на све |
| својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је |
| p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме |
| а вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаству треба, па мора |
| људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога |
| врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, преклињати и обећават |
| се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе н |
| пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо |
| .“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то |
| ћом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си |
| ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја |
| у, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ р |
| сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помисли |
| о бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. |
| десмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се |
| ји цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео |
| ан себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Ј |
| {S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан |
| је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> |
| а порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болеш |
| о, спомен прошлости тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за углађе |
| тврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је |
| мах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, — |
| а зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143 |
| ости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија кроз моје власи?{S} А дана |
| ир с неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти |
| ацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, мо |
| ad>XVIII ГУБИЛИШТЕ</head> <quote> <l>Од моје ће руке погинути!</l> <p>Пјеванија.</p> </quote> < |
| бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се |
| p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.< |
| ебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу гл |
| школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиро |
| ти:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви |
| аћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило своје пос |
| рала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љ |
| ћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, |
| .{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S |
| а као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на |
| е никад љубавно није погледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„М |
| руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у кој |
| своју породицу упропастио.</p> <p>Лене моје читатељке опоменуће се о оном, што смо у почетку о |
| V.{S} НАДА</head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> |
| ћеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је |
| ам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — проду |
| а мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, д |
| роз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће |
| пенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, р |
| е не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћ |
| p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађа |
| е могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — |
| оја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запе |
| рости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен доби |
| на ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја |
| ле ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти сам |
| о моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је |
| тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох |
| љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад |
| е ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђ |
| поред моје младости седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и |
| јцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре |
| пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мисл |
| S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„ |
| им: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете м |
| Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?... |
| нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S} После |
| н, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говор |
| јер, кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а т |
| ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто |
| ју — ах змије су ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и н |
| 3" /> <p>„Јер кад се опоменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> |
| ало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Т |
| едати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„З |
| азум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти |
| м би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опрошт |
| ком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два |
| узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме п |
| ћ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла |
| е она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја у |
| м.</p> <pb n="126" /> <p>„Смиљано, чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју |
| с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S |
| бити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје м |
| е?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жер |
| викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив |
| оју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се у |
| ара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</ |
| .</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважност |
| не моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са |
| иташ?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њ |
| га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу ра |
| ти, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, |
| га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедал |
| овит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Пе |
| жар у собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт |
| да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; |
| азано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у жен |
| дмах посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим меха |
| и злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећ |
| p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби доша |
| ор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у |
| им и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један п |
| о до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцима |
| прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, које |
| оменом остане тако драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако |
| вши тог човека, страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маг |
| две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам шт |
| сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отрг |
| недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служб |
| оће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар |
| у погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и моја љу |
| ај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он |
| је ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све сн |
| ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И |
| колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, не |
| снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђерд |
| х ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сиротној породици, — колача и шарених јаја деци з |
| ху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти |
| астане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни |
| ве Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ |
| сти; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласка |
| авља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немо |
| им јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрест |
| м ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се ра |
| до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређи |
| о талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и доби |
| га живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које није томе криво што сам |
| остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе ост |
| кло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <pb n="31" /> <p>„Сирота Анђ |
| ="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и п |
| ре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао ве |
| ако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А |
| немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а т |
| p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> <p>После ухвати Младена обе |
| {S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме |
| да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> <p>Младен подигне десну рук |
| дбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милин |
| м је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у бли |
| > <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумел |
| не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја с |
| о међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам |
| , а џебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке ч |
| нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — продужи |
| а никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад са |
| и се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њ |
| што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, посл |
| ти. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом св |
| енчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! |
| одужи:</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамач |
| <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="20" /> |
| удно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена |
| знао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад човек као капља; ноге |
| ек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом |
| тој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи прому |
| ао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припознаје ко |
| живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> <p>После ухвати Младена обема рукама па му |
| г послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> <p>Младен подигне десну руку небу, па од ср |
| народа, нашем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадн |
| вим жаром распаљена и склопљеним рукама молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у ист |
| — пред сликом мајке <pb n="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бол |
| <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те |
| да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком сиротану, кој |
| Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему ша |
| е до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и |
| тоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом |
| је руке, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено проговори:</p> <p>„Продужите, продужи |
| их молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако |
| викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цел |
| плави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпу |
| рећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога |
| S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све беја |
| ла је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисн |
| ти.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Н |
| се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек један пут је уздах |
| знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за мо |
| ветити? — Мани се освете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е |
| а једним погледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> < |
| отан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бит |
| /p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Да |
| јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је |
| на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p> |
| {S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох. |
| нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што вам је и дужно |
| </p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па |
| ? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на п |
| му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није усл |
| ће наслађавати се сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу с |
| непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свог |
| Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне д |
| о сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочи |
| S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим |
| то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га нап |
| неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и |
| се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хај |
| {S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети крепки |
| огу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</ |
| ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође „Ружином |
| Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, |
| ма, па плати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му од |
| ртвачке сандуке с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спустише мртвачке с |
| мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинул |
| сповест, после је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p |
| Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом |
| к метнувши на себе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се |
| агрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на моли |
| оје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакат |
| ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово св |
| ожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не ди |
| о се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта ж |
| ћи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; б |
| доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; в |
| ко је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} |
| 59" /> малодушан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они м |
| ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала |
| пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смил |
| свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју г |
| жају, у коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе |
| о и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, је |
| {S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође зго |
| и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После устану, окрену се свештенику, који |
| инише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог |
| постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе |
| шу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и брани |
| за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та ка |
| ало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми |
| вљу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до к |
| p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би мо |
| после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећн |
| !{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно дру |
| лаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти |
| ма тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„ |
| плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти р |
| е једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио |
| небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, |
| несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слоб |
| срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила крас |
| ду с врата.{S} После неколико тренутака момак дође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, |
| више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ ви |
| ја цигаре.“</p> <p>Стражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часко |
| и ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак окрене се онима, који су у углу седели, и немилос |
| “</p> <p>„Овај јо полудео!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи |
| омак дође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, п |
| к мени један маџарски официр с неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми доне |
| лом нашем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —< |
| ама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика |
| га света.{S} У детинству <pb n="178" /> моме непрестано болујући нисам ни једну радост уживала, |
| ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собам |
| > смо врло много препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му |
| коју сам као матер познавала, у целоме моме животу строго држала, како ме никад љубавно није п |
| лио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и |
| очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти р |
| ма, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не п |
| у оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути |
| а никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети ис |
| <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме |
| а свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи |
| у службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> < |
| зела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љ |
| је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верн |
| ио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задово |
| , отресох се несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже младости; јато обожатеља опкољаваше м |
| о моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила |
| осподину Лацики,“ рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, г |
| „Јесте.“</p> <p>Председник зазвони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвила |
| тедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце н |
| пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамн |
| вши да се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} Посл |
| е ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга т |
| о на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Мило |
| скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, ју |
| “ проговори Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> < |
| у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаниц |
| н пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о |
| покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и иж |
| нде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се један |
| тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек п |
| > <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи м |
| мене љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младе |
| му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет |
| ик суда могао утишати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div typ |
| е, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чист |
| мах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању х |
| но ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Ме |
| дан беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио |
| тар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а другог од |
| сле мало подсмејателно продужи:</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још дево |
| о нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у к |
| и него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек |
| ије на продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља т |
| са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за |
| бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње |
| е Немац улазећи у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заи |
| — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што |
| ија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али |
| био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је |
| . Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен н |
| <p>„Харамија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И пос |
| умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морал |
| ла господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше с |
| и се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на |
| јој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им |
| од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“< |
| цири, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све своје па да ост |
| ћи да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће и тамо распитати за |
| срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху |
| сам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, зн |
| пут постаде неисказано тежак, путовође морадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута с |
| "66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом облада с |
| ост.{S} Међу највећим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је п |
| је на једну хартију написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} О |
| дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису ник |
| јамачно није надала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изглед |
| те те љубавне ране, да сте се панцирима морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од |
| ти или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у |
| “</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али мо |
| у бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, покл |
| са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом посл |
| ас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан |
| а зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао на Бадњ |
| <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мо |
| више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути мало |
| ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете н |
| та, срамота!“</p> <pb n="141" /> <p>„Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Бог |
| не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам наш |
| чинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ниткову осветити!”</p> <p>„Осветити? — Мани |
| ао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толи |
| би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају карловачку околину, не |
| ох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим |
| о од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних но |
| је имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је себи пр |
| ти.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља и у |
| јатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и |
| дних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би |
| којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај |
| носио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, — а сиромашак само онд |
| е ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирн |
| а, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај је знао д |
| ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умир |
| а знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опрости |
| ли ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете |
| д смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себ |
| то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и |
| е, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. |
| ећи старијега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} |
| ише није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казива |
| говим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао |
| го бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад |
| учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој |
| за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је |
| не, па поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — ре |
| 8 сати борећи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу |
| боко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врл |
| од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с миром само на твоме месту, т |
| тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је |
| је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тр |
| еху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора није |
| e of the great Britain</foreign>“ један морски лађар приповедао је другима:</p> <p>„Како се на |
| они, који су га миловали, на Хамбуршком морском пристаништу у „<foreign xml:lang="en">Cafee of |
| леже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у |
| човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Путујући и |
| ле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење |
| какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није с |
| г.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb |
| о је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стај |
| ом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред |
| Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за |
| , ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сиротној породици, — |
| о на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си ти?“</p> < |
| да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се пока |
| и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који имамо код Чив |
| више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. |
| е поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, јер дост |
| аха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако зб |
| нај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, |
| Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>М |
| ше.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да б |
| ет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то м |
| бе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непрестано имати, најноблији ек |
| гу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за ос |
| „Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде с |
| био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спасла |
| </p> <pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> |
| дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопал |
| >Млађи ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нис |
| розор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после тога врата се |
| и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Млад |
| сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја виш |
| н за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, |
| га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у кр |
| </p> <p>Млади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а к |
| ебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова чул |
| задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго |
| ти устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи пову |
| сле тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме са |
| ају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара |
| зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p |
| тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <p |
| ружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје |
| еху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.< |
| човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb |
| обним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов б |
| е тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза |
| његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А |
| међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми за |
| Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми |
| пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, своје лице |
| о и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за сра |
| види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос |
| познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно |
| ац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђор |
| вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Мл |
| нута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један све |
| ву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки |
| к.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свештеник очита молитву и тихо |
| етне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне поплаветне, |
| се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <m |
| ак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> |
| друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увукао био |
| рче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љуб |
| ентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу |
| мене остави!“ После тога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по |
| уг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отвори |
| м гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад |
| на је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у великом насле |
| читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господин |
| и били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, |
| човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухва |
| која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, |
| обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над |
| бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не зн |
| .</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тронути |
| н Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S |
| есрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови. |
| д прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ј |
| олиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски |
| куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он |
| у не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га пон |
| душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... |
| да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мој |
| ога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p |
| е судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти ка |
| заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прек |
| рећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му ми |
| ведивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, до |
| ном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас |
| живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му б |
| елики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што |
| <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође |
| а огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо |
| прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку св |
| ре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад |
| пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p |
| прогута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку песм |
| погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с п |
| лети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке |
| <p>Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалил |
| још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје |
| Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе он |
| ао да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне св |
| о с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти |
| опирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна |
| ебе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је туробно |
| земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></ |
| ого скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; |
| стрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту |
| <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> |
| ; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Р |
| а имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва че |
| тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Бра |
| јаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе н |
| са звиждукањем бедујинских танета, која му око ушију пролетаху.</p> <p>У оваким приликама ретко |
| беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати ш |
| је па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може ви |
| би је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му |
| пан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што |
| их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника о |
| ох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено П |
| вац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе се |
| тког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" |
| ко ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да |
| дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа |
| к поњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет |
| нај нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти ја |
| воју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине м |
| <p>После ухвати Младена обема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућ |
| ао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити |
| тога младога човека, пољуби се с њим па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не |
| и, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој |
| прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратима?“</p> |
| елује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек што учини прот |
| оји може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари ж |
| лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после ка |
| арама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на |
| е му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Св |
| p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, |
| аден, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бле |
| ба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом |
| ог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху |
| е зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> < |
| е с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диван |
| орити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} |
| века, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласо |
| рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: < |
| је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курја |
| е ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не хтед |
| дужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сирот |
| лонивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испр |
| мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет мо |
| имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Ка |
| ње које бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек |
| ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није ш |
| екао би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток п |
| он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу |
| ој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад |
| p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ак |
| НА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака клета |
| ди као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својим |
| који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти |
| боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, |
| “</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатн |
| праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљука |
| скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која се поносито уздизала међу |
| тумара, <pb n="77" /> па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један пр |
| твога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га |
| ад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од рад |
| лако могао преварен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда н |
| мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и гл |
| његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању |
| узајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао |
| ога који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи |
| лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима св |
| две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна. |
| стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени з |
| риђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија |
| и сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згр |
| г опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинит |
| утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорил |
| он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за о |
| мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа |
| сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да |
| уста брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та |
| р видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му се накостреши.</p |
| /p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, |
| х г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — |
| о носе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике цр |
| <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила |
| е као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину је л |
| рети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмех |
| у је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављ |
| уд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири своје руке, још један часак — и на њего |
| вољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбару |
| еним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар |
| пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једно |
| екиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спр |
| /p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учи |
| отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали |
| што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не мо |
| каје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново узаври, и он с на |
| стано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се сми |
| о не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали. |
| а.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — |
| махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за дана |
| /p> <p>„Младене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана |
| ду беху челични панцири око срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад ј |
| и, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> <p>После се молио Бо |
| ажио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да ј |
| дин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се |
| , овамо наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало |
| 80" /> <p>„Он није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута |
| l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло о |
| ен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија |
| црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим д |
| да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске |
| ј свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, кој |
| ли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву руку.</p> <p>Свирка од следеће фигур |
| њег пријавио, овај место одговора пружи му једну дугуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа, задр |
| јој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не |
| у заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај |
| склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, |
| благосиља једног младог господина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао |
| па жалосним погледом промери онога који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским г |
| и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавит |
| е се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њим |
| .</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тог |
| Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је би |
| ји је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — неж |
| ође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? |
| а земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице |
| више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори му један Француз уљудно — причекајте само мало да се по |
| ш од милине.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.< |
| чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с миром само н |
| бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда? |
| оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да |
| је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи гре |
| што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам |
| о свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти р |
| старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши. |
| удућност, — будућност његове народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није |
| мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„П |
| еда.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„ |
| азговором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом о |
| гаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, свога бл |
| несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћ |
| хтеде тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</ |
| ћу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љутито проговори: „Је ли то послушнос |
| н плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у |
| </p> <p>Младен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p> |
| т узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то ј |
| мо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p> <p |
| ње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ ч |
| Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, |
| рекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, ус |
| ресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао |
| те све, што је од њега тражио, предавши му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо с |
| ости, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</ |
| ранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузам |
| </p> <p>Пре него што ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећ |
| ћао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се друго |
| ене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> < |
| на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини мил |
| г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу |
| мпањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањс |
| и је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, |
| поведе их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срце |
| много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе |
| II.{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини |
| мисли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад |
| своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше св |
| ушманином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{ |
| >Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио |
| стеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код |
| ер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих не |
| г лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети |
| од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени ј |
| чију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова |
| <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из црк |
| звати својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Мл |
| о са својим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он с |
| , он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти |
| и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог |
| милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу св |
| оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то |
| отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему поста |
| је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била преко по |
| су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким |
| и у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст |
| > <p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаш |
| одином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој бр |
| да да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај |
| итисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком |
| /p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван се |
| еговог простака судије пресуде, продаду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до посл |
| и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те с |
| це, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и |
| е и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не |
| е чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам дан |
| просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема нов |
| лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако ум |
| лаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</ |
| а на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била |
| имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје |
| као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље |
| је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да |
| ко драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љ |
| отпади се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако ми |
| асу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам |
| у реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који |
| оже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb |
| видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он |
| воје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубре |
| ан старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му |
| ој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — |
| Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је свој |
| мах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p |
| хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу |
| "152" /> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошл |
| зе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који |
| дежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачу |
| оштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, о |
| ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</ |
| се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — да |
| е.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља |
| арљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} |
| и не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то беја |
| <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком на Младена; — ово је од оних, који |
| д срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше |
| е знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас нећеш обма |
| си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недр |
| еши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадо |
| поведала Младену, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, к |
| ћу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја |
| да бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n="102" / |
| , а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и у |
| н срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да |
| >„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Б |
| ао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељ |
| “</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој |
| вори српскога народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, кој |
| ину Лацики,“ рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођ |
| Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога |
| p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што чо |
| на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам ис |
| публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи |
| шту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се у |
| а.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не |
| и у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Господине! — викне пос |
| >„Путинци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво усколе |
| к је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, ш |
| .</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — |
| ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже |
| бе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде |
| Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n= |
| још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најб |
| А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p |
| <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад сл |
| де неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напре |
| рањивала и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и пош |
| ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p>После тога приђе к постељи, разву |
| о, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Стр |
| ваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у к |
| и бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„О |
| па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p |
| лаву и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p |
| "102" /> <p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„У |
| ти.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове под |
| p>Пјеванија.</p> </quote> <quote> <l>На муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </ |
| d="SRP18520_C8"> <head>VIII.{S} БОРЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> < |
| јвећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по том |
| мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није женс |
| а радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо |
| у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као какво плавокосо анђеоче.</p> <pb n="107 |
| м угледном кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу хвала! |
| <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да |
| >Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да им |
| <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја су |
| Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је православно гробље |
| <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло с |
| /l> <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p |
| Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње игранке прошло је |
| <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство о |
| /l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном сва |
| <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. томашке пропасти у Субот |
| пенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.< |
| ри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који ј |
| ћом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из кућ |
| , црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше се ништа опазит |
| она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама за наследс |
| —</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са |
| вирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, који имађаху прав |
| него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми с |
| ула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са собом одн |
| етеним власима, са раздераним хаљинама, на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка д |
| у, од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским |
| и; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукава |
| данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, |
| ах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га |
| ије, сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са широким ободом, а на ног |
| мах сам се тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. |
| оро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> |
| “</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би |
| дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="20" /> добро, по сел |
| ић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси |
| жим, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> |
| мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ни |
| е био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за ка |
| а — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гр |
| и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дука |
| девојком, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже младости; јато обожатеља опко |
| оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском пристаништу у „<foreign xml:lang= |
| ћи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> <p>Младен подигне десну |
| и је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше с |
| ед твојим вратима, под твојим прозором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће ко |
| ежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху њ |
| људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече лего |
| сам намислио.“ После тога поћути мало, на после тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш |
| латна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше |
| притрчи, мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на ками |
| мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зу |
| екоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стр |
| он подуго тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном |
| риђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом кам |
| кшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; з |
| увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на св |
| на за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он. |
| у — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп |
| де на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била |
| о у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једв |
| ктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се |
| жи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве с |
| их очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њ |
| бачен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски изра |
| два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> < |
| и на њему су љути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв ус |
| идевши тог човека, страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту |
| клињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не из |
| а његовом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња б |
| воју подигне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.< |
| толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин толик |
| потуцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађо |
| и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са |
| у плану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа |
| дан барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите се |
| освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, |
| .</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бо |
| у забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41 |
| м своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити о |
| где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине ш |
| као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака |
| овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нека бу |
| , и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Ј |
| не Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lang="fr">fauteui |
| а кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и нико |
| p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с так |
| и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало је |
| шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</p> |
| ноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <mil |
| ко ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа |
| С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p> |
| , баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{ |
| во чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више г |
| чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим |
| ; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и м |
| смо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што т |
| осрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човек |
| ога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али |
| и телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу пр |
| , све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их |
| се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачв |
| ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, кој |
| тери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач прого |
| нош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ |
| подигао се светој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, |
| прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, це |
| е он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да м |
| тога подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, |
| зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свештеник чита; „ |
| је од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је |
| аци крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и з |
| дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више тр |
| ао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину преселио, осветли лепо парк.{S |
| проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p |
| ак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима у највећој ватри тврдо стајаху као к |
| и будем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удов |
| Њему се представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та |
| коса с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као што свештеници православне источне цркве |
| S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — |
| у, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једн |
| подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе које је |
| 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљуб |
| 8" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ за |
| за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човек |
| света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.< |
| као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим г |
| та не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је с |
| аво ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је |
| чеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџа |
| </p> <p>Једни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљон |
| да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџ |
| p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни |
| Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда могао утиш |
| е.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горе |
| нији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после м |
| лагослова; нама за наследство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби тво |
| је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиш |
| дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао д |
| и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p> |
| е другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви! |
| њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је први замета |
| аличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се на |
| е — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. — |
| има се класови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру голог |
| е.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај с |
| болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у и |
| а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам |
| и, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они |
| ла и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама с |
| руговима; све су се радости овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; |
| е господска, изражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледа |
| е ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озб |
| .“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од |
| ило, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мрш |
| јаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што беја |
| Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати |
| га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби |
| досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ П |
| говољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност |
| а, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је |
| екох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба ж |
| " /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати |
| .</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола пос |
| оје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да |
| .{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{ |
| ато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одб |
| ћивао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну р |
| пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети за |
| ишта, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после |
| ло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју |
| угачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обично прос |
| о дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како |
| ће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код ку |
| стојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема |
| лисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; |
| и дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше п |
| губи се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Бо |
| су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се |
| беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостион |
| вали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, |
| молитву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> < |
| ких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрост |
| не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат п |
| илуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности |
| риповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац сед |
| праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ с |
| олови натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством рекне:< |
| ветле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава б |
| } Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу оч |
| оживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од небесн |
| се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братин |
| ем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а ба |
| моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо |
| Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну |
| је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици ни |
| ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити |
| рође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред |
| нти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити и м |
| ледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изр |
| едан млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па |
| ле ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим ск |
| „О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} |
| орила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зел |
| де, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је њег |
| ла, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер др |
| лу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час род |
| се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата |
| еће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Vad Rácz?< |
| а су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо |
| ла најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно |
| ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да |
| жа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p> |
| тије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова ј |
| г истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћућ |
| Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Ко |
| потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уст |
| напредак своје браће, који носе оружје на обрану српских народних права и на обрану цара свога |
| ити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} А којима ово не могаше б |
| им дугачким брковима, стаде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обран |
| >По удовичином лицу руменило се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весе |
| ју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба |
| нитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их |
| ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. |
| аци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, с |
| ако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви кој |
| е Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште. |
| тљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која је дол |
| ега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, |
| — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе годи |
| ст његове народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео с |
| им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам |
| уне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„С |
| д кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао в |
| утке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> |
| сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је б |
| и спасе од пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до мој |
| е не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело |
| Приклоните главу.“</p> <p>Младен устане на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи прикл |
| , која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајућ |
| рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју |
| м није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљ |
| </p> <p>И после тога одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па пович |
| вих речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагл |
| зговарати.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да |
| е отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, |
| је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он |
| ћа добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче:</p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У том |
| а никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена поред своје постеље, скрсти своје руке, и кро |
| јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он з |
| се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалит |
| еште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, |
| дите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мо |
| муке цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног |
| да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 апри |
| ом хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисм |
| дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се зем |
| претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој п |
| е ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше с |
| ошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо п |
| збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између |
| е прилично дугог размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну |
| кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, |
| но: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђ |
| а пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — ре |
| а.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко |
| ћамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиро |
| е путовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са оба |
| па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века ни |
| е, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао |
| >„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћ |
| ући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од сво |
| огледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси т |
| ог ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли свога брата |
| .{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут чуј |
| вици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, н |
| приповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, |
| ла, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други |
| иком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је бесне |
| их на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми ла |
| е одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска ми |
| </p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се насмеје.</p> <p>„Није још, |
| ново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његов |
| испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с |
| ом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан о |
| ојој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опом |
| међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb n="77" /> п |
| и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из |
| собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости. |
| > <p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољн |
| ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последњ |
| а доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ј |
| идиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Ш |
| ових!“ рече младић, и прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} |
| ао да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за |
| фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге |
| * маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужник |
| говим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол |
| другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убој |
| евојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> <pb n="40" |
| него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</ |
| ом догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не |
| путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове |
| вих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни |
| } Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећ |
| е него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n=" |
| n="175" /> земља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ |
| ботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и |
| p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима беху |
| четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која |
| а мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по |
| рашири своје руке, још један часак — и на његова прса паде један човек, ког он највећом љубави |
| ужје на обрану српских народних права и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Млад |
| прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она ј |
| p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш д |
| ао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима закла |
| ва.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>Пос |
| сница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и |
| деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — одл |
| а, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло неср |
| ци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом уд |
| — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунто |
| и Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим |
| Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живе |
| право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио д |
| есто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, так |
| ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја |
| одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, |
| зли, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по ул |
| га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи |
| богат, позове једном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разго |
| русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Кар |
| глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> |
| ="48" /> <p>Младен сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се диза |
| стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један |
| е свима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење |
| Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани |
| гњечи столици: „Мир, кад ти рекох; седи на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> |
| </p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала же |
| д Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једн |
| о се пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет нема |
| написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том младом господ |
| днога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове |
| лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сламу; заустави се, протре своје очи и с натег |
| утао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли |
| ан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај у дружин |
| , био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чиву |
| м понесе преко целе лађе; матрози, који на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, во |
| нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем |
| вим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, ч |
| е започела, парови разређени беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну леп |
| веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, о |
| на у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на среди чела дуг |
| му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни |
| ри, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се |
| ити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> |
| крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она н |
| Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се |
| или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="11 |
| Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да с |
| /p> <p>Но пре него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> |
| 111" /> како су се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Тома |
| драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву |
| p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на са |
| ош да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога |
| е и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињ |
| ајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојки |
| да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен рече теби: „Сте |
| Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} Бож |
| дубока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p |
| да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере |
| бејаху мало освестили, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета |
| апред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни о |
| то твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећ |
| епријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Ти |
| уништи, ниси могао једног човека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb n="48" |
| толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још |
| добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакр |
| } Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb n="166" /> <p>Пос |
| је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који |
| ики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</ |
| <p>После ових речи устане, почне палити на своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се |
| ао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божј |
| о што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато |
| наш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Мла |
| /p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и |
| е моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он б |
| страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим саветом и својом н |
| сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да хр |
| Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с |
| е видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепш |
| да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти м |
| дими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам би |
| оче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, п |
| кују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред своји |
| уђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а м |
| тим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не |
| отицама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље нали |
| нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити |
| била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се к |
| ој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији |
| је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до ка |
| шим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p> |
| мљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> |
| > <l>Устај, устај, Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песм |
| у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, |
| хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молит |
| рца младих људи уздркташе се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Ива |
| одина мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, кој |
| ло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; проклетници знали су како Србину на срц |
| у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога стриц |
| м своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ват |
| сти пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми н |
| ети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих |
| ао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> |
| е згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један |
| што у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе |
| се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше |
| тављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе |
| срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је ц |
| ле две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из тру |
| а свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни |
| ље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други |
| а то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно |
| мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се |
| , био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја |
| . — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцима сам провео |
| ема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рекох озбиљски:</p> |
| чи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не |
| >.“</p> <p>Младен је стајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, оч |
| пале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учи |
| ужину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам |
| хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце д |
| се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још |
| 71" /> <p>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу |
| после са најодабранијом војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалит |
| проговори им Ружин муж показујући руком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају ота |
| сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да |
| окак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до |
| — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n="118" |
| stone unit="subSection" /> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела |
| е зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.< |
| руги руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„К |
| ко не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не говори ни |
| нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много нем |
| њцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је |
| “, повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашко |
| е још како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — |
| г до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је н |
| <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше ње |
| есне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо д |
| видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{ |
| Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би |
| пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш зна |
| очи његове пуне сузама; једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха. |
| не на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било |
| илину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и мо |
| 0 форинти платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ вели |
| /p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да м |
| S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и |
| Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља и унутраш |
| рена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше |
| д више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је каз |
| S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао |
| p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — |
| била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, т |
| ванове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам |
| вуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство |
| ц господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име |
| га, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пу |
| ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У среди |
| ох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мен |
| кама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам |
| го пријатеља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној |
| али да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење |
| здајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога свет |
| меја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му |
| који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта с |
| о рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и рук |
| било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате!“ рече му ова |
| сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у |
| је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица |
| а се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није продро; |
| аког истог чудноватог младог човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> <milestone unit=" |
| ватог младог човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| бац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих метнуше око |
| ин после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згр |
| талира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља |
| лагослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и бољ |
| , очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао |
| дну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, |
| ло гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у ов |
| које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху |
| новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за ње |
| е мори се, господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати. |
| разник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„ |
| другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим о |
| одати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да |
| >Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Ср |
| највећа тишина.{S} Младен је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њег |
| пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав леп плаветникас |
| м, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Мл |
| оји продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од |
| вде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограб |
| емогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у ов |
| pb n="8" /> се после посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако беј |
| , — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо про |
| рила.{S} Она сва претрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и |
| p> <pb n="190" /> <p>Стражар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова |
| браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде зво |
| ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>П |
| о гледајући око себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Т |
| ко себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао |
| ао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} |
| д варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамештају.{S} Народ п |
| p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хар |
| подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе |
| одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бога, с |
| ку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, |
| тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, многи!</p |
| научио <pb n="12" /> сваком изобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи га |
| ају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени никад |
| ејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу ј |
| епријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је те |
| па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Д |
| о парохија оним људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће |
| едала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, с |
| бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да |
| ена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију |
| ехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У о |
| .{S} Петар јој притрчи, мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, оп |
| ивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док ј |
| као; срце му силно почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> |
| тне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе |
| рошао; проклетници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да пров |
| видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио с |
| идода моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте |
| е још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ниш |
| и умрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се |
| трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове го |
| нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали суд |
| полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо н |
| а их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се |
| <l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и че |
| ила још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени ж |
| ми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану |
| годно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већм |
| а ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свр |
| А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могл |
| ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџа |
| .{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући с |
| еним очима то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да |
| Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке битке |
| за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n=" |
| а.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапа |
| са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истражив |
| аше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ј |
| е... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на ми |
| рота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{ |
| > <p>Пјеванија.</p> </quote> <quote> <l>На муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> |
| које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управље |
| гне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретном једном дивану од плаветног свиленог предива |
| угих јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост |
| о!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји |
| икне, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица б |
| се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод ис |
| ипознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад човек као капља; но |
| рена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким |
| хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испо |
| декојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други |
| им каменим степенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се |
| у која се путовође заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут постаде тако тежак, путничке очи тако с |
| о вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, гл |
| горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље |
| дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види д |
| “</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи с |
| е пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце з |
| говоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се по |
| — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оков |
| омаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им како је о |
| ; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“ |
| овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храб |
| нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке |
| е сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад |
| оном, што смо у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима |
| то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 фори |
| чекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам |
| њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и са |
| . е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и про |
| .{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После то |
| а по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као |
| куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сламу; заустави се, протре своје очи и |
| ог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме сра |
| и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у |
| дела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Ка |
| воме кочијашу:</p> <p>„Шибај, терај што наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочи |
| пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге так |
| чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, |
| ути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно |
| > <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њено |
| о добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи |
| г му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, ко |
| а се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други |
| но дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> |
| рашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо зајед |
| ло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и и |
| оја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, п |
| кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Па |
| p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ће |
| :</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу |
| м има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните |
| игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи на игра |
| убим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је ув |
| т како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина о лађу поребарке се удари, це |
| е као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи |
| а се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је |
| љко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати |
| на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Проста |
| од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — |
| рвица светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, руме |
| сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је |
| имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а |
| ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копије од икон |
| око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким |
| ле, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два ч |
| а, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за |
| о што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погл |
| ter" xml:id="SRP18520_C4"> <head>IV.{S} НАДА</head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> |
| лази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад узд |
| Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „ |
| она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити док је Младен |
| ; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у г |
| е и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде |
| е отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се до |
| ак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му |
| до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапат |
| ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато |
| атрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <p |
| ум никако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше |
| > <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио. |
| отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три |
| ролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милин |
| чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> |
| ему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У |
| .</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвлада своју слабост па поуздано корачајући остави со |
| тедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да |
| о и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишт |
| њаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није |
| и његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви |
| аца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби С |
| и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p |
| а пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим мир |
| љаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни |
| /p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудним, пријатељск |
| дох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднел |
| ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| аснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надувена охолост и пакосно напрезање Маџара одговори пр |
| {S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију |
| Кад се вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне кој |
| ше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> <p>„Смиљано, чедо моје, |
| n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће о |
| бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се |
| уће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће |
| еметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе ник |
| > <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што д |
| p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волов |
| и не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њ |
| је заробљена била, нас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен ч |
| е лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... ал |
| Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дво |
| Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по годи |
| ао да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — вр |
| инили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520 |
| на, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у |
| етем око Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупц |
| ио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја п |
| > <l>Што гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> < |
| ње створено, да не само што оно не може назвати својим што милује, него још и оно му се отме, ш |
| <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> <p>„Питајте мога поочима, — одгово |
| } Од многога и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, |
| анствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред |
| /p> <p>Младен, кога сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе |
| се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ствари писао у своји |
| г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна |
| ода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а |
| ли између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату |
| е и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али из |
| кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави св |
| е он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb n= |
| худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<foreign xml:lang="hu"> |
| вај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љу |
| ет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још све |
| аре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари на |
| најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> |
| и.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувар |
| те.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цигаре.“</p> <p>Стражар викне, |
| што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда |
| Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без |
| аде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најпр |
| оме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем з |
| вих речи пригрли своју пушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> |
| дох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су одва |
| ло.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто |
| едној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се |
| Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу |
| > <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекив |
| .</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за друге ту |
| је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестано на коленима кле |
| ако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један само јарак дел |
| ху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаш |
| и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си в |
| воју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрен |
| слио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си так |
| ио; претурио сам половину света тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не мога |
| цу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао |
| својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ о |
| а има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и в |
| и је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути та |
| рестано у несвести склопи руке к небу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и п |
| е осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и |
| изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у |
| одом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од с |
| вим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, |
| , он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад ј |
| ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче скупљати своје новце.</p> <p |
| дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ћ |
| е куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како |
| патила за своју лакомисленост.{S} Међу највећим телесним боловима морала је слушати жестоку по |
| , ту по пустим песковитим пустињама, по највећој припеци <pb n="76" /> шеташе се обично један б |
| овође, који су прави пут истраживали, у највећој опасности.</p> <p>Песма бејаше немачка; онај п |
| {S} Ова три човека на својима местима у највећој ватри тврдо стајаху као каменито стење одбијај |
| ога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом није |
| аборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој отац, који се науч |
| вота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју сплете |
| ала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“ |
| p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши глас |
| коро весело, они пушаху своје цигаре са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху |
| ржао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице |
| е.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она |
| .</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се дотет |
| е као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње:< |
| на његова прса паде један човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаш |
| тави се, сумнително погледа око себе, с највећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} |
| ога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако |
| а, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али она није била као ова; баш |
| дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у својим сватовима, је ли, моја ле |
| у, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од |
| ршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети ко |
| ку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера |
| кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се гл |
| се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Господине! — |
| p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога |
| и!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, |
| Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв |
| елили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку п |
| ило, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ сам |
| лам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените ц |
| очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стајао с |
| о као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Т |
| на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер г |
| ек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, |
| драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и |
| звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада з |
| и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његов |
| м духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“< |
| слугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишући најмлађи међу војницима — какву услугу хоћеш од нас, ко |
| арохији, јер он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био ср |
| говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Судби није дос |
| жности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да исп |
| е: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} О |
| ћи најукуснији тоалет непрестано имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант |
| или са преваром, подмићењем, и после са најодабранијом војском својом на С. Томаш ударити; а ка |
| јпоследњим колонијама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где се |
| имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах |
| у и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} Зато она није имала |
| у; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као и |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У најпоследњим колонијама алжирским, где се најопасније ж |
| не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми |
| они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству започне.</p |
| руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима прине |
| брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта |
| дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Е |
| бор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад |
| е године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> |
| диш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене и мога |
| ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} |
| есе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{ |
| риме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе |
| показао Младену, бејаше обвезателство у најстрожем смислу.{S} Имена простака и свију његових до |
| љу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо |
| Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ј |
| ство са споменом остане тако драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговал |
| налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непрестано имати, најноблији еквипаж |
| ону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала |
| е, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, |
| оба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња тамница.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су у ту там |
| помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рекох озбиљски:</p> <p |
| овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим муж |
| <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли |
| ебо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да |
| у пребледи, очи му усахнуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изва |
| не могаху чинити по положају, у коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак |
| али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у колима остати, јер су |
| је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задово |
| да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег пријавио, овај мест |
| д у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељаст |
| , ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог позна |
| лову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, који је имао лице бледо као с |
| ској служби; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоал |
| S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу б |
| ву фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепо |
| је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбо |
| да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може з |
| ом мајке <pb n="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге ко |
| и, има само једна соба, која је у свему налична обичним швајцарским простијим собама.{S} Она је |
| су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве гл |
| ише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> |
| оју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, п |
| ече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и о |
| ћи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао на |
| обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав праз |
| прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи да |
| ш заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говора |
| у не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да |
| биће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„ |
| мима кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се ба |
| н’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори |
| сти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве |
| а хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене св |
| це, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„По |
| Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, |
| наке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући |
| бијајући непријатеља од шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су т |
| </p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад с |
| ње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и од с |
| м, — у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак |
| жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас уби |
| ело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; проклетници знали |
| луњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, |
| ојачије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословен |
| и ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог једног младог господина, висока и вит |
| ј отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зн |
| они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо један <pb n="29" /> млад господин, и ре |
| а, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе самосталнос |
| крепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p> |
| премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зов |
| еља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и раз |
| грачици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — |
| је?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме до |
| народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо |
| и, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си пострадао — повикаше неколицина |
| и заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом |
| прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин ј |
| не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће. |
| јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, |
| ичему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много |
| ди видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми |
| ити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекав |
| поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда ш |
| ио, јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: |
| вао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао |
| о у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао |
| еком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устад |
| дац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју |
| есрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог јед |
| емо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Вид |
| ме чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваља |
| </p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли |
| с је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени |
| извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога |
| >„После ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодил |
| 0 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а на |
| дужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао уч |
| е разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није ота |
| дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми |
| <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и зл |
| ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; на |
| на нашем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на колено остају јади и не |
| ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, |
| ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> < |
| „Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо с |
| ећ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдање; сви се расплакаше тебе слушајући, |
| смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. |
| ти због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руменило се разлије на |
| овечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, већ ни |
| семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, |
| кусно намештена спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета уг |
| ашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томаш |
| ари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини |
| пет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних ше |
| данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти! |
| ви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово зд |
| да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право шт |
| <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро |
| а наопако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвезате |
| ’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и пр |
| још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће |
| је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек |
| од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура! |
| проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“< |
| >„Заповедајте господине.“</p> <p>„Је ли нама слободно пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А т |
| ао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p |
| коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио и |
| “ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три |
| немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне гл |
| <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам најве |
| госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не даје |
| и пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом о |
| > <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quo |
| неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо |
| јим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, које се против ње овде граде, под овим кровом, |
| м један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађаја једа |
| е међу простоту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га ј |
| љи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да |
| а — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невес |
| с послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете |
| рце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се |
| <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> |
| оме сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срц |
| „Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоста |
| l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно намештена спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови с |
| а воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> |
| продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> <p>„„Шта нао |
| погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје де |
| S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно му се, су |
| до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро з |
| Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се |
| очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути мало, на после тресући со |
| ао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послат |
| г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је |
| пустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као |
| је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели љ |
| сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику |
| ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна к |
| аднокрвно.{S} После напуни своју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свал |
| омрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дува |
| скићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне |
| кне!“</p> <pb n="132" /> <p>Мени се све наоколо окрену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби |
| ден?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p |
| им добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио |
| он тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као |
| ња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у коша |
| ину његових 7000 форинти.“</p> <p>„„Шта наопако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико стоти |
| разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој |
| то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; прок |
| е гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="1 |
| алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где се припека африканског с |
| је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> |
| тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала в |
| е из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> |
| сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у својој безазлено |
| ром по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не |
| p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо |
| обро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке д |
| ије обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p>„Али тај млади стран |
| боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месеца не намолих |
| у природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу |
| и несрећнике којима су суботичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду |
| трашно је патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n=" |
| арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико |
| ља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији н |
| гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, |
| , а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти |
| а Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мал |
| едо и ледено али на њему су љути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на |
| , љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна.. |
| p> <p>„„Како то? на обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> |
| још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а |
| е.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима у |
| деље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је би |
| дерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем |
| н тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви |
| ЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p |
| а, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад чо |
| проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом три Бу |
| тити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: |
| ји.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он |
| оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а |
| p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Кар |
| “</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сламу; заустави с |
| апију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два корака пред |
| у ока <pb n="120" /> отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми |
| одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу |
| где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанст |
| тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сламу; заустави се, протре сво |
| зговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог |
| гне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си |
| а један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“</p> <pb n="161" /> <p>С. Томашанин га погледи, |
| у.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обрану српски |
| едена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се једнако са ус |
| задркће, машина престаде радити, и лађа напредовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдекоји од љ |
| еђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше |
| Властољубље, надувена охолост и пакосно напрезање Маџара одговори праведним српским жељама са м |
| исте могли потрошити све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p |
| баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су |
| p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p> <p>„Види |
| анин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к том господ |
| говори ми са свим хладнокрвно.{S} После напуни своју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја в |
| е тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово |
| ница је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем иш |
| о одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па глед |
| ог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е го |
| ог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! |
| богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него |
| је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако |
| живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се несносне бољетице, на лиц |
| тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осме |
| је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за жен |
| шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пусти |
| Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коња |
| а се око главног уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Су |
| Њих метнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по |
| и на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња несре |
| и више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> < |
| ла мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових реч |
| згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах |
| } А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем с |
| ти оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; |
| ао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе |
| због несреће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од ка |
| П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом |
| >Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто пострадао; ови су много криви том несре |
| Божји отпадници љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас п |
| и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520_ |
| да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати |
| Једва је председник суда могао утишати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</ |
| а друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим т |
| на тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, свога ближњега и круну Божјег с |
| ш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је |
| Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb n="170 |
| им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше |
| p>Па после пригрли себи сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од непр |
| знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе с |
| бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок |
| а скупљају се најцрњи злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу |
| ише, али не ради себе него ради силнога народа, који се из целе околине овамо слегао био са сво |
| а, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, па после кратког времена пе |
| е, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде |
| из своје бело лице због несреће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина др |
| народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем старом митрополиту, да га моле нека их во |
| их људи подигао се светој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи з |
| заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај рат започе, |
| ти господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу мој |
| им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> < |
| га нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким говораше њего |
| се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули кој |
| а била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било напи |
| певао различите веселе припеве уз наше народне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и |
| међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114 |
| лавчиће, према тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара |
| о тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац з |
| са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој глави српског народа на |
| аће, који носе оружје на обрану српских народних права и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овим |
| оће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовни |
| у положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај |
| ада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не тре |
| бе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он д |
| тву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје |
| гине за српском народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће б |
| удити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!.. |
| бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се г |
| ећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, реме |
| и који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Бо |
| дава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог в |
| за своју будућност, — будућност његове народности му је једино бреме на срцу било — а прошлост |
| скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, |
| уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} А којима ово не могаше бити, они се моља |
| каквог заната храни, већ да може својој народности користити својом науком: главни знак у његов |
| обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мени тако исто мила |
| веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type="ch |
| рло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем ишчекивао к |
| те.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него ју |
| вадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и ту |
| head> <head>I.</head> <quote> <l>Тко ће народу помоћи?</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>А |
| и, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим за |
| нио према другоме своме идолу — српском народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} |
| ду?...{S} Ви хоћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} |
| а руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала теби!“</p> <p>„Српском народу?.. |
| и и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и с |
| !{S} Боже, хвала теби!“</p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да помажете српском народу?...{ |
| о међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и своје к |
| о и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који |
| им!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </ |
| зумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није отац го |
| ведити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па |
| дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1852 |
| и велика тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, гов |
| јска које побијена које заробљена била, нас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{ |
| и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботи |
| ио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате |
| дском батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Грани |
| вори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу |
| аденом, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао |
| убим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жеш |
| ну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — |
| ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у т |
| хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бе |
| су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше |
| амо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој п |
| пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Нем |
| чи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник н |
| за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврсти |
| другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека л |
| и, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје п |
| тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће н |
| догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут нав |
| за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће |
| у њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пу |
| хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, |
| нгубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља |
| , кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен |
| да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење зап |
| дно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као |
| оја у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се |
| је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад с |
| доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушн |
| о.{S} Они су преварили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али |
| међу војницима — какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје ору |
| ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику |
| се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опр |
| шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред кап |
| мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одгова |
| ="180" /> <p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фор |
| ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде |
| ише ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верн |
| за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи |
| ише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни с |
| едно у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу |
| рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одг |
| чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“< |
| Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гле |
| поштени људи наше судије?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још запов |
| “</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славн |
| трове и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ |
| м наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше кр |
| <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатељ |
| заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш |
| аљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших |
| вде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не мож |
| ужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске ј |
| Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?! |
| ара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић |
| ркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p |
| А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово милова |
| нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Ан |
| же брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} М |
| благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ход |
| спође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> <div ty |
| ети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.< |
| је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, |
| и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к |
| oreign>.“ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче |
| ко лако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео ко |
| м је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb |
| ва <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако |
| први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајм |
| а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, |
| ђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та к |
| услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити |
| тови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова нес |
| с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам |
| врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њихов |
| заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад ј |
| >„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас р |
| о дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а м |
| Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од теб |
| > </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Проша |
| ија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у |
| овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут |
| ло, они пушаху своје цигаре са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да |
| ј дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То |
| на родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете |
| колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на колено остају јади и несрећа; т |
| ије услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан |
| је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — |
| ме детету подметнула, да тако у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, она мене није из љуб |
| </p> <p>После тога подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да |
| а и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У |
| ку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна полов |
| жди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренут |
| пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њег |
| а, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lang="fr">fauteuil</foreign> — |
| црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> |
| погинућете на путу.“</p> <p>Странац се насмеје.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене с |
| </p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмехну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се заб |
| камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, који су обичн |
| тео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се |
| , место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину први на |
| са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може |
| х акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, које тако тужно б |
| рака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућнос |
| о и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи и |
| та времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме топло и тихо време, |
| ка соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ прогов |
| ако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола те |
| ксао био.{S} После мало ћутања с тешком натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан од |
| х речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S |
| p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесв |
| Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У |
| али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шт |
| ламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ствари |
| јна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p>Ружа о |
| исмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем |
| побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено |
| ао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, беј |
| Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску |
| ире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је с |
| таде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> |
| <p>После ових речи пружи хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне груди св |
| ђу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“< |
| итали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба |
| ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнут |
| е све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а |
| на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да м |
| науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, |
| ошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прос |
| А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његов |
| ају, кадар беше својим саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен |
| може својој народности користити својом науком: главни знак у његовом карактеру било је родољуб |
| ако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, подмићењем, и после са најодабрани |
| еби, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у с |
| .</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Бог |
| х овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама приповедити, — па онда |
| S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>Т |
| о говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако в |
| а их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики |
| али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам |
| лим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на |
| о моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, |
| ротињи, — мој отац? — мој отац, који се научио <pb n="12" /> сваком изобилству на овоме свету, |
| купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван гово |
| немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb n= |
| данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица |
| оћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нека буду за мен |
| о памет обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрсну |
| .</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред |
| ри месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро својој новорођено |
| аше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матрози препадоше.</ |
| ћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаш |
| том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и там |
| n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака |
| младом човеку:</p> <p>„Господин Младен, наш кућевни пријатељ.“</p> <p>„Господин Лацика, Ружин м |
| г благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" |
| ити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се |
| лело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти |
| што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из |
| мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, з |
| знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то вели |
| у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p> |
| ва.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</ |
| освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; после м |
| г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, |
| ети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи ку |
| дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађала браћ |
| уне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети уз |
| С Богом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа |
| би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратро |
| а што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо ужив |
| чему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српск |
| а позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су н |
| каково! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена била, нас једн |
| е — српски Јерусалим, — у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се |
| рцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопак |
| Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као св |
| а млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свач |
| e unit="subSection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало |
| је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се по |
| дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Ст |
| шке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна услуга! |
| ише наши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p> |
| оље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започе |
| жи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Ник |
| ет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не к |
| >„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија |
| ти!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био |
| е севаху од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За |
| тало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па после пригрли себи сиромашки |
| ашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш |
| , што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су |
| то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовима сви у један пут, за тим н |
| у из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — |
| ћу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико |
| {S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где |
| ај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече |
| зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“< |
| г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша пра |
| и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога зна |
| си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је вр |
| једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, ха |
| само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p |
| о.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелиц |
| наши Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ |
| Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“ |
| хо је певао различите веселе припеве уз наше народне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њ |
| то допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, куме?“</p> <pb |
| > <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам по |
| лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по којима се класови таласаше као златна кос |
| тели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује с |
| пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све |
| е казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</ |
| повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше овде свршили!“</p> <p>Петар погледи свога друга, п |
| само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже |
| еник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испу |
| } Они су преварили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато |
| це, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе самосталности — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах |
| небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће |
| е право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто |
| , бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb n="30" /> превртао је, превртао је ств |
| изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јано |
| лекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван т |
| уто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер |
| ни иду сад светој глави српског народа, нашем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, |
| — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико |
| а је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама за наследство |
| ијатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме |
| е две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да они |
| ћемо лакше сносити сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ |
| ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да |
| и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, |
| </p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, к |
| ст нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од |
| мену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће |
| чи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о к |
| S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па |
| нцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компан |
| Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било |
| дан, јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари с |
| ине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дот |
| IX.{S} СУБОТИЦА</head> <quote> <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из |
| <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се разбише наши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први |
| у хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> |
| бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за |
| ђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу |
| чуо, господине, на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су и |
| S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало војске противу целе до |
| јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дош |
| уботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и наш |
| штене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, је |
| вити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она |
| е изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не |
| ма мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове |
| и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака љ |
| Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџар |
| телне приповетке, јуначка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава |
| ају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испуст |
| ише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су се синоћ |
| ог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, вид |
| е љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна |
| нем за ова два млада човека, који су се нашли међу простотом један из родољубиве, а други из оп |
| ауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> < |
| о свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве д |
| кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. |
| врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што н |
| ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на |
| е себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n= |
| — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, |
| м тога јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за дру |
| томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде. |
| ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изра |
| , ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, ку |
| у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране с |
| ћи се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> <p>После с |
| Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу г |
| сти, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле |
| камену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у нев |
| на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми |
| м:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком по |
| ога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, п |
| , ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — О |
| ам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети |
| кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{ |
| ређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ |
| екине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и |
| што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати |
| био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са со |
| остива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој уздисати, брат |
| о бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ови |
| } Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповеда |
| њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> |
| да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не по |
| будућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... |
| њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџ |
| је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагл |
| чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови н |
| дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе |
| нског миловања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има |
| ко сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем ви |
| од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него д |
| , ћери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам теш |
| да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиља |
| о што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на |
| .“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А о |
| p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни с |
| ?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и |
| оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; путници осим себе и св |
| е; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" |
| љаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога ч |
| мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам |
| оже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, прет |
| /p> <p>„Моја се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам |
| се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - |
| своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" /> отворити а ка |
| и сабље, који ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се мол |
| ки проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Бого |
| и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треб |
| али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам освети |
| било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, |
| /p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако |
| нако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам |
| и мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни |
| родужи млађи прекоравајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти |
| њости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ |
| говољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам т |
| јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па о |
| вемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, по |
| земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота |
| ама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ |
| шао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лаган |
| седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда |
| а лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“< |
| уно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше |
| остак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преваре |
| ти парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он |
| p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био |
| а, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила са |
| туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој |
| >„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам припове |
| ећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке нап |
| спреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе |
| воје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... |
| анас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милује |
| ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p> |
| сто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се отворе, |
| а ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер кад се опо |
| же Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему |
| ом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена поред своје по |
| ајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце |
| авле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што |
| срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може назвати својим што милује, него |
| м ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја п |
| ени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади странац |
| ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <pb n="45" |
| ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb |
| ичају сам тумара, <pb n="77" /> па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, ал |
| били научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судит |
| Ружу, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Р |
| оме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отвориш |
| > <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и |
| >У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> < |
| ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом |
| оја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву с |
| ћег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути |
| ри: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{ |
| трецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесве |
| а брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац зд |
| т и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — |
| слузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас |
| ај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са |
| p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутањ |
| ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се |
| био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се |
| икад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жи |
| <p>„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија ова |
| не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Субот |
| мали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала б |
| рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не |
| p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте |
| проговори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих в |
| , али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо |
| а написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџа |
| ам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> |
| јаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; с |
| бно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче |
| и газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до |
| ла да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову пр |
| и, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, кој |
| агрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, г |
| „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, |
| Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамни |
| кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на у |
| прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо це |
| и, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“ |
| е знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен |
| егове одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и пре |
| а одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Б |
| /> <p>„Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом |
| !{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А так |
| — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>А |
| них очију.</p> <p>„Право си рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће |
| ивен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету |
| сле мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, |
| не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо н |
| е хтела у његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се |
| а је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним човеком.“</p> <p>Харт |
| опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Бож |
| ко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он з |
| а ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од ме |
| /p> <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p |
| станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгор |
| време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем в |
| „Хеј, пријане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло |
| То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</ |
| о, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; — р |
| сити не може, где се становници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног друштва, |
| </p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, |
| ?“</p> <pb n="133" /> <p>Девојка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене д |
| лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин поту |
| речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубим |
| шао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао прос |
| тволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинит |
| вам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о пр |
| ам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се т |
| ргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују С. Том |
| несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који б |
| м, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би л |
| .</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ |
| опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место одговора тек ману главом, па |
| товао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме пос |
| мро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо полудео!“ рекне јед |
| ваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаст |
| ети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ |
| хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и |
| у мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему |
| <pb n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет |
| учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| ађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледа |
| аша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p> <pb n="16" |
| тином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће |
| душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових речи она зајец |
| у, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> |
| роди — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком |
| рође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај свак |
| ладена распитивао. — Више пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу |
| ише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнем |
| си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије |
| у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле |
| „О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <p |
| у од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесније себи мог |
| бро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прв |
| то су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили д |
| > <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собо |
| ија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несре |
| сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} До |
| викаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог |
| м плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одг |
| га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим |
| молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се |
| већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори му ништ |
| анесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу. |
| го кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и ра |
| ног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простак |
| „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око те |
| и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Мла |
| сећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али з |
| би па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу |
| сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" |
| >Каквих предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Ка |
| вај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да нек |
| и у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи. |
| ле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стајао смешећи с |
| ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску дец |
| мет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и ок |
| стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p> |
| пода шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, само д |
| и како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је с |
| — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си и |
| м повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе с |
| арима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо |
| бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не зн |
| аго, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем |
| к, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S |
| ручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — |
| . —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио за |
| и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> < |
| двема рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — поср |
| м попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе |
| а никад на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио |
| кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било ка |
| кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Бог |
| — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти ув |
| ва сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="135" / |
| очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје |
| врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и |
| ренувши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио |
| господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису за |
| ате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви зна |
| имо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S |
| сте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:< |
| !“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути м |
| глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико д |
| зити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, сти |
| инивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало. |
| аме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„ |
| ладен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше |
| ни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је |
| /p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био |
| ош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p |
| је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој |
| ега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца |
| ом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва |
| ко се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} |
| а не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врл |
| о о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе д |
| о, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p |
| е су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то |
| ри:</p> <p>„Продужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У м |
| стој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p |
| вао, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у сл |
| повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампа |
| боља је него парохија оним људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на |
| дине.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који ниј |
| е много више него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужни |
| /p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, |
| с све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то исти |
| /p> <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91 |
| чванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, бр |
| .</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком |
| грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Ниј |
| у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је на |
| поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећ |
| <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од какво |
| био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна |
| књига каже они се мало престрашише, али не ради себе него ради силнога народа, који се из целе |
| ка тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса |
| > пустити у твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после о |
| о од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не |
| е послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Милов |
| иљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима ре |
| погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публи |
| ако су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p |
| >„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се ви |
| "174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнул |
| није злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју |
| нац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо |
| е гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко |
| осила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде |
| кад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражи |
| и, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас нареди |
| д једнаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек |
| говори:</p> <pb n="72" /> <p>„Граничари не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па п |
| је пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пр |
| да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уј |
| година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, кој |
| јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца |
| ао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; вер |
| је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, |
| мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да |
| моја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и |
| а зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима |
| моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је |
| ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао рас |
| м.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли |
| још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја |
| , Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, |
| , Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара |
| ве ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, |
| ен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти |
| н својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до |
| моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју |
| припека африканског сунца скоро сносити не може, где се становници по сата не могу упустити без |
| где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није |
| рити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са м |
| сити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако |
| дне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека г |
| ј да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дозна |
| у својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити |
| и јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> |
| оје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Освану неде |
| молбу поткрепљивао је тим, што простак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он |
| н одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је на |
| пио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} |
| ик се неће јамачно претварати; самртник не лаже; његове су речи истините, као што је и створите |
| увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и |
| ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> <p>„„Шта |
| аја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица |
| ти , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и ва |
| {S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</ |
| нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дош |
| с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши п |
| нило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игра |
| , већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече узд |
| а и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гост |
| > <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три н |
| ам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она |
| ако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас |
| оги наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако з |
| осле дуге муке цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници |
| почеше шушкати; после сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође |
| , господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрет |
| ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе |
| p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити |
| најпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна он |
| ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се |
| о што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са ст |
| имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличи |
| је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше н |
| p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — |
| у обвезателство од велике суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју п |
| брану своје народности.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у бој |
| е привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да |
| еби за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица |
| а изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен није в |
| о са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али после уздишући проговори:</p> <p>„Ми с |
| ици осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред |
| Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не |
| се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту |
| роговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо |
| га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p> <p |
| жемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену п |
| ље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да м |
| д је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред св |
| ни шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године д |
| није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори му ј |
| ујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти ш |
| га.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш |
| У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је доврш |
| часну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш |
| у.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пре |
| на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што мо |
| Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче |
| ан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско створење. |
| а ливадама, пашама и пољанама, које око не може прегледати, по којима се одрањују силне ергеле |
| еклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, |
| ене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допус |
| а миловање створено, да не само што оно не може назвати својим што милује, него још и оно му се |
| ом изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин |
| >Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше г |
| да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он |
| родужи Бачванин после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах на |
| са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху.</p> < |
| ити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика себ |
| му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од к |
| је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужн |
| и поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта |
| мницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један м |
| гоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па |
| вака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад ниј |
| ух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„ |
| е, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком |
| е види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, ко |
| а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је л |
| обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што са |
| аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође је |
| ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> |
| крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чед |
| е тако нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако в |
| .</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, |
| е одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, |
| ајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле беј |
| </p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </div> <div type="chap |
| едног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше м |
| p>„Млад, стар, — одговори Младен — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као |
| ети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше |
| иве душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у |
| /p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, ко |
| мао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четир |
| о би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток погл |
| ном?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате |
| а, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, |
| ате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју |
| Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га с |
| Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако |
| а мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и |
| еговом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Мног |
| осле с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и бе |
| изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце м |
| седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати |
| дан другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чи |
| , а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, који су об |
| аст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па и |
| н пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебан |
| света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> |
| али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за ови |
| себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и |
| ечи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха ј |
| ђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те |
| ацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ |
| ве пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смр |
| лазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — |
| је вртео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како |
| је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с миром само на твоме месту |
| гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„ |
| о у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце |
| p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рек |
| за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити вр |
| а прекине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајањ |
| ути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја |
| С. Томаш више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бис |
| имити.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџари |
| емо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хлебом захранио, |
| нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, |
| „Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати |
| мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p |
| гу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </di |
| их волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету |
| {S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код |
| р имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у |
| </p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су |
| другом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који |
| лас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе дра |
| се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то д |
| ’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l> |
| да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити како се т |
| „Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радост |
| агла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео по |
| голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, ко |
| ило; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су |
| је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после н |
| ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у св |
| иће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ружину слику.</p> <p |
| руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и по |
| сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је |
| тварају, који су кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антицип |
| , који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину преселио, осветли лепо парк.{S} Он се о |
| прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудил |
| ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнако |
| је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узв |
| а је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ве |
| окривена плаветним завесама, као каквим небом, од мало отвореније свиле него што је она по зидо |
| тојанство, осим тога поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не |
| у подигне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> |
| х то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена |
| по године још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити др |
| за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ход |
| н се чињаше.</p> <p>Младен подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, |
| н је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода |
| .</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, немој |
| је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад пом |
| омогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Срем |
| ...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n |
| кне, одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бо |
| !“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} |
| ђу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе |
| после ових речи главу подигне поносито небу, руком протре своје чело, па одважно и са победом |
| олбу.“</p> <p>Младен подигне десну руку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем се.“</p> < |
| капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па |
| весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаш |
| еху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их ј |
| ићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала |
| н пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Овај жи |
| и дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој игр |
| смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим закључи матроз св |
| и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског св |
| пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио од великог сватовско |
| лавне цркве; после венчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Да |
| ти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, господине!“</p> < |
| се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају православне цркве; после венч |
| е у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближе |
| девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> <p>„Ево |
| лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је суди |
| > <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено |
| у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А |
| еше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно |
| овој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући |
| у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао н |
| .{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећ |
| али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим речима Петар обад |
| , Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло доб |
| шта.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, |
| , та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p> |
| <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре, |
| а собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не у |
| хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брк |
| бру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше њего |
| невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио своји |
| ако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је код своје куће па ра |
| вши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван се |
| дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мен |
| јој се разведри, очи јој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> < |
| абрио својим саветима.</p> <p>Са својим негдашњим пријатељима није се никад састајао; он њих ни |
| n="148" /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад |
| >„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачва |
| она мене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад н |
| евојка није могла издржати овај поглед, него спусти своје очи, руке саме од себе се ставе у дви |
| оно не може назвати својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање |
| њега — па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, н |
| <p>„Боже милостиви, немој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </div> <div type="cha |
| не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, |
| ојој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је |
| а сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју |
| лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац |
| рат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њ |
| м му за то платио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не |
| а, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је |
| о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p> |
| и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је м |
| Она мени никад о другоме није говорила него о части, богатству, о племићима, баронима.{S} Али |
| бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком. |
| >Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да |
| у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, |
| штарче обдаривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, кој |
| ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме |
| гао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили ј |
| и се мало престрашише, али не ради себе него ради силнога народа, који се из целе околине овамо |
| Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, који не гледају на то где мо |
| ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега |
| омињати.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! н |
| бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само к |
| се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се |
| каквим небом, од мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према |
| слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања проговори:</p> <p> |
| тедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и господско |
| е остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успава |
| волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повика |
| беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на гл |
| та сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не мог |
| Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне ст |
| је ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место своји |
| м их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопо |
| ем, и пивару, поред које се пролази пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја у |
| а!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне |
| ли и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га превар |
| И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„ |
| еха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господин |
| {S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима су суботичк |
| рекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„ |
| ста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци чамити, |
| црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишл |
| Стеван који бејаше много немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно |
| орђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; ли |
| Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{ |
| оје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу свој |
| смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је См |
| оштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али опет ко своје дете о |
| чи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, |
| их свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико подне |
| ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — |
| а ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Ка |
| <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ћ |
| ио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгреја |
| } Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести |
| уги, ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио |
| ина нисам ни један дан поштеније провео него други, ни један часак нисам боље проживео него дру |
| } Правије никад један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> < |
| к догледати могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе |
| огађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет полити |
| ебе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакрив |
| лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пуш |
| ?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Је |
| а мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога ме |
| чила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одра |
| је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико други не бејаше д |
| S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама.< |
| рањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она |
| м вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартију, |
| речима откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У среди тога к |
| ма ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара један мали златан крст па проговори:</p> <p>„Она |
| онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу н |
| скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ |
| /l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Освану недеља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујућ |
| ледњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст |
| у; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше уго |
| иш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Си |
| шилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смр |
| и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте |
| тавим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година |
| ао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем свој |
| не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је би |
| ме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости ка |
| на је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; ник |
| тао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао |
| до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S |
| је умрети него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, сла |
| није требао, који је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у ча |
| .</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку таки ј |
| завеса, које су постељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говори |
| раво, право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са г |
| е имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њ |
| моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и |
| мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је |
| ом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, |
| .</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто |
| стрепте жаром, после тога са неисказано нежним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, т |
| ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Ви |
| S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Руж |
| т као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти |
| д ни помислити могао да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ |
| , лице јој се развило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватре |
| </p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S |
| е, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху |
| Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пред ва |
| нити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, |
| ог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што |
| ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се |
| већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејателно |
| енити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за |
| обницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно |
| томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радо |
| ајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато |
| ter" xml:id="SRP18520_C6"> <head>VI.{S} НЕЗНАНА ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш |
| сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од велике суме потписао не при |
| која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од ј |
| товасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово миловање и поштова |
| су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји друго |
| већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бо |
| бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде неисказано тежак, путовође морадоше увек до колена по с |
| ртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за со |
| ажаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Р |
| и имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> |
| и оне, који познају карловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је |
| Кукавице!{S} Мене нека секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофал |
| ро нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли самима |
| оваца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се вр |
| сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово р |
| мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити з |
| p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цигаре.“</p> <p>Страж |
| е нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплаш |
| > <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамн |
| .</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.< |
| о, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части |
| што мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста ту |
| јте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им |
| обу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бе |
| не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и мој |
| а до Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесније себи могу представља |
| .“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се |
| 5" /> <p>„Ништа — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ниш |
| ан себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешт |
| p> <p>„Испијте половину; друга половина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дркт |
| начин поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>После ових ре |
| еће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ови |
| ред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо |
| а, нашем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љ |
| вака кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим |
| а ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; |
| дети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје л |
| та — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком тече |
| соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у ј |
| ва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и н |
| ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„ |
| путовања, пред путницима се подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неб |
| огледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану св |
| p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — |
| што код мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога |
| е, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мрт |
| ред собом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је ув |
| н ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему |
| ује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу |
| ?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> < |
| о, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше он п |
| њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа пре |
| уће сви бејаху тронути; после се поведе неки разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био. |
| у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако м |
| У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа с |
| стог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући о |
| собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца мла |
| е несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја ве |
| с донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која би т |
| ат, позове једном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговор |
| камењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p |
| још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед |
| еше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после |
| еда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb n="184" /> <p>„Смиља се о |
| !““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бре |
| о окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за раме п |
| р је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необичније осећање хоће коме да саопшти. |
| таше испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је и |
| ји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући ча |
| } Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо |
| омак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p> < |
| — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашо |
| наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обуч |
| и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после тога врата се отворе и у собу |
| адох ништа о себи. — После сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи |
| предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почн |
| њих полудети.“</p> <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде |
| , само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака момак дође с 10 бутела шампањера. — |
| овека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се цигарама као да су на |
| е терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> < |
| собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господине.“</p> <p |
| че овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи сво |
| и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији човек на св |
| чеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за ва |
| </p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и з |
| и попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре |
| ити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, |
| љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог младића |
| ња није рекла, колико сад Младену у ово неколико речи.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је |
| и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које говораху међ |
| и се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван и цига |
| дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и посл |
| </p> <pb n="54" /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајв |
| приповеди како си пострадао — повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> < |
| То вече легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунил |
| арала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да ј |
| чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох ва |
| е и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој об |
| </p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> |
| лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није |
| стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој |
| да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који има амери |
| у се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повест |
| алности — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — а |
| бите.{S} Бадава над „хавана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађ |
| ћу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораш |
| — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну |
| е, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он ј |
| о исто као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свр |
| е суботичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су с |
| им прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} |
| ак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како ј |
| > <pb n="79" /> <p>„У Србина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а |
| оња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, бр |
| уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! |
| p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p> |
| е реке јесу богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има |
| е само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити можемо ни |
| с био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свету који није издајица или непош |
| — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећ |
| одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, |
| палише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после м |
| аком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове д |
| ило, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи д |
| сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Том |
| дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни |
| мо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19 |
| инуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинит |
| молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој м |
| се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на |
| ао што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, |
| о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас не |
| . — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док с |
| могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се так |
| тимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се |
| дно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милости |
| и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} |
| свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се |
| — какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога |
| S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>Младен сажаљ |
| е још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15" /> к |
| његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на белом |
| /p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде преноћити?“</ |
| суду о своме владању.</p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате |
| едног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до то |
| и да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и тим несрећ |
| нца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>А |
| ма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песм |
| о падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у гостионицу — човек се мора посумњати да |
| глез, један Талијанац, један Рус, један Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад висок |
| највећој опасности.</p> <p>Песма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је сво |
| говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио, — |
| p> <p>Један пут је певала сентименталну немачку песму која се овако почиње:</p> <quote> <l> <fo |
| је што повољно, почне певати једну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p |
| е фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још сво |
| аљине; скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смр |
| од камена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима |
| сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин |
| лико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Суди |
| ту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за рук |
| рене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја |
| изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зл |
| га, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну |
| у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чу |
| Мани се освете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е није него |
| гнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, немој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </ |
| <p>„Осветити? — Мани се освете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“</p> <pb n="148" / |
| ише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те |
| ила.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се п |
| е распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, |
| ити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар |
| то учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савес |
| > <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му |
| сења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла за |
| вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћ |
| римо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69 |
| и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију |
| е него што ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек |
| хтеде да јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учи |
| а и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори му један Француз уљудно — причекајт |
| за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он ниј |
| и се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја мор |
| ашан, кад човек у говору неко само мало необичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и |
| и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад |
| сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу в |
| <p>„Опростите ми, господине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се крећ |
| а на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце уједу |
| ољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним човеком.“</p> <p>Хартија она, коју је судац |
| свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у којима сам губити |
| ете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; а |
| гово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју де |
| све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу својих другова и г |
| <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим с |
| и заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграничним и |
| .{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је т |
| и!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“< |
| !{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p |
| сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах про |
| огу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кука |
| е <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећем оча |
| војих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Немац |
| ужу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душ |
| ици бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов |
| о заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дркт |
| вцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} Т |
| ета.{S} У детинству <pb n="178" /> моме непрестано болујући нисам ни једну радост уживала, којо |
| ежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, између |
| уги простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубил |
| ожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непрестано имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се ск |
| ћи кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима пр |
| е земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Непријатељ!{S} У ред!“ повикаше вође.</p> <p>„Непријате |
| За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуриш |
| ашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту |
| ; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи дост |
| се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, |
| ма и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им |
| о добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога дет |
| јући непријатеља од шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако |
| атељ!{S} У ред!“ повикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један |
| д врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Непријатељ!{S} У ред!“ повикаше вође.</p |
| ло својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби их пустише своји |
| о стајаху као каменито стење одбијајући непријатеља од шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа з |
| е и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, ка |
| ла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ј |
| е код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао |
| изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити |
| брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" /> отворити а камо ли напре |
| мућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што сам до |
| ...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и |
| е поведе неки разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане |
| њацима и виноградима, са шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге пон |
| а мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изр |
| епијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина наст |
| дела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после че |
| ше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла |
| /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећем очајању викнувши |
| павано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни л |
| ренуо своје лице од српског народа ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Сре |
| Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради |
| е љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени би см |
| олила.{S} Нарастох девојком, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже младости; |
| очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; мног |
| Јесте, јесте, те какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„ |
| ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прос |
| и, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се з |
| а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био ус |
| у Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуј |
| ем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство у о |
| јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила на |
| е војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегд |
| који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од |
| чи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао |
| иш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</ |
| а три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је |
| .</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он |
| ао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи |
| рашно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је с |
| орила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“< |
| дство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти бил |
| м за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрен |
| <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху |
| кидаше, тужним срцем онога, који заиста несрећан се чињаше.</p> <p>Младен подигне руке небу.{S} |
| дахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног |
| Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} |
| моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин |
| он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог |
| ли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но |
| дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио |
| што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за |
| где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — а српски народ био је и његов |
| , и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде м |
| есреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђави |
| дадосмо малом судцу.</p> <p>„После ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никакв |
| огао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си мног |
| ме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ |
| риповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{S} Ал |
| срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не вид |
| и нека подмукла боља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше |
| оветке навели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог господи |
| да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она |
| ани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> |
| Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и д |
| и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце обузме |
| љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него |
| било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше |
| вати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њен |
| и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему |
| ет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога рода, и о |
| о бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима су суботичке судије напиле чашу, то ш |
| вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране договарају, м |
| говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови несрећници скупили се и уговорили међу собом да се свак |
| них, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поотимали...“</p> <p>Млад |
| ребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, па сад ти |
| сам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се |
| {S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се каја |
| а вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинству <pb n="17 |
| p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не |
| међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрс |
| љуто пострадао; ови су много криви том несрећном рату, у коме се толико крви пролило, у ком је |
| од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила |
| </p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се пом |
| игерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стран |
| ндацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у в |
| е, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" /> н |
| <l>Уграбила ова рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> |
| се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири |
| д су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија кроз моје |
| , што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за |
| апуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са |
| аџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S} После напуни |
| S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен после Ружиних речи, сам |
| а није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, јер |
| уше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — бад |
| е бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њем |
| „Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од ког |
| иле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн п |
| /p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо |
| им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чел |
| ислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од |
| као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности др |
| закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће са |
| а се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>С |
| амен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али о |
| ћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n |
| Смиљана плачевно. — Владика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти. |
| ине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„ |
| ен одушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претварати; самртник не лаже; његове су ре |
| и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога |
| он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Н |
| Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да |
| о томе размишљао, то памет обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Д |
| ити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом от |
| — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А |
| сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“ |
| да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Ку |
| сти држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је |
| ати па још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и ви |
| бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће |
| икад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било |
| Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно |
| е, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте |
| ме праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, а |
| гне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније |
| д сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја каж |
| своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити |
| де <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми |
| а кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n= |
| рилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два мл |
| јем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, |
| загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће ве |
| анин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглоби |
| огледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и |
| те, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Ср |
| ш!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени |
| ори:</p> <p>„Фала, господине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире.. |
| и!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с |
| <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S |
| l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећ |
| ам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне ру |
| нас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли м |
| укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни ро |
| као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</p> <p>Овај видевши |
| био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан |
| овори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У том |
| се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља |
| „Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши неколи |
| своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{ |
| а му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Б |
| еби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без те |
| ш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Б |
| ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још љ |
| није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да |
| !{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу |
| у, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећ |
| е Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам |
| с — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја има |
| укавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је |
| и не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се з |
| да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда |
| ђашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, |
| агушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте |
| рљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не |
| етири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форин |
| ам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> |
| ш дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили св |
| и. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, п |
| а око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с пригово |
| овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на све |
| еше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог п |
| му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па после пригрл |
| е, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који н |
| дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па онда тешко пош |
| јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога |
| де врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим човека |
| изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из срца и |
| за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тиг |
| С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у |
| о груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде |
| песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила би |
| а Смиља седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов бех |
| Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом повести. |
| н се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добоши |
| га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама |
| омцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па ти |
| е читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српски, да се та харт |
| од племићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лиц |
| </p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како с |
| {S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„ |
| p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није н |
| о Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше неприја |
| а свештеници купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има своју |
| арених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је ве |
| оловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме |
| нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сиротној породици, — колач |
| оотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим |
| ше њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потет |
| тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао и т |
| ади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати.</p> <p> |
| девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере гос |
| ину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, |
| p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости ст |
| г нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, |
| Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одм |
| hu">Illancs Pista</foreign>.“ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и в |
| а повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано проговори : |
| нидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он н |
| требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на је |
| регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са |
| што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та |
| n="79" /> <p>„У Србина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко |
| сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким ш |
| била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и М |
| гло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винара |
| један дан поштеније провео него други, ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад н |
| ка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега |
| они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то |
| оје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалости |
| ђу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други |
| реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p>После тог |
| азрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни дете |
| у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а стр |
| , ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p |
| шем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба с |
| у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима суд |
| >Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место одг |
| > <p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, њего |
| јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на о |
| то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако би |
| — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, н |
| беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око с |
| о било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ |
| ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало ућу |
| рцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отро |
| ући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у |
| ловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и |
| у од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје у |
| ако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отп |
| ој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша ј |
| благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обе |
| чванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место одговора тек |
| — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, пр |
| ње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуг |
| који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, |
| еху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> |
| једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао |
| /> <p>„У Србина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то |
| своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младе |
| као би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледа |
| а била као камен, о којој он није никад ни помислити могао да она разуме како нежно чувство, — |
| опаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он |
| заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве радости.</p> <p> |
| се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече |
| ?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро. |
| ну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре т |
| ам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа б |
| ла да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p |
| на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубит |
| ог сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који с |
| молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја и |
| са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди. |
| ог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаш |
| увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису никоме скривили. |
| ио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, ко |
| вог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 г |
| иш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али т |
| имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао. |
| м селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</p> <p |
| егом могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло |
| за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало времена пу |
| ече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њо |
| p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну пе |
| та да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењу говорила је ова |
| ; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворе |
| банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли |
| е њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91" /> не чинише за с |
| ен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. т |
| никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма |
| ш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се |
| в плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламенит |
| речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој |
| /p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу |
| д од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плака |
| ојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро |
| данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ пов |
| а бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам в |
| а бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" |
| брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песм |
| они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице |
| којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни |
| азваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој |
| аре дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаш |
| огла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле |
| колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91" /> не чи |
| отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече |
| аучили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на о |
| лете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицо |
| је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи п |
| ао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није |
| ави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео б |
| ; после сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један |
| и није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, |
| ола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко н |
| тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„ |
| е плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, госпо |
| а била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам к |
| ека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба бу |
| еколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљан |
| ом слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно и |
| тво од велике суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упро |
| Ружа после мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме |
| цама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По |
| ла била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви ни |
| .</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, |
| не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били |
| о.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико |
| за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; проклетници знали су к |
| сти, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј |
| ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарско |
| Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са м |
| брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, |
| толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео него други, ни један часа |
| нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са с |
| "178" /> моме непрестано болујући нисам ни једну радост уживала, којом се деца сладе и због кој |
| да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зе |
| тхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сења |
| део да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчеви |
| тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућ |
| е.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помислити да познаје што лепше од охолости и обести, |
| прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим |
| .</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весел |
| о готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни но |
| ко је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није мо |
| машу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била |
| Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круго |
| како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по |
| о, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стаја |
| т послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим и |
| као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а к |
| највећој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милоср |
| p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тронути би |
| е му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде |
| лади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све ми |
| према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> < |
| двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је |
| , њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете из |
| за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одр |
| ога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и |
| знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, али |
| , па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде ј |
| и пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрн |
| опта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се |
| сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш |
| , а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> <p>Кад |
| је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је ок |
| доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лиц |
| ово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о |
| а Ц. и Х.</p> </quote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бран |
| мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и кој |
| ?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p> |
| во, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — а ср |
| p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи при |
| с, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њен |
| у му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну в |
| ре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радос |
| на, и милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрт |
| ближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица |
| , ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу с |
| аљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна уск |
| мре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и било благ |
| јаних људи, који се са свирком пратише: није било једног поштеног лика међу њима, половина изме |
| говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао врат |
| е почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; проклетници з |
| и кукавци изилазили па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима |
| а самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он |
| Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није |
| , те какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — ре |
| и г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому з |
| <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је с |
| а га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство ост |
| <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је |
| ом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и |
| још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се |
| дао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој |
| право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да н |
| ни и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као шт |
| јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да |
| нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису никоме скри |
| и истини.{S} Правије никад један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прос |
| > <p>Младен дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> < |
| утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ов |
| променио; болест која никог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвлад |
| пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај поглед, него спусти своје очи, |
| е моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте |
| ђоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} Један пут после <pb n= |
| ажила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод ка |
| </p> <p>Са својим негдашњим пријатељима није се никад састајао; он њих није тражио, а они не зн |
| куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет пох |
| код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе |
| <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од гла |
| ује шта је са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправ |
| е своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; она не могаше од |
| , па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу п |
| је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима |
| ; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ј |
| ађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана |
| о лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} Зато она није и |
| нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан пос |
| да сам највећу параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, к |
| оноситије светско створење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није |
| Ружа у свом животу ником толико ласкања није рекла, колико сад Младену у ово неколико речи.</p> |
| х пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је сре |
| његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од |
| а је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца |
| се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи |
| б, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Т |
| p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о |
| а због здраво усколебаног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.< |
| има од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и с |
| сујете и користи; она мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> |
| п санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а ка |
| а патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} |
| грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја |
| обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, д |
| ужили децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на кршт |
| то спомињати.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужи |
| ре, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p>После тога приђе к пос |
| трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу |
| >Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико други не беј |
| већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајас |
| , јер у мојој утроби има створење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти им |
| на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђу |
| рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о части, богатству, о племићима, бар |
| стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су по |
| у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим недрима носио; |
| едству остане.</p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и к |
| илазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало ућути, сузним о |
| ису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја им |
| пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за гл |
| ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и |
| н јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је п |
| е руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> < |
| напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче до |
| нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</ |
| од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата |
| убави, о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — |
| силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која никог од путника није поштед |
| везан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово остаде код Руже.</p> |
| гу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скап |
| џари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Ре |
| један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш |
| е одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа променио у свом држању, већ својим обичним г |
| pb n="31" /> <p>„Сирота Анђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још |
| он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="44" /> срце било прек |
| ула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо |
| мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учини |
| оји је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твој |
| су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то догод |
| као.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људ |
| ећније створење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, |
| рловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песа |
| , господо моја, узети једног коња, који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више |
| >„Дакле нема човека на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине |
| не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и ње |
| судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — То |
| срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога |
| се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за |
| , брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли |
| тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} |
| кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не с |
| У оваким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се |
| с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови |
| ки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи своје руке. |
| азати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалости.< |
| С. Томашким шанчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам ус |
| си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве неср |
| ису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели и |
| Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n= |
| а добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договор |
| иротињи са својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људим |
| ледао како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је ју |
| д је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео |
| ушо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окамењен ст |
| у.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду |
| једне речце проговорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви с |
| а љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим за |
| њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа |
| нцузи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало време |
| ="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од бел |
| о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност његове н |
| већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> |
| нео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек |
| увек хладна била као камен, о којој он није никад ни помислити могао да она разуме како нежно |
| за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младен |
| чинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим |
| редавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско |
| ати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, |
| ! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г |
| да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен после Ружи |
| ео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — |
| тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није зн |
| црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" |
| пријатеља у омладини, с њом никад нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ прис |
| кавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друшт |
| ноги су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ја пог |
| овом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док |
| о Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb n="190" /> <p>Стражар с |
| т зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекој |
| ине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помислити да познаје што лепше од охолост |
| сно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући |
| на.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшеб |
| е он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово миловање и поштовање било све наше добро, |
| ту строго држала, како ме никад љубавно није погледала, мени је моје срце увек казивало да сам |
| S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити док је Мл |
| што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако |
| а добили парохије кад <pb n="123" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је мн |
| /> <p>Мени се све наоколо окрену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одгов |
| зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, толико |
| едног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом су |
| ражају и акценту могло се познати да то није њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер |
| рилично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме са |
| вши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењу говорила ј |
| гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више |
| арог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладу |
| својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Је |
| је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа |
| мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на |
| вити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ повика |
| мрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове |
| чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас |
| е?“</p> <pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђег ро |
| леда: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно |
| бећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опроврг |
| ојављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви п |
| ш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборав |
| астреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га ла |
| а допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ |
| љи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и дру |
| е па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би |
| и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на ње |
| ио је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, |
| кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих б |
| >И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне леп |
| p>„Али тај млади странац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се није проме |
| била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у и |
| јатељима није се никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га |
| ишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм о |
| ао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Т |
| но бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које |
| > <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и ол |
| реба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> |
| ту.“</p> <p>Странац се насмеје.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да |
| г листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала |
| тице, која због здраво усколебаног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напас |
| своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно погледала, и опет ми је жив |
| и.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одгово |
| „Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толико преп |
| сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад п |
| о! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре с |
| нин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — |
| ! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га п |
| </p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти |
| овоје сујете и користи; она мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не имађаше |
| пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круг |
| ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за |
| ет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном уг |
| му судио по правди и истини.{S} Правије никад један судија није судио него ја своме зету...{S} |
| хладна била као камен, о којој он није никад ни помислити могао да она разуме како нежно чувст |
| ломе моме животу строго држала, како ме никад љубавно није погледала, мени је моје срце увек ка |
| аше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј |
| ужа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим вла |
| овала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била за |
| или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> < |
| Са својим негдашњим пријатељима није се никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше гд |
| аџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве радости.</ |
| чини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благуј |
| ставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, |
| а остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е |
| лемићко колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о части, богатству, |
| тали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, |
| своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових речи она |
| моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — < |
| ама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} Један пут |
| ораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као |
| азисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није |
| није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није проговорио о љубави — а многа је срца о |
| , који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако |
| сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. |
| само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ |
| а су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца јед |
| е она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајно |
| сам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно погледала, и |
| p> <p>О љубави, о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан ра |
| уту није силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која никог од путника ни |
| итељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад веров |
| <pb n="61" /> <p>„Али тај млади странац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању ника |
| волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није |
| а жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“ |
| Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гр |
| ало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да |
| ла: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> |
| гог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо примили од Чивутина, а он ј |
| деље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црн |
| у поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве г |
| за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, |
| ко није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему |
| емо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је |
| е видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ кр |
| .{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је |
| .</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико друг |
| е није неговао, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, к |
| сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам |
| са очајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуг |
| је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати. |
| има на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога |
| дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, нико ни |
| ица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n= |
| ам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину з |
| у жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћк |
| имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ |
| ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи |
| сад тако љуто опустише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног |
| ју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у |
| ао; многи су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ј |
| у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, |
| ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb n="190" /> <p>Стра |
| <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и |
| е играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање |
| аличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините ш |
| мените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад |
| има њиховим матерњим језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се |
| <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно с |
| свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима |
| здобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и да |
| м опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено разумевао, али Рус је из целога по г |
| г милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помислити да познаје што лепше од ох |
| жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумара |
| рителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско ство |
| к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умре |
| у и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И пос |
| у чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут с |
| су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ању никад се није променио; болест која никог од путника није поштедела, као да је знала да га |
| а дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена поред с |
| и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа м |
| да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младе |
| ему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Ј |
| ерику — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док |
| овор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви в |
| ало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу ник |
| нао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкања није рекла, колико сад Младену у о |
| то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и к |
| зимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у |
| сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја с |
| ридода Смиљана плачевно. — Владика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што |
| бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ д |
| иља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p |
| тивао. — Више пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана |
| на већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим недрима |
| ше ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни у |
| ни право што ће њих погубити; они нису никоме скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо |
| ика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.< |
| твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју |
| ?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а |
| > <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p> |
| сподар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које није томе |
| е банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове реч |
| ој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њи |
| никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно пог |
| и се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се |
| сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није об |
| вљење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме |
| а треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они |
| лутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, ве |
| ежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам |
| рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшинско |
| едним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасал |
| ите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ј |
| <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обеге |
| оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> чеда |
| одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео |
| еживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео него други, ни једа |
| се од свога детинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи п |
| {S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остат |
| његове севаху од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнет |
| ти?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам иша |
| нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасни |
| а врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио |
| гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ к |
| да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети |
| г од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да |
| шу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја |
| оји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше презрите |
| ник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} |
| па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми |
| тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје ни |
| вори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима д |
| <pb n="178" /> моме непрестано болујући нисам ни једну радост уживала, којом се деца сладе и зб |
| еније провео него други, ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре |
| ађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли самима кун |
| ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително проговори: |
| ли, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на ж |
| „Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти |
| ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то. |
| — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао |
| е можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки богов |
| рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се м |
| би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} |
| х опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А |
| и му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету |
| тио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем нов |
| рак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети на улици, све се то при |
| идали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога г |
| ке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљив |
| оочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — од |
| избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> |
| ја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме |
| Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, |
| хвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва |
| нти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од |
| ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S |
| ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам с |
| скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи |
| нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} |
| ено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што т |
| аветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не |
| , који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда м |
| можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме |
| лутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будем |
| едног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо примили од Чиву |
| ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на |
| рисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима, је |
| пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} |
| .{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: ови |
| говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушењ |
| {S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S |
| .{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се н |
| <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стр |
| по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Бр |
| метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> |
| мници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у друго |
| ђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.< |
| тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злостав |
| се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави |
| љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то |
| брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо |
| икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „ж |
| ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Та |
| није ни право што ће њих погубити; они нису никоме скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти нис |
| уч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу д |
| они нису никоме скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас ср |
| ога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови старији, који |
| убљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ |
| ао, то памет обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ус |
| лу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад с |
| остојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из |
| ема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, |
| тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја н |
| д! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не |
| добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за р |
| у са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јадн |
| раске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мене судац — како смеш бе |
| лак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукам |
| <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ниткову осветити!”</p> <p>„Осветити? — Мани се освете, |
| азум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер кад |
| аше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва |
| твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао |
| еби од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину |
| тени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу |
| у окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као |
| воју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{S} Ништа!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари болови, — ал |
| су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испрос |
| .</p> <p>„Право си рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити пом |
| а вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала |
| ј цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p>Девојка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју ок |
| да је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> <pb n= |
| о нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ће |
| био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачвани |
| /p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто оп |
| е ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута |
| тазице; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, св |
| нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p>После тога приђе к постељи, |
| вају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа променио у свом држању, већ својим обичним гласом |
| и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, толико имад |
| м ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> |
| вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам доша |
| оме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може |
| а суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох |
| оју је око тек догледати могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано |
| е бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — |
| <pb n="56" /> његовом лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледат |
| Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути мислио — пр |
| а сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и |
| ба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости |
| <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихва |
| смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша за |
| /p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са с |
| итатељкама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сиг |
| што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шт |
| који не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ и сво |
| мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> |
| вао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују |
| ијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум мој |
| а врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна |
| p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако |
| оје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, |
| ледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а д |
| , обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва веза |
| „Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим н |
| прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пи |
| заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је ср |
| а бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралиш |
| ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећ |
| е за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женс |
| авно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и д |
| </p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви може |
| ладену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ј |
| д милине.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> |
| л’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,.. |
| елиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код |
| ам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, с |
| све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од мене срећни |
| се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико дана.</p> < |
| ли касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, |
| од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{S} Ништа!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари бо |
| што у Суботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукав |
| уплашено Петар.</p> <pb n="155" /> <p>„Ништа — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра и |
| у, очи његове севаху од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе |
| ише њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} |
| у страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И пос |
| , па после кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Пав |
| мен на камену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буд |
| х својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склоп |
| .“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, |
| није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и м |
| игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње с |
| бог мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека |
| ежите га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, |
| ледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку |
| ђа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их |
| и опојати по православном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као |
| } Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p |
| раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, за |
| згрчи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стад |
| а ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда уста |
| д се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — о |
| /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих |
| и драгу народност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српс |
| </p> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину к |
| себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од стра |
| воје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегор |
| <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи |
| акле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах ос |
| абији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, н |
| одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га |
| Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвал |
| о је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово миловање и поштовање било све наше доб |
| ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које |
| /p> <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> < |
| , нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловал |
| е.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако ј |
| д зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нов |
| да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови |
| ху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> <quote> <l>Устај, устај, |
| кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако |
| једне речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробо |
| се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризај |
| своју постојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Нова туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју посто |
| лио што сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти што сам једног луду |
| аго овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећав |
| тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га поглед |
| ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јано |
| се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампа |
| узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ов |
| , те поштарче обдаривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостиони |
| ри: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, леп |
| ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ вик |
| ла Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сиротној пород |
| ега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та |
| од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати.</p> <p>„Двадесет форин |
| ини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено разумевао, али Рус |
| ути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе |
| ојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Нова туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он ј |
| бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсим |
| удем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици |
| оба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја м |
| <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две |
| миљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим ка |
| ; срце му силно почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p |
| воје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице |
| су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је |
| а пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} К |
| бро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два |
| од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, |
| и писмено у коме све своје добро својој новорођеној синовици поклања.</p> <p>„У томе Смиља се о |
| ење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> |
| "72" /> <p>„Граничари не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с прста |
| не, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом ци |
| оја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После ове несреће ма |
| ве, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} О |
| јвећим задовољством поче скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * |
| новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак |
| ли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо пр |
| есемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било л |
| сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нека ми |
| Сењаци се договоре, скупише међу собом новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p |
| Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи дана |
| овања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који |
| , и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одуз |
| пуне сузама; једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шт |
| ир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</p> <p |
| као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Господину том крв се у образе слети од |
| > <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ће |
| ребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши с |
| ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно |
| ми лежао је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, |
| .</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај ча |
| клоните главу.“</p> <p>Младен устане на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони |
| вима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење дон |
| Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у |
| Бејаше свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рука |
| земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплет |
| ту; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и |
| иву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они |
| на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве |
| зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S |
| е, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге по |
| нувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место |
| се.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе |
| ене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце |
| .</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се до |
| паљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац. |
| лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао к |
| јима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера у |
| то свештеници православне источне цркве носе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих |
| у за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обрану српских народних права и на обран |
| округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, |
| главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво |
| обе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </div> <div type="chap |
| отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, други батину, трећи право |
| сима, са раздераним хаљинама, на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чуј |
| ља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> < |
| ушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да |
| не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине о |
| бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно |
| о сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да |
| то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да ј |
| браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли м |
| > <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега жи |
| бао, који је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте |
| више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</ |
| зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p>„И |
| ће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после н |
| атимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети п |
| кама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаству тре |
| усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољст |
| подине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека |
| <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91" / |
| оје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; |
| о тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је |
| лико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачиј |
| ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста бил |
| ћеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци н |
| битавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио |
| ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све |
| т; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p |
| а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама |
| ас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — |
| ао презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светс |
| ече овај.</p> <p>„Скупо, скупо.“</p> <p>Ну после прилично дугог размишљавања као да се на какво |
| ња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше |
| породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру |
| овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у м |
| имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни |
| лутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ то |
| , па ћемо лакше сносити сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, |
| На муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру много |
| запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван посл |
| их <pb n="97" /> намера, које се против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим... |
| не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народ |
| г није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p>„Али тај млади ст |
| есрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе |
| ори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту ц |
| он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедн |
| Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на о |
| </p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као с |
| све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, |
| десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lang=" |
| беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну усп |
| год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова ј |
| е из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје ср |
| војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се прив |
| прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио |
| чувати кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и |
| </p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да м |
| p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој со |
| за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, ко |
| ужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ов |
| Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устез |
| идолу — српском народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било да |
| највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред веч |
| и две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у з |
| а дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити к |
| } Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, с |
| > <pb n="9" /> <p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се се |
| гови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена |
| ш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не |
| понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је и |
| уби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао |
| ио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за |
| до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако м |
| у да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p |
| ка тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, |
| видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама з |
| >„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — река |
| му се представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на |
| је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и |
| } Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут чује с |
| ђу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb n="77" /> па о |
| ед прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он с |
| оћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше |
| .</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, почн |
| оре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> |
| је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на |
| ослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље ш |
| крено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од ср |
| поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су поште |
| ван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ |
| ерујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} |
| ц <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а |
| даје, слушчету од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</p> <p |
| холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну ке |
| на, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам |
| стадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, |
| р он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато |
| ромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се погл |
| , да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код |
| д ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мен |
| е крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши му све простаково имање.</p> <p>„ |
| есме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш |
| Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p |
| , а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p |
| ати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло |
| њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћ |
| оју пушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван тек немарно |
| о чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се отв |
| на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на м |
| брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са св |
| аравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на ко |
| тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном |
| човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван ј |
| света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“ |
| му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="168" /> |
| повести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест |
| орен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, који је с други |
| овори после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити |
| сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима свет |
| га је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са своји |
| соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са |
| бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде б |
| Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне д |
| ој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам |
| уће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше па се купише гомилама око њега; ос |
| е тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волш |
| клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p |
| а беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам |
| их га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми д |
| ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не гр |
| нашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" /> <p> |
| и пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са |
| а срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим речима Пет |
| а, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два гр |
| предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изг |
| мах послушаше па се купише гомилама око њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило |
| а видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу |
| јмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> |
| ињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу бо |
| Сремце једног по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео |
| Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Б |
| зор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Про |
| уге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но |
| pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све к |
| <p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> |
| вест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, шт |
| p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје господ |
| га излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед састане са сажалителним погледом самца |
| ео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и одм |
| о на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога |
| ј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој р |
| аклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим бор |
| попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст напи |
| оведа шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Р |
| инио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју д |
| уша, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко бил |
| поветке у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме |
| ешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, |
| пског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа пост |
| вим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол |
| ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му |
| да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима |
| о је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрав |
| главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„ |
| нак, природна његова доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, |
| оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била ка |
| знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дан |
| ве три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удовица.</p> <p>У пр |
| младу, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</p> <p |
| де је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у уса |
| на — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке о |
| о је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — |
| и сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код |
| шири своје руке, још један часак — и на његова прса паде један човек, ког он највећом љубави за |
| м карактеру.</p> <p>Овај знак, природна његова доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво |
| сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је исп |
| ну незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p> |
| да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код |
| има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо. |
| ло глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка |
| } Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које ка |
| м душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је при |
| копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је |
| о заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поје |
| о је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами |
| д нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија деца, па он не би дао |
| ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до са |
| ара, <pb n="77" /> па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један проти |
| беху челични панцири око срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој |
| } Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз |
| ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно |
| ладога свештеника и беднога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој сиротињи са својом дец |
| егово срце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, |
| е јамачно претварати; самртник не лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ света — |
| дио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад ј |
| мо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p> <p>„Али.. |
| и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p |
| кључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за опас |
| , бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће ско |
| ма, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудителне, да |
| обу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али |
| </p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на својима ногама, т |
| о увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и не |
| ого тро за своју будућност, — будућност његове народности му је једино бреме на срцу било — а п |
| је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе које је пролио после две године |
| >О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га споми |
| и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, ра |
| слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, |
| да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па |
| дена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p> |
| а матрозима њиховим матерњим језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, |
| * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и |
| м очима то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је |
| .</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три иг |
| бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској породици.</p> <p |
| <pb n="64" /> <p>Он са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чи |
| у и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с |
| бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот |
| {S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд осмех на |
| а жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој о |
| Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га с |
| рожем смислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена нач |
| ћу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> <p>„„Шта наопако?{S} Седам х |
| о, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болни |
| није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове очи сев |
| даду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, шт |
| ао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробно |
| таса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и и |
| жа живела са својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с гла |
| то време се није могао разабрати, срце његово остаде код Руже.</p> <p>„Господине Младене, чини |
| сну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здра |
| воју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад ј |
| осле тога прође неколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду му <pb n="86" |
| он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p |
| њао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, ре |
| p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали |
| > <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју л |
| ове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам би |
| нства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од к |
| еда оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири своје руке, још јед |
| S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисториј |
| <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> |
| реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим глас |
| свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за |
| оља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиро |
| примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у с |
| која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отворен и окрета |
| да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом, |
| ћ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му ј |
| Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p>После тога |
| молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на женској деци у |
| е увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се н |
| ока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„А |
| p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече |
| uote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно умотано и расплакано женско.{S |
| ом побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да п |
| је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца ост |
| а чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како са |
| користити својом науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан знак у чо |
| врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумев |
| спољашњост, и чудновата хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, |
| бност?</p> <p>Ништа!{S} Ништа!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао око |
| ела сам небесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе |
| росио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вам |
| ворила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кра |
| лад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> |
| ладен сажаљаваше кукавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је проста |
| је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше |
| кама покрије.</p> <p>Младену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жен |
| би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се представљало да се свака слика на њега осмешкуј |
| нух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнув |
| е, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у н |
| ="9" /> <p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; м |
| за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му т |
| .. кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погину |
| њасту младу, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</ |
| ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, која је са Млад |
| S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло |
| срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та песма пун |
| , с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.< |
| чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горк |
| /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запит |
| капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе |
| е бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше |
| н је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очита |
| е срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо По |
| гога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно |
| у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на среди чела дугачк |
| чи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око |
| еновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршит |
| и слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског ми |
| ужине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но |
| ла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то |
| бица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио |
| еном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена насл |
| ене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је |
| у отровати.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још ве |
| а, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала |
| човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам |
| је, — прекине ћутање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псим |
| ри ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невесе |
| нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он пад |
| мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће ж |
| етио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, д |
| та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа рад |
| ћи проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам за |
| или један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на оном |
| бора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојо |
| д очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одма |
| ко прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село доша |
| мњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме д |
| } Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад један с |
| данак у црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас т |
| што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала свој |
| и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила |
| не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он |
| никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да |
| </p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи |
| крас.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај прек |
| ови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и план |
| ког народа ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави.</ |
| је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла ут |
| еће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ов |
| д се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему |
| који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После приступ |
| е и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и |
| >Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„ |
| ави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно б |
| ју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> < |
| езнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој |
| аш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила |
| ну на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје |
| . хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем |
| ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она ва |
| /p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен поглед постане презрителан, као што јој је и глас б |
| тек у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоби са Младеновим погледом, који се у |
| > <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p> |
| а; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи полете |
| S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја о |
| а подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и |
| моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим |
| ојим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом |
| две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у ов |
| болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи |
| појетично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> |
| д цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју ру |
| молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам |
| онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</ |
| ари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, |
| } Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе с |
| твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си |
| се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше о |
| b n="184" /> <p>„Смиља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која |
| „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb n="184" /> <p>„Смиља се окрене.{S |
| ни му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми за |
| раби неправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="8 |
| о Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше |
| устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким |
| а и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока, над кој |
| о чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег г |
| хом.</p> <pb n="31" /> <p>„Сирота Анђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је |
| дена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „ |
| твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Руж |
| } Петар јој притрчи, мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опази |
| оје којегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом н |
| с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном |
| крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се с |
| , моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као |
| а; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</ |
| ојим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ |
| ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n=" |
| рођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која |
| ну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја |
| започела, јер он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ п |
| целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздис |
| уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио |
| ужа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, да имају много б |
| беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад |
| о.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се ус |
| осподска, изражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајућ |
| </p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и |
| хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала |
| бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен |
| оноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовал |
| д косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу |
| сто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије |
| горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе ал |
| у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја |
| миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, ника |
| а ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и |
| стајала; милина је било погледати наше њиве, по којима се класови таласаше као златна коса на |
| љи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не |
| пресуде, продаду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину п |
| тави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као |
| .</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахр |
| вши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p |
| ја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам |
| у и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p> |
| и по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„ |
| сва стакла нису поразбијала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са св |
| и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, |
| ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без |
| е само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с |
| отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свештеник витког стаса; црна и п |
| он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљиви |
| моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игр |
| обгрли тога младога човека, пољуби се с њим па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате! |
| овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{ |
| осле пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{ |
| су ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о њ |
| на се није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Ива |
| х на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробнос |
| себи сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и |
| умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један су |
| и је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи н |
| а их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> |
| врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у д |
| адалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по |
| вши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешк |
| „Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено |
| Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њ |
| рош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојан |
| у и акценту могло се познати да то није њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу |
| мци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе |
| браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је |
| Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати |
| ницима, који су међе чували, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год беду |
| сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши своју цигару по |
| њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој не |
| био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја |
| жи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ки |
| и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" /> штеде, |
| омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа |
| одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ заш |
| врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не |
| тица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.< |
| лио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика ј |
| кости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих метнуше око подне на |
| “</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се ра |
| аше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога пре |
| ће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћута |
| још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа ошт |
| га, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни официри, за |
| ема онима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко колено, р |
| ше: није било једног поштеног лика међу њима, половина између њих тако изгледаше као да су тај |
| и достојанство, осим тога поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата с |
| ојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њим |
| била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је |
| ко су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као ла |
| ин језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, један Рус, ј |
| дочек бејаше као обично, разговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око сваки |
| побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо неч |
| а још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, заз |
| али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог |
| остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несре |
| <p>Он сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката |
| дну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Че |
| ј барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимировића.{ |
| лет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти в |
| јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се |
| га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити |
| мнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„До |
| на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем прогов |
| ам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у н |
| д сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p |
| ћнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових ре |
| шут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се |
| ћи. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће о |
| Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али |
| ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на во |
| инци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговараху се један с другим француски, ал |
| Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И по |
| ко нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин |
| ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити до |
| која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене |
| дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, који с |
| од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је как |
| срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да зн |
| доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од |
| ј, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомени |
| асти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим саветом и својом наук |
| како си пострадао — повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је ј |
| не а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</ |
| сте се панцирима морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико п |
| ојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удович |
| пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> <p>После м |
| бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало |
| „Право си рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ н |
| оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> <pb n="35" /> < |
| злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао |
| рби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу |
| тати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије своје л |
| ства с њима научио па нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често и |
| лицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачва |
| , далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>После тога прође неколико дана, и |
| његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била |
| p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је б |
| још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо |
| у се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи злик |
| и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који ни |
| целој вароши било разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше ви |
| “</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису никоме скривили.“</p> <p>„Како н |
| а си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још д |
| ојег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о пато |
| тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, други батин |
| јаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајишима; о |
| је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као |
| дигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у соб |
| та од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стра |
| сле овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај о |
| а се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> |
| али изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима |
| ег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни св |
| је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог |
| , танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није трену |
| се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио |
| хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад в |
| пријатељима није се никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би |
| им друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете |
| о дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Не |
| еље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се |
| аници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве |
| "194" /> <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, |
| д је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко |
| јунак, јунак, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по год |
| јим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као ј |
| да, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="110" /> <div type="chapter" xml: |
| е — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Ст |
| ири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелен |
| и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по тел |
| Сведок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужн |
| једног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком |
| век онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој |
| камени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају |
| оштеног лика међу њима, половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} |
| зивати своју патњу.</p> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S |
| на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео |
| у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њ |
| .</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих |
| се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} |
| и и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар |
| је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њихо |
| да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако са |
| Иди, Марко!“ рече најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, госпо |
| благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.< |
| сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас и |
| p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није био |
| ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше јед |
| /p> <p>Бејаше свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, |
| сажалителним погледом самца — и како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у ру |
| злу нису толико криви, колико су криви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не |
| боке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</ |
| ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају. |
| ела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочеки |
| стану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> <p>„Ф |
| оји је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад с |
| оримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побри |
| њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога, к |
| ео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њи |
| је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће в |
| ве наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — в |
| ељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две годи |
| беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; и они поред |
| но доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Младене, — рече |
| тељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они |
| на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше |
| зме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај да |
| и непријатељи.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер су |
| Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више |
| е стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети |
| све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> |
| ли ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и |
| и „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milest |
| — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Ист |
| матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држа |
| За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ |
| која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p> |
| де ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору. |
| им и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А зна |
| , госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те ј |
| је дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S |
| з ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као мле |
| омиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песм |
| <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју |
| те од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p |
| ни је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповеди д |
| вена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете от |
| ета могла силазити; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{ |
| много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа П |
| и ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с |
| о три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ог |
| она није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није проговорио о љубави — а многа је ср |
| ашивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово |
| ри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не за |
| у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви |
| а.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, |
| рвој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи на |
| е љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје |
| пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина д |
| м лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она |
| ога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она мно |
| а љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и |
| ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже жи |
| е, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми |
| се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он ј |
| е она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је |
| моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти мле |
| надох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за на |
| p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је |
| > <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане мој |
| ла учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као |
| ео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} |
| оћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> |
| придода моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одра |
| је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја |
| b n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“< |
| комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> |
| о како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле не |
| ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још јед |
| би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погле |
| је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то предс |
| слила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам с |
| дија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, |
| нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно погледала |
| ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети |
| S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и та |
| тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио |
| ена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово повр |
| } После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S |
| укоби са Младеновим погледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка ниј |
| гледај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пр |
| ним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи |
| </p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... |
| настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, не знам |
| асом рече:</p> <p>„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, у |
| ко свакидашњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p> |
| та не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам |
| себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли |
| м увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се сме |
| жу, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни помислити могао да она разуме |
| у, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с |
| овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се па |
| није говорила него о части, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спом |
| ом је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете св |
| видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="1 |
| ме, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то ж |
| то дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а су |
| двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Ру |
| ти:</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њ |
| цио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она ср |
| ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> |
| а коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ј |
| о умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви |
| ка крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим |
| ви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била.. |
| ада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та |
| је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледа |
| сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад с |
| изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести леж |
| убим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А з |
| ом растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p |
| </p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му реч |
| огледа, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрт |
| ама не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p> |
| Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, мног |
| } Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на |
| тај мах једна нагомилана водена планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина |
| му да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жало |
| роте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си |
| ли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те |
| есе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад |
| збор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто |
| да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ј |
| о колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о части, богатству, о плем |
| {S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} Један пут после |
| пском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен г |
| емићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене ув |
| о служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за п |
| е соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по соби, |
| Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p |
| кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света |
| и то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и |
| /p> <p>Лене моје читатељке опоменуће се о оном, што смо у почетку ове приповетке навели, где се |
| сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу |
| мојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“</p> <p>После ов |
| то на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, |
| е разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ |
| ме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац ку |
| е реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гл |
| у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе |
| м ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мен |
| вом поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p |
| а свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро з |
| оворио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у свом |
| це, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те |
| ао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о т |
| , о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и |
| не страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап ко |
| кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; |
| ајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што ј |
| о заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствар |
| да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети |
| а нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу |
| p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела |
| е дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако |
| , мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највећ |
| Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам сво |
| ове приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младо |
| има рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и он |
| мени никад о другоме није говорила него о части, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад г |
| о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је |
| другим војницима, кад се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су |
| адини, с њом никад нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> |
| > <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све ко |
| дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гд |
| ећ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„То ниј |
| отац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туро |
| ачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ с |
| рно га погледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван тек немарно погледи пушк |
| „Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те при |
| ајишима; ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој посто |
| >„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, п |
| али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће достићи, н |
| — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>М |
| е бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи |
| се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чувствовању никад се није говорил |
| који обвија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би веч |
| ем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећ |
| ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра сту |
| атинског миловања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да и |
| >„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем |
| , коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете |
| већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p |
| казано нежним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу мо |
| од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом |
| спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> < |
| њем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p |
| ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, срамота!“</p> <pb n="141" /> <p>„Ја морам п |
| раву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја |
| у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се |
| које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом с |
| исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она се ниј |
| p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по соби, прозор с |
| вога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговор |
| у полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} |
| оту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тич |
| ругоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па из с |
| идевши то стресе се, своје лице покрије обадвема рукама, после тога викну као да је изван себе: |
| е у плач, погури се, своје лице покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> < |
| Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</p> <p>Млађи ућути. |
| осте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен обадвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се |
| } Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим рукама стисне свога брата па лелекне:</ |
| <pb n="147" /> <p>За овим речима Петар обадвема својим рукама протре своје чело, да збрише зно |
| це као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се не распадну |
| о, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав |
| . Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми |
| наци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван |
| пи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После |
| собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружј |
| ојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по це |
| и.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти |
| говори Петар. — Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан б |
| , коју је судац показао Младену, бејаше обвезателство у најстрожем смислу.{S} Имена простака и |
| и је у својој безазлености и незнанству обвезателство од велике суме потписао не примивши ни де |
| лико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин толико т |
| на плачевно. — Владика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И п |
| је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био сре |
| у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже |
| га 13 путовођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носи |
| .“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој |
| После тога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме с |
| себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли тога младога човека, пољуби се с њим па му прија |
| м је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знал |
| о што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, так |
| ан висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три пут више новаца него што им се обично |
| ас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на |
| г зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло ор |
| више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — продужи самац, — |
| шњу молбу!“</p> <p>После ухвати Младена обема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се |
| Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викн |
| ајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на ж |
| ни момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљу |
| ити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> |
| а ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо полудео!“ рекне један момак.< |
| а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу |
| p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ |
| е Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу |
| лити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а ср |
| авати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се о |
| бро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> |
| да скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако |
| која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да |
| превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С |
| на видевши то поче молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све н |
| /p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још |
| сеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n= |
| силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <d |
| цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај им |
| е уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, шт |
| ном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p> |
| парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме |
| Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ход |
| и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мен |
| .</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то пла |
| ли то послушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне |
| шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено о |
| нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владик |
| е он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p |
| /p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она |
| доваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође заглибљиваху |
| оследњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!. |
| ем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве |
| новници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу вид |
| >fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа |
| које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац |
| и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви с |
| >Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно умотано и расплакано женско.{S} Други |
| ега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није м |
| а.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше |
| нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа |
| да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, куме?“</p> <pb n="27" /> <p |
| , ти ћеш бити сахрањен по православноме обичају.“</p> <p>Ђорђе погледа Ивана сумнително: </p> < |
| то мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb n="77" /> па онда не поможе му |
| андук метнути и опојати по православном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на |
| у да проведе своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и |
| где се Иван са својом невестом венча по обичају православне цркве; после венчања врате се сви н |
| се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забаве постао,а друг |
| ом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је прото |
| амо једна соба, која је у свему налична обичним швајцарским простијим собама.{S} Она је велика, |
| ца одговарао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са |
| ишта променио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, господине, о тер |
| етири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима привезали, о |
| >„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али |
| о време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, |
| ће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњ |
| /p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се |
| ињству мило, то одрасном човеку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове м |
| ајвећој припеци <pb n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без ика |
| и са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред њега ист |
| ојници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски сережан — али ће лудо поги |
| било и кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не зго |
| ане домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор међу њима измерен, проесапљен, и задрж |
| кала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младен |
| о после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да униш |
| уди; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ра |
| е су на смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} |
| ве скитнице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напа |
| амена беше шчешљана — као што носе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунц |
| њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{S} Ништа!</p> <p>У њего |
| г здраво усколебаног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> < |
| о смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало ућути, сузним очима |
| у оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у |
| ке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тр |
| ије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину преселио, осветли лепо |
| на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што |
| мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то б |
| ло игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb |
| ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели. |
| оме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвори српскога н |
| </p> <p>После ових речи повуче Младена оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p |
| , али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта ј |
| је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах вра |
| <p>Ружино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре |
| ди људи погледаше један другог, странца облије црвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ ода |
| у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, д |
| пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије, рукама својима стисне страну од срца па с усхић |
| не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин. |
| <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи ви |
| о да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарски чиновници у Суботици и у д |
| еда Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“< |
| на глави шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски о |
| о мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле |
| аденова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и |
| игао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покај |
| племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непрестано им |
| а лицу моме цветаху руже младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; |
| и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надм |
| се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копије од икона, к |
| амнице на једној хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек |
| постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео |
| један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напаст |
| самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао |
| p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Јо |
| дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљине; |
| } Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна |
| p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислон |
| не све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, |
| ногама.“</p> <p>Господину том крв се у образе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</p> |
| >„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букну |
| акав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p |
| њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наво |
| ћ са три батаљона одморних хонведа; мој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, |
| јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окрене суж |
| ду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију почне говорити.{S} Гово |
| огоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и пл |
| предак своје браће, који носе оружје на обрану српских народних права и на обрану цара свога.</ |
| скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} А којима ово не могаше бити |
| е на обрану српских народних права и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младено |
| ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен рече теби: „Стеван |
| 114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш би |
| очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над ру |
| агог камена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока, над којима бе |
| узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право |
| ештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као < |
| р видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Ст |
| је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.< |
| бе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешто гов |
| а јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега и |
| “</p> <p>Са овим мислима страва му срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ов |
| о тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам |
| ани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из це |
| !“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о |
| и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несрећи. |
| Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у т |
| тарих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбин |
| говори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Тома |
| о је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне |
| још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му |
| има на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаве |
| енутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је |
| аден је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви |
| мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" /> <div type |
| о је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у |
| н место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено |
| старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима у највећој ватри тврд |
| чини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву руку.</p> < |
| вом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</ |
| попадала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини |
| </p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шт |
| бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простотом ј |
| у је . . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</ |
| есте, те какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато |
| цама по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, |
| и је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и нераз |
| алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила |
| м оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазила, један се загледа у |
| ео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев б |
| је — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустаја |
| сно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охра |
| према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим |
| сту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побрат |
| ај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац би |
| параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти с |
| војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов |
| > <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„ |
| она сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му |
| галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, |
| све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте |
| је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим |
| један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да |
| аш с овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске од |
| .</p> <p>Кад се код последњег пријавио, овај место одговора пружи му једну дугуљасту хартију.</ |
| и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb n="30" /> превртао је, п |
| овац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> <pb n="72 |
| .</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен п |
| е седео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећ |
| крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, крст се <pb n="140" /> отвори, |
| ло рујнога вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, устане па се окрене великој тр |
| половина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, |
| и дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај мали рубин ко |
| ом младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несре |
| утела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где |
| пског народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p> |
| Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што с |
| е пази на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко |
| обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он о |
| лаву донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и |
| рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст пр |
| ц је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, |
| тме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на |
| колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, |
| ер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не губ |
| нути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што |
| се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлак |
| н изусти, учине му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане ш |
| хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један |
| у уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</ |
| — овај се крст отвара, кад се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај к |
| а тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за |
| народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срц |
| је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Скупо, скупо.“</p> <p>Ну после прилично д |
| х уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, ко |
| рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек |
| и тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; да |
| уо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} |
| а.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар |
| е певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други дан |
| шче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде преноћит |
| О чем сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, |
| ветим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ |
| /p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам |
| дао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај поглед, него спусти своје очи, руке саме од себе с |
| еш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до да |
| ба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто за руку с |
| је осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> |
| се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Брани |
| ај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div |
| p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга |
| то живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаше према Мла |
| ао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас с |
| <p>„Младене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана ка |
| е он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било к |
| бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим свој |
| за овога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> |
| православне источне цркве носе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, к |
| расан знак у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, природна његова доброта, пламенити његов дух |
| ћеш ни словца више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па прогов |
| ило је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и б |
| ала, Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо полудео!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало к |
| небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> |
| ледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити која је идол |
| имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четир |
| ина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове |
| у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>После тога |
| и Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, |
| никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забаве постао, |
| , која му око ушију пролетаху.</p> <p>У оваким приликама ретко да који војник није или погинуо |
| ти роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p |
| већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви м |
| силније окренувши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што |
| Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му се загу |
| онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — А |
| битом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста! |
| и склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним ру |
| гледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа о |
| кад нам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е |
| о нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако |
| его само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од |
| а,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а ка |
| б сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако б |
| ајвећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Србина |
| ала сентименталну немачку песму која се овако почиње:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">Ge |
| цу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> <quote> <l>„Поручује Иванова љуба.“ |
| , он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је |
| их речи дубоко уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, гос |
| ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, зај |
| ећ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика |
| , увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају карловачку околи |
| знао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се |
| о није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војницима, кој |
| у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се представљало да се св |
| целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас доша |
| <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајк |
| овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће |
| момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} |
| тени људи наше судије?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедиш |
| и је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} |
| то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен се |
| тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање |
| тника по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму |
| д о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисл |
| и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху |
| есет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби |
| а у целој Суботици има још једна кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па глед |
| ве горе проводио.</p> <p>После два сата оваког путовања, пред путницима се подигне као нека гус |
| та, која су јунаке изродила...{S} После оваког договора они су међу собом силно благо искупили. |
| рене на повиче:</p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаес |
| > <p>„С Богом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног |
| силнога народа, који се из целе околине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Он |
| ту простака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а дру |
| ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих русв |
| а ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> <p>Младен по |
| евој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде рус |
| у.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи |
| > <p>После се окрене на повиче:</p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља |
| ече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутниче, — повикаше му ови из |
| па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде |
| вим остави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се разбише наши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наш |
| че, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа |
| у народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор |
| знајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У та |
| е и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али ње |
| више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад |
| чио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио. |
| <pb n="97" /> намера, које се против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</ |
| не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај |
| и згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише на |
| да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо |
| овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико лула дувана |
| р као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете |
| иговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одгов |
| е:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше овде свршили!“</p> <p>Петар погледи свога друга, после |
| виче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам д |
| еху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Ива |
| ицима — какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим |
| дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу |
| ај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин |
| не.“</p> <p>„Је ли нама слободно пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека ку |
| ане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива |
| вио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише к |
| ме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвор |
| ка горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p>После тога приђе |
| речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом т |
| обама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више мо |
| ћан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не |
| је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари с |
| е моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> <div type=" |
| узи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити може |
| а царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико |
| .</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S |
| малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропусти |
| жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се проро |
| и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После ове несрећ |
| , — рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно на |
| ог мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне про |
| удовичином лицу руменило се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело |
| је пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, у |
| p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спус |
| издајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:< |
| којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвал |
| закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пи |
| да пред механом на кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ |
| ала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава јој се з |
| тво него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њег |
| овце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време ни |
| зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве |
| тине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене |
| .“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p> <p>„Ал |
| таде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и |
| ро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забу |
| летник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечаст |
| ледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запали |
| сом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окрене сужницима па |
| га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој ј |
| ладен после Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ! |
| од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете |
| е ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено поглед |
| ени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страх |
| дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>После два сата оваког путовањ |
| Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвал |
| је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> <p>„Хавана регалија.“</p> <p>„Хавана р |
| а је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој пивари видесмо, и његов др |
| опоменуће се о оном, што смо у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи |
| у и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин |
| све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу |
| соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветном свилом. |
| ари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да |
| рао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту |
| ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју леп |
| еки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Срем |
| а, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му |
| ик и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто постр |
| е:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они |
| ени ћесарски војници са црним кајишима; ови се између себе разговараху о женама и деци својој, |
| анцуски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, п |
| то је српски народ тако љуто пострадао; ови су много криви том несрећном рату, у коме се толико |
| {S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити |
| ови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p |
| стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p |
| ећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина |
| сле да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи |
| к давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту |
| рмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Младе |
| <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични бил |
| од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи |
| чарапа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро ка |
| у <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом |
| вамо наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одг |
| ако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови несрећници скупили се и уговорили међу собом да се |
| то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поотимали...“</p> <p> |
| <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отв |
| тпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто |
| по положају, у коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, кој |
| за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један н |
| неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, које |
| оша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла |
| е чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи ст |
| .. али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је пр |
| да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те |
| њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим речима Петар обадвема својим рукама протре своје ч |
| ећ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и вис |
| бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара изв |
| сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремц |
| дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и ф |
| постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце обузме.{S} За стравом тајна |
| ју два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а бој |
| мера, које се против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових |
| е потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка о |
| поменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре него шт |
| гује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама.</p> <p>После кратког ћутања Бачванин проду |
| руг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорс |
| етиња била; проклетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу |
| а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје в |
| обан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим закључи матроз своју приповетку, којој се сви диви |
| у — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвори српск |
| у, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи |
| лињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући |
| а?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</p> <pb n="96" /> <p>Ружино лице, које пре блед |
| пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван |
| ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким зла |
| и и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог г |
| ом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и |
| е-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</p> |
| с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због ч |
| смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, кој |
| тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бо |
| ава и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младо |
| ад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{ |
| страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, о |
| оди, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом показиваше на ону страну о |
| кад не устреба,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрл |
| е главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше |
| омашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова |
| било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу, из књижице је |
| и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољу |
| ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се |
| такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која остане бе |
| и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче скупљати своје |
| о си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавиц |
| у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе |
| огинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</p> <p>Мл |
| ости дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито небу, руком протре сво |
| го — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> <p>Младе |
| ја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, који се загледао био за њиме |
| чувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на кол |
| ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи ч |
| морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, ког м |
| мо тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољи пријат |
| ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p> |
| шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p |
| аквог пса.“</p> <pb n="166" /> <p>После ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покри |
| рем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Младена оближњој соби говорећи:</p> <p |
| е, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако б |
| за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гл |
| , под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па |
| лостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише две сј |
| смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда продужи овако свој го |
| ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши своју цигару понуди Младена:</p> <p |
| ме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јам |
| /p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне палити на своју велику лулу; уч |
| учад оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи пружи хартију судцу натраг, у целом се телу з |
| м да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> |
| у за мене у приправности.“</p> <p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се |
| емо општој ствари помоћи.“</p> <p>После ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну |
| са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече |
| мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми се рас |
| д, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око по |
| ше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало |
| ешчала на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен |
| ! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сиротн |
| фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина |
| оту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, |
| е оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам ј |
| на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали |
| и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручуј |
| мрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си от |
| дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе |
| елије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се не |
| чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе |
| викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обе |
| ше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас |
| Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, |
| ије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} П |
| су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јама |
| ужин муж показујући руком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам |
| мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје блед |
| с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{ |
| и у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за ти |
| дини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милин |
| , и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пу |
| ћи за обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвиш |
| нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који је на крс |
| тану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ с |
| ао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друго н |
| не да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 бат |
| желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али |
| на обрану своје народности.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у |
| чи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао |
| стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жал |
| его моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не |
| на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њ |
| беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди |
| лаги данак у црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за п |
| p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца |
| ног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком |
| много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од страве |
| је чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бач |
| не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, к |
| ања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песниц |
| иво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослов |
| подсмејателно продужи:</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, |
| а губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.</p> <pb |
| место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, оп |
| али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог мла |
| о прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог |
| ћ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, |
| о још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да однес |
| штво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас о |
| дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удар |
| те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи |
| p> <p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се вара |
| } Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после |
| ствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онак |
| адеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? |
| за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, н |
| удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак окрене се о |
| онитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце прого |
| ишта не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз ко |
| ије могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младе |
| крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила |
| п је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом маха |
| а беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао |
| лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете |
| убио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо |
| е, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснаж |
| <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, насло |
| ашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, |
| што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да |
| аскања није рекла, колико сад Младену у ово неколико речи.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она |
| е био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у |
| <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако |
| слушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му |
| је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p |
| </p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопад |
| и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више прогово |
| стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p> |
| увасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него ј |
| </head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака клета.</l> <l>Све н |
| тиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца |
| >Ова је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али |
| покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онда ш |
| човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ак |
| о?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружи |
| два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња т |
| >Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио од велико |
| моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан с |
| се уздркће.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S |
| олико речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако м |
| опатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и љубав м |
| не, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до највећ |
| круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу г |
| ји ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Господине! — викне после још силније окр |
| Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је у со |
| о живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје |
| од у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који с |
| вете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од својих при |
| ци је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} Кад ј |
| студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, |
| . Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у суботичком крвавом су |
| и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се |
| ево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна |
| } Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико к |
| ремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао |
| м да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинству <pb n="178" /> моме непрест |
| аке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убав |
| у женским круговима; све су се радости овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио |
| тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке |
| смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</ |
| рт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не |
| је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси |
| , за једне највећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радос |
| а.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана пуст |
| е својим љупким и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за ра |
| залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јој кола и |
| ве.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на свом |
| понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, д |
| ој су швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне го |
| отимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S |
| , и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе С. Готх |
| ше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани з |
| ио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе так |
| није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад није злос |
| нела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као |
| и би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по |
| њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узе |
| ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око |
| е, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога |
| а од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако |
| н био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама приповедит |
| “</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и |
| јасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запи |
| ога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако |
| га нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини |
| слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао провод |
| .{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који |
| круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и |
| едан тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У |
| , са широким златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла |
| оговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p>Мл |
| опћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљн |
| моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју пу |
| жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће |
| , а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p |
| ира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља је |
| гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим |
| гућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим |
| учио <pb n="12" /> сваком изобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда |
| ода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте полови |
| ја је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он ов |
| ку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припознај |
| ио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у сва |
| нам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угл |
| цама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи. |
| териној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се ма |
| господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му с |
| мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и о |
| , ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном |
| у краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја |
| <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и |
| ве годино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у |
| у тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S |
| е ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били |
| воју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за |
| ка настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео д |
| мље нама подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и ј |
| ори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пр |
| а тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русвај, стаде |
| сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с |
| ан тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је |
| а, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Према овоме б |
| ти сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ће |
| јом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од сокол |
| , он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb |
| ами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и дру |
| вим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“< |
| од пријатељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци |
| једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.< |
| ен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</p> <p>„Шибај |
| деним копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког истог посла ка |
| погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко ње |
| љубавника, — после онај усамљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један в |
| убавне ране, да сте се панцирима морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како са |
| башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гво |
| око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га |
| оме свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, кој |
| продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, о |
| гога и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његови |
| ерусалим, — у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красн |
| у болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса |
| ди, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Т |
| Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Ба |
| , да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише з |
| а.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у години да |
| p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="1 |
| ски израђене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</ |
| је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учи |
| ма тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прела |
| ке робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, |
| ађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p> <p>„Ал |
| ној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд |
| српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, које се против ње овде г |
| га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете дав |
| ли не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој на |
| а ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује |
| м, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n=" |
| , и лађа напредовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освест |
| и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, љу |
| ше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p> |
| а плаветним завесама, као каквим небом, од мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</ |
| његовим ватреним очима то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим |
| ам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад с |
| мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога д |
| е сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хур |
| едају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда |
| почне певати једну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, пл |
| идело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао м |
| ом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке |
| дмах у целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{ |
| 7" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашл |
| ети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , |
| човек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели ро |
| очне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омило |
| јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба, од велике |
| у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд ње |
| је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним оч |
| код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, са |
| “</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бу |
| бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече на |
| аше петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стр |
| је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идо |
| нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам |
| сти, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је |
| јеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пре |
| на врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; ниј |
| " /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је х |
| е?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> |
| сти ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мно |
| и.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не |
| ри г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та |
| p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и мр |
| и здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за те |
| кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он ст |
| ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу ст |
| глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и н |
| тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се п |
| си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у ј |
| јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, з |
| бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубе |
| отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још |
| дног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p>„Али тај млади |
| Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које н |
| учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да м |
| ад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, је |
| м од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а ме |
| <p>Ова је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, |
| воздене ограде бејаше опет једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким |
| ила је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин |
| .“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> |
| реткост, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разр |
| аше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, кој |
| јима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину ре |
| му своју малу леву руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да |
| <pb n="186" /> <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну |
| краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за |
| олики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа |
| она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а д |
| о каменито стење одбијајући непријатеља од шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче н |
| бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полаган |
| тнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена тканица, на гла |
| ам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт |
| ци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног м |
| ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> |
| тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> < |
| но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, он |
| ворио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок |
| степенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе гла |
| помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом ру |
| „А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д. |
| ужа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој |
| !“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове бан |
| > <p>Младен подигне десну руку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала |
| и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим? |
| и, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени так |
| е с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рекосмо — у ред соба вођ |
| баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може вид |
| није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно п |
| <p>„Право си рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал |
| то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> <pb n="35" / |
| , што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чи |
| мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, с |
| и... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам |
| p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са доб |
| ана равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ли |
| ји, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети а |
| шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, |
| {S} Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни |
| кад се није променио; болест која никог од путника није поштедела, као да је знала да га неће м |
| сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се п |
| ведати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Ка |
| и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније |
| и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од ос |
| е она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив |
| те, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер |
| , умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је в |
| ма молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb |
| анина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп мла |
| фицир с неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада фори |
| да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет д |
| моли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад т |
| њене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој |
| то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и к |
| ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело ли |
| ји је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Ис |
| кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви |
| ти за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господи |
| а регалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса н |
| ала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се |
| своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту |
| ету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до дан |
| ван после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не веруј |
| а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се |
| а оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја пад |
| о је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије му |
| ељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша |
| ж показујући руком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ |
| едње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши му све простаково имање.</p> < |
| уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер |
| p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут како ј |
| ом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, |
| свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то је на |
| биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама |
| моћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, |
| почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је сама |
| а горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише |
| какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече оп |
| /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог ка |
| има тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђина |
| е свиснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па |
| док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате |
| /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опе |
| а дрктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Мла |
| Путници у колима дрктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуриш |
| и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина. |
| моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све |
| жак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb |
| а поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што с |
| сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви |
| е песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а |
| ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном |
| з обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видети, да ј |
| адост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне нај |
| , Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, |
| оглед, него спусти своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини |
| са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту. |
| рли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо. |
| о несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред ст |
| о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ је |
| се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек |
| пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану |
| и час страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне чове |
| ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју ј |
| ба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му про |
| ара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпосл |
| о Срби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шан |
| своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечин |
| Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без прест |
| ад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. |
| и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је |
| нао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Бо |
| а мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> < |
| тајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше све |
| ога дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од женски |
| ријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се могао од њ |
| тимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до недраг |
| е хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао |
| се од камена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мој |
| а, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је |
| самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до |
| људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кош |
| те.</p> <p>Каквих предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни. |
| ог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела |
| „Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба чувати!“</ |
| оју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буд |
| це.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n= |
| им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онд |
| говори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишт |
| е све царске земље нама подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један па |
| <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслоге и кавге, која у њему зам |
| одужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаш |
| е сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешит |
| његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са |
| ом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом |
| и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао как |
| S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци |
| вао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, р |
| порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, ко |
| могао ни помислити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском на |
| ом.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</ |
| пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа н |
| дох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи свој |
| јих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>О |
| ати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад |
| ије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Па |
| доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити н |
| дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да |
| уле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога |
| еђу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.< |
| њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да |
| ију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким гов |
| нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше д |
| ајмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође |
| крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружи |
| сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све о |
| рости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима с |
| сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега |
| лико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, кој |
| ће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити |
| остињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, а |
| их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је к |
| не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се |
| >Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који је |
| зи.</p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила била |
| 195" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на ј |
| онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они в |
| но им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p |
| ладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, исп |
| око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прес |
| но високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког |
| же <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и ск |
| је из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, зв |
| а другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи ко |
| бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин повиче:</ |
| још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си прет |
| овне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв |
| раховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n=" |
| . </p> <p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашен |
| се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му пок |
| е ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов |
| ло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски чо |
| стио.{S} Они су преварили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; а |
| Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити. |
| их несрећника, који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна |
| ри ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био |
| али никаквог сведока колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који |
| и осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Сте |
| ражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном к |
| собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, |
| </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној страни од к |
| у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече ску |
| Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путов |
| а сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S |
| лико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, |
| авице.</p> <p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, ра |
| ему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће |
| и српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачува |
| била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Пав |
| <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од |
| све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} |
| ну од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и |
| ко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је |
| хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чув |
| сле се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљ |
| у има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико |
| дужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али пи |
| ишта!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме |
| а, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову |
| и у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог рода — у |
| <p>Господину том крв се у образе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море зна |
| з коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> < |
| .{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело |
| баце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам |
| и за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остад |
| остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије свој |
| и себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко з |
| устише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су се син |
| од бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер |
| атну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти м |
| по предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдарић |
| напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо |
| своју пушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван тек нема |
| адне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако |
| то на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да п |
| о, тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плав |
| да око себе сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било п |
| ако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мо |
| собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али |
| да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милуј |
| <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и |
| "42" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, од з |
| њући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала |
| <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам |
| „Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не дел |
| ом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p> |
| бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то |
| ити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који ј |
| {S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима |
| >„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си |
| богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених об |
| „Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ ре |
| p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Мл |
| осе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, који познају свет и људе у св |
| одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога је он оговорио био.</p |
| ла!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење |
| у — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, |
| аиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ при |
| и свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од својих |
| тинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и чест |
| аше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји с |
| еса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се |
| тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности к |
| <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назо |
| ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он с |
| снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице д |
| м без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ј |
| се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да |
| дарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p |
| држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, |
| > <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судо |
| је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали |
| </p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на стро |
| м Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„За |
| а Божјег благослова; нама за наследство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у |
| безазлености и незнанству обвезателство од велике суме потписао не примивши ни десети део од то |
| ећ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишин |
| лужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: т |
| е га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила |
| чно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца даде, што ће доста б |
| ица и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образ |
| суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p |
| поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> |
| Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај |
| ј се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове |
| p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио своји |
| ладе невесте, један се мали круг оцепио од великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> |
| м вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене по |
| p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{S} Ништа! |
| он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Мл |
| тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се |
| шљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>По |
| најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; |
| > <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није |
| лакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед |
| је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевш |
| је руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и |
| па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало |
| > <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мо |
| од вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под ва |
| еколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Ба |
| ао што може човек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, |
| ика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопи |
| , до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити |
| неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p> |
| могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, срамота!“</p> <pb |
| рано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне |
| који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш |
| ако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити |
| ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој не |
| ="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, |
| Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Ј |
| голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, |
| се, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш |
| ави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мог |
| p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утр |
| им именима, — та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљад |
| ке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Госпо |
| друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости |
| !{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — т |
| ласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене с |
| <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p> |
| ек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је |
| — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? |
| онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n= |
| у страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се |
| још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће д |
| д се човек сећа своје пријатељице, коју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у |
| ма и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кук |
| ом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака |
| ед болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном |
| ити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико час |
| о био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — |
| лутња.</p> <p>На спретном једном дивану од плаветног свиленог предива са белим шарама седела је |
| љу облије, рукама својима стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S |
| и, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад о |
| шта.</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у |
| адић, и прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“ |
| ст фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам. |
| своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сир |
| стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после на |
| у карловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека |
| на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испр |
| још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна |
| јаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пр |
| лно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у о |
| и.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као жи |
| p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове |
| ца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда свој |
| е догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао |
| боли.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не з |
| еко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>После тога прође неколико дана |
| га на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати н |
| имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће н |
| било слатке радости, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи |
| му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на в |
| д куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд |
| екоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} |
| ну своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потек |
| дног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе |
| о ми црн постаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама |
| руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па к |
| закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни |
| ађи међу војницима — какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје |
| и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовн |
| вљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му |
| у седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <p |
| е хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао ј |
| <head>XVIII ГУБИЛИШТЕ</head> <quote> <l>Од моје ће руке погинути!</l> <p>Пјеванија.</p> </quote |
| ку </l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l>Од кад с тобом се опрости’,</l> <l>Одрекох се све радос |
| /p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељ |
| јвећи зликовци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи споме |
| оре, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове |
| први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, по |
| о, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бо |
| ну страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ |
| а, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао јед |
| а води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом показиваше на ону стран |
| е, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи ма |
| то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала д |
| и то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши |
| словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из |
| владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд |
| ерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ј |
| ве у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу |
| p>„Шибај, терај што наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње |
| здају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку доша |
| рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>М |
| ило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изража |
| ћ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не м |
| .{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“< |
| м судцу.</p> <p>„После ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несре |
| се, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} |
| ватри тврдо стајаху као каменито стење одбијајући непријатеља од шанчева.{S} Кад нам непријате |
| била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пут цео месец д |
| јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не д |
| али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити |
| дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових |
| ко би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш уч |
| ји нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сло |
| p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142 |
| и и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, ка |
| Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дува |
| нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што |
| дех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рекох озбиљ |
| иш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S |
| ишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механ |
| јатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја почи |
| пролевала, онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њ |
| она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Шт |
| осито небу, руком протре своје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам |
| погледа Младена са зафалности па после одважно одговори:</p> <p>„Фала, господине.{S} С мене не |
| Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихватише се своје праведне ствари, па их је з |
| те?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за опасност, н |
| рце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи |
| у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, постојанству и јогунству што чини јунаке.{S |
| као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, |
| моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове један,— проде |
| са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљон |
| лиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најм |
| ote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ б |
| особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно з |
| и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; |
| се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с |
| оштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко |
| ило срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у с |
| <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> |
| и.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господин Мла |
| , али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од св |
| <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим |
| укао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми д |
| нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих |
| капи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских |
| gn xml:lang="hu">Igen</foreign>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспос |
| су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Хура !{S} Ху |
| остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и у |
| љи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву руку.</p> <p>Свирка о |
| д се код последњег пријавио, овај место одговора пружи му једну дугуљасту хартију.</p> <p>Младе |
| аху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, |
| речи Сремаца не охрабрише, јер он место одговора тек ману главом, па <pb n="8" /> се после поса |
| војом?“</p> <p>„Питајте мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у њ |
| едан мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а к |
| свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је |
| ="69" /> <p>„Опростите ми, господине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћ |
| веку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је Србин био, и та |
| требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори му један Француз уљудно — причекајте само мало |
| авле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је |
| мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана вр |
| слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, че |
| ту добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — одговори Младен — смрт не бира; онога скоси, који јој п |
| запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено обвезао влади |
| ш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни |
| кве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би м |
| е?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако с |
| е, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д |
| апита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде |
| дан из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си по |
| иве похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S} После напуни своју |
| ден запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особит |
| <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко ов |
| </p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја зна |
| вена охолост и пакосно напрезање Маџара одговори праведним српским жељама са мачем, пушком и — |
| </p> <pb n="133" /> <p>Девојка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да н |
| е се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују С. Томаша |
| срећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који беја |
| p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ вид |
| на земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима речим |
| не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе на |
| а мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али после уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо |
| ци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тронути били од припов |
| што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из |
| амо да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и |
| ужине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и ва |
| Младена са зафалности па после одважно одговори:</p> <p>„Фала, господине.{S} С мене нећете пос |
| негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене и |
| а мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не беј |
| да, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио пр |
| ш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацики |
| е?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако |
| ин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути мислио — продужи |
| ; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођ |
| о, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се само ж |
| о могао преварен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда нала |
| г гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, |
| С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по н |
| .“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице |
| тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса пог |
| !“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од за |
| , продужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном вр |
| двоје љубавника, — после онај усамљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам ј |
| за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по |
| о био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа промен |
| а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>Али о |
| {S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, |
| једио дванаест људи, који различно беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза |
| ио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удри |
| кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз |
| оро, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме те |
| са њиховог у восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер поса |
| рушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и пог |
| је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издер |
| ико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, с |
| г стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће |
| мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и |
| ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло к |
| је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно |
| после опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред н |
| .</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега |
| ћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и д |
| жи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем о |
| ља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изоби |
| зо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној |
| ч погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири своје руке, ј |
| ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> |
| а подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе з |
| ра !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближ |
| х ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљад |
| г оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиром |
| еше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту н |
| <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од же |
| ="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража мењ |
| ао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрач |
| из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили |
| био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за |
| . и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетиц |
| скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано и |
| а ти једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Н |
| С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p> |
| /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде са |
| е.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу |
| е му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“ |
| n="88" /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог дана св |
| оји су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> |
| чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и ње |
| о није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови до |
| регалија.“</p> <p>„Хавана регалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бада |
| о нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере п |
| “</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="2 |
| а да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше па се купише гомилама око њега; оставиш |
| овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене оград |
| /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу |
| о држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он |
| „А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — |
| штено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, |
| а женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и |
| , бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут виде |
| е послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи |
| p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, ба |
| јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један |
| <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје п |
| ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не м |
| е уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силн |
| /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да м |
| о тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Господине.. |
| је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p |
| денов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n="163" /> луч у тамниц |
| амо толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је и |
| нији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад |
| кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> |
| м, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете кој |
| лостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах по |
| д њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две г |
| Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударал |
| ако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше најраз |
| таве ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрл |
| у себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и т |
| ане и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног, на ког сам су |
| знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љуб |
| ћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло |
| дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој обранитељ, како то види, остави м |
| сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од |
| ећ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поотим |
| ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и |
| шу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја |
| рисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо |
| ам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново по |
| живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ј |
| , тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> <p>„Смиља!“< |
| <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу н |
| срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се зан |
| д куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево |
| > <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао са |
| део:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“< |
| да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној ист |
| исто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и поло |
| носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују ме |
| је око не може прегледати, по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којо |
| ао што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја с |
| а Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и к |
| примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p |
| ји су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од |
| > <l>Од кад с тобом се опрости’,</l> <l>Одрекох се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</ |
| ли да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="3 |
| , за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако н |
| чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољн |
| е село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће и тамо распитати за свог д |
| не таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар |
| и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„ |
| ку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара св |
| се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p |
| ање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде в |
| и бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, пр |
| велики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово |
| а овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младе |
| жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем, да је вид |
| “</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претв |
| оге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким и умиља |
| а неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу |
| жа то није ни слушала него само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Б |
| ажали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уве |
| је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> <pb n="128" |
| је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео у |
| н и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце |
| е!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љуб |
| е врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то н |
| вши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, |
| у стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ћ |
| ту где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти зн |
| .“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, |
| бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле |
| ет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запи |
| за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претварати; самртн |
| најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: |
| .</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — мени се чин |
| знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао |
| ?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми |
| ead>XV.{S} КРВАВИ СУД</head> <quote> <l>Ој давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекал |
| <head>XII.{S} СИРОЧЕ</head> <quote> <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</ |
| их обрвица светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, |
| гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једн |
| p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће г |
| о и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" /> отворити а камо ли напред поћи, кад |
| погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; он |
| и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> < |
| дркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше |
| сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после |
| их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно |
| ИСПОВЕСТ</head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и |
| прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и |
| е, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, |
| знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пјева |
| ду што се томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне |
| чно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на |
| је, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо |
| десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду |
| упана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; ко |
| т непрестано имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти буде |
| весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице |
| одне красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни |
| дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнително као да се страши од тога што је изр |
| цркве, заустави се, сумнително погледа око себе, с највећом пажњом отвори портанска врата и уђ |
| м уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, шт |
| а одмах послушаше па се купише гомилама око њега; оставише своје жене, своју децу и све своје м |
| илина видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју од |
| /l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је |
| е тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело него бела |
| дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; |
| е, са ливадама, пашама и пољанама, које око не може прегледати, по којима се одрањују силне ерг |
| лка започела, јер он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, в |
| коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш пр |
| ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и оч |
| </p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је |
| и најмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6 |
| у, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамештају.{S} Народ поврви, да вид |
| и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срц |
| сплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S |
| ући Сремце једног по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је п |
| је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи нају |
| ма може разговарати.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво |
| коње, коњи полете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павл |
| </p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло н |
| је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, о |
| <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихва |
| ед једном лепом кућом.{S} После погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне с |
| Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом |
| мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је св |
| прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — |
| аш ли се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>З |
| рајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда |
| чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра д |
| да?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на другу стран |
| тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у пл |
| после мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с њенима медним |
| поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше с |
| аљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па т |
| ве подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед |
| b n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима о |
| змерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чу |
| а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, ил |
| к ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у св |
| д и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал |
| звиждукањем бедујинских танета, која му око ушију пролетаху.</p> <p>У оваким приликама ретко да |
| бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, |
| е парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано |
| име управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијац |
| моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хте |
| <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.< |
| астанак" тако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о |
| го ради силнога народа, који се из целе околине овамо слегао био са својим женама и својом децо |
| се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p |
| себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од кр |
| и.</p> <p>Карловци - Карловци са својом околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Срби |
| м замолити оне, који познају карловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — |
| бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се усиљава |
| њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То |
| >После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господин Младен, наш к |
| p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} |
| итељ ове господе!“</p> <p>После тога се окрене сужницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо |
| леђима.</p> <pb n="184" /> <p>„Смиља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена |
| — овај узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, |
| видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, к |
| Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашкој страни, уздахне, па после опет тужно |
| ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче:</p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p> < |
| нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</ |
| у преселио, осветли лепо парк.{S} Он се окрене, погледи кућу, погледи прозор, који је осветљен |
| вркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је једа |
| е да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу, па |
| м и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући п |
| у приправности.“</p> <p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се по вароши |
| пође вратима.</p> <p>У томе један момак окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво п |
| <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време; још |
| пет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб с |
| вори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука зад |
| ру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зат |
| ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себ |
| ке Богу се мољаху.</p> <p>После устану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, |
| > <pb n="132" /> <p>Мени се све наоколо окрену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби та не м |
| S} Господине! — викне после још силније окренувши се к младом човеку — овако више не говори, је |
| рајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслоге и кав |
| >Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као |
| и шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце |
| причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити ва |
| /p> <p>Младен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb |
| днуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна |
| бости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би где |
| ке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, с |
| бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бе |
| прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и |
| дмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвал |
| лосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> |
| у ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Рану тешког срца |
| и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче мо |
| до умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још је |
| рову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног пл |
| ога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и да |
| Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Во |
| судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још в |
| дије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као |
| Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; нас беј |
| су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо с |
| ности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! |
| тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То |
| м ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему др |
| , — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да |
| својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија |
| задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину — та н |
| А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, |
| ење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није проговорио о љубави — а |
| мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а |
| се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да |
| кукавни робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>Н |
| ванин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га г |
| кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{ |
| дне, лице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то |
| .{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дренова |
| и умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби |
| а г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати каме |
| о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо гд |
| ео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и са |
| акиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били. |
| нцуским војницима, који су међе чували, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на ка |
| м чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“< |
| а на каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав |
| но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањ |
| колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Суди |
| quote> <p>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не |
| скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га |
| сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign |
| о паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више |
| ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, |
| p> <p>„Харамија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И |
| /p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <p |
| 193" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </ |
| ина није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам |
| вима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb |
| на — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега |
| своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп злата |
| его што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба |
| <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он |
| учио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S |
| ести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване |
| се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и |
| /p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опрост |
| ад сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као да му је |
| што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа променио у свом држању, већ својим оби |
| није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брат |
| едњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што |
| еће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <p |
| питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ |
| > <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако нарав |
| иво; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чи |
| оша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато |
| ворење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен |
| у га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим |
| е радости, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непреста |
| не говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских а |
| су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„К |
| уће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не |
| лићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с |
| дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш о |
| зна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће |
| /p> <p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он ј |
| /p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он |
| вемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један друг |
| ; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега |
| њим пријатељима није се никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко |
| срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост |
| >„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све на |
| а у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јад |
| ао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и ж |
| се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприпов |
| .</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрли |
| сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“< |
| он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте њ |
| еш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била п |
| на њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, м |
| ј дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, к |
| срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> |
| м се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а |
| ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> |
| шака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе с |
| “</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени |
| наци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остат |
| ..{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, |
| оја ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и |
| д.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе с |
| е, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; |
| <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељ |
| ајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је некада било |
| е очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она ме |
| {S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим р |
| али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу нос |
| , умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, ј |
| па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена |
| ле да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он |
| још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, с |
| чистину преселио, осветли лепо парк.{S} Он се окрене, погледи кућу, погледи прозор, који је осв |
| акон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим |
| моћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чиву |
| аше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговор |
| господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп ми |
| је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати јо |
| д жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> |
| гај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у то |
| n="192" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом. |
| а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен ста |
| н је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би до |
| срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часа |
| довољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благосло |
| с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се н |
| г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти |
| ј! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и |
| м Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас |
| је весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народно |
| убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух |
| ац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој за |
| Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и свој |
| странца - говораше приповедајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n="62 |
| Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало вр |
| !“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љутито про |
| едока колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео н |
| еше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> < |
| тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:< |
| подин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</ |
| олудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та |
| сторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он б |
| неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Госпо |
| што да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а бог |
| мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни |
| , а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без преста |
| р доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више п |
| и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S |
| смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мо |
| а.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и |
| ије него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио |
| , та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у |
| b n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од |
| бејаше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше к |
| је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао |
| <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти до |
| ожно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи. |
| ова најпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна |
| је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам м |
| ну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, п |
| м среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, |
| p>„„Шта наопако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на об |
| и на његова прса паде један човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бе |
| е би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ |
| ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са |
| а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је окр |
| не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p |
| ђен од пријатељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сре |
| мачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. |
| и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њ |
| мро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавн |
| олове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он |
| и поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео |
| <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у |
| ути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега |
| у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе |
| бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу к |
| ху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која |
| ад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет |
| о му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, на |
| која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозори |
| ем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чел |
| алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци о |
| >„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје плаво |
| их није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу |
| /p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога м |
| ао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов нај |
| тих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако д |
| ху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брат |
| у оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због м |
| ницу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена роди |
| ум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао. |
| етром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али ме |
| он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други м |
| , даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад |
| ма увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом |
| е заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ |
| моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је н |
| а у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он ов |
| оја бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се мо |
| ом; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постоја |
| ице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</ |
| p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово мил |
| аш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом |
| бави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта |
| други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгу |
| оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти ов |
| у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би |
| и од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; |
| е оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер ј |
| имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може миловати; мој Милан беше |
| ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образ |
| али о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност његов |
| p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена ша |
| то је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хте |
| о не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај санак мио бе |
| љиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> |
| е томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, |
| } Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може |
| омак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кунд |
| идети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку |
| може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни |
| ти чинише простаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да |
| премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше он подуго тако; у један пут леву руку, на коју се подбо |
| <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на н |
| „Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, |
| нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милин |
| ст пружа.</p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>То беј |
| об ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак |
| ао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.< |
| почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} |
| уж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанк |
| о ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:< |
| роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> |
| ћи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је к |
| огодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; но |
| па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима пош |
| змеђу његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Млад |
| и њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас |
| ог тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао |
| о вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумител |
| моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из м |
| било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био њ |
| зето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са |
| Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, |
| pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми с |
| нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војницима, |
| а част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — |
| у је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљав |
| ше пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом нап |
| својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срц |
| , и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хран |
| еговом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па |
| ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер |
| — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мал |
| видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанч |
| набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаше т |
| беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око т |
| лутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бит |
| мањаста удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све |
| ји и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: |
| ек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не беј |
| довици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запро |
| де, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам преша |
| је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни помислити могао да она разуме како неж |
| ој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много |
| а; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нага |
| је могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type="ch |
| и више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља д |
| ; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, |
| овом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да |
| гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> |
| ену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборав |
| </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из ср |
| о, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>Мени се све наоколо ок |
| ао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> |
| у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она се |
| цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам си |
| а била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити |
| је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај |
| песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место одговора тек ману главом, па <pb n="8" /> се п |
| одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епа |
| прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешког |
| у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа |
| /> <p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говор |
| ошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од свој |
| </p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, |
| чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„А |
| ћан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се представљало да се |
| ио је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са зви |
| „Пева о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне о |
| ја му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју ос |
| о за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа п |
| крено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугод |
| па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и на |
| и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну воје |
| на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и |
| а нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечан |
| од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто |
| одити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост |
| дишући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати |
| тране виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна г |
| а му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети |
| не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш прил |
| је је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаш |
| оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а |
| који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Н |
| гова, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно |
| ауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га ми |
| а, сиротној бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене с |
| им леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухват |
| ша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седил |
| оз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непр |
| ти за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Мла |
| нађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим во |
| је ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељах |
| сма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски се |
| е одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. |
| зео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила |
| ја кукавна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену |
| х што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати с |
| иком наследству остане.</p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из овоје с |
| речи.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудним, при |
| познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је |
| д је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се ли |
| е ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од |
| хом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, в |
| <head>X. САСТАНАК</head> <quote> <l>Ах, она мене љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно |
| у написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив. |
| ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер |
| назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше б |
| на је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; она не могаш |
| Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми б |
| амо недеља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме у |
| је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био к |
| p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па |
| душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Сми |
| није хтела у његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда д |
| римила, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад није злоставила, али љубави према |
| који су кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од р |
| обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме |
| и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвал |
| лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за своју лакомисленост.{S} Међу н |
| ла да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним човеком.“</p> <p> |
| која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи |
| > ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана св |
| болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме д |
| красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела |
| аденом, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то? |
| ја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси |
| Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на ко |
| е к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер на собним вратима беху д |
| бичним швајцарским простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S |
| туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела |
| х њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у л |
| ла.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за |
| у кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и прекли |
| евао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, к |
| а је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и д |
| ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју |
| ју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под |
| цу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{ |
| невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао |
| им издајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био гот |
| ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који виде |
| } Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „В |
| е, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удовица.</p> <p>У првој игранци о |
| све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и |
| а тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о части, бо |
| p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред |
| је своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралиштем |
| руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote |
| Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покор |
| ох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи |
| ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p |
| ејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко |
| оре!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака аром |
| више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</ |
| о лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећал |
| о своме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла |
| тали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинит |
| себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и |
| , ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам |
| ме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> |
| ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља |
| њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје с |
| Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз |
| јој он није никад ни помислити могао да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу гд |
| и, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} Зато она ни |
| јући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше за |
| м ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прек |
| узе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, оста |
| са непоштеним човеком.“</p> <p>Хартија она, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателств |
| ом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједн |
| у купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми при |
| ачица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном играл |
| нице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Србина, који рода не |
| а, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} |
| опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено |
| е проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младе |
| аден стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са |
| здајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, презрително погледи офици |
| певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било |
| обро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер ј |
| у савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И пос |
| ој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна |
| ад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер пош |
| и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу |
| Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат би |
| срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181 |
| де од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако боле |
| и се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је |
| од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узе |
| ?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода моја мати; — господин Павле је њу на душ |
| речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљени |
| „О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а то |
| ма и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала у |
| пет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још |
| че се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> |
| веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме животу |
| што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и |
| овиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати |
| нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, |
| се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменит |
| га о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она бе |
| пасти; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће |
| е ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе |
| па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком |
| м, од мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи има |
| јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да |
| тина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њ |
| мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити |
| ти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена пор |
| , ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан |
| прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље |
| су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња прође |
| а познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p> |
| егом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју руку |
| ко врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> <p> |
| у искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао о |
| } Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и |
| цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„ |
| а и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су п |
| е народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, |
| м поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> |
| После ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкри |
| ам, да сам највећу параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гл |
| дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога |
| се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећа |
| <p>„Питајте мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рука |
| њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страши |
| нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало ућути, |
| шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до |
| че једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је от |
| овом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Блед |
| реба,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и теши |
| учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним глас |
| је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе к |
| аху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што |
| > <p>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која |
| најпоноситије светско створење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико н |
| еће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} |
| ој, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, |
| а ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није об |
| вести лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него сам |
| е неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отр |
| ad>XVI.{S} БЕО ХЛЕБАЦ</head> <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у |
| у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у ви |
| било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки д |
| н човек.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено пов |
| крштеним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, |
| еније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она м |
| т у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена поред своје постеље, скрсти своје |
| коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје р |
| својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати |
| то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помислити да познаје шт |
| се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у једа |
| од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га скл |
| и, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње ре |
| много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb |
| видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три |
| зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама.</p> <p>После к |
| опасности.</p> <p>Песма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друго |
| зговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај |
| је се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако заз |
| з дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, н |
| е свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на њег |
| отице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу учи |
| вом, па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и |
| уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p |
| вари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му |
| што се гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник оде к огради, где механџија држи своје в |
| ежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат н |
| <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у |
| о што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљад |
| г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ј |
| а?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и припов |
| его што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова. |
| познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сир |
| Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> |
| воју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са м |
| окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ н |
| клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.< |
| едан на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће про |
| лика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа променио у свом држању, ве |
| степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе |
| !“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и |
| а тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи д |
| ајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим |
| но већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Гот |
| орао примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником |
| стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младе |
| воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> < |
| е сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, та |
| ково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му је опет све |
| је читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у карлов |
| алост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, |
| саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком |
| тво остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и п |
| p> <p>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, |
| /p> <p>„Нека изиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и |
| ве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све |
| во му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што |
| мали златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је б |
| > <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми |
| ло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја |
| а се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да |
| војке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у |
| ранцуски језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао једну песму која ј |
| овао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више |
| бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> |
| ти.“</p> <p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> |
| висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе |
| пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова |
| жице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „ |
| ака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а други урлај |
| као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и |
| и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! |
| вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана |
| топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили |
| младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p |
| онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света |
| страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је ка |
| , још јаким штрангама колима привезали, онда се кренуше.</p> <p>Путовође иђаху пешке, поред сва |
| p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто |
| се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухв |
| почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, |
| ем вино, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мал |
| ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за |
| > <p>Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљен |
| нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — |
| уно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој |
| абаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себ |
| ејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreign xml:lang=" |
| ви српског народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p |
| ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у ти |
| отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он милов |
| родност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у ју |
| у, велиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиром |
| тнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело ус |
| ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом с |
| ле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах |
| ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо |
| војим шанчевима до једног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како С |
| > <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим до |
| ом обичају сам тумара, <pb n="77" /> па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јуна |
| тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог |
| им својим читатељкама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, |
| о је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође по |
| ехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} Саве |
| ини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако б |
| јску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у |
| од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је п |
| правде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу о |
| ли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако |
| а узети што више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?! |
| м јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети |
| иве...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата. |
| е, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало х |
| реко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а |
| епа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и |
| у треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с |
| пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твој |
| и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дет |
| тац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига |
| {S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим ње. |
| истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом под |
| ака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је м |
| p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омило |
| и кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и д |
| ин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да |
| беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, ш |
| авлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која беја |
| им.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; |
| и себи пријатељство, — а сиромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се |
| леда Ружу, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> |
| кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају ј |
| тари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n="123" /> то није тако те |
| р. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом пов |
| а бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и |
| им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети |
| обама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју |
| е ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат |
| ти, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ру |
| S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих мора |
| м механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијане ба |
| зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу |
| ла.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у там |
| , знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним љу |
| али, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдање; сви се расплак |
| мишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као |
| <p>Које су на смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држ |
| ти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет у |
| е на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико го |
| Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, |
| ањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте. |
| еко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све |
| Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви |
| једне сентименталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве |
| са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, |
| оштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су н |
| ав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу дого |
| ију отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђ |
| ан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају карловачку околину, нек је се опомену |
| у пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ Пос |
| ију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог |
| овица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова |
| гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме |
| Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани за царство небесно; |
| смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана |
| е жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Беч |
| толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, једин |
| у га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се врат |
| у без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му бе |
| ише предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у к |
| . „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како с |
| гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гроб |
| говорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју руку на њен |
| шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам |
| су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем старом м |
| а, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам |
| ју зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија ј |
| и да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с |
| дности.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да д |
| ане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми јед |
| о; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом насладом.</p> <p>До |
| о православном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса. |
| /p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с вел |
| ејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица лас |
| и шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док ов |
| , да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> < |
| аљда није ни право што ће њих погубити; они нису никоме скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти |
| да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још да |
| е знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе |
| иваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и |
| ен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине |
| прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су |
| Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n="163" /> лу |
| тио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно в |
| био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лак |
| оговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од нас наше добро па дел |
| би носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се о |
| се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, подмићењем, и после са најо |
| бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и |
| и новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је |
| е никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био пот |
| правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече |
| џари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учиниш |
| раничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — Ср |
| су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском пристан |
| о нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо |
| али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја ра |
| у за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у колима ос |
| и, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро в |
| ке изродила...{S} После оваког договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо он |
| бу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гл |
| их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачу |
| игу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе него ради сил |
| наду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају још к томе п |
| у и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И п |
| ог у восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасн |
| мам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онда |
| ако се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изрази |
| ли и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко на |
| су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој с |
| и то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом |
| p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> < |
| познавало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповед |
| ред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се |
| вој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од |
| да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је |
| обом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и |
| црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сест |
| арода пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народн |
| њихове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко в |
| рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих. |
| било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих гра |
| <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи и довести из Т |
| > <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека г |
| , јер они разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љуб |
| ; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; |
| сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују |
| је судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</ |
| оноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, који не гледају на то где могу више добра |
| ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја |
| право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на |
| то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити |
| се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, к |
| ма.</p> <p>У томе један момак окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговори:< |
| мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n= |
| а!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, |
| ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу и |
| е он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могоше уједно скупити и оружје подићи за |
| ред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине |
| знити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи пружи харт |
| оказујући руком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ ода |
| .</p> <p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету |
| ћу само неколико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Једа |
| иправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пла |
| ложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одгов |
| ..{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све |
| ад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда см |
| ашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти |
| pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царств |
| лена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, |
| те!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; в |
| м.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана |
| ојима имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> < |
| атним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у |
| душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је |
| рио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми |
| бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се |
| чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гл |
| е назвати својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> < |
| ило, само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ |
| није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан та |
| осле <pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја |
| језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет |
| је за миловање створено, да не само што оно не може назвати својим што милује, него још и оно м |
| b n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по це |
| авио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју |
| е на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>Мени се |
| ашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S |
| <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни сл |
| бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p> |
| као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два |
| било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али |
| и пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеш |
| плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друг |
| и, мати!...</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле |
| нову песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из |
| а, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће про |
| стар, — одговори Младен — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам |
| рила.{S} Један пут после <pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о в |
| — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај |
| анин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихо |
| milestone unit="subSection" /> <p>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пуш |
| — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње слогов |
| гне главу, па жалосним погледом промери онога који му је саветовао да пије, после му рече са св |
| јаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ усклико |
| са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога, који заиста несрећан се чињаше.</p> <p>Младен по |
| Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p |
| убаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази |
| од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице |
| апио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало је, д |
| била и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене и |
| раво г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу пр |
| ијатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко |
| > <p>Лене моје читатељке опоменуће се о оном, што смо у почетку ове приповетке навели, где се Б |
| тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан чов |
| би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мен |
| у, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, ал |
| /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла с |
| бити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдиј |
| грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> |
| вље, јуначе, — рече са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са |
| .“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ниткову осветити!”</p> <p>„Осветити? — Мани се ос |
| у од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице |
| х!“ рече младић, и прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А |
| ом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње:</p> <quote> <l>Развија |
| исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се |
| ве плаховитије сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жали |
| клопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрл |
| видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?! |
| у нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> < |
| де и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости |
| на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Доша |
| Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p |
| } Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они |
| , која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико ниј |
| ло и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и о |
| "56" /> његовом лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> |
| други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, је |
| сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје |
| дадоше Младена.</p> <p>Председник суда, опака људа, запита:</p> <p>„Је ли отмен?“</p> <p>„Јесте |
| остотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађај |
| рце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, ш |
| ги млад човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин му |
| зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми |
| нцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p> |
| пуни своју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, |
| ушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња |
| а да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са |
| ле ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља |
| вани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле |
| огама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезо |
| угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Пу |
| ано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође заглибљиваху.</p> <p>Н |
| жности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — п |
| тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у свој |
| и; — господине, ја нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“ |
| „Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Бож |
| урио сам половину света тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити |
| pb n="89" /> примером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у |
| су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели осам сељачк |
| ји су прави пут истраживали, у највећој опасности.</p> <p>Песма бејаше немачка; онај путник, ко |
| о пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, |
| рлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога |
| ладо Поштарче</title>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разуме |
| <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на |
| , свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у гробове, свеш |
| дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа н |
| какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.< |
| у; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њ |
| ’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам г |
| непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у |
| љеног платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше вели |
| ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари бех |
| „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — |
| влије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на |
| Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе |
| види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„А |
| о код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против његове |
| који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад бледолик човек |
| да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратим |
| рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа м |
| орише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p> |
| ш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи столици: „Мир, кад ти рекох; седи |
| није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писм |
| тков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно |
| и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„ |
| !“ Мало ућути, очи своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе из |
| тужан. — За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да с |
| >Младен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност бил |
| е с. томашкој страни, уздахне, па после опет тужно попева:</p> <pb n="117" /> <quote> <l>„С. То |
| м су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први |
| >Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене па дотр |
| му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће чо |
| уке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </div> <div type= |
| аство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра |
| јој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда |
| од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још |
| и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког истог посла као и ограда, са |
| икад мене она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа поста |
| аве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахр |
| о, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и неви |
| ану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чист |
| у пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамештају.{S} На |
| p>После кратког ћутања Бачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја |
| оје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима испис |
| свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на р |
| ше неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте |
| вари него ма каква строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто г |
| се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сло |
| в род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и им |
| и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао. |
| го орила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршен |
| е кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, с |
| алио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сн |
| као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам |
| ћ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше |
| рођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је бил |
| га и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог |
| чи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у вазду |
| себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа н |
| ди, лице јој се разведри, очи јој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одгово |
| евши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао |
| p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку таки је, као |
| pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим чи |
| ди, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и природну красоту, да је то |
| буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо |
| е цветаху руже младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи |
| исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком м |
| у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ и пре |
| p> <p>Онај, који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не |
| ичевић</p> </quote> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио |
| ј својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; |
| и покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичају...{S} Но, браћо, они ће |
| ињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер кад се опоменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, б |
| ружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они до |
| с, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, и |
| и познају карловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познај |
| Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но |
| упропастио.</p> <p>Лене моје читатељке опоменуће се о оном, што смо у почетку ове приповетке н |
| Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, доб |
| ни као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер кад се опоменем пр |
| т на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора |
| било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек ве |
| а ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови |
| тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећа |
| } А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од дан |
| , ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти |
| тога проговори:</p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, он |
| b n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет уст |
| о замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ |
| задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у соба |
| новици поклања.</p> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути тел |
| рцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и м |
| лађе; матрози, који на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њихо |
| рити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>Посл |
| чај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу |
| ео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пр |
| ити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу умрети |
| ине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти |
| и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпо |
| у?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрстивши се. — Исти |
| шког срца мог.</l> <l>Од кад с тобом се опрости’,</l> <l>Одрекох се све радости,</l> <l>Празан |
| кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас вр |
| а се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме ј |
| о ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај да |
| ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога |
| о што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</ |
| .{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправ |
| обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дош |
| ити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена |
| ико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“ |
| — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога |
| о оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p |
| p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па |
| осле жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од нас наше |
| драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите ми, господине, — одговори непознати — данас ј |
| љ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бо |
| и живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавиц |
| а још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше |
| рдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно |
| /p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је |
| те Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си в |
| срећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, |
| ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших сеља |
| овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом п |
| кусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreign xml:lang="fr">fiacre</foreign> |
| њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај |
| ор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше п |
| без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју |
| еби већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“</p> <p>После ових речи ухвати Мл |
| , које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ |
| мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гла |
| спо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да |
| аш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није би |
| обоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; др |
| већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се с |
| и, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве пара |
| та не могу упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песковитим пустињама, по |
| а, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од теб |
| човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чвр |
| у што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су |
| било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважнос |
| воје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше па се купише |
| аго браћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, |
| бране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали д |
| l>Устај, устај, Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма з |
| де немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, постојанство и верност нашу |
| песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју пес |
| срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обрану српских народних права и на обрану цар |
| онима, који се могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> <p>А ово |
| човека, који се смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> <p> |
| м народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то |
| један секиру, други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао д |
| оље него ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, о |
| о и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж |
| сећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у т |
| кроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за |
| беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="110" /> <div typ |
| ве грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страхови |
| зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном трпезицом; пред њиме |
| могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} А којима ово не м |
| </p> <p>Председник зазвони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвилагош.“</p |
| {S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="12 |
| {S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисториј |
| српском народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умре |
| ности, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једн |
| имође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Освану недеља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; |
| љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечала је једна |
| се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и |
| r" xml:id="SRP18520_C19"> <head>XIX.{S} ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</ |
| — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p |
| осветити!”</p> <p>„Осветити? — Мани се освете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“</p |
| милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је ст |
| мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам. |
| ја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник.. |
| лико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Прави |
| који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог из |
| е говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао сво |
| ТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. Н. П. |
| то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ниткову осветити!”</p> <p>„Осветити? — Мани се освете, брате; н |
| <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p> |
| морам ономе ниткову осветити!”</p> <p>„Осветити? — Мани се освете, брате; немој, молим те, нем |
| есец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беш |
| лака на једну небесну чистину преселио, осветли лепо парк.{S} Он се окрене, погледи кућу, погле |
| , погледи кућу, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p> < |
| мро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у |
| отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</ |
| е намирио са својим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад |
| ти; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих |
| } Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} |
| твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150 |
| с на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац |
| оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан |
| добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полет |
| могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type="chapt |
| рв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је |
| ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не сам |
| ог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као ш |
| 44" /> срце било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p |
| овек у говору неко само мало необичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ так |
| ао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је |
| свакидашњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p>И |
| аопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен после Ружиних р |
| ола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима привеза |
| о до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, постојанство и верност нашу — а и о |
| дско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима небројено благо, — а ако с |
| /p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и |
| заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на год |
| на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће с |
| е тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа м |
| их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећ |
| сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише. |
| е бејаше једне утрвене стазице; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело |
| д се све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети да |
| вог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилиш |
| од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и њ |
| а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он |
| наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чува |
| теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мрт |
| ; све су се радости овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио |
| и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било |
| уге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; ре |
| не погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Ал |
| м ватреним очима то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодил |
| говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет |
| мени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван |
| „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало с |
| представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави |
| исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није в |
| беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговараху се један с другим француски, али по |
| гне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим кле |
| о за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадн |
| </p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалијама“ нема цигаре. |
| оље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и п |
| е велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што |
| обљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је |
| ј дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини о |
| уката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела |
| сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га н |
| има, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. |
| цу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно в |
| дмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја. |
| х хонведа; мој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пу |
| аво љуби.</p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, п |
| >„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде |
| световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гл |
| тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне свога мртвога брата, обгрли |
| матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... с |
| строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак |
| да своју слабост па поуздано корачајући остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише |
| а мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахну |
| аметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се разбише наш |
| не узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови ма |
| па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господ |
| Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин |
| и су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог живота тешком |
| оју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, |
| ену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге |
| ни били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> |
| же моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражење, та брат |
| /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру |
| >То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам би |
| у савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити ш |
| био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет би |
| ше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“ |
| о ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас п |
| <p>Нова туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, |
| ро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, ск |
| распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим ре |
| >„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p |
| ћу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе |
| бино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову песму |
| ета на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину света тражећи |
| . Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, б |
| аво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p |
| ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, а |
| г неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</ |
| дахне:</p> <p>„Боже милостиви, немој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </div> <div |
| чају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb n="166" |
| ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Мл |
| ао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марци |
| Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p |
| Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором х |
| мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се прим |
| во ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављ |
| слушаше па се купише гомилама око њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драг |
| же видети, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> < |
| е брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког |
| о, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што мо |
| се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; |
| а миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па после, мислиш л |
| ала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено мл |
| уче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут чује се зви |
| ка и беднога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој сиротињи са својом децом, коју ни хле |
| а, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа. |
| ме се није могао разабрати, срце његово остаде код Руже.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се |
| иш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.< |
| оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски офи |
| } Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умре |
| о, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу м |
| во, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго |
| јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p> |
| миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Б |
| јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„По |
| о је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на |
| и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан |
| ла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити |
| нама за наследство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке б |
| оворио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима |
| укаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од гла |
| паније Граничара, подоста С. Томашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ва |
| .</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распро |
| асла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи |
| ечи бризне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</ |
| >„Испијте половину; друга половина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S |
| тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда |
| и због које после детинство са споменом остане тако драго. — У најтежима мојима болестима дојки |
| одметнула, да тако у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи |
| аштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец д |
| не, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, о |
| ; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је пре |
| /p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, |
| ојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ |
| те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја |
| алажаху.</p> <p>Путници могоше у колима остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опас |
| да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год пог |
| он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не с |
| .{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар |
| ора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, |
| вла; она није хтела у његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„ |
| мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он |
| једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после |
| ту учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p> |
| нић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама |
| ла да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и ме |
| једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи кр |
| ојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како |
| а је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина |
| Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и у |
| е доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сат |
| ао пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад из |
| бављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлеб |
| у.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири |
| уће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито иза |
| ати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху про |
| " xml:id="SRP18520_C13"> <head>XIII.{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. |
| рили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова т |
| за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати |
| зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставит |
| осподин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, |
| иловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође ве |
| децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу д |
| ећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чив |
| о ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између то |
| о.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи |
| спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити |
| ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, који мени може так |
| ар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом зај |
| до ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} С |
| те моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал |
| и.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јав |
| науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари |
| <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он уби |
| куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој отац, који се научио <pb n="12" /> сваком и |
| у највећој сиротињи, — мој отац? — мој отац, који се научио <pb n="12" /> сваком изобилству на |
| воме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? |
| н брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше |
| <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђ |
| а; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="132" / |
| ако ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на наук |
| а.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благос |
| } Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с |
| тин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том младом господину све како је било, а |
| истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форинти, које му је он те |
| с и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.< |
| млађег брата, које он миловаше као што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја |
| у погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ |
| сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он п |
| име, њено име!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„ |
| ао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и |
| овори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци |
| вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестрирати моје |
| сити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <p |
| већег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њи |
| живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“ |
| ају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме бил |
| р рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Су |
| — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је дана |
| у он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило |
| је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај мали рубин који је у њему |
| је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на п |
| ијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше |
| неколико тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом |
| песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb |
| ка?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, |
| .</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машал |
| урјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролази |
| његовој.</p> <p>Младен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и св |
| ка пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, п |
| ан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на в |
| ним завесама, као каквим небом, од мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n |
| шу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену гов |
| " /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а ш |
| ен она притисне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка. |
| да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисн |
| мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} По |
| ote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l>О |
| и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође напред. |
| лно погледа око себе, с највећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зи |
| ијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, |
| но!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше једа |
| ћ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на н |
| ћ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер на собним в |
| дадосмо непријатељу ока <pb n="120" /> отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас поч |
| њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Праша |
| е даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„ |
| је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један |
| рата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изи |
| ну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> <p>К |
| аље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ < |
| х опростио.{S} Они су преварили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивути |
| е срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим ј |
| еп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисл |
| е и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, која се |
| му наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па би |
| а очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; а |
| дати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, срамота!“</p> <pb n="141" |
| ама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем об |
| овукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све |
| че : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја н |
| јску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар пође з |
| сле нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, |
| усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо |
| је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени. |
| /> и кључ од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан |
| није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга |
| кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми |
| пу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ би |
| у погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и |
| о бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој си |
| е, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога, који заиста несрећан се ч |
| но у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара извади један ма |
| — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; |
| еда.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикоп |
| нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе. |
| жила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје дете |
| помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и бр |
| е обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах пос |
| , рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се отворе, Сте |
| помагај!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са св |
| ала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испр |
| својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младенов |
| суда, опака људа, запита:</p> <p>„Је ли отмен?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони, два |
| иште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се заб |
| младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање |
| едавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати |
| р он од овога дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља, који су му тако драги, и |
| било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти с |
| рекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима бе |
| /p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су мн |
| их се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам вара |
| их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски народ, верну децу наше |
| аца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора |
| с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у гробов |
| сле је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него ш |
| а останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми пис |
| ого има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо у свет међу стране људе. —</p> <p>У |
| а беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} |
| га мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже |
| пањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, само да скинем |
| рст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у |
| ловом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш |
| њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог с |
| а живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к с |
| ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љута несрећа |
| Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p |
| шавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у |
| то су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="136" /> |
| ји нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, а |
| јке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти с |
| остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ов |
| ломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која је и |
| обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља заку |
| је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за |
| том у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} К |
| ји их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им н |
| у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и поч |
| за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који прод |
| p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака, заиште кључеве од моје житниц |
| е, сва се зарумени, презрително погледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад б |
| овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, |
| а Стефановић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пош |
| ј ултимат.</p> <p>Властољубље, надувена охолост и пакосно напрезање Маџара одговори праведним с |
| ао ни помислити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народ |
| сило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити |
| азити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место одговора тек ману главом, па <p |
| аорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је |
| о кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропасти |
| чица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придо |
| овао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небе |
| ао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у |
| и; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, видевши |
| памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, а |
| добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ро |
| сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој сиротињи с |
| оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав |
| „Тамо <pb n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли ве |
| } Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањив |
| а...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас |
| ена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — одла’нуће нашем с |
| то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p> |
| срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, ра |
| и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је ср |
| плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени |
| , кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их |
| ла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петр |
| 79" /> <p>„У Србина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је |
| шлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ј |
| је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их |
| есени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцима сам пр |
| овог младе невесте, један се мали круг оцепио од великог сватовског круга у једну собицу за се |
| новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам с |
| а вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познај |
| ђу тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Пав |
| опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила |
| које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мрта |
| ужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залу |
| је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу путовима, |
| и нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, |
| нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, о |
| је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди |
| крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми са |
| несвести склопи руке к небу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у |
| се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном дог |
| драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и ве |
| а један му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог |
| „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љутито проговори: „Је ли то послу |
| шанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — н |
| ледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове |
| што вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом |
| ију.</p> <p>Младен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> |
| крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, |
| иљана ме погледи, лице јој се разведри, очи јој севну опет као негда, кад смо срећни били, па м |
| </p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> < |
| изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој |
| сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — |
| а, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче |
| и до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грув |
| у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, |
| је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа |
| миљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. |
| акла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујел |
| је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> |
| има.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на својима ногам |
| сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад |
| ледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна |
| ане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа |
| — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p |
| следње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш нар |
| 60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из дале |
| .{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото д |
| а изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије |
| све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек з |
| ше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропо |
| све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p |
| саду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ Посл |
| оведао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, |
| ве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ сали |
| ви натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством рекне:</p> |
| и јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо д |
| јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од |
| њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С |
| ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С |
| више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље |
| рце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећ |
| едним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</ |
| шина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе |
| ао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од се |
| о, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло м |
| мокру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшн |
| е већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и |
| е већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер на собн |
| ве моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца |
| .{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; |
| кога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увреди |
| издржати овај поглед, него спусти своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не з |
| о догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмехну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви |
| е ових речи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ |
| на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Исти |
| , госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато |
| бе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао ме |
| слетку пут постаде тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, |
| во.“</p> <p>Младен подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко ал |
| Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је |
| о нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p |
| и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што |
| како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.< |
| е гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> < |
| им очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> |
| ја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени Милошу; |
| блије руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после т |
| ме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу. |
| сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.< |
| никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из |
| Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви м |
| црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То б |
| та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико слу |
| је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дођ |
| ран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћу |
| осле ових речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Руж |
| ено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било гла |
| имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова четири |
| дога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је нар |
| рних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, нама не треба ништа од њ |
| е госпођице, којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље |
| човека, страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени |
| о све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се |
| са Младеновим погледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могл |
| /> <p>Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да |
| о анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац... |
| моја...“</p> <p>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Пе |
| овима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе |
| о ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</ |
| .“</p> <p>После тога мало ућути, сузним очима погледа Ружу, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда н |
| уд, синко, — одговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> |
| е он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати |
| несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имен |
| <p>Свештеник метнувши на себе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се к |
| о, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође „Ру |
| е овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између |
| мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да |
| кину мртвачке сандуке с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спустише мртв |
| ословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу |
| лагослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи полете као тице ластавице и око |
| одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</ |
| е; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> |
| на његова доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спо |
| и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је зн |
| ином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, те тако маши |
| оји је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне |
| <p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онд |
| и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово некол |
| ко одавде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>С |
| брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти му ру |
| а?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а он |
| Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би |
| ноћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има п |
| Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужни |
| а дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је православно гробље до |
| >Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећ |
| <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> < |
| му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње игранке прошло је дос |
| Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одве |
| <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном свати< |
| >А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. томашке пропасти у Суботици |
| <l>На муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру мн |
| <l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што виш |
| о у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} |
| e> <l>На муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру |
| l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што |
| б није на продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земљ |
| и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него как |
| <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са |
| ше фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би т |
| м отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се |
| е их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него |
| сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојк |
| моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој иска |
| о да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! |
| школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцима сам провео девет год |
| гнем се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умо |
| већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају |
| тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — |
| молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти то!“</p> |
| у можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце ре |
| зу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али о |
| у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе |
| оље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу |
| мљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У |
| но, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, п |
| је детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — |
| ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати |
| кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да |
| и народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од ц |
| и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова |
| да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“ |
| е својим шанчевима до једног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео как |
| сле је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога ку |
| едном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите ве |
| олак поњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је св |
| у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, х |
| његова најпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то до |
| гледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — одла’нуће нашем срцу, |
| јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n=" |
| а новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се |
| ћа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем зл |
| ци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из со |
| >„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта |
| ка.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја с |
| S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту ве |
| ава српског народа и православне цркве, па после кратког времена песма се заори силније и весел |
| то до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно свог друга.</ |
| ко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било |
| око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и |
| и!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја |
| а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, го |
| p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весе |
| а лулу, намести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, полудео?“</ |
| мо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви о |
| ну том крв се у образе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с к |
| се окрене с. томашкој страни, уздахне, па после опет тужно попева:</p> <pb n="117" /> <quote> |
| </p> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим |
| ма Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу м |
| лити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, са |
| је овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ћ |
| ему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како с |
| а дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се доб |
| млађи тешећи старијега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све |
| p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Сми |
| доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да |
| јасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртв |
| више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који |
| е било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледат |
| олности и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> < |
| арији млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник ниј |
| мо ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, н |
| </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p |
| овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на |
| . Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ће |
| е година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„То није нико мо |
| ници од сиротињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ са |
| оје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим на |
| ну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим |
| они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти |
| се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те послед |
| ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у с |
| транцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну |
| но прихватише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим нас |
| га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откид |
| дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио |
| а ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пл |
| ели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће так |
| вог блага узети што више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. |
| , ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека с |
| у, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад бледолик чов |
| мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, — а сиромашак с |
| од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мо |
| воју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, П |
| е нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи |
| одило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмехну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте |
| х речи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од в |
| ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о |
| је или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по с |
| бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из сво |
| па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем поглед |
| ај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборав |
| пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И |
| дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта |
| јер он место одговора тек ману главом, па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на страни, |
| "136" /> <p>„Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</ |
| ушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја п |
| е њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка см |
| ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху. |
| недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити |
| погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p |
| p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p |
| јој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p |
| p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и |
| нику, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нам |
| мац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“ |
| опадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа к |
| ња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од сне |
| њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у |
| идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што м |
| беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добр |
| аџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После м |
| иховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p |
| камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у |
| p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здр |
| Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од |
| и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти |
| о онај нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти |
| же, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми ј |
| је толико шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, п |
| и до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се саст |
| поносито небу, руком протре своје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја |
| кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу |
| само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу д |
| p>„Под вармеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себ |
| „Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, к |
| д свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p |
| ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Бо |
| својима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! хар |
| дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је |
| о, много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тог |
| цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових р |
| </p> <p>Младен подигне десну руку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хва |
| а, који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младен |
| и туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери онога који му је саветовао |
| овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађу |
| мало ућути, сузним очима погледа Ружу, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви мож |
| еде своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе. |
| како?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ј |
| е са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брат |
| би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и |
| недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше |
| сле тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, |
| ум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да |
| руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице |
| је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако |
| а кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</p> <p>„Шибај, терај што нагл |
| је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У |
| после избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други да |
| у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p |
| е бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одме |
| а своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укин |
| ци се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; |
| ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не уг |
| о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомб |
| тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драго |
| себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда |
| а је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу |
| а ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узеће од спахија |
| у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам |
| свом обичају сам тумара, <pb n="77" /> па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, ј |
| где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у оч |
| варао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, лип |
| „Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хо |
| ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама |
| они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хр |
| окварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сир |
| о а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S |
| мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" / |
| у?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково д |
| до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, |
| ара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — |
| се тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Б |
| коро до очију попадала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу |
| лепим својим читатељкама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито бил |
| </p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“ |
| хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ |
| , а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су поштени, рад |
| уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па |
| ожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова |
| а је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време |
| Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође |
| , а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Ива |
| ка те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> <pb n="72" /> <p>„Гранича |
| , док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у вр |
| ту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави |
| p> <p>После ухвати Младена обема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемо |
| “</p> <p>После тога се окрене сужницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судиј |
| мо да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком сиротану, |
| х речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тих |
| своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није |
| адвема својим рукама стисне свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог б |
| не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће би |
| е, рукама својима стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад ра |
| и и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутов |
| вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к |
| и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове го |
| ок јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не |
| ојих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је |
| нај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на о |
| видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и |
| сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам! |
| вежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, ка |
| асти, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из јед |
| жена туга младог поштарчета које путује па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и |
| амет пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећ |
| написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима |
| их ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:lang="hu">Illancs |
| вога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се |
| ази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што |
| о погледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја |
| и војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“ |
| амца, — овај узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, ј |
| ему сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</ |
| .</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет |
| рекао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборави |
| се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или |
| усвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стев |
| лац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостиони |
| ет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матроз |
| паметан човек; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота |
| де да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаш |
| Бојао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> < |
| жја.{S} А простаци њега одмах послушаше па се купише гомилама око њега; оставише своје жене, св |
| ече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у гру |
| нити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изре |
| к после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“</p> <pb n="161" /> <p>С. Т |
| оже тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p |
| као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p> |
| ан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју |
| у нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народнос |
| ави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ |
| аљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помог |
| тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си |
| S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш |
| аборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Ка |
| ети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити |
| ако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно |
| ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам зн |
| и места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> |
| ео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малоду |
| .{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} З |
| ти па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није б |
| аху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p |
| чу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом з |
| врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо |
| Томашанин погледа Младена са зафалности па после одважно одговори:</p> <p>„Фала, господине.{S} |
| е мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>Посл |
| није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам с |
| {S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад |
| ли тога младога човека, пољуби се с њим па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} |
| просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе с |
| и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да |
| остив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од |
| не, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утв |
| /p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам п |
| ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то |
| њег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше њего |
| сам се од свога детинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себ |
| речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Пет |
| изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђав |
| еварили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се нам |
| у хвала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи |
| е к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта |
| идевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новац |
| — посрне, после надвлада своју слабост па поуздано корачајући остави собу.</p> <p>Кад се собна |
| из својих недара један мали златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са св |
| ест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви |
| и весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше са |
| аше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхт |
| ће пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красн |
| ости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твој |
| ник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратима?“</ |
| ене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам в |
| н целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек што учини п |
| бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> < |
| гог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драг |
| д који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџар |
| клекне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те жив |
| и је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кроз прозор побегао, он |
| ра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S |
| ете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у други.</p> <p>А будућ |
| по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој |
| вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену св |
| Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а |
| та, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога |
| редаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зн |
| о нехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} С |
| у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно по |
| неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па после пригрли себи сиромашки прост народ.</p> <p>Међ |
| ци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да зауз |
| ом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако |
| н поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — |
| ам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јес |
| се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се к |
| у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака кра |
| же!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу ви |
| , зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине |
| па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер. |
| ам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана |
| се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из к |
| си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, п |
| ?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, |
| ка да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Па |
| ="141" /> <p>„Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он |
| једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, ј |
| иповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја |
| несе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ поша |
| ећма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> |
| а.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; она н |
| .“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и |
| а после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он беј |
| ци, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је |
| био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он ог |
| Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p> |
| и, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ре |
| лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође |
| има морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши |
| наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу на |
| S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме |
| ога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у а |
| моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни ота |
| не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права |
| себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушат |
| ре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи. |
| коро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро својој ново |
| чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Да |
| жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</ |
| хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља бу |
| т у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој соби |
| е, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечаст |
| рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све своје д |
| а бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мен |
| ити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И |
| реме коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од гл |
| у дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, мо |
| >„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакру |
| на неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љути |
| ца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео к |
| оваше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је |
| та, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове |
| гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женск |
| видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са См |
| је она, — придода моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; |
| /p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ п |
| се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми |
| шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо та |
| а да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Н |
| ку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ |
| } Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видел |
| <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у ба |
| помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија |
| ли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 |
| у матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где са |
| сти му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што |
| ђе с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај гл |
| војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од нек |
| мља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеж |
| иле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обран |
| ва у магли од снега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у г |
| p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пу |
| д је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори п |
| е, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> < |
| уке, још један часак — и на његова прса паде један човек, ког он највећом љубави загрли и пољуб |
| ада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигериц |
| наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заро |
| то му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпе |
| дио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге |
| има својим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога р |
| који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а ка |
| а су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, палише и |
| l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога са |
| свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гл |
| пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем |
| <p>Ружина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мат |
| у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдн |
| би што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.< |
| ти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чел |
| то, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиља |
| његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ за |
| ну у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други пр |
| је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са окр |
| њ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође загли |
| .</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један |
| устриских банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела клијента |
| сумнително погледа око себе, с највећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче с |
| је пријатељице, коју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то |
| кат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи |
| је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке м |
| хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај у д |
| сти људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} |
| ском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој ј |
| љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни п |
| шати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш |
| сне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао |
| народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и об |
| олови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су |
| а Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} |
| </p> <p>Властољубље, надувена охолост и пакосно напрезање Маџара одговори праведним српским жељ |
| Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може раз |
| Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ни |
| риђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид ш |
| шком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметну |
| а јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби. |
| тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовима сви у један пут, |
| пасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку |
| .“</p> <p>После ових речи устане, почне палити на своју велику лулу; учинивши то, задими и зами |
| p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земљ |
| ило благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А |
| исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо проговори:</ |
| Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да з |
| но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо прогов |
| а ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећат |
| Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру осве |
| /p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћ |
| мислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, ј |
| вца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је код своје куће па радно као и д |
| о јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкул |
| шој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало војске про |
| грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не г |
| S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би нај |
| одаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је о |
| е ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати |
| Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад с |
| о страховите те љубавне ране, да сте се панцирима морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се |
| ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, вис |
| пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван. |
| ад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{ |
| но, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте см |
| ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа |
| .“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мен |
| оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас. |
| милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p> |
| е овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу шт |
| ђани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да |
| ам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет |
| закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, |
| проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, |
| о од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци |
| небесну чистину преселио, осветли лепо парк.{S} Он се окрене, погледи кућу, погледи прозор, ко |
| е, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који |
| ге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљ |
| 0 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме месту.{S} Младен з |
| о је другима:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио је |
| а, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, који не гледају на то где могу ви |
| и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n="123" /> то није тако тешко ишло као |
| А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудрији ђак |
| о деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј пар |
| коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човек |
| од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“</p> < |
| p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад том |
| о, у његовој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог о |
| отан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак |
| то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи |
| > <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сир |
| то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — човек |
| огао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: „М |
| ши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше |
| из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек су |
| шчице — јест да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести |
| који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све своје па да остави С |
| ијатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у |
| дост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихо |
| е и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су крив |
| јарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би |
| не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико |
| — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — |
| да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богато |
| му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој |
| Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p |
| ко мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао |
| ла.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за своју лакомисленост.{S} Међу највећим телесни |
| х икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботичким тамницама, он би и с |
| те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — |
| највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другој |
| икаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — про |
| на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука м |
| ознати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита |
| није надала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као |
| бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан |
| ш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати |
| прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно доб |
| свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар |
| е да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она дожи |
| у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како т |
| је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај |
| соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по соби, п |
| ему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p>Ј |
| рчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и |
| је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наше н |
| нце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Сил |
| србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па |
| то од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не може прегледати, по који |
| олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јама |
| азивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узеће од |
| ни довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратрове и |
| први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од |
| стаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тронути били од при |
| > <p>„Јеси ти, момче, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиља |
| , где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке деве, коју он више не може |
| их опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се |
| себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну немачку песму која се овако почиње |
| неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све |
| <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци |
| ају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер |
| храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањ |
| а, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наше народне песме.</ |
| препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <milest |
| устињама онако сам тумарао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезал |
| uote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца |
| м песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас б |
| Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту |
| после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку песму, од које сам ја само ов |
| смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За |
| ци близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p> |
| и караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело усклико |
| ао одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његов |
| ла дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</ |
| о је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши своју |
| побијена које заробљена била, нас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нис |
| > <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће |
| ш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рек |
| и могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, ка |
| <p>Овако је путовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и уз |
| </p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила била к |
| , њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, кој |
| оро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то |
| њаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ружину слику.</p> <p>О како |
| ва свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрил |
| је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Бож |
| глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосл |
| они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигон |
| Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако |
| овеликог оружаног друштва, ту по пустим песковитим пустињама, по највећој припеци <pb n="76" /> |
| и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше с |
| нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабриш |
| /p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар |
| b n="77" /> па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један против дваде |
| а лепо чути и разумети пламенита српска песма:</p> <quote> <l>Устај, устај, Србине,</l> <l>Уста |
| ославне цркве, па после кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава о |
| љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Србина, који рода нема, |
| евао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што пес |
| остала најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако н |
| ојег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> <quote> <l>„ |
| му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та пес |
| моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет за |
| на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место одгово |
| а иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју т |
| мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас |
| >Празан ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућен |
| о у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> <quote> <l>„Поручује Ивано |
| траживали, у највећој опасности.</p> <p>Песма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, т |
| естан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које човек има идући од Вара |
| тан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом |
| тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве о |
| ишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено разумевао, али Рус је из |
| азличите веселе припеве уз наше народне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто з |
| рекине ћутање, глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране, где је био млади страна |
| а, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не |
| пазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је б |
| наје тешкости и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори ов |
| “</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној стран |
| страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири своје руке, још један часак |
| llion.</foreign> </l> </quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које путује па |
| поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, |
| нији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно т |
| година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да |
| азвеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — |
| „Худа радост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљ |
| ратински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> <quote> <l>Устај, устај, Србин |
| своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је била б |
| је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарче</title>,“ чинило ми се да |
| уо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам |
| и:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дет |
| ј.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим |
| ици три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратим |
| е врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако |
| !“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој |
| а је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да |
| а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Ка |
| p> <p>„После овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у њ |
| миљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које |
| у тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало после узме у своје руке своју дуг |
| е шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке деве, |
| ав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинск |
| дан пут је певала сентименталну немачку песму која се овако почиње:</p> <quote> <l> <foreign xm |
| овољно, почне певати једну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви |
| тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> < |
| ко сам тумарао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову пес |
| она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у |
| тео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се |
| ко пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога |
| „Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља |
| ао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе сак |
| очио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало ш |
| овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где човеку ср |
| држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на |
| ипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му |
| човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бо |
| а је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири |
| нци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио |
| Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну с |
| ати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човек |
| , а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно |
| тао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешк |
| ар?...{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мисл |
| жу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу |
| а јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју руку на њено чело, на ком |
| тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце м |
| и.</p> <pb n="147" /> <p>За овим речима Петар обадвема својим рукама протре своје чело, да збри |
| стешчало, — проговори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, |
| , брате, не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто |
| тви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="206" |
| ше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они до |
| <p>„Ја сам много пути мислио — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу п |
| еван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено обвезао владика да ће |
| „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори |
| ан који бејаше много немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно пович |
| ви.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Петар.</p> <pb n="155" /> <p>„Ништа — уђе Ружа тихо у р |
| да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за сво |
| врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се д |
| /p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — |
| ебе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи |
| ћи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку ре |
| атељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и ст |
| га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срц |
| е!{S} Ми смо наше овде свршили!“</p> <p>Петар погледи свога друга, после га ухвати за две руке |
| кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш |
| Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, |
| пет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за |
| же бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема |
| ило њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одел |
| ху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што ј |
| и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши |
| нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрен |
| лони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> <p>„Испо |
| оговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим реч |
| х се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дет |
| p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„ |
| па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала |
| ам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна |
| у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вр |
| бе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто |
| слушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прсто |
| есрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“< |
| е Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, није га ни в |
| до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди |
| ; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рек |
| ио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; т |
| од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљу |
| није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек |
| ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се |
| каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он м |
| и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе |
| па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше овде свршили!“</p> <p>Пета |
| <p>После тога Стеван проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици?“</p> <pb n="204" |
| апију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n |
| ао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, ха |
| ће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>П |
| p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, |
| покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“ |
| е.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац м |
| перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оде |
| илишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се |
| онда се кренуше.</p> <p>Путовође иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са |
| пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем с |
| селом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински |
| у почетку ове приповетке у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин |
| љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чинише простаци, међу којим |
| данак 1848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи љу |
| а ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео у |
| којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре него што се у Карловц |
| не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који |
| ед Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здрав |
| 10" /> немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин поди |
| вао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања |
| велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> |
| издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћ |
| и ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био нате |
| уњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио и |
| p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, |
| ужи ми свој рум.</p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дуг |
| ред механом на кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошин |
| лужбе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од г |
| ме је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, св |
| <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по |
| ве више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их по |
| его обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191 |
| ne unit="subSection" /> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Ве |
| х погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се ниј |
| јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту |
| и ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стан |
| акако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света |
| м промери онога који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Вели |
| њског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ г |
| шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер |
| кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад |
| едно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда изгубим |
| хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви и |
| е нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни к |
| буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога |
| мах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам напри |
| у ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спава |
| ти.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако |
| зивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој |
| једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба |
| зирати.</p> <p>Рибера је страшне ствари писао у својима иконама; човеку се стисне срце у прсима |
| с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија |
| наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и п |
| ипознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> |
| а носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје де |
| међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости |
| млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широког |
| да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам. |
| та година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан би |
| утања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? |
| ио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам |
| ике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам г |
| сец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талир |
| ца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро својој новорођеној синов |
| ли, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо један <pb n="29" /> млад господин, и рече да је т |
| <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако... |
| p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> <p>„Питајте мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљ |
| ј: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу стр |
| е је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шеши |
| </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала. |
| , али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу запис |
| </p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за |
| знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му ј |
| т.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице |
| а кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ ходи, п |
| о и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у |
| сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде запо |
| од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком сиротану, који се у |
| и седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p |
| нку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да |
| јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бле |
| инама, на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води з |
| је сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, |
| вај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с |
| јишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — |
| te> <l>Од моје ће руке погинути!</l> <p>Пјеванија.</p> </quote> <quote> <l>На муци се познају ј |
| l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote> <quote> <l>......нигде к |
| оје су непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводс |
| их њених обрвица светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спрета |
| оје до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> |
| а само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> < |
| оју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мен |
| <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С |
| е; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице |
| иван.</p> <p>„Честите цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, |
| цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Младен се заг |
| теља, која је са свију страна покривена плаветним завесама, као каквим небом, од мало отворениј |
| ња.</p> <p>На спретном једном дивану од плаветног свиленог предива са белим шарама седела је с |
| у ове собе застрти место тапета угасито плаветном свилом.</p> <p>Гредице су ситним украсима иск |
| ојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зе |
| челом, ватреним погледом, смеђом косом, плавим дугачким брковима, стаде пред судије на својим ј |
| есела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; н |
| таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> |
| у почиваше красно мушко чедо, као какво плавокосо анђеоче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се баци н |
| есму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, |
| поштарчета које путује па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и кој |
| умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} С |
| ти, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледај |
| о да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од љ |
| матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али |
| о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад пом |
| ао што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па |
| ла хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакати, покривши белим рукама своје лице.</p> <p>Младе |
| p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после т |
| оју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари |
| вица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати ск |
| јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне н |
| ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чуд |
| ћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ |
| ад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. |
| ече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све |
| <p>После се могла лепо чути и разумети пламенита српска песма:</p> <quote> <l>Устај, устај, Ср |
| ање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи с |
| <p>Овај знак, природна његова доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свако |
| а.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ ч |
| " /></p> <p>Ружа беше у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамач |
| о хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што |
| <p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад |
| прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце |
| а нађу с њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p> |
| вирао у тај мах једна нагомилана водена планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће |
| м са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са |
| ца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један ту |
| га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи с |
| ао да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежа |
| авле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима |
| гово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши му све прост |
| му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, тв |
| е?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „А |
| тар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слуш |
| је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ни |
| ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се другом поштено |
| много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одгово |
| и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две н |
| зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све до |
| и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја |
| има, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти то!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| еђу кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је им |
| јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни |
| ело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије |
| је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан |
| еше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n="7" /> |
| ату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господ |
| га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десе |
| женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по неш |
| а, са шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу бог |
| олови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па с |
| , као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклил |
| заустави са речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим |
| о, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место |
| ени се срца косне та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли мо |
| матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори пес |
| n="104" /> могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онд |
| њује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. |
| "166" /> <p>После ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвема својима ру |
| Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете |
| . али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb |
| дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обе |
| а да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика себе никоме неће обвезати, а камо л |
| ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад см |
| о.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас |
| па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убић |
| а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је |
| очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; — роди |
| је благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их ра |
| м заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се |
| гу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S |
| се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам |
| проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, |
| дговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их в |
| народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу |
| изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју про |
| јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна |
| : „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој с |
| , који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко колено, рачун држа |
| е не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ће |
| ије говорила него о части, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињ |
| ђу њима има племића, који могу на тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени никад о другом |
| год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, јер ч |
| је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а бил |
| ле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење свој |
| ругима ситнима тичицама по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата да |
| 21. декембра после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима беја |
| ом пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, који је имао лице бле |
| се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и |
| му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо |
| есницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</ |
| ања Бачванин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.< |
| тва, ту по пустим песковитим пустињама, по највећој припеци <pb n="76" /> шеташе се обично једа |
| ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће ка |
| ла; милина је било погледати наше њиве, по којима се класови таласаше као златна коса на пуној |
| у последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави |
| беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље ш |
| е округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и по |
| јаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, |
| пољанама, које око не може прегледати, по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друг |
| хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноси |
| </p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од |
| ране да траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражењ |
| /p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би бил |
| зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на с |
| авршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„ |
| е помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Та |
| ачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај |
| се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неко |
| кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна м |
| а она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче |
| главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда ј |
| човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник дос |
| тежак, путовође морадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре у |
| д мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају д |
| , обадве свеће се угасе, нешто потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак. |
| и, где се Иван са својом невестом венча по обичају православне цркве; после венчања врате се св |
| анин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су се око њега у круг били скупили, одм |
| па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb n="77" /> па онда не по |
| штеног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за |
| нас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан |
| ни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи он |
| опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на о |
| ти с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало јо |
| ворио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао једну |
| одиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђ |
| тре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да |
| н зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћ |
| ти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха |
| ад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жа |
| оведе разговор:</p> <p>„Требе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за г |
| некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун ј |
| ење својих сапутника побудио — упути се по чистим каменим степенима у први кат.</p> <p>На врати |
| е се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С |
| моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учинио |
| ејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрза |
| о као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се њих двојица |
| н и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши своју цигару |
| е не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, н |
| сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, с |
| 168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући |
| оме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година сврш |
| опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војни |
| преметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учини |
| ва као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе н |
| вараху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима |
| Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</ |
| ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та ни |
| га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео брат |
| S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико ниј |
| је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло |
| о свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад |
| ући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жа |
| Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора п |
| десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала |
| не очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се |
| ом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убит |
| оговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен |
| ћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Б |
| коро сносити не може, где се становници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног д |
| оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме |
| роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за |
| јој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наш |
| маџарске војске, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би |
| остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим де |
| {S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме обичају.“</p> <p>Ђорђе погледа Ивана с |
| годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што |
| био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и свој |
| S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друго напис |
| е зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад један судија није |
| <p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни је |
| иком нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добр |
| на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, ша |
| } Порваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и |
| и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ве |
| , да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p |
| ви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у |
| м дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, к |
| може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb |
| а, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљу |
| ну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данц |
| ез доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песковитим пустињама, по највећој припеци <pb |
| који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван и ц |
| свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се св |
| ашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога |
| <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем |
| не тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан |
| њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, |
| p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, |
| > <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пу |
| ј друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руменило се разлије на ове Младенове |
| повиче:</p> <p>„Харамија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за |
| грабили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испаст |
| унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност која беј |
| друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мо |
| уком протре своје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу |
| времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p |
| бимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао сам се од н |
| Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена била, нас једно педесеторо нађо |
| pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су н |
| јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху |
| S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог г |
| вештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека поч |
| ед иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила |
| .“</p> <p>Младен устане на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свеш |
| је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно дете |
| се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши гласно прогов |
| спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храм |
| {S} БОРБА У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девој |
| брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне ст |
| а немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, поз |
| му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратима?“</p> <p>„Младен.“</p> <p>„Младене, срећан ми |
| гова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни п |
| обовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита мо |
| харда прелазећи чуђење својих сапутника побудио — упути се по чистим каменим степенима у први к |
| његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> <p |
| драцко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела пор |
| и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадра |
| ога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало |
| нај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој позна |
| руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> < |
| ће тренуће сви бејаху тронути; после се поведе неки разговор, који је хладан, неприродан и усиљ |
| у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јад |
| бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње:</p> <quote> <l> |
| орди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и п |
| ху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе разговор:</p> <p>„Требе господаре по мало!“</p> |
| који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> <quote> <l>Уста |
| као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарче</title>,“ чинило ми |
| ладала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она |
| ез опасности, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника |
| о пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп |
| ници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песковитим пус |
| видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се |
| </p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се |
| десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти у |
| режан другим војницима, кад се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигур |
| ши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и п |
| ав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја же |
| кћери са уљудним, пријатељским и скоро поверителним разговором са Младеном, шта више допусти м |
| је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим с |
| а пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пи |
| мислио кад нас обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загр |
| на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласил |
| <p>„Овамо, овамо наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати |
| веди нам, приповеди како си пострадао — повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њи |
| ако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од с |
| >„Непријатељ!{S} Непријатељ!{S} У ред!“ повикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашко |
| </p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас |
| одно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — реч |
| е вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један но |
| у и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у ј |
| од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, |
| гне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бога, српс |
| осле дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“</p> <pb n="161" /> <p>С. Тома |
| ена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко вунених ча |
| пријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> |
| .{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо ос |
| > <p>„Склопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Н |
| и већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју ку |
| добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче:</p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У томе у |
| S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — |
| вај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, госпо |
| који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; |
| ола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</p> <p>„Шибај, терај што наглије |
| да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два |
| е Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кроз прозор побегао, он мор |
| пасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се |
| м, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:lang="hu">Illancs Pista</foreign> |
| сле приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше овде сврши |
| Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал |
| ошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега д |
| загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то |
| гога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„ |
| е к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води.“</p> <pb |
| познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p |
| кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одг |
| свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влаш |
| колико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку песму, од које |
| е, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па с |
| њу викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бл |
| и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар |
| ко главног уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници |
| к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу десницом и на |
| нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све шал |
| држао о врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући свој |
| је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер приве |
| сле га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} |
| ам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Младена оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, |
| ив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ва |
| су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Ка |
| аву из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми а |
| души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обад |
| , кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш |
| , а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{ |
| ђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, па |
| јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p |
| пео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који ништа |
| ући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак |
| и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна цр |
| приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни |
| је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p> |
| доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ни |
| После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан |
| ала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искр |
| а.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Б |
| у дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја ч |
| ЛИШТЕ</head> <quote> <l>Од моје ће руке погинути!</l> <p>Пјеванија.</p> </quote> <quote> <l>На |
| вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око д |
| н стари француски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек ме |
| ао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост њег |
| у да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... |
| ам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда доша |
| ам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се насмеје.</p> <p> |
| Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још |
| рки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван |
| /p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити која је идол његово |
| .“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед састане са сажалителним погледом самца — и како |
| ецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоби са Младеновим погледом, који се у њу са о |
| растао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, кој |
| p>Ружа беше у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није на |
| /p> <p>Девојка није могла издржати овај поглед, него спусти своје очи, руке саме од себе се ста |
| чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, ч |
| ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао |
| бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> |
| , лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене |
| два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина н |
| <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен поглед постане презрителан, као што јој је и глас био к |
| ладен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су с |
| е погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, |
| сле узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме р |
| 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> <pb n="72" /> <p> |
| подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он из о |
| кад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед састане са сажалителним поглед |
| ети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао |
| ве грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> < |
| <p>После тога мало ућути, сузним очима погледа Ружу, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих |
| сподином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: молим вас |
| е жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога из |
| по православноме обичају.“</p> <p>Ђорђе погледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{ |
| <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> <p>„Младене, правиш ти |
| ? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнително као да се страши од тога шт |
| , ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутил |
| ладен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа |
| мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али јед |
| ем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Младеновом п |
| Младену његова играчица.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна време |
| једну дугуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу јо |
| о ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас |
| ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафалности па после одважно одговори |
| е телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен поглед постане презрителан, као што |
| Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љутито проговори: „Је ли |
| умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча сво |
| пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</ |
| аху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не |
| вославне цркве, заустави се, сумнително погледа око себе, с највећом пажњом отвори портанска вр |
| још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана. |
| је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава ме удар |
| брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из |
| и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно |
| ле ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било |
| ив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој пес |
| мо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане о |
| вај унутра ступивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно |
| рого држала, како ме никад љубавно није погледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њо |
| ад пољубио, никад мене она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је о |
| ше, ми сви, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна |
| два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско ко |
| ад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове п |
| у на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је т |
| њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерл |
| евојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега |
| чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје |
| пазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа |
| ини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Има |
| а тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, л |
| ана нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по којима се класови таласаше као |
| ких топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаш |
| е. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, — ал’ он са |
| досте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то вам н |
| ме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</ |
| ка, Ружин младожења.“</p> <p>Млади људи погледаше један другог, странца облије црвенило до ушиј |
| ди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се |
| е чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и својим о |
| а варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнут |
| далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од |
| ио, осветли лепо парк.{S} Он се окрене, погледи кућу, погледи прозор, који је осветљен био свет |
| уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„М |
| по парк.{S} Он се окрене, погледи кућу, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, која се |
| “</p> <pb n="161" /> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та |
| ечи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p> < |
| е срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како |
| ви се пред једном лепом кућом.{S} После погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, |
| имо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се разведри, очи јој севну опет као н |
| за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало |
| елним погледом самца — и како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> |
| /p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер о |
| На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би по |
| а то чује, сва се зарумени, презрително погледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иван |
| воме владању.</p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка |
| вде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван |
| Ми смо наше овде свршили!“</p> <p>Петар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га |
| тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове |
| ознати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је |
| ким осмејом и својим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав погле |
| вење њен се поглед сукоби са Младеновим погледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао |
| Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде |
| им ликом, лепим високим челом, ватреним погледом, смеђом косом, плавим дугачким брковима, стаде |
| његов се поглед састане са сажалителним погледом самца — и како се њихови погледи састадоше, та |
| <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери онога који му је саветовао да пије, по |
| оју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> |
| м нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу |
| падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да |
| орачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је |
| оје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору плов |
| некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о па |
| Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав. |
| човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове |
| свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог |
| ма.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n= |
| сним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, за |
| рећом машина није била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, те тако машина доведен |
| оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно д |
| ; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме обичају.“ |
| шчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пија |
| о вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ |
| > <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису никоме скривили.“</p> <p>„Како нису? |
| /> <p>После ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвема својима рукама а |
| у?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на улици близу твоје тамнице или м |
| > намера, које се против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После |
| против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене |
| овести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви |
| ејаше потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почет |
| ; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике |
| {S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје |
| е моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога на |
| /> <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Субот |
| милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо |
| Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити св |
| од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јак |
| и од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> < |
| ао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на с |
| н — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилу |
| авна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејателно продуж |
| рпски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, је |
| ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори мо |
| мницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њи |
| ека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb n="48" /> <p>Младен сеђаше у својој |
| е тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимирови |
| ривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, |
| врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од С |
| лети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно му |
| ви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и п |
| : под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви је |
| на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим сво |
| можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што више ор |
| тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из |
| а изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје |
| даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе |
| бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се |
| равити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — |
| о је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, т |
| , и тако у друштву других народних људи подигао се светој глави српског народа на поклоњење и м |
| ожје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... |
| д су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још |
| ро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помо |
| е обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли свога брата и почне га |
| те своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљен |
| Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видев |
| !“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо проговори: </p |
| мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе |
| ти у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао |
| а неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је при свести и з |
| p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми |
| е:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени бр |
| уше к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну по |
| сата оваког путовања, пред путницима се подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, ко |
| удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу |
| Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у |
| ога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сент |
| тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, |
| аиста несрећан се чињаше.</p> <p>Младен подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облак |
| игнути царство Душаново.“</p> <p>Младен подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе |
| а моју свакидашњу молбу.“</p> <p>Младен подигне десну руку небу, па од срца проговори:</p> <p>„ |
| — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери онога који |
| ву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удар |
| и Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито небу, руком протре своје чело, па одва |
| деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу код нашег оц |
| Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - |
| нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повториш |
| <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, немој ме ос |
| с Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> < |
| х нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња н |
| ред својим гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</ |
| о времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 путовођа.</p> < |
| ео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе исп |
| <p>После мало времена господски сватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невесто |
| n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, |
| врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница |
| алаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</ |
| ећи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свако |
| који се могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> <p>А ово беху че |
| уришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p |
| ве опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро ал |
| ндаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме |
| но сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане.</p> <p |
| адобију.{S} Они су наумили са преваром, подмићењем, и после са најодабранијом војском својом на |
| то за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто |
| као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин |
| оје садашњост пружа.</p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p |
| горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак |
| оже разговарати.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чуд |
| ти муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад |
| а сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје |
| ри пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све |
| > <p>„Сирота Анђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од пор |
| мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, в |
| амота!“</p> <pb n="141" /> <p>„Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом ост |
| оме шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих слободњака, сами јунаци б |
| зван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејателно продужи:</p> <p>„Момче се ово загледало у |
| о изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај ј |
| мишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше он подуго тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио |
| ешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а с |
| тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је |
| аспадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвлада своју слабост па поуздано |
| на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе |
| ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши |
| !“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку |
| ори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два корака |
| коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци. |
| у и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} |
| обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Д |
| олитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари прав |
| аш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак окрене се онима |
| ече тихо и уздишући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу |
| и свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше |
| не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му |
| елекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — на |
| у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој |
| руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, к |
| — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> |
| та, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : |
| своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврди |
| то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је б |
| ај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван. |
| овиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје остави |
| !“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се ма |
| n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, |
| е говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520_C |
| до суда Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима и |
| о смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по во |
| жио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао |
| нић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли т |
| е у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу |
| дио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће и |
| ош како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — је |
| вима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да |
| дељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити дев |
| ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, ко |
| иљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Господи |
| ат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, ко |
| етим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме животу строго држала, како ме |
| о трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме сви презру, истерају |
| изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се та |
| подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом живо |
| остио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам ост |
| , која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из песме, коју |
| за коју нико није могао ни помислити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и |
| ога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је |
| исам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, са |
| <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за |
| да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су |
| > <p>„Шта ћеш?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су мно |
| ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наи |
| д Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесније себи могу п |
| се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се једа |
| ија.</p> </quote> <quote> <l>На муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote> < |
| ше један од оних Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске стра |
| > <p>Али овако морам замолити оне, који познају карловачку околину, нек је се опомену од Варади |
| и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут на |
| друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n="163" /> луч у тамницу унел |
| ај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет у комшилуку са |
| ростаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> |
| ше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше пос |
| тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, кој |
| добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло па |
| <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„ |
| ше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ јо |
| ски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима материн језик.</p> <p>Так |
| јим љупким и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хр |
| мене распитивали јер ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у жен |
| ји се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има та |
| оји бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на неко време, да буде |
| ајући.</p> <p>Судије саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — прог |
| седе, па се мало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> <p>„Младене, правиш ти календар |
| вету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим р |
| авања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није мо |
| е, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим с |
| ја му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху |
| амена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.< |
| преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом ч |
| вети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук |
| а војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ |
| оком се заклињао противу њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђ |
| пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазуј |
| а природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим |
| а, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше прек |
| да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста |
| јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рекосмо — у |
| тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово дога |
| аден не одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се |
| вих речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта могох учинити |
| {S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жало |
| сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која се поносито уздиза |
| а?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злат |
| вили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, ј |
| је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари ударише с великом сило |
| ком.“</p> <p>Хартија она, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателство у најстрожем смис |
| у у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био |
| } С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> |
| бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим св |
| би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака људи пред |
| /p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„ |
| ужи млађи прекоравајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је. |
| </p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер то је љ |
| „Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком на Младена; — ово је од оних, који изд |
| х куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам м |
| г и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру говорио.. |
| ио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почн |
| .. па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв |
| Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му т |
| .{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би би |
| ер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети |
| своје добро својој новорођеној синовици поклања.</p> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с |
| Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има |
| 12" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће опрост |
| но лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p |
| ина и владалац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испр |
| акон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде п |
| ти у Милану.“</p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, ког му је један |
| м још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душ |
| p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb n="189" /> |
| о кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p |
| ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: кој |
| дајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као |
| одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авл |
| дигао се светој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па |
| а, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, који мени |
| тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с |
| а напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здр |
| ихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није |
| о и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„К |
| посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам |
| на нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на |
| .{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он |
| испод свилених завеса, које су постељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које |
| широка постеља, која је са свију страна покривена плаветним завесама, као каквим небом, од мало |
| се преко страховите вековечитим снегом покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од р |
| пута умрети...“</p> <p>Бризне плакати, покривши белим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био |
| њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамниц |
| после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> <p>Младену се ражали; њему тешко бејаше ви |
| тарији видевши то стресе се, своје лице покрије обадвема рукама, после тога викну као да је изв |
| зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као пру |
| Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто г |
| дао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; путниц |
| ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати п |
| ахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по правос |
| а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи. |
| пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске |
| грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера |
| караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до |
| није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</ |
| здисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“< |
| ку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било |
| телно, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му благо пр |
| ионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове |
| аш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код сво |
| .</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи полете као тице ластавице и око два сата после подне за |
| : претворити се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је |
| ма, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто н |
| ти!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима |
| таса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место д |
| и волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред |
| ма; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се |
| душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право |
| то их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепотицама све добро дошло што мало на |
| ао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје руке око њеног вит |
| "45" /> <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саста |
| е Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирај |
| Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невес |
| је било једног поштеног лика међу њима, половина између њих тако изгледаше као да су тај дан сп |
| ворећи:</p> <p>„Испијте половину; друга половина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још јед |
| а руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и |
| бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и |
| пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга половина нека остане за мене.“</p> <p>М |
| све то оставио и изгубио; претурио сам половину света тражећи највеће опасности и смрт; и то с |
| сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу |
| p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царско |
| му, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да изд |
| то огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се |
| српског батаљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве по |
| он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи |
| осле проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свес |
| ај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени о |
| оша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо полудео!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; |
| леко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>После тога прође неколико дана, и у т |
| </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у |
| томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентомашани |
| и!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{ |
| ице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не може прегледати, по којима се одр |
| ок сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати |
| само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} |
| а се моја нађу с њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““ |
| , антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света. |
| подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к |
| своје руке, обгрли тога младога човека, пољуби се с њим па му пријатељски проговори:</p> <p>„С |
| Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије, рукама с |
| хвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја |
| бољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} По |
| човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим ко |
| о гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до дана |
| лекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста прин |
| рате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће в |
| ад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њен |
| ацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају |
| ну руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно погледала, и опет |
| жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од мн |
| бе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>То |
| нима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових |
| дере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харамија, помагај!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх |
| из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харамија, помагај!“</p> <p>Простак се тргне да |
| ћу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше |
| своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба |
| p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам |
| {S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог г |
| <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о то |
| Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која |
| матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора д |
| лику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и |
| „Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу п |
| > <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а о |
| рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега тре |
| евојка љуби та не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене |
| све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових реч |
| ... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е |
| е пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам д |
| твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Бог |
| и, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби |
| љени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова |
| је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету |
| и и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мисли |
| “</p> <p>„Хавана регалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема т |
| ао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут |
| ила као камен, о којој он није никад ни помислити могао да она разуме како нежно чувство, — сад |
| /p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помислити да познаје што лепше од охолости и обести, он |
| жан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је с другог св |
| ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па нау |
| умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„ |
| цу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу дес |
| али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говор |
| е поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У |
| д Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад |
| ладић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, региме |
| а ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Младена оближњ |
| се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И |
| рса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја п |
| века благословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дош |
| ју сам тумара, <pb n="77" /> па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али ј |
| ?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S |
| ћем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога п |
| ицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њих |
| све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанс |
| и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непр |
| драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> < |
| и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер |
| ат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харамија, помагај!“</p> <p>Простак се т |
| ођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох |
| у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински |
| омагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу ку |
| е, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по |
| проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш |
| трани, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се дог |
| и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог једног мла |
| >„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих уст |
| ква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с |
| био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио г |
| амо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, али ка |
| рајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“</p> <p>После ових речи ухвати Младена за руку, |
| , јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, |
| да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало у |
| одина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за |
| слишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала теби!“</ |
| е мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на м |
| head>I.</head> <quote> <l>Тко ће народу помоћи?</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је л |
| госиља једног младог господина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од |
| видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гле |
| стали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну |
| <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и н |
| а ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до |
| > <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може |
| пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као |
| јући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после |
| ги опет на коњима се око главног уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике в |
| сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах с |
| збијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, који на крову посао св |
| ете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> |
| агајницу, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи |
| се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом н |
| глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша |
| љи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — прве |
| да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло |
| цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је го |
| /p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве нема сва |
| себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада |
| оји је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два момка |
| том крв се у образе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким |
| ц мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долази |
| </p> <p>И после ових речи главу подигне поносито небу, руком протре своје чело, па одважно и са |
| покаже му једну господску кућу, која се поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућама |
| тима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичи |
| енска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају г |
| о пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пуша |
| га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су |
| ком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и в |
| ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та |
| и добра коња.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу д |
| лони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се је |
| епознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристан |
| рода, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на |
| p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти с |
| p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам пре |
| рце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се |
| јаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме |
| >После ових речи запаливши своју цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цига |
| јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му благо проговор |
| цуз уљудно — причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте н |
| ер су ови несрећници све то од сиротиње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој нешто проговор |
| купили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до |
| у ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Србе |
| те од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> <p>„Смиљано, чедо моје, — го |
| ним рукама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити мо |
| и учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ з |
| с назвати својом?“</p> <p>„Питајте мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја ј |
| њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући прогово |
| ља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, — а с |
| лити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га ст |
| би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој |
| ад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да |
| молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, |
| ин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је |
| белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова четири вола |
| сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда прв |
| маш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва д |
| е ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112 |
| врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што |
| ој страни, уздахне, па после опет тужно попева:</p> <pb n="117" /> <quote> <l>„С. Томашу, Лазо |
| тражњи достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда |
| ао много пријатеља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а н |
| ао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећ |
| акоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу с |
| и зној спопадне, лице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест |
| здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро стање стаде |
| е ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љутито проговори |
| одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје |
| вце, што код мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти |
| ше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> |
| дгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — |
| сталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Браца С |
| ним клештама држао о врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један от |
| једна нагомилана водена планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина преста |
| е кренуше.</p> <p>Путовође иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге с |
| утник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре него што се у Карловце спусти |
| нике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго ч |
| о и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазила, један се загледа у авлију па |
| е имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена поред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољ |
| и десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у ули |
| уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне |
| е би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, кат |
| е младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија кроз моје власи?{S} |
| но за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да |
| уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за јаха |
| восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност |
| о <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске те |
| е теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ |
| .</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе у гов |
| авле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матер |
| поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти |
| е срески судац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж |
| његовим љубимцима, сиротној бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружи |
| ти или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где |
| ојих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> |
| и нешто радости створити мојој сиротној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојо |
| * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства почи |
| десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене моје читатељке опомену |
| ки бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, п |
| леда око себе, с највећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и н |
| уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p |
| „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнително поглед |
| ивац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb n="170" /> доста љута била |
| би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинит |
| рогачи своје очи, па се насмехну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, г |
| врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја |
| лично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињ |
| пред вратима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али ш |
| есма се овако почињала:</p> <quote> <l>„Поручује Иванова љуба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице с |
| палио и, што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; а |
| поведног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, |
| к ману главом, па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на страни, за којим је пре само једа |
| дости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} |
| им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> |
| и поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви бех |
| преко целе лађе; матрози, који на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цур |
| лжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И |
| ђох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе |
| гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, |
| араван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком н |
| ећ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепк |
| а ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb n="30" /> превртао је, превртао је ствар, ис |
| бејаше опет једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позл |
| ростаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне |
| о онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио |
| ћан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то н |
| аше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада |
| и се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости при |
| ох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савес |
| ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> <p>Мл |
| ’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да тр |
| е испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћет |
| а и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> <p>Измеђ |
| ва овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро |
| или!“</p> <p>Петар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнув |
| ктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен поглед постане презрителан, као што јој је и |
| > <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијан |
| и тешила док сам <pb n="104" /> могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било с |
| драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове |
| се, своје лице покрије обадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ М |
| p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закљ |
| чи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и о |
| ери онога који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} |
| после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попа |
| >„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја т |
| г бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвлада своју слабост па поуздано корачајући ост |
| Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љутито проговори: „Је ли то послушност?{S} Тако с |
| .</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> <p>„Младене, прав |
| терају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} О |
| е пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежним гласом проговори:</p> < |
| м деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на пос |
| Младен му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха |
| учинише од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана |
| Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш |
| преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и о |
| лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што на |
| том венча по обичају православне цркве; после венчања врате се сви невестиној кући где их је ве |
| тајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> < |
| S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постад |
| бејаше тужан. — За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, ка |
| ден стане, акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас |
| за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ дав |
| .{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</ |
| судац из једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенц |
| се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај |
| S} Петар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу б |
| руго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се поведе неки разговор, који је хладан, неприрод |
| гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом ту |
| ла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врел |
| м баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, бра |
| ан разрогачи своје очи, па се насмехну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у ст |
| га места, која су јунаке изродила...{S} После оваког договора они су међу собом силно благо иск |
| <p>За овима речима учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу ариј |
| мпањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака момак дође с 10 бутела шампање |
| му се угледа мало зеленкастог праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше |
| то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом |
| p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашкој страни, уздахне, па после о |
| заустави се пред једном лепом кућом.{S} После погледи око себе, приђе к доста великој огради од |
| /p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљно |
| сати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком натегом продужи:</p> <p>„Дог |
| е,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S} После напуни своју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, |
| ај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем проговори:</p> <p>„Да го |
| јуначка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, |
| , као што се гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник оде к огради, где механџија држи с |
| естим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љу |
| каже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико |
| има, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително проговори: „Тражи их у Тиси!“</p |
| бих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољу |
| ти никад не устреба,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи |
| па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не го |
| у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из |
| , и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути мало, на после тресући со проговори: |
| ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу, из књиж |
| на.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао |
| n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут |
| Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене ви |
| дите томе што сад рекох? — продужи Ружа после мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедох вер |
| е стаде радити а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се једнако са усколебаним морем до |
| на и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са луч |
| м намислио.“ После тога поћути мало, на после тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, а |
| Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са ра |
| а их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! .. |
| арод, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара |
| српског народа и православне цркве, па после кратког времена песма се заори силније и веселије |
| улу, намести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, полудео?“</p> |
| окрене с. томашкој страни, уздахне, па после опет тужно попева:</p> <pb n="117" /> <quote> <l> |
| нцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну леп |
| Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> < |
| се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти |
| проштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборс |
| остављао на миру поштене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама гос |
| она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} М |
| о до очију попадала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и |
| ће да познаје тешкости и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ од |
| за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово |
| ашанин погледа Младена са зафалности па после одважно одговори:</p> <p>„Фала, господине.{S} С м |
| Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми |
| редном стању нашао, распрода.</p> <p>Па после пригрли себи сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њ |
| ела три добра коња.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој |
| олете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Гос |
| о може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веро |
| но срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми с |
| есец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, које га |
| еке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не |
| живала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако драго. — У најт |
| ити с овог света.{S} Господине! — викне после још силније окренувши се к младом човеку — овако |
| ора тек ману главом, па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на страни, за којим је пре сам |
| , и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове н |
| голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћ |
| два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се цигарама као да |
| празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, |
| n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, поми |
| Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме ж |
| о рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура с |
| жбине чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе |
| мака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим бан |
| емаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе. |
| израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се |
| и су наумили са преваром, подмићењем, и после са најодабранијом војском својом на С. Томаш удар |
| своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом |
| >Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном кућо |
| е мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У томе |
| тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опро |
| влији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па |
| скрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па м |
| ли, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} |
| мо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која ост |
| ; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче скупљати |
| S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Р |
| бијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто |
| д ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</p> |
| евима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам о |
| Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Пра |
| на себе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу испо |
| ети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} К |
| један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на своја кола која до гво |
| одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито небу, руком прот |
| о строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> <p |
| еј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, који се загледао био за |
| х и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не |
| у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га пог |
| , ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, иша |
| сти.“</p> <p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> |
| тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, |
| ам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољи |
| а је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђ |
| м, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</ |
| лаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} |
| тала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопа |
| .{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике пис |
| , пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много година, како ме о |
| е?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али после уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њем |
| и часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер позна |
| би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласило да нема Србија |
| вало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје к |
| ите!“ проговорим јој у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног |
| ени се данас врло стешчало, — проговори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог остави |
| А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је ба |
| , после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И пр |
| анин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њему по |
| дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> < |
| не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем м |
| мо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p |
| не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом |
| лу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господине.“< |
| > <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у суботичком крва |
| осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен после Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком нат |
| <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом сино |
| ако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} |
| његове сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, са |
| му заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p |
| р, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љу |
| сти, које садашњост пружа.</p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих лепотица и младих љу |
| и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си |
| управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста шт |
| а сам много пути мислио — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да к |
| отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тра |
| ничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено при |
| е једне речце проговорила.{S} Један пут после <pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сватовим |
| ако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички караван не приспе на в |
| вече сам га напастовао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обе |
| овај.</p> <p>„Скупо, скупо.“</p> <p>Ну после прилично дугог размишљавања као да се на какво ве |
| акостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загле |
| њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба |
| .</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> |
| о изабрана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало времена господски сватови подигоше се светој |
| рло лено примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрд |
| као каквог пса.“</p> <pb n="166" /> <p>После ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботи |
| ј, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, у којима је била света гл |
| евојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла |
| рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд. |
| арод мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Младена оближњој соби говорећи:< |
| } Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она о |
| ица, један туробнији од другога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин повиче:</p> <p>„Механџија! п |
| лако разумети узрок овим сузама.</p> <p>После кратког ћутања Бачванин продужи опет:</p> <p>„Има |
| друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламенита српска пе |
| вом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p>После тога Стеван проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти |
| астиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја с |
| !!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи |
| е му могуће наслађавати се сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{ |
| није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подиго |
| прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>После два сата оваког путовања, пред путницима се подиг |
| зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад |
| тивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После устану, окрену се свештенику, који је за њиховим |
| >„Ја сам обранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окрене сужницима па им љубавно проговори: |
| да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин протре руком своје очи, па дуб |
| аслушала моју свакидашњу молбу!“</p> <p>После ухвати Младена обема рукама па му ватрено рече:</ |
| да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало ућути, сузним очима погледа Ружу, па ти |
| умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја с |
| а овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнително као да се страши од т |
| кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за р |
| уде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише |
| и нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда продужи овако с |
| гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши своју цигару понуди Младена:< |
| ам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељ |
| ете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне палити на своју велику лу |
| у и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи пружи хартију судцу натраг, у целом се |
| ; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче:</p> <p>„Овамо, господо, овам |
| вати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања проговори:</p> <p>„У једном богатом б |
| омислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати |
| о не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом |
| мисли, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог проста |
| ка буду за мене у приправности.“</p> <p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упу |
| како ћемо општој ствари помоћи.“</p> <p>После ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина |
| живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно! |
| данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејателно продужи:</p> <p>„Момче се ово |
| ози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, наслони своја на њена у |
| ме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми |
| о овде није ништа муком течено.“</p> <p>После тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спава |
| ве: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан |
| пцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће |
| а ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих уста, па их је дава |
| ало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу |
| рцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га уб |
| гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог једног младог господина, висока |
| Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко вр |
| лије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме до |
| ежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу песму, која је врло жа |
| ву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распорила срце, али ја с |
| есму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb n="167" /> <div |
| колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда бил |
| анци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то магновењ |
| онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце ј |
| зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне б |
| .</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била з |
| „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити |
| е преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртв |
| остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми |
| 6" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тра |
| акон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег пријавио, овај место одговора пружи му једну |
| на и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана. |
| стеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а св |
| кох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нем |
| осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне |
| епријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти |
| хане доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај |
| дан од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од на |
| оде.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се по |
| њао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изила |
| уцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с |
| прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака бех |
| илепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело |
| ругоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ в |
| утру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, |
| дан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њ |
| оја се путовође заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут постаде тако тежак, путничке очи тако се б |
| мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити не |
| џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за ви |
| о народу и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простац |
| 20" /> добро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да |
| м сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком |
| још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу |
| ван.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја |
| е и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала њ |
| е лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше па се купише гомилама око њега; оставише свој |
| нуше, после љутито проговори: „Је ли то послушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И пос |
| од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвлада своју слабост па поуздано корача |
| , тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године |
| , који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и ц |
| ице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастош |
| <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља, кој |
| ата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“ |
| кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округл |
| > <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему |
| ему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није мо |
| ом белом бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде неисказано тежак, путовође морадоше увек до кол |
| ђе заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут постаде тако тежак, путничке очи тако се беху засениле |
| сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам |
| живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда ка |
| истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> <pb n="98 |
| </p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових м |
| она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима ст |
| душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој |
| мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изр |
| ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје смете |
| га страшљиво погледа, после њен поглед постане презрителан, као што јој је и глас био кад је п |
| н дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n= |
| је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p> |
| ичан разговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за |
| упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њем |
| погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро |
| крив томе што је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, |
| у, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече |
| ти да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда |
| жно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она |
| /p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са свију страна покривена плаветним за |
| p> <p>„Она клекне на колена поред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу |
| ао без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатко |
| он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час |
| по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим |
| уком течено.“</p> <p>После тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на |
| а сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под з |
| боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ват |
| исти мах испод свилених завеса, које су постељу покривале један нежан глас, а то беше глас дете |
| > <p>„Фала, господине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али М |
| га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да п |
| н часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њ |
| своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, с |
| онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где ј |
| вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ива |
| д ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој |
| рце и своје оружје, осим тога јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је |
| .{S} Српска је снага била у одважности, постојанству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је јо |
| Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цв |
| бити света тројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових речи поклони |
| er" xml:id="SRP18520_C7"> <head>VII.{S} ПОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . |
| а их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим в |
| деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им млади |
| нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се ни |
| алили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Нова туга, нови јади!< |
| p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си пострадао — повикаше неколицина њих из круга — та и ми |
| го криви, што је српски народ тако љуто пострадао; ови су много криви том несрећном рату, у ком |
| S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похар |
| нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали б |
| штен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте |
| ац улазећи у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста и |
| “</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Про |
| ојој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог |
| еће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје зе |
| га брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га оп |
| е о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишин |
| тоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на |
| свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као што свештеници православне источ |
| 62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни врат |
| уд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припознаје колико ј |
| говори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете |
| и знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам ва |
| ш нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо |
| арница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да |
| га имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац |
| а вероватност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног |
| простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероват |
| да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг п |
| незнанству обвезателство од велике суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе |
| ше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној прос |
| баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бо |
| узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после то |
| е тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна мед |
| гасе, нешто потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико |
| судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једв |
| </p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и сам је |
| нај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врис |
| о седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповедао да си имао, а |
| американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебе |
| ; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав |
| сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капи |
| страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, П |
| се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, п |
| ек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима, јер џебана нам ј |
| м се у простачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ј |
| {S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог |
| pb n="120" /> отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још |
| свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господине, заборавит |
| м учинити што сам намислио.“ После тога поћути мало, на после тресући со проговори: „Хајде са м |
| е љубим!““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од теш |
| посрне, после надвлада своју слабост па поуздано корачајући остави собу.</p> <p>Кад се собна вр |
| к своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би |
| ма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који |
| у и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших стар |
| е моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши м |
| а мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако |
| да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био уби |
| е, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим |
| > <p>„Долази нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо п |
| и ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи |
| иво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, |
| се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети д |
| њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље |
| усти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште |
| S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме долази |
| а.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њи |
| о Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени Мил |
| е око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог уб |
| бити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима |
| осле ових речи са највећим задовољством поче скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну ста |
| у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само |
| Стражар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје |
| ије доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежнос |
| ајства, у часовима, у којима сам губити почела веру према целоме свету, само је ваше лице било |
| Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад |
| ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један |
| <p>Кад се овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пеш |
| г били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> <p>Један између њих реч |
| p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} |
| осито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </div> |
| ме Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропаст ј |
| ади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткам |
| одити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој пивари видесмо, и |
| итатељке опоменуће се о оном, што смо у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о својој |
| и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао |
| е око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> <p>Једа |
| и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пу |
| у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан ср |
| остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} А |
| јали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи |
| вац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџа |
| ицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p |
| моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не рекавши ми н |
| амо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удр |
| <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као какво плавокосо анђеоче |
| ок овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбаш |
| народни српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана |
| паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с т |
| алости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачван |
| и, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби н |
| е што човек јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је |
| чу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> <quote> <l>„Поручује Иванова љуба.“ </l> |
| м тугом поведе ону песму, која се овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Србина,</l> |
| нтименталну немачку песму која се овако почиње:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">Gehet ih |
| а тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне палити на своју велику лулу; учинивши то, задими |
| ли га својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје |
| пи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку песму, од које сам ја с |
| За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" |
| ни се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треба</l> |
| ј је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Бо |
| бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су |
| <pb n="172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски слу |
| руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, сам |
| под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој |
| p> <p>„На њиховим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један с |
| разберем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам |
| устави се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ствари писао у |
| ни се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори |
| у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са св |
| не прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим оч |
| </p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <p |
| {S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем м |
| е: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> |
| у му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата гд |
| ецу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, |
| ју.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, само да скинем беду с |
| ио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитеља н |
| овог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у ист |
| којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога мест |
| нио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми вид |
| Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био |
| ити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цигаре.“< |
| ионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска кола, пред којима су летела три добра коња.</ |
| , стадоше једна лака кола са три уморна поштанска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи јед |
| “</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у пр |
| скочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три пут више новаца него што им с |
| есму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му |
| ора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарче</title>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви м |
| <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које путује па спомиње своју плавооку деву, |
| енио; болест која никог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, |
| па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хр |
| рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на |
| ко може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већ |
| ђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} |
| се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли самима кундацима |
| подина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb n="30" /> |
| љом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта т |
| ни сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убиш |
| и, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро |
| у обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} Ал |
| Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми проста |
| вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајишима; ови се изме |
| има улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас овако лепо, |
| шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Та |
| е, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео него други, ни један часак нисам боље |
| ни.</p> <pb n="137" /> <p>Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, п |
| то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му |
| арохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и у |
| је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква |
| >Младен видевши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се |
| и свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему |
| хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, постој |
| ила као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо |
| веку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} |
| раво бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, |
| ан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имену може |
| се са свирком пратише: није било једног поштеног лика међу њима, половина између њих тако изгле |
| и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим свој |
| ере се на мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје во |
| ет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одго |
| у одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадн |
| и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу |
| на изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени намет |
| ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест? |
| сле мало као да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.. |
| киња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него о |
| храњивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју је |
| но.</p> <p>„Но није само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни |
| рчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он свој |
| него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.< |
| бар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо д |
| — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини с |
| ла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите |
| тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсима, на глави је |
| аде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душ |
| носе оружје на обрану српских народних права и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Ив |
| ворише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег пријавио, ов |
| да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док ниј |
| ету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад један судија није суд |
| а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале |
| ни грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио са |
| , јуначки и одважно прихватише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на |
| ост и пакосно напрезање Маџара одговори праведним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</ |
| гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвој |
| ац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у највећој опасности.</p> <p>Пес |
| иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад |
| а сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад један судија није судио него ја своме зет |
| је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по п |
| раше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да га Енгле |
| рјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишани |
| новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешт |
| ли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер |
| да позорно свог друга.</p> <p>„Младене, правиш ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</ |
| е правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је у |
| то треба!“</p> <pb n="35" /> <p>„Право, право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, |
| а је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - |
| да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему |
| ије слободно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мисл |
| се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био |
| нине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, остави ти ова |
| невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах |
| тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана |
| поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То ве |
| теван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам |
| а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се |
| и, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати м |
| , а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S |
| ад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па р |
| е живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> |
| ек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису никоме скривили.“</ |
| пода тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то дог |
| собом један секиру, други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби пот |
| ху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, а |
| игани пратише ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народ |
| вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варо |
| сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врл |
| p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други чове |
| смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у |
| о ком што треба!“</p> <pb n="35" /> <p>„Право, право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат |
| црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нам |
| ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече онај, који је увек сам седе |
| де онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече она |
| ом улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустави се пред је |
| >„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свештеници |
| огинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> |
| на улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнително погледа око |
| ма је била света глава српског народа и православне цркве, па после кратког времена песма се за |
| о потиљка на рамена, као што свештеници православне источне цркве носе.</p> <p>Овај свештеник б |
| ван са својом невестом венча по обичају православне цркве; после венчања врате се сви невестино |
| >С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште |
| да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и |
| Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме обичају.“</p> <p>Ђорђе погледа Ивана сумн |
| јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од пла |
| о ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми по |
| лазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма с |
| ,</l> <l>Одрекох се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова сам |
| стакла нису поразбијала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим т |
| не и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на |
| ти тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; проклетници знали су како Србин |
| сле тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, који имађаху право бирати господу, |
| пор изопијаних људи, који се са свирком пратише: није било једног поштеног лика међу њима, поло |
| ћа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих |
| томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима тол |
| таклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворе |
| ом боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погину |
| тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људ |
| ори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша |
| } Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело бу |
| е.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребл |
| <pb n="100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити |
| њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, је |
| е овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он мо |
| е мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бо |
| ко отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом кр |
| p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутил |
| а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десе |
| у исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их |
| ешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„Петар?.. |
| осто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’к |
| ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на свој |
| их бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као |
| ла на гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p> |
| никад ни састали!“ проговори Иван после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„ |
| говори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме п |
| где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у највећо |
| заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу п |
| ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат из |
| хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборити |
| г миловања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, |
| бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега |
| и.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени |
| ни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у |
| о портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати |
| мах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, дру |
| н њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињах |
| енама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„З |
| аку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у на |
| можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата заустав |
| и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад мо |
| ване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда |
| на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазил |
| д му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бе |
| ? — продужи Ружа после мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сет |
| н, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чив |
| упути се по чистим каменим степенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„С |
| у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује |
| ети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе |
| у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти ч |
| редставити како се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се |
| се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме |
| она млада црномањаста удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио |
| лији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце ни |
| о бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> <p>„Смиљано, чедо |
| е пред једном угледном кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p> |
| не!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мис |
| на, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десн |
| е није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место с |
| а сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти |
| орђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а |
| з опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и |
| >„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> |
| у недеља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, |
| мо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино |
| ок се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чиња |
| сади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, је |
| који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња пр |
| дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догле |
| </p> <pb n="96" /> <p>Ружино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи |
| нило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неи |
| ћи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, |
| рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> |
| >Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино доб |
| , те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију |
| тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну |
| о.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад чов |
| ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од то |
| зобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — |
| путем, и пивару, поред које се пролази пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> |
| ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових р |
| <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на |
| са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружино |
| не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само ј |
| те га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, кл |
| важили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га пр |
| батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> < |
| очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој |
| <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> < |
| “ рече овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи |
| горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога не |
| ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији човек н |
| т греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, госп |
| Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, |
| круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив С |
| асу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама ви |
| раво од куда ти овај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„Т |
| и му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, |
| ова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се так |
| идевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му се накостреши.</p> < |
| <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ко |
| их банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да мог |
| ило нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ет |
| света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и пре |
| ћи писати, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чи |
| : „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од нас наше добро па делили с п |
| овек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p |
| су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке |
| С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, подмићењем, и после са најодабранијом војском |
| нашег посла, <pb n="30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог |
| вај се прими нашег посла, <pb n="30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од јед |
| викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени Милошу; прес |
| а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране с |
| ма, пашама и пољанама, које око не може прегледати, по којима се одрањују силне ергеле коња и ч |
| д одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје др |
| му даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од л |
| ила сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — бољ |
| еција“ кренуше се једна поштанска кола, пред којима су летела три добра коња.</p> <p>21. декемб |
| Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће н |
| </p> <p>После два сата оваког путовања, пред путницима се подигне као нека густа магла.</p> <p> |
| ги дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака ко |
| а у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на улици близ |
| Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војн |
| .{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране |
| .</p> <p>Он сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих ду |
| } Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} |
| тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живи |
| удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> |
| познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" / |
| у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у |
| ветлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Божје молећи се, наличи |
| једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово бе |
| ани; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијане банде; |
| то се сва стакла нису поразбијала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после |
| <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему |
| мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја са |
| гладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и |
| судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу соб |
| косом, плавим дугачким брковима, стаде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p> <p>„ |
| "143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим |
| жу још један љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашл |
| сти и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше мртво |
| одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је сел |
| ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, |
| ично даје, слушчету од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</ |
| ити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова |
| ст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:< |
| ега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку |
| један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му |
| едно пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, устане па се окр |
| ден склопи своје руке, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено проговори:</p> <p>„Прод |
| вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро |
| и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш к |
| лицом.</p> <p>Идући управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} После погледи око себе, при |
| о би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни на |
| ерење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p> <p>„Госпо |
| , шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остал |
| сарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ће |
| зе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> < |
| једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади јед |
| своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мат |
| где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на |
| „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред веч |
| како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на |
| о и укусно намештена спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапе |
| ло како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које т |
| ву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за |
| е.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој п |
| ше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је некада било ид |
| у, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у |
| склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођ |
| руге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Последња дв |
| цишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца шт |
| етеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се |
| ћ и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му п |
| стране само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на з |
| сна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се мо |
| овито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испиј |
| гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољ |
| рилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, оси |
| на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. |
| ут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од њега |
| бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{ |
| вити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Господину том крв се у обра |
| ите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман ту |
| ио на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад |
| оњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа |
| ке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> |
| ладен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свештеник витког стаса; црн |
| же, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска |
| стионице, које пред њега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, господ |
| ародној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као шт |
| оспођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранит |
| p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p> |
| утину плате све, што је од њега тражио, предавши му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, ш |
| b n="59" /> и кључ од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Т |
| вили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p>Председник суда, опака људа, |
| , — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем по |
| поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па |
| а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, |
| е фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечит |
| а сваке природне красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — т |
| тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, т |
| ном једном дивану од плаветног свиленог предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина |
| авесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десн |
| да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> |
| ркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи узди |
| , да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда могао утишати народ заповедивши момцима |
| н. — Том суду предадоше Младена.</p> <p>Председник суда, опака људа, запита:</p> <p>„Је ли отме |
| p>„Је ли отмен?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Во |
| ваца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесније себи могу представљати.</p> <m |
| га из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити како се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, т |
| ст он овако могао проводити.{S} Њему се представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} За |
| још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" |
| себи представе што дражесније себи могу представљати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бе |
| >Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l>Од кад с |
| еше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборав |
| ој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је |
| жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им |
| се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; |
| — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал |
| е у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре б |
| он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину. |
| под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни једа |
| ромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приг |
| он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта |
| шљиво погледа, после њен поглед постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговори |
| црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би |
| > <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, презрително погледи официра, дође мени, загрли ме па ми |
| што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, |
| ло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<fo |
| познавали чудише се томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора ск |
| је пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опаз |
| иле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то догодило а су |
| де.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година |
| и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте |
| страховите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне песме долазио |
| ала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> |
| , не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови несрећници скупили се и уговорили међу |
| де.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; о |
| од владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што |
| обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, |
| > <p>„Моја жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; он |
| е наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека б |
| па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми прав |
| у 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? |
| S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама |
| и:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта м |
| ботичка пијаца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чам |
| ро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом |
| но приљубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен ш |
| p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на н |
| ој добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> |
| к, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу |
| егова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као што свештеници православне |
| повисок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ов |
| онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада |
| ало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мам |
| на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог с |
| у овој соби; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгр |
| ли данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те |
| тујући из Швајцарске Милану, прелази се преко страховите вековечитим снегом покривене горе, кој |
| таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, који на крову посао свој опра |
| ешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> црта на њен |
| од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају |
| н онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутник |
| стигао предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи та |
| sta</foreign>.“ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно |
| душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћу |
| И после, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, |
| дети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас н |
| могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим ве |
| г свог друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p> |
| ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем |
| не јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и |
| орио: његово је <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онд |
| ах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не |
| до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>После два сата оваког п |
| дмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове св |
| , то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи гран |
| уздахне. „Шта уздишеш? — продужи млађи прекоравајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко |
| о <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв |
| и, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомените их да буду свак |
| “ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младе |
| а брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новог |
| ило је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао |
| , Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мал |
| сти!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, |
| лом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго |
| uló</foreign>.“</p> <p>Младен је стајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ве |
| да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у |
| мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутника побудио — упути се по |
| n" /> <p>Путујући из Швајцарске Милану, прелази се преко страховите вековечитим снегом покривен |
| оро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховиту при |
| свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>После два сата |
| и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имали су ј |
| уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати |
| моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{ |
| рилна врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази оп |
| шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — |
| ледало, са широким златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од |
| црномањасту младу, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девојче |
| ја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међу њима има плем |
| прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут п |
| ха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о |
| ико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руменило се разл |
| еше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, која је с |
| руг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако |
| е ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била |
| стина никад није злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна |
| ; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама |
| а и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Ј |
| мрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српском народу, проливши кр |
| иромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> |
| совима, у којима сам губити почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми се п |
| е она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; на |
| , јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче хл |
| и чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше он подуго тако; |
| </p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим т |
| према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по г |
| ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити |
| марљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин пошта |
| инила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем |
| ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој говор, — ти |
| учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она |
| моја, ми <pb n="152" /> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му |
| p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страд |
| вету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему |
| , гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи п |
| асност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је |
| сала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог |
| густих облака на једну небесну чистину преселио, осветли лепо парк.{S} Он се окрене, погледи к |
| , којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед о |
| пне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна р |
| /> <p>Кућа та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * |
| и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме пог |
| у боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, п |
| се удари, цела се лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредовати. </p> <p>„Путници, |
| дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек ди |
| своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је би |
| а, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} П |
| данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме |
| /p> <p>„Престаће то, мој рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити стар |
| љуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени Милошу; престаће то, мој слатки |
| и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе него ради силнога народа, |
| дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и све њег |
| унили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедост |
| ушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван тек немарно погл |
| у од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, |
| више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види |
| е срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учин |
| и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претварати; самртник не лаже; његове су речи истините, |
| е, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — из |
| коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама с |
| у, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са једно |
| утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="100" /> а |
| зађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш води |
| дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне |
| ји од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које |
| оје од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита д |
| ли да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе уз |
| /p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе своје т |
| Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам том |
| </p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, |
| енио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света. |
| их се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" |
| </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао |
| е... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину света тражећи највеће опасности и |
| своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут се прек |
| вори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, д |
| најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима под |
| одигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред сво |
| } Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен обадвема својим рукама стисне |
| полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате д |
| г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ |
| вале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху |
| p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“< |
| <p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу но |
| и.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако н |
| чних хамова, још јаким штрангама колима привезали, онда се кренуше.</p> <p>Путовође иђаху пешке |
| ке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и ла |
| ле-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити д |
| н бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удовица |
| з пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ак |
| речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи столици: „Мир, кад ти рекох; седи на своме мес |
| Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и своји |
| било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, |
| <pb n="107" /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, почне га љ |
| сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, |
| се на колена, подигне руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, са |
| стању нашао, распрода.</p> <p>Па после пригрли себи сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је |
| <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од |
| овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољи пријатељи грле, |
| она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла, после |
| еде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну боле |
| им трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна |
| та моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода моја мати; — господин Павле је њу на душу прими |
| м.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика себе никоме неће об |
| са као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; исп |
| а, који су међе чували, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинск |
| устане са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је т |
| а срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са најве |
| лепом кућом.{S} После погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, ск |
| итрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањен |
| ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још в |
| ништа муком течено.“</p> <p>После тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје |
| углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> < |
| и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Пет |
| te> <p>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој |
| зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:< |
| > <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је им |
| и бејаше много немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> |
| е.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти |
| Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} |
| стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p |
| од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и весели |
| вда налаже.</p> <p>Кад се код последњег пријавио, овај место одговора пружи му једну дугуљасту |
| да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог т |
| , весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Ивано |
| ино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су одважни људи |
| у:</p> <p>„Господин Младен, наш кућевни пријатељ.“</p> <p>„Господин Лацика, Ружин младожења.“</ |
| ветско створење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није проговорио |
| тво, — а сиромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, |
| примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на душу и напио на |
| остаде други човек; отпади се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, |
| , шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А |
| ске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни јед |
| Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он |
| ену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</ |
| то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, са |
| пригрли своју пушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, |
| дене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p |
| им саветима.</p> <p>Са својим негдашњим пријатељима није се никад састајао; он њих није тражио, |
| е то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, коју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да |
| У твоје здравље, јуначе, — рече са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог |
| да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се |
| а младога човека, пољуби се с њим па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не пла |
| надила хладноћу своје кћери са уљудним, пријатељским и скоро поверителним разговором са Младено |
| говор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> < |
| досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — |
| тео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, — а сиромашак само онда може имати пријат |
| ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше један другог.</p> <p>Они |
| крсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе петраиљ, оч |
| арања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> <p>Младен устане на ноге, скрсти |
| воју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат |
| а ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> < |
| едног човека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb n="48" /> <p>Младен сеђаше |
| а моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изед |
| д толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити суви |
| аборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа приле |
| ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. |
| му око ушију пролетаху.</p> <p>У оваким приликама ретко да који војник није или погинуо или доп |
| говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.< |
| у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кол |
| о су криви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; а |
| си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама те |
| моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник |
| ше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Србина, ко |
| </p> <p>„Скупо, скупо.“</p> <p>Ну после прилично дугог размишљавања као да се на какво велико д |
| е, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми реци, може ли у |
| д пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n= |
| дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“ |
| оклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је |
| и ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако љу |
| Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под |
| ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије њен |
| ио својим речима и својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опасности, тамо је он напред |
| сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам |
| <p>Стражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с п |
| о никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и |
| стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb n="30" /> превртао је, превртао |
| с твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p> |
| ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да с |
| куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врат |
| бвезателство од велике суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју поро |
| ају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одгов |
| „Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене истин |
| а брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући ви |
| нисмо имали никаквог сведока колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; суда |
| ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад |
| главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у |
| в био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{ |
| им, што простак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако мог |
| утра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне |
| срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, све |
| Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као с |
| ним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на |
| а у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“ |
| ја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће у |
| „Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, |
| ек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb |
| једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што |
| којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте |
| ји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се радости овога св |
| неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице.{S} Ружин дочек б |
| је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао још неколи |
| белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</ |
| !“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мати!...</p> <quote> <l>„Сећаш л |
| а нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сл |
| им и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l |
| о патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наше народне песме.</p> <p>Младен бејаше мал |
| због нападања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скоро сносити не може, где се |
| орити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љуб |
| устим песковитим пустињама, по највећој припеци <pb n="76" /> шеташе се обично један блед и вис |
| бе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и славн |
| и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми св |
| лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа маџарск |
| и је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p> |
| а човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао |
| ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао |
| t Britain</foreign>“ један морски лађар приповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном паропл |
| ји се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си пострадао — повикаше неколицина њих и |
| и туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који ј |
| ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разго |
| олико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том младом господину све како је било, а овај |
| крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си пострадао — повикаше н |
| а у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле |
| ше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p> |
| што сам наумио лепим својим читатељкама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не |
| је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до та |
| ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био оде |
| ужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте |
| то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој пивари видесмо, и његов друг С |
| менуће се о оном, што смо у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи туж |
| у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у к |
| омке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших старих.{S} Посл |
| тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у С |
| ="63" /> <p>С овим закључи матроз своју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози по |
| лбу поткрепљивао је тим, што простак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је |
| ови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој сла |
| иљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па сад ме послушај |
| <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово |
| баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су кр |
| еној кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа |
| рат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине |
| ри ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен рече теби: „Стеване, ти ћ |
| а са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>После ових речи окрене се и онако |
| е у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан и драже |
| <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, |
| у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, природна његова доброта, пламенити његов дух, оштар ум |
| вих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} Око их се о |
| тако лепо описати своје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ов |
| ра, тај види величанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На |
| а тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да може |
| орио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбиј |
| она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кућ |
| али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одб |
| е дуге муке цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из |
| е избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да нико |
| е креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још по |
| се једнако са усколебаним морем дође у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благо |
| и су га миловали, на Хамбуршком морском пристаништу у „<foreign xml:lang="en">Cafee of the grea |
| > <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за |
| угледа мало зеленкастог праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једн |
| а г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће ск |
| ао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ |
| од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим ма |
| а.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се о |
| раги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту |
| гла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} К |
| кајући руку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах |
| играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицо |
| собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кроз про |
| кну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом по |
| замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, п |
| анесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју руку на њено чело, на коме је смртн |
| а ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на |
| пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем |
| p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенск |
| и мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самртник се не |
| </p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми не |
| пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, |
| ек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p |
| овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} |
| лицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти |
| ило како Срби сложно, јуначки и одважно прихватише се своје праведне ствари, па их је зато и по |
| же проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још деришт |
| е, — одговори му један Француз уљудно — причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ће |
| молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, свештеник му реч |
| о Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с |
| к се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је ред на Младен |
| ко размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мен |
| и доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, |
| огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска |
| х нестало, и поред моје младости седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умре |
| неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате!“ ре |
| и закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су баш т |
| сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — све о |
| ути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем |
| оја нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо д |
| ико година нисам ни један дан поштеније провео него други, ни један часак нисам боље проживео н |
| па у Карловце.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не |
| не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до |
| е до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске |
| оје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>После два сата оваког путовања, пред п |
| мању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се представљало да се свака слика на |
| ике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати мо |
| светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком на Младена; — о |
| ате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је |
| иљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд т |
| “</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, који је уз њега ишао. |
| гојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве радости.</p> <p>„Теби је од ш |
| од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb n="184" /> <p>„ |
| у.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> |
| , а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци из собе иза |
| добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{ |
| своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девој |
| 3" /> <p>„О чем сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступивши.</p> <p>Простаци га погл |
| звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо |
| ље него мени.“</p> <p>После мало ћутања проговори:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху дв |
| вши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца т |
| својих недара један мали златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са своји |
| погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још теб |
| ден подигне десну руку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала Богу. — |
| ле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док |
| а се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и после |
| амести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, полудео?“</p> <p>„Пе |
| овек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p |
| са?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су превар |
| руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с ми |
| оји је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што пл |
| века, пољуби се с њим па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри |
| сти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас нагова |
| Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и |
| да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> < |
| ан дуго не одговори, али после уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га св |
| е к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њ |
| ђаху.{S} После мало времена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ с |
| после тога са неисказано нежним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала |
| клони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духов |
| аде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе!“</p> < |
| ле ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам боја |
| </p> <p>Ућуте.</p> <p>После тога Стеван проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици |
| војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> <pb n="72" /> <p>„Граничари не чине љуба |
| а, који су у углу седели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај к |
| рце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости |
| е из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само д |
| о ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не |
| тога се окрене сужницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије поткупиле, в |
| кад се пред светињом моли, и разнежено проговори:</p> <p>„Продужите, продужите!{S} Ви не знате |
| аву, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме |
| скрао вратове!“ После тога презрително проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам |
| е тога поћути мало, на после тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи |
| о погледа, очи му севнуше, после љутито проговори: „Је ли то послушност?{S} Тако си се ти мени |
| ли...“</p> <p>Младен хтеде да јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви |
| о, стаде, жалосно погледа момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешат |
| одигне се мало па ме пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишља |
| странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — д |
| он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољ |
| е за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врл |
| и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене |
| телан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свету к |
| моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} Један пут после <pb n="179" /> онога да |
| и, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, |
| ; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини после мало ћутања, и |
| е срца косне та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје ср |
| е с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="44" /> срце било преко мер |
| атеља у омладини, с њом никад нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојил |
| зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.< |
| ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може |
| напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као да му је што повољ |
| ... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Мож |
| и човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части госп |
| подине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је и |
| у томе његовог простака судије пресуде, продаду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро |
| дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у д |
| Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је |
| гови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб |
| грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће оп |
| ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и м |
| ладена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми |
| воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — М |
| јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестрират |
| росјаком и скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до |
| толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна вели |
| ису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патр |
| на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова би |
| зао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину |
| де своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако ва |
| а два жерава.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мене судац — како смеш бедити поштеног чо |
| па простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харамија, помагај!“</p |
| дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> |
| аџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни од р |
| аци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијат |
| омашким шанчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио |
| > <p>После ових речи дубоко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом вар |
| о.“</p> <pb n="165" /> <p>„Те каково! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена |
| тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било мом |
| зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим |
| у обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете ом |
| заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало ћутања, — то не може тако н |
| нас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро |
| <p>„Ви се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после мало ћутања. — У први часак ни сама |
| овек.“ Старији уздахне. „Шта уздишеш? — продужи млађи прекоравајући старијега. — Не показуј се |
| ити.</p> <p>„Ја сам много пути мислио — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву |
| х.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповеда |
| дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога вла |
| После ових речи дубоко уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуште |
| ену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесре |
| .{S} После мало ћутања с тешком натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Па |
| ротре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа |
| а.</p> <p>После кратког ћутања Бачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом |
| ечи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</ |
| дошао.“</p> <p>После мало подсмејателно продужи:</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, ка |
| ути, сузним очима погледа Ружу, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју |
| то — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много година, к |
| разнежено проговори:</p> <p>„Продужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша испов |
| ом моли, и разнежено проговори:</p> <p>„Продужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга |
| сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе |
| а, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, |
| кала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Ст |
| ћу од њих полудети.“</p> <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог простака судије п |
| рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло ве |
| к диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мал |
| ер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан дана |
| искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне р |
| је очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао |
| азбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд л |
| ок га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} |
| </p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина прос |
| ио крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од |
| оновица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а кон |
| своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љу |
| као обично, разговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњих ствари. |
| о него други, ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја с |
| свеће се угасе, нешто потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>З |
| пако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху ње |
| ору па повиче:</p> <p>„Харамија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ |
| {S} Он се окрене, погледи кућу, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, која се у соби |
| у авлију служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака гор |
| зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је уби |
| pb n="93" /> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су заве |
| дену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се у |
| а прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а боја и п |
| е знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, |
| зори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“ |
| вце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његов |
| ао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кроз прозор побе |
| ати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је |
| ио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у нево |
| а си га оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да |
| о!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> <pb n="35" /> <p>„Право |
| — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову по |
| шем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим проли |
| женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с овим чедом |
| ли овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од мо |
| се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, ј |
| је нам ни један празник на миру прошао; проклетници знали су како Србину на срцу лежи закон њег |
| /p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаж |
| ући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n |
| p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе др |
| и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у |
| љи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши |
| шло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јуначки, одважно и посто |
| и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из |
| м бедујинских танета, која му око ушију пролетаху.</p> <p>У оваким приликама ретко да који војн |
| tone unit="subSection" /> <p>Бејаше леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карловачкој пивари |
| шло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме топло и ти |
| а гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет д |
| шке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз |
| а другоме своме идолу — српском народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би |
| сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене у |
| ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После тога о |
| храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у |
| м несрећном рату, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још |
| воме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за |
| рептаху његове сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на св |
| о покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су т |
| аше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад је гов |
| /p> <p>Али онај самац, он се није ништа променио у свом држању, већ својим обичним гласом рече: |
| ио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која никог од путника није поштедела, |
| нин подигне главу, па жалосним погледом промери онога који му је саветовао да пије, после му ре |
| његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и |
| </p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси |
| едаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Vad rácz, haza |
| а овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти то!“</p> </div> <d |
| ад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао |
| ко крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су из |
| згубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у |
| е, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбир |
| С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу |
| "SRP18520_C11"> <head>XI.{S} С. ТОМАШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? |
| на, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="100" /> а кад у |
| а ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту |
| „Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шт |
| који од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади странац не хтеде у |
| из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела, з |
| сте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба чувати!“</p> |
| Н. П.</p> </quote> <p>После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије ко |
| ак, са обадве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да |
| а коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у вод |
| демо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| же помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n= |
| на мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је она с |
| госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило |
| повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасал |
| и речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна.</p> < |
| је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вре |
| да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој припов |
| би, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, |
| /p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан |
| добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p> <pb |
| и скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо к |
| и ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — човек ком си ти продао све што |
| подине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све б |
| беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се |
| о вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то |
| а могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми па |
| </p> <p>Па после пригрли себи сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио о |
| на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Пр |
| инило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му: |
| осподине, — јадиковаше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба. |
| „Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у све |
| о, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припознаје колико је примио, а не знајући пи |
| оћ, помагај! харамија, помагај!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако ос |
| </p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког стаса |
| ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„П |
| зателство у најстрожем смислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до |
| лице и са обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„П |
| то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Б |
| а прође неколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду му <pb n="86" /> кућу, |
| “</p> <p>Младен сажаљаваше кукавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што |
| ма као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онамо по с |
| ут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву других народн |
| што је од њега тражио, предавши му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, гос |
| да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу |
| и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше па се купише гомилама око |
| чкој пивари, и са каквом радости чинише простаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све |
| ору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима ж |
| боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ов |
| о и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како би могла би |
| уде?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо м |
| ило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да и |
| сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и сре |
| проговори овај унутра ступивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори |
| и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од неми |
| сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван |
| ке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ру |
| уне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог |
| комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта с |
| еше шчешљана — као што носе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаље |
| бу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше |
| него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш |
| пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрстивши |
| твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира у гро |
| је у свему налична обичним швајцарским простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од са |
| поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито ди |
| ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} О |
| ти мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи |
| >А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreign xm |
| ојом сумњом.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се о |
| два млада човека, који су се нашли међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере. |
| жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњев |
| <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером био дошао, беј |
| ко Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког |
| крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако ј |
| доше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем се |
| сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџа |
| шанчевима до једног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи |
| ет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> < |
| од црних <pb n="97" /> намера, које се против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја ж |
| не, да сте се панцирима морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео к |
| ма; јер бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овак |
| е, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ не во |
| е међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом |
| њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су н |
| батина као упорног човека, који се смео противити власти и оружје у кући држати, што није слобо |
| <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут како је ј |
| ије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут |
| наши удараху на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то знам да |
| противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у свом |
| p> <p>„Господине, сваки човек што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и |
| дије.{S} Сведок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога појединог заклетва била је за гл |
| волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш |
| у у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“ |
| оре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алманах |
| д — нагази на мокру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Риб |
| вим речима Петар обадвема својим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му у |
| речи главу подигне поносито небу, руком протре своје чело, па одважно и са победом самог себе р |
| ринти!“</p> <p>После ових речи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> < |
| а свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли. |
| брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним |
| ће опростити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престра |
| </p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жа |
| lancs Pista</foreign>.“ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех г |
| p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било |
| ко је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није какв |
| ика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело.</p> <p> |
| ти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја во |
| пако; није нам ни један празник на миру прошао; проклетници знали су како Србину на срцу лежи з |
| > <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у кар |
| следње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студе |
| крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као как |
| е тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо р |
| је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи прет |
| </p> </quote> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и на |
| тити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима на |
| али били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, |
| сти му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и ужива |
| уће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад |
| мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p |
| > <pb n="13" /> <p>„Јер кад се опоменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли |
| ’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио за моје срце као што се мног |
| бе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли м |
| Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло |
| назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губити се и с |
| оје руке, још један часак — и на његова прса паде један човек, ког он највећом љубави загрли и |
| /p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отим |
| и је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се |
| то немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, г |
| {S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После |
| </p> <p>Младен је стајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи с |
| три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ |
| себи старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све с |
| ирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.< |
| ни се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n |
| ја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане |
| мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{ |
| тише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће јер, |
| ан пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осу |
| оли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан |
| а њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је |
| е, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога, к |
| ним власима, са раздераним хаљинама, на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до н |
| аде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестаја |
| Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач |
| копча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, укаже се снеж |
| уску пошу, од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем |
| и у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше |
| Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он |
| ека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретном једном ди |
| војима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икон |
| тао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из |
| и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку |
| кће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без ду |
| иже.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n="36" |
| > <p>Младић се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити о |
| је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <p |
| н, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ру |
| рстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан |
| е се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстенчиће и ч |
| над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над |
| да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси т |
| и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласо |
| ктање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика. </ |
| после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта могох |
| дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после |
| познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова |
| је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад |
| бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклон |
| аку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истове |
| ата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и л |
| ашњости и уживао сласти, које садашњост пружа.</p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих |
| помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што |
| а; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло |
| један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори |
| у замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву руку.</p> <p>Свирка од следеће |
| последњег пријавио, овај место одговора пружи му једну дугуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа |
| на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Страж |
| <p>Девојка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја пр |
| д тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи чекајући од |
| који су криви.“</p> <p>После ових речи пружи хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, ру |
| оведајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше |
| колико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне |
| е отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга |
| ђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им |
| им цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене г |
| вема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> |
| ли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих |
| је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасј |
| >У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом удар |
| , пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</ |
| бити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb n="166" /> <p>После ових речи зацени се у |
| ети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ов |
| има и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p |
| — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом у |
| режан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато |
| то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није |
| аху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да |
| лико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је и пре б |
| одило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p> </div> <div typ |
| аш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти што с |
| а путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново з |
| и погледе на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазида |
| иротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавно |
| мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опал |
| главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, |
| <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад |
| је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p> |
| Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; ал |
| и своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> |
| најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказ |
| чна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, |
| дан млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, и |
| о, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а да |
| а се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу |
| аша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као какв |
| >Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на својима ногама, тако је |
| му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, |
| “ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сере |
| лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи |
| атко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> |
| чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и ле |
| ова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, |
| S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к |
| немо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џ |
| речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува |
| д и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S |
| д нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену |
| као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као |
| деновим погледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издр |
| у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе ј |
| уке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори |
| чекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n |
| лазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љути |
| о је <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мал |
| } Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа |
| Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милин |
| ле се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу |
| .“</p> <p>У томе механџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — овај у |
| се класови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлав |
| и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је |
| новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p>Иван отвори |
| н хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, бра |
| „Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио |
| играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; о |
| ’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и с |
| звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму уд |
| гину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, |
| о погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p |
| и, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женс |
| да ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога н |
| ти да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после |
| ти рекох; седи на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нане |
| ="176" /> пустити у твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и |
| и трећи један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, ко |
| устити у твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових |
| да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући |
| доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песковитим пустињама, по највећој припеци <pb n= |
| ужаног друштва, ту по пустим песковитим пустињама, по највећој припеци <pb n="76" /> шеташе се |
| ио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао једну пе |
| докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пун |
| г једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да м |
| то преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њег |
| ад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зач |
| — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ће |
| који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда |
| пријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, па онда п |
| p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страх |
| иког нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује |
| товође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове ног |
| ико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не |
| днаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде неисказано тежак, путовође морадоше увек до |
| коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у највећој опасности.</p> <p>Песма беј |
| далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је че |
| , — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на к |
| > <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чи |
| p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком |
| ознао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пу |
| не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да |
| не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто |
| !{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ ж |
| беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Мл |
| сле састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са со |
| p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обич |
| ло живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо л |
| оворе и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хт |
| на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“< |
| Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Су |
| ски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења |
| граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено |
| м имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене |
| лад човек, те поштарче обдаривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од |
| , који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет |
| овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша |
| се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бу |
| није једне речце проговорила.{S} Један пут после <pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сват |
| ла. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути. |
| го тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички караван не приспе |
| говорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога |
| ћи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и |
| /p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте от |
| ила са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко |
| „Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња н |
| увши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С |
| отивне стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана во |
| /> <p>Ту сеђаше он подуго тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у |
| <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и ба |
| вако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега |
| , ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{ |
| је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко |
| а да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да бих опр |
| p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуш |
| већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало упла |
| рити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ у |
| смо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањер |
| отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се |
| ше тобџије опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у ј |
| атња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пуш |
| остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај чове |
| и преко страховите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне песме д |
| и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све к |
| заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам ја |
| кта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Ст |
| пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о |
| селила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну немачку песму која се овако |
| едеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја |
| одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после |
| време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци б |
| >Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; путници осим себе |
| товође заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут постаде тако тежак, путничке очи тако се беху засен |
| увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другов |
| ик кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на |
| ви пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одго |
| рна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд сре |
| узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин |
| Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и нав |
| ађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она |
| ејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путни |
| n="54" /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од ст |
| не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда м |
| удили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш ост |
| до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку пл |
| ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакати, покривши белим р |
| уо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре него што се |
| ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути мислио — продужи Петар после дугог ћутања — да пре |
| ест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S |
| прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, |
| посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте мо |
| ости.</p> <p>Песма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима |
| пом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се |
| оје се увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не с |
| осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путо |
| се није променио; болест која никог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи |
| овите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" |
| ежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се могли пустит |
| је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с |
| о пут, не бејаше једне утрвене стазице; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху н |
| песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p> |
| p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 путо |
| е на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од |
| м из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пруће које од страха које |
| нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у колима остати, јер су их путовође увер |
| де радити, и лађа напредовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху ма |
| баним морем дође у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милост |
| ловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone unit="subSect |
| <p>После два сата оваког путовања, пред путницима се подигне као нека густа магла.</p> <p>То бе |
| <p>На послетку пут постаде тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног |
| је пред њега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, господине?“ запита |
| једва један пут после дуге муке цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач ум |
| <p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао |
| проводио.</p> <p>После два сата оваког путовања, пред путницима се подигне као нека густа магл |
| једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору пол |
| вање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <p |
| подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више коле |
| ружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих др |
| , већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од рође |
| мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у која с |
| о касније пут постаде неисказано тежак, путовође морадоше увек до колена по снегу газити, а дос |
| тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Б |
| је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у највећој опа |
| ажњом обилажаше опасна места, у која се путовође заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут постаде т |
| тници могоше у колима остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поред с |
| лима привезали, онда се кренуше.</p> <p>Путовође иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једн |
| > <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се насмеје.</p> <p>„Није још, чин |
| о м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на |
| екох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; |
| вивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} |
| , а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p> |
| је изражена туга младог поштарчета које путује па спомиње своју плавооку деву, која му је врло |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Путујући из Швајцарске Милану, прелази се преко страхов |
| ижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у ав |
| И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> |
| о; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи |
| ао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи |
| увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан на |
| оје кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, |
| засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један |
| ху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је |
| у се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпе |
| пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русвај, |
| пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни т |
| нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се |
| ка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се на |
| ице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом насладом.</p> <p>Дошавш |
| ле, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> <p>„Х |
| џија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што |
| ши своју цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</ |
| господине.“</p> <p>„Је ли нама слободно пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, |
| у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши неколико дим |
| ушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је |
| а; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па по |
| чинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој от |
| ад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гр |
| је тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као |
| А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учи |
| ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p> |
| крсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и |
| с; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељ |
| ободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убој |
| р џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад с |
| ладена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша правосла |
| ли не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му п |
| ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S |
| јите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари вид |
| лико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91" /> не чиниш |
| и Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео н |
| p>Многи погледе на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек |
| њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на ово |
| вори праведним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве |
| икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.< |
| ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило. |
| и их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко ј |
| дању.</p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже. |
| обро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могл |
| два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“< |
| Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да се с |
| млати, али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мно |
| </p> <p>И после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне је к се |
| свим хладнокрвно.{S} После напуни своју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једн |
| бијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али |
| p>И после ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду о свом |
| ебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“ |
| <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад с |
| о и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жа |
| т и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Освану недеља красни данак.{S} Младе |
| l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} С. Том |
| тво, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а о |
| </head> <quote> <l>Ој давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Ар |
| бину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обич |
| ; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S |
| Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у њег |
| — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи куртал |
| о сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и поја |
| опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, |
| треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од |
| купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и по |
| дног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком сиротану, који се у каку |
| ви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у вина |
| не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само с |
| је окренуо своје лице од српског народа ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> < |
| се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју кр |
| дан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Ср |
| и ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и |
| егорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог ње |
| е се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда |
| га каже они се мало престрашише, али не ради себе него ради силнога народа, који се из целе око |
| е у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити |
| њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно с |
| још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гла |
| пске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће српске!“</p> <p> |
| и.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути |
| мало престрашише, али не ради себе него ради силнога народа, који се из целе околине овамо слег |
| је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо ме |
| е још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, на |
| тов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> |
| ли су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S |
| двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мис |
| баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од |
| и.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужи |
| мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, |
| ако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се |
| , цела се лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредовати. </p> <p>„Путници, од којих |
| се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, он |
| лугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва ист |
| их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то |
| он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote> <quote> <l>Та ти ли си?...</l> |
| естало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, |
| метан човек; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ић |
| еће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу |
| тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила |
| м завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко |
| асно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су |
| о чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле |
| </p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог |
| њем се.“</p> <p>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми н |
| , грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.< |
| и чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар п |
| смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> < |
| >Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јад |
| е, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је о |
| се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш з |
| моме непрестано болујући нисам ни једну радост уживала, којом се деца сладе и због које после д |
| {S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб с |
| а, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост р |
| јаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизи |
| ено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" /> |
| о да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамач |
| мримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ |
| “ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му прогов |
| опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Ра |
| уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на |
| >С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од вр |
| е једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та |
| очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му |
| ни састали!“ проговори Иван после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква |
| обом се опрости’,</l> <l>Одрекох се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quote> <p> |
| Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости |
| видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио |
| примљен у женским круговима; све су се радости овога света на мене осмевале... и ја сам све то |
| је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молит |
| и:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете д |
| ванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чинише простаци, међу којима имађаше он ту више |
| и поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац |
| заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сиротној породици, — колача и ша |
| ао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се |
| сти дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subSection" |
| ала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p>Иван ок |
| расни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше |
| глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих не |
| лице рукама покрије.</p> <p>Младену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову |
| ости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало |
| дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударит |
| викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао ј |
| године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу |
| n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово остаде код Руже.</p> <p>„Господи |
| а је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њ |
| је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко |
| ло црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час ок |
| т, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и ја се о |
| небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко |
| --</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на |
| а је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико |
| ви.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се разбише наши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је вој |
| и <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> < |
| и, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што |
| </p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се разведри, очи јој севну опет као негда, кад смо срећни |
| ићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, — мили |
| ју.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом за |
| у, која се овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода |
| осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, он |
| ет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као кад је дете била, ц |
| но.“</p> <p>После тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ев |
| не.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочи |
| и.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре с |
| } Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд |
| да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се њих двојица добро владали пред су |
| ави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добр |
| а љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој је седела, приђ |
| ок је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро |
| Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му |
| нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео хлебац |
| твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не |
| двојим великим колима свега њих осморо, разговараху се један с другим француски, али по изражај |
| и са црним кајишима; ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој |
| ћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се |
| оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а дру |
| је могу исказати необично чуство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко сам |
| собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе разговор:</p> <p>„Требе господаре по мало!“</p> <p>„Да, |
| стари сережан другим војницима, кад се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорек |
| а у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у свако |
| ви бејаху тронути; после се поведе неки разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> |
| говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забаве постао,а друге забав |
| еме, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој |
| да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одос |
| дним, пријатељским и скоро поверителним разговором са Младеном, шта више допусти му и узме од њ |
| како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам мог |
| својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој |
| ез да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпост |
| аднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљинама, на прсима носећи голо чедо, које п |
| ију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико док си длан |
| војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчић |
| </p> <p>У томе сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Веч |
| “</p> <p>По удовичином лицу руменило се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју заб |
| а то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је |
| овом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</ |
| цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наше народне песме.</p> <p> |
| се скркља до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али сви скупоцено и богато, и св |
| скупо.“</p> <p>Ну после прилично дугог размишљавања као да се на какво велико дело одважио реч |
| ри: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то д |
| лостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће достићи, нити нач |
| > <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново. |
| атије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанс |
| као човек кад се пред светињом моли, и разнежено проговори:</p> <p>„Продужите, продужите!{S} В |
| човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већм |
| а.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме месту.{S} Младен за играч |
| ћи други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добро |
| му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмехну; после поругателно |
| С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а шт |
| , али кад се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости |
| Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам |
| он није никад ни помислити могао да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где су |
| тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се |
| оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је на |
| аси нове песме, коју нико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио |
| су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу |
| бе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{ |
| паст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да |
| умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали |
| су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> < |
| вај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен после Ружиних речи, само је мог |
| лиже.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламенита српска песма:</p> <quote> <l>Устај, |
| се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући састао се с |
| народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама.</p> <p>После кратког ћутања |
| о да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и |
| ове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко време |
| т ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж род |
| упљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ |
| на пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, раз |
| ело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> |
| у главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако |
| данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити |
| <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино М |
| <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну др |
| >„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, |
| и!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А о |
| ћ.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> <p> |
| . . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> < |
| жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младо |
| и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци њего |
| великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више |
| ек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао. |
| које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе |
| е; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше овде |
| их подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане кундак |
| а с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као што свештеници православне источне цркве но |
| чку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обично прости |
| ода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. томашке |
| и имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два до |
| друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише |
| овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу дон |
| припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </q |
| За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев овај |
| ни били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај |
| ји војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедуј |
| ду, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с |
| , која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове гор |
| ваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не може |
| О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима морали оградити против њих?“< |
| цир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о |
| р ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом ј |
| П. Њ. Владика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, к |
| то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„ |
| е испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нем |
| рли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме |
| и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван ниј |
| многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један |
| је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p> </div> <pb n="47" /> <div type="chapte |
| оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l>Од кад с тобом се опрости’ |
| учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је |
| , подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамј |
| ter" xml:id="SRP18520_C2"> <head>II.{S} РАЊЕНО СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе м |
| Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стад |
| сне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Си |
| ма рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, |
| па је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама молећи Младена, који беше |
| ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, |
| аде одсести код свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није |
| м у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. — Кад смо и |
| — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казујући никоме куд |
| на у његовом обиталишту једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у |
| Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, иж |
| исприповеда нама твоје страдање; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер |
| кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: |
| беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљинама, на прсима |
| говољно, последња његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у |
| које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па после пригрли себи сиромашки прост |
| другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим м |
| боко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с |
| ео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говоре |
| е између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке околине у ђачк |
| нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пише — уми |
| <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго |
| ти трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у |
| пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, и чуднова |
| преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што к |
| да.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од |
| ке жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb n="88" / |
| а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу по |
| радао; ови су много криви том несрећном рату, у коме се толико крви пролило, у ком је толико на |
| ду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче |
| ћа, који могу на тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила н |
| асни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно |
| о и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; |
| азио одзив његовој песми; лице му сину, рашири своје руке, још један часак — и на његова прса п |
| и!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли тога младога човека, пољуби с |
| н другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онд |
| лог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било |
| е слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде |
| ио за моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку |
| рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело |
| које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, |
| — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узе |
| } Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — толи |
| данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је |
| p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад кр |
| ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цигаре.“</p> <p>Стражар викне, један момак се |
| p> <p>„Хавана регалија.“</p> <p>„Хавана регалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског л |
| ако се зову ове цигаре?“</p> <p>„Хавана регалија.“</p> <p>„Хавана регалија?{S} Одмах сам помисл |
| игаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који |
| господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд |
| узима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости до |
| ичешћивао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у дес |
| а иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе к |
| идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповед |
| /p> <p>„Непријатељ!{S} Непријатељ!{S} У ред!“ повикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у в |
| леве стране, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено пог |
| узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између |
| ен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој в |
| грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамеш |
| језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом бе |
| ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је об |
| , те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и |
| ропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, иш |
| и десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шт |
| анити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакн |
| еше шушкати; после сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к |
| дава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак окр |
| ају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по |
| гим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћ |
| леду главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим зада |
| кну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n=" |
| народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначк |
| ко је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не би била |
| ивио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме ни |
| се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разгово |
| вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски сережан — али ће |
| ћ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био |
| се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново узавр |
| Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади |
| шту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој соби и беј |
| гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} За |
| еснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет |
| сла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од |
| ликих, ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о злу р |
| дина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не |
| амо из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а |
| ји јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударц |
| умом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам |
| ла, нас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо |
| ахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве нема свака земља. |
| воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше т |
| ама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња прође му брзо к |
| у свом животу ником толико ласкања није рекла, колико сад Младену у ово неколико речи.</p> <p>Ш |
| и то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при |
| крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови |
| ре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p>Младен пог |
| ете обесити?“</p> <p>„Овај јо полудео!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он |
| p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у својим св |
| /p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то |
| он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>Мени се све наоколо окрен |
| , бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњ |
| и он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у гр |
| њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је |
| ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја к |
| > <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу п |
| квима просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек не |
| же врата од леве стране, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу |
| ?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен обадвема сво |
| сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамач |
| <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се |
| као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p> |
| као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем ж |
| ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} |
| а устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви г |
| а са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овог |
| тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Де |
| па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па |
| ="182" /> <p>„Ви се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после мало ћутања. — У први часак |
| рбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену пес |
| радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помисли |
| и собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео |
| устати, пригњечи столици: „Мир, кад ти рекох; седи на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако вик |
| жим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут |
| оме, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за на |
| Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре су |
| ити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам |
| е ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама |
| може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе |
| исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у њего |
| </p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од к |
| с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од |
| свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и пошт |
| ве, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као |
| бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га |
| ју пролетаху.</p> <p>У оваким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана |
| оју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћ |
| </p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p |
| тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беш |
| и највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш мо |
| на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју сваки |
| сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владик |
| изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа дого |
| е врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на |
| ка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и |
| Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари.{S} |
| продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, |
| је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни прибли |
| суботичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу |
| не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, сво |
| : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо |
| е ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} М |
| а дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Н |
| на како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинит |
| клињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“</p> <p>Ружа пребле |
| љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, |
| ош људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, |
| прилично.{S} Погледај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И по |
| те тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који д |
| ужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им д |
| им владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи |
| ="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„ |
| n="155" /> <p>„Ништа — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде ни |
| д господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло |
| умевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се |
| <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало к |
| прости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо |
| ласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је |
| есрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој ота |
| инио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Млад |
| јатељства.</p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад |
| човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас |
| ези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговор |
| >„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрстивши се. — Истина, он је б |
| у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до |
| и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, |
| је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам |
| о не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сир |
| њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још |
| есму у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> |
| главо игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Б |
| <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, |
| естано падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у гостионицу — човек се мора посумња |
| Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и п |
| боравити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који м |
| и ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишући најмлађи међу војницима — какву услугу хо |
| много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похи |
| ино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, |
| ванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирн |
| ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не |
| авом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за |
| /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</ |
| у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мо |
| већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па |
| 8" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје р |
| вет.</p> <p>„Младене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше |
| били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погл |
| стојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помога |
| p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Б |
| вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„С Богом, јуна |
| такло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од прија |
| села вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом показиваше на ону страну од куд с |
| и вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана |
| идиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу ме |
| <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ з |
| то ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Скупо, скупо.“</p> <p>Ну после прили |
| мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је г |
| залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и |
| ита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је о |
| ставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину! |
| рати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; |
| и ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који је каза |
| .“</p> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пун |
| </p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то н |
| <p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођ |
| > <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p>Младен погледа к |
| p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет мој |
| пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна ч |
| ело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још мо |
| бе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, |
| мо један <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми мор |
| рати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издера |
| танских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p |
| ла сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо н |
| лазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} |
| еди официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више н |
| е кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црк |
| нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„Госпо |
| поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — |
| уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте |
| ли људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесм |
| ти га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући |
| товања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> <p>Младен устане н |
| ах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, госпо |
| свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, господине, о терету, који је на |
| , да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, и |
| на обрану приправљасмо, господин Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ |
| рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, та |
| <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:< |
| као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија дон |
| е сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет оби |
| вати Младена обема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим Богом и |
| .</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>П |
| очи, па се насмехну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, је |
| него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи |
| ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале |
| е у образе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“ |
| езом седели, згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово |
| гом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа доб |
| ими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратима?“</p> <p> |
| је крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек што учини противу |
| који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће |
| е са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија не |
| > <p>Пре него што ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећниј |
| ти своју патњу.</p> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та |
| спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>О |
| устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Петар по |
| очне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудителн |
| буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остат |
| ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава јој се занес |
| ик!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви |
| н после Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p |
| а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} |
| цу руменило се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> < |
| ејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, |
| р у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> |
| ј дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погл |
| много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде написати, |
| , а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> |
| ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> < |
| ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, |
| ли непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја |
| ац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, |
| јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се |
| сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суз |
| грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме тел |
| несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и пошт |
| b n="164" /> <p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешт |
| теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагл |
| вора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одгова |
| Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говори |
| /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и |
| нину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место одговора тек ма |
| аиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство које |
| сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му б |
| екла, колико сад Младену у ово неколико речи.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнади |
| претварати; самртник не лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог |
| ху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та разговор |
| е устреба,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и |
| ве нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> |
| , не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пу |
| , кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну х |
| аво љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; п |
| се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опом |
| е сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца |
| у масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче скупљати своје новце |
| се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу вик |
| вац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, кле |
| м?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</p> <p>Млађи у |
| дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито небу, руком протре своје че |
| ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> <p>Младену се |
| срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, који се загледао био за њиме па уз |
| их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а |
| ане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи чекају |
| свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, ког му је |
| бе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољи пријатељи г |
| пса.“</p> <pb n="166" /> <p>После ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије об |
| оме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Младена оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ход |
| ите док није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, |
| их и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом |
| којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плач |
| в, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне |
| и без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда продужи овако свој говор:< |
| жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши своју цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуш |
| јвећем злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно |
| p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне палити на своју велику лулу; учинивш |
| оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи пружи хартију судцу натраг, у целом се телу задркћ |
| он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„П |
| мене у приправности.“</p> <p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се по ва |
| пштој ствари помоћи.“</p> <p>После ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу |
| вом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за о |
| је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми се растадос |
| стојбина и владалац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, |
| чено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да од |
| и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ус |
| е разумети.</p> <p>Младен после Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</ |
| него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне |
| /p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> |
| ="58" /> једна стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> < |
| ећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почн |
| о што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи столици |
| и Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је при све |
| још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе |
| у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим речима Петар обадвема својим рукама протре своје чело, |
| већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара извади ј |
| смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p |
| својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> примером; где беху највећ |
| даком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Том |
| дани; моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} Један пут после <pb n="179" /> он |
| сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен није веровао да добро |
| зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова |
| ао да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни |
| гранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="44" /> срце бил |
| бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; |
| ад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботичким |
| очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ствари писао у својима иконама; човек |
| м у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песни |
| <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према то |
| угледном кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу хвала!“< |
| нима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p |
| си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити ро |
| се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље ова |
| ио!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} |
| „Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Б |
| дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а ни |
| шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта |
| >Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Млад |
| .“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб |
| омка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња тамниц |
| ла пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторск |
| ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се смео про |
| је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да |
| лаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господин |
| ник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лиц |
| и смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире нег |
| ај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових речи пок |
| од Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола |
| — јест да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда |
| то ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше |
| о највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности пре |
| ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво ти |
| l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог |
| ника, који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпад |
| а што су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и |
| а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један о |
| порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, |
| побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с к |
| ху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и |
| ли запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са сви |
| барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, к |
| а:</p> <pb n="79" /> <p>„У Србина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p> |
| и се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote> < |
| лаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим ра |
| {S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ћ |
| бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радова |
| ином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски |
| света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, |
| уже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео ос |
| ..{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С дев |
| лио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> |
| Карловце — српски Јерусалим, — у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те |
| о добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и |
| ило — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба |
| е, — говораше млађи тешећи старијега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сут |
| уд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе самосталности — 1 |
| .</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему јо |
| илујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њег |
| опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог је |
| e="chapter" xml:id="SRP18520_C1"> <head>Родољубац и издајица</head> <head>I.</head> <quote> <l> |
| оји су се нашли међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет г |
| је руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама молећи |
| главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.</p> <p>О |
| ино мило на овоме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собама скупљају се |
| а те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> < |
| на била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познав |
| е, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мен |
| очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хт |
| н пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p> |
| Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све |
| тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу |
| оме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповед |
| никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руж |
| рака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи з |
| Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер суз |
| /p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора |
| ше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p> |
| вога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање ко |
| волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету гд |
| ек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето |
| <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној страни од куд је до |
| крст отвара, кад се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако |
| Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се у |
| их један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика |
| р, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће м |
| то ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око |
| ас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте сво |
| д Младена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад ј |
| љима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</ |
| познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкања није рекла, кол |
| његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја в |
| пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мисл |
| ше требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, |
| оговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <p |
| удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога |
| гло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, кој |
| би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће, |
| гу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младе |
| жина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са п |
| ецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке баци |
| тар.</p> <pb n="155" /> <p>„Ништа — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни |
| о.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сва |
| е лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар |
| оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; |
| ивота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који је н |
| ече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, где ј |
| Моје лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа ма |
| идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> <pb |
| зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она ч |
| сли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви н |
| отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мат |
| сне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lang="fr" |
| госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче господског |
| црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ру |
| адену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p |
| Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не н |
| стао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свог |
| родати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше |
| се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедо |
| ите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је |
| , не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењу го |
| да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облиј |
| </p> <p>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, |
| иродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прст |
| p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја |
| ђо, па нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жа |
| unit="subSection" /> <pb n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко глада |
| лавокосо анђеоче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матер |
| лела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој |
| ла, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара један мали златан крст па |
| му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене |
| кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могла познати овог што у |
| ица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни |
| су и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен поглед постане пре |
| је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула н |
| изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она |
| ви,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше је |
| сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи своје руке, као човек кад |
| је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се от |
| ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и з |
| вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као |
| прости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи |
| ми право од куда ти овај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> |
| у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер ко |
| могао разабрати, срце његово остаде код Руже.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху |
| >Девојка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како к |
| село и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У гов |
| клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје м |
| n xml:lang="fr">fauteuil</foreign> — до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — |
| , ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и ст |
| несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој |
| ерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после о |
| е као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „ |
| о што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби ј |
| а јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„ |
| много немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Уст |
| о пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је с |
| орио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме |
| вни пријатељ.“</p> <p>„Господин Лацика, Ружин младожења.“</p> <p>Млади људи погледаше један дру |
| имљен, понајвише од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор међу њима измер |
| вога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p> |
| а, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите |
| врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена |
| сподаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и з |
| и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младе |
| ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засј |
| це, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, т |
| е.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком на Младена; — ово је од оних |
| p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са ланцима уђо |
| ин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у б |
| а белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са насл |
| .</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видет |
| детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на |
| мотан човек суботичком улицом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне |
| души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p |
| е две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гла |
| ајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> |
| ово неколико речи.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћери са |
| ло и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећ |
| д први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је М |
| , неће се разумети.</p> <p>Младен после Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом и |
| каквим то: овима?“</p> <pb n="96" /> <p>Ружино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на |
| н и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове припов |
| уку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>М |
| .“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом ули |
| сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и |
| едан небесан перваз, који обвија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом зан |
| „Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се р |
| /foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна к |
| младих људи уздркташе се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванов |
| ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад ј |
| е тога мало ућути, сузним очима погледа Ружу, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да |
| ако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p> |
| у у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред својим г |
| } За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:</p> < |
| г за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом |
| сти, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано гов |
| грала; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му сво |
| некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он ни |
| ешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Шт |
| је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за р |
| ите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти |
| изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши |
| и, кћери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не |
| вши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина г |
| м задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши |
| ашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен |
| </p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је |
| о, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својственост |
| ме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће срп |
| томе механџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у |
| кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело гла |
| ена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне |
| ског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и |
| е Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</ |
| ти и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неи |
| да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам |
| шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две гривн |
| </p> <p>Младеново се лице крвљу облије, рукама својима стисне страну од срца па с усхићењем зав |
| судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распа |
| лбу!“</p> <p>После ухвати Младена обема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једни |
| стресе се, своје лице покрије обадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„ |
| ити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У |
| му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог |
| и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћ |
| е и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на С |
| н ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се проде |
| се, своје лице покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти |
| и и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S |
| у да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</ |
| ен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски израђен |
| <p>Младен је стајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле |
| ило.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке |
| > <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> <p>Младену се ражали; њему тешко бе |
| и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађо |
| ри себи?“</p> <p>Младен обадвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му |
| својим зубима, грчевито обадвема својим рукама стисне свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, ј |
| <p>За овим речима Петар обадвема својим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по че |
| S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто м |
| “</p> <p>Бризне плакати, покривши белим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него м |
| нима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи до |
| пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће |
| одољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама молећи Младена, који беше изван себе од милине, |
| делу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу |
| бвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа |
| сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу |
| се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радо |
| ати овај поглед, него спусти своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајућ |
| ете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па и |
| д мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:lang="hu">Il |
| платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{ |
| е завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ |
| еди свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, |
| ужја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: < |
| апита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да с |
| че, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од небесне милине |
| се полка започела, јер он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противи |
| во опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, |
| хо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим |
| .“ </p> <p>После ових речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром |
| е је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред какву светињу па дркћућ |
| > <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи своје руке, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено |
| говој песми; лице му сину, рашири своје руке, још један часак — и на његова прса паде један чов |
| изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли тога младога човека, пољуби се с њим па му |
| и где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p |
| чно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пу |
| олена поред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост св |
| и онамо по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n |
| пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После устану, окрену се све |
| ему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао на |
| ен устане на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши |
| есму, ућути.{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом |
| <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испо |
| и!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: |
| срећан се чињаше.</p> <p>Младен подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао |
| улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке |
| ГУБИЛИШТЕ</head> <quote> <l>Од моје ће руке погинути!</l> <p>Пјеванија.</p> </quote> <quote> < |
| а се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне |
| д старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, |
| сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми |
| ите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губил |
| у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица с |
| евши да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, |
| p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо |
| моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да п |
| /p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му се нак |
| <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није о |
| мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога бана |
| ових речи главу подигне поносито небу, руком протре своје чело, па одважно и са победом самог |
| <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> |
| е мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да с |
| аџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, |
| чким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици прос |
| Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им поквари |
| аром нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег мало |
| </p> <p>После ових речи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У на |
| ... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рекос |
| ази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ов |
| до, — проговори им Ружин муж показујући руком на Младена; — ово је од оних, који издају и прода |
| ја су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати |
| анин клекне, одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми |
| <p>Младен не одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, |
| док су теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И |
| gn xml:lang="fr">vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојче |
| д радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по |
| , приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли |
| ђе за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али д |
| p> <p>После ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу |
| p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратим |
| криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости на |
| и него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па на |
| ше.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, |
| Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо проговор |
| ска до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па леле |
| н румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, к |
| и окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја |
| едњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и не |
| дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустав |
| же, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, |
| један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — к |
| забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејателно продужи:</ |
| погледи састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти по |
| у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја н |
| ош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу к |
| за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узв |
| /p> <p>„Богу хвала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика т |
| ао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је |
| p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n= |
| примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њ |
| метне пред самца, — овај узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> <p>„У тво |
| и састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи в |
| сеђаше он подуго тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а д |
| место одговора пружи му своју малу леву руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Ка |
| јатељи.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије ни |
| вести.{S} Петар јој притрчи, мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За ти |
| } Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — |
| са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, |
| г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дот |
| .{S} Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви |
| вао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мен |
| овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговар |
| n> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, |
| ажар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алем |
| шњу молбу.“</p> <p>Младен подигне десну руку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем се.“< |
| ао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек што уч |
| зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих |
| бисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви беј |
| зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком ист |
| напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а пи |
| л’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало |
| крије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим г |
| беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздиза |
| и како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„ |
| ино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле |
| </p> <p>Младену бледо лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друж |
| према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руменило се разлије на ове Младенове речи, али да сакри |
| на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља; цвет |
| о му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа |
| /p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p> |
| ме.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове |
| уна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му вид |
| к место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, п |
| лез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Фр |
| Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запита |
| коју нико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако |
| ше један Енглез, један Талијанац, један Рус, један Немац, један Шпањолац, два Француза и један |
| Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи |
| гањ; у један мах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг |
| опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако |
| ром ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не |
| у, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођ |
| ку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности, д |
| <p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново |
| е врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутин |
| ши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се чове |
| момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. |
| ари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње |
| лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панци |
| и по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb n="190" / |
| устави се, сумнително погледа око себе, с највећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{ |
| овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе |
| и!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми тр |
| то она није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није проговорио о љубави — а многа је |
| и; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места |
| д нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може м |
| /> <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиков |
| ад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали ј |
| та и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фа |
| ло поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу |
| остојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре н |
| али смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се он |
| к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашкој стран |
| стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. том |
| сле сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџа |
| слао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој |
| м њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој |
| којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу д |
| о одговори:</p> <p>„Фала, господине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се |
| quote> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од р |
| одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама |
| се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин п |
| er" xml:id="SRP18520_C11"> <head>XI.{S} С. ТОМАШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се зе |
| нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</p> <pb n="96" /> <p>Ружино лице, |
| ног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; |
| варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</p> <pb n="96" /> <p>Ру |
| едела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign |
| ед њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младе |
| а, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао |
| а био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„ |
| амоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб т |
| нили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} |
| љима.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата з |
| тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за |
| оклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти |
| . Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више н |
| њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђс |
| знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав пошт |
| екоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све своје |
| ти.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џард |
| ного благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не м |
| рењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас па |
| ало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцим |
| оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангу |
| !“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, |
| друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре пао |
| ши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам |
| он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе |
| .“</p> <p>Председник зазвони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвилагош.“< |
| е, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову бла |
| а опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Ју |
| ну тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад |
| се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла |
| етити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој позд |
| градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни по |
| охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом удари |
| <p>Но пре него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p |
| " /> како су се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш м |
| то су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато шт |
| сле са најодабранијом војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, |
| а се не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му |
| он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је |
| е смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није продро; а и |
| машу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке битке, к |
| ти и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" /> штед |
| учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и тим |
| а га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бит |
| свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да дру |
| тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ак |
| арио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте |
| рукама својима стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо |
| тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као што с |
| у беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од б |
| <l>Рану тешког срца мог.</l> <l>Од кад с тобом се опрости’,</l> <l>Одрекох се све радости,</l> |
| ај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, с |
| “</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </ |
| е у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се |
| дно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбаш |
| {S} После неколико тренутака момак дође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за к |
| женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. |
| p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи мин |
| леног предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на |
| Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном |
| лазио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, прит |
| {S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из ду |
| трашивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његов |
| слити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом |
| ли дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта |
| е он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљи |
| а С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га |
| гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p |
| е команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просу |
| се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине |
| о и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам |
| а</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> < |
| , С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашкој страни, уздахне, па после опет тужно попева |
| /p> <p>Младић се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити |
| и; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који |
| , који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутника побудио — |
| ити па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колим |
| Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, |
| поведи да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње |
| кавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро |
| је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло мо |
| ет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по и |
| тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх |
| , обгрли тога младога човека, пољуби се с њим па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брат |
| на новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p>Иван отво |
| астајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имат |
| е ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу |
| n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и |
| тела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му |
| био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још |
| љи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода |
| као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слат |
| обри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не |
| цу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — мени се ч |
| е своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће |
| је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</ |
| ћи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због |
| о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, к |
| тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„ |
| p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и |
| је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му |
| “ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч |
| напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пу |
| оказала та шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јуна |
| нише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Босн |
| осити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио |
| p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог жив |
| >У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентомаша |
| тане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> <p> |
| , да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу |
| мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија |
| после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту |
| , у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање кр |
| аше у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у |
| ље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, с |
| сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ства |
| Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало |
| оворили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, подми |
| , путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p |
| ху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа пов |
| имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p |
| у: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи |
| нису ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о |
| тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати г |
| ом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и ду |
| ни су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} |
| а сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана б |
| росио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су |
| а на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем прог |
| знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у |
| рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одва |
| клетиња била; проклетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе ли |
| итим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели |
| она се није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, И |
| који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Господине! — викне после још силније о |
| ог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер |
| у из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је п |
| а одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ з |
| тање, које после Ружа прекине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у ч |
| с на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол сил |
| ле Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p> |
| и врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што |
| ожјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати |
| /> немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне |
| и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p> |
| да то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја |
| добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у иг |
| тајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S |
| кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> |
| м се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба у |
| парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и |
| моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као шт |
| шао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у гл |
| свега њих осморо, разговараху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се |
| дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебе |
| чне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Ка |
| ега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас оп |
| ер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи ча |
| <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је по |
| но било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо |
| ћи право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је |
| ица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говор |
| за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стид |
| а је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после |
| потица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом |
| рећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових |
| Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли с |
| ?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“< |
| чући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће |
| ре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n |
| селио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика |
| рага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајав |
| је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје |
| емљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, |
| пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих метнуше око подне н |
| првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи |
| , мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да |
| и!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се |
| твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје вол |
| мех на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробн |
| ом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“ |
| у, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, уб |
| и дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и по |
| е је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, ко |
| , али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство ник |
| понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. То |
| вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, |
| што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају ш |
| </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. |
| о молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за |
| Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбиј |
| } Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи з |
| о оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни другог |
| што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачув |
| и опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жен |
| p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам нај |
| момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака момак дође с 10 бу |
| рна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђ |
| око Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беш |
| ри.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ј |
| што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубок |
| и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што но |
| ани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош |
| а тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ов |
| ејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога п |
| г Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Ал |
| је целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се узд |
| и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас |
| вати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох |
| капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb |
| продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, ко |
| аре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се ле |
| за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не о |
| Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> |
| ох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, д |
| е смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дан |
| м, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје |
| и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да |
| ко би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за м |
| </p> <p>„Напред!“</p> <pb n="161" /> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> |
| уробан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим закључи матроз своју приповетку, којој се сви ди |
| l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле |
| <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да |
| l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја |
| <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је православно гроб |
| te> <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врл |
| и,</l> <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече. |
| рв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају н |
| <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње игранке прошло |
| l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропств |
| а,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном |
| /l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. томашке пропасти у Су |
| милице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му с |
| у, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са св |
| где жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Б |
| превучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз |
| е оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су ук |
| Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафалности па после одв |
| служила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, |
| "subSection" /> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, |
| . Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарно |
| попева:</p> <pb n="117" /> <quote> <l>„С. Томашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српски Цариграде |
| <quote> <l>„С. Томашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> |
| ежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што ј |
| че најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>М |
| нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, с |
| >После ових речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало |
| бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пођ |
| ете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота. |
| ли, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапут |
| уштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он |
| им па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашан |
| је тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> |
| ихов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Млад човек упути се са свој |
| С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати |
| ти — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако с |
| ете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p |
| овек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и два добра сам |
| горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које |
| а својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плав |
| и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљинама, на прсима носећи голо чедо, кој |
| биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не може прегле |
| p>„То вече легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испу |
| гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и стрмени. |
| вима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Према овоме била је ико |
| им језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енгле |
| сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст |
| жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ |
| ати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер кад год се в |
| мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео пам |
| ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, |
| механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чу |
| госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам |
| ом дивану од плаветног свиленог предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, |
| вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се ув |
| то да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом с |
| асак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да с |
| ле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко |
| — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах |
| је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.< |
| ђа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче господског и по |
| Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, оди |
| ри:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара д |
| кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, |
| у, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; и они пор |
| .</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши г |
| но устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> |
| Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна поштанска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из к |
| бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p |
| уза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице и ма |
| аџара одговори праведним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пал |
| баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорит |
| целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене о |
| м!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафалности па после одважно одговори:</p> <p>„Фала, |
| којима су ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи |
| с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш |
| то ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти |
| довољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним човеком.“</p> <p>Хартија она, коју је суд |
| ше у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који бе |
| а свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? |
| јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не ус |
| зе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} |
| , стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам |
| " /> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са зл |
| p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n="36" /> <p |
| него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозд |
| подина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми н |
| сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима |
| иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху |
| ас остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе |
| убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као ш |
| воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам су |
| донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али |
| ој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су му |
| н.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Срби |
| захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и |
| , у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{ |
| <p>„Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не |
| , на после тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда |
| одужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашк |
| боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим са |
| ао и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако |
| ачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У том |
| а; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му |
| дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише с |
| Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, |
| љивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити кој |
| стране уза зид широка постеља, која је са свију страна покривена плаветним завесама, као какви |
| а она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ру |
| руги доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, |
| вом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, |
| а помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвозде |
| а у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још |
| овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је мног |
| Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се мог |
| ране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри |
| њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајишу б |
| авањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n |
| ог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше см |
| ас једне сентименталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три п |
| ивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен |
| ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а |
| е животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи п |
| <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој |
| ебо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам в |
| беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас |
| аумили са преваром, подмићењем, и после са најодабранијом војском својом на С. Томаш ударити; а |
| на подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је м |
| ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> < |
| а су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он |
| ако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи |
| ужин се муж окрене слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“ |
| нин га погледа, његов се поглед састане са сажалителним погледом самца — и како се њихови погле |
| потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за ру |
| војим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пруж |
| и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још |
| д злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, а друг |
| ани беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљинама, на прси |
| {S} Мене нека секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су |
| и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која беја |
| страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о врату |
| ању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми |
| епадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} |
| n="35" /> <p>„Право, право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим ко |
| оби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање |
| ше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пратише: није било једног поштеног лика међу |
| дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n=" |
| господине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред ј |
| мао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.< |
| за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуб |
| и све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.. |
| ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском де |
| <p>Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војницима, који су међе чували, он се уве |
| д бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се |
| црњи злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва нес |
| м у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, |
| вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи нећ |
| атре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овлада |
| тима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло сла |
| /p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио бе |
| му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - |
| ужа у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирац |
| ри нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима н |
| очекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чинише простаци, међу којима имађаше |
| гли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Ка |
| ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где |
| коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође за |
| е држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Л |
| кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која се поно |
| у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па и |
| белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се ду |
| који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити |
| етинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба |
| , руком протре своје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја |
| Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, а |
| Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није |
| ла; у то магновење њен се поглед сукоби са Младеновим погледом, који се у њу са очима пуним суз |
| b n="58" /> једна стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p |
| дуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>П |
| ању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји |
| и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, подмићењем, и после са најодабранијом војс |
| тво у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људ |
| искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p>Де |
| и.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S} После напуни своју пушку, наниш |
| притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прих |
| гова удовица остаде у највећој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати. |
| ан тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа простака |
| она је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудним, пријатељским и скоро поверителним разговоро |
| S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, буд |
| и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан дана |
| у у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плав |
| рким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, |
| ене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти. |
| ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет уз |
| аузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа је |
| л’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се леп |
| послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{ |
| ити се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало |
| шчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом |
| из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим језиком, а његовим |
| у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађ |
| и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, други батину, трећи право оружје |
| руге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, |
| ни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка р |
| ајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lang="fr">fauteuil</foreign> |
| више њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајишима; ови се између себе разговараху о жен |
| х учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој |
| нас Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p |
| рате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и |
| ни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче скупљати своје новце.</p> |
| блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слуш |
| невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим |
| /p> <p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, лепим високим челом, ватреним пог |
| на тканица, на глави шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа леп |
| ам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срц |
| шло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам |
| ке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са сво |
| разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако |
| тељским и скоро поверителним разговором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање |
| Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођ |
| и подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају православне цркве; |
| овицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху ви |
| елој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годи |
| дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као шт |
| м да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти н |
| анца - говораше приповедајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n="62" / |
| ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и п |
| н ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарив |
| > и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био |
| љат глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе о |
| ње, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио |
| ао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му око ушију пр |
| деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако драго. — У најтежима мојима бол |
| а мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи стакло |
| х учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али |
| оји се из целе околине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је н |
| одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже са |
| и ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — |
| је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машин |
| и, која после 58 сати борећи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниште.</p> <p>„Путниц |
| нао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три |
| пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <pb n="31" /> <p>„Сирота |
| да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалу |
| ио он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и свој |
| по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани |
| но дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и за |
| у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се раз |
| шта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се до |
| дведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој обранитељ, како т |
| на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{ |
| тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога, који заи |
| b n="74" /> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, |
| сло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком нат |
| ку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпо |
| би са Младеновим погледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није м |
| као да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви ја |
| други млад човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин |
| угог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. |
| о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, који на крову |
| ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога |
| ло паметно што наши удараху на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџарске војске; |
| веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, који има |
| а врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, други батину, т |
| > <p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи иско |
| учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим негдашњим пријатељима није се никад састајао; |
| за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</ |
| ти постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце обузме.{S} За стравом та |
| и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових ре |
| жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник |
| их погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој |
| “ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџ |
| е, преко рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју ду |
| /p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух |
| Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га свој |
| беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако |
| ава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Жен |
| лице покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли |
| срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има сво |
| томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> |
| /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и к |
| е и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћ |
| тења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузам |
| има јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео |
| седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дом |
| поштеним душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} О |
| и а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехо |
| х људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам кри |
| говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље |
| да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, |
| у нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пи |
| и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и |
| падања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим негдашњим пријатељима није с |
| каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> < |
| осним погледом промери онога који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом: |
| ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други млад |
| ти на њих стештавају, кадар беше својим саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешит |
| мо да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господина |
| ад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод сви |
| , њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших под |
| ују се гласи нове песме, коју нико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч |
| своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљ |
| рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за |
| Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у жи |
| ајвећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После то |
| пиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{ |
| ед њим кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрет |
| а <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, |
| знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како |
| Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта |
| ело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p |
| ко, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражи |
| један момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари |
| , твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па |
| у теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после |
| и си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то вр |
| ћењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у т |
| сти.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто |
| гао да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице з |
| у пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ |
| јадиковаше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо |
| ће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас по |
| мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је то |
| Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Из |
| а поштеног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и |
| лижег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, |
| аје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је наро |
| приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам |
| и од сиротињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад и |
| ј, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који |
| ке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је |
| и причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — проду |
| наружили децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на |
| да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се узда |
| асно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен обадвема |
| ди узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари |
| заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S |
| он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касн |
| су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ |
| и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се н |
| ену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже сво |
| колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руменило се |
| и ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду...{ |
| Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жера |
| ори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„ |
| ог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена рас |
| летело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> |
| , ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, претрчи |
| огући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрч |
| ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„То није нико могао бити |
| оју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> < |
| смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако ј |
| е одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, |
| а после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама д |
| е озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p |
| из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја |
| маш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосут |
| обро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер |
| је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> <p>Пос |
| да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опом |
| о их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим |
| и му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јано |
| 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага н |
| свечаним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи к |
| .“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. |
| ад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била |
| си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио о |
| војка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да т |
| ни зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти |
| ао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромаш |
| није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и |
| иње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа кас |
| .{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут |
| се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе п |
| ала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе ка |
| чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу |
| раше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жен |
| и данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други |
| еђу њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пи |
| мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили |
| аметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам уч |
| м и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за |
| Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p |
| ашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому |
| ење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о |
| n="123" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у који |
| прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш |
| јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој за |
| } То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што вам је |
| је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас |
| , нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним уда |
| ка Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кроз |
| те, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислис |
| су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору |
| ником толико ласкања није рекла, колико сад Младену у ово неколико речи.</p> <p>Што се мајке Ру |
| — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ з |
| ај што наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као |
| ово имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван простак; |
| „Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај |
| pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после мало ћутања. — У први ч |
| твена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који го |
| ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> |
| ор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра з |
| проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу. |
| </p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем старом митрополи |
| мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb |
| му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кук |
| јвећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке с |
| што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погле |
| бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек |
| е пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, ко |
| ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб не |
| ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти нис |
| ајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу.. |
| живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пружа.</p> <p>Једно после подне беше он у кру |
| не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ни |
| а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пружа.</p> < |
| ила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љут |
| га погледа, његов се поглед састане са сажалителним погледом самца — и како се њихови погледи |
| вештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњ |
| заслуживати себи храну.“</p> <p>Младен сажаљаваше кукавног тог простака; њему се чинило да је |
| ино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, много кад п |
| неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. |
| зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне |
| абава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, |
| или оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме |
| том, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми ј |
| езница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало шт |
| , бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касн |
| цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој у |
| е разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, |
| > <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и М |
| ику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, |
| > <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје пла |
| p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу |
| е.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлах |
| ине дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла |
| ечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самово |
| ез части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам с |
| ј ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није поква |
| <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, |
| како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о |
| разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушат |
| што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти н |
| и.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја б |
| пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нам |
| S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али она није била као ова; |
| ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе је |
| је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет |
| ни добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, мо |
| о какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учи |
| } Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто у с |
| како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то ја |
| арском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја |
| p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам п |
| а је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је о |
| се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е |
| рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и ми |
| ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени на |
| а имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде |
| окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја за |
| ените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секве |
| то смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што са |
| а њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У де |
| е нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У т |
| смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечаст |
| гословију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у пета |
| охара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, |
| вио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар не |
| адим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и н |
| вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је т |
| ала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња прип |
| вршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да са |
| добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Ш |
| о.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени |
| с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени |
| <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</ |
| а учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било |
| али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу сво |
| се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — ре |
| занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на д |
| ори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугач |
| ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам |
| м да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то п |
| крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових реч |
| сту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb n=" |
| мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек к |
| „Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме |
| бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није т |
| као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти глав |
| че, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не да |
| а говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био погинут |
| е добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја им |
| /p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, ско |
| продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Судби |
| ељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непр |
| кама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је |
| и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга време |
| о.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад јед |
| м себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто забо |
| је од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Сми |
| иши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не |
| 5" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и к |
| утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измоли |
| изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада |
| јеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху п |
| ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја |
| е.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте |
| поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу п |
| догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кућ |
| осподине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам рад |
| спођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ |
| змишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; |
| /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја о |
| или, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; доб |
| це бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем з |
| само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе |
| ад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, |
| них, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван по |
| ле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој |
| руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и |
| <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја о |
| p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ |
| шао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, к |
| тинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„ |
| „После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном сед |
| ле ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> м |
| то учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идол |
| ичар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљ |
| овим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да о |
| <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима бе |
| јаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она беј |
| > <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба за |
| <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се н |
| ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вам |
| рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је д |
| е она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,к |
| јући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја |
| оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драго |
| ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у |
| аш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам поруши |
| ише.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван |
| мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео се |
| езао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, к |
| а. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину |
| помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољу |
| јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго мо |
| д се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега |
| ио грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та т |
| /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видет |
| обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се д |
| у готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“ |
| сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{ |
| од куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ да |
| то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо к |
| од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам |
| у.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се с |
| ођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми |
| угова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам мора |
| а:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чем |
| победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p> |
| м душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па сад |
| од непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио с |
| ти овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину све |
| немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам |
| добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно му |
| аво!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако сврш |
| та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се т |
| а заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" |
| зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</ |
| ећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се мог |
| себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мен |
| ме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели |
| м мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек с |
| е делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја мог |
| ињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се ник |
| Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{ |
| и српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша о |
| други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док коју зас |
| попадија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 год |
| ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она м |
| буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем как |
| </p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека стр |
| е, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је |
| добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ |
| срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да ут |
| своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; |
| помињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам мор |
| моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, |
| исам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја |
| не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути мислио — продужи Петар после дугог ћутањ |
| више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био загла |
| отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископал |
| ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинут |
| јим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окрене |
| е ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у жив |
| загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацик |
| радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољс |
| вела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} О |
| ..“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — т |
| врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце мо |
| а не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њим |
| имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој |
| штења и издајства, у часовима, у којима сам губити почела веру према целоме свету, само је ваше |
| еби призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у |
| ола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, т |
| но сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, — а сиромашак само |
| ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угуши |
| е вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се т |
| је од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p |
| та вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у је |
| жни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у |
| рктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — |
| жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се |
| се тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко |
| ти.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, |
| ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпе |
| ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — про |
| је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господа |
| , ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне |
| зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади |
| l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p> |
| ило, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарче</title>,“ чинил |
| .{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко бил |
| вала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња а |
| , ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свла |
| ац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</ |
| жан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута н |
| ко је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, |
| е и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја ма |
| он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зг |
| још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сре |
| ило лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте |
| поведао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књиг |
| ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и не |
| крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју со |
| ј истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p |
| и, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мисл |
| ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се |
| ; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам |
| довима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> < |
| а сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми тре |
| сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестил |
| умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте |
| аваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се дог |
| ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша ј |
| олио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која ј |
| > <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p |
| >Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опаз |
| Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p |
| „Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми |
| се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</ |
| оја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао |
| ило утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд |
| евати једну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! |
| а остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих |
| у, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; мој |
| авао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то д |
| се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољ |
| рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Бож |
| ди, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачвани |
| г срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме ј |
| , јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Младена |
| ој образ и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено коп |
| се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше |
| , сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месеца не |
| воме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне |
| све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је |
| анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста било |
| па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишава |
| робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој |
| ање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Млад |
| м се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као да му је што п |
| по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ |
| у војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар по |
| ро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни |
| з љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја |
| видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> |
| оју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену |
| ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском г |
| тедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> |
| ; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја с |
| као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из |
| де са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до |
| о је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам. |
| се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком п |
| о.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест |
| брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ |
| о своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју мат |
| /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је м |
| био их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја ни |
| лове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе |
| а поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са пос |
| о је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, |
| } Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла, после ударим и сама у плач, ј |
| после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из |
| м мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У |
| p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и но |
| ногога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали ј |
| На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се в |
| а меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и пос |
| од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <p |
| и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до |
| Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у је |
| ног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже мој |
| је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех |
| ; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин |
| 6" /> сам се у простачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је |
| ростачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се |
| јао сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смил |
| нуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити |
| се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу ба |
| иних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао |
| био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини |
| .{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми бу |
| х с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху |
| с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али она није била |
| ако сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није та |
| могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Ш |
| евој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам к |
| ћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, ј |
| /p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да |
| сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину света тражећи највеће опасности и смрт; и |
| Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем |
| и ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако ј |
| е опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било |
| <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам д |
| ушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, |
| > <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као |
| али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзнов |
| ив њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад пр |
| или и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслуж |
| едити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом в |
| ветити!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је |
| огодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се изм |
| е, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна |
| ки језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао једну песму која је врло |
| писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" |
| гора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без час |
| узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у |
| забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и о |
| едан; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се радости |
| <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не |
| е запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачун |
| слати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошу |
| више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно |
| и срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог име |
| роговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као не |
| /> да ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одг |
| те моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као свој |
| “</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту п |
| </p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов |
| {S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ј |
| на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути мало, на после тресући |
| новац; лепа заслуга; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаво |
| да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући |
| бим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина |
| р бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама приповедити, — па о |
| , који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на у |
| д овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки оно |
| не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друг |
| вори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Господин |
| ите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, |
| о заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, |
| има створење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мен |
| врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер ко |
| м руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког |
| дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо прим |
| о учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; а |
| хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10 |
| дала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није так |
| у песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме н |
| S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и |
| м странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> |
| век у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После ма |
| ?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу |
| својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријате |
| г рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> |
| ао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да |
| — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} |
| у из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео. |
| > <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у веч |
| алека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили у |
| а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb n="77" /> па онда не поможе му његова п |
| зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену |
| али после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме животу строго др |
| сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к с |
| о било данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити |
| аћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо о |
| у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>Пос |
| иста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек, за к |
| арловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није ви |
| — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али бо |
| снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, к |
| ија.“</p> <p>„Хавана регалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, не |
| волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао б |
| у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња прође му б |
| го што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, |
| ам <pb n="104" /> могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја са |
| колине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан и |
| жа после мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је |
| емој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и пошто |
| >„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог по |
| <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к том |
| исао.“</p> <p>„Истина, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује де |
| ке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој пива |
| господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа променио у свом држању, већ сво |
| натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше |
| је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога б |
| вај поглед, него спусти своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта |
| доста С. Томашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви |
| карловачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог |
| пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајишима; ови се |
| ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Б |
| , срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњ |
| поштен човек ако нисмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестал |
| ама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађ |
| ред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с ос |
| пија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>М |
| оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове св |
| тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, |
| обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да са |
| рста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p> |
| атински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хра |
| , терај што наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи |
| уке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весел |
| брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више не |
| агледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</ |
| дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„ |
| ити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; ал |
| :</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси л |
| у свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовиц |
| жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна |
| мети.</p> <p>Младен после Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p> |
| пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи при |
| је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном |
| трести пошаљем свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутак |
| губити почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које м |
| а војска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овла |
| /p> <p>„Шибај, терај што наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје |
| цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и неразумљи |
| едну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви зад |
| наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је туробно било, — овај |
| е показивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где |
| ре као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним швајца |
| во догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се д |
| баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се |
| , из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих метнуше око по |
| није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; она још може д |
| е.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани за царство небе |
| S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу |
| код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше д |
| верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тра |
| цу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и пос |
| нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми б |
| и; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, се |
| и, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб прим |
| рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>После дв |
| , који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише |
| <p>„Моја се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не |
| ло и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не |
| цу, које је за миловање створено, да не само што оно не може назвати својим што милује, него јо |
| соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна |
| стрирати моје добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке н |
| за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један |
| та бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, |
| има измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању |
| е гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног |
| ри му један Француз уљудно — причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у др |
| то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити св |
| о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе у с |
| ва грдна раздражена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умук |
| ек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са с |
| ређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад |
| <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које |
| што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</ |
| хнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то р |
| ватати себи пријатељство, — а сиромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад |
| <p>„Не мори се, господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разгова |
| ајвећа <pb n="202" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је сву |
| жи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже |
| ављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано би |
| врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необичније осећање хоће коме да саопшти.{S} А |
| војој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољ |
| не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изг |
| Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумни |
| му се, судио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све |
| ?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја |
| видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не м |
| ази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђ |
| ико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју н |
| Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје |
| увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које говорах |
| а у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, |
| ељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи |
| т.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било |
| орекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемог |
| тре своје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај |
| љада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши |
| ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} Н |
| гачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи |
| е очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар да |
| срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважн |
| се родио красни данак, ускрс наше старе самосталности — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нема тога |
| му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, |
| је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов |
| p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одав |
| — Самртник се неће јамачно претварати; самртник не лаже; његове су речи истините, као што је и |
| рихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претварати; самртник не лаже; |
| млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, |
| сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, |
| е чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су доли |
| ледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, |
| а; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, |
| пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, устане па се окрене в |
| тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро о |
| поглед састане са сажалителним погледом самца — и како се њихови погледи састадоше, тако и они |
| воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољник |
| бично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушко |
| томе никад није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га |
| њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> < |
| адна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира |
| , да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичају...{S} |
| дна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</ |
| отпоји опело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву зе |
| >Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји о |
| ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А |
| аден опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p |
| мо мало необичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће с |
| оре С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутника побудио — упути се по чистим каменим степеним |
| осподо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћем |
| адрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</p> <p>„ |
| Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души л |
| ори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> <p>После ухвати М |
| да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Мл |
| сно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вод |
| не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају у себи ту ча |
| е л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па |
| тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колен |
| <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао ме |
| гледом самца — и како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погл |
| и.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле |
| јим негдашњим пријатељима није се никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је о |
| м сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и с |
| ту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један |
| д бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала |
| рпскога народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се д |
| о се ми први пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исп |
| ек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није доз |
| обише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве радости.</p> <p>„Те |
| м младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} О |
| hapter" xml:id="SRP18520_C10"> <head>X. САСТАНАК</head> <quote> <l>Ах, она мене љуби.</l> </quo |
| <p>Бачванин га погледа, његов се поглед састане са сажалителним погледом самца — и како се њихо |
| на.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу. |
| мети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војницима, који су међе чували, |
| е:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад свитати почн |
| <p>Стражар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође |
| д куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај м |
| ојено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па |
| еко ове горе проводио.</p> <p>После два сата оваког путовања, пред путницима се подигне као нек |
| оњи полете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> < |
| ти!...</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке |
| м хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио и забављ |
| ботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сат |
| о сносити не може, где се становници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног друш |
| аслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар |
| p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцња |
| еме је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други |
| пути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном кућом.</p> <p>„У |
| .</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један дру |
| а сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно шт |
| .{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и та |
| аво Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} О |
| p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је бесне |
| адити а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се једнако са усколебаним морем дође у прис |
| , а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни |
| ји извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се цигарама као да су на каквој ча |
| Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа |
| евљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, |
| ква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, д |
| нину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — |
| стати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, да так |
| или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо један <pb n="29" /> м |
| ше, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места за |
| м.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n= |
| а; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква заповеда.“</p |
| каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо |
| ,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ћ |
| ом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу собом но |
| е договоре, скупише међу собом новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Њего |
| јој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме обичају.“</p> <p>Ђорђе поглед |
| ахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која |
| лина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, та |
| а, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у |
| траст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госпођице |
| ило, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а |
| њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје лице да и |
| ли други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме |
| и пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му |
| чима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> <p>„ |
| моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи суз |
| с учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црни |
| паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха би |
| те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не |
| , захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и |
| море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p> |
| “</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба ч |
| и, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с на |
| од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају још к томе праха |
| могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу |
| , који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад |
| бра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, презрително погледи официра, дође мени |
| мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство |
| био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих |
| себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер на собним вратима беху две г |
| по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и п |
| чију попадала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у вели |
| тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред њим празна беху. |
| је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио |
| С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После ов |
| ог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговори |
| трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу |
| > <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих т |
| и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим с |
| све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране |
| емљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека се претво |
| е јесу богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих |
| е пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим оби |
| још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја |
| роводити.{S} Њему се представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп |
| бично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И |
| скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са |
| и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} Око и |
| ри.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам ј |
| ју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут беја |
| ну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек што учини противу заповести Божје.{S} Ја са |
| да страх, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у д |
| м знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао |
| барушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли с |
| ста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљуј |
| јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</p> |
| е преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нека буду |
| сле у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама ниј |
| а верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у |
| ало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p |
| рце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у |
| а чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љу |
| ајлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободн |
| мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико ци |
| p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са См |
| њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У |
| колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p> |
| сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био |
| у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ружину с |
| сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</ |
| који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ |
| ћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, |
| се беше започела, парови разређени беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше јед |
| на, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити како се ту забављало.</p> < |
| ен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чувств |
| мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> <p>После ухвати Младена обема ру |
| с је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> <p>Младен подигне десну руку неб |
| г је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и прав |
| уше.</p> <p>Путовође иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, |
| д је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скор |
| а била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да |
| их двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт |
| не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које |
| , док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са |
| свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у |
| д кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке |
| д собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, |
| повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Овако |
| о Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> |
| равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливад |
| квим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који је Руж |
| предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће и |
| ли па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтед |
| ати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља пок |
| за сведоком се заклињао противу њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.< |
| каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да |
| ра Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p |
| у његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и |
| ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој |
| после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу к |
| вала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; послед |
| његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, и чудновата хладнокр |
| мој отац, који се научио <pb n="12" /> сваком изобилству на овоме свету, који је још и пре две |
| бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја о |
| вог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу заузи |
| е наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, ота |
| узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док |
| гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колик |
| после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више |
| ђу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет ви |
| им нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се са |
| quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</ |
| .{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо имали |
| доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за женидб |
| А У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> |
| јом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, ш |
| соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чек |
| сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ак |
| е мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, |
| "52" /> <p>После мало времена господски сватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом |
| >„Ми ћемо највише полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не т |
| је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером |
| рим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облије слабо руме |
| pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мати |
| и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати |
| е, један се мали круг оцепио од великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом |
| ила хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница |
| а’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према д |
| зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе |
| шом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па сад ме п |
| још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има с |
| /p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо ст |
| м; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он |
| мљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами иш |
| ђу којима имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" |
| <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражес |
| е виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом |
| н је себе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако |
| и ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек |
| добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} К |
| он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Ве |
| ао и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахн |
| си могао једног човека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb n="48" /> <p>Млад |
| снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам до |
| ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И |
| ила ова рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> |
| с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је п |
| ебе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добр |
| оме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам |
| и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа |
| ро сам био примљен у женским круговима; све су се радости овога света на мене осмевале... и ја |
| уку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш би |
| и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеван |
| му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ј |
| ше с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ |
| е тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркт |
| њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у ср |
| цуских алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој иг |
| сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је ж |
| ој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он |
| аше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ |
| раживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико с |
| ећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p> </div> <div type="cha |
| приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео д |
| а кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили |
| кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ив |
| орим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.< |
| од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар га |
| ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то ј |
| ио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова |
| д куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац ко |
| е земље нама подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша |
| демо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље |
| мајући свет политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију |
| Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три п |
| послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="20" /> добро, по села ј |
| им другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — о |
| х јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, п |
| {S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S |
| то гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви з |
| ОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака к |
| дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{ |
| се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу |
| да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро св |
| ати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су на |
| ла; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је |
| довољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол |
| вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми ј |
| мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је иша |
| раш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта уздише |
| ају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у |
| историјум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачув |
| мрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино |
| а гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце толико те |
| пустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити пасји род |
| аки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена про |
| еђу тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро својој новорођеној синовици поклања.</p |
| утишавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у т |
| да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухва |
| смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас? |
| напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши т |
| н рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>Мени се све наоколо окрену.{S} То није љубав; јер која девојка |
| с тобом се опрости’,</l> <l>Одрекох се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quote> |
| обро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши му све простаково |
| о тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако |
| уботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узеће од спахија све ов |
| га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће из |
| ве дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у глас |
| p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику |
| м дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога н |
| и неколико димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хава |
| ма рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харамија, |
| у расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:lang="hu">Illancs Pista |
| воје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из ко |
| гло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва ст |
| екох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — |
| неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> < |
| продаду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све |
| одила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за |
| бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећ |
| ље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми то |
| бећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и |
| као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса |
| јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> < |
| ко нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још је |
| њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, к |
| ико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре |
| се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лаци |
| м, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, |
| маш мора пасти, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али на |
| дине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја |
| сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{ |
| а јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам ниј |
| бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да |
| го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог живота тешком и горком м |
| Овако радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са |
| е себи за наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она |
| е своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма ње |
| вога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину света т |
| ом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад |
| на у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p> |
| од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш |
| о, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које |
| игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивиј |
| ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још в |
| м и скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље |
| не више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два с |
| моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Ив |
| , постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде |
| есме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била |
| децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као |
| м остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се |
| склик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и ра |
| иљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су м |
| није само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу |
| били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрп |
| <p>Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p> |
| "67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и |
| тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло |
| и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, |
| то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несре |
| е и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на |
| ући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече |
| који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не зн |
| <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{ |
| во благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечн |
| све, што је од њега тражио, предавши му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, |
| /> <p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја д |
| Мој отац приповеди том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га |
| и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не |
| нам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његов |
| руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умре |
| </l> <l>Уграбила ова рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић< |
| есмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у јед |
| а за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се подж |
| ећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — |
| лио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож |
| гу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на тр |
| <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговараху се један с другим францус |
| оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пи |
| ли, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за |
| м учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то је на себ |
| а ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи |
| тници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до |
| е тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо н |
| ом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога п |
| нам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чист |
| све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо примили од Чивутина, а он је имао мн |
| арим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и брани |
| звиждукајући.</p> <p>Судије саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме |
| м сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога појединог з |
| ад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима |
| етан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао раз |
| ећ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не |
| ењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те годин |
| ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према |
| асали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако |
| у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу |
| ти... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не с |
| ено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свет |
| о није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он |
| ни, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и |
| лости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и |
| је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јес |
| да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним швајцарским простијим собама.{S} |
| а коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку |
| .“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све б |
| ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице.{S} Ружи |
| о, много, много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем по |
| љу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она беше остав |
| 145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себ |
| не своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим |
| p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја |
| ј части.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> |
| се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте |
| ре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за |
| терати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да |
| о кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате!“ рече му овај к |
| сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном |
| <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она |
| роговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви х |
| ! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити |
| смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена |
| ено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господи |
| чно, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети на улиц |
| рестанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу |
| за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепотицама све добро дошло што ма |
| о цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати |
| и анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут к |
| мо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта ш |
| се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала |
| и, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и т |
| Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три |
| да да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне н |
| за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам |
| кукавна мати, која отпушта своје чедо у свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једн |
| и овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — |
| од оних Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и па |
| , који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше |
| аж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон дава |
| ла воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Б |
| ст гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, |
| ам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинству <pb n="178" /> моме непрестано бо |
| ским круговима; све су се радости овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изг |
| а издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе |
| толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу |
| едне највећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од ж |
| даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> |
| n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да |
| е сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, па посл |
| говор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долази |
| к се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је |
| , а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам би |
| аборавити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и |
| вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Господине! — викне после још силније окренувш |
| ао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба. |
| д оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим |
| <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После |
| је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, |
| на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким в |
| И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће суж |
| мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и владалац |
| у речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико т |
| </quote> <p>* * маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни |
| али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори |
| ставио и изгубио; претурио сам половину света тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато ш |
| сма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</ |
| била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био |
| ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо с |
| рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана пос |
| итва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна з |
| штеник чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које г |
| ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ |
| саја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његов |
| овечитим снегом покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до ј |
| у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p |
| ог зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде д |
| и звоне; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца по |
| <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“</p |
| као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело зна |
| клопи своје руке, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено проговори:</p> <p>„Продужите |
| е руке, клекне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођо, преклиње |
| Душаново.“</p> <p>Младен подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љ |
| ирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p |
| ће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојан |
| купоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Руж |
| га је на своје руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се смилов |
| и за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је |
| ј мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то? |
| гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом ма |
| у, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он г |
| водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„И |
| ена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге |
| ио на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нис |
| ним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко ј |
| ужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, да п |
| слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, свештеник |
| у јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш |
| <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем старом митрополиту, |
| о времена господски сватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по о |
| друштву других народних људи подигао се светој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда |
| ле их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности |
| ега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p>После тога Стеван п |
| те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на женској деци у нашем к |
| p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете |
| о не би рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} Зато она није имала пријатеља у ом |
| љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али пос |
| /p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од јед |
| , а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава |
| ошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би |
| да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљ |
| ден је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за |
| цу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна |
| две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог |
| ештеник метнувши на себе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што |
| ила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p>Младена |
| а Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стев |
| обро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју пушку ка |
| ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладуј |
| умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиља |
| p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него |
| , и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњ |
| Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама |
| pb n="12" /> сваком изобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у |
| има сам губити почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и |
| ијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док |
| био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>Пос |
| те, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — одговори Мла |
| сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођењ |
| себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је т |
| ношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, |
| ов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао |
| бље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога свет |
| х служитеља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се и |
| ше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао разли |
| њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје |
| војој соби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и |
| исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по соби, прозор се потре |
| ао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ј |
| ао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, зак |
| и Младена за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита |
| се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време |
| д је више горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро |
| еде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га беху изн |
| , стану, скину мртвачке сандуке с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спу |
| <p>Спустише мртвачке сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: |
| причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господине, заборавити да и |
| обу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му |
| у тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је ред |
| је и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече |
| е и нешто мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зов |
| ославне источне цркве носе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, који п |
| дука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачк |
| ам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Ј |
| а ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он је |
| а на црквеној кули звоне; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмер |
| /> <p>„Он није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута так |
| је руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе петраиљ, очита свету молитву |
| оја народност и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему ј |
| учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја са |
| ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, ј |
| и: са вером и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има |
| е међу собом новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Његова удовица остаде |
| огатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, |
| ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, |
| мољаху.</p> <p>После устану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па један |
| енчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију земље и нешто мало виногр |
| а била преко потиљка на рамена, као што свештеници православне источне цркве носе.</p> <p>Овај |
| славна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су још |
| и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <p |
| леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој бл |
| бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</ |
| ајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| нде ти исприповеда нама твоје страдање; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завид |
| њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; т |
| риспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Вр |
| „Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, кој |
| раћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше |
| о данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ак |
| пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Бо |
| „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пуша |
| Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је |
| пише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> |
| у ме познавали чудише се томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгор |
| ко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесе |
| — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српск |
| авославне цркве; после венчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> < |
| родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> < |
| кључи матроз своју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и он |
| љало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се поведе неки разговор, који |
| баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, о |
| лице свима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљ |
| аденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца пород |
| Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни сп |
| у.“</p> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачвани |
| p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима |
| >„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам |
| /p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — пр |
| те; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p |
| одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, |
| тац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако |
| света бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Врем |
| а Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после |
| т људи, који различно беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло ору |
| миља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тк |
| је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказа |
| ; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p |
| овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигн |
| а тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је т |
| верити.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брз |
| опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољ |
| ђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ |
| да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окр |
| ло да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину! |
| ату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у ва |
| дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху ви |
| ступивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су јо |
| али, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад н |
| е пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о з |
| сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да ј |
| оји на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утоп |
| ених чарапа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добр |
| о, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухва |
| и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе св |
| ране уза зид широка постеља, која је са свију страна покривена плаветним завесама, као каквим н |
| рати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n="109 |
| ило целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удад |
| али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју је он бранио |
| > </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гла |
| најстрожем смислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога име |
| торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи њег |
| равог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бе |
| а, као каквим небом, од мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p |
| а је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витк |
| он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао |
| ко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка на раме |
| </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покривале један нежан |
| >На спретном једном дивану од плаветног свиленог предива са белим шарама седела је с десне стра |
| застрти место тапета угасито плаветном свилом.</p> <p>Гредице су ситним украсима искићене, а и |
| е купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу б |
| ли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим сауче |
| су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, ал |
| е један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри ве |
| ло, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен чо |
| ху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме |
| <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио беше |
| је саветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е |
| и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на |
| — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S} После напуни своју пушку, нанишани |
| цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветн |
| а - говораше приповедајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n="62" /> < |
| ему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се разбиш |
| , да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком натего |
| г Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Бо |
| ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> |
| акуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не з |
| ужи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скруши |
| кценту могло се познати да то није њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима |
| им погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити која ј |
| далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим језиком, а његовим ник |
| је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, |
| им гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је уве |
| је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> < |
| ме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом |
| обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част и до |
| uote> <p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, |
| тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време б |
| га ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико |
| ју у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворит |
| е кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очиј |
| доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>К |
| а пружи му своју малу леву руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри д |
| оравити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цига |
| један чопор изопијаних људи, који се са свирком пратише: није било једног поштеног лика међу њи |
| ило, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут ј |
| , већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> < |
| уботици пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до великог к |
| тати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и |
| „А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и сва |
| вини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству у |
| од свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — |
| марно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко о |
| тужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, |
| висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и д |
| ба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отх |
| <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога коли |
| ку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратима?“</p> <p>„Младен.“</p> <p>„Младене, срећ |
| срца порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај |
| и, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет у комшилук |
| се мало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> <p>„Младене, правиш ти календаре ?“</p> |
| који љуби свој народ, своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — ж |
| олитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, а |
| ике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пут |
| оље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, |
| му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, |
| <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас неће |
| је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела са |
| не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и изда |
| српских народних права и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који |
| > <p>Он стајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; |
| си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које није |
| атељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се могао од њих |
| несрећника, који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ |
| <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби |
| е човек сећа своје пријатељице, коју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у де |
| кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, |
| ођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши н |
| зиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју |
| жа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </div> </body> </ |
| те, ти мене остави!“ После тога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му поте |
| грчевито обадвема својим рукама стисне свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</ |
| један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке та |
| никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и кл |
| се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} |
| а фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну н |
| сам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бе |
| аше овде свршили!“</p> <p>Петар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи |
| у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, ви |
| олена, подигне руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме ма |
| а, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оно |
| о учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, |
| “ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш гд |
| а видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S |
| ешљив а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у го |
| н није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, |
| - Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и нев |
| гов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице |
| шу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> |
| рсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу т |
| дим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и |
| ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>О |
| лоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђа |
| te> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l |
| /p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{ |
| ="106" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, |
| препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи |
| дина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни с |
| новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, |
| н дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> |
| у, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је |
| Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, свога ближњега и круну Бож |
| је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти |
| , — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се |
| ти жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје оч |
| тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази. |
| а би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле. |
| ма жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповед |
| целе лађе; матрози, који на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са |
| оје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надувена охолост и па |
| ој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне рад |
| и дубоко уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо м |
| нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење |
| > <p>И после тога одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче с |
| После тога подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу пр |
| пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело г |
| о да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> |
| в.</p> <p>Старији видевши то стресе се, своје лице покрије обадвема рукама, после тога викну ка |
| ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвема својима рукама а сав је дрк |
| на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непр |
| ли род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ |
| Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо |
| /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџ |
| це, које пред њега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, господине?“ |
| отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гле |
| о је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени |
| е срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ј |
| p>Бризне плакати, покривши белим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко др |
| да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнеср |
| .</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чув |
| воју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> |
| ви унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од небесне м |
| лети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо најв |
| у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо у свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зау |
| Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, коју од свога детињства пази?“</p> < |
| нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и милину на |
| аше!</p> <p>„Она клекне на колена поред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се |
| мртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Са |
| и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младе |
| невољу као паметан човек; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није б |
| има.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова б |
| ја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови |
| срдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо беј |
| лу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју |
| ити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја м |
| p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њ |
| ишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А п |
| него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се |
| тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро својој новорођеној синовици поклања.</p> <p |
| ; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који |
| мора пасти, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ |
| ивот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог живота тешком и горком муком |
| о радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са сво |
| би за наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. П |
| ине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми би |
| нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет г |
| </p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>О |
| његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане |
| а дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин м |
| <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу |
| !“ уздахне старац прекрстивши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погину |
| ло дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је |
| в и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету п |
| и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јад |
| ено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p |
| , кад се полка започела, јер он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе п |
| после ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамници је так |
| сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p> |
| И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне |
| ешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да сл |
| арство Душаново.“</p> <p>Младен подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана |
| ов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи полете као тице ластавице и око два са |
| е, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p> |
| ута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>У |
| ази на мокру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је |
| има Петар обадвема својим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.< |
| аву подигне поносито небу, руком протре своје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p |
| бе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети |
| сложно, јуначки и одважно прихватише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p> |
| у Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу |
| мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце р |
| остељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је мо |
| два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појас |
| низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, |
| велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је пред |
| ет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ив |
| од у карловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат. |
| а се купише гомилама око њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођо |
| нда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро до |
| ој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је |
| она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени зам |
| — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — а српски |
| Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито цик |
| Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер н |
| ма, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} |
| ј скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољ |
| позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одм |
| Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одго |
| оји овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, постојанство и вернос |
| p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два |
| ај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бит |
| >„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју с |
| м; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгл |
| Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа |
| о <pb n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему да |
| ом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па посл |
| мљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га м |
| бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и суд |
| отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и |
| тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међ |
| касно.“ </p> <p>После ових речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим |
| ина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред какву светињу па |
| ..“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи своје руке, као човек кад се пред светињом моли, и разн |
| а пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде |
| дине, на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним |
| зив његовој песми; лице му сину, рашири своје руке, још један часак — и на његова прса паде јед |
| ну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли тога младога човека, пољуби се с њим |
| скрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од ра |
| са највећим задовољством поче скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору |
| ма је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и природну красоту, да је то милина |
| гу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српском народ |
| видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.< |
| ко мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У је |
| е на колена поред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у мил |
| или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас |
| могла издржати овај поглед, него спусти своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она |
| коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> |
| плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима уве |
| повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмехну; после поругателно рече:</p> |
| е врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> <p>Младену се ража |
| ан себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођ |
| очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаш |
| клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После устану, окрену |
| ко је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што п |
| >Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обрану српских народни |
| е венчати са својом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз нев |
| бина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наде |
| на шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник оп |
| радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз |
| p>После ових речи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем се |
| у — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас в |
| чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> < |
| јзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се |
| на била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беш |
| му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он |
| о што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши сво |
| и.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер о |
| слугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, |
| а је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даро |
| њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад с |
| о ма каква строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - |
| >И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох |
| pb n="20" /> добро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражење, та брат брату тре |
| ти тајну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Б |
| p>Младен устане на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник ме |
| беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који |
| срећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслоге и кавге, која |
| и дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њ |
| и исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; се |
| уо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту |
| воју песму, ућути.{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним по |
| ко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју мат |
| о неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; и |
| једно скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и племените |
| ху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} А којима ово не могаше бити, они с |
| ужине тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудним, пријатељским и скоро поверителн |
| ољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко стр |
| бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до ко |
| ве, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у дост |
| целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Ма |
| на девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, |
| е.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} |
| са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме |
| /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и кро |
| да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осоли |
| те ли при себи?“</p> <p>Младен обадвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да |
| рипута својим зубима, грчевито обадвема својим рукама стисне свога брата па лелекне:</p> <p>„Ум |
| 47" /> <p>За овим речима Петар обадвема својим рукама протре своје чело, да збрише зној, који ј |
| н не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опас |
| дугачким брковима, стаде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обраните |
| рама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су |
| </p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојк |
| је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, је |
| оме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхр |
| и доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на |
| сподине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једн |
| а и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и |
| рену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p>Девој |
| којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим |
| ређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се |
| и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љу |
| се из целе околине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непр |
| и како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — то |
| ио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим негдашњим пријатељима није се никад састајао; он |
| његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим рукама стисне с |
| ш један љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ру |
| зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. |
| Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и |
| ји је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој познати прип |
| ј путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до њих допирах |
| /p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, |
| тео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb |
| х страсти на њих стештавају, кадар беше својим саветом и својом науком страдалнике и злопатнике |
| а.{S} Маџари јуришише — Срби их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, па онда просуше м |
| о би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она |
| раћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опаснос |
| лепотица одговарао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући д |
| ено, да не само што оно не може назвати својим што милује, него још и оно му се отме, што му је |
| ћу да људе још већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, — милина, милина, свуд ми |
| .. душо моја...“</p> <p>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гл |
| етнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама приповедити, — па онда ако и ништа д |
| Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим д |
| едно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> примером; где беху |
| дних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим негдашњим пријатељима |
| није ништа променио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, господине |
| </p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хе |
| четка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срб |
| никоме није требао, који је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снаг |
| арији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај |
| јаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, која |
| и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које човек има идући |
| ецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби |
| од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисли |
| >Младеново се лице крвљу облије, рукама својима стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p |
| енутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге |
| погури се, своје лице покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се |
| и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима у највећој ватри тврдо стајаху као каме |
| ура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фиг |
| и његове пуне сузама; једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p |
| ах окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о врату про |
| говори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачув |
| оброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женс |
| о задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам н |
| >„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мати!...</p> <quo |
| /p> <p>Рибера је страшне ствари писао у својима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа |
| ђа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је непрестано пад |
| и.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и |
| дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од женских к |
| преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутника побудио — упути се по чистим каменим с |
| е живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрет |
| што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док с |
| а овим речима откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У среди |
| у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара један мали златан крст па проговори:</p> |
| не утрвене стазице; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — неб |
| био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао |
| и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп |
| е пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише |
| у, неправедне укоре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам ми |
| дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак н |
| који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти |
| као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити својом науком: главни знак |
| седели, згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је ве |
| ао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним з |
| ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она уда |
| S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, |
| мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио |
| између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Б |
| енама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече и |
| /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај све |
| лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, ка |
| ве приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог |
| као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најб |
| е начини писмено у коме све своје добро својој новорођеној синовици поклања.</p> <p>„У томе Сми |
| ха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој |
| ислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које су |
| ао да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња |
| напао на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од велик |
| е рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>К |
| у.</p> <pb n="48" /> <p>Младен сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из |
| селио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо доб |
| к сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокр |
| у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> |
| са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче господског и понос |
| ио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што |
| а; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђен |
| ма беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је много в |
| а удовица остаде у највећој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} |
| слу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{S} |
| и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка роди |
| аден љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох |
| одигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају православне цркве; пос |
| он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим |
| ине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак |
| стештавају, кадар беше својим саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> <p> |
| е сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> <p>„Питајте мога поочима, — одговори ми он |
| већ да може својој народности користити својом науком: главни знак у његовом карактеру било је |
| ењем, и после са најодабранијом војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га |
| ставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога |
| их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радит |
| говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За не |
| но.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи, али спољашњост |
| у и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А |
| а скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у |
| ти и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања |
| же, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућут |
| гомилама око њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у |
| — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> |
| Устане да пође — посрне, после надвлада своју слабост па поуздано корачајући остави собу.</p> < |
| е здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах |
| човек заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли б |
| >„Кукавица!{S} Она је страшно патила за своју лакомисленост.{S} Међу највећим телесним боловима |
| гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда јо |
| лемените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> <p>Н |
| сти.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност његове народности му је је |
| о не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показ |
| иљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти |
| te> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.</p> </quote> <quote> |
| алост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ј |
| за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си ж |
| винограда; а који српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећ |
| После ових речи устане, почне палити на своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се нек |
| стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је так |
| бу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали злата |
| несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми |
| <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и |
| то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{S} Ништа!</p> <p> |
| е он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као |
| осле умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче |
| ао што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом |
| само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, |
| е на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он им |
| ућути.{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па |
| је речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно пр |
| ога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сентомашани! |
| и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срц |
| ладог поштарчета које путује па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, |
| е онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} |
| а ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође |
| pb n="75" /> <p>Младен му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао молитву |
| <pb n="63" /> <p>С овим закључи матроз своју приповетку, којој се сви дивише; али и други матр |
| S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље |
| на девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е |
| он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће |
| а сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талир |
| вши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене моје читатељке о |
| м недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет жи |
| вету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне ј |
| скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, |
| ке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли сво |
| </p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубо |
| оји је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те |
| ми са свим хладнокрвно.{S} После напуни своју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех гд |
| штење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја по |
| одмах у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ |
| е. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки |
| у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вешт |
| .</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћер |
| , то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега |
| и.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете |
| м, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја |
| тим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, |
| зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као |
| њима.“</p> <p>После ових речи запаливши своју цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме живо |
| , своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало после узме у своје руке сво |
| му крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је св |
| он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „ |
| зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући |
| ад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеш |
| обом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они ос |
| тење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу проти |
| ти за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, а |
| уди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тре |
| и: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо с |
| е бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љ |
| село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> |
| Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати |
| тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није ви |
| уста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке |
| као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бед |
| ол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могоше уједно скупити |
| и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љу |
| оји им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал |
| ен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба |
| она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више л |
| опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам м |
| олена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од ру |
| туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима |
| } Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је код своје куће |
| /p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Мног |
| ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави |
| сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од |
| и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Нова туга, нови |
| S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она н |
| е одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се ру |
| већој жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с |
| умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу код на |
| на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре з |
| </p> <p>И после ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду |
| едан, коме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — |
| дам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час |
| ећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напре |
| други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме би Ружа њег |
| је, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити њени |
| редао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учи |
| ебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У то |
| и ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме |
| ије био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главн |
| се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег |
| ало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи стакло ис |
| а, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али |
| ц никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која никог |
| га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb n="77" /> па онда не помож |
| би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с пл |
| ао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкања није рекла, колико сад |
| која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од |
| онај самац, он се није ништа променио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О |
| <p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела |
| е никад један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро |
| ам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући п |
| молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се |
| да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за пу |
| чи столици: „Мир, кад ти рекох; седи на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> <p> |
| апочела, парови разређени беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, |
| ка га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немило |
| што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао |
| срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у њего |
| убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даљ |
| и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српском народу, проливши крв за њега из о |
| оворио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, по |
| у, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано |
| а до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</p> <p>„Шибај, терај што наглије можеш, |
| век, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету б |
| Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p |
| му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n=" |
| , па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућ |
| ога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> |
| воје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у великом наследству о |
| ви оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре нам |
| о га погледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку |
| с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још ж |
| е и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога о |
| непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо у свет |
| е знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и д |
| Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био |
| огу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Мл |
| били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или а |
| <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа г |
| Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој д |
| онај, који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остат |
| станка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом по |
| о Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p |
| оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и |
| d> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака клета.</l> <l>Све нестал |
| на мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које о |
| не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или |
| ло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред глас |
| е преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки п |
| телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало |
| er" xml:id="SRP18520_C20"> <head>XX.{S} СВРШЕТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,< |
| штина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и |
| ну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то ст |
| ивим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код м |
| бим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни ј |
| је оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало после узме у своје |
| ори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио бог |
| књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити. |
| воје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже н |
| > <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше овде свршили!“</p> <p>Петар погледи свога друга, после га ух |
| муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ ви |
| све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{ |
| , а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, поклонивши |
| слио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пук |
| ијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Ср |
| ирисом а тице песмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањив |
| има искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> <p>С ј |
| ели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро ово |
| ри беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, |
| јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово б |
| у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућно |
| n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да ср |
| аљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису ск |
| х се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му с |
| говора тек ману главом, па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на страни, за којим је пре |
| <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе |
| зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност ње |
| ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l |
| а, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог |
| као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости |
| а њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим врат |
| рцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет |
| нима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p> |
| ештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима м |
| одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, презрително погледи официра, дође мени, за |
| рака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.< |
| , а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако |
| у све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и |
| ласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи њег |
| ти стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb |
| их, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p |
| уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори |
| ранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окрене сужницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Бр |
| ник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати |
| ч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.< |
| приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од |
| кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало ско |
| екне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био |
| и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то? |
| маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја мор |
| ад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да |
| .</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена |
| с; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу |
| ха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут узд |
| око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за |
| p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћем |
| памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и |
| и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер |
| у, како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, да и |
| и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или д |
| ма стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> |
| три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али |
| егова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, |
| стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никог |
| шло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог ство |
| оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше па с |
| на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошл |
| ли страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о вра |
| слио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најма |
| је саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени |
| , као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти |
| а, помагај!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са |
| људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој ота |
| л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете |
| то ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собо |
| време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и м |
| апита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та |
| ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> <pb n= |
| ео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих метну |
| е у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мо |
| господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, сам |
| собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га |
| ше проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта им |
| дети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господин |
| е дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — пр |
| кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то |
| ци скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили |
| >......нигде кута</l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан |
| , држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фар |
| је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика изм |
| их речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је ср |
| јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем он |
| " /> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{ |
| <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене па д |
| осле прилично дугог размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај је |
| еда је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло |
| опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело п |
| ице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="168" |
| p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим |
| и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> <p |
| осле погледа око себе сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p> |
| ко још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој пог |
| им рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чуд |
| ким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је ј |
| о; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао стр |
| вао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим с |
| исли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео ј |
| уд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да с |
| ао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже |
| д обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, ње |
| }Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене б |
| ањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге поглед |
| о проводити.{S} Њему се представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше л |
| ранцуз уљудно — причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојт |
| једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али |
| е захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis</foreign> за руку у |
| се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Ка |
| тке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неп |
| и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, |
| е после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се |
| ма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> |
| ожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити с |
| ћи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се ј |
| о из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка. |
| сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:</p> |
| срећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа је |
| ас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не |
| у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког |
| о што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и |
| <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се |
| ставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим |
| бе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто ли |
| ића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наук |
| јаким штрангама колима привезали, онда се кренуше.</p> <p>Путовође иђаху пешке, поред сваких к |
| Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и н |
| обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreign xml:lang="fr">f |
| нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред г |
| а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у виси |
| рца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помога |
| </p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p |
| идети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које пос |
| осо анђеоче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љ |
| њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и |
| и скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им |
| сом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким ша |
| падник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме? |
| н паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао. |
| тала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке |
| Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам |
| ла, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има |
| тку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по г |
| доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брат |
| мислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди |
| ампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, |
| сле тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако неср |
| о што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="136" |
| са и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један |
| у учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ниткову осветити!”</p> <p>„Осветити? — М |
| се овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и |
| се томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</ |
| рбима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, из ови |
| идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових |
| лас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ов |
| вековечитим снегом покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро д |
| суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Госп |
| њ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте правосл |
| и највећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Срб |
| на себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко вра |
| ом покаже му једну господску кућу, која се поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућ |
| р, који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију о |
| умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{ |
| лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кро |
| , коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p |
| а пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут постад |
| певала сентименталну немачку песму која се овако почиње:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de" |
| не да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад |
| ма увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа |
| догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спари |
| ило.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате |
| кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукам |
| и били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо |
| Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу |
| ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> |
| оса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и по |
| ина није била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро |
| >Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркв |
| ободно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на |
| као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, ти |
| планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредо |
| ашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава |
| ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бада |
| синовици поклања.</p> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути |
| им леђима.</p> <pb n="184" /> <p>„Смиља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одеве |
| ћ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не |
| веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била |
| своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благ |
| ечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, вр |
| јске, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег н |
| је било погледати наше њиве, по којима се класови таласаше као златна коса на пуној глави плав |
| које око не може прегледати, по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, к |
| , он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што ј |
| он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и зад |
| кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамештају.{S} Народ поврви, да |
| ва сата оваког путовања, пред путницима се подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, |
| е цркве, па после кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала |
| н цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певаче |
| мницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> <quote> <l>„Поручује Иванова љуб |
| д вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога |
| p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</ |
| , које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде |
| он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице к |
| ови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богос |
| пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив. |
| никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „Више |
| воје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p |
| изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју руку на |
| упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је |
| за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај |
| еним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и те |
| рђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; |
| повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај |
| Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весел |
| до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> |
| Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метн |
| ба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да ра |
| ости и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Т |
| ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико |
| ло.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмехну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се |
| тар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о ла |
| ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, |
| м на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што мора |
| ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не |
| е на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време беј |
| љаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав |
| исано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је |
| а, — овај узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуна |
| .{S} А простаци њега одмах послушаше па се купише гомилама око њега; оставише своје жене, своју |
| ив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од се |
| речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, п |
| млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме |
| господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће |
| „Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве ј |
| сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче |
| >За неколико тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са соб |
| ну песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> |
| бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђа |
| тме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу ма |
| вога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p |
| гаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188" /> < |
| јао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе је |
| благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га ог |
| воју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с њенима меднима устима; пољубац плане, а |
| до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њих |
| ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не |
| рбљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише |
| </p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па |
| томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао |
| претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше |
| нио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на |
| видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трај |
| тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола |
| нио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен |
| пазили шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, п |
| чајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори |
| це ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни |
| куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну |
| >„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише |
| аље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Вра |
| м натегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" |
| {S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> |
| че дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског |
| нуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p |
| препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио. |
| БОРЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. М |
| <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух посл |
| прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му |
| p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како |
| ечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед састане са сажалителним погледом самца — и ка |
| боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која |
| ачком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих пог |
| војим ногама.“</p> <p>Господину том крв се у образе слети од љутине, па поносито рече Бачванину |
| хне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма |
| n="200" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> |
| епиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих |
| д немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране С |
| било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је теби |
| држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> < |
| т Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ру |
| је стари сережан другим војницима, кад се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред про |
| могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S |
| а на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — |
| му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам |
| ести.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабр |
| S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чек |
| итке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јуначки, одважно |
| кога сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јам |
| и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачи |
| његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам н |
| нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје руке око њеног |
| ије хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом |
| ега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом заустав |
| „Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију |
| дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима |
| морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга вре |
| би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А дан |
| да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, што |
| ти, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; п |
| дбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју та |
| .{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као л |
| дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен рече теби |
| бим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и |
| } Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа |
| су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило б |
| Младен склопи своје руке, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено проговори:</p> <p>„П |
| с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој блед |
| ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, шт |
| би се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше |
| ца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафа |
| РШЕТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> < |
| не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са с |
| <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, коју од свога детињств |
| е то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се милова |
| помињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер кад се опоменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли |
| о се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту |
| ружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поуст |
| то им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег пријавио, овај место одговора пружи му |
| зи, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено |
| рлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова |
| аху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох ов |
| дано корачајући остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок у |
| О љубави, о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор |
| је силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која никог од путника није пош |
| .“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Т |
| акав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламе |
| а наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говора |
| ити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учин |
| не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце |
| једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.< |
| .“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, |
| транац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари |
| прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p |
| его спусти своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе |
| међској служби; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији т |
| <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћем |
| јим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном кућом.</p> <p>„У првом кату, Н- |
| у стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Сми |
| ице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био на |
| смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су |
| огао једног човека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb n="48" /> <p>Младен с |
| лижује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Б |
| е.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бо |
| шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харамија, помагај!“ |
| им речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај т |
| стави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се разбише наши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је |
| иви због нападања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скоро сносити не може, где |
| анског сунца скоро сносити не може, где се становници по сата не могу упустити без доста повели |
| и сватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају православне |
| мо у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља |
| најпоследњим колонијама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где |
| и нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно |
| су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била |
| лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе |
| заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости |
| леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву |
| а страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се |
| ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} О |
| ста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај |
| а, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има св |
| ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у р |
| рикопчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу |
| g="fr">fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ |
| који познају карловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не поз |
| , коју је око тек догледати могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколеба |
| раше, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове њ |
| <p>Са својим негдашњим пријатељима није се никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше |
| и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми |
| анка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прође пре |
| <p>Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље |
| че, од црних <pb n="97" /> намера, које се против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ј |
| ко знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим |
| ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p |
| се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пу |
| идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре него што се у Карловце спусти, то бих <p |
| ом дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} |
| сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодн |
| ја бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече ј |
| ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто |
| једно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који ј |
| /p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин кле |
| <pb n="35" /> <p>„Право, право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим |
| нкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Руж |
| у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликт |
| ле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу по |
| ом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у с |
| омилана водена планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина престаде радити, |
| своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{ |
| су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, м |
| есма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; ако |
| “</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме |
| ан видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их |
| о да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај др |
| ане, акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.< |
| треће тренуће сви бејаху тронути; после се поведе неки разговор, који је хладан, неприродан и у |
| С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашкој страни, уздахне, па после опет ту |
| к ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, |
| ине — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, у којима је била света глава ср |
| долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламенита српска песма:</ |
| огуће наслађавати се сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Бог |
| нас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче:</p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p |
| ен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше сво |
| дјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који |
| овце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издаји |
| и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово остаде код Руже.</ |
| се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевш |
| к чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> < |
| то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напре |
| много криви том несрећном рату, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало! |
| чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> <p>„Смиљано, ч |
| с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p |
| ле ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Ви |
| је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p> |
| живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи |
| авности.“</p> <p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати. |
| атима.</p> <p>У томе један момак окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговор |
| е к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.< |
| <p>Младен обадвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на ме |
| а русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати С |
| нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p |
| рава.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} |
| е по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце |
| мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, своје лице покрије обадвема рукама, после тога викн |
| ?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од |
| Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није с |
| И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите гд |
| одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то п |
| православне цркве; после венчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p |
| ши; - један часак, један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> < |
| обошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву скл |
| тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их |
| дмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет годи |
| бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> < |
| исте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао |
| после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди д |
| ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није бар |
| у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступивши.</p> |
| Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се |
| ри Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван |
| е обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стев |
| увши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb n="167 |
| дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају још к том |
| лазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> < |
| имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна да |
| то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи ж |
| д њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом |
| — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>Младен подигне с |
| ш слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p |
| сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити с |
| часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по соби, прозор се потресе и з |
| о овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен после Ружиних речи, само је |
| хартију.</p> <p>Младен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи. |
| рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отворен и о |
| ошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме мес |
| о.</p> <p>Лене моје читатељке опоменуће се о оном, што смо у почетку ове приповетке навели, где |
| „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прав |
| вци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зар |
| чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које |
| и са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим |
| мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџар |
| ло подсмејателно продужи:</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка би |
| портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по |
| тама држао о врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући |
| у не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио |
| на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погле |
| су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се |
| тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети |
| скушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради не |
| , скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мен |
| о је путовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са |
| туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њег |
| опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад с |
| о највећој припеци <pb n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без |
| управљене, а срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањи |
| ови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти |
| су наши Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски на |
| ете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља сед |
| Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у |
| {S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће |
| обе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долази |
| {S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш до |
| ће после неколико сати умрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У томе су |
| на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и |
| бра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се |
| ађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише |
| {S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онд |
| би сложно, јуначки и одважно прихватише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> |
| мало времена господски сватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча п |
| чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и |
| врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а |
| пред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска кола, пред којима су летела три добр |
| Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах |
| !“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога |
| путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. |
| „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није ут |
| ра; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас двоје |
| ле рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта гр |
| дне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао |
| о је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако и |
| се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стр |
| ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к |
| врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И |
| уке, обгрли тога младога човека, пољуби се с њим па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом б |
| запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљив |
| p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> |
| у недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви м |
| с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем |
| ао што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је т |
| а добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после мало |
| ицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је |
| р то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај санак мио |
| ши до порте православне цркве, заустави се, сумнително погледа око себе, с највећом пажњом отво |
| м улицом.</p> <p>Идући управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} После погледи око себе, |
| апред — нагази на мокру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p |
| ћесарски војници са црним кајишима; ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о |
| оложају, у коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који но |
| ти исприповеда нама твоје страдање; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, |
| то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати г |
| а, у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венча |
| овога дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од жен |
| молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} |
| без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосни |
| “ промумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и т |
| >Путујући из Швајцарске Милану, прелази се преко страховите вековечитим снегом покривене горе, |
| њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!! |
| ригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У то |
| ади себе него ради силнога народа, који се из целе околине овамо слегао био са својим женама и |
| Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни |
| је и 50 батина као упорног човека, који се смео противити власти и оружје у кући држати, што ни |
| >И после ових речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа |
| е али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из |
| ожјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>М |
| звршивао своју дужност међу онима, који се могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану свој |
| арског мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаш |
| ди, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S |
| ену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени |
| беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пратише: није било једног поштеног лика м |
| како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си |
| лед сукоби са Младеновим погледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојк |
| аго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века |
| ири сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега |
| кад треба што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни је |
| је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза з |
| ећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S |
| он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов чо |
| сиротињи, — мој отац? — мој отац, који се научио <pb n="12" /> сваком изобилству на овоме свет |
| е до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину пресел |
| се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико лула дув |
| у у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и д |
| али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по ово |
| им настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиља |
| ов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> |
| , сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бри |
| био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, |
| шини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша |
| ах, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке |
| могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто |
| га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зн |
| унити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да палим |
| себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гл |
| Мати, мати!...</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Бе |
| де нову песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка |
| смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја |
| величанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана |
| то смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ак |
| ије много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахрани |
| и страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили. |
| ите: прекјуче су ови несрећници скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш |
| Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те неср |
| лила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се уз |
| аспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано |
| о прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се ула |
| ику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то н |
| неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је изб |
| и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; ми |
| о једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десниц |
| у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосм |
| ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што н |
| нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, г |
| за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — непр |
| кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци о |
| а живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљ |
| а не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — |
| Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чут |
| , па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ ходи |
| е свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са сви |
| па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на |
| век штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист примет |
| еха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p> |
| елијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</ |
| р ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ј |
| уже.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његов |
| д бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, в |
| лова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дре |
| ц се насмеје.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено би |
| е срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже |
| ло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже |
| н, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да |
| расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох |
| животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце пара |
| itle>Младо Поштарче</title>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам |
| d>V.{S} УДАР</head> <quote> <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Мла |
| дене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљ |
| ђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p |
| дубоко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ј |
| <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га |
| најући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од |
| ову осветити!”</p> <p>„Осветити? — Мани се освете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“ |
| , док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим до |
| о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, |
| </p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори после мало ћутања П |
| грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намис |
| ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб с |
| ла и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз плач проговорим: „А |
| н па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га р |
| не онда може од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ к |
| делима — рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спа |
| ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да он |
| 8" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку д |
| ре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" |
| о он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>Мени се све наоколо окрену.{S} То није љубав; јер која девој |
| <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> |
| pb n="166" /> <p>После ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвема своји |
| аше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Босн |
| p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошк |
| времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати јед |
| сусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне |
| — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матрози пре |
| ти.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође |
| а је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мај |
| колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у колима остати |
| проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе него ради силнога |
| р они разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавни |
| поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p> <p>„Го |
| адалац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гости |
| Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има |
| јте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb |
| ечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он |
| те!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да |
| елика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћ |
| осле ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвема својима рукама а сав је |
| колико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то украти |
| рски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће |
| обар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ће |
| ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће |
| раше млађи тешећи старијега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је |
| овори: „Је ли то послушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу св |
| прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам |
| “</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Пета |
| S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па |
| ци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се |
| а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти с |
| од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.< |
| мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д |
| ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на теб |
| ем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачва |
| а чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добр |
| и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу први |
| стано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочил |
| ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Наро |
| Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p>Иван о |
| слабе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, рака |
| м?</p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он |
| пође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у др |
| е погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јес |
| банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, |
| и растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан и |
| чуђење својих сапутника побудио — упути се по чистим каменим степенима у први кат.</p> <p>На вр |
| ом, господине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пре |
| рене се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрад |
| "68" /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно дов |
| вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је |
| и баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војск |
| ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но |
| сликом мајке <pb n="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туг |
| напредовати, која после 58 сати борећи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниште.</p> |
| pb n="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звижду |
| и — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Ал |
| ки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се |
| ак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могућ |
| аден се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на к |
| статуа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом |
| ставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} |
| — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли свога бр |
| оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу собом новце, и сахранише млад |
| се матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач |
| мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 путовођа.</p |
| ванија.</p> </quote> <quote> <l>На муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote |
| идети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш |
| ори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро |
| је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке |
| е се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно пов |
| .“</p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа би |
| тра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут |
| ти, — рече Бачванин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, а |
| е претрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пу |
| не! — викне после још силније окренувши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те см |
| е ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш виде |
| кад је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око |
| тка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb n="30" /> превртао је, преврт |
| киња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај мали рубин који је |
| у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="7 |
| има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон |
| ати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе |
| стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те |
| највећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, ме |
| >Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познал |
| шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.< |
| и.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није ц |
| ане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу |
| у.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се разведри, очи јој севну опет као негда, кад смо срећ |
| девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као кад је дете била |
| говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му |
| ате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе? |
| закључи матроз своју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и |
| ди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси с |
| есрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског |
| што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако вес |
| и прекоравајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p |
| аре.“</p> <p>Стражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова вра |
| ећа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног ч |
| гај! харамија, помагај!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јан |
| > <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену. |
| рече Немац улазећи у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је |
| унак, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана |
| ладен одушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претварати; самртник не лаже; његове су |
| е на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.</p> |
| јим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране договарају |
| о руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </div> <div ty |
| же место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, |
| ред!“ повикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који |
| е знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше пом |
| шао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, б |
| па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После |
| д куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе самосталности — |
| слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо |
| ћа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог једног |
| сле ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и |
| асти и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од |
| Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> < |
| <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро ј |
| одила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући до |
| о моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није |
| е имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башт |
| гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита |
| а хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како |
| ред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S |
| уће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно |
| е два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обе |
| ила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам ска |
| о.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно му се, |
| о, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> < |
| непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се могао о |
| сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} З |
| ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене |
| ћна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим |
| ц у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала оч |
| се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од |
| баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; а |
| као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута некол |
| се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби |
| лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте сви |
| па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу м |
| оју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер д |
| их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам |
| његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђуб |
| ростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до нед |
| сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један |
| > сам се у простачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; |
| ачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се над |
| сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује |
| Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде з |
| е пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно беја |
| ва ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао био, |
| нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; |
| Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац |
| свога детинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призива |
| два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи |
| па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже |
| јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које |
| ок су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долаз |
| ивши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред њега |
| рви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb n="190" /> <p>С |
| догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шко |
| смо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да |
| ће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?! |
| се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи из |
| своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! р |
| жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала не |
| но од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода |
| ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер |
| тешког срца мог.</l> <l>Од кад с тобом се опрости’,</l> <l>Одрекох се све радости,</l> <l>Праз |
| тима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима св |
| тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе |
| аговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положа |
| ћи нисам ни једну радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом о |
| ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослоба |
| ке Карловце — српски Јерусалим, — у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, |
| крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога појединог заклетва б |
| ечи пружи хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чу |
| н био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прих |
| <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а |
| ди своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p> |
| е изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као |
| удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа |
| а а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходн |
| чорда поред наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="1 |
| друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио од великог сватовског круга у једну |
| ет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бо |
| ужним срцем онога, који заиста несрећан се чињаше.</p> <p>Младен подигне руке небу.{S} Бледи ме |
| аст дим у малим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сва |
| !“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се о |
| голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што |
| говала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се и |
| у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоби са Младеновим погледом, који се у њу с |
| Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са ланцима уђоше у с |
| и није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p |
| је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учи |
| е ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мен |
| } Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом |
| ваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p |
| ским војницима, који су међе чували, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку |
| о се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа променио у свом држању, већ својим обични |
| тало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он у |
| он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити |
| тину преселио, осветли лепо парк.{S} Он се окрене, погледи кућу, погледи прозор, који је осветљ |
| зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> |
| део био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Ми |
| ријум никако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он беја |
| раво тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Господин |
| во је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> |
| смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без храните |
| м било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да ру |
| <p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, |
| у се последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, з |
| и су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Нова |
| су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће за |
| у њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећ |
| и се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти п |
| њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрм |
| у друштву других народних људи подигао се светој глави српског народа на поклоњење и молбу, он |
| у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њем |
| г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му н |
| ан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском |
| је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао |
| p> <p>Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војницима, који су међе чували, он се |
| ину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили уда |
| е су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p |
| не и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије, рукама својима стисне страну од с |
| вих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руме |
| једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> < |
| уги човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја с |
| , која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку |
| шту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на |
| их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} |
| је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре |
| а многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упоз |
| ужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па |
| моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам тво |
| хранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на |
| е бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и |
| мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја |
| лиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити си |
| ти без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, вла |
| иротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“ |
| јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше |
| рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“< |
| зговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умре |
| дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> <p>„Хавана регалија.“</p> <p>„ |
| ког народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио |
| ажесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници о |
| вали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шес |
| кама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно |
| летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад с |
| са сажалителним погледом самца — и како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у |
| е постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим р |
| /p> <p>Сваки себи може представити како се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви |
| Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ |
| ђар приповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловн |
| м и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам |
| им очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног |
| <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи с ув |
| гло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb |
| ити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер |
| али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек |
| {S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, ко |
| е заборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа пр |
| т постаде тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, да страж |
| рве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после то |
| из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечала је је |
| ела је оставило своје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у нев |
| нцуски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима материн језик.</p> <p> |
| тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па онда |
| ма.“</p> <p>По удовичином лицу руменило се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју |
| у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут |
| ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и |
| срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од м |
| ге, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико |
| каше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је ве |
| рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад свитати п |
| м.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га н |
| мницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало зам |
| ад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који имамо код |
| мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb |
| с миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко с |
| тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратим |
| учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од ка |
| немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“</p> <p>После |
| “ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ |
| о, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца састали, да сам и |
| ед капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. |
| осле уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, |
| човек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није |
| с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје |
| с Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве радости |
| едесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли |
| ом натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у |
| љена била, нас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако |
| >Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, к |
| м стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са најве |
| чиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на веша |
| ајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка зап |
| дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у ист |
| p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спава |
| ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то |
| ало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио |
| ути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо |
| ече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла д |
| разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала. |
| а бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји пот |
| видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рекох оз |
| говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који |
| Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p |
| /p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена један дође к с |
| кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то |
| е не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби мате |
| тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа про |
| <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Дв |
| > <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник оде |
| ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <pb n="31" |
| и тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али |
| е ових речи пригрли своју пушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</ |
| о платио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, бра |
| ару, поред које се пролази пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био |
| азили па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који х |
| вољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако жи |
| аге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред њим празна бе |
| пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост не |
| ма американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и д |
| едно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што в |
| Младену у ово неколико речи.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу своје |
| <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и |
| д Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у соб |
| себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отр |
| — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и |
| и, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p |
| рвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се њих двоји |
| е сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало |
| могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло |
| имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p> |
| ашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић |
| м радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и |
| е угасе, нешто потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За некол |
| није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим п |
| ти.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„ |
| е онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не паз |
| н. — За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из |
| ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би з |
| украс.{S} Овај камен она притисне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало з |
| ај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} |
| рише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога јед |
| трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд |
| еко страховите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне песме долаз |
| не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</ |
| , господо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно беху од |
| звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тре |
| То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За ти |
| ове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После устану, окрену се свештенику, к |
| је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу с |
| учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Б |
| за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило свој |
| умително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно |
| во овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим |
| у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку |
| го тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом |
| сле се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено разумевао, |
| ствари писао у својима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи |
| Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; ник |
| одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим |
| Обадвема рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — п |
| гњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо на |
| сима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје |
| самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Ба |
| ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје оч |
| машу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону п |
| постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а |
| рала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и |
| , главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је туробно би |
| овеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибе |
| е из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, |
| пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника огла |
| е му пребледи, очи му усахнуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као и |
| одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху др |
| арумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>И |
| ти пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад с |
| које бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је |
| као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима р |
| ше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима своји |
| три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна.</p |
| и од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, |
| ван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретн |
| <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине |
| овну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали зла |
| рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаш |
| се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у с |
| аборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај ча |
| му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — м |
| твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешни |
| вој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти реко |
| арији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} |
| еде тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> |
| > <p>Младен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но |
| “</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p> <p>„В |
| девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ј |
| ица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети зн |
| жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је м |
| ти својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младе |
| а својим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он свој |
| да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај су |
| ко о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако умори |
| овиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> |
| еч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се |
| девши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он ниј |
| е чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом |
| сажаљаваше кукавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак так |
| чност он овако могао проводити.{S} Њему се представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} |
| је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После приступи кам |
| едо лице рукама покрије.</p> <p>Младену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио о |
| се мољаху.</p> <p>После устану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па јед |
| о у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охра |
| собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p> |
| ји је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учи |
| а у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него ш |
| загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Мл |
| борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју |
| весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад М |
| итељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је р |
| језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је бе |
| био примљен у женским круговима; све су се радости овога света на мене осмевале... и ја сам све |
| сељака; одмах посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан пол |
| рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простотом један из родољубиве, а други из |
| ли било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; т |
| дајући Сремце једног по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад ј |
| p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагд |
| и јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта беј |
| и су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надеж |
| Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n="163" /> луч у там |
| једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не би н |
| } Страшно је патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb |
| почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, |
| /p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском |
| из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него з |
| и ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свет |
| видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед |
| ела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се у |
| по целој вароши било разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше |
| је тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон |
| екао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толик |
| Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што |
| , па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нам |
| најцрњи злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва |
| p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао |
| >То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће |
| ad>IX.{S} СУБОТИЦА</head> <quote> <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p> |
| ави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у |
| зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам |
| видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не |
| p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем своје другове |
| љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201" /> <div type |
| жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{ |
| д црних и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице |
| им колима свега њих осморо, разговараху се један с другим француски, али по изражају и акценту |
| у право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред |
| ага ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав пр |
| „Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погле |
| ку, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> <quo |
| ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовима сви |
| р небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно |
| орити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год заб |
| руг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Ива |
| га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима мо |
| ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје з |
| али оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој дру |
| асоте.</p> <p>Каквих предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и крас |
| е бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми |
| никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издаји |
| орђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш |
| део ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов |
| напредовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагр |
| дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо |
| ећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак |
| луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек пл |
| а тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече м |
| је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне м |
| кад с тобом се опрости’,</l> <l>Одрекох се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quo |
| измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже младост |
| Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се насмеје.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мен |
| не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> |
| овори:</p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа |
| Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дат |
| авити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи забор |
| мена прошлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, |
| х звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је ј |
| од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дош |
| е бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. П |
| преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми |
| онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши |
| на код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити |
| д вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, не |
| ни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела с |
| иког сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, |
| , — придода Смиљана плачевно. — Владика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху ка |
| села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентимен |
| најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, а |
| приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> <p> |
| оје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар ј |
| је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дије |
| линчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребле |
| ву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ов |
| му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет доне |
| чне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и |
| ед, него спусти своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини по |
| е на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако про |
| и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће |
| иш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћ |
| та се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{S} Ништа!</p |
| е кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он |
| гу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, срамота!“</p> <pb n= |
| еља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност кој |
| нђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и |
| све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћ |
| пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко м |
| аре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио |
| Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — |
| же они се мало престрашише, али не ради себе него ради силнога народа, који се из целе околине |
| 124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово |
| у, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту бол |
| дине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 40 |
| добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле |
| е, већ са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га |
| штарче</title>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш |
| аше једне утрвене стазице; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бел |
| времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовањ |
| мримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад |
| укама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигне, пос |
| е, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крва |
| рукама молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p |
| Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе ле |
| га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож заб |
| p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје ч |
| p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с |
| <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли тога млад |
| а, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири во |
| уховника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине |
| Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добр |
| му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, п |
| ти.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да |
| е примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене моје чита |
| до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнително као да се страши од тога што је изрекао |
| ве, заустави се, сумнително погледа око себе, с највећом пажњом отвори портанска врата и уђе ун |
| нама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су |
| едном лепом кућом.{S} После погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се ма |
| аре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда леп |
| /p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на другу страну а |
| одерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед стр |
| и пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или ко |
| глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су |
| ладену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми мој |
| ојници са црним кајишима; ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и др |
| миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb |
| С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им како |
| Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесније себи могу представљати.</ |
| ио обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпа |
| собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва д |
| налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила |
| о се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој п |
| својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а сиро |
| речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла, п |
| ају, нека себи представе што дражесније себи могу представљати.</p> <milestone unit="subSection |
| да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све своје добро.{ |
| b n="195" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не |
| борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> |
| венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски |
| милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и |
| јаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити како се ту забављало.</p> <p>Прво |
| ашао, распрода.</p> <p>Па после пригрли себи сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њ |
| ате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен обадвема својим рукама стисне се з |
| ју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с |
| ти од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>Младен сажаљаваше кукавног тог прос |
| ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, — а сиромашак само онда може имати п |
| е молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам |
| мере богат, позове једном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се |
| атер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу |
| S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“</p> <pb n="161" /> <p |
| нели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час с |
| ести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од |
| а се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио |
| се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне |
| .{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује |
| ана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на к |
| > <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене |
| <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђ |
| било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не |
| чини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у |
| буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље о |
| де се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт |
| е, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад с |
| заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари |
| шалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино |
| не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</ |
| аки један небесан перваз, који обвија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у ово |
| г би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну |
| , онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти то!“</p> </di |
| ати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде се |
| рети њеним издајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети |
| ван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити. |
| p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је |
| Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народн |
| ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћ |
| м душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p |
| а побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек један пу |
| имала својствено лепо појетично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, |
| дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху |
| вио.</p> <p>Штраусове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпођ |
| г је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у |
| срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаш |
| могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и в |
| руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове |
| пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и |
| г истог чудноватог младог човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> <milestone unit="sub |
| погледи, лице јој се разведри, очи јој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно |
| них шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога |
| лану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у ист |
| без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љутито проговори: „Је ли то послушност?{ |
| S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три чов |
| ицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне |
| 7000 форинти.“</p> <p>„„Шта наопако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> |
| , и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и |
| Под вармеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе н |
| <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва |
| же место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно свог др |
| ветног свиленог предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Р |
| говарала устане са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„ |
| је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стар |
| угу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему |
| <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо рече својој дружини |
| си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, |
| н момак окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, |
| сносио своју невољу као паметан човек; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} |
| чи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам |
| била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држао мла |
| е Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„ |
| е, право; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што |
| о на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији о |
| гађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на |
| бијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, |
| <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Он |
| ао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше проме |
| апа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро карлов |
| ори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније |
| , пригњечи столици: „Мир, кад ти рекох; седи на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“ |
| еди, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, |
| о, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљи |
| лица их нестало, и поред моје младости седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бри |
| /p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно пуно |
| ло оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико |
| погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био |
| док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало хамбуља; те |
| н био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује ако |
| исаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па |
| вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они |
| м углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше мл |
| и стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком се закли |
| анац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше ла |
| ерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране |
| овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видел |
| бе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Ив |
| е г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан. |
| застрашити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па ц |
| под сенку.</p> <pb n="48" /> <p>Младен сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у ус |
| не виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гоми |
| мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше он подуго тако; у један пут леву руку, на коју с |
| дао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само Кошут |
| ише њих са лучом, носећи са собом један секиру, други батину, трећи право оружје; који је што п |
| паде.</p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке кап |
| је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти плат |
| умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али т |
| а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога гос |
| ражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага н |
| е да траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражење, |
| дству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне красоте.</ |
| худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са |
| <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шк |
| је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што ск |
| ад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свешт |
| То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и с |
| у недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео храни |
| /p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, |
| ици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање |
| године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, ко |
| окали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који с |
| дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, |
| ма, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, кол |
| говори:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> |
| ила ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро. |
| би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>А |
| овораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју ве |
| омоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кол |
| га.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитива |
| смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо ч |
| ише остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ |
| питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну |
| е да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и незнанству обве |
| p> <p>„То није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су се синоћ моји в |
| нај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="20" /> добро |
| је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb |
| а сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, и |
| , али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за |
| слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, ко |
| само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! у |
| мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања. |
| у мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога чо |
| видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb n="48" /> <p>Младен сеђаше у својој соби |
| један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране, где је би |
| свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну немачку песму која се овако почиње:</p> < |
| горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога брата |
| ју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља |
| м није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу собом новце, и сахрани |
| био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђи, ист |
| иљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али |
| > <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове |
| да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријар |
| /p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, |
| — рекао би обично један стари француски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га по |
| >„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разговор повео о томе |
| е газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташ |
| ница и крштеница свештеници купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свеш |
| рада; а који српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан чов |
| туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p |
| ји рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, кој |
| а с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о |
| и сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у ц |
| е тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто |
| шанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао гд |
| /p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та м |
| е пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} |
| ко ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је с |
| о?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, коју од свога детињства пази?“< |
| ве ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на |
| рт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља. |
| а ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се |
| </p> <p>„Мати, мати!...</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </ |
| чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада < |
| схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гр |
| а собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</ |
| Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога са |
| ачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њему |
| шке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили. |
| нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љут |
| си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још |
| избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у тв |
| њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у и |
| а смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта |
| м, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је у |
| шити све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јес |
| та могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговор |
| између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и |
| с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, прок |
| стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љу |
| >Ој давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби су |
| устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и ск |
| есну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитко |
| <l>„Сећаш ли се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quo |
| не сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Он |
| ичекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи п |
| <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја |
| у, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао |
| за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија |
| n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је има |
| пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, |
| ве.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; ф |
| и ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote |
| чевић-</l> </quote> <quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме |
| су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти в |
| p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — човек ком си ти |
| говори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> <p>После ухват |
| , тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, |
| огу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи к |
| видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, п |
| ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамниц |
| ада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међ |
| то је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи |
| ена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам те |
| еца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради к |
| тела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умо |
| чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S |
| е, колико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укр |
| “</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио б |
| днога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> |
| а говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер |
| аџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми прода |
| мо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Је |
| није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака. |
| уке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити још |
| .“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму |
| не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га остави |
| ет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, који је уз ње |
| ив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује |
| е од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ в |
| о добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да |
| не ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад н |
| ена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане в |
| инио просјаком и скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си |
| великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о зл |
| а познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? зап |
| овораше млађи тешећи старијега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то |
| ила јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао |
| ока, којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај погле |
| све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, дец |
| Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{ |
| ршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја т |
| ћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{ |
| о чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, |
| ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p> |
| </p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз |
| .</p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си пострадао — повикаше неколицина њих из круга — та и |
| и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом |
| роговори: „Је ли то послушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу |
| огох ништа!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио |
| ћи, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно |
| ћно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да с |
| и, не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несре |
| {S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам |
| за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој |
| етре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ |
| ведао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</p> < |
| а њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече ма |
| који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица |
| зати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој |
| , што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо ч |
| шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овд |
| љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја |
| лост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим |
| од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачув |
| је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теб |
| ме странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је х |
| из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, |
| срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак забо |
| > <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им |
| учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, пр |
| , сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три |
| и тај млади странац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; |
| се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на |
| ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближу |
| и отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, к |
| може прегледати, по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја н |
| па после кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народ |
| и!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p |
| света.{S} Господине! — викне после још силније окренувши се к младом човеку — овако више не го |
| а, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један п |
| шу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове ишт |
| ачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућам |
| После оваког договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње п |
| вало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p |
| рипев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до он |
| екавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим б |
| е за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново узаври, и он с најве |
| ке су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанк |
| престрашише, али не ради себе него ради силнога народа, који се из целе околине овамо слегао би |
| ети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око |
| за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разруш |
| ајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, к |
| шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учин |
| омаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом |
| оја пред њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — |
| срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше |
| ј игри може једно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина тр |
| оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> < |
| е рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је в |
| ва љуба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па м |
| та се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: |
| јаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад с |
| ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да |
| коме све своје добро својој новорођеној синовици поклања.</p> <p>„У томе Смиља се опорави толик |
| ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желе |
| шчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{ |
| ака; одмах посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полети |
| C5"> <head>V.{S} УДАР</head> <quote> <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quot |
| ме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} Поручује |
| мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће |
| је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири своје руке, још један часак — и на његова |
| ао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста |
| ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс |
| несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила |
| же тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бог |
| <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и |
| ече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не би |
| би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Г |
| еби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“ |
| никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плака |
| !{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се хран |
| ам морао хватати себи пријатељство, — а сиромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и в |
| необично чуство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необичније |
| распрода.</p> <p>Па после пригрли себи сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега ј |
| ио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде |
| убе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју ос |
| нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, |
| Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и нез |
| после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене му |
| е, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од ка |
| човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и ви |
| ко благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар |
| ео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста било и о |
| кукавном снахом.</p> <pb n="31" /> <p>„Сирота Анђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S |
| ола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на па |
| к.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опр |
| оворити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапа |
| ли, пише, ради кад треба што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад н |
| дојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„ |
| било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, |
| е прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и п |
| ико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог |
| цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, ка |
| однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој нешто |
| благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој |
| терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето |
| Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудим |
| /p> <p>Његова удовица остаде у највећој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом није могла зах |
| да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој отац, који се научио <pb n= |
| . видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим |
| на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да побе |
| а мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у с |
| и потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је т |
| од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то |
| који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори |
| аје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јој кола и два к |
| оваца моћи нешто радости створити мојој сиротној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускр |
| .{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући? |
| беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не споми |
| скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао у |
| знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамач |
| r" xml:id="SRP18520_C12"> <head>XII.{S} СИРОЧЕ</head> <quote> <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l |
| и учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, |
| ; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погине |
| , прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам с |
| павице; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више в |
| ито плаветном свилом.</p> <p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова сву |
| осито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова |
| , која се поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и п |
| да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу д |
| .</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си пресе |
| рије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојкиње. |
| а била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> <p>„ |
| е поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред бо |
| е мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те |
| с би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милост |
| о, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гости |
| к више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак поднос |
| ти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико год |
| а бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шес |
| вце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш п |
| е његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господ |
| ошаљем свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака момак |
| ештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свештеник очита молитву |
| з далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, |
| b n="146" /> сам се у простачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад |
| ају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до |
| че, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, који су обично вечером по |
| до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и < |
| и!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на |
| ече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који |
| евојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а уд |
| {S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећем очајању викнувши:</p> <p> |
| ок није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољ |
| изу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред какву свет |
| о доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи своје руке, као човек кад се пред светињом моли, |
| овиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Мл |
| еба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком |
| часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувш |
| ета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ј |
| ем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим ж |
| ако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама молећи Младена, који беше изван себе |
| од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</p> <p>Овај |
| тав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађ |
| леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умре |
| ом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њ |
| као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Мл |
| де.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо |
| срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни де |
| па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се ст |
| Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мор |
| чета, где се припека африканског сунца скоро сносити не може, где се становници по сата не мог |
| на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва о |
| бе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па |
| једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо н |
| нутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па онда теш |
| вио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе један мла |
| е видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранил |
| смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца |
| своје кћери са уљудним, пријатељским и скоро поверителним разговором са Младеном, шта више доп |
| иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом насла |
| а изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} |
| није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини п |
| — одговори Младен — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, |
| великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У |
| леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати з |
| могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена д |
| њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, |
| ла и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. |
| да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, ка |
| аволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чо |
| а!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително проговори: „Траж |
| во што ће њих погубити; они нису никоме скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су |
| Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом |
| де ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце бол |
| препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за сра |
| осподо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно беху одеве |
| и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко |
| е главу.“</p> <p>Младен устане на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> |
| а клекне на колена поред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узм |
| ва човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После устан |
| је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече |
| е увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је први |
| а Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> |
| едне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им при |
| једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати своју п |
| .{S} Видите: прекјуче су ови несрећници скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и |
| с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђ |
| жност међу онима, који се могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> |
| могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу собом новце, и сахранише младога свештеник |
| нке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни |
| олеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чуда |
| ети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и сво |
| е у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко |
| у...{S} Ево овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвори српскога народа.{S} Ту се |
| ед свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике п |
| ати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, |
| ових речи са највећим задовољством поче скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло н |
| ру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје нар |
| тир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Скупо, скупо.“</p> <p>Ну после прилично дугог размишљавања као |
| <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Скупо, скупо.“</p> <p>Ну после прилично дугог размишљав |
| ди, који различно беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје. |
| љен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних |
| е године.{S} Српски народ у карловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим |
| .</p> <p>Света глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type="chapter" x |
| бром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско |
| ..{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бр |
| могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учиниш |
| убље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и |
| свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању из |
| вима?“</p> <p>Младену бледо лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мо |
| ове се приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале |
| ве ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он |
| да пође — посрне, после надвлада своју слабост па поуздано корачајући остави собу.</p> <p>Кад |
| <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет о |
| ао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да |
| ети,... јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“ |
| рате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p>После |
| мбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упозн |
| рпски Јерусалим, — у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се роди |
| ји гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али коли |
| ек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} |
| к минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље д |
| је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вра |
| реба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклет |
| лепе и поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и писа |
| пуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, куме?“</p> <pb n="27 |
| као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</p> |
| >„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољ |
| рби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се |
| о не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Ј |
| {S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S |
| ни једну радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане та |
| него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио ни |
| ађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У |
| се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад човек као капља; ноге су му б |
| ; напред, мало напред — нагази на мокру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне |
| е имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пружа.</p> <p>Једно после подне |
| е га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милине; он је Ружу |
| , јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p>Млађи се |
| то, мој рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али |
| песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Млад |
| одигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као какво плаво |
| ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у н |
| а народа, који се из целе околине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађ |
| своју малу леву руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се |
| бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али до |
| .“</p> <p>Господину том крв се у образе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</p> <p>„Мо |
| первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред и |
| ти.{S} Њему се представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак? |
| е у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> < |
| шћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Божје молећи се, наличила је |
| ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон В |
| своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћ |
| бесан перваз, који обвија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{ |
| ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Ивано |
| е види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да н |
| оведајте господине.“</p> <p>„Је ли нама слободно пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пош |
| н мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од |
| власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ повикаше св |
| ници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на о |
| <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори вр |
| ла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које п |
| раничара, подоста С. Томашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и ог |
| те душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу |
| >Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог |
| е други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то зак |
| осле из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <milestone unit="subSect |
| каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</ |
| а: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се пом |
| .“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му пр |
| ји нам је помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по |
| онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> <quote> |
| екао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихватише се своје праведне |
| аори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су |
| ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили |
| ијатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламе |
| <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> |
| ставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадн |
| вори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче |
| била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да |
| , па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје |
| не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ прод |
| је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија о |
| ме; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> |
| ра.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; о |
| на ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обож |
| има.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто тал |
| м; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је |
| тању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад |
| . Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше |
| цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још јед |
| . — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени |
| рани, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи про |
| е — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на осв |
| пазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче:</p> <p>„Овамо |
| нио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на асталу пр |
| аше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.< |
| се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Зад |
| ј свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету, и тако зна |
| и се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истин |
| бом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p |
| сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носи |
| , тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Млад |
| адбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно |
| и лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо |
| S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по |
| ађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, |
| ме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кућ |
| срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретном једном дивану од плаветног с |
| обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови |
| е легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша |
| е, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</p> <p>Пењ |
| та после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> |
| вога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од б |
| твоје страдање; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти ср |
| да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењу говорила је овако: |
| а сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је |
| аши стари своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су |
| „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је б |
| ико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на лем |
| м могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љут |
| своју исповест, после је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће. |
| ад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако |
| самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби |
| и смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио |
| ђу највећим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и о |
| сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се п |
| лио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из с |
| земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе до д |
| </p> <p>„Једну собу, господине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљи |
| више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред њега истрчало беше, п |
| смо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S} Мени се чини ти |
| ну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш ко |
| </p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред в |
| је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подле |
| речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека глед |
| <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и п |
| мљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, а |
| био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је |
| душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у веч |
| срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој на |
| рема њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Млад |
| лепим високим челом, ватреним погледом, смеђом косом, плавим дугачким брковима, стаде пред суди |
| ам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, |
| много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили |
| b n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <qu |
| кад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица. |
| ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви |
| ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви с |
| пао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога |
| ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> |
| азда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тог |
| војом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до тр |
| и 50 батина као упорног човека, који се смео противити власти и оружје у кући држати, што није |
| ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов дру |
| га ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име |
| на издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, а мог |
| ја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим |
| ђењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наруч |
| један,— продере се на мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он од |
| ремена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда |
| је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му око у |
| е.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тих |
| у лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео па |
| ло од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је теби муш |
| о; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учин |
| ан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео |
| и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је так |
| ега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом би |
| нитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и кон |
| пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бад |
| емила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве |
| о љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео |
| само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја |
| акаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало хамбуљ |
| амо се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мисли |
| је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла |
| е код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо |
| не, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита |
| ођеној синовици поклања.</p> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; |
| нити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на све |
| сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу в |
| за њеним леђима.</p> <pb n="184" /> <p>„Смиља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато |
| !“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру |
| p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика себе никоме неће обвезати, |
| би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си |
| .{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ј |
| дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она ј |
| , али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу |
| ако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>Пос |
| у за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.< |
| и бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се разведри, очи јој севну |
| бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе |
| пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — |
| чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је м |
| а и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад |
| ако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби |
| а.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје бла |
| е мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с њенима меднима ус |
| и.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мно |
| и око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</ |
| вом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> <p>„Смиљано, чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — т |
| .{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер кад год се виде |
| лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> |
| о код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом |
| авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже са |
| док, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опе |
| ко је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју д |
| Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне с |
| ине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити |
| дина, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно |
| се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мог |
| а, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати |
| адао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем мо |
| едити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да |
| ио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси до |
| собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ |
| им; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то |
| о што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам ј |
| сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо ш |
| ала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу |
| мене право љуби.</p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у |
| ља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бе |
| Смиљани, па јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, |
| фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би та |
| свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{ |
| и на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже посл |
| те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој та |
| .{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Го |
| дна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као |
| оси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. |
| тој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p |
| ш није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може |
| и, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет годин |
| онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срц |
| м да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — |
| тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и примио |
| с је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је гл |
| еш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти |
| дену, бејаше обвезателство у најстрожем смислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејах |
| добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој и |
| ку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и сачува |
| „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много |
| ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп |
| другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та о |
| ним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бе |
| лу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да с |
| наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за мно |
| ли отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господи |
| >„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је |
| дин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се |
| одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш б |
| едри, очи јој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, |
| ут после <pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и |
| он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ |
| уком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, |
| и јер ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и в |
| или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим |
| /p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времен |
| >„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш |
| догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врат |
| то то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца састали, да с |
| даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога бра |
| им кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од |
| иковаше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо мор |
| зли, и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало се |
| , пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао |
| осле, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то |
| мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху |
| ивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у |
| ио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио на |
| ња Бачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову к |
| иротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данк |
| старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нар |
| аме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше овде свршили!“</p> <p>Петар погледи свога друг |
| едно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не |
| оба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, |
| арио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, |
| сели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо пр |
| не од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија деца, па он не би |
| таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачуј |
| чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми |
| ли после уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чин |
| које сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро |
| p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостион |
| оже човек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она н |
| Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; |
| лили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је |
| моје читатељке опоменуће се о оном, што смо у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о |
| суде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут |
| е тако лако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом допле |
| вцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово ниса |
| тири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад |
| ашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то са |
| чинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још том |
| његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао |
| и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ј |
| , јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Господину то |
| овеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим |
| тао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момц |
| о га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од |
| му то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p> </div> |
| /p> <p>„Млад, стар, — одговори Младен — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја |
| — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!. |
| е видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван с |
| јицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.< |
| Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и четир |
| ана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као ш |
| у је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје д |
| овину света тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју с |
| ао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на све |
| ужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>М |
| и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се саста |
| о.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешати почел |
| молила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти |
| <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпел |
| сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на својима |
| ад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да |
| разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао |
| } Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се |
| ајвећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?.. |
| бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на |
| ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко |
| ећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> < |
| — смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520 |
| Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух |
| и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где с |
| стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и д |
| проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанче |
| се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут |
| Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече |
| је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свет |
| м поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И |
| драга; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} |
| едњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се |
| ио, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> < |
| а; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама |
| подине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог |
| роба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити још врл |
| оћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> |
| ете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу |
| аглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас |
| ="74" /> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја |
| ојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, та |
| ова само за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубо |
| на ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учи |
| чанство које овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару и |
| ругог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, постојанству и јогунству што ч |
| ив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још |
| укама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харамија, пом |
| сплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:lang="hu">Illancs Pista</fo |
| руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из којег |
| подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла |
| Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} |
| ако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од мно |
| курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи |
| о моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после о |
| има носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота н |
| сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио |
| си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти уп |
| p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле уз |
| рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода моја мати; — го |
| ао што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <pb n="31" /> <p>„Сирота Анђа, њено срце ни |
| ом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио |
| а, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у св |
| у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодн |
| емци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако |
| ба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стаз |
| као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зи |
| изгуби испред својих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски човек |
| прелази се преко страховите вековечитим снегом покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> |
| ак, путовође морадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљ |
| о довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> < |
| опчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мр |
| остионици, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само ј |
| е очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> ви |
| а!</p> <p>Ах, овде се разбише наши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут побиј |
| је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом |
| ека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и |
| та, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаш |
| оје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> < |
| ркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је код сво |
| ајвећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храбри |
| екоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати |
| мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и ј |
| добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дира |
| где се припека африканског сунца скоро сносити не може, где се становници по сата не могу упус |
| тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трај |
| /p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као какво плавокосо анђ |
| само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестиц |
| н беше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, |
| глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јо |
| лач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слат |
| и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господин Младен, наш кућевни |
| осле тога поћути мало, на после тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу и |
| то је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари ударише с великом с |
| те овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња тамница.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су |
| ђу неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним швајцарским прост |
| етна, красно и укусно намештена спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти |
| ндилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оде |
| та а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копиј |
| стране, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа |
| е са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тог |
| зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа кој |
| а кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше |
| о своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зач |
| ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да в |
| , ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њих |
| у налична обичним швајцарским простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамови |
| оме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвори српскога народа.{S} |
| ко је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, да имају |
| на, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> |
| љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог л |
| ш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети |
| .“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико часова |
| кључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни вра |
| а стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветном свилом.</p> |
| с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ д |
| отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоск |
| на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} В |
| слетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече |
| богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје ч |
| 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> |
| својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се |
| ри Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога |
| ше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 25 |
| а двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се ул |
| хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње не |
| обу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве с |
| ружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу |
| дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</ |
| ли, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ход |
| з силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, |
| не тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани за цар |
| еђашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="5 |
| ео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле |
| и треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљ |
| .</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме |
| <pb n="48" /> <p>Младен сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се |
| не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте ди |
| уга безделства починио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозо |
| сти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је стр |
| После ових речи повуче Младена оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Млад |
| мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} |
| а да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отв |
| лу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Ка |
| бадве свеће се угасе, нешто потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p |
| орваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и дре |
| >Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљ |
| неко време настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је ни |
| еке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, |
| овека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који |
| ји је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отвора |
| пио од великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поноси |
| о корачајући остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок узди |
| ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта реко |
| ам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу. |
| а.{S} Она сва претрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и ст |
| е, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху |
| ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ |
| био, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S |
| ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љуб |
| дила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, мо |
| оби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи предавш |
| лост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, |
| има су ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи до |
| шао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, |
| му, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајишу брит |
| света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртн |
| ивоту.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи поди |
| у у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он та |
| не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће х |
| у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, други батину, трећи право оружје; к |
| о моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што с |
| дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забун |
| ађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, који на крову по |
| о окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је некада било идол ње |
| мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горе |
| ом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку сед |
| е повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију с |
| ешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он теб |
| ти.{S} Сењаци се договоре, скупише међу собом новце, и сахранише младога свештеника и беднога о |
| у зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не рекавш |
| ош и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казив |
| ђосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим чове |
| несрећници скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су |
| ..{S} После оваког договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиро |
| исати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе разговор:</p> <p |
| у слабост па поуздано корачајући остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соб |
| ам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — врисне |
| бини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} С |
| p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору |
| уо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш, људи |
| лас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свештеник витк |
| <p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху |
| ладен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерко |
| ој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе сво |
| о, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем |
| Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно бе |
| 0" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У |
| рити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мисл |
| слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу |
| ренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секир |
| е с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче |
| меним и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да му је неуг |
| ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа о |
| пијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кра |
| исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време ј |
| после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга |
| ог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивш |
| творише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Он |
| главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дук |
| амина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да ва |
| а са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па |
| да своје путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, господине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је вољ |
| p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседа |
| ну, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то |
| е наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука |
| а попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила... |
| о да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан на |
| мо да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја |
| са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су с |
| и си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш |
| телу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак |
| приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, |
| о дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за с |
| о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, |
| то зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то и |
| > <p>Спретна, красно и укусно намештена спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе |
| атном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом но |
| е знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло ј |
| сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> |
| ђу њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право би |
| тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p>По |
| лини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен од чуда и |
| и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> < |
| рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек |
| нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет |
| и увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — |
| вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“< |
| који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опа |
| е благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невес |
| он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p |
| ="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској |
| пођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, што је она |
| купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p |
| икоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна |
| ан пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу по |
| м: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то |
| нем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вер |
| ворила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачув |
| милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p |
| ати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су |
| ве царске земље нама подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар л |
| p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, он |
| </p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од са |
| жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с њеним |
| драво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, и чудновата хладнокрвност у његовом младом |
| ствено лепо појетично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изражај <p |
| ате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио за моје срце као што |
| ило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија. |
| </p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господ |
| , — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, |
| примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињ |
| у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна суза; т |
| нца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратима?“</p> <p>„Младен.“</p> <p>„Млад |
| ца сладе и због које после детинство са споменом остане тако драго. — У најтежима мојима болест |
| адина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и |
| , баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек штре |
| де са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла |
| свете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е није него још штог |
| јатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио |
| ла била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што м |
| а туга младог поштарчета које путује па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и ми |
| б... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изгов |
| е, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми |
| <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а |
| ивела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога да |
| па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он |
| езу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне поплаветне, он је изгл |
| м.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плахови |
| в се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извад |
| мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и узд |
| ко патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, так |
| и отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Господине! — викне после још |
| , над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа |
| > <l>Ах, она мене љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно намештена спаваћа соба стоји п |
| у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретном једном дивану од плаветног свиленог предива са |
| ј, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице |
| е се пролази пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај |
| у — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам |
| чи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца.</p> <p>И |
| неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, ко |
| а није могла издржати овај поглед, него спусти своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, |
| о то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — |
| ита молитву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у гробове, свештеник, бацивши |
| свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, срамота!“< |
| о од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, срамота!“</p> <pb n="141" /> <p>„Ја морам подносити.{S} |
| ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, срамота!“</p> <pb n="141" /> <p>„Ја морам подн |
| као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толико зас |
| дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — рек |
| му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, т |
| ох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке |
| .{S} БОРЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p> |
| ом месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за к |
| аш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако гото |
| /p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе |
| па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је ме |
| ли то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, ка |
| г оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су с |
| књигоношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати |
| екаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, п |
| познати припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите |
| S} Све што човек јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А какв |
| аре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.< |
| ству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је мог |
| ма; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихватише се своје прав |
| к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p |
| а ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да |
| ашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, остави |
| отичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одв |
| у од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду |
| ривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц у Ср |
| нам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било п |
| ј најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шт |
| ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> <gap unit="TOC" /> <gap u |
| шку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског |
| е, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, |
| рода.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стеш |
| донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама пол |
| одговори овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти |
| , већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p>Председник |
| /l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quo |
| лети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и поко |
| 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и има к |
| Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусал |
| наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече онај, који |
| ..{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и |
| иње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</ |
| <l>Развија се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да |
| чила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Србина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестр |
| <pb n="37" /> <quote> <l>Устај, устај, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте |
| ска песма:</p> <quote> <l>Устај, устај, Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quot |
| миру прошао; проклетници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу |
| ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p |
| су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није про |
| ом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га си |
| еђу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџа |
| ко пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло ору |
| да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </ |
| >Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га |
| ан прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стр |
| а две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кан |
| дну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати.</p> <p>„Дваде |
| кажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од |
| е ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; |
| а њему су љути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усири |
| ашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепа |
| ара извади један мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај |
| ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од |
| гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова |
| е стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, с |
| ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и раст |
| > <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи оно |
| авих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо |
| о тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и о |
| се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место одговора тек ману гл |
| е ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се родила |
| , а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачко |
| е слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су се око њега у круг бил |
| ћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, |
| p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клеч |
| био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино |
| вачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ве |
| и главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, |
| ан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се |
| , где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му п |
| амо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али не |
| писа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми з |
| </p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао |
| п у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет |
| врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, |
| и био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војн |
| ри ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он |
| рекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче:</ |
| а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, д |
| тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може |
| уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После тога |
| вге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, о |
| има?“</p> <p>„Младен.“</p> <p>„Младене, срећан ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа м |
| у земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиро |
| владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који |
| кон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће |
| и Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако мог |
| ote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу ми |
| p> <p>„Младене, срећан ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И пос |
| а....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, к |
| се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Гранич |
| о да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“ |
| муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојо |
| младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. |
| {S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће н |
| то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са н |
| на и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним човеком.“</p> <p>Хартија она, коју |
| „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким |
| сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви |
| не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се показивал |
| војега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода моја мати; — господин Павле је |
| е било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у |
| </p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n |
| , очи јој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Пет |
| акве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још в |
| Стеване, Стеване, колико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени |
| ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, шт |
| легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула |
| „Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као |
| рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов |
| провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit="s |
| 5" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно д |
| чне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Б |
| одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу наве |
| и једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> |
| се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „вар |
| с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1852 |
| изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, погрешка се ла |
| чинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће |
| налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обран |
| абуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" / |
| !“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио о |
| та ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати |
| е; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од да |
| не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако д |
| бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и |
| и шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на |
| и и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако |
| te> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај |
| t> <front> <div type="titlepage"> <p>10 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИ |
| било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, постојанству и јогун |
| ад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; ја |
| се могла лепо чути и разумети пламенита српска песма:</p> <quote> <l>Устај, устај, Србине,</l> |
| мља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог к |
| <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да ни |
| сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је би |
| ом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између |
| срушио српско господарство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојан |
| ради постојанства, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се |
| нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| „С. Томашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p |
| <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скупштини изрекао беше своје |
| рбина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се родила наша слава, од куд |
| о лице због несреће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал |
| >С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао би |
| </p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто пострадао; ови су много криви то |
| ју земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај |
| како су Божји отпадници љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после д |
| , према тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који ш |
| p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њихову рук |
| е беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ртије нешто маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" / |
| е своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од как |
| , као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час |
| сно напрезање Маџара одговори праведним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лице |
| <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p |
| своје браће, који носе оружје на обрану српских народних права и на обрану цара свога.</p> <p>М |
| че као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари проле |
| лоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Ј |
| ушаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, вера моја!{S} |
| и!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јес |
| ио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа р |
| > <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако м |
| дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, па после кратког вр |
| опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, |
| Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслоге и кавге, која у њему замета |
| е лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, и |
| кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене беху |
| ји љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем старом митрополиту, да га моле не |
| х народних људи подигао се светој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда овај други за |
| ог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како |
| њим собама скупљају се најцрњи злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Срби |
| оје испунио према другоме своме идолу — српском народу, проливши крв за њега из осам тешких ран |
| олости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мени тако и |
| ком народу?...{S} Ви хоћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислил |
| „Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али има |
| тва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да |
| си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала теби!“</p> <p>„Српском н |
| ји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који би драговољно били оружје ди |
| м народу!{S} Боже, хвала теби!“</p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да помажете српском нар |
| е сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собама ску |
| !{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n= |
| док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који би драговољн |
| ећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их сп |
| како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху |
| рство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, вера мо |
| еме.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном џб |
| могао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — < |
| песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао |
| не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, з |
| >И отвори предубоку </l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l>Од кад с тобом се опрости’,</l> <l>Одр |
| p>Младен подигне десну руку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала Бог |
| ињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али |
| глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе |
| „Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови |
| облије, рукама својима стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} С |
| брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обуз |
| о није проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и |
| и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, |
| своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са с |
| песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, |
| и је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p |
| од нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ в |
| , који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег |
| .{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне |
| и ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра доврш |
| вога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери м |
| о сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене прос |
| а се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p |
| асте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не з |
| ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво. |
| ће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати |
| о дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>Н |
| цело то време се није могао разабрати, срце његово остаде код Руже.</p> <p>„Господине Младене, |
| ке!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти |
| е на отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај |
| јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем |
| ах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново узаври, и он |
| ије проговорио: његово је <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу |
| алила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рука |
| це, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> |
| је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљ |
| тен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да |
| мути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — које |
| ко мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи ме |
| оследња његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p |
| ло продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и |
| о сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ј |
| , па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — е, |
| сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове по |
| суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си мно |
| а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути. |
| рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Види |
| рдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.< |
| да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му |
| ља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} |
| е сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена |
| е паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове |
| цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити. |
| аку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, |
| душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто |
| > <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло |
| че које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и |
| , она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се свак |
| ет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло |
| ли рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све |
| омен прошлости тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гв |
| ад љубавно није погледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени п |
| сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После |
| Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; |
| <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај |
| сао у својима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од т |
| бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једн |
| ено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Ко |
| непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он с |
| па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом ку |
| е, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на |
| е он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> |
| лушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од |
| оче, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну |
| ве нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њ |
| сле месец дана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове л |
| та и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха |
| /p> <pb n="31" /> <p>„Сирота Анђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба |
| l:id="SRP18520_C2"> <head>II.{S} РАЊЕНО СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, |
| енско само себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга с |
| нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, постојанство и |
| како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће |
| пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао |
| ко је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, |
| се опоменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, ј |
| уби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустав |
| знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада |
| еших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено |
| b n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; |
| се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седн |
| тио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им је тако болним глас |
| ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом про |
| и себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам пре |
| ећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} |
| и.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, кој |
| ко тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога, који заиста |
| е може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо |
| ораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето при |
| рсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога, који заиста несрећан се чињаше.</p> <p>Мла |
| ом руменилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већ |
| и смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p> |
| одигне је и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи рук |
| и, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бач |
| елесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу прими |
| те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држал |
| његове народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео сада |
| пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће |
| Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, и |
| .{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У одел |
| ао; проклетници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе |
| реко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игра |
| А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без |
| аџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго |
| ну, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала нај |
| а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од там |
| и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у његовој ку |
| оји знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сва |
| теку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" / |
| уге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожава |
| тано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо у свет међу |
| S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; |
| плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају ж |
| ј говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, |
| жбу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођ |
| и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, |
| ни драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љуб |
| господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог човека, ком, је притрч |
| а пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Та |
| акше сносити сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо бо |
| цу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно |
| ио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и к |
| од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео |
| p> <p>Ништа!{S} Ништа!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и |
| појку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p> </div> <pb n |
| дост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И |
| му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега |
| е ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна би |
| Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другоја |
| очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рај |
| е очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају |
| у друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која |
| ла као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије има у |
| и му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал |
| тељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, д |
| је куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, |
| господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се |
| д њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше се |
| авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало вре |
| спавати сви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</ |
| ићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку м |
| у децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му с |
| као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах |
| ан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше |
| спусти своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нов |
| смеђом косом, плавим дугачким брковима, стаде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p |
| жу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости прогов |
| едан мах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p |
| ле ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вин |
| у те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђо |
| асак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо проговори:</p> <p> |
| човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви та |
| , те тако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која после 58 сати бор |
| човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор |
| и неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави.</p> <p>Суботица |
| <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде |
| /p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и |
| траха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова |
| > <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа пост |
| лану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна поштанска коња.</ |
| е се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу неће |
| покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; путници осим себе и својих коња ништа друго не |
| адасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по којима |
| ој хартији на коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И та |
| крене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога |
| е свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S |
| не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадр |
| ad>XII.{S} ИСПОВЕСТ</head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Ива |
| hazaáruló</foreign>.“</p> <p>Младен је стајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице м |
| плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах |
| им очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Пе |
| своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну: |
| м је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске стране уђ |
| раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику кој |
| страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уз |
| е на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</p> <p>„Шибај, терај |
| шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни |
| својима местима у највећој ватри тврдо стајаху као каменито стење одбијајући непријатеља од ша |
| Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика о |
| Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван који |
| ори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свештеник витког стаса; црна и пуна |
| ишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом |
| дати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га милов |
| о удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред њим празна беху.</p> |
| pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио пос |
| вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> |
| војом дружином.“</p> <p>После ових речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одгово |
| > <p>У томе механџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — овај узме с |
| и своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је |
| аша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па |
| ој био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе |
| као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} |
| запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Босн |
| бни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски ј |
| имити..."</p> <pb n="190" /> <p>Стражар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„ |
| ет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.< |
| ....нигде кута</l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тр |
| ког сунца скоро сносити не може, где се становници по сата не могу упустити без доста повеликог |
| о умотано и расплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, ре |
| едан свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свештеник очита м |
| Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка |
| бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи |
| равити, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која после 58 са |
| оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па после пригрли себи сир |
| </p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која м |
| <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај |
| а, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{S} На |
| жете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — одговори Младен — смрт не бира; онога скоси, ко |
| ојој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам |
| м мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала |
| у за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са речима, које је једва кроз пла |
| бећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван |
| доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог у |
| среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека |
| ушу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала |
| да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме п |
| е ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несре |
| , не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подиг |
| јајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни т |
| е нам се родио красни данак, ускрс наше старе самосталности — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нем |
| /p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разговор повео о |
| е прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога |
| господине, на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им уси |
| p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски сережан — али ће лудо погинути; ови див |
| дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће |
| S} Ништа!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу ко |
| а и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили па |
| е плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} |
| уздишеш? — продужи млађи прекоравајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како т |
| сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта уздишеш? — продужи млађи прекорав |
| дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јау |
| су толико криви, колико су криви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, |
| , мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је једва с |
| еликим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа б |
| <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама |
| е све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, своје лице покрије обадве |
| екао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао |
| приповетке, јуначка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у с |
| ине дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог |
| моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — одла’нуће |
| >„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“< |
| сад светој глави српског народа, нашем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му |
| у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао у |
| један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од |
| </p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с |
| лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед о |
| једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посл |
| он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим и |
| њим стајаше један млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и |
| сами Сремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију |
| ња, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с њенима меднима устима; пољуб |
| се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак |
| лади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напред |
| ше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — |
| ро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је |
| имо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како оп |
| <pb n="30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све б |
| ародност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога сл |
| ега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, господине?“ запита слушче.< |
| и одважно прихватише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за |
| је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењ |
| очне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ствари писао у својима иконама; човеку се стисне срце у |
| ух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, и чудновата хладнокрвност у |
| договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“</p> <p>После ових речи ухвати Младена з |
| ен, и задржавао се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чувствовању никад |
| p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њен |
| то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може назвати својим што |
| од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које није томе криво што сам ја згрешила. — П |
| p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме |
| рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, |
| и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаш |
| кох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинству <pb n="178" /> мом |
| творе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепотицама |
| ездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Вој |
| ; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за |
| — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сиротној породици, — колача и шарених ја |
| су тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима морали оградити против њих?“</p> <p>„Ј |
| свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњ |
| ако то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошит |
| је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет |
| ушу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ва |
| ти да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте код |
| ћу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви куп |
| ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господин |
| <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила |
| д куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду |
| че му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ нат |
| ао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако з |
| p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је |
| у Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица ист |
| , као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била х |
| вима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</ |
| Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бо |
| , а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер |
| с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ о |
| хну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресу |
| в имали секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја |
| тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није |
| сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступивши. |
| кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то н |
| е на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога? |
| или кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаш |
| . Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прек |
| е да помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>О |
| b n="154" /> <p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи њ |
| имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p>После тога Стеван проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у С |
| ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби бо |
| b n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад |
| арловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и |
| ркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</ |
| за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, |
| аше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немилостивији него Петар приђе |
| раг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас |
| и можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још |
| и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, н |
| „Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да |
| падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
| ихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто |
| Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене в |
| од њега пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Д |
| моја, душо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окам |
| нио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али после уздишући проговори:< |
| е то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било сла |
| /p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му з |
| учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опр |
| ?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али после узд |
| хвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у п |
| , моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен |
| а за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од мене срећнији!{S} Ти |
| данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од |
| иправљасмо, господин Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, гос |
| загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да |
| ља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Б |
| /p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безде |
| е чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи чекајући од њега |
| бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретном |
| /p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио |
| у змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан |
| полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га |
| јвећој ватри тврдо стајаху као каменито стење одбијајући непријатеља од шанчева.{S} Кад нам неп |
| аласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку |
| — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, |
| ка побудио — упути се по чистим каменим степенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуц |
| >У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му |
| свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић виде |
| кне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше б |
| ива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни официри, за којим |
| и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим саветом и својом науком с |
| Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу сво |
| у мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, из ових је соба |
| сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо |
| 2" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори после мало ћутања Петар. — Ја не |
| у се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљуби |
| настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше |
| дговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја |
| овој кући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дет |
| пша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с |
| га поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене |
| ти?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је |
| елно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми прода |
| ко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад |
| одине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог човека, ком, је притрчао би |
| ушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. То |
| им по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како да спом |
| натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од |
| ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</ |
| ?“</p> <p>Младен обадвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глав |
| зубима, грчевито обадвема својим рукама стисне свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умр |
| во се лице крвљу облије, рукама својима стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Он |
| уби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, |
| вари писао у својима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи ко |
| јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непр |
| слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш з |
| савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како н |
| ио срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је |
| па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако |
| S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби. |
| еленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме |
| , кроз која се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други |
| ак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у |
| красно и укусно намештена спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти мест |
| годбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици |
| га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се |
| а која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</p> <p>О |
| емарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изре |
| ао!“</p> <p>„„Како то? на обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ |
| овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај кр |
| кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало |
| веку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од п |
| та било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и |
| њују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим го |
| , који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама.</p> <p> |
| ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја |
| и узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n="13" / |
| им мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пружи м |
| тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа простака за |
| Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lang="fr">fauteuil</ |
| аноша, који хтеде опет устати, пригњечи столици: „Мир, кад ти рекох; седи на своме месту.“</p> |
| ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склоп |
| носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јак |
| } Седам хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвезателству стоји |
| се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима, јер џеба |
| блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла |
| гао чути ове речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох |
| и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути |
| ио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и т |
| ви га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помисли |
| им мислима страва му срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натер |
| највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином. |
| on" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не |
| дар беше својим саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши |
| рети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдање; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти |
| </p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им је тако болним гласом пр |
| олнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. |
| сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас о |
| уша бољи су чувари него ма каква строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вереси |
| ите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>И |
| ате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на кој |
| да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће |
| оже видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њим |
| рити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госпођ |
| , — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Ч |
| тео братимити..."</p> <pb n="190" /> <p>Стражар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:< |
| 0 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> |
| најбоље хавана регалија цигаре.“</p> <p>Стражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новц |
| са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</ |
| у.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С |
| сениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, већ |
| ријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и преко |
| е сеђаше у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико часова.</p> <p>„Запо |
| више нас овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да на |
| за зид широка постеља, која је са свију страна покривена плаветним завесама, као каквим небом, |
| </p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> < |
| је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> < |
| па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="63" |
| их.</p> <pb n="61" /> <p>„Али тај млади странац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом влад |
| азио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су прави пут |
| ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног ко |
| оја на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на св |
| дине дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> < |
| д ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихо |
| е већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам |
| с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола с |
| Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се насмеје.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцну |
| "35" /> <p>„Право, право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим конст |
| је увек свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разг |
| доше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на врбаш |
| а иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти |
| ано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекој |
| а.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> |
| к се несрећници ти у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу |
| поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страш |
| лао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="20" /> добро, по села је ос |
| ј нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропа |
| ола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраж |
| „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са свију страна |
| једну четврт сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за узду дв |
| се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засви |
| ка горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за ј |
| н је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се |
| е сентименталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве пут |
| есном песницом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет |
| ује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и за |
| лост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј в |
| едива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици |
| ора свитала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.< |
| то, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од |
| па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{ |
| једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у два |
| ти, која отпушта своје чедо у свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на |
| е казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело се |
| ну руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам заф |
| n="8" /> се после посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше |
| ад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, |
| ино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу |
| е на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетен |
| “ викне.{S} После се окрене с. томашкој страни, уздахне, па после опет тужно попева:</p> <pb n= |
| трашно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без |
| ди јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, кој |
| оде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му с |
| ице крвљу облије, рукама својима стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене |
| те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, кој |
| е на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти |
| господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Је |
| завиривајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћута |
| из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била |
| губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, ко |
| рече младић, и прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко |
| > <p>Млади људи погледаше један другог, странца облије црвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице |
| или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни к |
| огу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем св |
| p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, — ал’ он са свим хлад |
| војницима, кад се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи т |
| то ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег |
| еко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као |
| и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је |
| т и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештава |
| ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви |
| људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим саветом и |
| њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="2 |
| овикивати.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један у |
| рби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, |
| /p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рука |
| у, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док с |
| азрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се |
| ници у колима дрктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати |
| ас страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечин |
| оје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — |
| жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господин |
| иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје |
| ма ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на |
| бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе |
| тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника за |
| у и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима морали |
| из Швајцарске Милану, прелази се преко страховите вековечитим снегом покривене горе, која се С |
| јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, |
| ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге |
| воје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p>На |
| релазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напати |
| а, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која се поносит |
| он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Ли |
| се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се |
| е погледа око себе сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, |
| а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, а |
| е смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам |
| ме, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, ј |
| ега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од со |
| еломе своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен поглед постане презрителан |
| атегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ствари писао у својима иконама; човеку се стисн |
| убока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су се напињале и диз |
| рсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његов |
| и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за своју лакомисленост.{S} Међу највећим |
| ти.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у |
| рећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од зл |
| адвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="110" /> |
| а беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и |
| ико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбар |
| раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих пет |
| >Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p> </div> <pb n="47" /> <div |
| ду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му план |
| бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, своје лице покрије обадвема рукама, после то |
| анску пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од |
| у после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у шко |
| ве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту |
| {S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси |
| , и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе ветар уд |
| е судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.< |
| утовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве |
| о другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је нова |
| добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју |
| маш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи с |
| о матер познавала, у целоме моме животу строго држала, како ме никад љубавно није погледала, ме |
| а се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико ј |
| и погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, прокле |
| к уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећ |
| зе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:</p> <p |
| бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа и |
| у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који бесне |
| а зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и же |
| замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни ј |
| ло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека |
| рња тамница.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под г |
| 9" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за о |
| им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да |
| из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И пос |
| остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели |
| ладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им ика |
| који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти |
| ди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из ј |
| ше; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, к |
| а се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура изба |
| а њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас овако леп |
| во бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџа |
| ане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих |
| и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незго |
| рвност у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој б |
| м је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби гово |
| врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га доч |
| којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју |
| спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима |
| га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако |
| сати умрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет |
| облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико би |
| ловина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађа |
| и плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја |
| своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зуб |
| па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} |
| шуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже б |
| наца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре нег |
| p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи и довести и |
| толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за свој |
| ви загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер |
| на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове |
| до од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После оваког договора они су м |
| дим човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на |
| бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу б |
| има, после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз д |
| ку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> < |
| но, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте бо |
| ше се једна поштанска кола, пред којима су летела три добра коња.</p> <p>21. декембра после пон |
| јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима су суботичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрм |
| са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је |
| за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва и |
| своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p |
| на војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лав |
| ва,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да к |
| и здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Бож |
| ивати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле би |
| ране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано |
| а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е |
| се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и ко |
| и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и ка |
| <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ов |
| рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред |
| у да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, |
| <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су г |
| "subSection" /> <p>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре нег |
| анац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</ |
| ког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — к |
| е житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког ј |
| код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали |
| пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга |
| а их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пак |
| већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћем |
| д прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, |
| адосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и кршт |
| им језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је |
| тељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се д |
| > <p>Многи погледе на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола т |
| ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" /> није чуд |
| м алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да |
| но претварати; самртник не лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни |
| ам био примљен у женским круговима; све су се радости овога света на мене осмевале... и ја сам |
| м, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држа |
| жао је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако |
| беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та разго |
| о, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би дос |
| коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори |
| е и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> |
| ри опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. |
| руга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, |
| ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Б |
| , да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да |
| у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покривале један нежан глас, а то беше глас д |
| која осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, к |
| Томаша, оставивши све своје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше |
| воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге |
| e> <l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и |
| /p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад |
| он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама |
| у јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, који |
| и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат |
| их сељака; одмах посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан |
| о момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више |
| ба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од к |
| Које су на смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали. |
| ри:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалијама“ нема цига |
| на или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да п |
| а оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о |
| гасито плаветном свилом.</p> <p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова |
| е тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови несрећници скупили се и уговорили међу собом да |
| земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад |
| издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто пострадао |
| е српски народ тако љуто пострадао; ови су много криви том несрећном рату, у коме се толико крв |
| Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; и |
| стијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађе |
| аћа соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветном свил |
| ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубим |
| >Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. |
| тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својо |
| бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгуб |
| и сватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац не |
| ше рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простотом један из родољубиве, а други |
| p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви |
| ек; отпади се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако |
| ем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Ка |
| томе један момак окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А ка |
| о дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“ |
| састао се са Француским војницима, који су међе чували, он се увек њима придруживао; а кад би о |
| жи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> |
| гледајући Сремце једног по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, ка |
| ранац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у највећој опасности.</p> <p> |
| какве скитнице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе н |
| омшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше! |
| оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју |
| или Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све сво |
| колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} С |
| и, колико су криви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како зг |
| поду, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге п |
| ена разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском пристаништу у „<f |
| ез оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху наро |
| ати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у |
| аде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога |
| увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један ти |
| поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог в |
| бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно |
| овој соби где само оне затварају, који су кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас |
| } Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио |
| етвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи пружи хартију судцу н |
| дно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело у |
| је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме сви презру, ис |
| ра може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p> </div> <div type="chapter" |
| ма.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових р |
| ва два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго |
| p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу |
| .</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам св |
| а — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су |
| ећни јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта |
| џари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву на |
| свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу |
| азник на миру прошао; проклетници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у |
| суд.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под |
| , где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у |
| ју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>Свештен |
| чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али опет ко св |
| у не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S |
| бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чив |
| у га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и пра |
| н, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n="163" /> луч у |
| с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече |
| ори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од нас наше добро па делили |
| вакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, подмићењем, и после са најодабр |
| зродила...{S} После оваког договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су |
| ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не б |
| чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се мног |
| силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад |
| још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али мо |
| јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као |
| хач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони раштркан |
| .{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> < |
| пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја п |
| спођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ј |
| остионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гостионици, к |
| <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на на |
| декојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што |
| аманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се јед |
| продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао |
| емљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га |
| Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се |
| па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држал |
| т.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српс |
| и сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мен |
| ати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени с |
| лпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњ |
| и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у ј |
| веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине |
| д Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и |
| е, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што нег |
| е проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће т |
| лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, па |
| мели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на с |
| ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно д |
| их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, с |
| гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди |
| , а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они |
| летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да с |
| тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботичким тамницама, он би |
| се по целој вароши било разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћ |
| моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски народ, верну |
| ну књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора би |
| се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом |
| орно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарски чиновници у Суботици и |
| те, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> |
| е чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад свет |
| мо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан |
| цу — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар би |
| Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S |
| сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш наш |
| амршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече: |
| ћемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, |
| е не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није |
| на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни |
| је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, о |
| /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и |
| кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно |
| лаго, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она |
| ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи |
| двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђа |
| p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, |
| . Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или ми |
| у ни један пе одговори ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а друго што је овај |
| олико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло |
| и рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су то |
| </p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нек |
| пом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима |
| нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; |
| и беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n="123" /> то није |
| и, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није |
| је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поотимали...“</p> |
| <p>Путници могоше у колима остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али п |
| >„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај ш |
| ара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће |
| су гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду пре |
| бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> |
| чицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на среди чела дугачка и д |
| са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, д |
| ter" xml:id="SRP18520_C9"> <head>IX.{S} СУБОТИЦА</head> <quote> <l>Ту се наши започеше јади.</l |
| /p> <p>Срећа нас са свим остави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се разбише наши лепи сни.</p> |
| изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке би |
| дски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигара; гледај к |
| га дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у субо |
| а, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор у |
| и то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им ј |
| > </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом |
| </quote> <p>После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суд |
| бмањивали простоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много мест |
| ри:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам |
| ком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва ишчеки |
| сеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која |
| <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу |
| ли.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџ |
| велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Субот |
| а би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сом |
| одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш т |
| је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџарск |
| цом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јад |
| .{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске зем |
| /p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, преко мере бл |
| на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у |
| отице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, боја |
| наштво.{S} Бранити несрећнике којима су суботичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмогл |
| ило је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, је |
| а видео како су патили кукавни робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то не |
| , ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај |
| маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике н |
| у ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p> |
| шкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху |
| после овога догађаја сужницима судише у суботичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло прост |
| из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме |
| а овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>По |
| а <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; |
| мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој гово |
| > <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека |
| пред мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на к |
| вето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бо |
| еколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме |
| :id="SRP18520_C15"> <head>XV.{S} КРВАВИ СУД</head> <quote> <l>Ој давори, ти Косово равно,</l> < |
| машке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српск |
| био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који |
| на комаде исеку.{S} Једва је председник суда могао утишати народ заповедивши момцима да сужне и |
| ду предадоше Младена.</p> <p>Председник суда, опака људа, запита:</p> <p>„Је ли отмен?“</p> <p> |
| е и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ се т |
| Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био |
| они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> |
| <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У |
| м човеком.“</p> <p>Хартија она, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателство у најстроже |
| е сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; |
| <p>„„Ниткове један,— продере се на мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је виде |
| .{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина де |
| <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме ниј |
| из почетка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али не знадосм |
| количине бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо ве |
| воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; после ми је каза |
| дмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођосм |
| А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и мн |
| т учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној |
| {S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по |
| ајнесрећније створење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела г |
| кало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после о |
| <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му син |
| правди и истини.{S} Правије никад један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му ду |
| били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p |
| амачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, измените, је |
| еколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и |
| м, плавим дугачким брковима, стаде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја са |
| шан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опро |
| Бранити несрећнике којима су суботичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам |
| „Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам почасну |
| тво!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошу |
| леним асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком се заклињао противу њих, |
| ошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га |
| вно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то засл |
| ти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељ |
| вутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и п |
| ју из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</ |
| ојим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он своје пл |
| ини.{S} Правије никад један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ |
| се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад један судија |
| удише у суботичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена н |
| ему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде |
| оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и ве |
| је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно |
| руги дан после овога догађаја сужницима судише у суботичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је в |
| заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1852 |
| Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје с |
| дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb n="170" /> дос |
| тине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу и |
| ко су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако г |
| е с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници ст |
| да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се ку |
| а сужницима судише у суботичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупк |
| лоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p>Председник суда, опака љ |
| аден.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га |
| гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не |
| што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркос |
| ио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пре |
| } Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била д |
| лики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После ове несреће мало одахнусмо, јер на |
| .“</p> <p>После ових речи пружи хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне гр |
| азвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу у |
| е нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни о |
| цнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема см |
| мудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и |
| одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, |
| ао утишати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div type="chapter" |
| а једној хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дуга |
| сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, |
| p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.</p> <pb n="193" /> <p |
| ло, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које |
| штају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан |
| /p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше п |
| отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао суж |
| чкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и киш |
| на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше в |
| а вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младен |
| /p> <p>Судије саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори И |
| кивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за |
| ојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што заж |
| да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху кр |
| да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешен |
| uote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у суботичком крвавом суду.</p> <p>Суди |
| е господе!“</p> <p>После тога се окрене сужницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене |
| ога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његов |
| ’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо |
| /p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> < |
| ише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" |
| хвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — |
| му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи теше |
| а бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи |
| ам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брат |
| прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, бра |
| е, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> <div type="chapt |
| м погледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати о |
| м свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} |
| јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује ст |
| обно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мај |
| и и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> < |
| а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> < |
| е је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на својима ногама, тако је дркта |
| осле твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја |
| , добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би |
| стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама.</p> <p>После кратког ћутања Бачванин продужи оп |
| а; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом своји |
| а мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божј |
| еда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од |
| пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху |
| га мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу |
| но зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то ка |
| ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p |
| <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, је |
| сом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек сама |
| тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане |
| Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па весе |
| ша, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Младен, |
| икла била на гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.< |
| гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад |
| ежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског наро |
| једаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p |
| рестати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је ма |
| ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством ре |
| а љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуца |
| е не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово |
| а где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весе |
| и видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расп |
| оје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бад |
| ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право |
| . о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зе |
| оје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p |
| јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово с |
| итије сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала |
| ије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за ру |
| воје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради |
| трпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке п |
| {S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било о |
| д те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице |
| била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећ |
| цу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу ду |
| ам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није |
| уду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и |
| о; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих л |
| ишла!...“</p> <p>После тога мало ућути, сузним очима погледа Ружу, па тихо продужи:</p> <p>„Јер |
| p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископат |
| и по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја |
| крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> |
| из љубави к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад није злоставила |
| зговорила; у то магновење њен се поглед сукоби са Младеновим погледом, који се у њу са очима пу |
| ти и незнанству обвезателство од велике суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако |
| о порте православне цркве, заустави се, сумнително погледа око себе, с највећом пажњом отвори п |
| ме обичају.“</p> <p>Ђорђе погледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми об |
| годе....“</p> <p>После погледа око себе сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> |
| сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се в |
| рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мниј |
| рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне |
| То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чин |
| тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би |
| ?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад в |
| на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казни |
| видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се увери |
| ло ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе ни |
| о чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„Просто ти било.“</p> |
| роговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не х |
| врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у |
| ог не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци |
| инских чета, где се припека африканског сунца скоро сносити не може, где се становници по сата |
| , то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која м |
| ти Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су м |
| НАДА</head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Б |
| но чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављ |
| их Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојч |
| наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе с |
| ао да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби св |
| о вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те о |
| сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомените их да бу |
| е сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци ње |
| па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне |
| ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него |
| асења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па би |
| рети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је |
| а нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник |
| м своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо |
| до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па |
| ао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, ка |
| оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толик |
| мнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb |
| он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви |
| ј пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове |
| морадох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богој |
| на, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари |
| ам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја са |
| зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благо |
| о своје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живе |
| абуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио |
| Богу!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели |
| га, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам |
| да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па |
| ра бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p |
| деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{ |
| Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ |
| у црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо па |
| а не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна |
| е... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у |
| а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — пр |
| ао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се |
| Стеван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Кар |
| вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мен |
| тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пр |
| Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза п |
| м:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег не |
| шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија деца, па он |
| морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се насмеје.</p> |
| од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он ј |
| да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не |
| } И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, ње |
| вега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n=" |
| кује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему ова |
| зо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{ |
| и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту |
| које могу исказати необично чуство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко |
| „Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли по |
| нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо |
| мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине о |
| она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; она још мож |
| > <p>„„Шта наопако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на |
| p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га |
| ао — повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако би |
| о, — одговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал |
| <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам вр |
| слетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit="sub |
| p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" |
| ако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад |
| н певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што |
| речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени |
| С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдн |
| лазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла |
| и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште |
| ња били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар |
| "14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два ж |
| проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега |
| ен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја с |
| као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много па |
| џарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам |
| у постала најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато так |
| до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по сво |
| нда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам за |
| ругог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни б |
| два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше |
| вана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколик |
| S} То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох |
| p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове |
| а од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та во |
| кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се с |
| ОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рак |
| анко Радичевић-</l> </quote> <quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> |
| ла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица |
| чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао |
| као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и о |
| ирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ру |
| је то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и |
| познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он |
| шаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; |
| о и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</ |
| е давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> |
| и господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ |
| е од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је бог |
| . Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Б |
| не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда |
| отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како |
| што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је о |
| и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, ко |
| сеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али се и н |
| еник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђа |
| 156" /> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Мла |
| особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној |
| </p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње в |
| ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тренутак, дете се |
| ну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 с |
| е говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својст |
| е што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачу |
| , онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбин |
| стаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати с |
| > <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женск |
| ити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — од |
| обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре |
| ам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи ме |
| ебе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли бил |
| и се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки |
| царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, ок |
| а и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; а |
| умња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало вре |
| ан часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави |
| који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>З |
| о године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</ |
| инарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не |
| напастованих.</p> <pb n="61" /> <p>„Али тај млади странац никад у кајуту није силазио; у лицу и |
| итам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означуј |
| е и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколик |
| <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после т |
| сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, д |
| на отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахн |
| крст у својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угас |
| скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од ч |
| ом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему н |
| дим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почн |
| д твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља с |
| љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p>Девојка ништа не одго |
| </p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин ч |
| а сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, п |
| сећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} |
| у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p |
| Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда пева |
| јој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је у |
| адркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, б |
| одици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са лан |
| l:lang="hu">Illancs Pista</foreign>.“ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох г |
| стргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> |
| а га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорит |
| ио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина о лађу поребарк |
| у од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништ |
| и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обуч |
| био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весе |
| жњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих |
| .{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и |
| мо кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене жен |
| pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> |
| ина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху |
| уле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распи |
| сле ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеци |
| дном Граничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам |
| ари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што |
| ма страва му срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му н |
| е, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје |
| коро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, |
| p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова |
| делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је |
| н је један, коме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од неср |
| <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја |
| ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави |
| се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} |
| маш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, ј |
| /p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; о |
| о, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање |
| естита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били з |
| ура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору |
| благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„К |
| су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војвод |
| ис карловачке околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, пито |
| е види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, |
| века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та |
| вих људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанк |
| а нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који д |
| д дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„ |
| кће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из свој |
| ра бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала |
| .</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела |
| зама; једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја |
| босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марам |
| ила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповед |
| а — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе |
| вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто ј |
| једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубо |
| реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p> |
| ао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су д |
| тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, бр |
| утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња |
| стижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се |
| и је он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја би |
| нарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи ми |
| та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Ж |
| а — и како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху |
| естима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила. |
| ића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о с |
| а живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к н |
| црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мо |
| p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n= |
| р, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„ |
| у вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до |
| p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је про |
| нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као |
| акањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</ |
| вај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, кој |
| кама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n= |
| сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је |
| дине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ће |
| да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на усти |
| ина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у |
| од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је ч |
| ни, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату мом |
| чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самр |
| моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пус |
| ! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је |
| о учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја |
| ито проговори: „Је ли то послушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи де |
| о их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са с |
| разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у жи |
| се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је ов |
| ати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p |
| мене мртвом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, она м |
| адесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа |
| ко мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срц |
| аха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па |
| о овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је |
| увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је |
| језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, |
| крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се пош |
| д је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на стран |
| ам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао. |
| свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викн |
| та се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„То није нико могао бити од |
| њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, |
| ови су много криви, што је српски народ тако љуто пострадао; ови су много криви том несрећном р |
| оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Т |
| е у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису |
| , која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и |
| бљиваху.</p> <p>На послетку пут постаде тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једна |
| љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Г |
| ачванин после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање шт |
| „Нема тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац до |
| куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало ћут |
| не на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} |
| ђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Б |
| и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце пр |
| .</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С |
| зуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог з |
| је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као |
| срце страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је свима |
| у.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко |
| и!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, |
| кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, |
| че удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу |
| м господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Б |
| јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си |
| ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје ча |
| одни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и |
| се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. П |
| ока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чу |
| м.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се чо |
| ојој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p |
| е који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо |
| „Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> |
| ла патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на ико |
| којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске стра |
| ам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам |
| рискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро уч |
| се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, |
| и ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојки |
| аде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова |
| или парохије кад <pb n="123" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много д |
| ећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон |
| свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <pb n="171" / |
| тане; после опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно |
| могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, леп |
| <p>„Јер кад се опоменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„ |
| повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је по |
| али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> < |
| но гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина |
| ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српс |
| ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло и |
| које после детинство са споменом остане тако драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је м |
| ствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити д |
| огу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> < |
| а Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но |
| а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад |
| о мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си пос |
| смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рука |
| ног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њ |
| јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} |
| на, погрешка се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа |
| } Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови несрећници |
| азумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошл |
| ви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава ј |
| тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да |
| животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p |
| мори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са св |
| “</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су |
| за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду |
| лека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети ил |
| м мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој |
| момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи се |
| јаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини |
| што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се мн |
| </p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи |
| ари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син |
| дост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit= |
| ад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој г |
| ни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога |
| господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде п |
| p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна ма |
| “ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> < |
| е бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ја |
| ља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих стр |
| ћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> |
| а нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо и |
| eign xml:lang="fr">fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту |
| на,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно о |
| се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика нас |
| тај, Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лиц |
| /> <quote> <l>Устај, устај, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, |
| сао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене моје |
| који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори |
| ти, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p> |
| се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвоздени |
| илом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни мес |
| >Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко |
| х најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, бе |
| одност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, ко |
| походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити |
| мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; |
| здисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и |
| p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли |
| ботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али |
| м човеку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се зас |
| фалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света |
| ену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пу |
| гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо |
| цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер |
| ачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ дос |
| — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p>После тога п |
| ародности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срц |
| ого срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не б |
| рипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошар |
| се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих до |
| — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{ |
| претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити још мо |
| д њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викн |
| рећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако на |
| па после као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још и |
| се не заборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња р |
| ку пут постаде тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, да |
| нио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад |
| поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли |
| је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p> |
| поветке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> |
| кав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, |
| мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам |
| “ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише |
| н има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав |
| ло данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити већ |
| ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред |
| м тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој та |
| оде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{ |
| ко.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> |
| делу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је о |
| ила, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S |
| сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланац |
| е зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге мук |
| /p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше он подуго тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио био, н |
| патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су |
| ала.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање непр |
| нија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије б |
| ше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог трен |
| чинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је мор |
| <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, коју од |
| а сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцентом |
| ад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и најверни |
| иш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, гд |
| а изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> |
| му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је |
| 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у с |
| век, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и друг |
| два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, |
| народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к не |
| коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен после |
| лена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови с |
| <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и природну красоту |
| ери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме |
| оје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у |
| драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љуба |
| пади се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили |
| да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до сво |
| пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> |
| за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држа |
| ђо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја м |
| кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима мо |
| венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све |
| потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње со |
| рено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи нат |
| ви, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n= |
| <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, кој |
| мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци о |
| ног лика међу њима, половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово |
| рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу д |
| у кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда н |
| е говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарски чиновници у Суботи |
| јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако д |
| ка је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, је |
| бав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опази |
| оји су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од пра |
| о није њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један |
| шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа ти |
| ти на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се |
| „Водите овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња тамница.</p> <pb n="156" /> <p>Ко |
| небу на повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила |
| онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљ |
| самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнут |
| ашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви буде |
| поведа.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије м |
| престано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p |
| д кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у угл |
| “</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја зна |
| дене ограде бејаше опет једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким ме |
| матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко на северном, к |
| да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свет |
| година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да с |
| путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>С |
| који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а |
| ка себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризн |
| гледати наше њиве, по којима се класови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенце |
| е подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на д |
| стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се под |
| зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; |
| и, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони р |
| њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а кад о |
| дним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањол |
| ер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, један Рус, један Немац, један Шпањолац, два |
| , да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за |
| овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, који не глед |
| сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету? |
| ; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу |
| лужио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} |
| грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана |
| Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.< |
| лима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p |
| а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бе |
| r" xml:id="SRP18520_C14"> <head>XIV.{S} ТАМНИЦА</head> <quote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> |
| швилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња тамница.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су у ту тамницу бац |
| о су патили кукавни робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написат |
| ртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„ |
| д твојим прозором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у |
| пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако |
| је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне |
| и ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> < |
| оше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у т |
| S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло доб |
| руга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, обојица сужни |
| проведе свој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помис |
| како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог мил |
| p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p> |
| о.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестано |
| руги дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима |
| гао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам |
| де било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја провед |
| е морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да |
| <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па н |
| воје лице.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели о |
| S} ТАМНИЦА</head> <quote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А |
| >„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој бр |
| томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почи |
| “ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојн |
| нали, док су момци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи |
| ће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{ |
| ица.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште |
| е бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; |
| > примером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико |
| а ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији |
| ко дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на гу |
| л’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{ |
| ри после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне |
| дена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ |
| у:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази |
| е многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само нек |
| е, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао ова |
| лима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у колима остати, ј |
| да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на |
| у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло р |
| ати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„ |
| , а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра |
| шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботи |
| коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи |
| о мораде одсести код свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он |
| друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрест |
| кола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад ч |
| је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи прем |
| и ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="162" |
| тати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели ос |
| тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</ |
| олико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p |
| ћ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода после |
| епријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како с |
| ом.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, |
| и натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш |
| моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Сте |
| а се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова |
| глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му око ушију пролетаху.</p> <p>У оваким пр |
| ндијанске робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три |
| велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и ду |
| реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пу |
| исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, |
| од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока, |
| /p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветном свилом.</p> <p>Гредице су ситн |
| ахне старац прекрстивши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} |
| !{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је иш |
| ећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може |
| о име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јано |
| и после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писме |
| миљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја би |
| pb n="152" /> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке |
| Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, који |
| “</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одгово |
| лопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш би |
| „Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стис |
| господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по |
| >А од тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> <div ty |
| , и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухв |
| не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја ник |
| за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> < |
| а шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, и з |
| и ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb n="167" / |
| и се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а |
| ин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњ |
| јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, п |
| а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне |
| д хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамач |
| г; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и |
| лео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдање; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја |
| орко: „Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише пр |
| ру и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја ти |
| , не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — |
| је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице |
| срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених |
| тају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхрани |
| га немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> рук |
| малодушан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени нећ |
| лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни |
| г човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одв |
| па се окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече са свим пријатељски ономе |
| ма, под твојим прозором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ће |
| де је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да |
| ју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, т |
| амници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на улици близу тво |
| видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Господину том крв се у образе сл |
| — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на улици близу твоје тамнице или ма гд |
| вори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по |
| нио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачвани |
| неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„Просто ти бил |
| ре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи стакло искапи. |
| е лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада по |
| епо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе |
| нам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се виде |
| овораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу |
| и беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Рану тешког |
| ори се, господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати.“</ |
| цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Мл |
| ека на својима местима у највећој ватри тврдо стајаху као каменито стење одбијајући непријатеља |
| ња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло |
| до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Де |
| донесе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, устане |
| ку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла |
| два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> |
| ш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћ |
| <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекн |
| је било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ |
| лава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе самостал |
| и човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“ |
| ећена, погрешка се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а ла |
| <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих с |
| а искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три пут више новаца него што и |
| сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> п |
| У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стр |
| него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети |
| о да никад на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осве |
| p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко |
| је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безгр |
| а приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спах |
| длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb |
| а са <pb n="127" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p> |
| очека с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети |
| мен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — |
| ; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши |
| ти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од |
| ћи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и |
| однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило бил |
| Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а |
| рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“ |
| бац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко вр |
| извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен про |
| кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајм |
| сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па к |
| е, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових ре |
| рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас |
| своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку н |
| Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је го |
| а је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брат |
| ?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима морали оградити пр |
| па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе моли |
| ти, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалос |
| сто мене имати господина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема |
| род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако |
| дан човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове и |
| ховитије сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хв |
| а опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле ј |
| м играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му |
| адали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашит |
| руги један млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окре |
| расплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да |
| ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н |
| и проговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда |
| де хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крв |
| жи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“ |
| ? — Мани се освете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е није |
| ује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што ниј |
| ате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме обичај |
| за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару при |
| и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена |
| грлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад н |
| е, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ру |
| ди.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја од |
| подина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, |
| па па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир. |
| е у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у д |
| м прстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небес |
| ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио са |
| миловао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену шт |
| гу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; а |
| та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и п |
| <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде н |
| са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, |
| м човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твој |
| оље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p> |
| на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се н |
| овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате |
| е ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ |
| <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> |
| ролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за |
| он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досети |
| јуначко колено.“</p> <pb n="165" /> <p>„Те каково! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска |
| дино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ про |
| ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео све |
| ко ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне палити на с |
| за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је ка |
| је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, |
| атим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српско |
| ишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После |
| шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па |
| >„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу з |
| , а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени никад о |
| ајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" /> ниј |
| <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртво |
| се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једн |
| а се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па |
| — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и |
| оже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми |
| ји је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти |
| ЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </l> < |
| ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p> |
| нама твоје страдање; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си |
| ти, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Уд |
| ; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непреста |
| би, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> |
| и не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна тв |
| би твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; |
| и.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, м |
| престано имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш ра |
| у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукусн |
| о, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли |
| ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па |
| p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ов |
| ом.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> |
| слила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„М |
| оштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бит |
| тер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незакон |
| кукавном српском народу!{S} Боже, хвала теби!“</p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да помаж |
| к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од веша |
| , да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се |
| знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младе |
| /p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања проговор |
| о на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није |
| застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ј |
| е, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и вер |
| рану приправљасмо, господин Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А |
| S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду иш |
| p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„ |
| пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу |
| љам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти |
| мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће |
| и имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога |
| — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха прост |
| </p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па |
| као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб. |
| м ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше н |
| дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан по |
| ад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, |
| говори Иван после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти |
| арловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> < |
| е се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропа |
| орао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове |
| ху.</p> <p>На послетку пут постаде тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког с |
| <p>Мало касније пут постаде неисказано тежак, путовође морадоше увек до колена по снегу газити |
| ријум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у |
| и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, к |
| вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње к |
| и су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</ |
| ногима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да зап |
| </p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше ле |
| ш онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, |
| д га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> |
| : на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске наро |
| аца не охрабрише, јер он место одговора тек ману главом, па <pb n="8" /> се после посади за она |
| је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим зак |
| слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед с |
| ни наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што са |
| , јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учини т |
| ође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон п |
| и Богу молила са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> <p> |
| о мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше то |
| b n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом обла |
| p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру пр |
| али он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано река |
| пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, б |
| д Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то |
| т купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца |
| у онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљан |
| га видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело него бела пен |
| ранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скин |
| атељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о њего |
| вет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ћ |
| к, јунак, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године |
| >Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје че |
| ости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили |
| кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака и |
| мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну |
| е су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Страшно ј |
| е, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задркт |
| ко да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена бр |
| а своју лакомисленост.{S} Међу највећим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. П |
| опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена |
| у од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које к |
| и у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори |
| он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после ње |
| пружи хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чува |
| ше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шаре |
| роњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како бо |
| ме онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем врем |
| а повиче своме кочијашу:</p> <p>„Шибај, терај што наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</ |
| д је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, |
| .{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико тренутак |
| ом рече:</p> <p>„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, уки |
| ћ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> |
| већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, укаже с |
| чким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се нак |
| чувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, које се против ње |
| амену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и ј |
| их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p>После тога приђе к постељи, развуче зав |
| p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; — родио си се, па једном мораш и умре |
| p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена |
| од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла, после ударим и сам |
| адити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и |
| о!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ј |
| тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу |
| е што је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће доб |
| цало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народ |
| таће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је |
| уће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их с |
| плаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; |
| ку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану сво |
| јаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</ |
| широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да |
| ом народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па |
| ата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све с |
| мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створен |
| це учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} Савест гр |
| дне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар п |
| ући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети |
| ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то так |
| гао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења |
| цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; |
| фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам пове |
| арохије кад <pb n="123" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих |
| еда.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа |
| b n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{ |
| м!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љуба |
| покрије.</p> <p>Младену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о |
| карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако ј |
| ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на |
| време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је пр |
| </l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l>Од кад с тобом се опрости’,</l> |
| тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у |
| е уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путн |
| и све своје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је који м |
| им малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други |
| Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„К |
| е зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из песме, коју је певао |
| јим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од |
| оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си т |
| .. а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који т |
| гант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим |
| > <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — човек ком си |
| е па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с |
| проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> <p>После ух |
| ило, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говори |
| о, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце |
| бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме обичају.“</p> <p> |
| и о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ов |
| а Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћ |
| ти, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена |
| обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја закле |
| ице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрост |
| у, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској там |
| о, господин Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ |
| х оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, ми |
| оочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог |
| оринти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си |
| ет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, |
| ате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне свога мртвога брата |
| КРВАВИ СУД</head> <quote> <l>Ој давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l |
| Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} |
| адноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Бого |
| /p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбин |
| p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну |
| <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино мо |
| а мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаск |
| досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а |
| да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опро |
| вши, продужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном |
| а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот оп |
| о што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав најве |
| в, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу ср |
| колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам |
| ач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љуб |
| месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па рад |
| о хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га |
| ли од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштењ |
| пео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ј |
| око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непрестано имати, најноб |
| шно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете |
| . „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекн |
| Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и па |
| ване, колико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то |
| аш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је зап |
| кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; |
| се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т |
| па позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш |
| ће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако ми |
| дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и тво |
| љи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити |
| ас обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрост |
| једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" |
| шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, |
| о маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми пр |
| де је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођ |
| све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је н |
| но ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу |
| ем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} |
| ери моја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, |
| не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио к |
| еби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покрије |
| моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} |
| у.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, је |
| </p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве |
| о; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја са |
| друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удај |
| висмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p> |
| не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војск |
| ио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме нов |
| ла није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог бра |
| миљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји б |
| бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пођ |
| блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дер |
| , кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и посл |
| е муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити |
| и, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш |
| женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати пар |
| ипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла пр |
| лу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долази |
| пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цигаре |
| , па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватов |
| ега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила |
| то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих св |
| као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових речи |
| еш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја |
| оравајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али |
| ри:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после |
| сти моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. |
| ам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту |
| каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прил |
| и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто пита |
| у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену |
| не радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни поми |
| ло моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам |
| <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} |
| вори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете у |
| ахвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећо |
| да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне |
| или, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Ф |
| ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не |
| од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који има американск |
| е то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коњ |
| од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу с |
| се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао |
| еван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карлов |
| . д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту пе |
| Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га ост |
| — одговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ј |
| о Радичевић-</l> </quote> <quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l |
| ’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{ |
| роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштро |
| тени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу |
| м младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, рег |
| рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све |
| ванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти в |
| пет устати, пригњечи столици: „Мир, кад ти рекох; седи на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако |
| знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо мог |
| не бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти |
| авле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа |
| на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одгов |
| за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана |
| горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отр |
| Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p |
| да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдање; сви се расплакаше т |
| о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„З |
| ко сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном прашта |
| тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић |
| ри: „Је ли то послушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју |
| мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати т |
| данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете |
| ог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бо |
| и донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање |
| ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових |
| јамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, који је уз |
| осподин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до по |
| нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио |
| ају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио |
| м ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је по |
| Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуг |
| и.</p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта н |
| те, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја по |
| ни узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у в |
| аш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на |
| ш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па после, мисли |
| сподина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти |
| теван проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, б |
| очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам н |
| .“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одваж |
| то рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин о |
| поштене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла |
| кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Ба |
| едљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обраду |
| , теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без |
| еви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било |
| ам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ ни |
| ени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризн |
| може од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти? |
| ог луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задово |
| ости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душмани |
| обом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> |
| мешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти |
| дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умре |
| акла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубоп |
| трашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитн |
| >„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја са |
| 199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, |
| {S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фали |
| о просјаком и скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га |
| разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} |
| инио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког |
| х ништа!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њ |
| а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, |
| спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој бр |
| ао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„ |
| ега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало |
| и, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, к |
| на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, |
| боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при |
| преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде |
| аш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p> |
| <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад буде |
| Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остај |
| се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Ј |
| ростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““ |
| > <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму |
| а благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти |
| решник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих |
| ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти н |
| тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, |
| дао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“< |
| ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; |
| обом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао на |
| криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од м |
| овори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, |
| ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хо |
| му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</ |
| е показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} |
| господине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете |
| ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено |
| е да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, б |
| ти, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p |
| S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“< |
| н, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, јо |
| и ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар овакви |
| е не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да |
| ризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, кој |
| мњом.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, |
| ива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатил |
| ни знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освет |
| велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се зак |
| у, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај |
| ванин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p> |
| ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; |
| че : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћ |
| мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S |
| але, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Веруј |
| ме скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војв |
| ма нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму: |
| нко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до ца |
| и све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми |
| ладен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар |
| , децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се |
| ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> <p>З |
| крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник |
| и сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, па сад |
| да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до |
| проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} |
| л’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„ |
| и бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се ве |
| мео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p |
| окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форин |
| мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си |
| ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја п |
| емилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> |
| себи промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти то!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520 |
| хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За це |
| рно свог друга.</p> <p>„Младене, правиш ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb |
| понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ив |
| мехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе ника |
| ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити п |
| нда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Ро |
| ио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који |
| оји су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201" /> <div type="chapter" x |
| љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана |
| а дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није сав |
| је опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах |
| ве пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пр |
| чинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши |
| за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који н |
| чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} |
| у близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред какву |
| тиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После то |
| ружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, |
| е куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Пет |
| тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Кос |
| ј; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да |
| ем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из |
| тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вам |
| јне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> |
| кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. |
| мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли |
| отетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака по |
| су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и |
| зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше ча |
| кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољ |
| ним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наш |
| О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, п |
| и опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је А |
| сиротињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то |
| новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припознаје колико је примио, а не з |
| тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш |
| рекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надувена |
| ства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце об |
| и можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта жели |
| ако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје |
| ио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте А |
| у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се р |
| енско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Па |
| догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p> </div> <div |
| да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово |
| моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, вид |
| народност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, бех |
| ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни |
| рећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне |
| и нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, ј |
| у и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би |
| ке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дре |
| , пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала т |
| ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја |
| ма света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма до |
| оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу |
| ; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео д |
| следње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обеси |
| си му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији в |
| вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ р |
| у; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“< |
| лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је |
| је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је |
| јима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до |
| јег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати уд |
| т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ћ |
| повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</ |
| непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, к |
| азови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч |
| ј.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није |
| тога презрително проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је |
| каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Друг |
| жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После т |
| згубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је криви |
| асило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговал |
| и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавн |
| јући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим савето |
| су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима дрк |
| повест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама... |
| из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> <quote> |
| ена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу с |
| ртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„П |
| угу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љуб |
| /p> <pb n="155" /> <p>„Ништа — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако |
| и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслушавши сведоке поз |
| ло ућути, сузним очима погледа Ружу, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете |
| т пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш |
| ку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно раз |
| ла.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је |
| .</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> |
| тануло лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћах |
| јао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега |
| ндуке с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у г |
| p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори |
| и њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се м |
| м трпезом седели, згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, |
| уго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вр |
| листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођи |
| еде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем с |
| ела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наше народне |
| ву кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једн |
| у округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као с |
| ћма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљ |
| жатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи св |
| чијаш ошине своје коње, коњи полете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се п |
| и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у други.< |
| обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p |
| иди да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш |
| као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, |
| колико речи.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудни |
| же своју главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше |
| , и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућ |
| и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, који је и п |
| p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, |
| ашти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ру |
| го трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестано на коленима клечао и Бо |
| о соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после тога |
| је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу бех |
| емена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати једну |
| Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју ни |
| зумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, које тако |
| „Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж |
| астаде у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да за |
| од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са широким ободом, |
| уд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад |
| се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам би |
| ајица</head> <head>I.</head> <quote> <l>Тко ће народу помоћи?</l> <l>Живили! живили!</l> </quot |
| на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак |
| >„Требе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он ј |
| ном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта |
| а годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава ка |
| ну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави |
| и, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам т |
| <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш |
| , коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притр |
| и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што м |
| сне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш |
| <p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беш |
| лази пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис ме |
| њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задово |
| <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену |
| што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, ј |
| јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, |
| е:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће достићи, нити начин за то из |
| ући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p |
| ад их је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло |
| м је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај ра |
| га одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, |
| удући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће и тамо распитати |
| инила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка |
| >„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако |
| тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p |
| д то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице |
| ка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> |
| му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије бил |
| којима су суботичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем сво |
| *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила с |
| нско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздис |
| врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њ |
| аше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтед |
| еменита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче го |
| , кад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући |
| онда добили парохије кад <pb n="123" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је |
| само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: уч |
| е беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} |
| живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокн |
| ану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И |
| аву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мој |
| ла, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тог |
| као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познав |
| /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја ниса |
| поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знај |
| се сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад |
| 2" /> <p>Мени се све наоколо окрену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако од |
| — продужи Бачванин после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах |
| едном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твој |
| за обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретном једном дивану од п |
| г створио — изузимајући свет политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову |
| у се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љуби |
| најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су н |
| ином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми |
| ине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, тол |
| и и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху.</p |
| о од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја |
| скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком |
| шли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао |
| у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши |
| у постељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Руж |
| <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју ни |
| послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује К |
| аоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега |
| е мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часа |
| да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; |
| и једног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом |
| попити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика |
| да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а о |
| изражају и акценту могло се познати да то није њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, |
| неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме |
| вати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство |
| ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене засл |
| о учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је |
| м, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма и |
| знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењу говорил |
| знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом |
| свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и |
| страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се и |
| ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене |
| ми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, |
| је се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ра |
| бичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бо |
| сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана ка |
| ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се другом пошт |
| вле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће |
| а ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо ш |
| а мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу |
| и не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки бо |
| Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш |
| "57" /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас ј |
| > <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, |
| вили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и |
| о лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</p> <p> |
| пасе од пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје у |
| јао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између ње |
| о и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли пре |
| о где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно зна |
| му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не сп |
| арохија оним људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћ |
| она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће |
| ице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, презрително погледи официра, |
| , тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако б |
| да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте |
| о — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благосло |
| били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар ова |
| знате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је |
| авле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог |
| е јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћут |
| один миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{ |
| ам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ниткову осветити!”</p> < |
| /p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам |
| да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" |
| ју, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда би |
| врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није н |
| > то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је хран |
| о сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не з |
| вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи своје р |
| високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког ис |
| ђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p |
| дук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, |
| вожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној |
| ли и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није би |
| те ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој |
| света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину света траже |
| елече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p |
| величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока би |
| овораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те |
| моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у кар |
| лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђ |
| аглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога |
| е!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници |
| ао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ружин |
| b n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред ње |
| олим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако иск |
| акав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Ви |
| ме, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Прок |
| иви бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жа |
| „Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико д |
| крене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, није га |
| нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — |
| едан глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа вра |
| ли твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје |
| ивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} |
| ећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Бож |
| одилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао нам Мато |
| после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> <p |
| , ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенс |
| војим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окам |
| ка, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, п |
| јаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу ми |
| не заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће См |
| другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем св |
| ву краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница ј |
| , ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим |
| у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} |
| ата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не |
| ворио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, простран |
| туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к се |
| /p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, коју |
| знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се |
| но говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p> |
| не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ в |
| тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је једа |
| осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну тур |
| о једног човека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb n="48" /> <p>Младен сеђа |
| да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <pb n="31" /> |
| али?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Мо |
| /p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: |
| оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га вид |
| онети, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џ |
| неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће |
| опустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не б |
| рестаће то, мој рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађе |
| и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ |
| дно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсим |
| ица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас кој |
| ину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са див |
| /p> <p>Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> |
| ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — |
| адости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ла |
| о благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер |
| <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> < |
| н са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцен |
| n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији |
| сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Који |
| ета тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја вр |
| ћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али |
| b n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао |
| Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у |
| ној својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“< |
| остио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши, |
| и у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци |
| јаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим при |
| нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њ |
| жао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распорила |
| p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врл |
| о — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другом |
| , кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и најве |
| вао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="5 |
| томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си би |
| ,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одв |
| добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, |
| откупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу нар |
| Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, |
| жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода с |
| о ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и са |
| у ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, |
| севнуше, после љутито проговори: „Је ли то послушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И |
| заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одм |
| ву целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су п |
| толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се н |
| у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учин |
| а не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне |
| хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Па |
| селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се о |
| е говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S |
| аде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој кр |
| р међу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике кој |
| <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим |
| , да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца |
| бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти пр |
| губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори |
| би промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти то!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520_C8 |
| сподом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узет |
| ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дарове, да ме са |
| Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, своје лице покрије обадвема рукама, после |
| своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и |
| е палити на своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене в |
| за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, |
| е отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме |
| ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мен |
| , кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али... |
| е освете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е није него још ш |
| p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ дог |
| то покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јест |
| ох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; |
| разговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега сам |
| обеде <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и |
| овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</p> <pb n="96" /> <p>Ружино лице, које пре |
| се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући с |
| и дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ до |
| анаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он ј |
| ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“< |
| ће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам он |
| а одморних хонведа; мој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше |
| Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па |
| двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али |
| е платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био |
| нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин т |
| у и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, куме?“</p> <pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још |
| забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово остаде ко |
| тра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све пол |
| ао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он |
| оте ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уве |
| од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; |
| прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут |
| ад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије оп |
| друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио с |
| могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био |
| — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу |
| старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гл |
| е свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад |
| их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p> |
| ше. „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, ј |
| ћи страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко |
| дној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних |
| мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако |
| е пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце с |
| едње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоби са Младеновим погледо |
| тина, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегениш |
| ке, лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само |
| смо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш |
| а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, ко |
| ше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу не |
| еха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задов |
| прекине ћутање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима кој |
| илуку око зданија, тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p |
| ула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој |
| и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како |
| о чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте |
| јсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код вл |
| ла.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да с |
| гађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се приле |
| <head>XX.{S} СВРШЕТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље |
| а сам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце |
| ју децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде |
| се подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беш |
| му, која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, је |
| господина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог суд |
| у многих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер т |
| и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко |
| е на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> |
| обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издаји |
| грачице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер |
| прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи! |
| ја је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ни |
| ојчица,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S |
| па мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам |
| скоро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у |
| икнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> < |
| <p>„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, |
| сахнуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тог |
| као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једн |
| р Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису ни |
| енуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> <pb n="165" /> <p>„Те каково |
| тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непрестано имати, најноблији еквипаж; око тебе ћ |
| .“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и ј |
| ани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафалнос |
| и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала |
| l>Рану тешког срца мог.</l> <l>Од кад с тобом се опрости’,</l> <l>Одрекох се све радости,</l> < |
| ј сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх св |
| тајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, |
| а оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опко |
| ти на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то |
| даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да |
| осле ових речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало з |
| че, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовима сви у један пут, за тим на зап |
| топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одго |
| ем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџа |
| посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене |
| ћ!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него |
| ни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто |
| ану.“</p> <p>Младен сажаљаваше кукавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе |
| држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше |
| а од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише зиму |
| х у целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} |
| опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p> |
| висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; на мојима очима је већ |
| а је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада |
| страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе про |
| —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Мило |
| е лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изн |
| оји чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци ч |
| су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за свако |
| мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он |
| на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кру |
| ји је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, п |
| пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} |
| ти — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и |
| о те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, као ш |
| био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p |
| а беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната |
| утопљеног платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше |
| n="186" /> <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну ма |
| ба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него |
| а, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, |
| око себе сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и |
| и сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се |
| е потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Ле |
| именима, — та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада ш |
| ш на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна уте |
| оје лице покрије обадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућ |
| усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежним гласом проговори:</p> <p>„О, |
| очне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад |
| !“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојб |
| тета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Б |
| рате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, |
| морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути мало, на после тресући со проговори: „Хајде |
| рак.</p> <p>За неколико тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, но |
| ас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове |
| е мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред |
| , сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџар |
| пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо. |
| бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче |
| мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене |
| /p> <p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n= |
| и ништа, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје пр |
| ико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер |
| етом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p>После тога Стеван проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још шт |
| ам обранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окрене сужницима па им љубавно проговори:</p> < |
| она мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало ућути, сузним очима погледа Ружу, па тихо про |
| , јер ћу од њих полудети.“</p> <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог простака суд |
| поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, р |
| није ништа муком течено.“</p> <p>После тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће с |
| ако му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вам |
| узе по своме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је |
| ћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одреши |
| ао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати |
| Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, који |
| } С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, |
| а њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, |
| орђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губ |
| ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим реч |
| вади један мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен |
| вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; н |
| /p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли тога младога човека, пољуби се с њим па му пријатељски |
| американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{ |
| {S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 |
| своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово св |
| руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима небројено благо, — а ако се про |
| ем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину д |
| ду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се ста |
| давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и з |
| ара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, к |
| ити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачва |
| сио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су до |
| а <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и |
| рло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с т |
| е у школу.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и саста |
| душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини двојица се |
| овога прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, |
| <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући с |
| да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћ |
| рајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро сво |
| е лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао м |
| хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то |
| жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, д |
| миљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја и |
| oftillion.</foreign> </l> </quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које путуј |
| плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан пош |
| од тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П |
| рота Анђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а |
| едан уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе све |
| , да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога |
| а нама сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n= |
| жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво ди |
| .“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, гд |
| пако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвезателству |
| ипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш |
| о најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издр |
| у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они гин |
| тан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више није о |
| подо моја, узети једног коња, који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи |
| ого криви том несрећном рату, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p |
| жности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима ж |
| д на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја с |
| та ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Дец |
| оклања.</p> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути телесни бол |
| у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог зад |
| Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш |
| ањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци |
| <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкања није рекла, колико сад Младену у ово нек |
| елству стоји написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том |
| једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња бла |
| уге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! |
| цу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уни |
| дна раздражена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, т |
| </p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су М |
| слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте с |
| му у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио |
| прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста било це |
| ти.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео него |
| томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељи |
| н напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха њ |
| опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. То |
| вета.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови старији, који су т |
| своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и |
| га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p>Председник суда, опа |
| тако љуто пострадао; ови су много криви том несрећном рату, у коме се толико крви пролило, у ко |
| и на вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том младом господину све како је било, а овај је имао в |
| и своју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господи |
| ац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туробн |
| м нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,. |
| ну говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за кој |
| у пред твојим ногама.“</p> <p>Господину том крв се у образе слети од љутине, па поносито рече Б |
| > <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку |
| а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, к |
| te> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радо |
| омаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не т |
| ађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен |
| ји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све своје па |
| о благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не мога |
| ем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“ |
| пет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунац |
| тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Ма |
| Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 184 |
| ти.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрав |
| адова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођош |
| рабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом ударили |
| >Но пре него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Мо |
| су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато што с |
| са најодабранијом војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. |
| е не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се |
| у, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке битке, кад |
| . Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нис |
| рили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, подмићењ |
| народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче |
| ломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била |
| нети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш |
| м је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, рец |
| о више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што |
| p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. То |
| брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате |
| жила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, па |
| Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S |
| рби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог живота |
| а ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање |
| еху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од боље |
| брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p |
| </p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, |
| ројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово с |
| капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стад |
| > <p>„Напред!“</p> <pb n="161" /> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p |
| ице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севн |
| гом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафалности па после одважн |
| а.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затв |
| xml:id="SRP18520_C11"> <head>XI.{S} С. ТОМАШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља |
| l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>С |
| ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је био |
| мрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није продро; а и по |
| . Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашкој страни, уздахне, па после опет тужно попева:</ |
| еби и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашкој страни, |
| исне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашк |
| > како су се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш мога |
| а другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом |
| ли у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико н |
| олитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за ме |
| пријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасм |
| име ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи запо |
| ружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни другог ору |
| пева:</p> <pb n="117" /> <quote> <l>„С. Томашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српски Цариграде,</ |
| ote> <l>„С. Томашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </q |
| ла свој образ и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њен |
| ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам |
| </p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгу |
| ; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим пр |
| а; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао и тешио га је |
| ма сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и |
| од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју д |
| идиш продужи после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту, т |
| у мојој утроби има створење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш ср |
| е око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад |
| рла свој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је мн |
| дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја |
| .{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</ |
| шем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је он |
| ута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, |
| о шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ |
| је.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после мало ћутања. — |
| њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> <p>„Смиља |
| ла красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„К |
| ати, <pb n="100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи поб |
| и твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам с |
| Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста |
| е бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше |
| и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те т |
| ком народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен гов |
| ићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек |
| м јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хр |
| јмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“</p> <p>После ових |
| на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, п |
| нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући |
| „Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела р |
| дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за |
| угим војницима, кад се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су ди |
| ли жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће достићи, нит |
| настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>Мла |
| се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="2 |
| у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па оп |
| ти на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа |
| е је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> |
| из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Бого |
| >„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може би |
| је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек во |
| ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хо |
| а капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Том |
| >По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу пр |
| лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и о |
| опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није мог |
| е племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и за |
| кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли би |
| сне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Ова |
| ај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти ост |
| , која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музи |
| <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду му <pb n= |
| мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите |
| и из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где в |
| д њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао |
| !“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак окрене се онима, који су у углу седели |
| воме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно п |
| намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се |
| коро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, ле |
| ама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника со |
| донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је бил |
| едо у свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г |
| p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који разл |
| миче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, т |
| убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису |
| новорођеној синовици поклања.</p> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла сила |
| колико су криви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреш |
| ху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао |
| и били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па |
| ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене н |
| ему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима |
| и идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да |
| — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. тома |
| ће и настануло лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, к |
| заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} |
| — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слаб |
| ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена |
| 13" /> <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српс |
| аџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити може Срби по |
| да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше н |
| тицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" / |
| А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови љ |
| е стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са цели |
| команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусм |
| и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађа |
| дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести п |
| вце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију почне гов |
| о с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху њего |
| едном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцим |
| остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је т |
| </p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго г |
| де, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило сво |
| са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном |
| е оставило своје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, |
| вом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава |
| и изгубио; претурио сам половину света тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она |
| своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<forei |
| па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији |
| ару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на усл |
| стоји написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том младом |
| ве!“ После тога презрително проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мн |
| му већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити тајн |
| м обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ниш |
| p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно умотано и |
| зи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас жел |
| на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешат |
| бави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били |
| p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срц |
| е, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћ |
| има није се никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и мог |
| е на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад м |
| рим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер д |
| тала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо је |
| > </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гласи од ф |
| и.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гл |
| е углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Младен |
| е овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} |
| кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле |
| онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише |
| у и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео |
| а бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оце |
| их тек се не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај ст |
| урлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах |
| ог живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше му к |
| који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</ |
| кад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећ |
| ! харамија, помагај!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша |
| умела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p |
| а онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњ |
| а Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — |
| реба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам н |
| други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играч |
| брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и |
| и шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, госп |
| певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ |
| ругог господина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком сиротану, који се у каку беду зава |
| цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“ |
| очију.</p> <p>„Право си рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће би |
| од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате |
| Томаш више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте |
| а кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S |
| говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> |
| ма ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> <pb n="35" /> <p>„Право, право!“ зачује се |
| је тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у |
| Моја зоб није на продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" |
| те, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али |
| е и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у |
| у.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека ме |
| е толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори му једа |
| није ништа нама сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати |
| ош ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова см |
| оси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 тали |
| <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо |
| м крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим недрима носио; али п |
| вори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лу |
| .</p> <p>Један поведе разговор:</p> <p>„Требе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али |
| како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко |
| у, тај љуто греши; - један часак, један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехоти |
| болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са об |
| Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова. |
| исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и |
| буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више |
| скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака момак дође с 10 бутела шампањера. — Како мома |
| “ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја ж |
| како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и г |
| ејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукам |
| ете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођ |
| ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се поведе неки разгов |
| био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубо |
| велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели з |
| ави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе које је пролио после д |
| /head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није |
| аху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, ли |
| ва и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непри |
| сјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слет |
| слио.“ После тога поћути мало, на после тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, |
| Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се ок |
| ко се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се поведе неки |
| који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са свиј |
| ћи са собом један секиру, други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с оним је со |
| ијарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш |
| Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђ |
| о и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети |
| ци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се |
| огаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју |
| нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на м |
| и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је |
| а, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је в |
| ац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима у највећој ватри тврдо ст |
| а поштанска кола, пред којима су летела три добра коња.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хи |
| идео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и |
| веде своју песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„ |
| а Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна поштанска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола |
| и, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> < |
| лата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, а друга д |
| д, млад човек, те поштарче обдаривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчет |
| де.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој обранитељ, како то в |
| ц може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још ми |
| се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство |
| у за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>М |
| ругом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она м |
| е стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стај |
| и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n= |
| осподине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p> |
| човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове иско |
| ане, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у нај |
| јаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га |
| Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} |
| а се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше л |
| видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S |
| и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе разговор:</p> <p>„Треб |
| а чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан |
| догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p> |
| прегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један |
| и.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа баш |
| могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено |
| вега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан |
| и ни једне речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред г |
| будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност његове народности м |
| а са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прав |
| мницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ вик |
| д буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смут |
| цу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> |
| нас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако ко |
| p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се поведе неки разговор, који је хладан, |
| дан пе одговори ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад чо |
| кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам |
| кло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече са свим |
| јито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све сам |
| ан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо рече својој |
| p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу |
| <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по |
| седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закљу |
| е, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, ли |
| хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у |
| ду.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповед |
| ријега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} |
| желео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једн |
| е мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и п |
| м и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле под |
| и без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песковитим пустињама, по највећој припеци |
| где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу н |
| међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својо |
| уди, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете |
| ина, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне |
| си са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једн |
| чешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, |
| се најцрњи злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} С |
| .</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог пос |
| а вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећ |
| <p>То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које |
| година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са |
| о освестили, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила. |
| колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другоја |
| „„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су |
| олико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од к |
| е ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи |
| мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао |
| до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање к |
| Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади странац не хтеде |
| дгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молит |
| моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од |
| просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и гр |
| али.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, к |
| ост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. |
| оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов |
| друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p> |
| <p>Сваки себи може представити како се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви беј |
| азуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће |
| би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> < |
| има је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душ |
| не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стај |
| нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек на |
| стина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочил |
| /p> <p>Штраусове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и г |
| послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашир |
| до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму |
| се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао би |
| света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, који је уз њега |
| а удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти ч |
| <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња же |
| а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван |
| чинише простаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чи |
| у те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Господину том крв с |
| из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи |
| г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{ |
| бећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе |
| још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим |
| амница.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губили |
| кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста |
| шти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p |
| <head>IX.{S} СУБОТИЦА</head> <quote> <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> |
| еке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше он подуго тако; у један пут леву руку, на кој |
| е до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабра |
| мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумск |
| па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срц |
| у постојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Нова туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину |
| беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу.</p> < |
| /l> </quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које путује па спомиње своју пла |
| ава му срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове пл |
| т и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло у |
| е изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде |
| n="125" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако осла |
| ; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме ср |
| и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жед |
| , већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погле |
| адости осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао о |
| сеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за |
| ала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед гу |
| је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуг |
| ејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} |
| орам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала |
| ега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његов |
| му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње:</p> <quot |
| ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме с |
| ким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену |
| се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужниц |
| он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} |
| о можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пу |
| /p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„ |
| е већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат |
| други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p> |
| г немарства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му |
| ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и он |
| моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је о |
| а сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и бил |
| х, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као свој |
| ш доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да о |
| покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p |
| ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике год |
| остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат |
| оја остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући С |
| изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после опет се зачује ј |
| које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити мор |
| они?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„ |
| , данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који |
| што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народнос |
| авели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који |
| ао јаднога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје в |
| д год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене ј |
| етвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> |
| свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.< |
| амоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповед |
| опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> |
| се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога, који заиста несрећан се чињаше.</p> |
| е</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма |
| ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ |
| е да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и |
| епу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, |
| после опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно отки |
| ово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П |
| томашкој страни, уздахне, па после опет тужно попева:</p> <pb n="117" /> <quote> <l>„С. Томашу, |
| рам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал |
| аићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb n="77" /> па онда не поможе му његова песма |
| могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војницима, који су м |
| език, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао једну песму која је врло жал |
| емачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до |
| ху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бој |
| /p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за |
| ла!“</p> <p>„Богу хвала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванц |
| и исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С |
| спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим закључи |
| ти.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо на |
| о, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин |
| дела само једна половина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмањ |
| уто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузо |
| ило мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мен |
| одило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{S} Ништа!</p> <p>У његовом срц |
| ати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећ |
| ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изва |
| кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аман |
| еђу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три кора |
| , ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да т |
| и је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече С |
| ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичај |
| нам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опо |
| се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштен |
| ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе м |
| дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе један |
| S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљ |
| код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом |
| кад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити не |
| ше допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у |
| се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам до |
| ху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађ |
| ен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад |
| р је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахра |
| ваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А |
| !{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које |
| па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, срам |
| а Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени |
| иљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће |
| n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{ |
| — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb n=" |
| ити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе |
| браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом |
| својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, о |
| чио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске |
| е хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> < |
| раше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зару |
| оре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без |
| пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, н |
| Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пу |
| и ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећ |
| ео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му гово |
| е ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овл |
| олих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> <p |
| ад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врл |
| учиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут |
| та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се цигарама као |
| ; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> |
| је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света трој |
| тимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми та |
| ни дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају још к |
| тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> <div type="ch |
| могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако |
| и нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па |
| а од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да о |
| су кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајск |
| пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који |
| це облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“< |
| VI.{S} БЕО ХЛЕБАЦ</head> <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Субо |
| је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по |
| тачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се до |
| сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умр |
| одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p |
| и; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само |
| је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао |
| витати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> < |
| е Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узеће од спахија све |
| исати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жа |
| оје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бри |
| ас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и |
| Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедн |
| е ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покр |
| .{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; мо |
| , не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговор |
| од њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бе |
| пљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим |
| ади, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Па |
| <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих |
| ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће |
| и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После |
| .. он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја з |
| После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти |
| > <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша в |
| пљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, ко |
| н момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га к |
| ано имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна |
| па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити с |
| емо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће |
| ер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху мног |
| III ГУБИЛИШТЕ</head> <quote> <l>Од моје ће руке погинути!</l> <p>Пјеванија.</p> </quote> <quote |
| јом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет |
| заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на с |
| жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ |
| ати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, до |
| p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, ко |
| место мене имати господина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Н |
| вље нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Гос |
| ке тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> < |
| е достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио срп |
| чно један стари француски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он |
| авославном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p |
| кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постад |
| век међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb n="77" / |
| Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи н |
| Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, |
| ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> |
| ако наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама.</p> <p>После кратко |
| да ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и |
| С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и |
| и он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су |
| противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и так |
| у од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с то |
| ужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који |
| подин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз |
| ин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> |
| ог мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си |
| ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал |
| сто мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она ле |
| ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и м |
| не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дођ |
| та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће |
| ан — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>Младен подигн |
| нитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и |
| гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло |
| амештају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалос |
| гу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је |
| је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> < |
| :</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да зна |
| а</head> <head>I.</head> <quote> <l>Тко ће народу помоћи?</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> < |
| мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства |
| још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> |
| ица,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њ |
| па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим м |
| јске насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе |
| > живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш бра |
| ио.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису никоме скривили.“</p> <p>„Как |
| мио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господине, забора |
| ити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам |
| му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ |
| сји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Т |
| .. е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су в |
| — рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило |
| ј играчици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица |
| и и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Ху |
| рате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја с |
| видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато с |
| вори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: |
| даће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер |
| м.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламе |
| мо мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу друж |
| остаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван прос |
| > <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> <p> |
| повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба |
| први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад свит |
| е другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, |
| ве одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се |
| ћи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако |
| да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| рости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица |
| ју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мал |
| вим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што ви |
| стави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори |
| и, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживат |
| и сокола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до |
| “</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га |
| наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који имамо |
| уше, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не |
| руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог бла |
| . Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред |
| хија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким г |
| иђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме |
| место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у својим сватовима, је ли, мо |
| о губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмара |
| арод из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње |
| и од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тра |
| под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вар |
| и о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“</p> <p>После ових речи ухва |
| седи с миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} |
| на; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиш |
| одину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као ш |
| <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„П |
| шутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „От |
| аследство што ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћер |
| ти и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити |
| /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадо |
| — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш как |
| исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама |
| ојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према он |
| једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно де |
| не гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави |
| Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смед |
| ед касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајишима; ови се између себе |
| ,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ н |
| сао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ про |
| блага узети што више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. То |
| сом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цв |
| један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужност |
| морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је |
| и ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. То |
| ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћет |
| 34" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме |
| о молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била. |
| теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти |
| или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} |
| <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљан |
| „Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и зем |
| не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове б |
| па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благ |
| и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом засл |
| ало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После м |
| — ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрању |
| у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на ка |
| уба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је зна |
| добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p> <p |
| згодније моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S |
| и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —< |
| на Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу |
| <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо |
| га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачв |
| аборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи з |
| оје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и |
| т-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да |
| а рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њи |
| ти по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме обичају.“</p> <p>Ђор |
| господин Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „ |
| им жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог св |
| ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} За |
| не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опрости |
| и си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опрос |
| проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љубити |
| о тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непрестано имати, најноблиј |
| вле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазит |
| позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? з |
| ес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ п |
| уди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана |
| и код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћ |
| говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској сл |
| ста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А |
| {S} Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто |
| своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене те |
| шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на |
| рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или |
| ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим |
| живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ |
| издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер |
| рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ј |
| ве банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш |
| сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, бр |
| повести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дош |
| ба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога с |
| незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још в |
| оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао м |
| љо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај к |
| и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жа |
| а, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако н |
| јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И по |
| и: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се дов |
| и мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нека п |
| џарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Пет |
| себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био |
| мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>Мени |
| створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И рук |
| удо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину при |
| ине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати. |
| е.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нек |
| ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и с |
| ани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а |
| иловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рек |
| “ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам |
| ите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им пре |
| га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> |
| и га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, кој |
| ебе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устр |
| ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p |
| аћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се т |
| се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које гово |
| „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> < |
| ску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> |
| да продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, |
| вативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи м |
| од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад с |
| м собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на мо |
| а мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам им |
| заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и н |
| ши му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим |
| b n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па д |
| еш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам |
| је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја не |
| данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу |
| ете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, госпо |
| зо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли? |
| еш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око вр |
| ао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја |
| >Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; |
| ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен |
| могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима |
| то С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена |
| тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе |
| Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>После тога прође неколико д |
| адом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред т |
| а поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> |
| >XIX.{S} ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l |
| > <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем своје друго |
| хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сиротној по |
| о натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал |
| и — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста о |
| држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11 |
| пути мислио — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шт |
| узрок овим сузама.</p> <p>После кратког ћутања Бачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну |
| а речима учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после то |
| му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се |
| то сад рекох? — продужи Ружа после мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али |
| што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је |
| p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи |
| д будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће |
| ного.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето ов |
| ворим јој у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста |
| с врло стешчало, — проговори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још до |
| а да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затв |
| аћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису да |
| ој брате, — продужи Бачванин после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да к |
| мримо, умримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми с |
| туробнији од другога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је |
| теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања проговори:</p> <p>„У једном богатом бачком селу |
| суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то догодило а сутра може |
| ите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне песме долазио је са он |
| се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи с уверењем:</ |
| вом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увукао био и зада |
| слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана |
| > <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| , тако, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе с |
| лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што дру |
| највише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и најв |
| ле тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас |
| ња због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у којима сам губити почела веру према целом |
| свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, |
| ш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно пос |
| е је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме животу строго држала, како ме никад љубав |
| <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мо |
| <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво уско |
| quote> <p>После се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православ |
| чјег непоштења и издајства, у часовима, у којима сам губити почела веру према целоме свету, сам |
| једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гости |
| ена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се наше б |
| то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке |
| од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које |
| ре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * |
| ама и са пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут |
| е ових речи пружи хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као |
| ке бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов жив |
| тво!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у |
| оме Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пре |
| а, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за јед |
| емогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго ш |
| вио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве |
| нско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње ц |
| <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о зе |
| <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> < |
| утовође, који су прави пут истраживали, у највећој опасности.</p> <p>Песма бејаше немачка; онај |
| заћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили |
| ј вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} |
| ати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и |
| лони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек би поми |
| иха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео је св |
| ју цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p> |
| шу своју продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Р |
| Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду |
| обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стоп |
| сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку пос |
| е добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иглом од |
| под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; неде |
| -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље ре |
| је од противне стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагом |
| сно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, кој |
| ом рату, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су сам |
| евоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Си |
| . — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „ |
| куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне |
| пе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, |
| и, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу |
| да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други |
| о, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће ј |
| н је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Ј |
| ови су много криви том несрећном рату, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа п |
| .</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у |
| простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“ |
| те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“< |
| ти.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од |
| ше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и неш |
| украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај пр |
| т да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад |
| ио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и |
| следње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоби са Младеновим погле |
| певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; посл |
| о кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се |
| , понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, |
| и; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема сво |
| на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лел |
| ажалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје |
| се какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није |
| ди странац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест ко |
| b n="6" /> <p>Ту сеђаше он подуго тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло п |
| ет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа уст |
| емљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; чове |
| оме врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љут |
| ету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је |
| ло, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство н |
| и жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После |
| .</p> <p>„Непријатељ!{S} Непријатељ!{S} У ред!“ повикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у |
| сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — врис |
| орови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и пл |
| /p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што |
| ђујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, |
| Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек |
| врло несрећно створење овога света.{S} У детинству <pb n="178" /> моме непрестано болујући нис |
| а ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних |
| омашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али кре |
| ојој су швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне |
| ча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свег |
| оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет годин |
| отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди п |
| и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Ја |
| задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, |
| ило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестан |
| едара извади један мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Ова |
| деси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госпођице, којима из пл |
| ска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Т |
| <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу |
| и на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи ма |
| Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко |
| е лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и |
| ох? — продужи Ружа после мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али после се с |
| а опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није м |
| инство са споменом остане тако драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене негов |
| је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и |
| д леве стране, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено п |
| ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срц |
| ородици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са л |
| судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога! |
| /> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше јед |
| душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да |
| xml:lang="hu">Illancs Pista</foreign>.“ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох |
| и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли |
| рве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога |
| њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ови |
| дена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> < |
| каши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се чо |
| о мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да м |
| тисне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„О |
| е сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступил |
| вога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако |
| мом, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко |
| у сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Бог |
| с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња тамница.</p |
| l:id="SRP18520_C3"> <head>III.{S} БОРБА У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> |
| о, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не зна |
| а се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђав |
| све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци њ |
| е за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да ј |
| хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га беху и |
| .</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му се н |
| н пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта |
| едан пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово о |
| и?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће |
| та за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни за |
| смо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафали |
| к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим |
| е, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим речима Петар об |
| е једног по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео кази |
| огодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој пивари видесмо, |
| а једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, који је имао ли |
| олубицу па мало полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из уз |
| круг оцепио од великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две тр |
| м из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред њи |
| њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово по |
| дин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Ч |
| .</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свир |
| ас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигара; |
| је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки би |
| д наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„ |
| ски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у |
| е црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То |
| ох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама обистин |
| нога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у су |
| авао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкања није рекла, колико с |
| омислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које |
| та не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“ |
| други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим врати |
| ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном д |
| ликих топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, пос |
| сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у о |
| пског народа ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави. |
| ћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним |
| ства починио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на |
| аси беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Рану тешк |
| ови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаш |
| дена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки чове |
| и се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>К |
| ги народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и |
| пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста бех |
| вити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Ком |
| као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојки |
| е би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гла |
| у примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у |
| а у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, постојанству и јогунству што чини јунаке. |
| ваше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошл |
| венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости |
| тајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су св |
| а Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунт |
| љине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како См |
| спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се |
| Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се нап |
| а девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно к |
| рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} |
| орење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није проговорио о љубави — |
| иромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему |
| b n="104" /> могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и о |
| свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораше то |
| л’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> |
| рема мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и о |
| е непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо у св |
| у украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним п |
| помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само к |
| <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозор |
| ам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У какв |
| — упути се по чистим каменим степенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p> |
| с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као |
| в.{S} Ова три човека на својима местима у највећој ватри тврдо стајаху као каменито стење одбиј |
| /quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно умотано и расплакано женско. |
| </p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог кру |
| га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих ја |
| ранко Радичевић</p> </quote> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он |
| дала поправити, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која пос |
| ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искр |
| и, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде гово |
| а неко време настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је |
| изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кри |
| зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити да |
| је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути бо |
| лско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година |
| бу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти то!“</p> </ |
| н одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је |
| РБА У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l |
| одговори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„К |
| несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене |
| /p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непош |
| ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Б |
| човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} |
| она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој |
| е, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на |
| Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја |
| </p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу |
| ешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаше према М |
| Истина, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се беген |
| есне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупат |
| >Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; та |
| да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара је |
| непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског прист |
| ила, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор |
| као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опе |
| на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нит |
| д радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Не |
| ислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се м |
| и род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из с |
| /> отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосм |
| разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај |
| ну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети сво |
| "61" /> <p>„Али тај млади странац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се н |
| на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, |
| руга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распити |
| је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ов |
| поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса... |
| ани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p |
| инуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш, љу |
| е 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе и сво |
| чи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb n="170" /> д |
| о бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без о |
| робље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога св |
| и?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд осмех н |
| мо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла |
| боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и д |
| p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није |
| адима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто т |
| и своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песм |
| > <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p> |
| >У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" /> <d |
| војом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, |
| наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети |
| ђе први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш |
| у унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он |
| видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после |
| од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губ |
| војим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, |
| звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши она |
| днога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом ниј |
| е обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то в |
| дравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега не |
| а баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с на |
| ету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвори срп |
| зме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овам |
| је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и |
| <pb n="65" /> <p>Млади странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за п |
| ом смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо |
| варим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облије слабо ру |
| а, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жал |
| јих служитеља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се |
| „Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им тек с |
| У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме дад |
| ћи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе бла |
| овитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог |
| го га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зн |
| n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p |
| уч узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Изме |
| рт сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упре |
| глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свештеник ви |
| > <p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севах |
| веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су |
| ала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је |
| ети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; |
| човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, ко |
| ам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су сврши |
| ти где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младен |
| е да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним швајцарским простијим собама.{S |
| е пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српс |
| >Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћер |
| која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} |
| n="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује |
| вна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Бо |
| онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти о |
| p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен м |
| мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе с |
| био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плаче |
| од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis</fo |
| ви, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први |
| ан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша |
| пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде |
| о ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у |
| ње, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па посл |
| њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној |
| да напао на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од вел |
| кад се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њем |
| ме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја д |
| ашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом би |
| и јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учин |
| дену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за к |
| >„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако б |
| ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се налазит |
| инуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за |
| ету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда ре |
| овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу зау |
| <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све |
| ства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично.“</ |
| ватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова н |
| могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога |
| ио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру |
| ази му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} |
| аком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да |
| који се смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то |
| изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав |
| заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој отац, који се на |
| га, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта |
| којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као |
| ти самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је |
| опело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, поб |
| могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта са |
| оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогне |
| ше од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} |
| е од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, |
| нцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши |
| Умрети њеним издајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умре |
| ју, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичају...{S |
| неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, пре |
| , и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ћ |
| своју песму, ућути.{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним |
| ри, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе С. Го |
| ио, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло д |
| све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њ |
| >„Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно |
| } Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} |
| е и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога |
| ушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој |
| нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретном једном |
| лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијен |
| на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по аст |
| ола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>После ових речи окрене се и она |
| воју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног |
| смо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта |
| рањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе |
| тако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој п |
| кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче |
| и његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, и чудновата хладно |
| ави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађ |
| ивео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а до |
| су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући |
| p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" |
| растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</ |
| како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, да имај |
| несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, |
| {S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице! |
| који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отво |
| ети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} |
| колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови |
| ели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало |
| им ногама.“</p> <p>Господину том крв се у образе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</ |
| 200" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p |
| руке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покри |
| а, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отворен и окре |
| име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави ј |
| /p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одм |
| сукоби са Младеновим погледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка н |
| треба што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне |
| у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мис |
| n="166" /> <p>После ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвема својима |
| е и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у други |
| и и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од не |
| а попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрмени |
| едан угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему п |
| у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер ов |
| је оставило своје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи |
| , поред које се пролази пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, ј |
| стим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непре |
| ти, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави |
| нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја |
| те понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. |
| ји је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће |
| м га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу |
| то вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули |
| ти што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају |
| све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — |
| е несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Младен, кога сад по им |
| .“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„ |
| абунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедо |
| на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица |
| це, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру му |
| ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки |
| уша <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије |
| и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје |
| својима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих ик |
| е лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна мој |
| >Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бит |
| <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право |
| њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли с |
| многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само је |
| д неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван посл |
| вле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p |
| нку.</p> <pb n="48" /> <p>Младен сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, и |
| леда, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="110" /> <div type="chapter" xm |
| ине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху |
| управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу |
| она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говор |
| епотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше при |
| камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она сас |
| повест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, |
| из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као м |
| ни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или |
| руговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге |
| беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог |
| ом је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца о |
| од драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и |
| сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се |
| и у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длак |
| н после овога догађаја сужницима судише у суботичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло про |
| шатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, |
| икоше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p |
| се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у колима остати, јер су их путовође уверили, да су тамо |
| и је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, |
| ху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али |
| ворити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — ми |
| е слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођ |
| зителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше један другог.</ |
| зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мир |
| оје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је пр |
| спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је пе |
| е ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија |
| p> <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду му <pb |
| пати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео нег |
| ка зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>А |
| ћно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> |
| пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове припо |
| о прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, кој |
| сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то д |
| p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа |
| ад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и |
| ста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије |
| тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један сек |
| .</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зор |
| .{S} ТАМНИЦА</head> <quote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l> |
| <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела |
| ава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку дла |
| н који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После прист |
| исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпатиј |
| види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</ |
| ростоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за |
| плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Сл |
| ста забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као |
| етири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота бил |
| је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе |
| пасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са к |
| S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега |
| т молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два мес |
| ње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво по |
| амнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно |
| /p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С |
| тао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац |
| ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> < |
| ера видео како су патили кукавни робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то |
| етири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јел |
| воје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„А |
| и!“ — Наше тобџије опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака о |
| ути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, н |
| е ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахиј |
| /p> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — |
| а се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p |
| рамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан |
| греших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштен |
| ртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром |
| ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити |
| </p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје госп |
| ше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен |
| ока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се |
| ј мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежи |
| оне стране Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> са |
| констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим г |
| ваком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регу |
| е, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} |
| ала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После |
| Погледај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи |
| улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из |
| омаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако го |
| ја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми с |
| з прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади |
| за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како |
| ј да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собо |
| ти у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два ж |
| ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем |
| али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им |
| /l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на бел |
| е ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном из |
| ателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми про |
| ати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњ |
| и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разре |
| више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у ту |
| е соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом ч |
| еђ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је нас |
| ... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разбол |
| све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, о |
| ; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа нај |
| ном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, |
| S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, де |
| ијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с |
| еклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ућ |
| нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</p> |
| ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни |
| где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја пров |
| е, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још |
| есмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога да |
| стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ј |
| вши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу глав |
| е:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„ |
| је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и п |
| </p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помр |
| тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су так |
| помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, |
| наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани |
| узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај |
| он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кућ |
| знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се ви |
| још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, поклонивши се друж |
| после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас |
| > </quote> <p>После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога с |
| он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа п |
| p>„Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од о |
| арила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју |
| и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опек |
| почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и |
| раш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под |
| ње, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> < |
| еве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете поне |
| чиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћу |
| чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreign xml:lang="fr">fiacre</f |
| имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња |
| обмањивали простоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много ме |
| гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пруће које од страха које од глади |
| је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што |
| лително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му благо |
| </p> <p>Младен подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жа |
| бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узма |
| ло, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена |
| стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Дед |
| д њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у |
| <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој |
| е сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“ |
| ен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> |
| живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју спле |
| ја је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... . |
| е.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; на |
| очиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље |
| ође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па пови |
| та, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако |
| ти користити својом науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан знак у |
| актеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, природна његова |
| p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући |
| зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола умор |
| а разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необичније осећање хоће коме да |
| а неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Б |
| ане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на с |
| се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао зб |
| ији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоб |
| шитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па он |
| њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чи |
| шу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ н |
| ом господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам |
| јем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта ј |
| е ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непреста |
| од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше |
| узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не |
| ео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p> |
| га рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер м |
| у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало в |
| цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, ме |
| жи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не см |
| <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило |
| сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и до |
| ах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде |
| вци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А |
| , из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстен |
| Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна дев |
| све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од к |
| мо један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с јед |
| е прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их |
| а постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстен |
| а тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута з |
| ј за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја са |
| о спавати сви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња. |
| ојој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим |
| p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од |
| .</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p |
| гласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и негов |
| .</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било |
| лонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачва |
| то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p> |
| <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Руж |
| ве гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ов |
| у слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао пров |
| ћемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну дв |
| ви мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се радости овога света на м |
| коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну дол |
| а каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чинише проста |
| </p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соб |
| и, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се |
| >„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на наро |
| , ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер |
| шим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.< |
| пружа.</p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше |
| ејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и ш |
| от спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Гранича |
| тић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> < |
| лим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један неб |
| ави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће |
| дао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника |
| тника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горњ |
| >„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да |
| шца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинц |
| сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му |
| о дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорит |
| у година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити |
| а четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови б |
| ер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен |
| азио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина о лађу пореба |
| .</p> <p>Рибера је страшне ствари писао у својима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кож |
| , људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуно |
| одици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питањ |
| руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да му је не |
| тионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори |
| <p>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло теш |
| ц показао Младену, бејаше обвезателство у најстрожем смислу.{S} Имена простака и свију његових |
| блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуним срцем весе |
| а се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“< |
| као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави и |
| веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо д |
| ако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима |
| ама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек један |
| у кукавна мати, која отпушта своје чедо у свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се је |
| т дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| г, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, |
| тражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији д |
| у му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватрена бил |
| још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни т |
| узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукав |
| > <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p> |
| је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу |
| предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> < |
| шаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима о |
| почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како С |
| p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре |
| са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не |
| је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разум |
| и онај самац, он се није ништа променио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„ |
| је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај |
| м ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа |
| ћ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Нова туга, нов |
| ше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да се |
| чео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као шт |
| p> <p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Иша |
| мртвом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, она мене н |
| Младен простаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој глави |
| успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни |
| испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао к |
| продужи:</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јам |
| како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја |
| а и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по т |
| ељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у |
| прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није би |
| је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се |
| свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки д |
| остао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пе |
| >У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако по |
| не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни јед |
| те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> <p>„У т |
| , које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у к |
| и мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снах |
| патио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им је тако болним гл |
| а свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>После два сат |
| } Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој |
| имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јес |
| једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовск |
| ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она |
| могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој с |
| едио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе т |
| читатељке опоменуће се о оном, што смо у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о свој |
| ша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што |
| а и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочека |
| дла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према |
| војих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите |
| чи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, |
| и дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха. |
| ји и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешт |
| КОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> < |
| Владика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, који с |
| 3" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећем очајању викнув |
| ш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљи |
| та је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд |
| <p>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро својој новорођеној синовици покл |
| <pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мат |
| рада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и вели |
| p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> |
| а онај, који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако ост |
| аде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, д |
| био.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, |
| тавивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{ |
| ће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да |
| шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном |
| хватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече |
| вори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја са |
| емићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку |
| а и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухва |
| а имала својствено лепо појетично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска |
| егу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ни |
| pb n="155" /> <p>„Ништа — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде |
| дену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и о |
| у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време |
| о је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу |
| вога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које није томе криво што с |
| /p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> |
| ио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом д |
| а се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Господине! |
| своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио |
| д је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах в |
| се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на кол |
| руга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане с |
| познаника <pb n="74" /> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; |
| је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> |
| а није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започе |
| а спољашњост, и чудновата хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовал |
| с никоме није требао, који је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не губи своју сн |
| Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео |
| у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Младен |
| састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом |
| <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по |
| деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је о |
| ...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, ко |
| S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одб |
| апати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Осп |
| епрестано у несвести склопи руке к небу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и |
| старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се т |
| не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести |
| лавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију почне г |
| !“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која |
| у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не нада |
| уга; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И по |
| а?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убо |
| тавио.</p> <p>Штраусове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госп |
| е себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од |
| рем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љу |
| еди састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи |
| p>„Богу хвала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га |
| .{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она |
| другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> |
| у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога ба |
| а, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом п |
| а; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око |
| земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, |
| ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе сакрушено |
| и од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један заман |
| и грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понам |
| стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст и |
| ласкања није рекла, колико сад Младену у ово неколико речи.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, о |
| о и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан као и она |
| Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и |
| са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из к |
| зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стре |
| ом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ов |
| тамница.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губи |
| , после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друг |
| руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва ишче |
| су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко з |
| или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да прек |
| ме један момак окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћ |
| озна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p |
| “</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb |
| {S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи |
| ге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи ка |
| ла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити ј |
| год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову |
| вали, на Хамбуршком морском пристаништу у „<foreign xml:lang="en">Cafee of the great Britain</f |
| бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — |
| који борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који би драговољно били оружје |
| бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, ко |
| о горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговараху с |
| /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби |
| се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> <p>Је |
| и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико с |
| чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зе |
| осле их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у вернос |
| ар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, кој |
| е тога презрително проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад ј |
| о и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих |
| Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек |
| овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опази |
| отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p> |
| Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био |
| д се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам ра |
| p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па |
| ешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју м |
| је.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све |
| пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турско |
| ознали, док су момци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећ |
| и момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С |
| и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свез |
| ија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, |
| х ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе |
| колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једв |
| ан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које човек има идућ |
| , ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све |
| > <l>Развија се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p> |
| ећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где |
| зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни друго |
| е нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p |
| од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је им |
| њаке, лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, са |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У најпоследњим колонијама алжирским, где се најопасније |
| Poftillion.</foreign> </l> </quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које пут |
| весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, кој |
| робност?</p> <p>Ништа!{S} Ништа!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао о |
| аш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га |
| их градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне красоте.</p> <p>Каквих |
| ти!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак окрене се онима, који су у углу седе |
| своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно |
| на њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} О |
| — она млада црномањаста удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговор |
| анци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви |
| ог круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа |
| е сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је мно |
| леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, |
| е намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу |
| иви прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне |
| ладен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви |
| рошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и у |
| јим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S |
| ством поче скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окр |
| скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, |
| ује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе |
| селији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце |
| цу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што |
| ма и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај об |
| имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера |
| ђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али т |
| арама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника |
| своје лице.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели |
| могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек |
| ао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, ве |
| је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У т |
| p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је кр |
| а донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је б |
| сти.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, |
| лижњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њ |
| и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трај |
| та, која му око ушију пролетаху.</p> <p>У оваким приликама ретко да који војник није или погину |
| чедо у свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга |
| ва, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две |
| </p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који ра |
| омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, |
| ли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, |
| само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене ж |
| ПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИ |
| вши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу |
| личила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Србина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сес |
| ихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше |
| а што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сач |
| га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови ни |
| ј новорођеној синовици поклања.</p> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла си |
| зо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са хр |
| не па се окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече са свим пријатељски оно |
| се пред једном угледном кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> < |
| очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о |
| <p>После мало ћутања проговори:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свешт |
| бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо ба |
| и!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, |
| ослу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са свој |
| о је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и ве |
| ошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем св |
| У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне кра |
| аја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселост |
| мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цења |
| о си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да |
| тропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове |
| лио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни |
| оћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у п |
| умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук мет |
| жин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски нар |
| емена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат |
| ати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на св |
| а, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је |
| " /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све |
| у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни с |
| а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с је |
| судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом. |
| вном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb |
| е, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру наш |
| и, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто |
| о широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, који |
| говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то |
| <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпе |
| е к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је |
| је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„Пе |
| а!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сах |
| из бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи |
| веће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном трпезицом; п |
| поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами соб |
| едан носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше уша |
| ло је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајишу бритку саб |
| ,000 форинти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ови |
| и, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из т |
| оспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у |
| .</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био |
| какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па м |
| оведао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова зап |
| . — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо |
| али речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и |
| жинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће |
| а, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учин |
| д људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме |
| по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се о |
| дол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни по |
| стајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге г |
| она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити. |
| а очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не б |
| аво, брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин |
| њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек |
| е је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице.{S} |
| ала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам |
| а ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко |
| м војницима, који су међе чували, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год |
| а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико ов |
| бавно није погледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после |
| жно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био о |
| аде неисказано тежак, путовође морадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако |
| е и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и |
| ек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овој |
| три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу |
| > <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве ка |
| туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком |
| е да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад н |
| ’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зеб |
| ; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад |
| пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуње |
| но верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно |
| а и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху |
| и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, |
| што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Ман |
| ла да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њ |
| и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина |
| биљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </ |
| е!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати |
| њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је |
| ње, које после Ружа прекине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у час |
| уђењем погледа, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> <p>„В |
| оше у колима остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога |
| у лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за о |
| мађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туробни, с |
| ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="136" /> <p>„С |
| а друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замол |
| утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама припо |
| ам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необ |
| та ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p> |
| а пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> <pb n="72" /> <p>„Граничари не ч |
| ? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто т |
| о ћутање, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху |
| а бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдек |
| таде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, |
| ак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по соби, прозор се потресе и за т |
| своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је |
| Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветном свилом.</p> <p>Гредице су ситним укра |
| самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже |
| као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а |
| } За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући стра |
| на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После приступи камину |
| ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био прим |
| , ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из В |
| оји га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше |
| р ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, и чудновата хладнокрвност у његовом |
| е жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна |
| сле четврт сата зауставе се пред једном угледном кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, господине |
| млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који м |
| е поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред кас |
| уге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У там |
| ога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, обојица с |
| век бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколик |
| .</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{ |
| људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном |
| један момак окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш |
| врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иг |
| прекјуче су ови несрећници скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задо |
| ве се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гро |
| ца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да |
| з свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, |
| зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — пре |
| 8" /> <p>Младен сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао л |
| мрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и |
| >Та све му је . . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је |
| родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> |
| ја леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје. — < |
| приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, |
| хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам д |
| а и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер п |
| код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, што удо |
| и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна о |
| ће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; м |
| pter" xml:id="SRP18520_C5"> <head>V.{S} УДАР</head> <quote> <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> |
| :</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, кој |
| је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико |
| не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало војске противу целе доњозем |
| ке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратим |
| девши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било |
| Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљес |
| у 13-ом хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми с |
| у дуго дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да |
| ога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружан |
| сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радост |
| рата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> <p>„Ниш |
| лана водена планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина престаде радити, и |
| доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као |
| „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустави се п |
| да — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; |
| ис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису пораз |
| подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да |
| ње; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к |
| ло нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагњ |
| старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је |
| дарити.</p> <p>Но пре него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задоб |
| ила док сам <pb n="104" /> могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчал |
| 19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што м |
| трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина ка |
| ело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас |
| ни, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; он |
| отиве и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако г |
| или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, |
| добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, госп |
| њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} |
| се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом ударили на С. |
| јодабранијом војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш |
| вио со показала та шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што чо |
| олико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло. |
| еном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ак |
| те, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце |
| е забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту ве |
| , тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке деве, коју |
| ој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртв |
| помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у сво |
| свештеника и беднога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој сиротињи са својом децом, кој |
| ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу св |
| on" /> <pb n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахран |
| ловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је |
| био његов идол — она млада црномањаста удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и сам |
| је према њему била она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно уч |
| с није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{ |
| <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником |
| ете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„ |
| а,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једно |
| и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док |
| >И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после к |
| нтерије запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни |
| уји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу стр |
| који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; м |
| едну лепу, црномањасту младу, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним сме |
| руг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руменило се разлије на ове Младенове ре |
| а бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше при |
| с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане беја |
| ље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али пр |
| гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице ис |
| , него га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који н |
| о Петар.</p> <pb n="155" /> <p>„Ништа — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; |
| <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p |
| , кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p> |
| лена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевш |
| четврт сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња |
| ајвећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на ње |
| собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свештени |
| н себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста |
| 4" /> <p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове с |
| е.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име |
| дела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, |
| ака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, др |
| мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да |
| аса врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Мла |
| ше, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је |
| из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на с |
| је могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким в |
| и бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S |
| још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улиц |
| окрене слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слу |
| л’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлиј |
| тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица |
| се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapter" xml: |
| Председник зазвони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Так |
| ним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртв |
| ш штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S |
| за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао ј |
| престано болујући нисам ни једну радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинств |
| још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пружа.</p> <p>Једно после |
| ка славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А ка |
| бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на |
| ; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био |
| се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијан |
| !</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} М |
| тихо је певао различите веселе припеве уз наше народне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље о |
| ад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За нек |
| роговори после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео остав |
| ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је мо |
| ме шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст |
| од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима с |
| та и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а |
| гове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога бл |
| деш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> <p>„Е |
| сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После после |
| <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу |
| и.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке нед |
| Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са свију страна покриве |
| и сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори |
| е му силно почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, |
| рају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онд |
| и.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па купио |
| едице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа ви |
| стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и ст |
| а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <m |
| селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал |
| на који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај |
| забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је зап |
| а чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> <p>„М |
| му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препа |
| али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> < |
| p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох |
| {S} После се окрене с. томашкој страни, уздахне, па после опет тужно попева:</p> <pb n="117" /> |
| а.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме би |
| реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата |
| да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе своје тарући.</p> |
| који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема |
| о поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; после |
| т.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило |
| о је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта уздишеш? — продужи млађи прекоравајући ст |
| аде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, немој ме оставити, нег |
| утао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, која се овак |
| г данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћ |
| ен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође |
| највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и |
| " /> на небу код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе |
| укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде с |
| ојника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p |
| а се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као и |
| оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>Младен подигне свој |
| једну господску кућу, која се поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућама, као што |
| та, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног л |
| за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p |
| </p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на сво |
| уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао. |
| p>Младен јој одговори једним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у |
| е може ми се пити — <pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи |
| <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако весели би |
| врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој уздиса |
| !{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта уздишеш? — продужи млађи прекоравајући старијега. — Не |
| ј, пријане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло мил |
| > <p>Стеван дуго не одговори, али после уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћ |
| учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишући најмлађи међу војницима — какву услугу хоћеш о |
| <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио |
| мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> |
| егова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја |
| а њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић |
| у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и за |
| си.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв |
| ђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било |
| и смети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Пав |
| ог сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, зап |
| ога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и рад |
| држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећ |
| о већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, кој |
| па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам |
| није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру |
| боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио н |
| >„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ прогово |
| а рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она ниј |
| „Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p |
| девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље д |
| е мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љу |
| ћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу у |
| а собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад |
| Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који није толико уморан као мој; вам |
| њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онда што брже мож |
| акони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; в |
| зеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћ |
| човек кога смакне онда може од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана. |
| о овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, |
| ком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је к |
| ; па ће све царске земље нама подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати је |
| е мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; |
| се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителн |
| и од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним первазом |
| ; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А |
| е се они сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико |
| ..“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb |
| , па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш де |
| биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није мно |
| странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно |
| {S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишек |
| огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Ба |
| После ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.< |
| руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже |
| шивши своју песму, ућути.{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави п |
| тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац |
| ором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обитал |
| ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ниче |
| јнога вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези. |
| ца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку |
| извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса |
| д човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у с |
| з која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> |
| ени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S |
| “</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћем |
| е рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нек |
| не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ј |
| ом својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од |
| нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредел |
| — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше ф |
| l:lang="fr">vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета ру |
| д собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, |
| а и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама.</p> <p>После кратког ћутања Бачванин |
| <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала д |
| може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја |
| ме много година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у |
| иш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„Про |
| е мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело |
| нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — које беше |
| љу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} |
| воју дужност међу онима, који се могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје народнос |
| слила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи ме са жа |
| чинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љуб |
| </p> <p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам н |
| су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје пр |
| д: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је |
| сима прикопчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена |
| бе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах |
| <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један |
| одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прс |
| је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћ |
| иви.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут |
| рси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је |
| убе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је |
| м човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе мој |
| среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, крст се <pb n="140" |
| исне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видет |
| црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драгог каме |
| е у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је |
| ветном свилом.</p> <p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоко |
| од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима ж |
| ио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши, про |
| дрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — |
| љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно намештена спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p>З |
| о.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је |
| чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше с |
| има стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима |
| па висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз о |
| .</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се |
| <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти |
| 65" /> <p>Млади странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођа |
| ош држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска ст |
| а једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо |
| ед; други опет на коњима се око главног уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види како ће су |
| поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговор |
| те били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згреши |
| овек суботичком улицом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, |
| десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо беја |
| арске војске, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на |
| ли.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса |
| твојим вратима, под твојим прозором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод |
| шти, ниси могао једног човека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb n="48" /> |
| еде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите с |
| ојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пу |
| ом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустави се пред једном ле |
| едан у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до |
| p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> |
| у те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p |
| ирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи с |
| итог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог им |
| оница зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори И |
| егобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надувена охолост и пакосно |
| је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудним, пријатељским и скоро поверителним разговором с |
| p>„Немојте, — одговори му један Француз уљудно — причекајте само мало да се поодморимо и окрепи |
| а не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, |
| управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога |
| а? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не |
| ова доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњос |
| о бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па м |
| озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> |
| ен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и |
| си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, |
| .{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од |
| и је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бран |
| аво!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом Ба |
| у није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше ум |
| спод њених прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p> |
| донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> <quote> |
| дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У со |
| га времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> < |
| остидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речи |
| иче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвож |
| послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; остави |
| 0 бутела као каквима просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више доне |
| својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја |
| Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Т |
| , и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} |
| и владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> < |
| Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци, з |
| ја, узети једног коња, који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> |
| есвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> < |
| ћа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један |
| </p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> < |
| е воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја из |
| ет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од су |
| е све кошчице — јест да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те |
| и шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то |
| неција”, стадоше једна лака кола са три уморна поштанска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола иск |
| о је Младена у његовом обиталишту једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници те ист |
| опитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благ |
| животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и |
| јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она |
| ога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигне, после опет запишт |
| х онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па |
| м зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о г |
| а угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„Мла |
| тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи би |
| у да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} О |
| ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чед |
| т поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и светим пр |
| е може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљиво у |
| живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од |
| јатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке |
| ике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен на кам |
| вака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакати, покривши белим рукама |
| оји не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће з |
| з моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме |
| рећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети,... |
| Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој пог |
| е ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумен |
| ао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је |
| ти, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавно |
| е тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда ра |
| ијега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди чо |
| пи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до |
| е сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече |
| да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству |
| весно знађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.< |
| на да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода |
| та га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, |
| рети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то |
| оћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знат |
| ловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдање; сви |
| е.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца |
| ме човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад блед |
| .{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хра |
| рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?. |
| ести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао |
| — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст |
| ени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нека пеку |
| Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину прилич |
| </p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека с |
| у и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше даље у себи. — Она д |
| оћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> |
| брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумл |
| стисне свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки бр |
| /p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и |
| ано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји бити |
| анесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући у |
| ло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> < |
| да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p |
| ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не з |
| људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радост |
| о још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од |
| <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, који с |
| а!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Ко |
| е на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрстивши |
| еће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Пав |
| Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне не |
| па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обес |
| помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме |
| а тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше |
| и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђор |
| а спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после о |
| Боже милостиви, немој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </div> <div type="chapter" |
| е да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ј |
| док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је и пре била. |
| ван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p |
| к су момци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их |
| лио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети на улици, све с |
| а и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Он |
| ћом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега о |
| сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ |
| лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је св |
| н ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи пру |
| како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А |
| воме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, |
| бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од |
| ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према |
| ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме зане |
| ко с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца |
| ога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други чов |
| кте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Петар.</p> <pb n="155" /> <p>„Ништа — уђе Ружа |
| С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ ј |
| Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од моји |
| опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" |
| а, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и |
| у маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доб |
| n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушев |
| н да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта т |
| две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се смео противити власти и оружје |
| ла за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као листак н |
| на беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио д |
| ове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског нар |
| онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би? |
| тварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у |
| ом имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду стар |
| други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} После п |
| викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си гос |
| грлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој со |
| ри:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n=" |
| Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штран |
| дан други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка с |
| <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је |
| е је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је |
| ецу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с т |
| ео од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене моје читатељке опоменуће се о о |
| се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром |
| може, где се становници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пу |
| тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског н |
| азећи чуђење својих сапутника побудио — упути се по чистим каменим степенима у први кат.</p> <p |
| „С Богом, господине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе |
| ечи окрене се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „К |
| ао што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после др |
| раво бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њим |
| ма, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Петар.</p> <pb n="155" /> <p>„Ни |
| оби, један отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p> |
| е гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, |
| /p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у оп |
| на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказ |
| наге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам |
| зме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ |
| после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био довео, па |
| злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из в |
| смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 |
| и и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та ш |
| о да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне |
| разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за ф |
| дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су се на |
| је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су м |
| грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара један мали |
| >„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и бл |
| за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину |
| <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учини |
| ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И д |
| ога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцн |
| уче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо |
| к су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се |
| која после 58 сати борећи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниште.</p> <p>„Путници в |
| а видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца |
| љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног није обишла; бејаше и више ма |
| ко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе самосталности — 1 мај 1848 године.</p> |
| родици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора |
| да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и у |
| неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће српске |
| то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради не |
| голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсима, на глав |
| Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: |
| ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавно |
| вославна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да |
| нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“< |
| ошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишући најмлађи међу |
| здишући најмлађи међу војницима — какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено |
| им не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишући најмлађи међу војницима — какву |
| јанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ни |
| и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други је |
| гог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од в |
| то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од |
| оје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се н |
| мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка бо |
| власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је и |
| њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици би |
| , приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у ав |
| љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да |
| бе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бл |
| уку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с њенима меднима устима; пољубац план |
| ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та |
| му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.< |
| леда, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p |
| је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољу |
| тав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубим |
| у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, |
| ге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још |
| игне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и своји |
| је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј |
| себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више сти |
| желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после про |
| ешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</p> <p |
| <p>После је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим т |
| p>Освану недеља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њег |
| унила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у а |
| му:</p> <pb n="37" /> <quote> <l>Устај, устај, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>После се св |
| ита српска песма:</p> <quote> <l>Устај, устај, Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> |
| ова песму:</p> <pb n="37" /> <quote> <l>Устај, устај, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>Посл |
| пламенита српска песма:</p> <quote> <l>Устај, устај, Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако д |
| <quote> <l>Устај, устај, Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ов |
| ен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је са |
| ту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p> |
| b n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти ре |
| пред самца, — овај узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здр |
| ачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати г |
| као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила д |
| н и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију з |
| је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој је седела, приђе к стражару |
| ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам да |
| м горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне палити на своју велику лулу; учинивши то, |
| неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му |
| p> <p>„Приклоните главу.“</p> <p>Младен устане на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљ |
| му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвлада своју слабост п |
| је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ру |
| своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После устану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима |
| о на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, т |
| и Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши |
| за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи столици: „Мир, кад ти рекох; седи на с |
| озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао |
| срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао |
| пре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мати!...</p> <quote> <l>„ |
| аса, уста се моја нађу с њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те |
| а даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошут |
| ој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим п |
| <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи |
| бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машин |
| а је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овд |
| на.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до |
| један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> <pb n="16 |
| шу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових речи она зајеца о |
| га радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја п |
| речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежним гласом |
| а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она |
| кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје |
| овиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе свој |
| ажљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијен |
| кама својима стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо ум |
| чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који |
| рштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно |
| њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна в |
| заше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им |
| вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се чуди |
| остојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице |
| ....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не |
| утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мо |
| молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешч |
| Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што с |
| е овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст он |
| зађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху по |
| весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; |
| вала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико |
| ден скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој бе |
| а вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p> |
| мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростит |
| својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег човека, ког |
| оћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам |
| о из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче долазио |
| секу.{S} Једва је председник суда могао утишати народ заповедивши момцима да сужне изведу из су |
| пани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опет имађах |
| г дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; путници осим себе и својих коња ништа |
| у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни в |
| ота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које није томе криво што сам ја зг |
| и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати |
| од живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову књ |
| лено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва |
| вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од њега |
| р ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} К |
| с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете |
| дај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи |
| ео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p>После тога Стеван проговори:</p> <p>„Петр |
| и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку |
| ас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи своје руке, као човек кад се пр |
| ао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„ |
| рукама покрије своје лице.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двоји |
| м злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погод |
| о да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигне, после опет запишти: „А јао ме |
| није обишла!...“</p> <p>После тога мало ућути, сузним очима погледа Ружу, па тихо продужи:</p> |
| нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да бих опрости |
| је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне с |
| баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођ |
| немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, г |
| милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја |
| о лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; с |
| > <p>После ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:< |
| са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> < |
| <p>Петар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> < |
| маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, |
| а се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са реч |
| ар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу к |
| ла моју свакидашњу молбу!“</p> <p>После ухвати Младена обема рукама па му ватрено рече:</p> <p> |
| сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потр |
| убиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после |
| ствари помоћи.“</p> <p>После ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу, на |
| де чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну |
| ма ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужно |
| и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} М |
| </p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти |
| сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу |
| о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу друг |
| Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Г |
| руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, задр |
| је дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, |
| и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави |
| а, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S |
| ; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство које овај говори из магнетично |
| , па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, |
| Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{ |
| ћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бел |
| ите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Сми |
| д дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звижда |
| кнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раз |
| иљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</ |
| p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, к |
| е да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави |
| магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> |
| А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи с увере |
| може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па онда тешко поштеним душ |
| мња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајс |
| оге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p |
| и жубор међу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећни |
| р ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учини то бе |
| њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и не |
| све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни |
| аш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“< |
| је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одго |
| че: </p> <p>„Господине, сваки човек што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу п |
| зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на ком |
| оји ово говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је кр |
| ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, |
| ане, почне палити на своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући |
| тица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, |
| гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе с |
| уд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи |
| и као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели |
| ш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишући најмла |
| а наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; |
| ку око зданија, тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p> < |
| се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па пл |
| ега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, колико |
| и хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опрост |
| шем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом |
| мио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило! |
| могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди |
| ам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад |
| , ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — човек ком си ти продао |
| адосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском н |
| а на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљ |
| не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало ошт |
| рити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, |
| утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд и ве |
| це, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена н |
| бу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Ст |
| тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбо |
| е сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајал |
| ване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он |
| дишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдек |
| и, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу |
| вори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n=" |
| био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао д |
| као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорит |
| лим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску кр |
| икад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што |
| палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне н |
| зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и за |
| дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег о |
| вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухв |
| е може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да ч |
| рити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То в |
| мете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, |
| е боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а |
| едну хартију написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новц |
| ји не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а |
| чи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не мо |
| и ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С |
| дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам н |
| мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути мало, на п |
| дних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не мо |
| за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити |
| уби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства |
| о остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ни |
| вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“< |
| на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме |
| екавицу викнувши: „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване? |
| скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.< |
| м у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао |
| ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“< |
| ећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код влади |
| била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку вру |
| е ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га |
| а губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У |
| Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим то |
| “</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула бил |
| анио од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим негдаш |
| било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичаним |
| неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу |
| вите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да п |
| у својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, |
| да; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да час |
| е.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Мил |
| над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да му |
| није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се зам |
| ком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам |
| ан млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па по |
| ђени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пр |
| ’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође |
| мбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који |
| едан другог, странца облије црвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, ц |
| дукањем бедујинских танета, која му око ушију пролетаху.</p> <p>У оваким приликама ретко да кој |
| два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко врем |
| ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим па |
| погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то |
| се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата |
| мо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био се |
| подине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати зап |
| моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на женској д |
| видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, по |
| заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив б |
| оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> < |
| н је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти ме |
| уги дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава |
| рстивши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се вл |
| ости па после одважно одговори:</p> <p>„Фала, господине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу |
| ћни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љуб |
| стајао, па један му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; в |
| тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Пав |
| зда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан гос |
| кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док са |
| p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у |
| бро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зат |
| та пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201" /> <div type="c |
| му досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута п |
| p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта с |
| великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, ко |
| bSection" /> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, ст |
| е стране Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам |
| ина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима мест |
| има, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече? |
| алу леву руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreig |
| р ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајт |
| „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане |
| ује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу м |
| стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и |
| све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> <p>„„Шта наопако?{S} Седам хиљада ? — Та |
| е узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је куп |
| тенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> |
| > <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну ха |
| епо, господине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више оте |
| ?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти ниси штедљи |
| нице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћем |
| рећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је има |
| ове почне пребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу |
| ти, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин протре руком |
| се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљиви |
| забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> |
| > <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; посл |
| сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као |
| .“</p> <p>„Немојте, — одговори му један Француз уљудно — причекајте само мало да се поодморимо |
| н Рус, један Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица |
| Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог ро |
| Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од ј |
| са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако сам тума |
| је храбар — рекао би обично један стари француски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси |
| х осморо, разговараху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати д |
| д су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> <p>„Овам |
| Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војницима, који су међе чували, он се увек њ |
| је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он т |
| атра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на у |
| м.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све повл |
| рема нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар |
| и рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Дено |
| >„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове! |
| ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој р |
| и њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекн |
| > <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао врат |
| Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за св |
| , али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито д |
| “</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао |
| <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро з |
| ..“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Пор |
| мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љути |
| <p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цигаре.“</p> <p>Стражар викне, један мо |
| ване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека |
| аре?“</p> <p>„Хавана регалија.“</p> <p>„Хавана регалија?{S} Одмах сам помислио да је од америка |
| дене, како се зову ове цигаре?“</p> <p>„Хавана регалија.“</p> <p>„Хавана регалија?{S} Одмах сам |
| } Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито |
| тивши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше овде свршили!“</p> <p>Петар погле |
| ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи. |
| у кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати, П |
| 6" /> <p>„Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> |
| ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> <div type="c |
| и мало, на после тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p |
| е са расплетеним власима, са раздераним хаљинама, на прсима носећи голо чедо, које пишти да му |
| у на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило |
| бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од немила до недр |
| у Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може |
| сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и ј |
| е молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> |
| у тога, у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p> |
| деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на бла |
| епота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком ста |
| а.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст |
| ћна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта ј |
| и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и док копче п |
| не на кола са <pb n="127" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз |
| а <pb n="127" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Коч |
| Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, који ј |
| акивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском пристаништу у „<foreign xml:lang="en |
| ка вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима привезали, онда се к |
| аге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харамија, помагај!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, |
| био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији б |
| ски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 |
| и срећна са непоштеним човеком.“</p> <p>Хартија она, коју је судац показао Младену, бејаше обве |
| нда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српски, да се |
| књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеново |
| нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало је, да нам |
| тију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је з |
| су криви.“</p> <p>После ових речи пружи хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама с |
| му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити и моја мати |
| а јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер |
| извади једну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што ј |
| место одговора пружи му једну дугуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа, задркће се, очи му се ч |
| p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна х |
| ребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи |
| омоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала теби!“</p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да |
| чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо м |
| те овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један |
| на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове г |
| весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхар |
| е:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може |
| ма своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми оста |
| бро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам с |
| осподине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу хвала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један с |
| сне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи о |
| ви и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са н |
| стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у |
| — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младе |
| првом кату, Н-ро 4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу хвала!“</p> <p>Младић тури руку у |
| роговори:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме ус |
| на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запал |
| јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, — а сиромашак само онда може |
| ко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџар |
| гу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео д |
| чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" / |
| а могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога нав |
| ем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n="16 |
| та да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога |
| „Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n |
| ала Богу!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били неве |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше |
| у врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, |
| ене, срећан ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових реч |
| ите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се |
| да мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао д |
| адао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Ив |
| палити, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста вр |
| рећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, |
| има, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко |
| Лепо, лепо, господине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене в |
| са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти ниси |
| оринти.“</p> <p>„„Шта наопако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„ |
| оје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, к |
| ога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакати, покривши |
| у спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин протре |
| > <quote> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми др |
| кембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њ |
| а.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путн |
| забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, |
| после се поведе неки разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Руж |
| <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењ |
| у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер |
| н окрене Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће л |
| репки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и |
| руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, ко |
| егов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни помисли |
| Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међу њима и |
| и сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично ка |
| 34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави |
| ере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S} После напуни своју пушку, нанишани међу |
| овораше приповедајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n="62" /> <p>„„П |
| ствари, угледна спољашњост, и чудновата хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше да су га св |
| p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи |
| е мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудним, пријатељским и скоро п |
| и с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Ш |
| — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо ч |
| еговој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, ко |
| нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје |
| Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Пет |
| без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине ј |
| ml:id="SRP18520_C16"> <head>XVI.{S} БЕО ХЛЕБАЦ</head> <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>К |
| ти.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види |
| у Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њи |
| већој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдни |
| „Не, — одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато |
| обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на |
| S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од н |
| ији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати плати |
| он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече м |
| ко у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ |
| pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачвани |
| пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, |
| р ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док с |
| ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стр |
| лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, |
| Младена оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро п |
| замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха пе |
| е снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих |
| се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе сакрушено; |
| а ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то див |
| оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен п |
| >„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно пуно стакл |
| дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино. |
| некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој обранитељ, како то види, остави мене и пођ |
| сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше |
| мна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, |
| хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној стран |
| бише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који д |
| еме; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако |
| >„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио. |
| ка прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до ј |
| ошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је пош |
| т нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јес |
| овору неко само мало необичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није о |
| речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце |
| о обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети на |
| ане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из песм |
| едо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада ј |
| се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; али, |
| отињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то нећ |
| генишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} |
| рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, |
| своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S |
| дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани |
| мрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па |
| светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</ |
| теби!“</p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви к |
| " /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p> |
| аливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као пси |
| ресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„Д |
| /p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јано |
| најмлађи међу војницима — какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и |
| uote> <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <qu |
| тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којек |
| изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана з |
| им ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, |
| ити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“ |
| је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз |
| у судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„ |
| оћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Доб |
| љи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван |
| га чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски сережан |
| н је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју пес |
| вољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> примером; |
| неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим негдашњим при |
| изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини |
| е напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наш |
| идео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за |
| шло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и |
| ну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и м |
| била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је чов |
| ђосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се |
| pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему њ |
| је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити својом н |
| ао што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не |
| Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није |
| ости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико |
| своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује њего |
| ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуц |
| разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми ј |
| ити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о |
| ако ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће |
| p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на г |
| устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <p |
| глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>Младен сажаљаваше кукавног тог простака; |
| међи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те |
| в:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </quote> |
| о проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их |
| у умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</p> < |
| воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на |
| , на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, |
| сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="135" /> д |
| старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је мо |
| шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године добр |
| анет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један |
| p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, гос |
| .</p> <pb n="65" /> <p>Млади странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаш |
| јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме |
| помињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи столици: „Мир, кад ти рекох |
| елика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одла |
| обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним прил |
| Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом но |
| од сиротиње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте говорити |
| сиротној бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слуг |
| ; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му се загушише, |
| да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „ |
| м лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и |
| ожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у |
| p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и сам |
| мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, кој |
| рв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" |
| ер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио |
| ного више него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, |
| е него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје леп |
| и; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће гово |
| тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прст |
| ме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; она не могаше од стид |
| си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити |
| Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турск |
| <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p |
| учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, |
| у први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.< |
| у је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком |
| нико Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србија |
| нда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, о |
| ити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом |
| у, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb n="190" /> <p>Стражар стане, |
| девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако |
| погледа једним погледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене. |
| ејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загле |
| ћ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост |
| </p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</ |
| што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам с |
| еси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стра |
| а била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужи |
| ато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на ја |
| је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох де |
| на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али има |
| и шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћери моја |
| који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Г |
| х речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад |
| једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, који је имао лице |
| о ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом весел |
| овор весело ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале |
| наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> < |
| ама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и бли |
| ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све бл |
| са као одговор весело ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одј |
| ли си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l |
| у.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не може |
| гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, |
| и уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им |
| овију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у |
| своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који |
| ="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је |
| српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови |
| с пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добр |
| ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би |
| рану српских народних права и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, |
| и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш |
| баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с наме |
| ашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ |
| ичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узеће од спахија све овце и |
| н у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме п |
| , да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије |
| о оне затварају, који су кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, |
| остићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско |
| а размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>Младен подигне своје светле о |
| ом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставил |
| у — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од друго |
| ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{ |
| о и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p |
| у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као ув |
| војка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{ |
| г жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у |
| цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете |
| :</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује ве |
| ав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p>Девојка ништа не одговори |
| мим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, |
| и у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Он |
| есох се несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и |
| се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, — милина, милина, |
| ко њих обожатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, |
| већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју за |
| “</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова ј |
| дена планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина престаде радити, и лађа на |
| з крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу |
| е ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Ив |
| >„Те каково! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена била, нас |
| сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуц |
| ден обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором ос |
| бе него ради силнога народа, који се из целе околине овамо слегао био са својим женама и својом |
| г дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог |
| е па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, који на крову посао свој оправљаху, |
| раху на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло |
| Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром |
| врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} |
| ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћута |
| зеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки д |
| етку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се с |
| ије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p |
| причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се |
| уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом до |
| о целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео |
| а послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, је |
| н пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово оста |
| ци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота. |
| аша, оставивши све своје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се |
| није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</ |
| речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна к |
| ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Му |
| ао на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се њих двојица доб |
| ни.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек би помисл |
| господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигара; гл |
| аше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шес |
| росули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и дево |
| ових речи пружи хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да |
| а је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео је свет |
| > <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби и |
| , у којима сам губити почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављи |
| еш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не при |
| ше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше |
| тави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим детет |
| је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме животу строго држала, како ме никад љубавно |
| речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погл |
| ош и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, |
| ко је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се пр |
| ти, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписа |
| <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не н |
| омоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако |
| никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалос |
| {S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте |
| " /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> |
| и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од с |
| о беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без |
| помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу |
| кох се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало тра |
| <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда |
| е имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љутине и б |
| <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb n= |
| облији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш м |
| због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер к |
| авити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, |
| .{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, |
| м селу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која ос |
| > <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; путници осим |
| ако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада |
| јало од њихове куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месе |
| с њима научио па нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их ча |
| , лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, ч |
| ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око в |
| а се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, који имађаху право бирати г |
| колико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p>Иван отвори кутију, и поч |
| ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтин |
| Суботици има још једна кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жу |
| после неколико сати умрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон |
| одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалијама“ не |
| кога, нека купи најбоље хавана регалија цигаре.“</p> <p>Стражар викне, један момак се јави, при |
| {S} Бадава над „хавана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху д |
| то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> <p>„Хавана регалија.“</p> <p>„Хавана регал |
| ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, ко |
| ена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и пову |
| баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како д |
| ла дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одва |
| > <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} Ја не |
| аше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим |
| </p> <p>После ових речи запаливши своју цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу ова |
| > <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па |
| комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с по |
| ворила.</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним врат |
| ме!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћер |
| погледаше један другог, странца облије црвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно беј |
| улог стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, ј |
| га сахранисмо као што наша православна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је |
| ве.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнително погледа око себе, с најв |
| вета глава српског народа и православне цркве, па после кратког времена песма се заори силније |
| м невестом венча по обичају православне цркве; после венчања врате се сви невестиној кући где и |
| као што свештеници православне источне цркве носе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један од оних |
| пше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно |
| е Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сав |
| е нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех См |
| а каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свештеник чита; „Све |
| га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила |
| на господски сватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају |
| рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме |
| ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколи |
| хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништ |
| ила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју н |
| и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, куме?“< |
| тах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса. |
| кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> |
| .</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к |
| >По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружин |
| јаше један млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено |
| о жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си |
| ком њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан |
| била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љу |
| ваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи |
| о да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов кар |
| витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очи |
| стало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре бе |
| млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од ку |
| .{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без |
| шаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као |
| им од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играч |
| иноћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само |
| црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк н |
| е њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајишима; ови се између себе разговараху о женама |
| исоког узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p> |
| ску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, које се против ње овде град |
| м иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се два велика пла |
| бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, |
| а; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им в |
| издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи |
| <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„В |
| тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" /> <div |
| , нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако ма |
| је привукао био његов идол — она млада црномањаста удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо |
| и, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном играла; зато д |
| Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељасту удовицу, а према њему њего |
| са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштољ |
| е три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на сво |
| ке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсима, на |
| ЦА</head> <quote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке |
| о мере господска, изражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу |
| Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> |
| о, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му с |
| ом трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите весел |
| ивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p |
| прављаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; и |
| оје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Ти |
| ш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под с |
| х дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у |
| ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану своју пуш |
| крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и |
| зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до р |
| н, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калп |
| и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</ |
| чно, јер сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђ |
| латњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и ви |
| } Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, ц |
| роким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за је |
| <p>Штраусове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госп |
| на, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога |
| дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> |
| још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погин |
| азити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се нека |
| ; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назов |
| S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и а |
| и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p |
| мирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући |
| ао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p> |
| одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а |
| пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да |
| ћу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то |
| >Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није ф |
| ћи око себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу ста |
| 86" /> <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; |
| идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада чове |
| родужи Ружа после мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим ка |
| још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се |
| ли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа |
| ука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занес |
| ада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и |
| у песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно |
| један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за ти |
| где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто |
| асак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави прем |
| ћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед |
| Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тренутак, дете се може заборавити и зло се |
| отов душу своју продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше т |
| ребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али ум |
| жјим вас преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте |
| н поштеније провео него други, ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао |
| но другојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p> |
| е му сину, рашири своје руке, још један часак — и на његова прса паде један човек, ког он најве |
| ешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог ј |
| ави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p> <pb n="172 |
| <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господине.“</p> <p>„Је ли н |
| због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у којима сам губити почела веру према целоме |
| > <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоште |
| им живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за др |
| се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у |
| аци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то |
| светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима небро |
| зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпе |
| дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке |
| сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се разилазио |
| ни никад о другоме није говорила него о части, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год |
| да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих |
| p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више |
| рило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ј |
| После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста в |
| алосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p |
| <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, |
| ла Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“< |
| они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије т |
| >„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташ |
| тупи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Он |
| ; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и бе |
| ленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморит |
| енутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и ча |
| ц, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, |
| ћнике којима су суботичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећ |
| </p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мати!...</ |
| који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо |
| иста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зеле |
| добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; |
| ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му ре |
| дно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, г |
| апи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — св |
| е смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Господину том крв се у |
| <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи! |
| овај последњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој с |
| p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом |
| човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не |
| оја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> |
| ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, ср |
| друге радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је д |
| ба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на све |
| ећ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним |
| поочим.</p> <pb n="126" /> <p>„Смиљано, чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш т |
| ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> |
| е срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо у свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе |
| нати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему н |
| , развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје бог |
| е густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гад |
| , што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> |
| изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу |
| прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је |
| о сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да |
| спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поноси |
| е отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утаман |
| — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та как |
| ?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за ње |
| „Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, наслони с |
| ги не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа |
| свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него |
| </p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом с |
| послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на |
| ст: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дед |
| ком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као какво плавокосо анђеоче.</p> <pb n="107" /> < |
| дераним хаљинама, на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна |
| ам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо за |
| ојегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе п |
| ем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; |
| га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од св |
| била; проклетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> |
| радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> <p>П |
| конђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Мл |
| и, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне |
| н осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек шт |
| или не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово ј |
| ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни с |
| ипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти то!“</p> </div> <div type="chapter" |
| о, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да |
| и Стевану своју пушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван |
| и невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српс |
| по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год |
| а дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где |
| .</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Франц |
| осподине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већ |
| Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пу |
| играчице стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је |
| гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.< |
| су љути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} |
| за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у је |
| м, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као што све |
| висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе |
| за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, |
| те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране |
| сподине Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његова играчица шаљи |
| је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледа |
| олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се |
| из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је ње |
| ден обадвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, ј |
| “</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно ч |
| тар обадвема својим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p |
| дигне поносито небу, руком протре своје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„ |
| ар јој притрчи, мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши н |
| о, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта им |
| а принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије, |
| је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај ј |
| век са благородним ликом, лепим високим челом, ватреним погледом, смеђом косом, плавим дугачким |
| м и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у ко |
| своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да са |
| шао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступи |
| о спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, |
| н зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси си |
| ошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради? |
| оследња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници мо |
| као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о том |
| о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти |
| ловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, п |
| асти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога |
| , та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе срећ |
| ану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за свој |
| је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе |
| нда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али ова |
| ти.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они |
| олест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му |
| опасније живи због нападања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скоро сносити не |
| ође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће |
| човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном кућом.</p> |
| ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље је |
| рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин |
| ди Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> |
| „Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Скупо, скупо.“</p> < |
| адала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и д |
| поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих мог |
| кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, |
| дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова |
| ругу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој |
| сију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још |
| Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни је |
| е у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом п |
| „Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а |
| на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио и |
| ли у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и чет |
| имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као |
| да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“ |
| ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> |
| д би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је |
| ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду |
| од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже кол |
| обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац припов |
| ити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> |
| к ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„А |
| лио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако к |
| е примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије му одг |
| никаквог сведока колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се |
| сати дуга, <pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је |
| ш један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати.</p> |
| нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може мој |
| и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши му |
| е ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> <p>„„Шта наопако?{S |
| вле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам |
| часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа |
| о се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се |
| исмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — при |
| емо морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>Младен сажаљаваше к |
| ицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> |
| S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме ж |
| ни Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А ч |
| служио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, |
| сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да слу |
| у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад ј |
| ника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други млад човек, који |
| до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова на |
| ори:</p> <pb n="72" /> <p>„Граничари не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па посл |
| да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb |
| вице!{S} Мене нека секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити |
| а коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и |
| де код Руже.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече |
| } Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема |
| мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с је |
| p>Странац се насмеје.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени с |
| о да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима |
| се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, о |
| е, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова зм |
| S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташ |
| ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оно |
| си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада |
| онда може од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко с |
| лима — рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам |
| сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она м |
| а сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер о |
| му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох |
| пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote> <quot |
| век, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два |
| дважности, постојанству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, |
| ла.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њем |
| песму „<title>Младо Поштарче</title>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужн |
| жаљаваше кукавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако н |
| К</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. |
| емој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520 |
| ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свеште |
| и? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као |
| љства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p |
| ве истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу н |
| ђу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мисли |
| ред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго н |
| <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„ |
| а све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јан |
| све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си |
| одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шт |
| жете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, |
| е да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — одговори Младен — смрт н |
| ли њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“ |
| ок он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бит |
| .</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код |
| сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју зак |
| душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>Мени се све |
| ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што то, Сте |
| ени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао |
| се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху.</p> <p>Ови се м |
| абље, који ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише |
| карловачкој пивари, и са каквом радости чинише простаци, међу којима имађаше он ту више познани |
| <p>Тако су обмањивали простоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и н |
| та хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о |
| им срцем онога, који заиста несрећан се чињаше.</p> <p>Младен подигне руке небу.{S} Бледи месец |
| S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који |
| које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине |
| седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — н |
| на, мене увек штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и зав |
| р има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси |
| ће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пр |
| ира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ру |
| т!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и |
| ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> |
| о чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је нал |
| женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је д |
| мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> |
| ога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица |
| али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја в |
| прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бол |
| стог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</ |
| ом, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Тали |
| својих сапутника побудио — упути се по чистим каменим степенима у први кат.</p> <p>На вратима |
| е измеђ’ густих облака на једну небесну чистину преселио, осветли лепо парк.{S} Он се окрене, п |
| о.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан б |
| био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена један до |
| p>Младен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово |
| ам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло нез |
| о и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> <p |
| нали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, али кад |
| себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште к |
| ким говораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да |
| и види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p |
| оља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, |
| део?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да он |
| p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачем |
| ној кули звоне; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што |
| су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; п |
| а увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама приповедити, — па онда ако и ништа друго из |
| у породицу упропастио.</p> <p>Лене моје читатељке опоменуће се о оном, што смо у почетку ове пр |
| их речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, к |
| већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он |
| ом или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедала Младену, |
| о беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевш |
| на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда б |
| авна дела наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к н |
| .“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али |
| и ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима |
| етар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Ма |
| целој кући, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у сво |
| си мене учинио просјаком и скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> |
| ек; — рече Немац улазећи у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Т |
| еди управљени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га |
| о поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неп |
| pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, да и |
| олних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се ја |
| уж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то |
| на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали с |
| ?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необичније осећање хоће к |
| } Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим |
| и посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S} Мени |
| по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" /> |
| >Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три пут више новаца нег |
| поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе с |
| жни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим ве |
| е.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом на |
| у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и прогово |
| од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевај |
| еташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дуга |
| ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати јед |
| fauteuil</foreign> — до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече Ружина мај |
| <p>На мокрој слами лежао је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у |
| зика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван |
| мбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" |
| ло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О |
| а кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев |
| >За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе |
| p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зау |
| удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали; ја |
| к и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је с дру |
| варала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не |
| ражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из |
| својим песмама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — |
| S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... |
| >„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, коју од свога детињства п |
| .{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе. |
| као, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља, који су му тако д |
| > <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> |
| шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на |
| ири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно ч |
| нас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта уздишеш? — продужи млађи |
| осподине, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до |
| лико година мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брат |
| у па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи |
| и је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у гостионицу — човек се мор |
| <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да ј |
| у: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек |
| к учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити не |
| звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди |
| крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је |
| ="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p> |
| дише.</p> <p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, лепим високим челом, ватрен |
| ањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, |
| едом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заис |
| имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p |
| дан часак — и на његова прса паде један човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Ч |
| S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог чове |
| као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могла позн |
| а је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али чове |
| ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоње |
| И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је код своје куће па радно као и други сељ |
| времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружина улица“ зове.</ |
| и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и н |
| ачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети |
| р ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих |
| реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли самима кундацима и бајо |
| ућути.{S} Младен склопи своје руке, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено проговори: |
| а овим речима подигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносит |
| ди, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за једа |
| још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу за |
| иком силом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, |
| рца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко узди |
| попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо |
| највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на |
| викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио про |
| > <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје ру |
| то ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p> |
| галијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати |
| но рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне реч |
| је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју |
| рашири своје руке, обгрли тога младога човека, пољуби се с њим па му пријатељски проговори:</p |
| сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер |
| n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и мило |
| ко вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простотом један из родољу |
| и имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, паро |
| кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свету који није издајица или непоштен?“ |
| шити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули |
| бећи и срцу стискајући руку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.< |
| ни видели таког истог чудноватог младог човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> <miles |
| хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</ |
| мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и ко |
| ине дана робије и 50 батина као упорног човека, који се смео противити власти и оружје у кући д |
| к, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; на мојима очима је већ и п |
| ао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>И |
| ли крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима у највећој ватри тврдо стајах |
| и био у мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — |
| ати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну јадно |
| је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробо |
| штеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарањ |
| дац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове |
| S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми |
| } Она не може бити срећна са непоштеним човеком.“</p> <p>Хартија она, коју је судац показао Мла |
| то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p> |
| страшне ствари писао у својима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад |
| ом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја ни |
| а нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је дупком п |
| роду се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет ла |
| пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити. |
| али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио |
| после још силније окренувши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш |
| p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га о |
| стивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господин Младен, наш кућевни пријатељ.“ |
| ећу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај |
| S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“< |
| те, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, |
| а, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, пог |
| /p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и стр |
| часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у којима са |
| ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама обистинил |
| теру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, природна његова д |
| је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао |
| њу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну долам |
| жине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пратише: није |
| којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Ср |
| елу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазила, један се загледа у авл |
| <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач по |
| у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд |
| је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после с |
| зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би |
| бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунак |
| суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим с |
| p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него м |
| ђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој гла |
| ће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запиш |
| кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали |
| онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... |
| је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће ва |
| ожја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџа |
| е са Француским војницима, који су међе чували, он се увек њима придруживао; а кад би овако ску |
| с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислисмо в |
| е, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„ |
| ва, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али опет ко своје |
| браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат н |
| опасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, шт |
| више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако г |
| еш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али |
| ољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војеват |
| омислити могао да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје |
| их ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би ова |
| “</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја после |
| учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну |
| не више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њег |
| p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти |
| “</p> <p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, к |
| узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за ш |
| з добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањ |
| овори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам реко |
| > <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} |
| <p>Србијанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда с |
| пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је тв |
| његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</ |
| кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у |
| обро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после мало ћу |
| од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме сви презру, истерају ме из слу |
| два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек ка |
| да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али к |
| ли пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.< |
| ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са |
| , ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Д |
| о,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откоп |
| да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нис |
| главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар ниј |
| едаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као |
| n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, коју од свог |
| у свакој ствари, угледна спољашњост, и чудновата хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше д |
| /p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку плат |
| рђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко на северном, ко на источно |
| на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а м |
| И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али |
| јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Ве |
| авци изилазили па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јанош |
| ву у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а реч |
| хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласил |
| ећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутника побудио — упути се по чистим ка |
| а да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Млад |
| чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које мо |
| вако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била здра |
| а опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете |
| не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим р |
| ед колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашуј |
| ме у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак н |
| ти.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе што сад |
| се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, презрително погледи официра, дођ |
| ако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја |
| де ту једно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, к |
| ани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чу |
| у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред |
| . Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Мило |
| а певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја |
| дговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чу |
| вет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаш |
| а и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за сво |
| енити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала па |
| уго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су т |
| стом показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Љ |
| и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, |
| а је ова само за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди |
| елу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„Т |
| </p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све бли |
| ма од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у |
| ох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе |
| линце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно зао |
| ч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је |
| он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше поз |
| ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђо |
| а шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши стари своје |
| или.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи и до |
| не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} Пору |
| моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сламу; зауст |
| за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви |
| — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сети |
| и јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p |
| и ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед д |
| где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у г |
| на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја |
| надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под тв |
| певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у там |
| проклетник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека страва, као да је н |
| иже и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламенита српска песма:</p> <quote> <l> |
| па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла С |
| уди уздркташе се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчиц |
| укли самима кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ј |
| , удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми ре |
| ..{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и |
| и јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и има |
| , нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу о |
| , већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушк |
| одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш д |
| али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најху |
| „Богу хвала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пр |
| ео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док |
| олест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче |
| Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више р |
| и гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то |
| и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је др |
| оказивао, како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост |
| Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних |
| Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, |
| аса повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ак |
| са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место |
| b n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, |
| „Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“< |
| едан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне п |
| трах све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забун |
| о одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам не |
| од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то н |
| после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш |
| колико димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана р |
| магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред |
| ше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се |
| пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је |
| цири око срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио з |
| е затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</ |
| ојекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести поша |
| — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу ш |
| „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим |
| не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколик |
| о преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву |
| колико тренутака момак дође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме |
| гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко б |
| ни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничар |
| .{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху бли |
| ија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана |
| ејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из свој |
| јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе сре |
| > <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <p |
| кој капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="119" /> Ма |
| > <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен на коњу до |
| ј.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанц |
| ква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још том |
| аменито стење одбијајући непријатеља од шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас |
| га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бој |
| аџари јуришише — Срби их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, па онда просуше међу њих |
| брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њим |
| м бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није продро; а и после ја са |
| од плаветног свиленог предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве |
| ата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица т |
| угачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са ш |
| ити мојој сиротној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљ |
| 4"> <head>IV.{S} НАДА</head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не |
| > <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quot |
| one unit="subSection" /> <p>Путујући из Швајцарске Милану, прелази се преко страховите вековечи |
| ионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гостионици, која |
| а соба, која је у свему налична обичним швајцарским простијим собама.{S} Она је велика, зидови |
| и неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко |
| своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом |
| лема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, ко |
| мора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n= |
| — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — |
| долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то до |
| ји.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S |
| нио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију. |
| видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдек |
| ст; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећ |
| лавно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена се |
| а је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику до |
| си да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госпођице, којима из плав |
| њама, по највећој припеци <pb n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самц |
| во, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску ку |
| кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко |
| оше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Б |
| јаху, па повиче своме кочијашу:</p> <p>„Шибај, терај што наглије можеш, само одавде, само сад д |
| усту гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јеле |
| сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у мл |
| у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку |
| единство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја |
| зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са свију страна покривена плаве |
| а у зиду узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Према овоме била је икона, |
| тканица, на глави шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи с |
| омеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене |
| као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега п |
| жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, |
| вакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p |
| а види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у д |
| — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говори |
| синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трош |
| S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.< |
| и обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки д |
| онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој о |
| и се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помам |
| он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} О |
| подар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шку |
| а, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Фра |
| алијанац, један Рус, један Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога |
| за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху |
| том.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што |
| Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загр |
| још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку |
| и.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изнена |
| е простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван |
| верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају |
| ј јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p |
| , које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p |
| је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци |
| својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има |
| ро поверителним разговором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их пох |
| барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у |
| ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p |
| пази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које доб |
| умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја |
| м покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном |
| ој Младене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Р |
| :</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> |
| оди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина во |
| ет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог ниса |
| увши: „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Сте |
| киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама |
| ре ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинско |
| рата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, |
| сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружин |
| ега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ. |
| “ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су |
| рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати |
| на шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро |
| ко Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуриш |
| а то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио |
| знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се |
| онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке о |
| и родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срц |
| м, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мен |
| ао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо д |
| сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мен |
| мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини |
| ...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим |
| ато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, н |
| ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана нес |
| /p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, нек |
| ио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, к |
| осподу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ ви |
| воју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ прог |
| са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била здраво ош |
| тиви, немој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје |
| де код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови ота |
| <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али не ради |
| е о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог пос |
| рцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које беј |
| p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен обад |
| естрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зел |
| прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p |
| е шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му |
| аслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га |
| ва љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је |
| сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио |
| њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p |
| не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљ |
| своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало |
| ису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго |
| одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глав |
| и, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се |
| аде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство ш |
| /p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, |
| учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спо |
| та ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: |
| се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се |
| о је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала нег |
| жи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мн |
| ече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад м |
| и после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да |
| е оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" / |
| саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружин |
| дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у с |
| нека секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме заст |
| ише пазили шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошл |
| у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одгов |
| " /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његов |
| говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били. |
| после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар о |
| у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола |
| беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докл |
| S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју |
| ака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се |
| овори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ |
| ређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се куртали |
| Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, н |
| дан пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од гу |
| {S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па |
| љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... |
| А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу т |
| ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, |
| > <l>Ој давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теб |
| део онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лави |
| оја на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, кој |
| од куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју оби |
| едно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта уздишеш? — продужи млађи прекоравајући старијега. — |
| им се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, н |
| ада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш п |
| је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете? |
| едавши му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред |
| ости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„В |
| оби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гл |
| е, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе ва |
| а нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Петар.</p> <pb n="155" /> <p |
| се згодније моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господин |
| господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја каж |
| то сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ниткову осветити!”</ |
| . Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</ |
| међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је у |
| ивутину његових 7000 форинти.“</p> <p>„„Шта наопако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико с |
| ОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1 |
| <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> <gap |
| га оне као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је на |
| </p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од само |
| дав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, |
| } Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрител |
| ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матрози препад |
| је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побож |
| , а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је д |
| аболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог |
| таша топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бу |
| /p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја сна |
| овица,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ ј |
| до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши му све простаково имање |
| д рајске насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само |
| ој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много мо |
| ђењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она роди |
| што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срц |
| ти проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме ка |
| ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр ј |
| шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нека ми очита м |
| /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} |
| а убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто пострадао; ови су много к |
| ротивити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ по |
| е тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинит |
| да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p> |
| >Судије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњ |
| што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, з |
| 25" /> да ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се |
| је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, |
| у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, |
| да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса? |
| е ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о |
| њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити мож |
| 2" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш |
| е део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припознаје колико је примио, а не знајућ |
| ене моје читатељке опоменуће се о оном, што смо у почетку ове приповетке навели, где се Бачвани |
| ди на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантериј |
| „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као |
| отиве.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај |
| се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости р |
| чувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за |
| није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са |
| и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ће |
| само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ види |
| од пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадб |
| чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишљ |
| пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било н |
| <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прек |
| ене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти |
| кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, |
| ко ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога |
| } У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, |
| а детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане оби |
| „Не гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог н |
| Сад се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Б |
| и нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће суди |
| томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење |
| ити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо |
| Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, |
| > <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио |
| ван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни ње |
| оји шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и п |
| ела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са п |
| е је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би дост |
| и Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом н |
| му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби |
| ене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„ |
| му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош |
| ти?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први |
| господина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и |
| <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава ј |
| а оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још в |
| ебе сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није |
| м и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па |
| му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; |
| које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад н |
| поде на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју на |
| ти што више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> |
| век тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа |
| да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то |
| несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја |
| ује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> < |
| дући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се љу |
| ли њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је |
| да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што реко |
| нас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта |
| {S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително про |
| би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ нами |
| 27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гу |
| „Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока сла |
| p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сва |
| р нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је м |
| дркће.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За |
| од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудил |
| који је не познају, нека себи представе што дражесније себи могу представљати.</p> <milestone u |
| ужа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.< |
| убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, |
| великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ бад |
| p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забу |
| ас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један |
| оју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему п |
| скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, ко |
| тај, отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песм |
| уги батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</ |
| а неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку песму, од |
| нико није могао ни помислити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за |
| бито народни српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p> |
| ане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прек |
| таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, к |
| ни се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља |
| му се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао и тешио га је говор |
| p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после мало ћутања. — У пр |
| ш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, |
| из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Субот |
| остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест |
| се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, в |
| дрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, |
| /p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право |
| америти; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S |
| Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико |
| се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — |
| на већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Једа |
| о му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била прек |
| ас молим: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и р |
| је смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до |
| клињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну ј |
| /p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.</p> < |
| и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што ј |
| га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и |
| тимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p |
| намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онда што брже можете у |
| ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајт |
| риповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</ |
| пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: |
| римио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>Мени се све наокол |
| крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути мало, на после тре |
| глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ј |
| n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ак |
| тов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти |
| ађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туроб |
| д јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним |
| нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Б |
| че своме кочијашу:</p> <p>„Шибај, терај што наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</p> <p> |
| Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је ф |
| ранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило |
| спођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је тв |
| у рече: </p> <p>„Господине, сваки човек што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи проти |
| ло сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџиј |
| > </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се наш |
| у крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много преп |
| о крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</ |
| о онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја на |
| оће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој |
| не само што оно не може назвати својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост |
| дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује |
| о љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господ |
| мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје вес |
| , јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама приповедити, — |
| а нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> <pb n="35" /> <p>„Право, право!“ зачује |
| .</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само |
| а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и д |
| ицима, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова с |
| коси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој |
| Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам ми |
| у другим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад ме |
| е мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на о |
| шљана била преко потиљка на рамена, као што свештеници православне источне цркве носе.</p> <p>О |
| S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих |
| у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та |
| јима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и тан |
| попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је т |
| .</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник |
| к не лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још |
| би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом д |
| ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она в |
| ан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам је |
| о; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — реч |
| то ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> < |
| ја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удо |
| са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без об |
| синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово |
| сле њен поглед постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле |
| дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а |
| е је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ шт |
| је благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да |
| под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пр |
| и кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки |
| ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора |
| бали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а |
| е говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Госп |
| покаже врата од леве стране, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен |
| еко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обично прости Бачвани, лице му је било мр |
| т четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — н |
| љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме пооч |
| аден говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусов |
| је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој п |
| аво, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <pb n= |
| у ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постој |
| си умукну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у кој |
| те Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма бил |
| се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како с |
| S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се т |
| ш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да ви |
| а то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се |
| у и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог пр |
| лости тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} |
| Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и др |
| мога млађег брата, које он миловаше као што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а м |
| ослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он ни |
| м.{S} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборав |
| Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тоб |
| ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</ |
| господина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко м |
| несоше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> |
| е нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са |
| за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од како смо се сас |
| ти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од г |
| о што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако бол |
| е пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна усл |
| срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, сво |
| после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуб |
| из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, |
| обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко св |
| а хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Л |
| у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше |
| ар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису никоме скривили.“</p> <p> |
| роби има створење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити |
| крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам |
| јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју мате |
| за то платио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, |
| е обдаривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пре |
| ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад би |
| им небом, од мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према пост |
| и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране |
| опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих род |
| мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па |
| пивару, поред које се пролази пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен |
| p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред |
| на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром ил |
| је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемер |
| примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господине, за |
| њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја |
| } Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и на |
| срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака п |
| још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика госп |
| да догађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет по |
| изилазили па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, ко |
| > <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се освет |
| и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онак |
| ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо |
| лично учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доб |
| хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга |
| нити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си непра |
| ло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја |
| ко љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немар |
| на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, |
| е снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред њим празн |
| страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није |
| ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да |
| а нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо |
| на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је украт |
| ше, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни |
| о, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с де |
| а га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гос |
| тике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ов |
| од таког истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен |
| оје је за миловање створено, да не само што оно не може назвати својим што милује, него још и о |
| л’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а друго што је о |
| </p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш |
| а имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Он |
| своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била |
| ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Шт |
| ци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало војске противу цел |
| Бачванин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> |
| вети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дођ |
| највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао.. |
| су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је |
| ек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где с |
| или надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашт |
| ли није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p>Пред |
| .</p> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у оч |
| > <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне об |
| ји има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> |
| у одважности, постојанству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане б |
| већи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у |
| и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, ш |
| е у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне |
| јте то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опоме |
| слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван о |
| шко чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до д |
| летва везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти ка |
| роговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ј |
| /l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више он не вра |
| сад Младену у ово неколико речи.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу с |
| душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он |
| ом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био |
| час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мисл |
| </p> <pb n="148" /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков кој |
| волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима привезали, онда се кренуше.</p> <p>Пут |
| ка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају у себ |
| о то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад ј |
| , ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта |
| моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p> |
| а сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на ње |
| га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хте |
| ! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весе |
| после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморити.</p> <p>Х |
| и дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити |
| љивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратк |
| ти.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ |
| једног младог господина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног |
| јица добро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не мог |
| има су суботичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју |
| је самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> |
| војим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Т |
| ботици је православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шета |
| стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за |
| ви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Бо |
| са столице и са обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> |
| ну, трећи право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Ја |
| ше што му је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као што свештени |
| ја му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обично прости Бачвани, лиц |
| /> </front> <body> <!-- dodato iz prvog izdanja, nedostajalo u izdanju iz 1893 --> <pb n="3" /> |
| dodato iz prvog izdanja, nedostajalo u izdanju iz 1893 --> <pb n="3" /> <div type="chapter" xm |
| </l> <l> <foreign xml:lang="de">Und den Jungen Poftillion.</foreign> </l> </quote> <p>У тој пес |
| t> <body> <!-- dodato iz prvog izdanja, nedostajalo u izdanju iz 1893 --> <pb n="3" /> <div typ |
| den Jungen Poftillion.</foreign> </l> </quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчет |
| ote> <l>„Поручује Иванова љуба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, |
| l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако си |
| ду помоћи?</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - пра |
| АЦ</head> <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботици, оне су об |
| и криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote> <quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад |
| ad> <quote> <l>Ах, она мене љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно намештена спаваћа со |
| буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он |
| ти,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се ч |
| врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, к |
| Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице. |
| ти </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадну, као да му је ва |
| от не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бач |
| ина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песм |
| <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од |
| стај, устај, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, у којима је бил |
| руке погинути!</l> <p>Пјеванија.</p> </quote> <quote> <l>На муци се познају јунаци.</l> <p>П. |
| јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру много света бејаше на с |
| да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обитал |
| за праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска в |
| испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у |
| сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима суди |
| здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је православно гробље до варошке ш |
| ши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у |
| ити или погинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По субо |
| девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње игранке прошло је доста времен |
| а моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одведоше, Руж |
| ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном свати</l> <l>На |
| е кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. томашке пропасти у Суботици је био к |
| насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски н |
| данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Освану недеља красни данак.{S} Младен устаде |
| ише он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све |
| своју слободу.</l> <p>С. Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп. |
| начкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Дено млађан д |
| за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за |
| е издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га та |
| опет тужно попева:</p> <pb n="117" /> <quote> <l>„С. Томашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српск |
| оведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> <quote> <l>Устај, устај, Србине — и тако даље</l> </quot |
| убац и издајица</head> <head>I.</head> <quote> <l>Тко ће народу помоћи?</l> <l>Живили! живили!< |
| >VII.{S} ПОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота</l> <l>Уграби |
| SRP18520_C4"> <head>IV.{S} НАДА</head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене |
| 6"> <head>VI.{S} НЕЗНАНА ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми |
| 8520_C19"> <head>XIX.{S} ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити |
| 520_C14"> <head>XIV.{S} ТАМНИЦА</head> <quote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вод |
| 8520_C9"> <head>IX.{S} СУБОТИЦА</head> <quote> <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> |
| 0_C15"> <head>XV.{S} КРВАВИ СУД</head> <quote> <l>Ој давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си дан |
| 520_C18"> <head>XVIII ГУБИЛИШТЕ</head> <quote> <l>Од моје ће руке погинути!</l> <p>Пјеванија.</ |
| 0_C2"> <head>II.{S} РАЊЕНО СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти |
| 8520_C12"> <head>XII.{S} СИРОЧЕ</head> <quote> <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љу |
| C13"> <head>XIII.{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он б |
| <head>VIII.{S} БОРЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слобод |
| C3"> <head>III.{S} БОРБА У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем |
| RP18520_C10"> <head>X. САСТАНАК</head> <quote> <l>Ах, она мене љуби.</l> </quote> <p>Спретна, к |
| 520_C20"> <head>XX.{S} СВРШЕТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружб |
| "SRP18520_C5"> <head>V.{S} УДАР</head> <quote> <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.< |
| <head>XI.{S} С. ТОМАШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде та |
| _C16"> <head>XVI.{S} БЕО ХЛЕБАЦ</head> <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт |
| </l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote> <quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те |
| гинути!</l> <p>Пјеванија.</p> </quote> <quote> <l>На муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Вл |
| уба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више |
| ободу.</l> <p>С. Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар. |
| </l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Дено млађан да се ста |
| ма принесе.</p> <p>„Мати, мати!...</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног сата,</l> <l>„Кад си мени о |
| а.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> <quote> <l>„Поручује Иванова љуба.“ </l> </quote> <p>Ива |
| и разумети пламенита српска песма:</p> <quote> <l>Устај, устај, Србине,</l> <l>Устај на оружје |
| и невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> |
| гласом песми овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана |
| е ону песму, која се овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, |
| емачку песму која се овако почиње:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">Gehet ihr drei Pferde |
| еше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предуб |
| а тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умр |
| најући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође |