је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа |
? на обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац пр |
</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пре |
кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах |
сно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</ |
радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао |
ране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lang="fr">faute |
рт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад |
вши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за |
И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несв |
а ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јеса |
се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Шт |
девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена |
седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreig |
на; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ва |
која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он |
бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите |
и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; |
<p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе |
а мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је |
Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зат |
рах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> |
у је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за |
огледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетн |
боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и |
рима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> |
ена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу |
, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двом |
шчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе поглед |
сведока колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео |
ка између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је |
це било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У др |
х <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му |
>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“< |
и бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас |
но Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта ур |
у, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широк |
стина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло поп |
вије своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралишт |
јвећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости |
и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у на |
а му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроб |
мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што |
ива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, |
, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од |
беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> |
а, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску вој |
23" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је |
шли међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре ов |
ам радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} |
свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он |
тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе реч |
да једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово |
е.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки д |
ају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, |
од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини |
је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb |
Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирк |
да, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико л |
да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и ни |
нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих да |
што су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као вел |
весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, п |
ицу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као |
</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с т |
бу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им по |
тпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема ру |
ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалос |
{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дуб |
ри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми |
с њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После о |
p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку пот |
<p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био |
време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном |
<p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак |
анашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам т |
нте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" |
ладена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> |
игаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заи |
ажио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме н |
, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quo |
даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Мл |
до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, |
у, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши м |
у.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невољ |
или сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите как |
туа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обил |
одило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпиј |
а се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је |
весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови ста |
ајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се |
е тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори |
ам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се на |
ту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би |
и у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијан |
жала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог б |
и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у с |
од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни офици |
по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да |
о: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго |
у Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p> |
многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да з |
асови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> |
хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у п |
бове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гро |
т брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тра |
ву треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на љу |
обио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужд |
неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти сво |
плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора |
ритисне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p> |
е миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао |
ико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, н |
за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милуј |
осподин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“ |
о. — Владика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових |
„Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из дана |
ло, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У |
дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> |
баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један др |
ити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са ве |
Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји |
истаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану. |
оје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ко |
до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек н |
орадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су и |
е бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора п |
њи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> |
сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у ви |
ета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака! |
м, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Ш |
пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која бра |
>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела пок |
у па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="6 |
с приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео |
дање; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од м |
ан пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, зауст |
уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томаша |
ко весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју с |
</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пр |
ти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: м |
тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држа |
њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу с |
у и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало |
не, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојб |
мена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у с |
а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</ |
и шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</ |
има матрозима њиховим матерњим језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезл |
ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који ј |
је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте |
новом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“ |
не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као шт |
остан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у тво |
ћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја р |
гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква |
оју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у ж |
је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде од |
д — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:< |
таку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припозн |
нин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, б |
>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео |
ђице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</ |
ођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти ре |
праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ни |
ху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано м |
се никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био п |
оме сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступ |
ано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртво |
простак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао прева |
р ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно ч |
рости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са м |
ени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега п |
последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш н |
ас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувш |
то замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху ш |
куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је |
н блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још д |
ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то зна |
и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по це |
де је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали |
том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша нес |
г саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних |
ће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван по |
рпског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала |
олико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово пот |
> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени ре |
почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудите |
га сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ По |
ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</ |
и, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био |
су постељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Р |
ји имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право. |
ехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу у |
у се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да |
— колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, |
пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Мла |
p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" |
бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А г |
е одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p |
> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју |
а удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малог |
адна према онима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко ко |
едну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Млад |
био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих в |
о кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео |
p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј |
полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} |
у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га по |
смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве с |
ондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога м |
поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <m |
хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> |
, црномањасту младу, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девој |
и мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створ |
, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд и |
јопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој |
ан пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било с |
ок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима |
врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душ |
="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из да |
и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и по |
ци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а |
лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, |
би сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију земље и виногр |
томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, |
безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио сво |
анила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љ |
шен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и |
„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежит |
<pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћ |
пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облете |
Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учин |
о што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</ |
кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ ни |
а; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбољ |
код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То в |
ако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, |
ва ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два |
Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти ост |
ао просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Ти |
м на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бри |
јом војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито |
сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; |
еће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бит |
да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу от |
е, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — д |
ђе чували, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набаса |
шанчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нис |
писана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и ј |
топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли на С. |
<p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима |
онда ће се они сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њи |
е говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекне |
лу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује |
нише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где б |
екао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу б |
С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанч |
S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зов |
е и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше па се купише гомилама о |
адаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око ње |
/p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични |
Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — |
је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да |
јанству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за |
е на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми |
тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем. |
За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.< |
Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од ду |
ти; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам |
у оружје на обрану своје народности.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за свој |
тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је |
и, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му |
зисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он |
ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па по |
ости седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје |
мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p |
куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду са |
ело лице због несреће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, |
се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесниј |
је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један ча |
овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и та |
цом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име пра |
ити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти |
сам морао хватати себи пријатељство, — а сиромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и |
а поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће удар |
?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она из |
мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добр |
вако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После поглед |
...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото |
есмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито к |
вори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила т |
сти, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Види |
јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини |
дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, |
де; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим |
тима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што |
а женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати п |
а свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свеш |
м никад нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беш |
де ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на н |
нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба |
<pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царс |
па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — |
ности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и ужи |
лумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упо |
јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у н |
бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из поч |
и врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим |
би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као |
тку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Б |
је лице покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замис |
потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у |
собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обоји |
вај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове ј |
</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на |
ле ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> |
амо по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200 |
шке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко п |
бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час пре |
последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете |
че Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад |
у тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је С |
приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„ |
о неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Гос |
ез другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој стра |
ина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се једнак |
непријатељу ока <pb n="120" /> отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђ |
гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја п |
Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а б |
већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гро |
о наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили |
; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад у |
горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака ар |
ару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не мо |
ање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци |
у се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено |
у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> < |
лањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не |
вајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; посл |
моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту |
/p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> < |
зговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепи |
</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> |
проклете господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по г |
аиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљ |
маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца |
једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због мил |
ана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако |
</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и |
ено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђе |
ти мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота н |
е или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни |
круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душ |
бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до |
ше, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један |
аваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуст |
могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, к |
се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне: |
полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прош |
д од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели |
дићи за обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крв |
, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао |
дније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се |
но у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ива |
ек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће |
не, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без прес |
у да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута |
шар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ од |
очи своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; м |
крипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла |
на с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у ва |
полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби дола |
е, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ о |
рављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до |
туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е |
се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из друж |
ом лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљућ |
ри му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Мил |
писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с |
јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више |
оше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју ж |
могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме |
ео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неи |
нити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми пр |
ни једног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао нов |
едо лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећ |
је своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам т |
едели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теб |
него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин поб |
ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за |
ла као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном ор |
еђати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“< |
о пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цига |
ре лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан па |
јанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера С |
еђу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казив |
да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице |
заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио |
ици са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форин |
— друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал |
наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p |
частиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја м |
од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због |
/p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n |
а је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, ка |
преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаш |
.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јано |
наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ал |
ва починио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на ас |
јао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви |
, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена п |
заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p |
пустио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала |
} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли |
: „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој |
у за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам |
дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу |
е красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово |
ве.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу |
оме криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је |
му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад с |
при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећ |
дити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за |
у две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрет |
е отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме |
али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запоп |
чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје |
ојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, |
то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те ка |
А ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l |
да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S |
>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, а |
Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заб |
у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Д |
со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре |
да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не с |
„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“ |
премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу |
Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p |
...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш |
Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га |
свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је н |
ћи до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од њего |
знесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеван |
ом се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пуш |
, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме об |
ичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.< |
„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, |
проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Ле |
на, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их позн |
г судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе су |
епо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је |
треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на људе |
pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћем |
о си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај |
поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударит |
остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, |
ојим читатељкама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод |
шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломит |
плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племић |
х он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма |
у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда храни |
доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је |
нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци иза |
рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Б |
тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целом |
ињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио |
ету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да |
кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе |
да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто |
сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави |
ћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице о |
ици на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их ви |
ша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог |
ом морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p> |
е можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младе |
и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима |
ле тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> < |
каже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити |
П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који с |
еди на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер вид |
, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> <di |
ван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божје |
/p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја нем |
жите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте |
ко?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене |
ом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, |
вао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та |
спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише с |
ди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после оп |
си зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, ч |
ени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда беја |
тепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју |
сто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијан |
н с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима материн |
е миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала |
н полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове п |
ражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за нар |
храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више та |
ецу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их те |
шту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, |
Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу ст |
драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину с |
а њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очи |
нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше |
ћете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ |
ање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натерив |
чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је |
јку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је милов |
крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, |
Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одве |
ј се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, |
са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости так |
обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора |
дети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топ |
он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јано |
к јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила |
ао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији |
ивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тро |
анац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погину |
изали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху |
јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то |
ој породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе |
ца! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изм |
и дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим |
и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан |
ети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нек |
судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчево |
рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ј |
де, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачва |
и, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина |
био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов |
кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове н |
а ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Б |
те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа |
та скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летур |
> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="4 |
а тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„ |
а, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p> |
судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јад |
њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; |
имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p> |
слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у |
ити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој |
а мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то би |
кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах |
/quote> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, к |
реву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога жи |
n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пу |
сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два во |
ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, |
и своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура |
мци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не рас |
је лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ов |
.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и |
да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после |
тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да |
Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини |
о име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’ |
болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници |
м хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог ва |
вом лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица |
дах странца - говораше приповедајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n |
<p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с пош |
ао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог.. |
истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока коли |
та, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелик |
„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, м |
коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би |
ад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачвани |
ху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам љу |
господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb n="30" |
Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замисли |
иви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За |
ни нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господи |
да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — в |
; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме |
погледи управљени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да |
тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p> </div> <div type= |
аде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућнос |
да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на |
асности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од ку |
човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, |
, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мал |
живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и |
ни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, с |
ек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ г |
у чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: |
мпањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пије |
врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; |
воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, а |
них новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до |
ине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спом |
.</p> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само с |
па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И |
Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p> |
мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се |
си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„ |
анити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„ |
слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> |
исам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</p> <pb n="96" /> < |
рана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог в |
онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бо |
</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је С |
е до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ |
писане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у |
три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица уш |
јој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле |
ection" /> <p>У најпоследњим колонијама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедуји |
„Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пр |
а после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен |
нко Радичевић</p> </quote> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се |
е!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао го |
То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и ј |
несем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{ |
био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> < |
у с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша |
/p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као |
ти.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> |
p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нес |
она мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени м |
се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p> |
т.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p |
као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p |
на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та |
рсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени |
„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше мног |
</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од к |
јвећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко |
лији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и |
тељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог |
нда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити |
осит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина |
је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми так |
као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе |
ј!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима |
јој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се |
удац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Ц |
а његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb |
им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе него ради силнога народа, који се из ц |
зити; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је свом |
својствено лепо појетично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изража |
није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала. |
теха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како са |
азговараху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њ |
икад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја би |
ом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко нај |
спода — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како |
наест људи, који различно беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло |
еване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али после уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали |
о душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад |
орао са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, |
први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер п |
ох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, при |
ватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га п |
е знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија |
сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> |
есте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа |
у по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом |
вође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за |
неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио |
енило се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, |
а је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје |
јега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради с |
његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</ |
правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек |
ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продуж |
м се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, |
знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћ |
адену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво ус |
ци изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђах |
сме, коју нико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао ов |
тео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај да |
у од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се |
јано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први |
ну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па |
цу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам |
у зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова с |
зано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахра |
ужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да |
С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свак |
нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене |
идео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика |
с да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, преда |
> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreig |
и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око вра |
помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога |
ете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови би |
елетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за |
иди величанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу д |
и.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово за |
примамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја до |
владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава с |
ила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је |
алом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријате |
а више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом |
је било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор |
погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>З |
и штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се об |
џари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к ша |
, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} |
бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас |
ити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигн |
ује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи < |
Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам |
кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега |
тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја |
воље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без |
о дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета |
ло што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 б |
о био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости |
пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизил |
р!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као су |
е најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у |
томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>Пос |
срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако |
/> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је н |
ам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дот |
ао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону у |
љно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да |
и говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S |
ротиву целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што |
видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... |
ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> |
своју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели так |
о!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> |
им винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, кој |
наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумем |
вога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави го |
пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане. |
о?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И п |
Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и шт |
101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек изневеравах |
е ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам т |
те!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако |
бро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити |
аше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.< |
ора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у |
ате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси кри |
ио сам, да сам највећу параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„ |
но било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових ре |
инти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи с |
ји је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде о |
<pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју дес |
и бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари |
{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текл |
даре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“ |
овиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који |
то бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црн |
} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава |
нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и по |
то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад |
„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јо |
мио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не гово |
<pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај. |
да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове ле |
/p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ј |
на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него |
<p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> |
имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, ми |
а се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше |
го и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви |
, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о том |
и, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићк |
о су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му |
па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту ос |
ишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, |
обро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу |
а поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше |
ђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењ |
напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време |
оји би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласило да нема Ср |
ванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, т |
летим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете |
пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред п |
о и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да |
ад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Ла |
гла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега ост |
му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти |
у чувари него ма каква строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љу |
су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе. |
>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше |
ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — |
обично један стари француски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да ј |
p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од |
ети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови п |
је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушч |
, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и |
мових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина |
ити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав пр |
оловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро ст |
јало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај |
х прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите л |
беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао |
а црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на среди чела |
„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Л |
ети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико ре |
>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга |
лакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не ч |
је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на свој |
еби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово |
овог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрат |
њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни |
г су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили би |
бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог |
, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жен |
пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећ |
ај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он |
јим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не мо |
ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на кој |
било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају карловачку о |
о велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа променио у свом држању |
стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немилостивији него Петар п |
Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорил |
моћи не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти |
попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — |
ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p>„Али тај млади странац никад у кајуту није силазио; у ли |
ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а |
ац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и |
о и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после |
причињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропус |
снувши својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше |
ао што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела |
дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав |
; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли |
име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере леп |
а сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били њ |
зити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја |
дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу |
е неће остати камен на камену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој д |
ао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој уд |
ума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да |
га мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађ |
Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје |
егалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса није |
аш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што |
о комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањива |
а, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, т |
мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе р |
баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је о |
ом снахом.</p> <pb n="31" /> <p>„Сирота Анђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опа |
моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми св |
ај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се м |
и се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То ј |
Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош |
шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</ |
тац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог оп |
<p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад |
Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је |
у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али |
, акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> |
ја беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то ј |
красно мушко чедо, као какво плавокосо анђеоче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се баци на њега, пр |
г Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао |
<p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у на |
кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, |
ако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весе |
моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио |
она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца даде, шт |
јке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској гале |
ена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> < |
нџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном б |
стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам |
, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је |
еше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бу |
>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p |
ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Младене, оп |
ајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслу |
нако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како |
ма.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за |
и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свећ |
ете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, за |
ном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, к |
очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се св |
ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} |
гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрај |
падања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скоро сносити не може, где се становн |
тај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Р |
ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — прод |
бар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у коли |
ему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Мол |
0"> <head>X. САСТАНАК</head> <quote> <l>Ах, она мене љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и ук |
са свим остави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се разбише наши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p |
мосталности — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; |
брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско че |
ца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање с |
та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила |
с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смр |
то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради |
, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је т |
ура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> < |
адне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи по |
младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, |
ио у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгуби |
gn> — до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ дав |
и је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом |
ејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што к |
уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме з |
а и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас |
о женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два у |
омислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који и |
све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И т |
ти — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} |
наштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Ма |
право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од |
вао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо п |
оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p> </div> <div type="chapter |
њала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа при |
ене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то |
требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна |
мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни |
па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек |
мено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни |
а, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће |
огледа момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово п |
оринти платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики |
није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као |
ело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџа |
исмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје п |
рајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима |
, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако ла |
аки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео он |
p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од |
о почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У на |
аџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, |
га, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p> |
то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од |
аном на кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коњ |
есе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „ |
ла.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међ |
ца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљути |
добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не |
утове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а ка |
се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, н |
о.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он |
него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb |
у ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на шт |
оследњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишт |
овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и та |
ком барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око ју |
барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите себи |
о верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћ |
у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="1 |
али јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У |
а него о части, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам |
тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху за |
раничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладај |
ари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргн |
S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој обранитељ, како то види, |
ки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они |
о у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један бата |
ата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се смео противити власт |
че:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви |
ом, носећи са собом један секиру, други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с он |
море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све |
коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере н |
ише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза |
је је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор |
каше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као |
оје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натра |
учен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreign xml:lang="fr">fiac |
анђеоче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љуба |
а, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав ле |
неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа до |
брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли сво |
у и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред |
мртвачке сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им |
женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме |
<pb n="156" /> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p |
д године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљине; скитао |
</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{S} |
} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, |
разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови др |
а.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке ве |
<head>XIV.{S} ТАМНИЦА</head> <quote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољен |
лим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у |
шљана — као што носе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, има |
вим сузама.</p> <p>После кратког ћутања Бачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву |
ји од другога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“ |
благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно |
е помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, |
али — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто |
кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог чове |
е и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било неш |
о је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад са |
Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад ниса |
пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог |
у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља јед |
ан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац беј |
боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био гр |
ити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је |
ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говор |
ас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора би |
> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чаш |
нош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — |
м да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало ћутања, — то не може тако на веки о |
<p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша |
уга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избор |
И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати |
хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом проду |
видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му испр |
ам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем с |
поветке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чини |
и.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који |
инити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни как |
влији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам |
вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десном руком к неб |
па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорит |
ј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери он |
шло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни свој |
>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — р |
о ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед састане са сажалит |
н велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а г |
који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.< |
љаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Срема |
омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер види |
бразе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> |
нда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем |
рао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у т |
ише у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, ко |
Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема |
м самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му ј |
ања проговори:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђак |
други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли |
и не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, |
незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо |
моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <p |
а њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба до |
адвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се |
а била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа. |
ска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> |
ду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? |
ико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.< |
во су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И |
амници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи |
и, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Б |
н други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а сл |
си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује. |
летим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијан |
ао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да с |
ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{ |
есеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови стари |
замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху шир |
дарала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам |
; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам б |
ели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну |
м себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи к |
S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добр |
Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p |
оба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе А |
оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену |
мађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Србина |
дима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не сме |
ружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мисли |
други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не н |
овао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за ру |
и, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов |
а света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услуг |
му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </q |
баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хра |
еху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар |
оје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> < |
о служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао н |
беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазр |
другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо |
е ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим |
ном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјас |
љи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек |
постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчи |
себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p |
не љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сва |
пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, |
већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да разде |
ад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до |
Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> |
то нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му |
ов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њем |
јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини |
,— продере се на мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео т |
, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био к |
новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој си |
свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака момак дође с |
, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на |
а; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И посл |
што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајца |
, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скор |
— и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му око ушију пролетаху.</p> <p |
<p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму |
живао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у б |
у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најма |
м могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попре |
м се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора. |
и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари св |
опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да М |
икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изр |
о од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у прост |
, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим |
би оваки обичан разговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ру |
о бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S |
ро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловањ |
земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она беше о |
рети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му ј |
зне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>М |
Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, и |
ез обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно зна |
обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна н |
ер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо м |
да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p |
село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће |
де он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне |
чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ вик |
, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, св |
простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер |
а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> |
не и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао кој |
ећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује |
подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхр |
се становници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песк |
већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздах |
седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — гов |
росте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена у |
ног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се уве |
> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</ |
На једној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој |
петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се н |
панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„ |
јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели осам се |
о бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше с |
ве нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био |
едан блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко |
робија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио прем |
ше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то ј |
оведати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља |
идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за кој |
етре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после |
доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они б |
кавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „ |
на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од велике суме |
еправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="83" /> |
нас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће бла |
а, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што с |
породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби која у авлију |
о?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој к |
а се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али |
видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна де |
и исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено г |
е.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Ка |
аше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи приз |
насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече |
к и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округ |
скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и не |
ше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, п |
и, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашени на кров — ту бе |
.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се поведе неки разговор, који је |
оји не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, д |
доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је нес |
Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за |
је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може пре |
исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се |
а та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивш |
опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и о |
ј роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се |
<p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на |
ија она, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателство у најстрожем смислу.{S} Имена прос |
усколебаног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61 |
„<foreign xml:lang="hu">Igen</foreign>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад |
/> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме суди |
по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а п |
удо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јама |
ки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после опет се з |
ва била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама р |
а нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости |
13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени зад |
е све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао |
<p>„Смиља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу |
p>Целим друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увук |
зик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, један Рус, један |
свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао |
Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
али, у највећој опасности.</p> <p>Песма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио |
тично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> црта |
ебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} О |
e> <p>* * маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети |
дитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зе |
вати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, за |
p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Г |
и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но |
рашно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> |
и Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбис |
било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у |
преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика л |
опљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког истог посла као и огр |
рка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="110" /> <div type="chap |
е човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} Т |
га учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; вл |
љу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправ |
ћ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам |
пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами пош |
н сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аус |
се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> <p>После се м |
тра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; путници осим себе и своји |
вио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он к |
би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад ч |
, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатк |
4" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; |
а слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није н |
и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ак |
жине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се о |
ео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад |
егод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад |
из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми реци, мож |
а; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — |
ст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Р |
ју избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не беја |
бере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло мног |
вао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не сме |
бом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога ј |
p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а |
“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом |
немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и ол |
е назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога |
ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што ј |
о стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах с |
на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухв |
ио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео |
мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, кој |
p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестано на колен |
убави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није |
оснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од |
у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему |
више од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор међу њима измерен, проесапљ |
точне цркве носе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, који познају све |
а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са |
јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што |
ћни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно м |
има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше |
олете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у с |
ве уз наше народне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се |
p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно |
огућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, |
ш један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, свој |
о са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био њего |
мах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархи |
Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа он |
срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — |
>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета |
и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обра |
била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар ј |
П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше ве |
м и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му уд |
="96" /> <p>Ружино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и очи, к |
д од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим |
ији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватр |
а којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> |
е.</p> <p>Младену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које и |
ља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми |
ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на |
, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом |
и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас |
ебо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут по |
опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, |
је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србија |
>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену те |
да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.< |
, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих |
опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам и |
обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретном једном дивану од плав |
е глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимци |
А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико |
" /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој |
кајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћ |
еђу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима |
као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђи |
подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше о |
ногих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то б |
чице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у |
е било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са соб |
дравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће |
м батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари |
имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајута |
p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховит |
е и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љуб |
у је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки |
. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Ма |
ого пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Р |
свестили, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p |
о обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана |
мам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у |
са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога ро |
е, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, кој |
о. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене |
на, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бејаше леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карлова |
е, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвиј |
А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божј |
ледати могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацал |
днако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена ву |
исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска кола, пред ко |
С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна п |
попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће |
</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах |
; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величан |
ила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадо |
дивану од плаветног свиленог предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с |
ети...“</p> <p>Бризне плакати, покривши белим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији |
а.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству |
х коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше |
тко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио |
гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — а српски народ |
p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја п |
рна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију |
својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено б |
, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже м |
и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се вид |
ма камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико ог |
цуза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико ни |
="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује ов |
оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они бе |
нога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а мног |
то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде неисказано |
соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним р |
гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, чове |
чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, |
еху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била н |
ну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пе |
у, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној р |
она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и док ко |
ог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је |
r" xml:id="SRP18520_C16"> <head>XVI.{S} БЕО ХЛЕБАЦ</head> <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> |
варати.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их |
ад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само |
угим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу д |
САО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ |
воту њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на в |
{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце д |
ћ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони д |
оћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онд |
чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва |
нђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба ба |
ање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо |
наче срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесиј |
нула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Дру |
море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тог |
ру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се |
ти и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је |
ли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један |
маш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана тек |
а погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зда |
о лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак |
сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гв |
/p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забав |
о живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сања |
е гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који би драговољно били ор |
еда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част |
зи, који на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак |
е ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на оч |
и себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих би |
м приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које мог |
ацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај з |
амо без опасности, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког пут |
двоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit="subSection" / |
а глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да < |
аху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, си |
ладен подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо р |
ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је зна |
ретрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бе |
дне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, |
зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од сво |
држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb |
нису поразбијала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али |
гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црн |
има беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у |
амбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи п |
е ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужн |
е свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је |
ио, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не веруј |
ма и својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p> |
а сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та нес |
ко да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, |
ило снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај да |
као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио |
то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли б |
таљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У |
и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми ле |
срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљ |
посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се |
свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> |
остаде тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи |
мађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} |
<p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> <p> |
још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчав |
а бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је |
ност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетиц |
воме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним влас |
Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаш |
у танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластави |
ржали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гледај |
па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{ |
ено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по ново |
.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l> |
узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечи |
теника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда доби |
преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговар |
м смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> < |
— дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, |
тила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p |
ао да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а |
а обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за |
е и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну о |
а до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху |
лед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају з |
ути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и |
енове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежним г |
дну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка. |
p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његова играчица |
и:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>С |
емља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</ |
никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на |
учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као лис |
пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</ |
наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и ост |
вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а |
чело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и за |
екавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} |
p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази |
ћи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се т |
жину руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младе |
о зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да |
да се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско ли |
то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, ук |
, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад ј |
из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити јо |
мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p |
!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у |
Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио |
на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубо |
p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним |
у, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обично прости Бачвани |
штеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је на |
и лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само ње |
о у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан н |
измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватр |
Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама |
о ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад |
се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није до |
ј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдн |
дашњост пружа.</p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>Т |
ада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме мес |
е са три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепоти |
већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.< |
склопљеним рукама молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека об |
848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јун |
<p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече. |
доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и |
рно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба |
p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним к |
и фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђе |
их се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак |
дно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због |
е као што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како |
коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у |
одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је |
ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка |
оста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута |
ти, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку кос |
и народ у карловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој улт |
п.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачко |
ледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајање |
лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од т |
ошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са с |
рца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p |
има друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и |
бог доброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у |
није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов |
тељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>По |
траве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек |
од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, |
ачица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему бил |
нита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче госпо |
очисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пр |
остељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина |
ј отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних мес |
уста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљ |
ај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљ |
" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који |
из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим саветом и својом науком страдалнике и злопа |
учан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза |
о са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе ус |
и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дуг |
увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њи |
нима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Пет |
ти што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С |
ег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше ј |
>Ништа!{S} Ништа!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе |
ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужн |
рија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та |
дцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, з |
e> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да |
ше путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе |
— продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</ |
Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} |
постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и с |
настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо |
узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па |
беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мни |
од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у |
поведао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до с |
орац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би |
фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио |
и онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је |
вом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> < |
им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и по |
е ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу со |
> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p |
м срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које |
: „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван |
ар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећн |
а је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како |
х у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном н |
и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Руж |
а је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја |
не, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње би |
> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> |
о <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та м |
ам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вам |
али, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он |
њу никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забаве пост |
врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по |
му нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војницим |
го из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити о |
рији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти |
о: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није |
у продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа беј |
ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом |
ити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових р |
ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанин |
то сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на на |
} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и на |
ло забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да |
и научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити н |
а онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али |
н кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, п |
знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на о |
и — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком вес |
икад на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ј |
ве повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина? |
пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашим |
пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре т |
ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједо |
ећ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишу |
полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостион |
вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас дво |
јпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда |
њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} |
отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p> |
и самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед. |
е с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, |
а у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, |
ство, беху у српском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом |
на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке |
год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје |
стало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спа |
а ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала хра |
остао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на |
ашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љу |
<p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који |
е беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари о |
кући, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој со |
рављени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Кан |
су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мил |
то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе. |
кавни робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На м |
миривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, н |
амота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p> |
лаву, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да |
тар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" / |
изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ок |
да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зл |
у војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски сережан — али ће лудо п |
би га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на |
јуту, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздан |
„Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — |
ио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он ж |
ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи н |
а то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа |
таци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријате |
м говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то ис |
за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам т |
е осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака кле |
ије било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њ |
толико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију |
м сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само |
је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, н |
суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца. |
се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било с |
ом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак з |
после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта |
{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само г |
у челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“ |
седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада до |
ло да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женс |
ог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер |
ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак под |
Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну |
овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, |
он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се предста |
како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему так |
и од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надеж |
е разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са |
> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране дом |
акој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то м |
ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми |
пио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима |
ма одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, |
а, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће |
/> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам |
алиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао |
РЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Миле |
ли у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> |
Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два т |
е се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На пос |
тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа н |
да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — |
и за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са |
ко исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поз |
за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакати, покр |
отиву њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед ка |
оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, постојанству и јогунству што чини ју |
5" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и |
у ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза. |
иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у коли |
</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинству |
аучила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, ал |
идех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се раз |
а, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као |
ало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јо |
о погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови с |
ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, |
врчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако |
а деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње иска |
ати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека |
е тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје |
сле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим ј |
сам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} |
е свиле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је |
Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са оча |
ви — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихо |
ооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџ |
о тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сно |
д се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе кој |
ђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмева |
игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме |
вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p |
гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} |
или на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било велик |
је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као што свештеници правос |
уду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећ |
н сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни помислити мога |
мо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита |
аша војска које побијена које заробљена била, нас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисм |
играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} |
јој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сн |
амо што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, која није би |
е напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други ј |
Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> < |
лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управ |
после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мо |
нела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако тр |
једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али |
шчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкињ |
рава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што ј |
уна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кош |
и у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим |
је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> |
ротиву Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} |
} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може б |
исмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али о |
знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што |
оду моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загуш |
свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицам |
адава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само дв |
ице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и сво |
а оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи |
кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда |
ам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу п |
у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло нао |
сле се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, па |
муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она ње |
це своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна ти |
јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио не |
праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном ста |
а добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“< |
ја је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад |
а учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, |
веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему |
шно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело |
који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и г |
Младен дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Беј |
та је са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, |
м највећу параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшиј |
ироким златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче |
жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се зап |
је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам |
постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај |
али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што |
крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у по |
амртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p |
е бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује ш |
си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бо |
.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више ко |
пи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама м |
огледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га посл |
ена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p> |
је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она |
лити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину и из |
у играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном |
човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на бра |
е бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Н |
ту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна ка |
ети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног |
собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам дон |
читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и пр |
не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене |
друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање |
крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због |
ао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био |
што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од |
један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су |
рвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Срби |
/> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прв |
змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина |
г по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати св |
д зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ћ |
еш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише с |
хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детин |
Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201" |
тку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам |
ог, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак из |
глед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете. |
ако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младе |
аборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од И |
среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сока |
<p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и |
ојом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да с |
Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху од |
ио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину.</p> <pb n |
д женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која ј |
трашан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена је |
ено али на њему су љути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се |
а С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало в |
амоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свет |
ој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја |
прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, вел |
ао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и |
о што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и так |
т говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема |
дговори ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако |
Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањски |
и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли он |
его да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њему т |
један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Ов |
рпском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал |
ватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто |
то је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а |
А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војс |
дела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје |
еки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје |
сту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су |
"116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво |
ом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хлад |
наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мо |
" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије |
све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све |
су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај |
дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p |
рење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је |
ина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и |
али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свако |
на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</ |
јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у живот |
е боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њ |
и.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мут |
оња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и |
S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по којима се класови таласаше |
Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што к |
помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим |
ад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој со |
н извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати.</p |
поведи том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне на |
Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох п |
“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао мо |
ије дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на |
се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од он |
, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милине; он је |
се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо |
је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом |
све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала |
и ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А т |
етко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему св |
XX.{S} СВРШЕТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весе |
цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођ |
. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Вр |
на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„ |
а ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био теж |
рада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не пл |
косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи |
ош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} П |
ила разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и |
а али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, |
у видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилен |
во красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и било благослов |
људи, који се са свирком пратише: није било једног поштеног лика међу њима, половина између њи |
Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу кр |
С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага |
он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било |
х, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади ск |
ћи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пр |
а кровове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедош |
м наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{ |
радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толик |
логлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, б |
</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљ |
од свега одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен ч |
ети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на св |
о што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са |
а, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, пос |
о, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће и тамо рас |
е.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали мног |
она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је д |
му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је г |
>„Но није само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком с |
у према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да све |
роговорио: његово је <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако |
ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много ср |
50" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању |
ило благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега н |
изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу ј |
а мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и |
опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно п |
без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком весели |
сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{ |
пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још у |
у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало војск |
знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били о |
во је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мо |
м.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и д |
удо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се њих двојица добро владали пр |
о.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете |
д би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из нед |
осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безграни |
сим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила |
ако се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу |
срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне св |
ио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд |
е ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n= |
<p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне |
о од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам з |
он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија де |
туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклони |
повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора |
пијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела пес |
} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у |
ер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако |
сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле о |
побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не зна |
имо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја жени |
а своје руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на м |
до чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Он |
о једна половина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не паз |
меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до ј |
ке на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је ки |
идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свет |
е, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жал |
к мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p |
мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без |
рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање н |
м што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обв |
даре па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, мо |
и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам |
неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је на |
ко 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би |
науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.< |
е <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у |
до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p |
и исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала ниј |
е народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњост |
рим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „ |
гинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким ули |
њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући д |
а, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, па |
лом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио |
и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв |
терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављ |
се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми кр |
о учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; прекли |
ио тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатељ |
е, по којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљ |
.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нам |
и је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а |
p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путни |
седне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у м |
ледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај п |
/p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је |
ки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше неколи |
како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје |
у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па |
p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола по |
вле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та к |
мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисн |
S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још |
екоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако |
и ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу кри |
“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се о |
породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив чо |
био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је |
ћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога |
авле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост и |
есреће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је |
се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У тре |
и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад |
дар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срц |
...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго |
песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су |
је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држ |
повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно до |
што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао сво |
ућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости љ |
им топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало св |
чевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јунач |
ед њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао п |
ешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два |
После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су за |
брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смил |
, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и пози |
лим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био го |
гласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је том |
побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао |
ејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је |
2" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> |
ији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у к |
што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на нес |
, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је бил |
ина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и м |
ип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна о |
клао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз ње |
њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћ |
—</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, |
д лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом в |
чки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</ |
гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, досле |
црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је у |
/p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи |
роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да |
ници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну дво |
нај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази ш |
рећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ру |
и ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти пл |
сали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао св |
д кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред врати |
и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико н |
сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су м |
е овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пол |
<p>„Младен.“</p> <p>„Младене, срећан ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла. |
није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо ср |
могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, |
а рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолит |
м теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се над |
и зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> < |
ку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође |
и ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни |
ркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, |
ера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако |
едао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и не |
и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро с |
г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која |
„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни са |
</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бив |
p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и |
; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се радости овог |
вце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео. |
асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шт |
ростоту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах |
би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају |
ладен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" / |
м изучио богословију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је |
се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз |
а да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је л |
>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило ка |
госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су са |
ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руж |
смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устрави |
ем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет заг |
ор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепиј |
кућу, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је |
е.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени с |
е спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наум |
ри овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се |
се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја с |
детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p |
себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако |
од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачв |
а, који се из целе околине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да |
надоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној |
данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не |
прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост |
ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p |
х речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он ј |
на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удовица.</p> <p> |
е, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у |
вима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слуша |
еца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ћ |
е неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско вр |
о био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком натегом продужи:</p> |
му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мал |
.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где с |
ку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује с |
еди месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљив |
„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто |
ћни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача. |
исам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећ |
p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али д |
p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и св |
дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, |
жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прек |
тељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше |
едан пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаг |
ке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>А |
ајвећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па с |
у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он неп |
суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ов |
си на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад ч |
е; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубит |
мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја ње |
бом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„ |
има у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кро |
овору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беш |
тане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на ов |
своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се |
дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла |
ољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погин |
оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у |
Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> <pb n="35" /> <p>„Право, право! |
ејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два бра |
зражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу |
е за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни јед |
се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кру |
<p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од |
ог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на о |
ла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: |
кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, сам |
ово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била неж |
четка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да ј |
аше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, кој |
.{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Ро |
коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина |
илога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари у |
ош од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад ј |
уги, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему |
Млад, стар, — одговори Младен — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као шт |
"172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} |
Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за |
пратише ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> |
а.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да |
мена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног кр |
те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве р |
бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где |
Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> |
сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сироти |
а да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповедао д |
ати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови неср |
зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> |
а вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја |
са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један стариј |
јко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб |
на суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520_C |
ако је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропа |
поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, до |
драво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут вид |
<p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету ни |
добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету |
се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем, да ј |
бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти? |
им Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се показивала од то |
него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох |
а продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, |
’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се т |
покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бит |
спода на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви ок |
веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом |
ени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је до |
аде, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим шт |
оштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и прав |
о се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по |
p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста |
ога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p |
м моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах |
ство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољу |
е бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; о |
е нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамо |
> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку м |
тна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад чове |
ед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу |
а води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој |
срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним човеком.“</p> <p>Хартија она, |
се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика себе никоме |
буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш с |
примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; ос |
ван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} |
, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу |
ш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја |
p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим. |
згранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И посл |
е, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ |
Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само |
у исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стев |
<pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> |
пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели |
изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра ко |
недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља |
Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах |
ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што |
је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је |
д њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од к |
е они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије |
е ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори н |
њем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим ас |
, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали! |
му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахр |
ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и вла |
p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, |
ни тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и с |
,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен |
и?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада ч |
и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја |
е народности.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељах |
га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После нагл |
г зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жа |
зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p |
оз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се |
м; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме поглед |
вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачван |
изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу? |
могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио |
м своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам |
а, господине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша нећ |
заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче доч |
ћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело? |
/p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ З |
а већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> < |
ици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — дана |
мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то учини |
једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p |
, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што |
то опустише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су с |
, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар зна |
о њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све |
мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће |
p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце |
намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану свој |
а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут дост |
; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана поп |
лабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ |
с виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било |
очне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро |
добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p |
свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се |
ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом |
своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљан |
и за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која ј |
ћи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје |
ебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко |
ама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода свој |
а сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, — а сиром |
, мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“< |
но рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, |
/p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на ми |
нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао |
тима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандид |
а, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој |
ић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с |
ље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и п |
стати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, |
шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb n=" |
ког пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у М |
ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалос |
го написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се з |
о твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме обичају.“</p> <p>Ђорђе п |
ели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света. |
орила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби |
тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Том |
е српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложн |
ш могао повести.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој вој |
аши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се С |
тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо! |
одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролева |
ваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као |
што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други т |
м, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; по |
упко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће достић |
Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети. |
ла да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе |
и, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од нас |
реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа |
гао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да в |
ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па б |
да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени |
ртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног |
шати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш |
ажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадо |
зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се из |
а се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни из |
е госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око |
p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па н |
али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом пов |
дио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора |
</p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини |
м видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је ње |
е надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима отко |
{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“< |
а је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бо |
ад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију |
гинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> < |
ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози |
ти.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих |
мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „ |
та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После |
убави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на њ |
жје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би |
о би сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. |
узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја б |
воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, С |
ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено |
која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кук |
четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да и |
ила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни је |
је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Ми |
у, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа |
знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb |
е као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све |
нем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори п |
> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а |
и зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство! |
с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш |
ује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, |
бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу з |
посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири м |
ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} С |
м га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет ниј |
се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, |
врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и од |
нско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S |
н.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге |
и пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метну |
то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим |
ове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још да |
беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> < |
јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године |
рпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које |
арити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онда што бр |
е договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па по |
је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалност |
и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекал |
још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад |
за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, та и |
што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам в |
оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“< |
ом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, |
де, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле суз |
на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни прев |
дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завид |
међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно |
џарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То |
сле као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш с |
осим тога поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, о |
оваког договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотима |
ти, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џеба |
лаго они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту |
га цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела |
оњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и р |
ворио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђе |
лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен |
си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређ |
е.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, |
<p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, лепим високим челом, ватреним поглед |
и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господин |
чванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћаше |
ва се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не н |
<p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као |
што мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје ко |
„Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на колено оста |
асно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, ка |
лагослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него с |
је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате |
лекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао моли |
огатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој |
смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћем |
Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну јадној пород |
м сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, је |
е ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам нам |
г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мал |
љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове свој |
јима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у |
аца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пиј |
лижње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подух |
="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три пут више |
ци <pb n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог дру |
за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао н |
младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb |
оди.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју ј |
ожју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва мог |
ше.</p> <p>Младен подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли |
горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> <p>Младену се ражали; ње |
<pb n="96" /> <p>Ружино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и |
му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Ка |
коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били |
зио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак |
/p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n=" |
светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, че |
азбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне |
је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежнос |
Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за ц |
п млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, |
, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за ко |
опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, лепим високим чело |
јче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло |
али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је г |
ла о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> |
от ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој |
!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста |
— Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не |
!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја има |
к силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разуме |
а!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десн |
х ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пу |
е, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламе |
век им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале |
{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за в |
да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљи |
љуби свој народ, своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, т |
оја је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Он |
који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацив |
несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким |
— Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне ка |
вратима, под твојим прозором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако |
>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" |
ак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После оно |
ужу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје |
или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменил |
ко се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предњ |
рв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од к |
м образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се св |
ко се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не |
и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је срп |
зао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну |
рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, |
ења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслог |
његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом |
р она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам |
</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од сво |
p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.< |
ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сир |
{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у |
куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо н |
ство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврст |
ија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говор |
е задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга с |
да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо |
и ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, |
Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповед |
мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој |
.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p |
о па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу |
е била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дет |
ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ови |
— што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми с |
теване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашњ |
свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свеште |
ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на нов |
ска, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с н |
же било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умр |
ко лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је свак |
о што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> |
хвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут о |
што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати ср |
ко?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћ |
, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оц |
стадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју с |
га!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру к |
ан.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би |
ових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и |
мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам дан |
жја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће на |
је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у н |
/> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав |
се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахн |
кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми |
претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепотиц |
ља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо |
{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га прим |
г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео мило |
ивота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да м |
без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владик |
своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислу |
ама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па од |
уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са њ |
ису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену де |
несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После |
<p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја См |
та била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики ж |
рећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслуж |
м то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S |
е, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живет |
јде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим |
амо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> < |
ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до з |
да рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака сла |
омогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се ра |
="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо им |
овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу |
е дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети |
или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> |
есницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу |
/p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с |
се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стра |
шитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили д |
Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и |
г одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним бор |
<p>С. Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> |
молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследс |
етло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је т |
У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне стар |
че им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, |
стао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>П |
:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији. |
> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учи |
рив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и |
ава несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — да |
о ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако |
>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, с |
е бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ниш |
и, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се насм |
ad> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли |
ти може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према н |
сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти може |
у подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато |
не:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и |
с:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас |
тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пру |
а од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С |
и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се не |
ве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет |
ање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S |
ви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин м |
баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нит |
једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога б |
ћи зликовци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!< |
рашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} |
а појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу |
мњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично |
тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љу |
т и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а ру |
у лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умре |
да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку |
, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше |
о.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро ов |
је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може зад |
асне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово греш |
га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{ |
жним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> |
и гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, уму |
се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Ч |
учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и од |
: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је |
прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бит |
ју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше в |
авле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на неко време, |
дин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо |
овала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драго |
лико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже |
ан ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије |
ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од |
окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи |
лично беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево |
људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини п |
мало ћутања проговори:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и ј |
омашак само онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему го |
че опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио св |
јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p> |
аву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на с |
не ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видев |
д о другоме није говорила него о части, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је |
, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n |
сти из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанц |
зову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго т |
ју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку п |
</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У |
расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док |
ћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонил |
нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ниш |
ри:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај к |
обично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако |
p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ни |
е сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарс |
ох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама б |
и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин пог |
/p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </di |
ити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, |
на дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је |
најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Мла |
жна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све |
ити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође |
е веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</ |
, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутни |
тва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он о |
па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани |
тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> < |
ов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим |
— а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте |
е веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> |
тићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити ил |
на у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она |
а имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да сам цар поста |
у.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p> |
<quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мин |
ати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто |
е, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се |
тру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године |
о ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има |
ју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо жи |
омче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, |
е и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један |
ла Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p |
ри:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, |
е, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповест |
ведати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био он |
ши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао |
една жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од ра |
, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, |
гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После устану, окрену се свештени |
вуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај ма |
шима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопи |
крсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене р |
рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе |
а.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узуда |
и, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се |
ио у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихват |
ра заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која |
ти — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборави |
а прошлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али |
аден је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме с |
тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> |
ожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек један пут је |
мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао |
утници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац бе |
} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. М |
а несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу |
о да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невољ |
лађавати се сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се пове |
инише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило |
, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братими |
у и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за рук |
бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, ве |
коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје |
ао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не |
ојима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њи |
дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљ |
4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу хвала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади је |
њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лу |
е он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби |
ко лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми |
S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> |
ме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ р |
</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу о |
, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећн |
крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим сп |
сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми |
рштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрстивши се. — |
дости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже |
то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срц |
ља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије |
могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала теби!“</p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћ |
ом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} |
ра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред ве |
ти моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нис |
су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја б |
Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строг |
>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу |
правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју |
орила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми дан |
....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито |
е; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хл |
n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p |
љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ов |
коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја |
с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог |
ост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ |
... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже |
ма речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> |
руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, немој ме оставити, него умудри ме шта д |
бу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>По |
е одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост |
ате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до по |
је и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које |
обећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног |
та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, |
арловци - Карловци са својом околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не |
Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда |
лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерн |
је нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да |
где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом |
пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} А |
екла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртат |
лој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се. |
ндила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђе |
је.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и ист |
Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори м |
погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк напи |
а са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао с |
— до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни |
сваки човек што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје запове |
дарцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја ј |
моримо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ се турао |
ушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на коле |
ике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у с |
своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо |
ао што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино пока |
ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</ |
е нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски народ, верну дец |
ова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећниц |
а изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак да вам |
је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога ро |
<p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету, и т |
ажа, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тр |
о изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без жив |
ета и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> |
ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те по |
руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време |
ма су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p |
те, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачуват |
итке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити |
ти?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>О |
е последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за к |
е; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отрова |
сам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свет |
/p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод н |
ли?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер г |
има Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане |
вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „П |
нке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад |
зилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарск |
унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају. |
те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p |
час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време не |
p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после |
оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, |
ити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа |
ј друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу |
да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога ца |
ред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде неисказано тежак |
, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благо |
ти, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — ум |
цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте |
рби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао с |
нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрт |
у стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песм |
ђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је |
од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се |
нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрак |
воје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвлада св |
ад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зац |
год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши г |
оје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота |
н може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне она |
чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух |
нула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас |
таде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} |
аличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако |
ио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох |
се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — е, та ви |
/p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски ро |
свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је |
и свом владању никад се није променио; болест која никог од путника није поштедела, као да је |
не, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у дру |
честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губит |
пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба |
остане тако драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, м |
и матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата |
то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје де |
обе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; н |
оје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које |
ости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, |
прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је |
, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле ова |
кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум |
е, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе. |
највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — о |
оменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још ви |
узе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један и |
човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако б |
говорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, д |
, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне ст |
са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну н |
е - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. < |
но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванин |
једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су |
страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе |
<pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало гов |
улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. |
снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у њег |
т тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим не |
p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стај |
са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање |
к није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута своји |
авом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p |
е код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p |
с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде |
та!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима с |
раги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави |
обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије су |
лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока ра |
акомисленост.{S} Међу највећим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, кој |
етинству <pb n="178" /> моме непрестано болујући нисам ни једну радост уживала, којом се деца с |
ету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, који не гледају на т |
е уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је од |
Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они с |
врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим жи |
учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само |
м изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја |
човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада |
!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом |
о, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођ |
свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно |
p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања проговори:</p |
ушу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што |
е Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шен |
е С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари |
провео него други, ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу |
из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, полуд |
аден тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
то из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најху |
о усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и госпо |
а, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Ов |
осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефан |
војим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног ни |
Нарастох девојком, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже младости; јато обож |
p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашени на кро |
неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога к |
јбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али опет |
ашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њим |
er" xml:id="SRP18520_C3"> <head>III.{S} БОРБА У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зов |
ма; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није бил |
у набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је пе |
а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниш |
део на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед ста |
90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу мно |
е ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била нај |
оја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није пр |
једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађал |
бешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, ј |
>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је в |
једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину |
едан против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У једа |
> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па |
r" xml:id="SRP18520_C8"> <head>VIII.{S} БОРЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв ли |
агрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било др |
ани њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та |
носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџи |
н млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му п |
нили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет |
мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на на |
, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће |
оповима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својев |
и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" /> <div type= |
а — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше она |
лад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког |
је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, о |
чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и |
саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до |
/p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте |
оју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се камен |
арод.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбри |
колини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би бил |
научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он |
учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима су суботичке судије напиле ча |
Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха |
„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви |
иш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не од |
да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега |
а свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} |
котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који |
не нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учин |
е и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растана |
ом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које чов |
>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote> <quote> <l>Та ти ли си?. |
> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Освану недеља красни данак.{S |
и</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} |
/l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младен |
l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Младена у Алжиру оплак |
ије био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да |
и?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб |
воје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо |
не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како с |
о је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели |
под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; он |
одине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу |
ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома млад |
кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли |
<p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на коле |
ти.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он |
рбина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом |
зим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то |
ито обадвема својим рукама стисне свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p> |
подигне руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало заг |
а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима |
имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који |
после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан.. |
, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се н |
ни!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ниш |
тави!“ После тога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за |
га држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с |
ли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви |
с. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној свој |
ац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе |
стао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје ру |
оту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може миловати; мој |
и своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Руж |
вај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као уп |
и му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љуб |
огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си м |
кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер |
Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није г |
а прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S |
на буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом |
>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети? |
моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи |
уботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо |
ени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“ |
вео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ј |
га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти |
и!”</p> <p>„Осветити? — Мани се освете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“</p> <pb n= |
олико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је |
лагословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше |
кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> |
и свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се |
/p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не |
ћим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — онда ја |
лности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом на |
се пити — <pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> |
му злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је м |
ота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} |
што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошло |
у томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у |
штеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је Србин |
о је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и ко |
гледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, т |
љи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш |
ишта ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бит |
ени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне с |
и у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекуј |
тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него те |
х то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједа |
ао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не пита |
умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркт |
рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му |
е опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остав |
дио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен |
ђени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне свога мртвог |
али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало ћутања, — то не мо |
е чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} |
да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех |
пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру. |
но проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово и |
ем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући врати |
, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори пос |
бучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ |
јка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који ц |
р сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb n="190" /> <p>Стражар стане, јер |
е и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb |
у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађ |
му?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, први н |
ачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире и |
г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље гово |
, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди |
— ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког н |
послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са с |
е мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и |
триц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући |
сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола с |
е мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обрану српских народних прав |
похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, ја |
ните.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих |
<p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, з |
се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим |
ом и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише |
ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што |
сле са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је зд |
могао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а |
х остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење! |
нути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим |
о носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам |
тави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо јед |
ојати по православном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као какв |
ер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура! |
г зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом |
p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <p |
х сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити |
друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би |
, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за |
ш дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и би |
..{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио |
и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих |
лио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас сме |
} ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. |
ницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранит |
жи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком |
вољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, |
њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n=" |
.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="2 |
огаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се |
ала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жало |
ишта, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије св |
му је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виногра |
удућност његове народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је ж |
као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је престао б |
ој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад |
оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{ |
њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио св |
то више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p> |
Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паш |
; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватр |
ви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У |
<p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена ув |
е, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јад |
га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока |
био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зат |
рж’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш |
он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, с |
и?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најср |
} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му |
са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано |
p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.< |
и њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. П |
ио.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе |
па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер ка |
ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није |
кога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џ |
ја кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према др |
окојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче |
те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје |
омаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и ма |
това била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакати, покривши белим рукама своје лице.</p> < |
е, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зн |
сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p> |
ачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити |
о оружје, преко рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама с |
, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу |
<p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> < |
погледом, смеђом косом, плавим дугачким брковима, стаде пред судије на својим јасним гласом про |
је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ј |
геле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долина |
која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи |
и опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и вре |
ине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="1 |
вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше |
„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш з |
ј род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха |
виче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер |
и минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; |
ом свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како |
ода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина |
не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облије сла |
м Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озб |
овао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачва |
— њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових реч |
да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила С |
о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да м |
који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно бе |
ове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим в |
оли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдн |
зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у |
, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ћ |
намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ак |
заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек са |
ура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после |
била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е |
очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што |
а и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и |
Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p |
или, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом |
, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добр |
асту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми |
као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“< |
се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотво |
S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта уздишеш? — продужи м |
и тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега |
вори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску прол |
нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лиц |
е.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прс |
утра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није ка |
н поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>После ових речи ок |
пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсе |
летети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло |
обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху |
он није много тро за своју будућност, — будућност његове народности му је једино бреме на срцу |
p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност његове народности му је једино б |
тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
зликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју бу |
ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чем |
раше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кр |
омили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — п |
се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја |
ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После |
мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Пета |
воре, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> <p>„Ни |
нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати прод |
ј страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као што је п |
аџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за руком изл |
о од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе разговор:</p> <p>„Требе го |
> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе ка |
Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она |
се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све |
та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничар |
ту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„ |
} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прс |
побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како |
иди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“< |
сну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су |
хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовет |
осле неколико тренутака момак дође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, |
гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умиривајући га ре |
ас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим |
ао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од про |
омак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више ни |
као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, па посл |
а пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој п |
се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беш |
ем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја вид |
оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим |
издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не б |
зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, који |
uote> <quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жељ |
бра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види т |
би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се ле |
ако ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и |
утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њи |
зелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — т |
добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се по |
оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разу |
е поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек са |
ела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који по |
ван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису ником |
е разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Ваш |
„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и |
није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше |
преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> |
<p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замол |
се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи з |
ом рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити |
ао, па један му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ћ |
срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, |
продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> |
рви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити |
дужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Судби није |
ао неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, је |
икне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срц |
и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павл |
друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p |
што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве |
да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“< |
.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се |
жин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у |
мо наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учини |
„Измените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, |
се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о том |
гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на не |
олим: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и рецит |
глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је т |
{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за рук |
коња, који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — о |
S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> < |
жете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, ле |
д слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао б |
д њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење |
отајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама н |
сницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p |
исано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том младом господину |
сте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је т |
о ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p |
чекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњ |
и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади јед |
увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела |
} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} Један пут после < |
д смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, |
ан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдег |
стио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би м |
и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је |
веди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и |
а мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљи |
мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да к |
а мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одг |
страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p |
ета, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“< |
ђице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и |
дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити |
жје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији п |
оменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чес |
арловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себ |
p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових! |
и, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе ш |
<p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{ |
аден рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Пет |
издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С как |
е, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове њего |
задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли |
јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n |
еднаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре с |
д ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнак |
ан, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њим |
ш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се налазити |
дена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи |
и господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу |
дна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске |
какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се њих двојица добро вла |
е и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. М |
док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у ул |
<p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у т |
.“ —</p> <p>Један пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идућ |
<pb n="190" /> <p>Стражар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова ст |
по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око |
трашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђ |
и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу мо |
шта не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу |
е вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад |
> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самртни |
која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“ |
Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим ш |
оворим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову р |
одине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема запове |
парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> |
чно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да ник |
неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви |
вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што вам је и д |
вредио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Бог |
д вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени |
вори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим. |
ти.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви |
а желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече |
стане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и свој |
и се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан |
p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам |
нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Господ |
кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који ча |
, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љути |
ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> |
</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> <p>„Питајте мога поочима, — од |
сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учи |
вори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку к |
томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Млад |
та каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у |
орити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем ш |
им погледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Иван |
дине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле |
задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле |
мање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте |
ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спас |
, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек |
X.{S} ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> < |
завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> |
госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чи |
тво у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен о |
дњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњавор |
уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“< |
се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој |
а од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у св |
кнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злот |
ирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на к |
као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>К |
моћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, |
а шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким ос |
/> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког |
ца ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања |
кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из ц |
благородним ликом, лепим високим челом, ватреним погледом, смеђом косом, плавим дугачким бркови |
уд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд осмех на његовим |
човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од к |
е косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, нама не треба н |
удо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и |
После ухвати Младена обема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим |
ри човека на својима местима у највећој ватри тврдо стајаху као каменито стење одбијајући непри |
нстрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гла |
> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима |
опасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове припове |
<pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. |
и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја |
ушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, |
, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу |
у је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце |
мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одо |
омашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утеш |
Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је |
жите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и п |
је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко |
почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињ |
моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„ |
инити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме ј |
ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је |
нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем с |
ку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је |
од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал |
добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он ј |
одужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који |
уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао |
те изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казни |
ћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ј |
њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у |
да форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на |
а вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем р |
<p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пр |
ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите м |
о га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, т |
ину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно д |
а прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни нај |
и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећ |
на, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари ја |
његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољс |
l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Т |
ећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, |
високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по |
и са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у квр |
, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју пол |
нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо |
ж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него шт |
>Слуге погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знат |
анцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која ј |
е знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу бил |
огледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разум |
био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем к |
добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње с |
после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши |
ске Милану, прелази се преко страховите вековечитим снегом покривене горе, која се Свети Готхар |
ала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она т |
је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад т |
/p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи |
и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп |
Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фарк |
pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, |
швајцарским простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске |
врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као о |
ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> |
крдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе ле |
приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p> |
у врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у м |
д чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, који |
је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, о |
маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгуби |
у је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарч |
а и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим п |
азлености и незнанству обвезателство од велике суме потписао не примивши ни десети део од тога |
игне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> |
било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обр |
н.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што |
је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p |
ханџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <p |
уботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да |
Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговараху се један с |
чким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао |
ше са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић |
лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, нама н |
> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. |
<pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству. |
мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Према |
о дугог размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“< |
е невесте, један се мали круг оцепио од великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p |
дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фрате |
а у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Јед |
} После погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и |
узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече |
азала та шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунашт |
твом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, она мене ниј |
су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибал |
је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу с |
ових речи устане, почне палити на своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и |
ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се дв |
е му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу |
ин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти вели |
преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али се и назебе, на |
и као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је |
ири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било |
ем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер |
на који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да забор |
н миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} |
му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо ка |
и помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо |
шебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично |
па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од он |
<pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Виш |
свој рум.</p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак п |
!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловци |
е</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се |
> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа |
> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти л |
очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи п |
дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска кола, пред којима |
деле,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна поштан |
ј цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају православне цркве; после венчања врате |
он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били |
проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја |
>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми |
од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода См |
девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију зем |
нча по обичају православне цркве; после венчања врате се сви невестиној кући где их је велика ч |
се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба уми |
У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем своје другове у с |
а, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници куп |
рпско господарство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, ве |
о иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако |
аван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне |
већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p |
, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S |
идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово |
та ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:< |
али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тренутак |
чи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к влад |
ити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини ју |
е упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја м |
од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражен |
мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа |
наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам ју |
те, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле |
инуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацик |
а као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро до |
жје, осим тога јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару |
Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се з |
вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А |
отпадници љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље н |
>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са своји |
овао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву |
свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам |
..“</p> <p>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и |
е речце проговорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чуд |
сподине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав |
арско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа |
утања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам к |
ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало |
а и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и један |
на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од |
као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше д |
а умрети као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за |
стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом ср |
у часовима, у којима сам губити почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми |
ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И |
љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p> |
„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија оваков |
у сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то та |
јеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо ов |
ване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, ал |
стане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер |
ује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, |
је оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо! |
а сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плака |
то време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црн |
ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наше народне песме.</p> <p>Младен беј |
ећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на који |
лости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји |
моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђ |
ти.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жало |
а са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учини |
, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> < |
ех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прв |
ратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупшти |
а би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала |
/p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се |
о игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као д |
сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осу |
и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући б |
— и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ов |
ога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и |
прошао као обично у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом ње |
евач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спас |
м ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио |
ити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети крш |
љив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости |
и друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад |
вши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> |
рем дође у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их |
и, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} |
поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом насладом.</ |
зили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> |
енове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од кам |
<p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и поме |
омче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убаво |
е мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Млад |
ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек он |
на свом лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио |
енилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма раз |
имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са |
?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не ква |
љинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко це |
и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је п |
више!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису т |
лина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељ |
у ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p> |
ије ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младе |
а срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, п |
алажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, д |
бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један п |
а високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он ниј |
рло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекој |
ати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао |
<p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслон |
па!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а |
то стење; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у |
“ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха |
а се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са |
<p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози пову |
се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше |
уној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече |
не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту |
реће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац |
ог стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје мес |
за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> |
е.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Ива |
беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је ср |
ћи, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној |
д туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„ |
је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је ско |
е нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду |
тичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, |
дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пе |
<p>„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>С |
— <pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бач |
ло.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сн |
ропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта с |
би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, |
сти, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су |
рпско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати |
тинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.< |
воји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити својом науком: |
а би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> <div typ |
а и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од |
огаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друшт |
“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у |
сподине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву |
из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учини |
чеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане |
погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима пр |
Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да |
н се није ништа променио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, госпо |
е и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допал |
> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа |
ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе м |
ате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да |
ји издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку |
вали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју посто |
огом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који |
иво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад |
ри код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје стр |
мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — |
хо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам |
.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђор |
каква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога |
а?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка б |
све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни вик |
и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овим |
ашак...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао |
оговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена о |
већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је |
</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао? |
светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то м |
да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћ |
и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се о |
страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини |
Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> |
Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} |
> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не мож |
платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојим |
него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, < |
есити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="1 |
и :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно |
тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта |
и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два |
Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежн |
ако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер |
сти према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово |
ерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ му |
га сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачн |
рао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времен |
на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од ми |
рвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без из |
лишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба. |
мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не о |
жила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћ |
одине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, |
ка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и |
сле уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.< |
банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:< |
тирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђ |
девши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, погл |
н — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе |
ан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је |
ој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем |
еку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су |
еђало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе |
опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ н |
хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен п |
Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом |
>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p |
} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много мари |
ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из ср |
овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пр |
ри пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. |
и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је |
е.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти |
им гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па ме |
знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је је |
е већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу |
час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данк |
дала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча |
/l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> |
уше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она н |
оглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те |
рећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постељ |
>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.< |
ело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме |
ично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове |
/p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће |
зао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници |
а била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу |
врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да |
ене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше д |
сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш к |
="133" /> <p>Девојка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад |
>Млади странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако н |
дају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам ја |
онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини |
је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узећ |
тит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, |
или, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које м |
“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове гл |
сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, |
>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче |
; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, |
остан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме пр |
се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак тр |
жића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“ |
инио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где с |
но бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма п |
до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој буд |
се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мал |
м „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарск |
ашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика |
о, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану |
исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај г |
вали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако би |
ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па и |
мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у |
, чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч |
ро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у ср |
одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г |
молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месец |
лицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из м |
p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчи |
<pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{ |
оже, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са |
у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим! |
м тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као сток |
ј је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове јед |
акључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја су |
нице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовал |
а.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од ко |
био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Сми |
телни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше један другог.</p> |
и у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати зе |
стините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака |
био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се представља |
арод!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово г |
продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од изд |
<pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склоп |
} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо полу |
мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, п |
ако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати гос |
ао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пи |
е, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смеј |
н је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, |
ote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете веш |
казати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и |
више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшн |
видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погле |
</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе једа |
тију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи |
оју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврш |
о.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; |
плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу в |
запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом |
повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја зна |
ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, |
а...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: |
љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини посл |
олом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право |
е, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и иску |
то морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који |
, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, |
сти светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити. |
ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што с |
е беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је |
рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ |
мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђен |
допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом |
песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом ср |
мињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на |
>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте так |
је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му ша |
, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. |
рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата |
> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што |
е му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица |
овори:</p> <p>„Продужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„ |
му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити |
ла теби!“</p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и в |
ина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова бил |
ођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb |
itle>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, с |
д, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се |
ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па |
данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бит |
...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили |
нчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?... |
S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p> |
моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умри |
осподине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>Посл |
> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</ |
целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и св |
се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у ва |
х ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, |
и сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како |
Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчев |
следње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са |
ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одг |
шати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаш |
у је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} |
им, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и |
чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} |
ати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја с |
p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење |
родужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло доб |
радох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављ |
.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви |
о сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне |
ска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове |
ти дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После о |
ета, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали |
те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми |
ранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и то |
м рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати. |
очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш от |
Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој |
ем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несре |
м већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поо |
ад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} |
дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје р |
познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година ка |
омажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако ј |
на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен ра |
> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен о |
има је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећ |
је сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срц |
чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“ |
о не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер |
е поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу |
глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520 |
Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скуп |
у као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што ј |
о да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после м |
ше два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене |
енске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док |
е лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама |
о погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изгов |
зи те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} А |
еновом поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> |
ао с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу! |
смехну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пр |
о уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично д |
е руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одав |
им, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, ж |
младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, |
ра, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младе |
.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади странац не |
с видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би м |
е, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и |
миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађ |
о и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и оч |
а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га |
> <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ М |
очне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас |
више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устан |
човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; на мојима очим |
и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу |
осподин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по ша |
и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дарове, |
рши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, своје лице покрије обадвема рукам |
нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Т |
и словца више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: |
ли она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, |
ике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и |
говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ак |
а отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод |
за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи |
знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше |
имо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар |
ише се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господи |
не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и о |
оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лиц |
Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо мо |
ака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом? |
је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, посл |
ла да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удов |
лаву је наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је туробно било, |
ле тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, |
ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен с |
из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и вис |
је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> < |
ма Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Ј |
други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко на севе |
свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити д |
је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме уг |
коше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао |
око тек догледати могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море и |
стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n= |
грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајев |
Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао л |
ке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могл |
јаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и |
еди коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботичким тамниц |
тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ј |
Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му |
није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бо |
а просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се |
о смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја |
то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</ |
уће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му у |
исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није знао за |
матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и |
p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове |
је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто м |
се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{ |
ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестал |
рате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио с |
сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено |
их?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према |
<p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат |
твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео закле |
му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет об |
b n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини д |
топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У |
смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је |
едно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу р |
а за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављ |
тку ове приповетке у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који с |
своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „ |
вет да уништи, ниси могао једног човека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb |
м законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} О |
ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим |
ага и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој с |
широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чу |
Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то |
жњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Цел |
цу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисл |
<p>Младену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искренос |
обро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше за |
ље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срц |
е па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш ни |
суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно бил |
мам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, |
ено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у нек |
канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава |
колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна ш |
ти свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, |
p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам зна |
ка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, |
лео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачн |
о своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачув |
хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред |
који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко без |
оснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се к |
Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто год |
ти благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као б |
могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Б |
а ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" |
пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место |
ор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, неср |
<p>Међу тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на на |
Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгину |
ушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ |
ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије про |
олазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет |
преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жер |
и.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али н |
о, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у |
ре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж бол |
уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђ |
ћим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пре |
ео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учи |
Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Ан |
ло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</ |
искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па ка |
то пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лиц |
Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у нар |
и пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја прим |
<p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни |
штеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не см |
ког мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше х |
едо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се |
ако згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и п |
пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом коле |
, ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али се и назеб |
је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у н |
дморних хонведа; мој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ |
Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се |
p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две с |
но одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ |
овори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на |
јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако |
мрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а |
частиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која су била отвор |
диш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> |
њи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем |
> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе с |
бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим |
са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, к |
оји смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја |
> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </div> <div type="chapter |
ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П |
ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови несрећници скупили се и уговори |
у <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добр |
ени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала |
ко у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из |
о себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако |
, — — после са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Срем |
па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету |
оким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима |
„Како то, куме?“</p> <pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господ |
нио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући тв |
вако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“< |
p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="3 |
равиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах |
и и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шт |
<p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} |
<p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији ч |
ца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу за |
ном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се |
обратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту |
јах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да м |
ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и |
ворити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На |
а ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана |
.“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „О |
та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко у |
муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе |
ости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много п |
пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми с |
: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме |
дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много год |
осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих |
јаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и |
о сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да в |
са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прсто |
показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, |
<p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне |
ерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пре |
> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја ника |
спремити с овог света.{S} Господине! — викне после још силније окренувши се к младом човеку — |
, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред |
толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је ж |
уби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашкој страни, уздахне, |
мо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у |
ачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да |
и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си т |
гове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли |
хавана регалија цигаре.“</p> <p>Стражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за н |
Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћ |
на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш о |
и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио. |
> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> < |
тру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: бој |
у се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, |
и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, |
му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Петар.</p> <pb n="155" /> <p>„Ништа — уђ |
у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте г |
нтомашани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује |
ице покрије обадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, |
p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са |
грабих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем |
ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам |
и склопи руке к небу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ов |
своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти ч |
Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе суз |
а моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје че |
г свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама |
адрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говор |
рити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бит |
Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим об |
ад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна в |
ити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако б |
но оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ов |
пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одго |
} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош |
Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Н |
ем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали |
анџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, у |
дисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја па |
="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и та |
оје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p> |
е и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста било целом наш |
вим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда |
ву није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше |
сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много |
видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али он |
а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>С |
и, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер |
у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско ј |
ужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p |
к коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и мој |
сваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карлов |
ава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p |
повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Скупо |
оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне п |
пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећ |
> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, |
ца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачва |
чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још не |
које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест |
.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца |
ше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја |
ачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једно |
оли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем |
це боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења |
пски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али |
и купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију зем |
планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо |
че врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „ |
адох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; |
нице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На бар |
аку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене |
а коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по астал |
оше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> |
снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обич |
мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном т |
девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као |
попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито |
ј часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, стр |
дан Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених |
n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са |
p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе |
> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три п |
доведе другог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се п |
ерваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, прем |
беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p |
долик човек са благородним ликом, лепим високим челом, ватреним погледом, смеђом косом, плавим |
малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене огр |
м, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и |
самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротињ |
ма и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима сит |
брота и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела |
уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица |
ра!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса к |
да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то |
самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампи |
ругог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими наше |
м гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних |
це плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав |
ла, јер он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети |
p>Пред њим стајаше један млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово |
у, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребач |
и ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем метеж |
9" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, је |
; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била |
томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово ск |
ања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати |
ештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остан |
, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете виш |
ад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место |
„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај |
ане, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли с |
то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садаш |
узе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — |
иле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо |
шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две |
“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ п |
оверителним разговором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походит |
ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не |
то гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумр |
ко шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и |
еизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас сву |
ом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад |
Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — |
у по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчеку |
д преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као |
је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивос |
из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о |
после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, други |
S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на кршт |
<p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је гроб |
>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="1 |
је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он п |
рбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам |
амисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сирома |
> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши н |
дно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао |
мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико не |
н се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на коле |
и смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни |
оре лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се могли п |
одом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима су суб |
ме бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајиши |
ава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, |
ног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p>„ |
јаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући ка |
ајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека п |
од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је д |
брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале л |
и прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас |
у доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 |
, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити шт |
тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је |
г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> |
ер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, |
сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора то |
жете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од |
акона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Госп |
ва о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи |
му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју остав |
? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> |
љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на |
ут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци ча |
ђа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једн |
је окренувши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам с |
еру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Т |
у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то |
quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли м |
то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените |
S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, на |
човек, те поштарче обдаривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гос |
о.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ |
људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље |
ни веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте мом |
уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори му један Францу |
</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје |
Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена с |
њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врл |
ише простаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине. |
ђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> <pb n= |
ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хи |
ала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропи |
ке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју саб |
сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да в |
и зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ј |
рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, |
утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје суз |
и видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његов |
ројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.</p |
најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> < |
разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе |
осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је ле |
је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте |
огледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одг |
ад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која никог од пу |
д је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то мо |
ави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милин |
највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиља |
илује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је с |
муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру много св |
оже бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сир |
опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим |
етар. — Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што с |
е мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — р |
а ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакон |
Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и мо |
ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога |
сле тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама |
, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намр |
руго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа |
моје младости седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужн |
још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљинама, на прсима носећи голо |
упорног човека, који се смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору. |
верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом ом |
ље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надувена охолост и пакосно напрезање Маџар |
свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест |
о свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог о |
та прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи |
у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије во |
цише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p> |
бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског |
ке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.< |
uote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној страни од куд |
<p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који |
е горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже о |
јављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне |
к тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</ |
рашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p> |
е ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе о |
е међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело |
аче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа |
е стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којим |
му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, |
ах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече мл |
уга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише |
и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати. |
повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт |
старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злос |
> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрављаше С |
звони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала на |
} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакру |
саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ов |
се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја до |
азивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отро |
не; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљ |
сао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са как |
Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега у |
д и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био он |
{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као |
не, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} |
би материној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они |
тељ!{S} Непријатељ!{S} У ред!“ повикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, |
!“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угле |
бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и |
да су они хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Б |
са и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p |
х ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да |
</quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнез |
расан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, |
>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела би |
нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> |
градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне красоте.</p> <p>Каквих пр |
мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; |
бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даћ |
/p> <p>У оваким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А стр |
од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:< |
<p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имену можемо назива |
умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> |
сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> |
ом беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајишима; ови се између себе разговара |
есму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један с |
своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разговор повео о томе странцу — ја са |
вако тумарајући састао се са Француским војницима, који су међе чували, он се увек њима придруж |
>„Услугу? — рече уздишући најмлађи међу војницима — какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо |
кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p |
људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није окле |
p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Мла |
начкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак па |
уд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисо |
о! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена била, нас једно пед |
t="subSection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што |
лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног |
ц и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у в |
који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за ле |
кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код Хеђ |
војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе б |
их не насрну какве скитнице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама се врзли, и п |
што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p |
но што наши удараху на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то |
чеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пу |
, подмићењем, и после са најодабранијом војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огње |
е за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад М |
у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не |
онили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на ње |
ашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" /> <div type="chapter" x |
ивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} П |
вица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке |
е разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш |
мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши уд |
м и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири |
> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким |
ном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срц |
ила на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, |
и по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих |
p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици |
е кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јеле |
о што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p |
ала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ до |
још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви пош |
Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{ |
мрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима р |
ног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако им |
ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца рад |
а села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно св |
и лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се над |
.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног |
ка?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео мој |
</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерав |
p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве м |
, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу |
свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима |
посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; к |
поде.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби |
7" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да |
„рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, ако |
тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од |
едујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војни |
м могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом прему |
ру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> < |
а Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и у |
ине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволе |
, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и п |
је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступи |
p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје теш |
Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по правосл |
на није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче ко |
много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло би |
аденом играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пруж |
а.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој |
да се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не зб |
ао окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опет |
ма, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.< |
и ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи |
> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба ј |
тац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом |
Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је поче |
адвема својима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помага |
— рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао как |
је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; в |
ина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио. |
и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; са |
ам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително. |
тац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригр |
С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па |
/p> <p>За неколико тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи |
уча их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</ |
ебе, с највећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши |
чајући остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и |
собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако |
чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> < |
едне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друг |
је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> |
анина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет |
ру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у ме |
о нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рекосмо — у ред со |
а не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао букт |
срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повика |
губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу ж |
о се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад |
а, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запит |
љубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од |
а, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса м |
као.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Ка |
одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за |
и се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачуј |
е?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, |
е од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па треба |
бродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри |
омка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака момак дође с 10 буте |
не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188 |
и избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу |
ви и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уго |
шио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако мо |
>„Они одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевш |
бичају православне цркве; после венчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чека |
ми од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p> |
ни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се поч |
скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; ал |
Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узм |
роз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме |
каменим степенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из |
тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их |
</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба |
никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој |
илоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак окрене се онима, кој |
ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узм |
егова играчица.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпо |
чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у |
чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на улици близу твоје тамн |
на сва претрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно о |
ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка п |
ет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албан |
стимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не за |
о, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова дв |
у, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> < |
у га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Нова ту |
о мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га |
ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из |
ао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској породици |
У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително проговори: „Тражи их у |
на и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му |
а рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онам |
слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто |
; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том |
ше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Не |
> <p>Једни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном |
догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не мо |
дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> |
варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="1 |
вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен н |
њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у др |
и ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће он |
ше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој ва |
г; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није |
ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</ |
егова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако |
диш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„Опрост |
ајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута |
сле дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми |
ођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте |
ар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја |
сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми ник |
земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у |
не зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који ш |
. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће с |
ече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће |
е, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>По |
љацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и посл |
и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је не |
е Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити |
, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих љ |
реће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мни |
ео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која би трајал |
озове једном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта |
едан другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај |
p> <p>После ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, |
мењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче |
се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на |
је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У |
ахота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, пост |
мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у |
ј башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћ |
бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак п |
ога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и жи |
ах и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испу |
ди како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и м |
буњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово остаде код Р |
p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; леп |
о лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху зем |
1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до |
љни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као |
стави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, са |
ојих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим |
умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{S} По |
но учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац |
>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; по |
чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“< |
а и православне цркве, па после кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света |
ога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S |
е ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С |
„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрет |
и потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањиват |
дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало времена господски сватови подигоше се светој цркви, где |
једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.< |
бог моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што |
вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа |
е.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичко |
тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо жи |
ити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ј |
ог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„П |
е, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег наши |
и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и н |
у.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љ |
је очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и пос |
лији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, т |
моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она отк |
ејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало в |
p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свешт |
обни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру |
азговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свет |
то она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у |
<p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинству <pb |
е пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори |
</quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Бо |
мске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом и |
те моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се т |
ога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјај |
онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није м |
ичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Св |
ло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Посл |
аши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} |
азнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице |
ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових р |
фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико |
зати необично чуство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необи |
погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p> |
спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, |
сле отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао |
ч проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам |
ањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да |
евет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, г |
брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљ |
него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један |
човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим з |
ста помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно |
И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје с |
им добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се ж |
е и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну у |
ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом |
шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевит |
ди, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</ |
ам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече |
: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам |
ву приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а |
. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међу њ |
погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на |
ем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети |
ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно го |
децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше |
овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може |
а ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. П |
вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, |
дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њ |
подину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа на |
у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах с |
ти своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у тр |
иш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много скри |
n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори после мало ћутања Петар. — Ј |
срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — гово |
угачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој б |
а у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који ј |
Igen</foreign>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори в |
правиш ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван |
Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна |
.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће |
ек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу својих др |
еног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је |
е цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног гр |
з једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху г |
а, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и |
крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земљ |
ре; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље ре |
кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са широким |
ок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ови седе |
ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је пр |
овека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. |
од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слу |
мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држ |
не.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти ми |
теснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах оп |
b n="141" /> <p>„Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је |
Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему ре |
о скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро својој н |
се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете |
>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна |
е ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; а |
.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је ви |
оје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — |
приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког |
{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено |
о и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори |
о оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није |
ље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља |
опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој с |
рате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ неч |
огу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? |
{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у нево |
вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све свој |
суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она |
занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ п |
ранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S |
се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на |
не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он |
о време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од |
њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи |
авцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, |
ш већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</ |
већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; он |
ећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, |
<p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори са |
p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у |
умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ћ |
а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је дан |
о не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, шт |
сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он |
ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не уб |
нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од |
воју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где |
мници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац |
је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он |
прости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био |
ти, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> |
де са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангуби |
арловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало у |
, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p |
ркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу |
и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен до |
ловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедив |
ших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погин |
дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај |
је наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу |
а, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, |
имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љ |
а оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда виде |
миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али |
брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позо |
им гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, же |
вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ пови |
ху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да с |
о да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд |
ух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, поми |
о, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Ру |
анце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, д |
ог народа, нашем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отп |
хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године о |
еља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета |
ника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, |
умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж |
га чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са св |
<p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место |
е Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговори |
одиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p |
<p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p> |
Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољуп |
и за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу |
теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он |
ислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и |
<p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста у |
у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен поглед постане презрите |
да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се |
</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа п |
сталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „ |
уги да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој ку |
вета, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила |
! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његово |
је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открит |
<p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> < |
у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше |
је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је бил |
ету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете |
за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p |
е до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мер |
га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају са |
смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет |
узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј |
“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам |
ило, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати а |
или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по свој |
ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван г |
а друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Бо |
<p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам прип |
лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; т |
аду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна < |
исана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Ж |
г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и ње |
у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би |
Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски |
времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се б |
о да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство |
тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је с |
воје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји |
„Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од |
ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> |
јском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо |
вет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; |
е — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене |
аше се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која бе |
аним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које |
ова рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>М |
хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то ва |
</p> <p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, њ |
ана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске. |
ој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га бех |
/p> <p>Петар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p |
ила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му с |
илине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; |
пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи |
а и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удов |
дан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу |
сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <p |
својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и |
небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме м |
га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла из |
едан пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропо |
ади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен прогов |
о дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до |
погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а та |
уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах |
а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; |
ди неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће срп |
д је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде о |
Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и св |
> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити |
то су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читате |
а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живе |
ко бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те |
стив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досад |
свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме с |
ас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{ |
у дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам |
pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Он |
е сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек ме |
г богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног |
— рече са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом |
њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене |
сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љуб |
као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — бр |
ок су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском прис |
ера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти ч |
ога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне г |
07" /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и |
већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и |
гова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква заповеда.“ |
к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, |
име био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет |
што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, |
сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће б |
сле ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p> |
места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту т |
и то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму с |
каквима просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек |
ад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити. |
и овај унутра ступивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, је |
љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци |
дноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла |
гове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити. |
о време; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше |
тар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} |
од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> <pb n="72" /> |
и и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челик |
и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је |
исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Види |
има подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он и |
есрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке |
младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са дру |
меш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; н |
који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под ру |
решно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако |
ост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство |
е и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а ка |
дао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу за |
Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази од |
аки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месеца не намо |
одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену гово |
} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми |
ило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвил |
одем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он па |
>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече са |
срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастре |
{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас |
есмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и |
дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пу |
е икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед састане са сажалителним пог |
ед!“</p> <pb n="161" /> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} |
ти која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у |
p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p |
есте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, |
души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да ж |
ва?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n |
пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван ја |
и гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи |
пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима |
је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бит |
а побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на пр |
о куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове к |
у испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе гла |
е један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ов |
на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а |
Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, |
нео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије, рукам |
</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја би |
Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен бук |
смо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне |
ињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, о |
изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слуш |
х речи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p |
вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, о |
се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снег |
а своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила |
реши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти н |
мрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хо |
n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј а |
али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а |
<p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Он |
<p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, |
ишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са |
врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни |
ост у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој буду |
Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га в |
смо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени |
акивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју по |
разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском пристаништу у „<fore |
два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је |
смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно пис |
нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; рец |
гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предад |
банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ |
{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p> |
век кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он |
тна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да г |
хранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу. |
сте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега |
с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није до |
на послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карл |
разе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разв |
нин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бо |
уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гон |
лити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p |
је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, т |
ден зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту н |
е, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да по |
та г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та не |
S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџ |
у, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавит |
тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше |
дан пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му |
у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, има |
у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета год |
товође морадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, |
ика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не |
е из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изу |
ајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота но |
ај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што |
о појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо |
а се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је с |
свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх ко |
но гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се |
> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун |
се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срц |
извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на тр |
колико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, прекл |
ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још го |
{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и н |
г мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у |
дмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</p> |
трчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих обл |
оким гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког истог |
арком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде беја |
нажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше с |
а се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне |
.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго. |
икнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павл |
а зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потеч |
је живи због нападања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скоро сносити не може, |
фриканског сунца скоро сносити не може, где се становници по сата не могу упустити без доста по |
енталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, к |
сницом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ј |
</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима свој |
Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, на |
д га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та р |
> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме |
одски сватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају правосл |
а, — после онај усамљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћу |
то смо у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благос |
<p>У најпоследњим колонијама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, |
p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" / |
а са својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са |
p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово |
па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад |
ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле он |
та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, бра |
ичари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у де |
’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би |
војом младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здрав |
овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на |
римерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p |
борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сн |
речима и својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> |
Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — |
ко место једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи |
р, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одго |
шим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али |
ом, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ |
уха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне |
о да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је б |
уљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и пог |
армеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трп |
ао окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p |
нику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто гру |
{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу |
о; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротн |
воту заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто жив |
мнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани за царство |
и куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и |
ођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. -- |
ле венчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте пр |
за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита моли |
идели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се |
теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој с |
еван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за |
ћу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако |
после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — ви |
сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{ |
<p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али |
и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељ |
мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, |
хија оним људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи с |
вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био |
елу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и п |
е доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или о |
ко нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског |
а и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ ње |
нкастог праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђе |
!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p |
срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“< |
била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та |
нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух |
нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а |
Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљ |
ма који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он и |
јмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто фор |
а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„ |
„Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писм |
ер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам. |
нао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи |
селио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на |
без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запа |
а увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху сво |
пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> |
о целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку. |
<pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском на |
редовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну |
</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па заш |
ре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер с |
> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<foreign xml:lang |
се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло у |
" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</ |
већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора |
, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писк |
силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици није |
шено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећ |
ојему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али |
штен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекој |
ше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мен |
ош и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се пр |
а пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, |
у, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — м |
ве речи са највећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој п |
и часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не |
ни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, ум |
одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа |
упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, па после крат |
заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </d |
а чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме дога |
починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они |
ио мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сир |
имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим с |
, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро п |
м нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га поглед |
; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шт |
о је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обичн |
кочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држ |
реновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који |
је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која |
од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским обо |
, сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама |
ре, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за о |
која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака |
, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију поп |
је очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чув |
асови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра |
ди, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем старом митрополиту, да га м |
других народних људи подигао се светој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда овај др |
да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосн |
опадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се ус |
и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, |
јој народности користити својом науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... кр |
тану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види ка |
друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај |
ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а он |
рабрише, јер он место одговора тек ману главом, па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на |
едном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само је |
мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је как |
а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи |
по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има |
те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери онога који му је са |
крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> <p>Младен устане на ноге, скрсти побожно св |
p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њени |
е на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе |
ишта не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја |
, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су п |
и, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито небу, руком протре своје чело, п |
да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си |
а мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто с |
Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно |
чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот |
бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру |
ата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} За |
за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице п |
па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу зап |
стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију п |
>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, мно |
од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милина!</p |
за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p |
прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном |
е, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у |
дноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и пору |
тници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док |
нова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, И |
моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</ |
рктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади |
оре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>М |
гу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице доша |
о данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни |
нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој отац, ко |
?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселит |
.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране |
ега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаш |
ва чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалосни |
<pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, |
ај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на об |
> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> |
куца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>П |
нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазит |
ју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му |
види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац |
у покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се д |
док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са |
д постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека |
ко притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с те |
ш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побр |
из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек |
>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S |
Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога |
се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то б |
, које су постељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p |
осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: та |
p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста |
ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на но |
ђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ов |
ошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време н |
е изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас за |
ачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина |
први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“ |
и.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, нег |
ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија |
> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал |
т, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l |
Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж |
аш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батин |
оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Ху |
сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог |
деку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног |
једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; |
дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и |
е дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисн |
и своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та троји |
ас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</ |
се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено разумевао, ал |
ла, после се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових не |
н“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од кл |
божности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спа |
тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једн |
о у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фа |
глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љ |
стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсме |
доћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p |
ше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог |
н после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као шт |
хује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли она три ко |
се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> <p>Младен у |
о да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази |
ванин протре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година |
жаром, после тога са неисказано нежним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си са |
ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедно |
ње овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи |
се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала |
е може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу |
има, стаде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе! |
ме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из нај |
p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нис |
менио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, господине, о терету, кој |
ђу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран |
брала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати та |
, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p |
д је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га стра |
оследњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они |
и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто |
на као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре ка |
ела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена кос |
ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, |
да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> < |
т дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи св |
као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оруж |
и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето т |
и има још једна кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегиц |
телу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје |
гара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи |
S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г |
ладен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох |
а је него парохија оним људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то |
p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник оде к о |
то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако б |
тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила |
иљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта |
вши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} |
оје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бо |
а једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му |
глед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то вр |
ве последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су се око њега |
кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све |
кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на д |
ику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она ниј |
Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много |
несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете мо |
је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили с |
но детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се |
е ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њен |
веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ух |
аву у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било |
<p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео |
над су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а |
оје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне др |
косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам довед |
да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима ј |
да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због |
које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о кој |
ен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тес |
ни разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, |
ењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; о |
анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младен |
- право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за кр |
огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке и |
ри пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро |
?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћ |
<p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога гово |
ати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније ст |
атила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе |
око уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, |
га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна |
миљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p> |
олико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе ра |
аше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој пон |
м метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пр |
. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није т |
уне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; — родио си се, па једн |
pb n="126" /> <p>„Смиљано, чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку ос |
на била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај |
ује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му |
чи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, |
осподо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети о |
ачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> |
а ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро д |
рода.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, с |
о ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у на |
p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — |
х.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао |
зобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чи |
сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га нау |
мо с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, |
све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и фран |
који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријан |
учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{ |
а његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим |
стак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог |
p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова |
ових речи повуче Младена оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен ст |
о, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог |
али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да |
ену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга половина нека |
вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе |
душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим |
бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који |
вник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе |
ену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> < |
ену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи |
сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па |
о живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учи |
увши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту |
дважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше |
молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> |
да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас д |
сти, учине му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, |
ња, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио |
p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкр |
ћем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ј |
говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко м |
шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао про |
илујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна |
су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што |
држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о части, богатству, о племићима, баронима |
ни слушала него само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад |
ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови несрећници скуп |
простити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито п |
, о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по пр |
с, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој па |
ле мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од св |
згранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио о |
а највеће чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху т |
нова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са св |
гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“< |
у лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека |
тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, |
/p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су се о |
савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрк |
ио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише ма |
?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али |
го срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и б |
љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“< |
анац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама |
.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смилова |
!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> < |
м, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта |
ењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком |
вести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак ви |
оћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у с |
p>Обранитељ на највеће чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="1 |
а јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што |
не јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само ме |
ашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја има |
е загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат гово |
а, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим језиком, а |
преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку |
па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад чове |
p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек и |
ав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити ки |
њом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму ко |
не на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме |
ачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — |
!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивал |
остак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</ |
разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необичније осећање хоће коме да с |
и.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, из |
х, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb |
фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: |
ству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колен |
аном не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје с |
есто једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи прос |
ирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи њего |
ам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на р |
адо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је |
ладеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ |
ојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је јед |
е зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материн |
од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p |
ећ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као |
идруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; |
ст, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени |
дна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румен |
први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да |
ачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, |
руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то |
ему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изу |
одужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако |
ајстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> |
ли од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум ни |
и после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и |
ече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда |
И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео него други, |
каст прашак...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није |
овцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, |
<p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остал |
ам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли |
е.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је |
да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје ја |
ан пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карлов |
еку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; |
други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, ве |
e> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p |
ад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и |
с наше старе самосталности — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за кар |
n" /> <p>Бејаше леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака |
м отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; в |
<p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" |
> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скупштини изрекао |
</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који |
зе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан |
у на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не |
инца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је |
рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за |
е парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и |
морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније |
, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? |
за сватове се приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена из |
сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се |
е може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико |
стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да |
Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано |
„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив |
доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„П |
ан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју ун |
доше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више треба |
> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опе |
шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из тас |
своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем |
ве почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пру |
Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друг |
аше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати |
е беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од к |
а раздераним хаљинама, на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Ј |
и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога |
лави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој от |
ећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњ |
ио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шт |
иљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први |
себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек м |
аде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<foreign xml:l |
пођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у други.</p> < |
едном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банак |
приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограбили |
стаци њега одмах послушаше па се купише гомилама око њега; оставише своје жене, своју децу и св |
а!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и |
дила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, |
кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше б |
ри коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као |
атре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме |
један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предње |
стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад |
љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се з |
славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. Томаша |
та било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и ми |
ко тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарче</titl |
броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим |
на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много |
<p>„Ништа — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа му |
г грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. |
па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховит |
а, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>После два сата оваког путовања, п |
те, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и н |
страховите вековечитим снегом покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени |
ци, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна со |
адаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне |
д Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, |
н бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне пал |
ј соби; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а |
исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутника побу |
пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим |
аветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнак |
вала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи кр |
о тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла в |
S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови пр |
ан сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је пева |
ја осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која |
од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две |
у не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо в |
гао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити |
же из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; |
пија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соб |
ила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздера |
о шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p> |
рти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благослово |
како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?! |
; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћ |
.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако вес |
и; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукам |
је добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> |
кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме сво |
спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари |
врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентомашани!“</p |
Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води. |
тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стран |
> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица |
оказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра заху |
ед себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S |
а сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да |
пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отре |
млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се ни |
ну, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају |
писао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> |
ив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши б |
њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда |
оворим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у |
е цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, |
са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити |
<p>Један поведе разговор:</p> <p>„Требе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени ј |
ути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p |
<p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре |
још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће |
ључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте |
проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окрене сужницима па им љ |
н човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам н |
ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу ре |
е с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и к |
нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на вара |
астајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам |
>„Срећна је она, — придода моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо о |
ам једно писмо један <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први чет |
а снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био |
е Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жен |
оје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе ч |
p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као д |
вле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми виш |
м ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се |
да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, б |
зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат госп |
риповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто н |
овара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господин Младен, наш кућевни пријатељ.“</p> <p>„Господи |
Младен, наш кућевни пријатељ.“</p> <p>„Господин Лацика, Ружин младожења.“</p> <p>Млади људи по |
ује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком |
ља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заје |
тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младе |
коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико г |
>„После нам доведе другог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика |
ам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли |
p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изи |
шта, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љубити као што те је твој п |
ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ј |
ом кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу хвала!“</p> <p |
оваца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божи |
д њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући |
<p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи. |
а после одважно одговори:</p> <p>„Фала, господине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им пок |
као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољн |
мање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван простак; — сад |
?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци из |
о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда |
>„Јеси ти, момче, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и |
а, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо |
па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако сам мог |
здали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да с |
о ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог све |
ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговор |
; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу гото |
у!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите ми, господине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, |
/p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по род |
аћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> |
<p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, |
ближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> |
> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом |
где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да |
одину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; а |
а невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре дола |
ех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе |
ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац |
ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверава |
ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши стари своје злот |
је путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, господине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ од |
че:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали от |
обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема |
— до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно н |
жешћим мукама спремити с овог света.{S} Господине! — викне после још силније окренувши се к мла |
е, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази |
рћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности, данас сут |
ле неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господине.“</p> <p>„Је ли нама слободно пушити овде?“</ |
јаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топов |
ато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похвата |
еника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек што учини противу заповести Божј |
је дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, г |
за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињ |
и, срце његово остаде код Руже.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панци |
поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духов |
два кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме ј |
p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и сво |
м ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S |
х продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добр |
у бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам |
<p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а в |
ме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једни |
о живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не помож |
</p> <p>„Мој отац приповеди том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро с |
оју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, |
вио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Господину том крв се у образе слети од љутине, па понос |
</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} |
и својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа |
овор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који није толико умора |
чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутниче, — п |
ђаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком на М |
сле се окрене на повиче:</p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једи |
ш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад чо |
о тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи неп |
, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био |
/p> <pb n="52" /> <p>После мало времена господски сватови подигоше се светој цркви, где се Иван |
чне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици и |
ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога |
са својом мајком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њ |
весте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" |
ир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која се поносито уздизала међу другим с |
ипи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају т |
> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове |
ецо није још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ на |
ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих до |
ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Он |
во беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају |
па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безо |
еним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећава |
роз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом |
е избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде зате |
аролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу го |
собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата |
лемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да ва |
ија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их пр |
Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и м |
мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; ал |
рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ прогов |
ују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и бл |
а, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па |
у и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> |
и, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме поглед |
и.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, |
ући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми |
ту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, |
уку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаш |
Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p |
м.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много препатил |
огом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао зна |
емена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. То |
?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не |
у светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, рец |
за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Вид |
им и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио |
ш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су |
м где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметат |
а мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од про |
ој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као какви |
им вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „И |
епијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну немачку |
је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело.</ |
са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозо |
шутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви |
себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим до |
ођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> |
> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски |
</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска к |
трану од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се је |
него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје п |
глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби |
швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе ка |
н на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са |
сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им |
„Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од ово |
и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један мла |
него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме |
да смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„П |
аше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо |
ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не |
е онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакат |
> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скр |
их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се |
им снегом покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија |
јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се |
оји је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутника побудио — уп |
па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима с |
у, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у к |
и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="6 |
ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграни |
Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ как |
="97" /> намера, које се против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p |
многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то |
<pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има с |
} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет |
ма опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нам |
>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш |
аничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао |
аху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих слободњака, са |
у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно доче |
један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се мног |
Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих ј |
вређен проговори:</p> <pb n="72" /> <p>„Граничари не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се за |
ила, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој |
љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао |
н исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један |
у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико док си |
врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала |
страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њи |
раха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци |
и кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити може |
е су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан п |
тапета угасито плаветном свилом.</p> <p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и |
примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи на |
другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а |
о и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покај |
смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће п |
едио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> |
,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S |
дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тренутак, дете се може забо |
о, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с |
и не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, |
?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Је |
жно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крва |
анке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, |
у, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бе |
вљене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он |
и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде мо |
м душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате |
пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зл |
зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треб |
нда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, |
воју пушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, |
од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано мој |
оја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно |
његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио: |
. ТОМАШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до |
об...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, в |
а сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и мили |
>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не сп |
а њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</ |
а његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо |
ј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њен |
<p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.< |
роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} |
својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали |
атио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га и |
520_C7"> <head>VII.{S} ПОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота |
е речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и |
мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице к |
тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина |
јим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети |
! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му б |
2" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за је |
> </quote> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У п |
сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегн |
е него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане тр |
м, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је |
за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни зада |
ао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свештени |
га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се под |
буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.< |
раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт |
ело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побож |
игао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе које је про |
де ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па |
ио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не гово |
воме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се разведри |
говори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Как |
а забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као ок |
га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину |
мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Р |
осле ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече т |
ође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу ос |
кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба м |
Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити како се ту заб |
/p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је |
џија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Скупо, скупо.“</p> <p>Ну п |
ила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачас |
се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врат |
„Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџ |
b n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја |
и,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњу |
ца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све т |
е у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p> |
та, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку ме |
у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, п |
пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта с |
ote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови д |
бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне |
мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом |
ндур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде бр |
долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по |
и били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим рукама стисне свога брата па л |
својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити дес |
и њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p> |
уд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд су |
ола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Ба |
литву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>П |
рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам жив |
у бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим за |
ter" xml:id="SRP18520_C18"> <head>XVIII ГУБИЛИШТЕ</head> <quote> <l>Од моје ће руке погинути!</ |
и, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, суж |
, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, субо |
о, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb n="166" /> <p>После |
шке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати? |
а колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, многи!</p> < |
са му ослабе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Каша |
се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Ка |
а и издајства, у часовима, у којима сам губити почела веру према целоме свету, само је ваше лиц |
х другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху |
у газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком мук |
и болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ м |
таклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се |
е ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад |
метнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне |
оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружина ул |
чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће |
убоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју моти |
тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</ |
ања, пред путницима се подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба гус |
е.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблаче |
имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мрш |
ене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину преселио, осветл |
</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио |
у длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, к |
ју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благосл |
е песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико п |
це песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb n=" |
дети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ј |
оравиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да с |
оћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу |
то и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} А |
</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога дру |
путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде свра |
Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смр |
ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте |
беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао д |
али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало |
агда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и |
оварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце куп |
и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, он |
и се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„ |
> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима беј |
и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, |
засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, |
тписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ |
позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуг |
ити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна д |
молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зо |
је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост |
p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога |
човека благословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је |
а коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде |
, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неп |
а га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек |
клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао |
љке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко го |
учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда м |
Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да н |
едном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и к |
олио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и |
у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ |
зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима морали оградити против њих?“</p> <p |
спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви |
у рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо |
ује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи |
"169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; з |
ко тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, |
ти?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„ |
сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуг |
но провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit |
:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима про |
обно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, в |
та оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорн |
лико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати к |
трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао |
тио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што |
ледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за с |
ог уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S |
што маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја |
е кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите |
су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, |
бе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И |
рви пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда |
S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Ви |
има остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху пов |
еднака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та див |
остиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>К |
из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, |
ебесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца д |
ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке |
чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и ок |
пасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која |
еље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сва |
ох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. |
дговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о зе |
љан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљ |
али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи иско |
то сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још |
вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо д |
а ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ реч |
а.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али она није била као о |
љена шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за |
сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да т |
ланух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, п |
ад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном оби |
приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од |
је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је п |
илно, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за |
рбљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би с |
благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињ |
е ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао |
p> <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаш |
, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем |
же мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигур |
ни да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на |
ме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне |
проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} |
се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже |
овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им |
оја би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад |
ц.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како |
састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учи |
све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... |
ти.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали |
лу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си |
а те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове |
. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити ш |
траха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут |
, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њем |
е дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је |
то тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка с |
е, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе |
ога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да |
адвема својим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После |
и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни |
снама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништ |
бремена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био |
а њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мисл |
<p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро |
, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ј |
груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови и |
вом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може назвати својим што милује, н |
им, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покри |
у — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се освет |
ом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S |
> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми |
иротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја де |
Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам пост |
јвећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху |
браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, |
њенога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. То |
а знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и |
ове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осет |
једно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</ |
ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И о |
зео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздрави |
ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Ј |
си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала |
ицом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред |
колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били |
гледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> < |
има је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загр |
мињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, д |
о болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који |
рополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српс |
свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лев |
пског народа, нашем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји |
своје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Ње |
ивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека |
пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура и |
водио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од бед |
о га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега |
јска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="11 |
ави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је |
еће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 годин |
У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш виш |
ду за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јаха |
> <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, д |
и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, свога ближње |
хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао н |
ти; на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата п |
је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих |
те што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{ |
ге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом |
мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, |
а услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на д |
оји су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није |
ти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио ил |
је куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> |
е смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говор |
и Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њ |
и ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; |
пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се бори |
“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и < |
ба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ... |
нско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — |
и своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p |
ио — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, |
од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим пут |
о да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас овако |
л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да |
лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га |
, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У су |
нству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за М |
с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у варм |
дигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу |
укама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</ |
т, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, а |
за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да. |
е његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната хран |
јатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се деве |
враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним |
азрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат |
од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она ни |
ту храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал |
као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто |
21" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог |
з ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице |
ћао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венч |
Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с пош |
са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела пос |
а, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако |
био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу би |
им живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?. |
прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог с |
путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њег |
ли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој пс |
„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је ув |
.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто |
и мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!.. |
ејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант |
ао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то |
онизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он |
о луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши с |
а види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} О |
Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити с |
драво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>М |
свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је д |
.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју мат |
уту умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је м |
, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све на |
учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несре |
џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царев |
свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са м |
маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али |
а.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски |
сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и |
пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после |
могао утишати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div type="chapt |
цу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фи |
новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена уг |
, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</ |
ене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам |
запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Влади |
се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе јед |
к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила |
здајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{ |
ити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, |
стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари |
ан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је |
бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, |
<p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво |
да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је ј |
а, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу ми |
сле избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у |
и, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног |
да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше п |
да да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао |
вести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме |
себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се |
ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драгово |
је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу д |
> <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја са |
’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потро |
.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А т |
не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на |
ој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па |
, немој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
н почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје гос |
Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него са |
је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци |
Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га |
све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће |
а мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити. |
ио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало |
, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о |
није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти |
ла у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете мо |
збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама |
са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хле |
нем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат св |
ме заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац п |
несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му |
а била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти бу |
ивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крст |
да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S |
мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни на |
уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала |
знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја м |
е храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи |
парили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу м |
отиње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ј |
ој бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, к |
е одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате оруж |
и.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану припр |
ла као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових ре |
предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - |
што си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџар |
зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ив |
ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и добр |
b n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража |
ој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господин |
угој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се ст |
оше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки не |
{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је |
и ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; |
д томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети. |
ако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, |
удије саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — м |
>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, а |
де још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му |
uote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само |
верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели |
сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она |
ити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Сми |
е и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична о |
их могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се |
туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам ј |
сте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар |
и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месе |
више путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко г |
аху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — |
само мало необичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, нећ |
цама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад |
људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило |
е распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвлада своју слабост па поузд |
мија, помагај!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се |
такло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек |
ећем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ј |
вутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај с |
никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити |
а је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мо |
више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако с |
ет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Б |
рли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе |
озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже про |
e>Младо Поштарче</title>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам раз |
аш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, |
се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одм |
матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач пр |
на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а |
рекоравајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„А |
га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам |
натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у ве |
пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се д |
загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи |
сти, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја |
е на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„ |
/p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о |
адала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој с |
крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам |
зи нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“< |
ти, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно! |
ржати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту го |
да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па |
ода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако т |
да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, |
а сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли |
оље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из песме, ко |
а крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то |
пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће исп |
у без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најп |
који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме |
на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово |
> <p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше |
г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Пав |
дан <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо п |
кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су |
ивела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у |
Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине |
</quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика ср |
ећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — |
це стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Ни |
ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да |
нокрвност у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његово |
ароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме |
<p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у |
трмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади стран |
е нам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брин |
ама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не беј |
варен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p> |
и, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <pb n="4 |
и бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p> |
; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би об |
сподин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужи |
би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога |
вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„ |
дих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој |
говорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љуби |
ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, |
је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћ |
моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</ |
д што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за с |
еко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер |
јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно са |
аповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, |
авлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не д |
аше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебо |
ероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p |
шно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, к |
Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зат |
да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то |
Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав п |
и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Сми |
лавном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да н |
клињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" / |
тер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p |
ворисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да |
ни се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p> |
осим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господи |
ка воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. |
и и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не |
> <p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени б |
глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb |
— запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала |
ападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећ |
уховник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао мно |
ао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе б |
стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи д |
рској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.< |
њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са |
ним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и |
и — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> <pb |
м о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} А |
ешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако др |
о се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идит |
па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били у |
ило живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би м |
јежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у субо |
</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш |
а бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих ме |
ром обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав п |
>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све сво |
мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несре |
уд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно гов |
ц је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p> |
д какав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био. |
смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се |
о је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} |
зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</ |
ош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из |
сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„ |
„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа |
’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као |
уди ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени |
аше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или н |
ије прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи |
онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па |
онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја б |
ке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, мо |
е она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спа |
свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то д |
у била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — |
се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја |
вља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела с |
p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да по |
тене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, н |
измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали се |
еван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања пр |
е само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим госпо |
p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да |
ога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, |
мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ов |
че мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје |
по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јест |
у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна |
леда.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли |
умњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ј |
моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак ка |
ао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, с |
„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може м |
вљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу виде |
и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само неде |
ћути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од н |
нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за |
у рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности. |
још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ гов |
/p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он мес |
зе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око |
а им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби г |
може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љ |
ој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој от |
а, за коју нико није могао ни помислити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи |
ам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори м |
све Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може нагов |
ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с мој |
а га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год ж |
га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско сам |
на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку |
ево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу |
авали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, госп |
и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече |
ече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код |
са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, |
изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погоди |
Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад не |
утове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога да |
ох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пр |
ца од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал |
а и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га |
е своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећ |
а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, |
са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да |
више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта |
имо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не в |
видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господ |
иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле |
у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, к |
>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бит |
роклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он |
Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто |
<pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав зна |
ас преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“< |
инуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође |
н. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb |
а не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — |
ворити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене у |
д спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бру |
ет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покро |
<p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао јо |
гу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти |
„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, |
„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако |
зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што |
кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој в |
доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Субот |
не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њи |
м — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе |
ји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају |
јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех тол |
са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту |
сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако л |
заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући |
икнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — |
, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигар |
тај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после ма |
ра доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — прогово |
у љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} |
аћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити |
ишта да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја св |
ве на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој |
Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помис |
овори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И пос |
</p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непошт |
... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја |
ужам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље ј |
а сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој |
Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше |
ам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше |
н. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје та |
{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{ |
ему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које ј |
давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатст |
ћници скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су науми |
доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мог |
ју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и |
рема њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У |
хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје оч |
кој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје ј |
<l>......нигде кута</l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други |
На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> |
о учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царс |
проговорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе |
едом промери онога који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„В |
знаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други млад човек, ко |
којој он није никад ни помислити могао да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу |
p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што |
<p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам |
<p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толико п |
ама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и природну |
који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људ |
ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} |
нија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све |
ло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се јо |
н се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А |
трошити све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, |
и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била з |
није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p |
речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији |
име, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„ |
ја никог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јур |
ле је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика |
ам прогута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку п |
ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је |
ује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем |
161" /> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умр |
чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху |
бу погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као |
/p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене п |
полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа мо |
дела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title |
а подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи. |
e> <p>Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпа |
де још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи св |
аде јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не м |
чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим ч |
ко сати умрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, с |
у после прилично дугог размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај |
огледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, в |
утовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само |
задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући |
С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе |
ато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весел |
; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="16 |
Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, |
ду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се |
p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> |
ецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — |
кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је неч |
зе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико |
и као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне |
половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који им |
ла, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла |
> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њ |
лави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута г |
рце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p |
вости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред соб |
богословију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у п |
ом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> |
венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плак |
p>После погледа око себе сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> |
а ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, г |
но, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и |
тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој |
е обадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје |
азабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за |
војим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан |
једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам вид |
јући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} Зато она |
оји ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене з |
ладена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш к |
овораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се з |
их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи |
али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкањ |
скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад б |
било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што |
и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказат |
их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили |
ебе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија |
о продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло |
је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је так |
тичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао ј |
пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а чо |
ене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p |
p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет |
њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, |
е што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, |
опоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> |
ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Усл |
стио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао |
е сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тр |
то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао |
ри своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме |
епа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је |
48" /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о доб |
— па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа! |
и једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један |
ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ дев |
м баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти шт |
е звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја воли |
едајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше |
огао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао см |
бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам |
помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: це |
д туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Д |
она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао д |
сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — п |
ставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар |
и наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> < |
S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и по |
о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а |
Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“ |
али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише ме |
ки.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никод |
све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; |
ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да дока |
му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желе |
у душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна |
и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу и |
“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у гово |
<pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао |
„Хавана регалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога ми |
ш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач |
има се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили про |
- Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одго |
о он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као ш |
леле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} К |
ропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови |
кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, |
г рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Срб |
шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја б |
транца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратима?“</p> <p>„Младен.“</p> <p>„М |
.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мен |
кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веж |
. али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да |
а допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог пла |
ице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{ |
а себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је туро |
ијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре |
до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То ј |
</p> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њој |
чајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге пог |
летаху.</p> <p>У оваким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> |
ледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња п |
где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p |
огао проводити.{S} Њему се представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаш |
поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако прити |
н Француз уљудно — причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; нем |
о у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" / |
без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, а |
е кукавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан |
„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p> |
осле суботичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да с |
ја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, |
много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој д |
гуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis</foreign> за рук |
, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} |
све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја |
атани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као |
ах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p |
<p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти |
и пошаљем свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака мом |
ска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала |
азивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме ни |
и га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, рад |
Моја се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде |
од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само |
и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељ |
а то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше о |
, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p |
јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујета |
сподин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта |
ити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутин |
а свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да |
а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не о |
и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> < |
ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На ул |
битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што |
нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали просто |
оворити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} Т |
ан између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јел |
њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћ |
о не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и |
се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати ј |
помену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p |
уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке п |
“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи и довест |
ном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме ку |
једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на мо |
арио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што ме |
ак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> < |
илањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, ве |
оћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампа |
него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одм |
а је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде |
мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети на улици, св |
Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам |
да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бес |
можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи свој |
помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као |
, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити својом науком: глав |
већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:< |
ут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Тома |
своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. |
шлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касн |
обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролит |
двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Ан |
анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му г |
живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором |
ојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише с |
погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на |
намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> |
анас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од ц |
ризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. |
и узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе |
слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих остав |
исмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела бит |
лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су ба |
гато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје |
к; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржа |
оговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповед |
да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> |
о кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало |
е зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услуз |
срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим мирисом а т |
Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, кој |
јима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој си |
ден.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу ми |
о требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке |
му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:< |
S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> |
зимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз неве |
е тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово |
поручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један |
аслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој з |
м женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти |
p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се цигарама к |
ху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.< |
</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би |
удцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарс |
несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа |
у тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње. |
и нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако |
је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије |
косутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није |
м, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од свак |
" /> <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с |
е сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, о |
ма од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости с |
лин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</ |
о Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те |
то је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследни |
нијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам |
ек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} М |
сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без с |
аку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“< |
е, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote |
соко а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} |
<p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чу |
зило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао |
ер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовиц |
<p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити. |
p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако. |
пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узм |
јима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би б |
и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице м |
мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми |
је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за с |
ad>II.{S} РАЊЕНО СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код |
Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе п |
e> <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quo |
<l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> |
</l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> < |
рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах б |
мо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу |
т, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, ко |
/p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег |
ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је б |
ог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чува |
зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њихов |
времена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. |
довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Серби |
ловена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава њего |
ар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога |
> <p>„Требе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; |
ти је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики |
ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љ |
м да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања ду |
коју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човек |
и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш и |
да.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди |
од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био |
} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до п |
кидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јој к |
.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука б |
ете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то |
ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа |
ме што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био м |
роговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теб |
е Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не |
да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча свој |
пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету |
>XV.{S} КРВАВИ СУД</head> <quote> <l>Ој давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало т |
андо од рајске насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се |
ц кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац беј |
и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да |
својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа |
смо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли |
у умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе |
и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живе |
је пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" /> отворити а камо |
ут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, |
ти и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После ове несреће мало ода |
едо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други да |
, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустив |
ове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи прија |
ше судије?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да нико не |
пуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси |
; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ |
мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — |
во велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега м |
у прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота |
сле са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло туж |
сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ Посл |
>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу поди |
лач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је |
лакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одгова |
и пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред њега истрчало б |
е ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећн |
ма, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад |
ачује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n=" |
из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под б |
че ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад |
ружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је ср |
тите цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро |
знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада |
ицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Гос |
и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свету који није издајица или |
је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„ |
енити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом св |
ња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, |
своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И |
била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро стање с |
/p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама д |
е јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црт |
че које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самр |
ла!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p |
/p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо < |
ца са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Посл |
у шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону с |
е миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полуд |
и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима |
ви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог м |
ули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њ |
и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџар |
>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са мал |
то наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змај |
у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стража |
<p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек |
, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи гот |
l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он пев |
Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице сви |
quote> <l>Устај, устај, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, у ко |
ародне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страши |
ино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Мла |
ош ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа |
више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Ба |
ли ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо мој |
дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зов |
одај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, зна |
p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом п |
ео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одго |
робљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој обраните |
е, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, ње |
/p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео о |
и био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме с |
{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти |
то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана. |
стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу зб |
S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у сво |
.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му |
дино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум дете |
родужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођ |
поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Б |
{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ |
milestone unit="subSection" /> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „ |
l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно умота |
.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у суботичком |
Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са своји |
вши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака |
е на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу.. |
ранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја |
вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао |
туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb |
цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, |
ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угр |
ем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могл |
n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном |
сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој |
три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљ |
женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео. |
већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетк |
платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац |
аква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам |
нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем |
од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> |
Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све ч |
коро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они |
речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ крену |
ше се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шест |
лишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети |
н није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type |
попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, |
стану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и послед |
златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у |
е пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сн |
то ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем |
да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена |
ама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хте |
оје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој |
ојој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p |
између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху прав |
од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитива |
одине, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео него други, ни један часак нисам б |
говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу гл |
ела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинц |
љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад в |
надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и н |
љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било |
а ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране д |
ћи где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — |
</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља |
S} Један пут после <pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама ра |
one unit="subSection" /> <p>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали |
м је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о См |
ки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више |
а у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода п |
је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему |
побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се |
ем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге рад |
а Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарско |
д радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би ж |
целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Који |
аха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводи |
хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је |
и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; |
јсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; по |
и најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; |
јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једн |
те.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је |
>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се сме |
ве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као мла |
тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што з |
борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не зна |
Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем |
у врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже н |
ица.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <p |
овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи |
а о себи. — После сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила |
дети.“</p> <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду |
војици трећи један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другов |
е, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе ле |
иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега |
ас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вам |
деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и |
сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ве |
ј служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у сл |
је био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против њ |
хове куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опе |
мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Осван |
га брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, та и то је |
Р.</p> </quote> <p>Освану недеља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, ко |
уло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе самосталности — 1 мај 1848 годи |
="subSection" /> <p>Бејаше леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до |
хо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам у |
ине, ја нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Све |
То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15 |
ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у |
дио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Стари |
Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на |
руштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје |
е ми, господине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Х |
о па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт |
саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђ |
на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је |
ти седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје и |
оварајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — |
p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти |
од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та ј |
више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати |
сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ак |
p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму |
јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало |
ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p> < |
а сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсм |
> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори после мало ћутања Пета |
ед вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су |
n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је |
иву главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрост |
, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па |
ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам срп |
давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде. |
данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајк |
ана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ко |
да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема в |
p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај |
не, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љ |
то ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме ж |
да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала бил |
ете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити н |
о; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с овим |
е својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређат |
ута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и |
о година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим не |
тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љ |
се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнес |
им банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаст |
рани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, |
то сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомените и |
ш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бра |
<head>XIX.{S} ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погину |
његовој играчици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова иг |
ња почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце т |
о да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се оп |
ном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}Они гр |
је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да н |
дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је |
на љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговори |
тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморит |
брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сун |
погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда |
Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p |
на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, |
ут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну к |
пет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала |
х, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би |
p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! |
хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвезателству стоји написано |
</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које |
/p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толи |
песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и прир |
није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од с |
ене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре в |
ар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени |
ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке |
p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p |
слушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће |
коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилам |
а!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућ |
Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quot |
написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљ |
ушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на женс |
оне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљ |
бина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња |
и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог род |
мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; |
а да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p |
о према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, |
т дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и |
еп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да та |
ске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је м |
жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела |
и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену к |
амо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снах |
то поче молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што |
сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; |
велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од с |
дови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, |
ј свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> < |
олим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено м |
на.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подил |
/p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један панду |
ео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, |
спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби |
е запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет оз |
још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним |
тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је |
онеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“< |
говори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А |
ам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> |
ати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ |
одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглобили до д |
<p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога |
те, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу |
} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад |
е свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њи |
њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част |
најући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је |
ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине |
тито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена |
текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, ко |
<p>„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Киш |
један Рус, један Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога |
оје сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје мат |
Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести изба |
3" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши свој |
т; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се сми |
сто својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено мило |
сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простотом један |
којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, вел |
оћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов |
пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мен |
ика гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p> |
истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се |
Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> |
опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто |
а регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико с |
е вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су |
ам га напастовао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају д |
у преко ове горе проводио.</p> <p>После два сата оваког путовања, пред путницима се подигне као |
рних и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а |
емљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био наше |
ку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, го |
својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и диви |
ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох |
, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог госп |
ородици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потрош |
RP18520_C7"> <head>VII.{S} ПОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог с |
е био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио |
и је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему |
красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре |
, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам |
напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен |
црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„ |
н нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест |
а сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од чет |
шао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> |
он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на |
е, коњи полете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</ |
аџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што |
један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне |
гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било три м |
кочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико до |
p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су |
> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свеште |
особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па до |
ито пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из |
а послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit= |
<p>10 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> |
<p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се |
обожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне |
и противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свем |
етири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који с |
ердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, |
бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако траја |
смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За два |
оваца, па ове почне пребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из |
.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо ка |
/p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али сви скуп |
ца танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше а |
head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> |
погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па коле |
нуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, |
у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима |
нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на в |
Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, свој |
ице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанс |
е сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и ја |
лству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ј |
открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојк |
> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" / |
а душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Млад |
јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати гд |
, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> |
последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао к |
њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене |
бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поште |
прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећ |
подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:< |
е од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше |
д страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки |
обицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> |
хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих |
своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму: |
е она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Пог |
чи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, а |
о несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали |
ако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар? |
гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник оде к огради, г |
горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговараху се |
е, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пре |
<p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се |
Путовође иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њ |
у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно б |
„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старце |
само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> <p>После мало |
ј вароши било разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети |
p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана пустили и |
/p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима |
ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се |
а највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати < |
јући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, т |
лотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Петар.</p> |
даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа |
и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је |
пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе |
ихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од п |
нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> |
сто падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; |
ху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — |
ио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве оч |
је другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја к |
ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> |
обра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После |
војку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p |
л’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен.</p> |
У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сир |
у!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али |
дељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме |
арловце.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш к |
угове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све м |
ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у |
и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да |
срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, о |
рцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао |
у.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџб |
селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И |
е родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам у |
коло окрену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помислим ја у |
ану, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јо |
а мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мај |
ло њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи, а |
дног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узи |
о загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дош |
чајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p>Девојка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу |
а очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај поглед, него спусти св |
>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад м |
а бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са је |
г сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; т |
оље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би |
је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и кршт |
ad>XII.{S} СИРОЧЕ</head> <quote> <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> < |
S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p |
а је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цв |
атове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње |
и то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{ |
, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и |
дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и |
ше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К бледом и ду |
у, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у |
му његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој |
моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запи |
је се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити о |
а које путује па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више |
јо полудео!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим реч |
лоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Т |
} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, |
исам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а |
викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другом |
е зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, д |
е Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни о |
нац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сер |
грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им |
>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве |
Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти |
ине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са |
ма су летела три добра коња.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, |
ино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра |
поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и писати, обу |
ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем ко |
ити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> |
а, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али |
а сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научи |
и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло бли |
n="202" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, |
е вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог |
:id="SRP18520_C6"> <head>VI.{S} НЕЗНАНА ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога, |
} НЕЗНАНА ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окл |
рили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намири |
— боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог |
просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити |
Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте |
воје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати |
размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p> |
ote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quot |
аше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто до |
простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не пр |
ике суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p |
</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи |
ма!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — |
мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после ма |
<p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, у |
нагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово |
<p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била |
од велике суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропас |
ка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повика |
<p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, |
ног предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на ст |
о је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке |
оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су укра |
оје је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прс |
вторише сви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живе |
ви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ |
мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши |
о и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити |
{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Нек |
„Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог |
од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане |
се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у |
<p>Бачванин клекне, одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Т |
о псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где чо |
S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са мали |
вакидашњу молбу.“</p> <p>Младен подигне десну руку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем |
на дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек |
одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега н |
, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је |
сле кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, кој |
тац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу |
та запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Исти |
да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; |
о греши; - један часак, један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.< |
ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему |
самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, а |
ити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби ма |
узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да г |
сне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста |
ио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не |
ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носи |
вило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него |
Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да |
ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметн |
ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати |
ете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“ |
еда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља |
аква строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један |
ну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нек |
е умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викну |
о несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; |
е научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи! |
в у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко х |
не деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> < |
ла; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаш |
Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, д |
дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући |
а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; он |
не суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми в |
е пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се |
ушу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен |
{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је |
<p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — |
крстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очи |
као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но |
е са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав бе |
ривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десниц |
елу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше |
. се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала |
ете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане. |
што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> <p>Кад во |
чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше |
ихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати |
, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако драго. — У најтежима |
рло несрећно створење овога света.{S} У детинству <pb n="178" /> моме непрестано болујући нисам |
и.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од |
к сећа своје пријатељице, коју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињств |
ва пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично.“</p> |
бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћ |
знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је го |
их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем |
и смо његова најпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он |
вде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе ј |
зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оц |
г господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, |
и се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако прав |
нисам ни једну радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом оста |
ко дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако |
же, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на са |
жио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је о |
одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је зн |
а их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам годин |
мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме |
<p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина |
оше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он |
</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља. |
отној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест |
и се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> |
ветом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; прокле |
м, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам зати |
, куме?“</p> <pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђ |
ца остаде у највећој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је |
мо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. |
која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико так |
уље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; та |
ота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код ку |
с ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од |
у се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у |
без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад м |
одино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кућ |
ма око њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски |
во на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше |
толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро |
о да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љута не |
ећ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне п |
2" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових р |
ици љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, |
оравим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да забо |
тог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“ |
а све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате |
д њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав леп плаветникаст д |
хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и |
вао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и |
а, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после пог |
ејаше слутња.</p> <p>На спретном једном дивану од плаветног свиленог предива са белим шарама се |
>Младен сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаве |
нци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где |
ворио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, |
као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари ударише с вел |
амокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њи |
и матроз своју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они ви |
чи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није с |
ски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га |
— ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, |
" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жера |
ку страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, л |
копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уз |
од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом ок |
епео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове циг |
себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата |
чара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби и |
леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све |
и - Карловци са својом околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за |
ичини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била. |
p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је |
ли чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из си |
ма, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по т |
атио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p> |
у многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не мога |
дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Мла |
зли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; |
је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или за |
има је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} А којима о |
, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то |
говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат посл |
езу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове госпо |
„Честите цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је с |
тима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те пр |
поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </ |
епо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра |
ра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе |
<p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су |
и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и |
а знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га б |
иром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши поди |
ињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, сам |
здражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни с |
га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; |
аву на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког |
.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и х |
м ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им је тако б |
>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје господаре.< |
глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи по |
мо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Пору |
е срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћу |
у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до |
н другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дуга |
пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане вели |
али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика ти |
ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ б |
р привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад |
це к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечала је једна жена и скл |
као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши |
Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати не |
ћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала |
ас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, |
да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не |
која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које бе |
eign xml:lang="fr">fauteuil</foreign> — до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене |
— брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — ш |
људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин |
к пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, |
земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ о |
о је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све |
која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у мла |
спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па |
и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. |
аше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих |
а одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</ |
ћи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, |
ја је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до да |
„Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедит |
скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а зн |
ена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима |
ођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срц |
овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али |
шише — Срби их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватр |
о кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} |
јаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио |
<p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На п |
околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи предста |
јаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад в |
без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе |
сле сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја |
сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као с |
ванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш |
вета има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина |
же и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што п |
ао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог |
је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит уз |
ма клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> |
ћ са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухват |
ој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Ан |
е с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lan |
на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнително |
веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братинс |
потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих |
моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се прит |
>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним |
не, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до ка |
рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кр |
се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар ко |
је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће д |
нско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с о |
ти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв прол |
војим друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задај |
te> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће |
о је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ј |
т бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од пу |
тала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p> |
овођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки ј |
мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се |
ко сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам |
од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p |
она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и |
fr">fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ ску |
танска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сат |
о се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ с |
мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си ду |
е весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њ |
зила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири |
на беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну |
руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S |
одине.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког |
<p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту с |
вију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа |
риступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} |
брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помис |
Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — |
ти господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други |
ог су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мо |
ло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубав |
то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, |
г духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господ |
ља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Госпо |
лизо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — |
нашу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносит |
о сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као од |
њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не д |
>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато |
мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вре |
ре, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога |
е, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камат |
ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, |
жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље да |
и вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. тома |
>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код |
у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, л |
се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнително пог |
ре са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта в |
и!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> |
еисказано тежак, путовође морадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубок |
е пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити |
и.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло |
пао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и поле |
а бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше м |
ему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не |
о било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што |
S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и д |
ши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — чов |
личи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, је |
очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кол |
е један другог, странца облије црвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо |
у услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштв |
шће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit="subSection" /> |
="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега |
рд зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај |
ви имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова чет |
ори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли |
сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим |
равити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Ба |
пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не дол |
ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свешт |
помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: |
сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" /> |
омци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и |
бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђа |
ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике |
марати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — |
p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крај |
дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељст |
} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја |
"170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме |
о <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још је |
ме Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви з |
осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, ни |
<p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се |
ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> |
које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било |
ни није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам |
о није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна л |
ам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам |
с.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи своје руке |
а, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу б |
лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то |
оји беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јо |
да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, к |
и весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу х |
кати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а |
И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио ј |
с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих п |
се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а |
, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су |
а тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри б |
<p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи б |
один љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потпис |
усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јах |
им хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p |
ђу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу б |
ах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Млад |
, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох |
и.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби ко |
аше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај |
богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n="123" /> то није тако тешко и |
љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, кој |
желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговор |
добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено обве |
ти:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету р |
од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, на |
ли ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — тата |
и и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађан |
говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — пов |
бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обе |
дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен ка |
јом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише ж |
оме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стев |
м и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — |
њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се заруме |
ма, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље храни |
љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} О |
господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> < |
амо себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, |
штанска кола, пред којима су летела три добра коња.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хиронд |
л’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>По |
и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, |
селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног б |
је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислил |
хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — одговори Младен — |
ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри |
ослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео з |
гледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе за |
а свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не може |
игара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда |
рећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земљ |
они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац |
сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био |
су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људ |
ти, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, |
о учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем |
били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S |
о као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се |
Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај |
ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“ |
одност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром |
Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио |
и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се ра |
све стране да траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило своје послове и подигло се у |
чините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас |
говорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе шт |
њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањ |
аво и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да г |
овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче:</p> <p> |
свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ов |
било разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудн |
: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените |
и вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погле |
ти своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри |
ћи свет политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — |
ке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: пре |
њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше бога |
е господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш |
,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, |
. Павле начини писмено у коме све своје добро својој новорођеној синовици поклања.</p> <p>„У то |
пасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли |
наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу н |
<p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> |
пази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у |
кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сва |
роговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p |
оји му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања |
о рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе мех |
ијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то |
говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао зал |
<p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе |
аки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал |
ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p> |
Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, ко |
— ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вик |
су преварили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо |
жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досад |
ет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због добро |
еше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p> |
добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом м |
овиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји |
и, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из д |
.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S |
во понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се пол |
бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могош |
аше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачвани |
<pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од |
же, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је |
свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу |
> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку |
ју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне |
еш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и |
о.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихови |
у све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се |
/foreign>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њ |
н ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја |
данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће та |
ео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину |
ик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био |
ад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на |
ало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен |
ла поправити, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која после |
ена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да |
а доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов нова |
ом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се н |
више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што т |
...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се н |
арно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја |
p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећ |
.“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ни |
ан свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође „Ружином улицом“ варошкој к |
ставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се с |
трчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихват |
ију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудр |
се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без де |
и, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоро |
ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани |
теру.</p> <p>Овај знак, природна његова доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђењ |
о <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, |
умно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима другов |
злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красн |
да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; |
шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст ка |
а он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја |
е без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било пог |
а је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја |
удновата хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зи |
ући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгу |
ужа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и |
о нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог једног младог господина, висока и витка с |
се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, |
орити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и |
xml:lang="fr">fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту беја |
а, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А |
е на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли |
хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, |
предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у колим |
е му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности ш |
што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницим |
</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађе |
отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту је |
о — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама |
.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у суботичком крвавом суду.</p |
мере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момч |
а што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их |
, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n=" |
тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је |
дан часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не забо |
билишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.</p> <pb n=" |
о, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет с |
сту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем проговори:< |
идео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело него бела пена, к |
.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“< |
срећници ти у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ће |
а су јунаке изродила...{S} После оваког договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово |
авио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу собом новце, и сахранише младога |
утања с тешком натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи |
а сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи |
н у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру с |
мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику |
а неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е |
б тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о |
сле као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице |
као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен оно |
ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по |
његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</ |
сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са |
гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, |
му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмех |
јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <pb n="31" /> <p |
екине ћутање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који с |
они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници |
лагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Х |
патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узм |
<pb n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ једа |
како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За ме |
Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти |
готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и д |
зарумени, презрително погледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала |
а други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је |
био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карло |
а стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" |
Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> |
зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те п |
?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она м |
два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он на |
дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси гр |
ђу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа |
/head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко |
рата.{S} После неколико тренутака момак дође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај |
борећи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађ |
<p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> < |
ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака, за |
авише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“</p> <pb n="161 |
о мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица |
ди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p |
дити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнит |
е куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану |
„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Д |
ађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као |
овек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А |
не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши |
ин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред См |
Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле |
, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit="subSecti |
n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а суда |
бом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оц |
и на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с |
врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим с |
х на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одл |
био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше све |
.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зид |
седе па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> |
м га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пусти |
се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњи |
часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „ |
веком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, |
је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке |
— Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p |
ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао п |
арској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног |
S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бо |
ао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле |
а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати |
нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја ост |
{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља |
н се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младено |
p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милу |
ма о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, из ових ј |
ћи полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овог |
одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и |
ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла |
и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз пл |
о драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи жи |
жи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Мл |
оби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несре |
м, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај |
жо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отва |
сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; |
виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.< |
ош не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погле |
гу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако |
ти!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са |
од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се |
гаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих |
долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавн |
ан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога с |
83" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он |
вао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом |
о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ј |
е волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и ве |
“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p |
кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са |
ам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је |
о — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима |
одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје с |
радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Ви |
у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који с |
која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем |
а.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла, после ударим и сама у пла |
Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> <p>„„ |
га чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостион |
сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи своје р |
ну која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле |
Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране догова |
исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалос |
<p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотл |
ака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно д |
се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без св |
ио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим то |
адала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Ко |
дност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у |
>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </div> <di |
у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамниц |
вог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са |
„А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе |
дражена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те поста |
/p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад |
један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шт |
зне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи рук |
покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само се |
>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички ка |
о нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дув |
гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, ме |
ин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај свој |
се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <p |
ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је |
са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се |
ако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се т |
идевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фи |
би долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога |
ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Млад |
се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, о |
лед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест. |
а иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао д |
та.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p |
</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим |
арошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, ј |
сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Б |
/p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на колени |
друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се |
мичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћ |
, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускл |
и враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, ос |
чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо ч |
виждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које |
<p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири своје |
ћутање, глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на к |
а, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах је |
тражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комоди |
<p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред врати |
изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </div> <div |
е, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“< |
арске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перј |
лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат укра |
а.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима |
глашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о оч |
она, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном |
драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадну, као |
pb n="136" /> <p>„Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог д |
које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у кој |
они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрест |
ислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крс |
</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаш |
с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена |
му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега |
к свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор ме |
се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад |
а преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом. |
и, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с |
Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра ду |
, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом |
га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода |
иче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просј |
је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настал |
о су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо један <pb n="29" /> млад господи |
ћ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред са |
>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин и |
ште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ев |
у — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, |
а рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из сви |
ноги од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа |
требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, к |
ам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љуб |
писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на о |
на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло вели |
тко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није |
олазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар д |
м на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на с |
бро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола в |
година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођ |
ва месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаш |
ратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између к |
руговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете вељ |
ом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S |
оје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ р |
но, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа |
Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n=" |
телним разговором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њ |
се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> |
>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичај |
овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који није |
аше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хлад |
о, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</ |
{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, |
поведише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше И |
е!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пу |
в, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изаб |
му — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази |
ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} |
ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола пович |
у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врат |
се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, х |
Поруга је противу Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у С |
адоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их |
ела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио шт |
је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? |
te> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло ле |
е створење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што |
е насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чу |
жбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на ст |
становници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песковит |
вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, ве |
лико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију мо |
ирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да |
ћом.{S} После погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на з |
што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу |
дати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први |
p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, |
о пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n |
, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па после |
гунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма |
pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који |
гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега ју |
“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој ота |
е размишљао, то памет обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душано |
оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима небројено бл |
, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће п |
а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин о |
дац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у јед |
шено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницо |
атегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> |
ком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија, |
душевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сања |
а, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена |
срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на л |
горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, |
нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и |
сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> |
<p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да забор |
у к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са најве |
вораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај мали |
ара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зач |
иротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то та |
одужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају за |
на још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> < |
{S} БЕО ХЛЕБАЦ</head> <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботиц |
рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цве |
стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђо |
за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде |
да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се в |
к.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундако |
во грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за свој |
ивезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не |
понајвише од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор међу њима измерен, пр |
ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у п |
" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако ме |
и, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> < |
ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радо |
знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас в |
нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби их пуст |
о сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} А |
Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне |
ћ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и изб |
народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њ |
шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумња |
камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију |
ом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнит |
оје цигаре са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губ |
же помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први р |
овек помислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је |
ио стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром |
а бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га |
ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> < |
p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих |
<pb n="193" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му р |
ме зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S |
ој породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На |
куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда |
се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он н |
еко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну неб |
, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео |
<p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком ра |
дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p |
Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још |
тељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се |
љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p> |
попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја м |
лим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја могу не |
упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је на |
инио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ј |
оту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах позн |
p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мо |
и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и |
, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер |
чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему |
, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p |
ао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, те |
лежио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејателно продужи:</p> <p |
и.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гл |
е један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, |
дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да ј |
нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код |
лико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведр |
ила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изеш |
</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страхо |
</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страх |
венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам |
<p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и |
она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене |
том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чу |
с родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у год |
>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га је |
удемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа р |
гралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку иг |
глед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог врем |
тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они на |
ивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, он |
другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати |
еће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis</foreign> |
т политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра |
жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, кој |
/head> <quote> <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и д |
продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила ти |
ње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, споми |
да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са |
<p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не |
уменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти зн |
атан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, крст |
>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадн |
њу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си |
се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били. |
гом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — ов |
богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој |
нда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа |
новом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ сте |
, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову |
оје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку б |
ставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини |
С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то беј |
авља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од ов |
после детинство са споменом остане тако драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја м |
поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја с |
о, беху у српском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сај |
моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распорила ср |
овица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова |
ине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мој |
суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох сн |
с, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљ |
аху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ |
l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quo |
оје се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док с |
е било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је |
сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите ми, го |
је не познају, нека себи представе што дражесније себи могу представљати.</p> <milestone unit= |
гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма |
е на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствен |
знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су сво |
бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао |
којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама нап |
" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јуна |
есна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> < |
Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова |
х у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро сл |
орско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, а |
се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци |
хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао |
дао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам |
ти. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p |
отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у хо |
ли мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умир |
ао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему до |
ВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </d |
познавала, у целоме моме животу строго држала, како ме никад љубавно није погледала, мени је м |
{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород |
пила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог б |
као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устр |
у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска |
о двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед |
босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видет |
ао сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је |
самац, он се није ништа променио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терет |
о и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У то |
а својима рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овам |
су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах |
је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом |
смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и с |
а се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га |
беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељн |
ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја |
е смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није пр |
ји могу на тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о |
Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</ |
ини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у |
ј усамљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па |
и се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку |
сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивн |
овикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запе |
ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, лас |
Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао |
окрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и у |
два се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама ок |
сти.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се сви |
за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је л |
е и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен пог |
збављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, |
поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњо |
увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас наз |
кне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим |
е опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. </p> < |
жа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} |
местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође |
шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћет |
ок сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити мо |
оленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата |
ако му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени |
да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</ |
е у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упозн |
цем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су |
.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у таком мест |
ачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њ |
>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарс |
како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лиц |
лад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза. |
ену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга половина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је ј |
вом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„З |
у у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани |
на, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у соб |
нусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се умор |
одно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младен |
омаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После оваког |
и и руке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учи |
ке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на јед |
де свршили!“</p> <p>Петар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче |
анову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби која у а |
ладена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оц |
ештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — веља |
млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и два до |
ало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> <p>„Младене, правиш ти календаре ?“</p> <p>М |
која се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред со |
, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заост |
ао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог |
овор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепија |
радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели |
х добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на |
ад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и ж |
који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то д |
аких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и |
а местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла |
, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што |
рак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило |
одне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве не |
00" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и ја |
ти Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, |
круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других |
а од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не |
е одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са сво |
е од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} С |
есело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима |
, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићево |
ме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори мо |
еше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке |
са лучом, носећи са собом један секиру, други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепа |
ни дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамештају. |
у једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Младен обитав |
света.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио с |
ћи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и виш |
и међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овог |
пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустав |
о по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" |
му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени ку |
дно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> |
егом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече |
и њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече |
рпски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, |
је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља, који су му |
> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега глав |
добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути п |
кво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече |
ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим муже |
готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игру |
д Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n=" |
ити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више нег |
ди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те проговор |
приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког ист |
у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с |
седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу |
ви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb |
један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе м |
елу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онак |
“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни |
ије било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а |
писано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: |
пео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учи |
народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чека |
не па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одо |
овао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком и пре |
оме са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна к |
ако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није |
{S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу |
и и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу |
ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најте |
исам ни један дан поштеније провео него други, ни један часак нисам боље проживео него други.{S |
p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати с |
е неговао, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које ј |
ше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</ |
убицу па мало полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узро |
га така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су |
за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер |
можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и |
телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостион |
ним.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно |
и суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у субот |
обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са |
е рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико |
:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к те |
довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разговор повео о томе странцу |
вега њих осморо, разговараху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се по |
стоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за ру |
ку кућу, која се поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд вис |
eign>“ један морски лађар приповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који је и |
зио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрч |
ко и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру плови.</p> <p> |
ондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone unit= |
петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране |
њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи |
остаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој глави српског на |
вити како се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се повед |
моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу |
то су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велик |
е до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он |
; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то и |
кама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно в |
не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара |
г дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, к |
Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговим |
до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</ |
их га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Как |
се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући с |
одине још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други и |
м ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу |
исмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисм |
довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> |
аведне укоре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сно |
име да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година |
или из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор |
ати са својом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту.. |
могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш им |
љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским |
тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати |
разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круг |
к, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> |
одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> |
во све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, |
кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја нах |
одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас с |
гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу позна |
чинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле |
ругог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме |
е помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог једног младог господина, висока и витка стаса, б |
ро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на жи |
и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а ова |
у није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у о |
ења.“</p> <p>Млади људи погледаше један другог, странца облије црвенило до ушију.</p> <p>Младен |
то пријатељство, јер они разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гл |
е више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, |
и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што помо |
је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог све |
био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, |
ити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из |
аше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин повиче:</p> |
в; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било ј |
та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са ра |
тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што ре |
он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У тре |
> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Ив |
ко љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако пати |
то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он |
ко је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учин |
гојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио он |
мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије |
латио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, |
>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, к |
3" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се п |
мах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те на |
и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мр |
е или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; а |
ога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, об |
у тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши х |
јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српском народу, проливши крв за њ |
ни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„С |
тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође |
колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о части, богатству, о племић |
де у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; |
но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема своји |
и оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{ |
своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе как |
и те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништ |
„А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n="118" /> |
себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је |
дан се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири вола.“< |
врло много препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врат |
вао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца |
е са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, |
ог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опаз |
а много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало времена господс |
<p>У пролеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> |
ца доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан |
друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите ми, господин |
То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> < |
p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код |
n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па |
учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре |
/p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био д |
згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма |
, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> < |
орио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи стакло искапи.</p> <p |
а!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне |
ели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла |
угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</ |
а идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући |
у упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песковитим пустињама, по највећој |
загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојак |
pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи |
к морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, св |
се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> |
, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„М |
ладен простаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој глави ср |
је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; |
/> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све |
есма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији |
; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; |
а, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српс |
ечи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више |
д је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији |
, ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p> </div> <pb n="47" /> <div type=" |
и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помис |
врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.< |
ажљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу |
написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је пат |
</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према |
ране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао ј |
по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са теш |
ан угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему пре |
еразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужа |
стију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли он |
глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо мо |
аца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а |
суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> < |
г и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: т |
постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као к |
олико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који |
дава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се |
овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, |
ти тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајца |
реко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, кр |
и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кров |
и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло д |
о за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су |
мљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, а |
ез својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја в |
мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{ |
собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свест |
наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог |
аке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху та |
ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја п |
, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена |
ути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Стра |
ољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очи |
ватреним погледом, смеђом косом, плавим дугачким брковима, стаде пред судије на својим јасним г |
врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо реч |
дског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро |
амцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за |
опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ с |
сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола |
здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше |
ајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички караван не приспе на врх гор |
ледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Так |
е два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни б |
обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у |
но миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на |
</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све |
било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују с |
атком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку |
м рукама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек ј |
и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује г |
И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се |
p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен н |
гови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Ив |
евао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.< |
аше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Роди |
си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али после уздишући проговори:</p> <p> |
оби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је уша |
врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Р |
ругоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Мл |
е вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, |
Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}О |
носише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуг |
проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим |
лакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање ч |
били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Нап |
много пути мислио — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем с |
Скупо, скупо.“</p> <p>Ну после прилично дугог размишљавања као да се на какво велико дело одваж |
дан пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са с |
асом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив ост |
.{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да |
натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц |
вио, овај место одговора пружи му једну дугуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа, задркће се, о |
на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како |
а, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, |
опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не ум |
па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после |
носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се. |
ните што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо бр |
руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко |
> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могоше уједно скупити и ору |
, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премиш |
ајнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећније |
данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српс |
ећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у |
седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде |
врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадав |
аше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњо |
заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђ |
оме свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика |
шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина |
потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно бил |
p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљ |
<p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобова |
риродна његова доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледн |
мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се узд |
<pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек |
чем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и |
ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> |
</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га по |
/p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем стражме |
и се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека |
риповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као |
је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер |
и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у |
бе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али |
био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте |
рихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви |
грев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о |
се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново стра |
pb n="137" /> <p>Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и ра |
и, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му ми |
нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господа |
љаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>Младен подигне своје светле очи у кој |
иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу |
изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше један друг |
Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховит |
.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу на |
>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> < |
гом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица! |
шу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с |
, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећ |
ш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта |
е ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, |
ма своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да рад |
S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ва |
id="SRP18520_C3"> <head>III.{S} БОРБА У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> < |
есрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене м |
а му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућу |
<p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора |
хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мен |
непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам своји |
ам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати |
} СИРОЧЕ</head> <quote> <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П |
оворио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам својим очима веров |
ио с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна теж |
дох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему припр |
за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена. |
жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезни |
прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом у |
и српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теб |
срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он ре |
љам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе ли |
тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени н |
а ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јо |
пријатеља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној ха |
да моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, д |
а ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме би Руж |
милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити |
ао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и д |
ју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — в |
заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — |
в, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме бр |
ила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... а |
, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао м |
ј псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ... |
удио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како |
ри се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрст |
а тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира |
благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. То |
га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамни |
кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа |
/> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом |
ече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од уж |
луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољст |
нега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у гостионицу — чов |
зео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} |
>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам ба |
до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мор |
то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто с |
о да мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зим |
је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за к |
и ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шестор |
р он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са жен |
ено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођ |
огат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењ |
беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни љу |
ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута саст |
аво љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам |
у боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> |
анко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке околине |
ако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пиш |
ote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до раме |
у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а и |
купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дукат |
а један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа прос |
ј исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарски чино |
осле онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитал |
понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали |
Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, к |
о места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, |
жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; — родио си се |
а и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му |
ужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих |
се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ј |
у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„ |
ти.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} П |
клопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега д |
етва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; јед |
од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ ви |
рањен по православноме обичају.“</p> <p>Ђорђе погледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањ |
?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био |
>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој је седел |
је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам к |
>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, б |
борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне |
лити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио |
да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста! |
е пребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца мо |
Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно пог |
жања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди па |
имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео нате |
асом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком |
на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе об |
сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, |
где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком по |
већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гон |
свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову о |
провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што са |
е било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово гов |
м, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми |
е можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{ |
мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је ми |
био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор т |
што морадох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Бо |
су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама треба |
n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два |
и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је |
/p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скупштини изрек |
жесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љуб |
{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан на |
а што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је да |
шта ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бит |
ј то спомињати.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и у |
ци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето |
он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати |
апита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</ |
удовица,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала ве |
оке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још |
какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њег |
а мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јак |
бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти ум |
она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више нег |
а то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, п |
жати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја са |
нин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио тол |
уд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни |
p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не |
ачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам з |
маш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, |
, па јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој |
овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха! |
овоме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи зло |
, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја д |
о!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што ва |
каже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<f |
ко хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб н |
е и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за ти |
и имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком |
захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова |
ани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећет |
у надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на мир |
p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не ви |
ашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од вод |
n="117" /> <quote> <l>„С. Томашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Ла |
l>„С. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив пес |
</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Пев |
ији тоалет непрестано имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ак |
ји еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи |
са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, |
ако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, један Рус, један Немац, један |
стим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац |
јразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо д |
прегледати, по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S |
вај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела бе |
p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радост |
p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас |
ст гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, |
их, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„ |
шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, |
ас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комши |
ко да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље д |
рле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. |
ли су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не р |
Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само го ж |
зе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад н |
, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих |
е певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне су |
ачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто |
ужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јо |
уга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери онога који му је саветовао да |
и?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се |
ао да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава |
смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди луд |
Питајте мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; |
— рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад са |
несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши |
јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови |
је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао |
и пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p |
овати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он р |
часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један само |
ране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекави |
ога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало по |
т, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер ре |
од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subS |
д свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, |
сле се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме глас |
водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; |
ли ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, |
<p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака |
таде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам ва |
, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам |
подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је моји |
на у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, н |
виснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да |
не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} |
уге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је |
и.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знад |
леда као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p> |
коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и |
осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту |
у — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од з |
ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> |
у дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у о |
две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то |
стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у |
, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им ниса |
на и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако н |
едала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма ж |
и својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговор |
ога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ |
запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпо |
еби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих |
!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јес |
ра и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све б |
иво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарс |
она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он пр |
>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе |
} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из |
> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, шт |
из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безг |
ло осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграб |
, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, |
ио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, гос |
чају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник |
јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без |
не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обад |
d>XIII.{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој |
времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разуме |
/p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за м |
а била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораш |
то љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, ал |
чи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежним гласом проговори |
<p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама молећи Младена, кој |
одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она |
је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме поко |
ад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седе |
ш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже м |
винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаш |
меном</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, |
у дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео |
ини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашт |
милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита С |
од Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдањ |
а не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен |
ама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ј |
њег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужност |
гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади |
а да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намес |
с ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим |
ер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем |
заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта |
ад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена |
те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb n="167" /> <div type="ch |
е смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и свет |
езање Маџара одговори праведним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Дух |
вољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да |
се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за |
ход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p> |
штини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, |
забране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и св |
месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb n="39" /> |
аше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хлад |
ен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била нап |
свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са |
на сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и диз |
оставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке |
Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне п |
во ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јул |
/> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од ку |
ас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо л |
} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво бл |
е се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дар |
и да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 го |
га кревета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази д |
овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то с |
ба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и |
аше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S |
p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла |
целе околине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ |
ишима; ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојб |
ама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом |
ј страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљинама, на |
та изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихва |
лаго на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна кр |
упише гомилама око њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за |
а и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им |
вију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слу |
сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од |
аривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, ле |
праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али |
шла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви |
ј епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину |
стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ |
а врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapte |
отив његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично |
ежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</ |
говима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, |
мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се радости овога света на мен |
пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он ј |
з најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила |
ди по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и добра д |
„Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет |
наске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, |
ао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљ |
г убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи |
дао; фала његовом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас прок |
з деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним г |
светљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p |
м обиталишту једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Мл |
<p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — |
вле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је |
еговом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била |
стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика н |
ад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девој |
и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Ок |
ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба |
а нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја |
да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје |
хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доно |
укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он |
ико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, |
шчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долаз |
тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачн |
ад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја |
:</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <p |
ајбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, |
ејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <p |
ати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов суд |
три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мене су |
о имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја |
то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему једа |
сна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неко |
ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док |
у, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беш |
дно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их |
мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Сми |
и била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа вр |
топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху све |
ћим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао с |
ла Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и нагр |
до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су |
— рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„ |
, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу |
ипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога |
ку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Пе |
пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе сви |
одине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у |
а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, |
слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Пр |
ла Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Ка |
е отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је прот |
прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади и |
а видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће |
ађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи ош |
нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га п |
подине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са |
о зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима |
вове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на |
6" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жед |
име.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и м |
е било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, где је њен |
д мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод |
ицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући свак |
клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долази |
на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са д |
десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, к |
<p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разглас |
ромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега ј |
било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пружа. |
који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи |
} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живо |
скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и |
ов друг, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба |
био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највер |
који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватре |
а њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени |
е морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и млад |
Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела |
онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у в |
ту треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење |
о је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се |
.. ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ј |
и гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помо |
и него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, слава и бога |
S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли те |
олонијама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где се припека афр |
ваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут се |
који. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живо |
в остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам |
<l>Тко ће народу помоћи?</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Вој |
<quote> <l>Тко ће народу помоћи?</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Ср |
граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, ухв |
ећ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би |
осле да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових |
роговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти |
ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи |
ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, |
</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бр |
а <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној н |
бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни |
гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> <p>П |
повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мај |
атворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с ме |
е вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас бе |
гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други јо |
усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су |
арастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на |
е етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојо |
сима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве |
на није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени |
могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља? |
ја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојко |
може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу |
вога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Ве |
слони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускр |
<pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџ |
нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити |
пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, к |
и:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, |
; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p> |
ра у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ће |
ми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има с |
Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жест |
остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам о |
ставивши све своје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је |
што бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљад |
ни код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи: |
епрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене см |
њаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се |
у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изгов |
С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво |
С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу п |
„О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закук |
докнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Младена. |
који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер |
у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и |
у понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен з |
сам као матер познавала, у целоме моме животу строго држала, како ме никад љубавно није поглед |
се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама обистинила: не сам |
ај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкања није рекла, колико сад Млад |
а је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други пр |
га света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако ж |
е се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци њег |
ком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле |
неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Младене, |
Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} За |
и, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, |
ног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађ |
у да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, које се про |
а га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара једа |
стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно |
ости и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи |
а за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим саста |
на и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пун |
неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Ко |
<p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског |
ољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и м |
.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана |
о заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше в |
битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а |
же нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехн |
ј како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши |
ме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом |
миљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, |
ело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким глас |
есма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није |
јаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помислити да познаје што леп |
а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било ј |
се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коњ |
ма.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али д |
, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад јед |
а једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљ |
ху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Ова |
ти припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> |
се после посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих |
вић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо |
, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај све |
тила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила |
Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрт |
х да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</ |
је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута |
имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли др |
/p> <p>После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то она |
уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас |
аше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p |
зашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, |
бџије опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један |
белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p |
о рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушк |
и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услу |
шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за |
; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скоч |
у две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва |
зор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо |
сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико |
га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвал |
к, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет једа |
reign xml:lang="fr">vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, дево |
ато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’- |
ћи страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им с |
, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, виде |
овим мислима страва му срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови на |
<pb n="184" /> <p>„Смиља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, ко |
и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, кој |
или.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену |
и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Кој |
но чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду. |
лицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред как |
мо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; |
вих неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, ко |
еле године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи |
клетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После |
о има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма |
е оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађе |
ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, |
ли тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} |
>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да |
ећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости де |
сана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и јед |
у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана |
уге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, |
>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња не |
вори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p |
деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — св |
е од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити |
ста, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те б |
о.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са м |
реме; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше ов |
пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Ал |
Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <p |
да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило |
дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових |
па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле ме |
од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се с |
.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој |
пели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се н |
ца за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младе |
ао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видев |
али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Бо |
мо Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао |
машани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафал |
брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му |
шао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, |
обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, пом |
ге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</ |
е нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку |
а у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца |
<p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за своју лакомисленост.{S} Међу највећим телесним болов |
авити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не б |
шем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на колено остају јади и несрећа |
једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће б |
седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, ни |
“</p> <p>После ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у дру |
дважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; |
p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у |
p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се роди |
ега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај. |
наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити |
ком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младо |
е знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и |
остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа к |
ште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог с |
ћи Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се ус |
; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, |
ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубе |
> <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побра |
ш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га |
ме идолу — српском народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било |
ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао она |
за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</ |
себе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је о |
и је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш д |
</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самр |
то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помаг |
а на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, бр |
д Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перц |
не у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" /> <d |
екавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> |
ј пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опа |
х, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; |
ад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казујући |
, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може назват |
е устану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> <p |
ни криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости |
вији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па |
евачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици п |
убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја пр |
их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело |
не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој груб |
{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцат |
гов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред |
оста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље т |
они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда |
ладике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више |
е.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех о |
ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо прого |
и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И |
мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. |
те половину; друга половина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После |
</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; п |
му.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, гос |
то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји |
шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја С |
охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мени так |
} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На |
и ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне палити н |
ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, д |
Младен обадвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту |
ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја |
ла.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла |
мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, |
ла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се |
облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> |
{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не б |
моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто заје |
и и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо после |
мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, |
искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељск |
>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је |
шити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајућ |
много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила благ |
ити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од р |
нада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представит |
p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; |
и сремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко ви |
1" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно друг |
и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> < |
оји ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> < |
децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> |
чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањол |
очнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади |
оду.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо им |
емо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад пого |
а, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с |
иротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — ве |
Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога г |
он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је |
убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</ |
ало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p |
ош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после приг |
едо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим поче |
није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи |
о тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p> |
мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </div> |
ли златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крс |
а небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Том |
о потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака |
н момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p |
ало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекива |
их је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Пет |
на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви |
њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, |
о поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо они |
ре... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је |
е, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p |
ло кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарит |
е од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:lang="hu" |
е она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Де |
бав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљ |
n="72" /> <p>„Граничари не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с пр |
главом, па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео |
писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па л |
тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и |
за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог |
е била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један |
љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити |
само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не тр |
е!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S |
е свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло |
тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који би драгов |
знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одој |
ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама |
отов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац |
само оне затварају, који су кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да |
је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак |
.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе |
/p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и ру |
рце као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе |
оји су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађа |
бџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта |
ар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па к |
е свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и прого |
ог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чини |
, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно. |
си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али |
и код свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу |
ђе згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је од |
ахрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јес |
/> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покв |
знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у ово |
е уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је би |
е могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и |
ар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у цр |
</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се |
породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то м |
поштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам |
шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су д |
а није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај |
дњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„ |
ојим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога поједино |
атеља од шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као |
тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачван |
и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек |
трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, |
не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене |
кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, |
дине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; |
Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, к |
трани у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видел |
оје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју ду |
се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи |
ебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не |
ће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простото |
несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењ |
вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати срп |
едан румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице |
ставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} О |
<p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком |
ни беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весе |
</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над ов |
т обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} |
а и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у се |
ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; о |
„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар |
чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та т |
p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; |
онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарски ч |
сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо |
падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве р |
>Његови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне ж |
аден, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу |
ј соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи пред |
слиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па |
иљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није |
ла да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — |
жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се весел |
а народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ов |
ога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше |
S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; ал |
чи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је не |
дитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две г |
а је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га |
иву заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар п |
игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен ј |
лако, спомен прошлости тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за угл |
оји сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана |
олова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, |
дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, бра |
ишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друг |
е може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан |
које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде |
идећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде |
— „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb n="184" /> <p>„Смиља се окрене |
, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је друг |
а очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празни |
свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гл |
ене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој |
ш већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојан |
ог тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столиц |
ета — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за ч |
дила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од |
не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у кој |
ем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће б |
мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; |
преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, |
речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, |
Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је |
је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше |
ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег м |
ћности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност његове народности му је |
га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који ј |
оследњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и |
>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чвр |
е смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — ко |
изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рек |
ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама пр |
е.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих |
ема другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нек |
у сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“< |
Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n=" |
за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Францу |
аког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који с |
а и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши ј |
ем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да |
да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисм |
им причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане |
ли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у друго |
лати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о |
после је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре нег |
„И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, |
се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на об |
ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима по |
људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то свој |
танска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>После ових речи окрене |
е мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко |
а вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, |
да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се другом п |
лазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен |
вета глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи |
Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спу |
ти: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити |
ј дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. — К |
у, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге пошт |
к и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо |
у пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га ми |
до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заус |
ху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налаж |
јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше |
великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госп |
док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и |
нац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држ |
ус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он |
том, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац |
инули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви |
сподина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло неср |
/p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас н |
где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада |
/head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога |
ст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти |
та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси |
ад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, мо |
сми овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу |
<l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев ов |
quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> |
quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.</p> </quote> <quot |
ио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим речима Петар обадвема својим рукама протре свој |
глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која б |
и, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је нај |
и већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и |
се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело о |
мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, к |
есе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после тога врата се отворе и у со |
чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо |
{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити |
ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара |
од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{S} После мало ћутања И |
ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Ср |
груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 |
вер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом |
ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опо |
и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако ј |
“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за веша |
по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и с |
ваки обичан разговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа с |
, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један р |
ужба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто в |
>Сваки себи може представити како се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху |
беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} |
продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> |
и: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место пог |
ати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио |
е моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али |
а ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, г |
нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој с |
83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневер |
ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жен |
ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима |
а сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сирот |
лује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само д |
гојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, |
свештеник му рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има свој |
дан часак, један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="13 |
лити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом |
био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дот |
у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу |
нас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од |
вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која |
пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин |
роговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу мо |
био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано п |
же бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута |
а — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме у |
>Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље ов |
</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио за мо |
ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изг |
есноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прек |
д не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, — |
а се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„ |
сле поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да с |
и, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спа |
а се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је |
ве Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце |
а изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка з |
орен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није |
омоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не |
се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци ко |
<p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покривале један нежан глас, а т |
је са свију страна покривена плаветним завесама, као каквим небом, од мало отвореније свиле не |
<p>После тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје ч |
е она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком |
изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно |
и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко |
плакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, б |
вом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била. |
Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понајви |
као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један п |
ма стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> |
ас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знам |
оја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила свој |
изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, |
рда поред наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" |
американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гле |
мејателно продужи:</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па |
после ових речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, а |
дим у малим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки |
м, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај погле |
много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чим |
а лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница св |
лажаше опасна места, у која се путовође заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут постаде тако тежак |
презрително погледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те ра |
Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћем |
је видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли |
аде један човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав |
е га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад ви |
ја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца к |
у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Пав |
момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари |
бом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза неста |
што да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу |
е касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јун |
чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може |
а; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и |
тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p> |
</p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи пома |
рала.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући пол |
вом? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Б |
ве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више |
амтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом ос |
ираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом ос |
аденовом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p> </div> <pb n="47" /> <div type="chapter" xm |
ки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, |
вог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у |
га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" |
ој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори |
лити на своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више. |
аруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„ |
еђу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, подмићењем, и |
С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опомињу, како ј |
па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он |
своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</ |
још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним |
убовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали |
притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, св |
аженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуни |
на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао |
ице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта |
ки Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче скупљати своје новце.</p> <p>У исти м |
зговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љуба |
о године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем |
ромумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме |
е штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје и |
Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух после м |
гуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма п |
војчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отв |
о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредовати. </ |
види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку |
сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> |
и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја снаха |
су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на с |
и хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се |
>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из б |
, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама ле |
type="titlepage"> <p>10 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБ |
5" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико |
кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало |
чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замол |
време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> < |
шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја |
оро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и |
елом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доно |
{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта ј |
опасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>М |
ле тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи! |
који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други чов |
мен?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог р |
</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој запов |
уботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и поч |
њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира |
е је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил ј |
стоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Мла |
ед њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају г |
н га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра |
ти да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> |
важи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде п |
едно откидаше, тужним срцем онога, који заиста несрећан се чињаше.</p> <p>Младен подигне руке н |
="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Ду |
у и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и |
аден је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове |
едан маџарски официр с неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе некол |
аху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадош |
<p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести |
но бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога, који заиста несре |
вих речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђе |
ије било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо |
или.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, |
з бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То н |
ам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она |
<p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена би |
ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речим |
,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила д |
видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје м |
.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим живот |
му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отв |
то је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о |
вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Г |
е, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „ј |
стао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{ |
шта о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на |
не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском на |
клињао противу њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је би |
и буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња |
мела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је- |
е одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обе |
д.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њи |
ожедни судије.{S} Сведок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога појединог заклетва била |
{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин |
уку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ру |
ам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад |
рене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у |
н дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше т |
у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном с |
била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} Т |
и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим закључи матроз своју приповетку, којој се сви дивише; а |
> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је н |
рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважн |
тници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје бла |
му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег приј |
и.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> |
ојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом с |
ило бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа сав |
шу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим |
дости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о |
да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исп |
бема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам |
у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p> |
овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну н |
је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склоп |
Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној п |
ведао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са сузним очима — та т |
.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његова и |
е лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју |
едео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n |
ме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмет |
а са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо |
штење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учи |
од бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћ |
арода ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави.</p> <p |
ше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дре |
прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb |
рктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из које |
воју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>М |
е него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам м |
на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> <p>„Млад |
{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песм |
ишта не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек б |
обу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступивши.</p> <p |
Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жало |
огаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до |
; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју ма |
не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — |
гурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају карловачку околину, нек је с |
пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружина улица“ |
е, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити с |
Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његов |
лску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја |
> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Та |
сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од с |
е знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — По |
јвећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете |
сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији |
ивети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ |
.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{ |
ак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од |
есрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од |
а немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p |
ата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости! |
ркве, па после кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је |
донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодн |
о даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше сви на |
волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и л |
Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младе |
а уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу г |
е ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то |
гару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите |
игаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Б |
пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши своју цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у |
амој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јад |
<pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и пол |
врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног чове |
ет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не з |
ачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p |
немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете вељ |
ну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји |
шком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и по |
већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може |
онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на ди |
на.</p> <p>Председник суда, опака људа, запита:</p> <p>„Је ли отмен?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>Пр |
л’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Ч |
ила написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p |
де је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје |
eign xml:lang="hu">Vad Rácz?</foreign>“ запита један из круга.</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">I |
ла, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. |
га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овд |
што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода мој |
>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одгово |
ствари.</p> <p>„Једну собу, господине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај |
ак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам |
орише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не з |
и шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћ |
</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. |
p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио |
омашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо |
ала.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ни |
ито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постоја |
ли мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост п |
је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</ |
есам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу |
p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете мо |
човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су зн |
не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, д |
ло ућути, очи своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих |
лопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Мног |
хранисмо као што наша православна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стев |
зобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учити ме |
кну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господине.“</p> <p>„Је ли нама слободно пуш |
га већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба |
Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинил |
ео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га |
вам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рек |
је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год |
наде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког с |
био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, |
би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, |
га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, |
ла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи н |
је председник суда могао утишати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </d |
лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} |
слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и |
е с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини |
Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако |
ли ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо |
ва момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од |
осподине, сваки човек што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Бо |
у метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p> |
дика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може би |
/p> <pb n="88" /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог |
своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје руке око њеног витког ст |
овека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме месту.{S |
јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од |
} СУБОТИЦА</head> <quote> <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почет |
чи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, пона |
остојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам |
асни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не зат |
проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја с |
румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без |
м лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панци |
вер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ |
погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро ч |
та не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чу |
имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу |
р сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не зн |
коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрет |
оћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> |
да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе ни |
ден мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њег |
ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> |
од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„В |
ујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељиц |
н зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</ |
никоме скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском |
а нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице пе |
ј синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> д |
срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до ја |
аџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече |
та Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А |
атељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војс |
о муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p |
љубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ пр |
је цела наша војска које побијена које заробљена била, нас једно педесеторо нађосмо се код рек |
ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са т |
чна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n |
грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, |
кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су |
зимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, презрително погледи официра, дође мени, загрл |
а.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> |
д праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, ка |
јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина о ла |
е тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не мо |
ју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује с |
сме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Ран |
тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увал |
десет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити |
еселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за он |
морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>Младен сажаљаваше кукав |
Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ догова |
а срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тр |
дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслу |
д Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му је |
на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његов |
јтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино |
бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро вл |
е није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Д |
ту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не д |
упиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народо |
и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> < |
ас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога пр |
чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> |
“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога је он оговори |
оља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{ |
не људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном |
ји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветном свилом.</p> <p>Г |
ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани за царство небесно; она |
и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак к |
момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Млад |
собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад |
> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранил |
за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — |
е, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> <div type="chapt |
их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како |
јаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја м |
није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са |
овце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти |
та удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S |
изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спа |
била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, |
није најпоноситије светско створење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, с њом никад н |
на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Па |
које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прекоре које |
познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам т |
ца, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели |
Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље. |
д Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатс |
жећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло мило |
а пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала |
тише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешк |
да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило у |
вао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити свој |
о миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> |
> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и з |
<p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, в |
обро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију с |
Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О |
ранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, |
несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја |
дика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да г |
о доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекој |
и; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рек |
Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприличн |
{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми оп |
па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити кој |
где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, кој |
; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш |
н њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води |
му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици |
дује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и г |
p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да |
рив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p |
одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у |
ће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купи |
ом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> < |
че у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ни |
овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, |
а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах |
онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у чов |
л’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Младен, кога |
ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе кол |
кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Непријатељ!{S} У ред!“ |
а је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам |
дству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одм |
е на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, |
гу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикет |
је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином |
њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само |
ођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо |
се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном кућом.</p> <p>„У првом |
свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Пав |
це ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле |
<p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнително погледа око себе, с највећом па |
ари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} После погледи о |
д, мало напред — нагази на мокру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назират |
ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла изгов |
а углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше |
на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледа |
ао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ |
зговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем о |
ки судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што за |
руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Млад |
је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била |
</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафалности па после одважно одговори:</p> <p>„Фала, гос |
ршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одгов |
речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p |
вде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се ниј |
одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала |
е била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и куде |
својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила |
на и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање сви |
ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које чо |
за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе |
стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам |
<pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штрау |
у руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:l |
на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те ј |
ешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певат |
био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милош |
“</p> <pb n="166" /> <p>После ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвем |
јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„ |
говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте р |
ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> |
шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовим |
еја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, кој |
собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропо |
нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га з |
и.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако б |
“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да |
те његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудн |
Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то |
соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да |
бро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачва |
!“</p> <pb n="35" /> <p>„Право, право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је |
од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Пета |
а за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> |
или за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шт |
— За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прс |
га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика |
<l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су пос |
ила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено раз |
„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И посл |
а на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, пла |
еђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и |
Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим рука |
не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која с |
јао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, |
служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојо |
а, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо се |
текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су |
м господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„ |
а, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од |
говори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали? |
Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под своји |
} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тоб |
томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем жи |
ително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад са |
о нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нис |
ао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без |
помињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме. |
> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> < |
а моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него |
и; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ух |
>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> |
то је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу |
а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањ |
екла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво о |
обру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, д |
рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу |
на на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у ње |
илује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје го |
Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће с |
> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић |
ш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје |
орђе погледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не мож |
ге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које так |
ај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љуб |
Хеј, не тако нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је о |
дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку |
кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, де |
лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</ |
добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један |
лу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играт |
у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног није обишла; беја |
Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у који |
>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог з |
е бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је он |
Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — а српски народ био је и |
ромисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није мо |
у радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако драго |
јама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где се припека африканс |
се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По у |
кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три мес |
амо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, госп |
у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође н |
ше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се |
... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за наро |
ј муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за |
т година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од ју |
ости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он |
, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима д |
ема својим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уз |
аџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прих |
је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била. |
овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња тамница.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су у |
> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама уве |
очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Ср |
лика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201" /> <di |
о држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У |
есела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика т |
у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадн |
дно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је у |
доше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Ма |
тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> |
едан пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, ис |
гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслушавши сведоке позову с |
своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му око ушију проле |
рањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свешт |
жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети |
ње!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне харти |
далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, |
скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види |
охујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а |
ци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p |
за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>М |
ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнително као |
миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си т |
е киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега |
х живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром до |
да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:la |
одигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом |
лу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А т |
ти.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гри |
ворење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и сво |
ежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад |
ку дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, |
аде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} |
о рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак |
све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ св |
ине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који с |
а је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, ко |
с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за |
<p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, |
жу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </div> </ |
окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече са свим пријатељски ономе, који |
ило кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суб |
орио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће вас у на |
добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне ст |
са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, те та |
кама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног није обишла; бејаше и |
тство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи п |
сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им је |
ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 са |
ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> <pb |
ије горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ј |
је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити пр |
му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш про |
аху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бај |
оброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, и |
Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} |
го више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је за |
то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} |
мци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше је |
у која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S |
а?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и |
и или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена |
Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спав |
а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао |
са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Св |
ј крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто година већ |
Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После приступи камину где је била |
/> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте во |
му, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а |
налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p |
з на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико |
друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком бело |
и.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан |
богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градо |
Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну з |
свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку п |
свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> |
ли! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, |
шише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Непријатељ!{S} У |
ОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> < |
и груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене беја |
з топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} |
l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви н |
дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узеће од спахија све овце и коње, |
рмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему нал |
ља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од б |
бове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два чов |
у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рого |
крштеница свештеници купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник и |
који српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> |
ога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна с |
ју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„ |
разе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у цел |
оје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца.</p |
ажим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи |
им свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, |
га, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу мо |
на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била |
оге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе петра |
ат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n="203" /> < |
латити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти |
ринти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше и |
ад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам |
ашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежал |
служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прс |
страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју |
<p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошч |
у дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са |
где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена |
>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко |
сле дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја би |
сте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српс |
овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал |
и узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" |
и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакл |
д један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добр |
те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истин |
ама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са свију страна покривена п |
огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији за |
скршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала |
о себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескоч |
ска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.< |
да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није мног |
м украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> |
ким простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо |
на спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветн |
ало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају два |
на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, в |
сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>О |
украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним пер |
и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мр |
ке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме топл |
из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвен |
е, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо |
p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовим |
пролеће и настануло лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки да |
ао пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, |
а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу сво |
а се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> |
сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад д |
па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље |
робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од |
гат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрви |
прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров и |
Ружа извади из својих недара један мали златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се в |
ну и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен к |
и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока |
ј Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесе |
њиве, по којима се класови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на |
башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, кој |
узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика м |
p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, |
се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за сп |
а за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, |
е су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо |
о своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају нас |
то си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста |
ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад ј |
ection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан |
ељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он |
нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — |
ише није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самрт |
Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу ниј |
е то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бо |
к зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да о |
о те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама |
ени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се у |
и је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запит |
том све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није |
дан тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па о |
е знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћат |
„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што |
л’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао |
т уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше презрително и |
и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жал |
„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г |
м саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег ч |
господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“ |
е и користи; она мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„К |
дали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше |
да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, |
говори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> |
на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђе |
вим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим мужем саста |
рви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде го |
ика; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње |
ст чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек, |
уке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну же |
а не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Д |
Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на к |
Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бо |
тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му |
е овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови старији, |
ани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад |
аци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други наро |
<p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше |
аки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — а |
, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Молиће |
тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и т |
камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{ |
а то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта |
први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жен |
ему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу на |
p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Ум |
S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу ко |
а и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је п |
С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео |
о на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи |
ве одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препре |
д ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док о |
опалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе пок |
е.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није б |
нин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате |
p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се |
а почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није С |
, а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама |
чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељим |
очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако ра |
од мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да н |
ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи ск |
о како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут ј |
бито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули |
ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху в |
дмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — В |
е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изг |
о време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Т |
вако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе |
на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дат |
/p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си т |
<p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слуш |
нети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p |
вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно де |
и.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти припо |
о пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душ |
ртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видес |
а; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити |
цне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвести |
ава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико дана |
састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити |
ром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко бе |
ла, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у ц |
са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако мо |
.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се ци |
едан пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио |
шћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се савет |
ете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадв |
ван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу зад |
б за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми |
ак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен б |
Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Т |
од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећ |
оји познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти |
а довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој |
ена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е |
</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Кака |
одности користити својом науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан зн |
знак у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, природна његова доброта, пламенити његов дух, ошт |
м карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, природна њ |
в знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш |
очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли и |
ог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити |
љуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исп |
, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И не |
јица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то |
дан празник на миру прошао; проклетници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је |
/p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи с |
драво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих |
а од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правил |
с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви |
моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љуб |
уги дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам зна |
и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити |
Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да |
.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу милов |
Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p> |
ла Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од к |
> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, |
> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал |
што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — |
треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су |
и никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш мој |
еду и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увреди |
дућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на |
ти, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ мно |
е учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер кад се опомен |
то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Ш |
жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све |
„Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} |
рата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здрав |
сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџ |
<p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, |
о изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здр |
д о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив б |
беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу |
и смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била |
че Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не зна |
говори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих воле |
аписао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарск |
да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову припо |
који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који в |
ли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, глед |
ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; |
а ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на улиц |
кривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу |
Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p |
наш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен чо |
, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошл |
па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окреп |
мам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сва |
гом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је |
отици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у на |
целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под |
ико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши |
е знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне го |
захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке |
о каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="1 |
боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} |
ила други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нис |
знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> |
ућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода дог |
д глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не при |
и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, |
имам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам |
а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац |
ад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја пре |
бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те ре |
ампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим језик |
мити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико л |
егове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сиро |
за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не по |
ешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим |
срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се ус |
е њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила г |
раде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању ис |
, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква н |
p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — узда |
косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p |
еним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су би |
од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и |
е мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој |
з срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим дру |
За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: |
а сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и пог |
борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и по |
опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла |
мо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни д |
n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо |
оћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, |
а тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је |
и са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p |
већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p |
продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та |
је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо |
</p> <p>„Продужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме |
ати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Ви |
ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју А |
о ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњ |
због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>По |
! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас об |
као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — |
Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном н |
шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, |
е крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да |
постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p>Девојка ништ |
говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем |
ћи. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уј |
ина. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који н |
“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј |
он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти |
а друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти |
ја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја |
ог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћ |
</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ни |
изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин ми |
у.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Н |
а поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Ба |
неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запали |
обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости с |
же, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје у |
н.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца |
дговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћ |
знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету н |
ЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l |
је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, так |
p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад с |
јим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:< |
а трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне поплаветне, он је |
ју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, |
агословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> |
к нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ |
дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо о |
у зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити. |
угови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кош |
то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје ота |
а ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу |
рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушк |
ринти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на прода |
е донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да |
урину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, |
ботичком улицом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, зауста |
ле ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти |
м покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, |
</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. |
л, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових ре |
а своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон беј |
н им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин |
испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да |
ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми шт |
ити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, к |
видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крште |
што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та н |
но ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> <p>„Хавана регалија.“</p> <p>„Хав |
и и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си пострада |
а у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до вели |
тишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отвор |
ведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отвор |
ти склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} |
деља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не |
ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S |
ћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ о |
ао змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нов |
јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао јед |
ла данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру д |
им гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце |
еп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство |
>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момц |
е.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која су у собу уш |
нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био ши |
оњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти |
врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим рукама стисне свога бр |
га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Vad rác |
рски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немило |
се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> |
ано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура |
ако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p |
, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После |
рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ |
е.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд |
и, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрм |
ата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p |
ети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљо |
који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и |
го му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не има |
а јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година |
си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Ја |
кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, који је |
о, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа |
е руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с |
млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети |
?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p |
никад мене она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа пос |
имао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем |
сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и |
надох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи св |
јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да |
едан часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубав |
еву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, |
ло, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је |
ме никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на |
е.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, ал |
/p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и |
а играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њи |
и.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, |
чица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Бо |
овори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути |
, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је |
p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, |
томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контра |
вати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} |
еше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капиј |
и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево |
Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа |
у гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом |
слобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово |
</p> <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду му <p |
господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је ту |
љину која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне бел |
твори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два кора |
— је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лиц |
ред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостив |
са својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и ди |
сим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и цел |
видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желе |
е њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> <p>„Сми |
инути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздрж |
њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са сво |
ј у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја |
мримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум. |
песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека |
и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. |
сте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и |
, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p |
/> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране д |
то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рек |
почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, изва |
видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје |
и од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлај |
е ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И так |
смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се м |
а тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онд |
ах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он нико |
> <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, |
а вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p |
а сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола |
као би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, он |
живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, гла |
своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са |
о и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује |
поред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, н |
ане на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на се |
p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени с |
досте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку |
изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надуве |
ему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје |
младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и |
.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за |
капати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео н |
</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима бех |
разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жал |
ем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако |
дужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом се |
/p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" |
ишта — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком те |
бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај иза |
е, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче |
ељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{ |
="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукају |
у пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већ |
атегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју ру |
S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране дого |
Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.< |
се договоре, скупише међу собом новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Ње |
момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим б |
се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи |
, од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго т |
ст.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p |
<p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентома |
земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђ |
<p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 пу |
јска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p |
ма.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p> <p>„ |
е мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће |
говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека по |
ајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“ |
је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је о |
војих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p |
бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чи |
атоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година св |
и готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игр |
обу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се |
ју што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се |
ду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вред |
Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, ј |
ше нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све ш |
оју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господи |
ед свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама коли |
окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ј |
споду.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо |
су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} |
и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и углед |
е, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено проговори:</p> <p>„Продужите, продужите!{S} |
: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас |
е.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говоре |
би!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути |
/p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> < |
<p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен |
ладих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мо |
животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто ж |
е, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам с |
дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чинише простаци, међу којима имађаш |
но почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{ |
камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер је |
ик...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кај |
веда; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да ч |
ћ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо |
на четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба кој |
з једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С |
> <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> |
ћно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бо |
е лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдеко |
вас молим: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и |
већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти да |
се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у |
еби Богу молила са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> < |
оме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српс |
он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутн |
исте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.< |
добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију |
стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му с |
одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љу |
облије руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после |
Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; посл |
ебе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја пом |
радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone uni |
>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p> |
Они су наумили са преваром, подмићењем, и после са најодабранијом војском својом на С. Томаш уд |
у, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре него што се у Карло |
вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Ка |
рваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме са |
ла своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате ваш |
<p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном ку |
>Он са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акц |
разговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љу |
ње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p |
исмо један <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми м |
<p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу бук |
мам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја н |
ке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <milestone uni |
пати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} О |
вести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, госп |
њу исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жал |
ожемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад по |
ивати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, к |
и за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од ово |
муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после саста |
она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се |
је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби |
опије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „ |
господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до |
ге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, госпо |
м ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити |
pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слаби |
>Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој |
о; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после |
рани, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од друго |
достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи |
ај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде |
ахранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо |
ајвеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна ка |
није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван д |
д, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Ко |
г са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која |
сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — |
се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да |
само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је |
>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер |
а несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, |
тера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“< |
радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском |
ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја с |
>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече |
се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало |
уже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија кроз моје власи?{S |
>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> |
<p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, п |
е овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где |
но неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> |
већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не бе |
ег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p |
риповетке у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њи |
<p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна |
ојима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} А којима |
а је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви |
n>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> |
од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага |
ху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господ |
оће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу |
рећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</ |
х другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква запов |
товима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни |
, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу с |
ати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје с |
о тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати цел |
ње у свакој ствари, угледна спољашњост, и чудновата хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше |
прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији |
ликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика. |
е, продаду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате с |
ћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највећ |
> <pb n="172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски с |
и се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети з |
оме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ј |
се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је |
="fr">vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, ко |
и копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он ј |
полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за дев |
преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; |
могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p> |
са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан |
теља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих с |
и видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје |
ју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја |
— За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад ве |
у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи |
птања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се з |
га роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</ |
но доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити |
је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја |
радости овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половин |
и, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико |
потребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети |
лити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, |
си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Де |
овог у восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опа |
моћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</ |
се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом |
света тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја |
прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побр |
тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога |
да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</ |
, Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога |
да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер |
дан пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово ос |
и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је бил |
смо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да одн |
ставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи предавши отишао и више се к |
сто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и не |
ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је |
сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S |
на он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он |
ладика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да |
м да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни |
да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо |
одно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, |
оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдек |
срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, |
ити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} Т |
иљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чи |
бро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, освет |
у дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје |
погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; |
а их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако рад |
</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку |
oreign xml:lang="fr">fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p> |
амо мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше |
азе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У то |
ће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и оп |
бина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно |
е се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика н |
астане са сажалителним погледом самца — и како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се |
устај, Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, л |
7" /> <quote> <l>Устај, устај, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовим |
ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, г |
у, рашири своје руке, још један часак — и на његова прса паде један човек, ког он највећом љуба |
сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један |
јжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танет |
ме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима п |
ш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше сла |
а убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре. |
авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди п |
искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па |
мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> |
Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак о |
илош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пр |
чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим по |
> није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригње |
илош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу |
тили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{ |
ој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у ус |
камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која о |
лазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, с |
ио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче скупљат |
?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже |
сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијаст |
кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</ |
под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n |
на обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац прип |
гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; ал |
између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Мл |
<pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му да |
ина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи |
у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци |
имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S |
ре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело |
д њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљ |
нчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам |
> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични б |
наштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас |
Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад с |
другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни |
је удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту св |
аху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство |
го свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побож |
стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему н |
и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице ст |
„Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће пор |
еше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хте |
еш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми тол |
тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <p |
у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи |
ена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сва |
. јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> < |
, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p |
оружје на обрану српских народних права и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Мл |
коре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер |
е земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ |
ди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим |
ом срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаш |
p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{ |
остане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> < |
.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама |
они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у |
Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> < |
послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловц |
ју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње сво |
и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове при |
е мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и |
ернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, ка |
ог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех |
</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није |
народ, своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме |
и се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S |
ко милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољи |
сно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри и |
у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде |
анцуза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико |
писао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене мо |
та, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлос |
у срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плахови |
вако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак ј |
си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари н |
ече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} |
који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и тв |
на, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи г |
може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> |
ио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се с |
њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или ни |
д које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, су |
; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; мн |
отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и та |
и и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</ |
ју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен |
јима је била света глава српског народа и православне цркве, па после кратког времена песма се |
еци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој р |
учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређал |
<p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које ј |
а им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад |
арства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце |
у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“ |
ху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у |
а.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мати!... |
>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ ви |
="subSection" /> <pb n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне |
па читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> <div type="chapter" x |
дан Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне ко |
дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да ово |
овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела шт |
нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на ко |
ини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и и |
ћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу |
било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љу |
рпски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што са |
завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С де |
...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама |
дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, к |
ем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p> |
е сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то |
се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рук |
у најстрожем смислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога и |
ума, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом пок |
говој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже |
Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Ти |
м новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој |
ом селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и с |
ме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </di |
другог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими на |
нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад неприја |
е то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча |
ви написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је п |
а лепе и поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и пи |
ашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — |
кочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја од |
болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измоли |
а сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју |
pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да |
родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила |
кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене |
<p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" |
кад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за |
је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> |
а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне поглед |
е он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“< |
ли, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и весел |
ас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица и |
живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био |
увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за ов |
моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кук |
="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к с |
ад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечал |
икад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њ |
а од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла, после ударим и с |
а.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у велико |
смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благосло |
ла је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још д |
ту, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог го |
стионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватов |
породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потр |
његова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ј |
p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито ц |
p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер |
м лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је |
увао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пу |
, који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одгово |
та ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p> |
а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође |
је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} |
олине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло ја |
ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p |
ема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњаци |
енице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не може прегледати, по којима се о |
p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се |
бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више н |
ж.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ |
<p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као д |
морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе милова |
рем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, с |
ога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет |
— тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за к |
е поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито |
те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још |
највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храб |
иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али |
и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, |
неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, је |
нисмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје |
и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.</p> <p>Пла |
Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћа |
браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опасн |
<p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе ти |
>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свит |
им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дал |
<p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио од вели |
у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мо |
жби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби |
та се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четир |
свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потпи |
омпаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива |
а и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер |
>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га |
си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, |
евета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам |
идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим |
овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама молећи Младена, који беше изван себ |
и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она |
и све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али ј |
се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја |
тројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.< |
"SRP18520_C7"> <head>VII.{S} ПОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог |
д најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> |
којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство |
ва момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч |
уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љ |
прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после тога врата с |
саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l |
не.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље поди |
>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беш |
све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пу |
један млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, |
уље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну |
беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их |
изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све зна |
е још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштен |
ком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклони |
с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часов |
јања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у којима сам губити почела вер |
арод, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо свој |
по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је |
око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> < |
Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш!“ |
м су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то дог |
рекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави љ |
али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p |
а, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше мла |
био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непри |
дељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта |
ку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли |
сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и д |
о је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за |
ремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше |
л’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског |
начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под |
оходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве |
што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово м |
p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, |
немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онд |
бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> < |
црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати. |
— повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било |
на гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребр |
рас, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица све |
не руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, с |
највећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на |
з собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свеште |
арати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе |
ку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем |
<p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш |
"73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што |
преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, |
/p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поште |
ежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима зак |
уди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, прок |
b n="125" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ос |
добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p |
и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, |
постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао |
га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако |
д Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у |
је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још |
Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи ка |
"100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и |
им срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, с |
т.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} П |
радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{ |
рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, ко |
S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне |
а има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па |
авни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док |
у љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} |
pb n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако ј |
, бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си река |
испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у жива |
агледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију земље и нешто |
службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од |
срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао |
е подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{ |
“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је б |
а ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце п |
ати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је т |
д ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нест |
т познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја не |
ставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је |
и ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме за |
орити мојој сиротној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало х |
приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{ |
а — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p> |
па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе прот |
p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страши |
јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо |
захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју |
у цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је |
ји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно |
су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по с |
а, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p |
је дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац д |
прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд в |
p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> |
огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник |
о се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново ст |
ако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки по |
о је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„ |
простио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши |
ко пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} |
и високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, п |
е мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.< |
ајком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и |
управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај |
м уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвиц |
а дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фра |
тима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{ |
ам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био пр |
е године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисат |
„Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „П |
собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; |
b n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, с |
а коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсц |
о <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога ко |
ху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, траж |
д мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, |
нуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле |
мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај к |
за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну |
/> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово најве |
ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 тал |
едне утрвене стазице; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — н |
мивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене моје читатељке |
p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понај |
кој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Власт |
тници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 фор |
ношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бра |
а кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која се по |
и његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> |
трнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан гл |
има небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Т |
това.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>П |
Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волов |
и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега о |
обро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на по |
p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и с |
и: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофали |
ести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подига |
сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, пр |
оје лице од српског народа ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас с |
ио сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да м |
и осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особит |
дну радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако дра |
и да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био у |
одите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пуст |
Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу наро |
добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке |
ицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </di |
ена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разгово |
ица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у в |
заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерат |
ева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам |
ги дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он б |
ижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те прогов |
ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван |
који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што |
да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу п |
е се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш |
ло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ |
гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бог |
само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господин |
м имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одм |
ура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са де |
нух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још |
ије, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пла |
да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После на |
сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, |
налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, |
вног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан поста |
адава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа |
несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> |
кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне бил |
ати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови нов |
е шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Субо |
међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта |
с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма |
очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким г |
?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p |
и јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је не |
<p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино д |
лед постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човек |
чините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо |
ао анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста би |
</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ру |
понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и на |
је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мисл |
за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помо |
ачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину |
српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа по |
д си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио |
је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> |
ривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви де |
а је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога |
простио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам о |
присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пут ц |
же; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само з |
ну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлиј |
њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао |
у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Вик |
, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и пом |
п, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, |
тио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад ч |
о ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тог |
МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.< |
де брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се смео противити |
ло је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за |
p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb |
е била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама |
кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупш |
сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости |
има, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин |
иту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сео |
г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити |
ас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стоти |
а бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ |
јим саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег |
е црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк |
>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи гр |
удо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако |
се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Изме |
век минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље |
загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на мо |
десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она |
чу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све не |
ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши д |
патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> < |
и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина проби |
ли господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере |
ако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“< |
>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамниј |
се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је |
ам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно вре |
блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пу |
ица свештеници купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има сво |
српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Ал |
јко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени М |
избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А ка |
тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, ш |
до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — гол |
шку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S |
би дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је бољ |
идиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„П |
Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Госпо |
ши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван ко |
на је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаг |
мо два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наш |
мо онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чи |
иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно |
се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа |
љен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује а |
уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу обли |
И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта мого |
м круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни друг |
глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</ |
не не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја |
Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не |
варати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и изде |
ја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — о |
ине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала |
се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} |
рајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Пет |
ји човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може |
ој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са |
— Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу од |
, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је ми |
не ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са |
изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и |
израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, к |
> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није мор |
рави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помис |
о је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју мол |
ћи дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — р |
ицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од |
остаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S |
у баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек |
о горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши |
сле као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње |
ије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог |
ећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</ |
, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу |
зано.</p> <p>„Но није само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећн |
</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говоре |
гу тако лепо описати своје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између |
ветој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи про |
ожјег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителн |
ецу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших ст |
склику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело |
— дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује |
у, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља |
ко тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један с |
а од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти д |
нтија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{ |
даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; |
ТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С |
свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Се |
ости.“</p> <p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p |
х познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година |
самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с |
ше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; д |
ј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утиша |
т, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви |
ичанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пре |
: прекјуче су ови несрећници скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш за |
рут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазил |
бе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање |
" /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде |
:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу |
ретрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке |
је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мр |
у прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> < |
е:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> |
а обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима д |
инити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камен |
вори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који бе |
гла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло не |
бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим п |
ши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није х |
ер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше |
ле тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; от |
д су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је о |
ј једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади ј |
што потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренута |
анош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> |
ви к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад није злоставила, али љ |
гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само |
и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и о |
е народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слобод |
помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако |
— мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Руж |
њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаш |
н нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за |
оста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме топло и тихо време |
p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби |
г господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> |
.{S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, кој |
то мораде одсести код свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„О |
ова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости мо |
ама подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно |
ак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мо |
дан момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.< |
је коње, коњи полете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Па |
ним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</ |
им пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих своји |
; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па |
27" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине |
шча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око |
а сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„ |
из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„ |
само себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража |
који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, постојанство и верн |
П.</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>З |
му је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби св |
већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја |
ила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници к |
баног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p |
а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У најп |
у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних |
; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима ј |
и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> |
честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n= |
пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући |
аџари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затут |
ам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не |
из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је |
ворити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госп |
IV.{S} ТАМНИЦА</head> <quote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> < |
ити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али |
ика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекн |
д губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу |
мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчеки |
„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и по |
оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њим |
крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш |
његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је |
ни робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокр |
ивајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека |
нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на л |
било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега |
ло постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је виде |
ајбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} |
ба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} |
<p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази |
јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква |
, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да |
браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен ше |
оспођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, што је о |
ге речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“< |
ји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини |
да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше |
њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати нова |
мо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се |
дети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не |
угом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прв |
еговој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој ку |
ледство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти б |
као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади страна |
још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!... |
ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{ |
ам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад један судија није судио него |
<p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше дв |
вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> |
ни хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да |
најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако про |
> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузел |
дан часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, |
једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чеках |
еђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим |
е.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето |
епше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и м |
јању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне |
ене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„При |
убље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми |
ца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила |
, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, |
евачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше неш |
парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био |
у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се |
аденове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа |
е Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихватише се своје праведне ствари, па их је |
у се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „в |
S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? |
о нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек |
ју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког и |
што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са на |
ре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што |
, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чини |
У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком |
, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани ка |
е, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патриј |
ромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам нап |
е топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху с |
љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењал |
су ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Ср |
је крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ру |
јанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао гд |
јсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом |
<p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, кој |
ме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом |
јљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два |
е стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу |
о.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било |
ан човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим |
дно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до да |
рчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да и |
кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад |
ивео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих |
а.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његов |
{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким |
своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p |
ог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оста |
ем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је |
гоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац |
огао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и |
ине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом околином |
хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја б |
за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ и |
ој хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким б |
беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати |
еђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ |
о, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова |
ерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку д |
к се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозде |
д му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадо |
бин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После при |
S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним х |
лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ |
о знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пје |
то нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чини |
Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скоч |
крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174 |
морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 700 |
один — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до после |
може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, |
и смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, |
изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш во |
лушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти неће |
х да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз ње |
н.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb |
човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету |
Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.< |
крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судц |
жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све |
ад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све |
тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с |
а крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се |
ла наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и |
гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} |
добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо |
обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си |
кне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубок |
рашно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, |
ко исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпат |
{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —< |
бичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb n="166 |
има са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну гов |
један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па |
боље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, |
би; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непрес |
да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као ш |
силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни м |
ју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од |
} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; з |
и да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће т |
и види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“ |
тију написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосм |
од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје |
ђу онима, који се могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> <p>А ов |
о не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, с |
непрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене |
г човека, који се смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> < |
адве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде т |
у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, када |
до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљин |
и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од ј |
е чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељ |
аву треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад |
бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха. |
јима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво |
дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; |
ћ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом |
опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која |
бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S |
ислити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а |
а сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од велике суме потписао не п |
ју га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да |
ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је |
тари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио |
момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због уба |
а ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, |
осподине, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која ј |
оловину света тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју |
а. — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне |
и још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пружа.</p> <p>Једно пос |
ам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од |
ато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су |
ити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичају...{S} Но, браћо, они |
ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламенита српска песма:</p> <quote> <l>Устај |
а, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог човека, ком, је прит |
ој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мал |
ости, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавн |
ине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо |
божатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи |
Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“< |
н отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у |
е.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло |
аџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви |
простоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је з |
ма је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и кр |
обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="110" / |
има беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк |
:id="SRP18520_C8"> <head>VIII.{S} БОРЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> |
м Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта м |
ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да заху |
ру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ст |
.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са |
стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обад |
олите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губ |
ећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Мл |
затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен |
рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго остав |
нам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је |
; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бун |
араху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци |
то је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, |
а беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па к |
а стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и |
} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав |
њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима |
ве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њи |
е год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде на |
а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпез |
се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прос |
ђ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви |
а, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити м |
е бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје леп |
грну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекој |
е млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широко |
водство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створ |
Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су |
ше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло на |
девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да |
ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумит |
дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изн |
у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама тв |
штеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су |
се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје д |
јим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У нед |
био сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поо |
асти господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући дру |
ранцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p> |
А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — ср |
<p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој је сед |
ешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не |
и је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су |
људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом |
е, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>С |
авла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говори |
з цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p |
ати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је ср |
исао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним |
ети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за т |
овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену |
ади?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја с |
ње донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> <quote |
ћу своје кћери са уљудним, пријатељским и скоро поверителним разговором са Младеном, шта више д |
ину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу |
одужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име |
од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе |
славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да |
о да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли т |
убав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја |
сам <pb n="104" /> могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја |
као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — |
о вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срц |
бу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуг |
убих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, П |
од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас ма |
> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“< |
„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не |
Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скру |
подског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добр |
де лепотица одговарао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући |
ао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и |
човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> |
виче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се в |
ек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један стар |
подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као какво пла |
било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао м |
ла и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, |
воје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</ |
аведним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске |
> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> < |
мо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак ви |
хији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?! |
говим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бо |
p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, кој |
па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Мл |
ити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{ |
ти као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело з |
ло.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, једа |
су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p |
х стештавају, кадар беше својим саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> < |
љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>Т |
ви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Жи |
има, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, ал |
— Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не зн |
доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, |
д смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим закључи матроз |
мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="206 |
јаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они |
и утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро в |
а Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак |
лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се од |
55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико |
ки разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за |
право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом |
тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова ч |
<p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко гла |
ност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> |
и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ к |
p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{ |
/p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и |
о којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама н |
<p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у |
друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се м |
кретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао р |
.</p> <p>Младен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <p |
пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина ово |
p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говор |
оз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} |
сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као да му је што |
они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напас |
право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше ос |
говорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег пријавио, |
ија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p> |
међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мис |
...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина |
ве знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му |
сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло н |
лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина |
ко право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио |
бра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су |
с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Та |
<p>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу нек |
пи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“< |
да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао |
а веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па |
це до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Б |
изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клип |
околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан |
је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени |
т једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била |
.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду |
е моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из |
ој клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив |
е и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад |
у, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано |
“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не мог |
к; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надни |
места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако ка |
> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к т |
један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће п |
<p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски р |
човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти уби |
онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може б |
и, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу |
е школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 нал |
д тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у св |
о самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вам |
оме што је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће д |
ему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је |
— које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чин |
Младен је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме |
уч од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је |
ад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче: |
држао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распори |
обити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети к |
била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцну |
мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за |
оји је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> < |
прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима |
ате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог п |
е.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Н |
е мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, |
ружје, осим тога јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем ца |
за бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек поглед |
м вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ |
срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових ре |
му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на с |
шена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре |
е на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте |
е да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.< |
оку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде |
везли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео |
<p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљут |
е, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се о |
дице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, |
а у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао |
е обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао |
спавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није |
</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа |
ваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себ |
> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се ов |
ене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину света тражећи највеће |
49" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{ |
и беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{ |
етрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинт |
не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетк |
очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> < |
ују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, п |
еком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду ст |
а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за ње |
узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош уст |
p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> |
мо седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — |
е распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим |
о, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући |
а га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. < |
Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је |
p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час дру |
од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>П |
остаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости |
од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим негдашњим п |
што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад с |
који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје |
читатељкама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би с |
тињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави јед |
како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изра |
ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу |
еку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди |
у немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и |
е њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талиј |
>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари в |
о, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад |
остима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима ти |
е своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, |
љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за су |
доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чел |
у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке кућ |
воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притис |
у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ в |
реме.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ов |
пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му в |
ажљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младос |
ађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и весело |
баван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Би |
с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> <quote |
не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мо |
године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама смет |
д то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; пр |
толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, к |
ошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиром |
детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доб |
губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, п |
своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку |
оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учин |
p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то б |
ставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од |
астануло лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћ |
стака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а други урл |
неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год би |
— причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити |
ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свем |
ачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву |
вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад она |
у, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не |
чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други |
поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре |
друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он |
о и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" / |
било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут |
о као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; кос |
дена у његовом обиталишту једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници те исте куће, |
>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак п |
илостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, |
тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, |
ве за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претварати; самр |
ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати |
ен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица. |
дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павл |
азлично беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Е |
тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, т |
а, онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где |
бу, руком протре своје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, |
p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени |
из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазил |
трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћош |
човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{ |
/p> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<foreign xml:la |
да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „ |
о несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видев |
ше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, |
ња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, |
ој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је |
тајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њег |
рат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж р |
е љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно намештена спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p |
>„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{ |
мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је ме |
певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети |
ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А ка |
она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала |
епо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени |
аке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињ |
осле се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срц |
ен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом нас |
па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се |
им срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамени |
што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе |
то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам |
а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, |
се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доб |
то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио |
>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја ј |
ра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад |
реклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну |
а је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по |
вораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да га Енг |
<p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право има |
о, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна ве |
p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је науми |
укаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пу |
>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не |
сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само м |
шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„ |
нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле |
за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше прав |
д глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен реч |
ла и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> |
га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејател |
и и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другог |
ка јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећ |
ију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло си |
к копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се |
<head>IV.{S} НАДА</head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимо |
>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> < |
ори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете |
них Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, |
ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Мо |
а на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио |
дили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и ч |
ша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу путовима |
и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не мо |
о оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима небројено |
е свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а |
још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето |
равише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису |
јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младен |
тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један само јарак д |
реклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" |
т.</p> <p>Властољубље, надувена охолост и пакосно напрезање Маџара одговори праведним српским ж |
м хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ни |
идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакри |
пском народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у ње |
и ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p> |
је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господин |
е и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео п |
, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбин |
ва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од |
дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја с |
ад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно ве |
ветац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је бри |
ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по |
једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p |
Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{ |
ака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер |
ирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код |
сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним изда |
и преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом ж |
што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, куме?“</p> <p |
сандуке с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у |
ши на себе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу ис |
е снага била у одважности, постојанству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружј |
и своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се м |
еће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда |
огло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љуб |
икога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало |
p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприли |
које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док |
воје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда оп |
се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Вој |
ава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим |
првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па |
четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота б |
Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја |
зад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, |
д је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тих |
н; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} |
Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па |
дан с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима матери |
ашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо гов |
радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још |
народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако ст |
са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, |
Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учи |
аку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, |
матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> |
аше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она до |
.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Р |
о Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас вод |
ен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћ |
игрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од често |
али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да |
рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други |
говорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и |
.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија своји |
се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један |
ачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на гла |
ламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, |
ратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој |
а нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари та |
ли одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господин |
, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> |
овором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обит |
путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост |
д није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их |
путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Д |
палио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски н |
сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло нес |
мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> < |
прелазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напа |
у да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу |
е остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ј |
>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај |
<p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У |
ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у том |
о.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од |
да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он |
се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим |
шњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би о |
тране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у н |
е, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стр |
аровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здра |
уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, под |
спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са |
="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш |
.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за ње |
е главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар н |
пет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два м |
али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко н |
роговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме |
орње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво |
тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшеб |
к су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој |
ла красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пр |
одро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало за |
просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Госпо |
ску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар |
бе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био чов |
С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са |
Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</ |
аху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обрану српс |
ити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрос |
тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још |
бре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крст |
платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форин |
оздену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се |
јци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мај |
ан тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p |
а баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име |
у тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време |
о њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, |
ако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне припов |
Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи п |
јно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо о |
вора!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса |
као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије све |
нац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која нико |
бима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто |
оду и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети |
и болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила ре |
го?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развесел |
дно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.< |
теља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији |
глоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у |
и!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Мла |
ју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, к |
и се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужн |
о.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла |
да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је |
а, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи с |
о не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако с |
н је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он |
м од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока |
ећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин прот |
p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне к |
је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и |
" xml:id="SRP18520_C1"> <head>Родољубац и издајица</head> <head>I.</head> <quote> <l>Тко ће нар |
аство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Ко |
лакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, |
сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао! |
јеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <p |
:id="SRP18520_C13"> <head>XIII.{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> |
и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немо |
би на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комеш |
где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је |
који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201" /> <div type="chapter" |
да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> |
дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им |
аријега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди |
?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у с |
</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је в |
за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком бо |
</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили наш |
им па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И посл |
а.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим њ |
изобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу |
Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе |
оже назвати својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> |
отиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа к |
ћи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к |
лика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове |
ити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути бол |
quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l |
идети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} |
у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на своја кола која до г |
дох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, |
ародност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, |
е било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био |
дузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па |
ствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забав |
х походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужи |
жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно друг |
> <p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, до |
“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито небу, руком пр |
о за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ у |
ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста |
рло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> |
и дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — посл |
не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно уд |
Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, који се загледао био |
,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рек |
хавана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после некол |
их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’н |
ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га п |
олази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се |
мире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који |
та, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, и |
ео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, л |
бра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Мл |
рости.“</p> <p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p |
ре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коњ |
имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољ |
Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу |
мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на |
вим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори: |
блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S |
остала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спо |
тре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> |
те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и |
ко бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са оду |
и те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађ |
ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити и |
је право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако |
а на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен |
су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосм |
ћа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њ |
е Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахиј |
ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу п |
ите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да |
ење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље |
сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико |
/p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко |
зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и умори |
ем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у |
н, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и ск |
а учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога прог |
> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео |
у је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате |
кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.< |
њаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</ |
њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме |
ио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ј |
е упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дот |
ватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају православне цр |
ства.</p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме ви |
који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах |
аш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не |
рану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом жив |
>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у п |
уга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољ |
на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад с |
ом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигну |
бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, а |
е бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване |
„Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти |
а; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за |
ту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи бе |
р певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се тво |
звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни |
ом углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господи |
огаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, |
м кутијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Млад |
најмање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију |
чи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„ |
</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време |
о да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмехну; после поругат |
рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по |
покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно св |
е како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, |
/> <p>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зор |
оносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима ни |
Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чу |
са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: мол |
?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио о |
ни.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда мога |
славноме обичају.“</p> <p>Ђорђе погледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто |
ле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих |
ар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кути |
д је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарк |
им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад ј |
прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам |
димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалиј |
о се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њ |
већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к м |
цира, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих м |
опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један |
нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за |
Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та |
тима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с |
вако почињала:</p> <quote> <l>„Поручује Иванова љуба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од ра |
subSection" /> <pb n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне г |
камењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је М |
џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи |
и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговара |
reign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много госпо |
ван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој игр |
оручује Иванова љуба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га |
њем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="5 |
м је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га |
то у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, |
, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две тр |
а буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је |
е гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга |
ј беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких ње |
ало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро |
не.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри |
“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафално |
енове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа иг |
га детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо |
ост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на с |
зилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја. |
оклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљивим уз |
рномањаста удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на |
м с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или |
е није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јо |
свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале |
бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се |
у се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Мла |
С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, прол |
три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и леп |
м Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада |
е пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачки |
ада црномањаста удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пу |
стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није про |
онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал |
својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он |
аш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из |
а удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне |
до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Бож |
ији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је < |
дене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ |
ој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</ |
је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана пог |
реба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше |
лични панцири око срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он п |
вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз која је |
бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, р |
д га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и |
зати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће м |
не.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црн |
</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све |
.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да захуји |
беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће |
беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељас |
више за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да дру |
следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis</fore |
атила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јо |
н млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па реч |
говољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву ру |
лео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је |
а замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради к |
е пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте |
, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он |
сподине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ј |
цем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нис |
се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним ру |
нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> |
акав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p |
имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја има |
дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време |
анош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и ш |
од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„ |
— никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} За |
своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако |
а буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи с |
те их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи с |
и, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте са |
дње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са со |
све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност |
народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала ту |
ужа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га п |
игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удовица.</p> <p>У првој иг |
ед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни има |
народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини |
за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, п |
едаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна би |
0 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p> |
отиву прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућ |
ти своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>С |
ути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница |
ности своје испунио према другоме своме идолу — српском народу, проливши крв за њега из осам те |
, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и к |
то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем старом митро |
смама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је спо |
а је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре н |
ћи, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} П |
раживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо |
се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих ор |
езали, онда се кренуше.</p> <p>Путовође иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двоји |
ји него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, он |
двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> < |
а улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је |
арцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> |
тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега о |
И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам в |
’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам |
увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али н |
д мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>Пос |
уго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он ме |
ати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја |
, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; дру |
на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчић |
руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сиро |
p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађал |
зимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброт |
стешчала на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Млад |
?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вам |
се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> |
их речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку ист |
а, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може |
Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> |
исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи испов |
нти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сир |
ну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младен |
— српском народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас у |
ао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити како с |
p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — |
послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми р |
е у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>С |
> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> < |
, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене бе |
чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Божје моле |
у весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста |
ву песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каж |
тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удови |
ојима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харами |
ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:lang="hu">Illancs Pi |
ако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену и |
из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више |
и болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да |
<p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с рад |
ави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шак |
ожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабиј |
ни и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. То |
оје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи свој |
ш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја |
ђаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних |
сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле |
лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубав |
ним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом до |
а магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео |
p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, кој |
гранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запам |
ико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао |
меде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку |
и није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао |
ао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и |
у остане.</p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и корист |
икоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, |
рво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохуја |
го што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али до |
познаје тешкости и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори |
м се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гв |
томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</ |
} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да м |
жина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ ци |
за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам |
рађеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода доби |
ла пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад прек |
цање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога |
знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим сав |
оме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} |
себе него ради силнога народа, који се из целе околине овамо слегао био са својим женама и сво |
трах ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} |
</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су |
то дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p |
-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.< |
ш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак ка |
ли, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... нис |
и се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама с |
>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слаб |
дигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, |
мина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер једа |
румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било |
p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У ср |
допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Ху |
наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгреја |
д ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> |
ед својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу |
простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога дога |
шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после |
крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара један мали златан крст па проговори:</ |
то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и |
мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће |
> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ов |
љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окр |
а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва |
један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с |
> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог |
и; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично |
ине му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе |
родати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода т |
и своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из |
estone unit="subSection" /> <p>Путујући из Швајцарске Милану, прелази се преко страховите веков |
горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; х |
овори Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А к |
сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартиј |
у код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?! |
о, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и боле |
ене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матроз |
одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, д |
вим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зн |
и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тиши |
да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима |
људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити мо |
нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва |
име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, |
="hu">Vad Rácz?</foreign>“ запита један из круга.</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Igen</foreign> |
си ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачванин.< |
, који су се нашли међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пе |
ро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог |
>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставит |
ене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад није з |
риповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан б |
свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар |
еде Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пусти |
и и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију |
и; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ј |
р ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех |
ечи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{ |
дан пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русв |
подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у |
на?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је |
иви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и св |
а камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> |
е и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде н |
м име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропас |
дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се |
род заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> <quote> <l>Устај, уста |
истаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од |
не, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се с |
цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испу |
уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет |
мешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслушавши |
</p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе |
Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени |
брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачу |
то се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци |
ц их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> |
" /> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах |
о ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни |
си пострадао — повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још к |
ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан у |
вонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српс |
на поштанска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштар |
е јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим бит |
закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за о |
тарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које с |
<p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, |
пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за т |
ве тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни тра |
већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало времен |
зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе |
<p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> < |
о је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећ |
„Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви |
ан после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си т |
у да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише |
како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него |
е у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спа |
ити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је та |
.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће и |
м гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стро |
<p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и з |
ас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јова |
је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, ш |
ви њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пр |
ђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и ж |
и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" /> |
лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише |
ар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, пох |
је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> би |
и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао т |
који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим волови |
чити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладниј |
жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих |
/p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио |
вих речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине ст |
жем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па |
ако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара један мали златан крст па прого |
вала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи вој |
мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартију, а из ха |
откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У среди тога крста би |
. ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, |
њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрн |
ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, |
<p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{ |
вема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигн |
, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи бех |
пљеним рукама молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме |
гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред с |
{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ н |
еба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Т |
</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу |
у.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли тог |
и је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Ка |
шати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
а цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, слади |
роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> < |
у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу леж |
говори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сва |
е његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могоше ујед |
се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем |
је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у ру |
о и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и |
тити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони ко |
ице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше |
рштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гл |
ђи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина ни |
ло му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен |
> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; л |
уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомил |
ика међу њима, половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху |
е Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по |
> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златн |
ено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ |
два што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} |
ло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{ |
љи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоби са Млад |
говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе |
нам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који |
<p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна |
ељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше ј |
а речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас прекли |
којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, о |
тме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и |
вотом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, |
ајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се |
е један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је |
криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе сам |
но с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, |
та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећн |
срећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наш |
најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ |
молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци |
но, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало раз |
и пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању из |
е осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину света тражећи највеће оп |
ао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш |
едељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мисл |
„А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога |
ају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба |
имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је |
/> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ мно |
{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на в |
ле нема човека на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи |
овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, |
xml:id="SRP18520_C1"> <head>Родољубац и издајица</head> <head>I.</head> <quote> <l>Тко ће народ |
била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте |
е опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, с |
е имати од срца порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да |
тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на и |
ња и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у којима сам губити почела веру |
Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад |
се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смр |
уком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележ |
бину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, изм |
ка клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Младена |
њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане |
а му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што |
се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се |
.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, |
био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај поглед, него спусти своје очи, руке саме |
лико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за |
ети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедн |
углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини |
о?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су |
не од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« |
с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога |
вла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Сми |
Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког н |
упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он о |
видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p |
рађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да н |
ђе вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи |
авно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као о |
изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи |
<p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за свој |
о беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надувена охо |
естима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци п |
а простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед са |
чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне |
о гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину преселио, |
о између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао п |
>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак з |
мио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао |
едног поштеног лика међу њима, половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с веш |
игне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у |
ну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је |
арски војници са црним кајишима; ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о мил |
а <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врл |
ејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он д |
очео казивати своју патњу.</p> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сир |
на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која |
ст месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и с |
ртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p |
Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, |
итву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини дво |
>После овога прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима се |
—</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу глед |
екиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник |
тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје до |
ије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја прода |
а смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће вер |
ио штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена ша |
к бејаше као обично, разговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњи |
а!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; леп |
, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на < |
једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, |
ећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се несносне бољ |
из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту |
о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити |
них људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог ј |
речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и инач |
своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је он |
ликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу иск |
н хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о |
е иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из |
Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином? |
дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас |
момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч и |
мнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре |
о, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шт |
букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ни |
млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> < |
ац, који се научио <pb n="12" /> сваком изобилству на овоме свету, који је још и пре две године |
ких топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, посто |
ој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораше то св |
да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пратише: није било |
ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме з |
ише рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у ср |
ла једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах |
шњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан |
гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За ови |
илија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано о |
јаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше се ни |
је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себ |
аху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима сви |
oreign> </l> </quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које путује па спомиње |
је пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љ |
арао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима о |
ветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга |
и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али о |
се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пр |
бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар |
ије од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, |
и из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне р |
ден не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице |
> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му прогово |
нително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — реч |
S} Српски народ у карловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио |
n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како |
опу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни ка |
ломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао при |
ке да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му су |
н судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, ал |
само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како к |
њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега |
само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, |
лова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После оваког договора они су међу собом |
уго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепотицама све добро |
е стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство које овај говори из ма |
запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љ |
ла, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да сам ца |
и не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар д |
? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> |
бузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов |
и и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили би |
блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рам |
тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал с |
латним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p |
жа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни ро |
ибера је страшне ствари писао у својима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се на |
ла као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само |
ена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</ |
жје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та |
АШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље |
еда и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући о |
м свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању |
му је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од |
горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крч |
омаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, |
целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па |
ао што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„П |
он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сах |
ај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, доне |
сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској д |
овека на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце у |
јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. |
ким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се ника |
<p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као |
ил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати с |
прозором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници |
узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја д |
моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ р |
што је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>В |
ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је о |
<p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражал |
и на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере |
ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опоми |
мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, д |
неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. То |
а ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло |
се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији узд |
убим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ниш |
вирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу |
, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслуж |
S} С. ТОМАШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба |
иковци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> < |
и нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смел |
д се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војс |
ало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге пр |
аки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом н |
себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и сл |
p> <p>После тога се окрене сужницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије п |
ло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и б |
им буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Субо |
ад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе |
а секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застраши |
С. Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </q |
а победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао |
ити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="100" / |
е смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му |
народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули |
ављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешен |
браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан удар |
би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође д |
ма светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима не |
а; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре |
ини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, го |
тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после |
у, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано р |
нуло у срце страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је |
ужје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком на Младена; — ово је од о |
оћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из к |
пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него |
S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb |
Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> |
екао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> |
ека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за |
и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се дого |
, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага уз |
осле ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S |
, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који до |
ије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег п |
Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително прогово |
даривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред ње |
ађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај д |
знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва о |
је злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе и |
жали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили |
.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</ |
милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожа |
е горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним шв |
p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па |
вци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена углед |
uote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа |
и смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су ш |
огло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много ви |
нима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко колено, рачун |
ити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од нај |
у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p |
ви према мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, |
<p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, |
м за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву за душ |
ји не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из |
’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које није томе криво што сам ја згрешила. |
ктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не |
и тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да |
т.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша ј |
е.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигара; гледај како је цр |
м песмама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је |
мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и |
управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога м |
ад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ к |
га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па м |
весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па м |
а све непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо |
разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте до |
у служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирис |
земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војвод |
епих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} О |
постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора |
их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати с |
више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоћ |
<p>„„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ко |
е дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај |
сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> |
> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако |
ољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам траж |
закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло би |
вени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — п |
којима Цигани пратише ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштен |
спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутил |
платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</ |
које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других ј |
ом радости чинише простаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саве |
у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена поред своје посте |
је злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју та |
ђаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила |
он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни в |
аше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као |
<p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава |
и на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељасту удовиц |
а друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> < |
нога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш |
ус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онд |
има.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозори |
и ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се |
дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи, али споља |
удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је дев |
ком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рук |
тије светско створење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није прого |
друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код м |
дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а ту |
, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њи |
пи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и |
ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само |
би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један |
било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.< |
ола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакв |
а ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога |
приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, а |
, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толи |
до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо примили од Чивутина, |
е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелеп |
ве купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се бо |
г ћутања Бачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити |
таништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“< |
глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га вид |
За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће о |
аш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак бран |
у у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја ва |
а заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на о |
е нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севн |
>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових ре |
уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја с |
неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло те |
узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш в |
ћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, |
ћи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим тр |
ји беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неур |
све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чиву |
њега тражио, предавши му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — ј |
<p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бо |
ног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погле |
он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рам |
дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с |
е му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и |
има.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, кој |
остаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему |
сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао С |
еговом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу |
та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био пок |
бро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубиц |
е на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље |
да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном са |
н у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу |
чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала |
рајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као |
овно, налазио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израст |
ац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. П |
се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> < |
м господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обе |
ну ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p> |
колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на душу |
рата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад |
ом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си т |
кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсим |
</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје |
еме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које сада |
ејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме |
срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 годи |
и све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, |
>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, леп |
> прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које |
зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао. |
Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. П |
боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније пос |
м срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да |
>Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, ни |
икад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових |
ате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја ни |
јатељство, — а сиромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га |
аше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог ро |
<p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љубити као што те је |
S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постад |
<p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен |
орећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу |
овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што см |
ћеш моћи најукуснији тоалет непрестано имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео |
дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке |
Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194 |
е тога Стеван проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„ |
може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада |
собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо |
нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја |
мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово ј |
во што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене |
?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб н |
p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није бла |
хови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала |
устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те? |
а буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече |
обити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!. |
писан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове пр |
ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја им |
ете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас |
м гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“< |
а мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и о |
е, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Б |
те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикн |
детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку |
сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са кршт |
— данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајт |
ти на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комши |
и иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу м |
није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да ут |
е обвезателство у најстрожем смислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана |
х домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине |
S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми |
ене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се |
ада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога, како ће м |
ач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак |
аса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим |
и дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p>После тога Стеван проговор |
еби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену ј |
ног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког |
.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да |
долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело и |
у, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{ |
штовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре га |
огло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је ду |
" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, од злат |
бе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад |
е отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђ |
отрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда могао утишати народ |
амачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи г |
аљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вешт |
/p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та разговор је врло сирома |
а био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо |
ружином.“</p> <p>После ових речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Срема |
адава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу |
ија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} |
илом.</p> <p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превуч |
ужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас б |
љу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме г |
слоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} |
о најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође шк |
чима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„ |
нска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдар |
оме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи да |
аше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше |
гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту |
<p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових реч |
„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени с |
ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са |
ити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђак |
мшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p> |
како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> |
“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим знача |
договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и |
умња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја |
овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовим |
доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окр |
ад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прст |
b n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо |
ио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главо |
ис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудно |
онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров |
ву чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга половина нека остане за мене.“< |
ги ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписа |
су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, |
ог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца про |
та грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говор |
ита свету молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Бо |
д је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на н |
</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе оним |
ас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете мој |
и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и |
то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се у |
проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себ |
r" xml:id="SRP18520_C17"> <head>XII.{S} ИСПОВЕСТ</head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у |
{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајн |
видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла |
75" /> <p>Младен му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао молитву за отп |
вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видел |
поценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се два вели |
Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али д |
љу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше виш |
о, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је |
.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покривале један |
па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна пошт |
и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к неб |
путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је непрест |
у него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> < |
ђо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овд |
</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку |
у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђ |
сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдање; сви се расплакаше тебе |
ји се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти пр |
и“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, с |
.{S} УДАР</head> <quote> <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младен |
шта!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо |
им што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч з |
то, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је |
Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки се |
су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе д |
утњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, а |
ест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p> |
бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српском народу, про |
за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; о |
д уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb n="167" /> <div type="chapter |
ег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о |
авише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да |
ко дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, |
ази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над |
ле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S |
а пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путн |
сплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су |
ли чудише се томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и |
исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од И |
<p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и |
то сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} З |
то ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ |
тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом |
ћ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда |
те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Так |
татељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој |
је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га |
ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ |
ко боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и на |
род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из соб |
ке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покрива |
Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје р |
се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се |
јих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите р |
своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жа |
дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</ |
> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> < |
ден у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; |
вом поче скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрен |
е се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, |
, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вер |
д сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао |
та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене |
рече Бачванин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја |
Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А ка |
ста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, |
о, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, |
его из овоје сујете и користи; она мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не |
. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одг |
ћ’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаш |
а пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено с |
било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично |
кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ м |
осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад један судија није судио него ј |
арати; самртник не лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ј |
или да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру |
ему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Млад |
е које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да |
ге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p>Мла |
па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За ти |
тина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је би |
ај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и |
сти „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господ |
исину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе вет |
ости; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љуб |
о био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако го |
p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Њ |
песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје ор |
м прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду |
.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако и |
ро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да |
на, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p> |
/p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка |
неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Бра |
као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га о |
а. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је |
граде бејаше опет једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким местима |
и потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко на северном, ко на и |
Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ |
г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио. |
нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је та |
а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда п |
данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом |
рамена, као што свештеници православне источне цркве носе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један |
ог младог човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П |
и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у највећој опасности.</p> <p>Песма бејаше |
"30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{ |
тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за кол |
ан пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта ок |
слушчету од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</p> <p>„Јед |
ј бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Ми |
едну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се |
ијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, |
ашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> < |
искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио с |
руги сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, д |
уја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто |
ати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бије |
„Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући |
неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а ца |
ивши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја |
и мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и |
один Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћ |
} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у вер |
и ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око п |
S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су |
ио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и |
желе, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана |
један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, |
се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умре |
од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с в |
дркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући за |
едног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз |
ребати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и |
ога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово до |
> <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с дв |
морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој |
шем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто з |
Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстари |
је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио |
прихватише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настан |
ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, |
околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен од чуда |
жа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p |
кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија кроз м |
тима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соб |
цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, к |
ао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и |
ах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бо |
енчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао |
онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говораше своју |
Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман |
ка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љуб |
сио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> прим |
бане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од к |
прекосутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док н |
допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у оп |
у, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад |
бе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну в |
о се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ б |
од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркв |
ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и го |
игом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од с |
С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке би |
непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, па онд |
осле тога презрително проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, ка |
деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на до |
ћи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба |
теља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових реч |
ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} |
о отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити |
јку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вра |
сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој по |
а кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима |
вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју ду |
су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама ми |
ошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао |
миљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер |
иловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасм |
угог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним |
онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро |
красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и к |
> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су ви |
е људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је л |
из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и |
е у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избавља |
>Путници могоше у колима остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поре |
не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поска |
еш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо ра |
адују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом |
д куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш и |
путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у |
чуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио |
ртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо |
се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, |
после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на с |
ху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и сн |
примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примље |
па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он ј |
ћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на |
о ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме |
</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох |
три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стан |
129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, ко |
ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио |
pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом |
оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се свра |
ко је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен ску |
лебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје |
беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је |
ног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вр |
аком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад |
ком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у |
рањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и |
е кад <pb n="123" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих годин |
силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни |
м врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p> |
дом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p |
забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећ |
простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, |
} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је страж |
ше се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p |
о, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја |
</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, |
знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи т |
јао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако ис |
си крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових |
гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким |
<p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p |
p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> |
прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb |
бра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу уве |
</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах |
Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми она |
<p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се о |
прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га пог |
то ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њихов |
/> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас за |
ас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком ниј |
и моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову крав |
p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети |
ану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и |
ајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, так |
ра као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти г |
/> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И |
рајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карлов |
вори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се |
атима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па |
не са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом п |
огућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погину |
момче, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не |
и да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био поги |
мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже п |
н јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу |
ду те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој |
им гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га поса |
које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја |
ужи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> |
тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја |
отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с ки |
?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, |
овори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговори |
ову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ниш |
ући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Суд |
е штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, оне |
га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио р |
“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје н |
и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена п |
о познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она |
а умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овим |
„Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него мол |
„Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нек |
е, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја |
могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама д |
два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац |
тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} |
маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p> |
оју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу ника |
мог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је б |
огат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући |
ити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну д |
удма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва |
ти.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу поп |
рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад |
>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знам |
ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно |
ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга вр |
а, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, п |
ј, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јес |
атио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад |
вица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погод |
самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђен |
нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини р |
евам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто з |
а услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од в |
ко ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се све |
раћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што |
мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муњ |
S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како с |
— рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунит |
стаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи |
ена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Сми |
је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>М |
чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам |
уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, |
би глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га |
и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И |
"105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, |
слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, вид |
ичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торб |
{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ћ |
једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог мило |
ени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене так |
у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога изм |
еликих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бе |
.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћу |
но изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога ра |
оме и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{ |
удајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене бех |
нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петр |
запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ Пос |
а чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину |
; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да |
ати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам |
ека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре |
у, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дат |
ако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе мо |
тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који и |
подине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће веша |
иште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опрос |
да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу уз |
је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову соб |
осте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене |
ећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања |
/> <p>Међу тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на |
, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам |
} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, |
„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријат |
размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код ку |
руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“ |
8" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ј |
и били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; |
ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није |
срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, веће |
ела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје су |
немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак б |
номад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мај |
Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја |
ао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо ње |
д оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван |
децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у нај |
Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у т |
из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети |
а кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не им |
у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом шт |
раво! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утр |
је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад |
p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ј |
роговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи |
:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи |
„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„О |
дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу |
уто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се |
и никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад |
истинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> < |
сте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> < |
чванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суз |
ге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи |
е кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом так |
<p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном |
Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду |
слетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам п |
ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој б |
После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" / |
ојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ |
емља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„О |
познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за |
p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија |
к што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два и |
раничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском ба |
њиховим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник д |
и чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чуј |
/p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима |
бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она |
30" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У неде |
ају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и па |
а асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши |
жаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога да |
га тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „ |
</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба |
/p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох с |
вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни |
е, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то |
ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу ј |
о је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало |
едајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; |
то не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Су |
викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни п |
воје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али о |
>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дал |
ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то др |
ам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да са |
> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети п |
ори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p> |
</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учин |
знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам пор |
помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по пра |
е више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочеки |
е слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, |
ло; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом |
ас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео |
и,“ рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти |
{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изг |
Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам л |
радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мо |
ваше Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја с |
</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; |
обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла |
киња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљ |
бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближ |
други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој |
те?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци г |
> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му бук |
ад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним |
— проговори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја би |
— </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме уч |
гох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и п |
ћ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по |
p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па |
ч, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго |
хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, бра |
руги роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Бо |
кад се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њ |
исам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је |
е био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? т |
а ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни до |
јима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било м |
5" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут ви |
{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, кој |
час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја |
а ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки |
д света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говор |
ер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем ко |
врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог висок |
биш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашт |
ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лац |
и шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук та |
о — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> |
смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што |
ени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што с |
ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго да |
а њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујем |
ње; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мен |
и.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега пог |
о код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ |
дел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога мор |
јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им |
пасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој н |
што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> |
онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље |
просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим |
на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе брину |
ма од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што с |
ацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, |
и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али |
му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да |
и кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека |
м се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима о |
колу.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао с |
прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који |
а стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S |
глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је праз |
тија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао на Б |
на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па м |
само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам мо |
очне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, |
ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљан |
а сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.< |
а да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све н |
ена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад |
њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p |
ужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљ |
лиже нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му с |
бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих |
l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И |
ао што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, |
другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам м |
омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани |
е лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после с |
њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, |
еби премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајца |
. е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у њег |
дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} |
са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> |
је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшин |
с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од ја |
на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи о |
о:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} |
ину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па |
е на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји св |
стом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па с |
догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилази |
неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то |
од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о са |
видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да би |
> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па пос |
неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну |
ва шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„ |
о даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, |
Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам зна |
гов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре |
а!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја |
тињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p |
л’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, ш |
ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа |
и к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиш |
му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати |
јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година м |
никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на к |
</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, т |
ори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути м |
ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако |
/p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за с |
после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако н |
те га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</ |
у пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине |
...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао |
рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо б |
овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пр |
е ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, |
било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја с |
дости овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину |
отребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети у |
од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом мо |
да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни ј |
о, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно |
p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку об |
је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, |
нцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Д |
вде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, |
>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате |
Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са за |
и, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости |
бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одуше |
право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако с |
е, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да с |
е него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не |
ам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико го |
јаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, д |
и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану |
гова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="1 |
ам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити |
добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кум |
шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на |
ајвећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се |
к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она |
ислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопо |
е ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После о |
ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говори |
не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гри |
тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви одн |
сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и уве |
а не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја |
„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> ч |
несе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, — ал’ он |
девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих сврши |
p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у |
лиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињ |
све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>Н |
:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце ст |
весту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад ни |
срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — |
сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и |
и кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, |
, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачн |
ама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислил |
облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећ |
ао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} |
ну.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато н |
е, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестри |
му.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинс |
а.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ |
мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповед |
инио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} |
опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Б |
још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и зн |
— „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љу |
могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не |
код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац |
призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у свој |
д жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бач |
реди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању |
људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торб |
о од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — река |
S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, |
, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ј |
рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отв |
оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодит |
и једну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви |
оји су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји др |
ећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је за |
р ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Младена обл |
браз и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле. |
сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше нек |
бави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или |
матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из неза |
седаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњ |
ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и |
о она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је он |
још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог |
>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као свој |
ако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, |
наш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге св |
“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да |
служује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као |
створење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и |
сму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико |
их учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељств |
да немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb |
о што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену рук |
ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од ка |
еби. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После б |
Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а госпо |
шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом суд |
викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Ми |
је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} |
ам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћ |
ра дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча сво |
би та не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубит |
</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане |
миљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учини |
<p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њ |
, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} За |
вије никад један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„До |
се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вам |
вела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнади |
бољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас |
ажим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а |
Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче |
поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушка |
и, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> |
помињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се |
м смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа |
као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="13 |
S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљ |
евну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твој |
лагује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p |
то?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и тв |
ј сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том |
’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њ |
„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад с |
проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Т |
одно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога. |
бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наш |
њера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског |
го други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док коју |
се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вр |
ајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, в |
кавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја с |
="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па друг |
тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата |
мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га |
вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас |
Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> |
ог — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз дру |
на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“< |
а ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе гов |
бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се к |
и говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његов |
у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми с |
у ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стева |
>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то |
—</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... |
Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мно |
то смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди |
о смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу. |
не беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не ви |
нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p |
. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе |
/p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петр |
о кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме уб |
на попадија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 |
адала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову |
лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спу |
рији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, |
да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да он |
ља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем |
е загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али |
</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао |
амо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које г |
прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У је |
ши:</p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека |
росто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „См |
буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да |
ц — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућет |
ољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко |
којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хте |
ди. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p |
— „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутит |
: „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју та |
е биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јес |
о ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да с |
динску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</ |
га свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који |
од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, н |
амота, срамота!“</p> <pb n="141" /> <p>„Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с |
нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, |
оћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да |
ва своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господин |
о ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш |
ро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ј |
p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима пр |
, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам |
од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје ње |
а нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам |
p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{ |
, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути мислио — продужи Петар после дугог ћу |
сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био за |
сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мен |
љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме |
мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није иско |
врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она пович |
ћи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себ |
осподине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема зап |
код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створ |
гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше |
отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дет |
их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра поги |
уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увр |
својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окр |
онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног ко |
ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где леж |
р је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у |
од прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо |
дважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила с |
гу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Ла |
, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сор |
ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, а |
штеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако |
али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме би |
о ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ниткову осветити!”</p> <p>„Осветити? |
ма морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих м |
Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да пош |
тао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању ка |
е већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ј |
он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се с |
у у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јун |
S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај сана |
.“</p> <p>Стражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати |
тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се |
а је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.< |
вори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му мож |
вет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја н |
</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p |
еби набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити |
ознају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p> |
Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаља |
свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу смрт |
песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведр |
акривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и |
у молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он |
н под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив и |
је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад |
те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици |
жно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за ов |
се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био шт |
на.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изник |
} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може |
почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> <div type="chapte |
"108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наиша |
ванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што |
и провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђ |
„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежн |
„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа н |
моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, |
е срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја |
>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би |
и је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер |
еци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његов |
што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љу |
А</head> <quote> <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је срп |
ко добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јар |
у.</p> <pb n="78" /> <p>Нова туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо има |
ли освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> <div |
а наследство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу см |
„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, са |
до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Мла |
а.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} С |
} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе |
ну, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им |
акаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора за |
лог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупа |
ша православна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог д |
иповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив би |
стојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви |
На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљ |
ризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одв |
вла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плак |
ле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаг |
ји имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан посла |
не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</ |
гословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у сел |
и очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дев |
и очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна |
ј сиротној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — |
м.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да т |
у.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још ј |
иповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то |
би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном |
гли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима привезали, онда се кренуше.</p> |
мињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачв |
бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ће |
вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под варме |
у шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњ |
рне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше |
господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други за |
без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне |
ди — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом б |
од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} О |
е спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прош |
поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити д |
одност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер с |
пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погл |
у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, в |
кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје ј |
ути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у поче |
казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, |
Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p |
кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске н |
ушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претварати; самртник не лаже; његове су речи ис |
че:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од |
је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости н |
е за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш |
} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих д |
ако ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како |
не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се п |
ни су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њи |
ђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи |
оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ д |
сти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стаја |
е обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса д |
га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео |
вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, |
л’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је |
мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин посл |
г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти доте |
е икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на |
, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па |
ан, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је к |
је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђен |
ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај за |
човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стевано |
Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо један <pb n=" |
е сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи столици: „Мир, |
ао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да н |
се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама д |
ве то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне попл |
који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Х |
ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно |
свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ пр |
сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче о |
о кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Та |
? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана |
и своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој |
лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће |
лиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха п |
крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему кра |
ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћ |
ује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; |
животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milest |
а <pb n="202" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у с |
родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше с |
пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није |
, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић |
од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас |
м брковима, стаде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове г |
и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се м |
ве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило. |
, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Vad Rácz?</fo |
це, на лицу моме цветаху руже младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило беј |
и, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Г |
оји се млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са ш |
<p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше |
тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p |
то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакши |
ца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један друг |
шавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај м |
е све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина |
чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, кој |
била; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си |
ајвише полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, |
ије дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас |
одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се |
тискајући руку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај |
иванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна |
витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на |
у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока |
одне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се н |
еш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и |
идела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њ |
ти.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p |
ЊЕНО СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи |
ловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p |
ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — ж |
и, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви с |
га, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато м |
је ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни је |
ихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су |
бље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда могао утишати народ заповедивши момц |
и говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, |
’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само |
кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; мо |
било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи |
прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> < |
он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимис |
>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с |
ерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, кој |
што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та |
ђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> < |
И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Реч |
ио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип |
И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удов |
свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити т |
е добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји је |
а доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од неб |
који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p> |
хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мо |
рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Млад |
опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p |
на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био |
дог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, |
о у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са |
шао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут в |
простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, |
шати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи |
и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу н |
11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ |
т народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и хра |
бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим нег |
и рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, |
стиђен од пријатељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали |
састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири мој |
нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је |
е.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео жи |
судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кош |
ко он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправ |
јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе |
целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, кр |
ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у |
а шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за соб |
е би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем ме |
мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно |
да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то |
би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у с |
убок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је с |
ма?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{ |
мена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S |
дао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„ |
је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлиш |
олним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је |
оје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов |
слуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добр |
миловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори в |
и се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али |
о?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С |
воју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И |
Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, |
ву и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџа |
ло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу бра |
у маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у т |
већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а |
ше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, б |
уд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши свој |
е мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећ |
} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер |
ните!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећни |
S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски јез |
ила, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш |
знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али |
е отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога |
Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе вра |
иљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже прогов |
ледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ру |
стили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — т |
ти и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпо |
<pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред |
д сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су св |
Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у св |
се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога не |
исмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јо |
p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат |
ас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n=" |
и кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботич |
> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за |
рише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећни |
је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говори |
е умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кук |
се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из нај |
на моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе |
н.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања прого |
амо Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господин |
мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје ни |
е волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и |
, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код св |
једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у |
ражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити |
воме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећем |
>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још к |
оземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицо |
полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају у |
од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало |
— Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако |
ће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, |
пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде |
чи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији сво |
никог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуриши |
а.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта |
а, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Мл |
јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичу |
о где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим чове |
вођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у п |
аден хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви |
{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се сте |
му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У |
ти и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом |
хвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, госп |
бадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје под |
брати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Мла |
боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија См |
хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако б |
штао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p> |
земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бо |
дити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам вид |
p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, |
вана регалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мирис |
се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили проста |
> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи |
укавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан по |
уги дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Он |
мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он |
дне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и |
ар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици |
ном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју |
о је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах |
оје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Бо |
гинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на ње |
не у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Па |
енама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па |
теван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не |
је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу |
>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} |
а нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би с |
питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које |
е име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} П |
у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара |
олубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и слав |
и по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђ |
за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу б |
је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго с |
ј оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; |
још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја |
шинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и |
р бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако л |
доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат слом |
доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје ср |
дена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к с |
ебало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која |
слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни зве |
ожете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато с |
и нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи |
<p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p |
<p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... |
није послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најб |
рчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њ |
е готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је би |
страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти ј |
емље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним швајцарским простијим собама |
а, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута о |
и, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара |
> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, |
ао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спас |
је стране уза зид широка постеља, која је са свију страна покривена плаветним завесама, као ка |
“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пр |
била она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те |
ту, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жи |
С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу |
вославно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена |
ушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од с |
н јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је с |
земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — пр |
Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} |
и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, о |
ку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после св |
о идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни |
ладеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена н |
овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку с |
у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" / |
е у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“< |
е други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столи |
ку потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно |
<p>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом |
овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у |
а после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <milestone unit="subS |
тер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{ |
или.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити |
оглед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни |
/p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала |
рао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико ниј |
} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се т |
н ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави в |
овори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, |
о ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и с |
а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје лице д |
е на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он |
из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без св |
и другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, постојанству и јогунству шт |
и гине за српском народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ћ |
<p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао |
<l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српск |
Међу највећим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео |
и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type= |
ла, до мога кревета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Ка |
свиленог предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а |
траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражење, та бр |
њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смр |
голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; ли |
м златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> |
мбра после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Мла |
а него само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим |
<pb n="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплаку |
А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Ива |
д сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душ |
мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{ |
S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, који не гледају на то где |
— запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа го |
до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку |
њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и м |
ти у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло |
чите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесн |
омињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега |
анкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање |
аху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на об |
томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води |
а се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који с |
а коња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је |
бом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне |
>После се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, |
прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаш |
м гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац в |
а, страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се уч |
н ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и не |
у.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по којима се класови талас |
да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и д |
укавна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема |
и.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудним, пријате |
састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туг |
писани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</ |
је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаш |
ла и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за своју лакомисленост.{S} Међу најве |
је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му с |
’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки |
шљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детет |
ом, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p |
им швајцарским простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Да |
на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у њ |
/p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене |
и хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под сво |
есела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је |
са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она |
p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред икон |
оме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, сп |
Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже |
т? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце |
коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али |
говала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох |
енску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину |
век.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче: |
е и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љу |
јим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негу |
укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један ма |
оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода моја мати; — господин Павле је њу на |
— У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она |
у жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже |
богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови |
овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће С |
ји млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није н |
задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов и |
а.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светл |
ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бе |
вих речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљ |
с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ствари писао у својима иконама; човеку се ст |
и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.< |
е, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{ |
сав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа |
авати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p |
би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда јо |
еде у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде припр |
ј удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме |
које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.< |
уто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — |
он, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у наш |
а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“ |
ладене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа |
а живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је |
<p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколик |
травом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштеће |
зору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он |
епао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је б |
ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што т |
<p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а |
сле мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам |
ем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својо |
Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће |
ма и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју гла |
{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са с |
пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губили |
д куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те ре |
онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, |
на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која до |
е окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, није |
, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра |
и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа |
лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна |
ботичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} |
една млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била с |
аса.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> < |
аши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од он |
tone unit="subSection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у м |
е с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шал |
е покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се |
ем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за др |
и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслоге и |
ова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имен |
царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, вера |
и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се о |
то за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо ј |
тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, |
адима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постал |
стали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са |
кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким говораше њ |
у је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Пет |
> <p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а ње |
мњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ < |
у!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на к |
полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: |
ом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти |
несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрн |
авна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да м |
е к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без кр |
p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ |
оринти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити |
и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била ј |
длагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу б |
зе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилиш |
круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> <p>Један између њих |
Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" |
ан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густ |
брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да |
/p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му |
и су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јад |
р је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она |
дело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв |
ан говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио то |
беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, ко |
<p>„Те каково! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена била, |
погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, |
ко је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, п |
о преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој и |
непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и пр |
те господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу м |
еде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад |
е у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и |
ао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на ж |
го моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се п |
и сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи њ |
А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је о |
добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голу |
vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беш |
битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слобо |
p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници |
говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао је |
на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби |
ене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љуб |
е сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казуј |
лад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче |
он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с пл |
развило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше н |
зрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свет |
—</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата. |
адној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} |
о беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, која ј |
удио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, |
евито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, |
једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је |
причешћивао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у |
го оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срц |
/> <p>Нова туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајк |
у, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозо |
вукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, не |
и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу |
ка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis< |
ше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учин |
ца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме |
једним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом |
вањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у |
и и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и д |
е, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву дру |
си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од стр |
мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не |
терали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврс |
т живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који ј |
а нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо н |
бави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она ј |
стом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазила, један се заглед |
лаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту б |
нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — |
</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не |
тнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој |
толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то в |
се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, |
ане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби и |
/p> <p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири св |
их очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваки |
ао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сла |
казао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од |
и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На |
аже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је ти |
у?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао |
нај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пун |
први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне пр |
их алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранц |
ловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не пад |
х ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а |
лне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који |
<p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје пл |
а Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопак |
својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са стра |
p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, гд |
то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, |
м младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мо |
рно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p |
ли, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио |
одине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запи |
и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред |
ђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу. |
н њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном с |
е, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p |
и; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на у |
и... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој споми |
. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свог |
ле се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну |
могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов |
тог праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном |
а сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово |
ошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреб |
ила је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се |
у је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она пра |
жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овак |
а стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, |
исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, |
нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, ча |
н пред собом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је |
амо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још он |
е до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго так |
>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може наз |
оваху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни б |
видела само једна половина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни нај |
ози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно |
гова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је |
, трептаху његове сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на |
/> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново уз |
имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па п |
међу тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је |
дне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио |
„Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и по |
као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао |
сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном |
, — придода моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад о |
д кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прост |
му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и прим |
но примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно при |
обро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој |
није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако |
несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети, |
вио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — |
{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је уч |
примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догоди |
S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, |
г вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта |
ло.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у н |
вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела |
цао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим |
а као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после |
с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док |
22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мр |
ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе |
, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора би |
“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песни |
ох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме жив |
валио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја мо |
свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до |
се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви јед |
могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем збо |
којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвниц |
<pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стра |
године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; |
дети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично |
оји Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли шт |
о од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му |
, мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у ста |
че онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама |
ликим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало |
дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мо |
вати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је |
ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што |
очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хо |
з сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху т |
о што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ |
клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срц |
о смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, |
Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Вој |
а — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Срема |
и један млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене |
ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p |
ина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, ко |
овао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што н |
ин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па |
се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са свију стра |
ледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туро |
лати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси нич |
ико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им |
је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан |
а на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, |
се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога |
да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са свој |
жника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ про |
је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 |
лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се |
" /> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да |
питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> |
м ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом |
учен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком б |
, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допира |
сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене м |
и Иван после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не ве |
ред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружи |
е крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, к |
после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим |
шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и ју |
д јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са госпо |
и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — |
д својих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Нем |
чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље н |
Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од |
е она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни поз |
ико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо м |
иска помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гво |
и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше |
у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим је |
јица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг |
p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазил |
уста магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег де |
ђу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је м |
део колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руменило |
S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се |
погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи |
убе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањи |
е на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу н |
p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и ч |
„Право, брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачван |
p> <p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вин |
а ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким и ум |
а изиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне св |
протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар |
рбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и |
="87" /> <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером био до |
о, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он |
пловно, налазио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас изр |
је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се |
пролазио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, п |
о кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За |
а подигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред |
Песма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од п |
бећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, |
, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица м |
— проговори после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео ос |
Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је има |
стити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као |
дркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут за |
е, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога бр |
ако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђ |
, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не |
— одговори овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево |
нике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> < |
ти; после се поведе неки разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку |
ене, погледи кућу, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p |
стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ва |
> <p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, |
осле устану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> |
руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њ |
сваком изобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме наше |
<p>„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{ |
а.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга бе |
е се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској |
подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, кој |
други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је |
мену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесније себи |
к, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p |
угог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у с |
а, кад се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у |
говорила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало |
ного пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћ |
и се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега |
ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у та |
рловачке околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, по |
тионицу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена р |
самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г |
што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове |
са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а с |
да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да п |
јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато |
завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, |
одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песм |
јих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за |
ило гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго би |
вао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не зн |
он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она |
ад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски |
бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина |
аје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је чов |
; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало по |
јкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ов |
своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ј |
тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих |
е и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одве |
е знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану ч |
ко нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одла |
ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, |
о би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми р |
племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене |
ма суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си |
м би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду. |
једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb |
ном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ва |
е тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Д |
дрекох се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало |
. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој |
се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочу |
>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој |
тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна .. |
е беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су т |
је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којим |
и кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ ж |
ш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је |
опали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио мо |
езала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер |
<p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викн |
е она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} М |
драговољно, последња његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега |
</foreign> </l> </quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које путује па споми |
ијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало |
о ме никад љубавно није погледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p |
и теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја б |
си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко узд |
ало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„ |
.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху у |
падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је ца |
у вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом |
и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено |
вајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умр |
о дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{ |
злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам |
е нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} |
б био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштрокон |
и кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу уш |
срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја |
с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али |
м подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао нам М |
оказуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бо |
подине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изв |
а ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брат |
па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> < |
Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> |
и коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих к |
е даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му |
ин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Ск |
учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опро |
стивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, |
тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изе |
подине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> |
врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П |
кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљ |
е Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... |
а приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса м |
е.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге |
<p>После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су |
<p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шетали |
та се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p |
оге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека од |
је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се погле |
овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе |
<p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен поглед |
ео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом ту |
ина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што |
адом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и |
примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толик |
/> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена |
одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овд |
Граничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам воје |
ко тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био |
{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је с |
ими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено мес |
одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче: |
опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још с |
поглед постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема чо |
не свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању |
разговарала устане са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> < |
адену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> |
>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је п |
анин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати. |
Други становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи |
е.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му |
ли за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спав |
неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срц |
е, који познају карловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не |
ост и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од |
</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишче |
ворио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p |
а; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџи |
оме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, к |
с је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, |
се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у о |
Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одби |
једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, к |
: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците та |
ђе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из |
своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p> |
смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, прода |
кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих |
ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по |
ица је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш |
<p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам г |
у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ус |
ије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена бу |
ац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — |
ма, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је го |
дини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта у |
свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час |
<p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једн |
тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећ |
на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку |
сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући |
сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему |
“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb n="189" |
вих речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла |
та <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и |
оћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : |
повест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> |
своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је себи |
ли боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мисли |
ј плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем вла |
т сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која ј |
себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} |
е наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци. |
хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко |
буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботиц |
еку, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили |
о у срце страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је сви |
им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за се |
ше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај друг |
ам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оста |
ро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за под |
ћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И |
цу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који гово |
посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, |
о оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на пато |
сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њег |
не убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја |
само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p> |
оме мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ вик |
три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четв |
о проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, в |
у, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они |
те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад са |
p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло |
После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете |
своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p |
ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет? |
ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право |
ање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из к |
де их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — вес |
га брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се с |
амници бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а њег |
<head>XII.{S} ИСПОВЕСТ</head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху |
се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и п |
белим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био |
обро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ от |
cz, hazaáruló</foreign>.“</p> <p>Младен је стајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лиц |
ина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу |
е, правиш ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Ив |
е господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„А |
>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође |
гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа |
.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су с |
во друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му ов |
разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је |
ин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га глед |
, лице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то беј |
Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где з |
а каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у |
лико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије |
очила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га за |
аметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више ниј |
а рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n= |
— он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не |
оју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђ |
„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је |
о, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} О |
е било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“ |
у жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што на |
обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n |
тао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </ |
; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинит |
адости, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано |
говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алма |
дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кука |
, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не зн |
, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме |
<p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је г |
<p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он так |
ли мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био |
цу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пру |
на он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше |
{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао |
рушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> |
, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p> |
а.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе свој |
p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени до |
и његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати с |
S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер |
ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не |
/p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе свој |
па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па |
чи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене |
га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена ду |
да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се |
н бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да |
и шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин |
ив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p> |
хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толик |
"192" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ < |
е као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста |
ећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, |
ољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио |
им ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се нала |
Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си |
— уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и та |
ог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас доб |
весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност |
му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој |
ка колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на д |
позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му з |
реће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али |
„Шта наопако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвез |
у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је код |
уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштен |
ђу његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младено |
е тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао |
вом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се |
аста удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све оби |
и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: ње |
изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не |
ни.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p |
ло село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирот |
о и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али |
је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звижду |
ући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их |
аше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војни |
њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски сереж |
, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и |
и нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p |
осле је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице. |
оје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припознаје колико је примио, а н |
е имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђако |
ет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видет |
foreign>“ један морски лађар приповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који ј |
војим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и |
написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; ко |
гу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе вра |
а види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, |
p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је г |
а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и |
ази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо |
е.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разговор пове |
као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на |
јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао м |
еше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена б |
е тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима |
је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне |
/p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је |
е одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су ц |
на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајиш |
бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа чет |
рене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом. |
скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело |
; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она |
ла, <pb n="30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ св |
ими нашег посла, <pb n="30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до др |
од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог ч |
ћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„К |
вима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега |
де за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где п |
њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, весе |
ртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, ск |
"196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, кој |
упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати де |
среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Vad Rác |
божавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <p |
омислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са соб |
озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео |
„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отп |
уји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова игр |
златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране |
ила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Слов |
сле ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Ив |
жини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе јед |
на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у |
муж показујући руком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га в |
е казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо ли |
тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим ба |
лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут по |
же, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ови |
лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и |
ате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је |
ажару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја |
јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећа |
и по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, |
ловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави |
робу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где не |
д својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>О |
о заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим |
о ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</ |
о своју невољу као паметан човек; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му |
</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега г |
.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако д |
ругог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше |
оћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чин |
лу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљ |
ама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст н |
о којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, |
златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, к |
ће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа |
, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју |
ај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и но |
д кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је ко |
оја је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су њег |
другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се |
глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и тр |
ведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки |
ка.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју |
стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и на |
е чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако прав |
а и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љуб |
онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до њих допи |
је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је та |
и да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке б |
свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда |
онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта |
како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„ |
милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога |
нош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</ |
ове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је |
је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост. |
нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам кој |
ио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа |
г је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв |
Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку |
нати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу сво |
S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу свом |
м повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухв |
ши, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далек |
и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га нап |
ео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је так |
у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће т |
рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за н |
том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фал |
се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад |
ија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје |
по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору |
ме мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ру |
, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види |
био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, к |
даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та пе |
<p>Моје лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа |
бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу |
, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их ј |
ов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> < |
се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таки |
да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаме |
приповеди том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне |
одужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се уп |
Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом о |
а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, |
мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће |
о да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — р |
е ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се |
дна кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“< |
то више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер к |
вија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он |
ране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена план |
ет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме д |
оје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем |
ужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не мого |
томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде |
ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш |
је могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учи |
уди.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку так |
ти.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али |
једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама |
о себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли |
он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао |
а, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, |
а ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житниц |
’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја са |
да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за |
намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника |
нио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мој |
вор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу |
аше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Ба |
ан није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време |
т која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се |
и на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља |
и није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао |
к дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро |
дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она |
оја се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од |
се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина. |
ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се вели |
кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу сва |
а.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли |
<p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, ал |
ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и |
Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи з |
пит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а |
е тим, што простак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако |
ах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који |
<p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико други не |
родну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако |
што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</ |
код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био он |
} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муко |
брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да |
даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви |
ји на коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас о |
дан <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и |
а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, пре |
езгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке |
г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> |
и да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од сво |
м: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.</p> < |
n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши |
и.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама |
и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је |
Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно умотано и расплак |
ом њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше б |
тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, |
quote> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло |
</p> <p>Младен после Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касн |
ти почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опо |
мером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико пост |
таџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, |
ога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Пре |
метнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ |
{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог с |
боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, |
с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви ш |
ана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милине; он |
на, на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рук |
ше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шест |
створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, прост |
и опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу мора |
ребе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је н |
мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта узд |
оса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи |
сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му ј |
р је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер |
их је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у д |
одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, уку |
ла, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка им |
е?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„К |
о доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љуб |
или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p> |
..“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила свој |
о лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја |
о ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему |
ад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S |
и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја |
да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г |
стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали |
сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се |
ом оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју ж |
творио — изузимајући свет политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њи |
м Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми см |
у и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега ск |
ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и |
рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио |
те; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је тол |
="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао тол |
својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> |
страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко |
удно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте он |
ad>XX.{S} СВРШЕТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и в |
ам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и |
децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још |
која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер с |
подина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца |
туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко ти |
а С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p |
ћавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; |
ми, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} |
„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, рец |
нуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога п |
о што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном |
о а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> <pb n="165" /> <p>„Те каково! — |
кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је дупко |
топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила |
<p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.< |
оследње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши му све простаково имање.</p |
ламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала |
?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила к |
амо не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој г |
ио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто пострадао; ови су много криви |
о с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док |
у се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. .. |
м мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, д |
а игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије за |
пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе не |
ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као |
тињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично. |
сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, то |
а радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то |
„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава јој с |
сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — |
молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси |
да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи п |
Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> |
о брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и с |
и, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну д |
ницом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме с |
отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма ду |
воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрсти |
а, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као ш |
е чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи |
ећ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пу |
ј се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загу |
ст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> < |
бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља |
> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово |
ко Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два ж |
а, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња |
то вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја |
тру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шак |
лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још сам |
њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к |
и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плака |
мукну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које ав |
ладен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ј |
ари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, |
в и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није и |
} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ов |
ше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p> |
м наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са сво |
па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе |
хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ов |
ћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лацик |
ао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих је |
ебом, од мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи |
орђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до в |
остио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитељ |
а је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научил |
тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа |
>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, |
а му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојк |
аког истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дрк |
<p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да |
ју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p |
надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, к |
ије, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p>Председн |
о честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели бил |
зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говор |
то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку |
већа, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наше народне песме |
тегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до |
!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, к |
.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут как |
ко море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре |
облачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима ку |
јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо |
{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да |
дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је д |
љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би ш |
о вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из к |
ј кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајн |
о и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се и |
не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си |
л’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову н |
орала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на |
да оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти |
, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви |
дговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га |
осила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати у |
сказати необично чуство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало не |
заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз |
та се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу. |
, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и |
„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и |
pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако оду |
и четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.< |
господине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хиронде |
у нико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нага |
и ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, |
са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бог |
ла себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну немачку песму која се овако поч |
не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке |
>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту |
свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, |
ући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она |
мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам |
ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна по |
p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке |
и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје |
лушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд |
је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити |
е смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сва |
је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год он |
је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, |
, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да |
ла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, |
је се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар |
еним човеком.“</p> <p>Хартија она, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателство у најстр |
мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској г |
и и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <mil |
ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кљу |
пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело него б |
год могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мо |
моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа б |
ју у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла |
, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запит |
не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то в |
Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све с |
за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју |
Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе м |
дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то св |
ја плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипут |
е могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди |
вота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био |
ј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„В |
гута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку песму, |
леда око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приг |
и момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па |
Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; |
да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје |
мљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> |
пељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџ |
е грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаш |
па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видет |
је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се |
: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео |
г стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> |
ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за |
нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамач |
ма веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на ње |
трашно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, од |
н, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо |
Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио |
било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак ј |
ивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред |
истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала |
муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоћ |
И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака клета.</ |
ло да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас |
говом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању наш |
ајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крс |
а брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не |
осе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне |
Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S |
е била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене |
ника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушен |
м на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни |
но Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смилов |
лопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, доб |
жалосним погледом промери онога који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским глас |
образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{ |
е за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме д |
p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога г |
ћност, — будућност његове народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није има |
итеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{ |
{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини кр |
ли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад см |
му овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на |
новала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код на |
у му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова сви |
онзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог са |
лује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све ј |
лу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то је |
џбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала |
било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљ |
му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким усн |
џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст куп |
p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, |
срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не мо |
воме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, је |
воје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младе |
оје се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек од |
есма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо пев |
<p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голе |
руге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама |
е имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Срб |
радост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Ива |
ји ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то |
женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати |
рце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и |
не суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да о |
ју то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске ча |
ђу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом б |
ш и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим ва |
ику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске с |
рло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по пр |
ст, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после |
је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свем |
узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господин |
д сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад |
ба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за ко |
откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јо |
хватише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане т |
о месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, које |
ања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао ка |
невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> примеро |
а врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро |
, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио |
аваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се |
вао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њ |
уди претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепо |
лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и не |
би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакал |
> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам сва |
а на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стаја |
она, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мада |
покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању |
ростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни мла |
ш веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. |
земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Л |
ци.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га п |
>Сумрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; в |
говори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> < |
{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне |
и, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете о |
би потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на |
својом околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карлов |
чи му севнуше, после љутито проговори: „Је ли то послушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петр |
едник суда, опака људа, запита:</p> <p>„Је ли отмен?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони |
/p> <p>„Заповедајте господине.“</p> <p>„Је ли нама слободно пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> < |
драсном човеку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана |
и, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?.. |
дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује т |
је ова чорда поред наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <p |
{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му |
н седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> <p>После мало ћутања Ба |
регалија цигаре.“</p> <p>Стражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико |
говог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио од великог сватовског круга у |
сте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, један Рус, један Немац, један Шпањолац |
се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и дречећи и |
ересију, тај љуто греши; - један часак, један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро |
дан Енглез, један Талијанац, један Рус, један Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад |
е с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје. |
сно раме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, |
едан Талијанац, један Рус, један Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад висок човек б |
а бејаше један Енглез, један Талијанац, један Рус, један Немац, један Шпањолац, два Француза и |
ви на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тренутак, дете се може заборавити и |
о вама није једне речце проговорила.{S} Један пут после <pb n="179" /> онога дана, кад смо оно |
риметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа |
">Cafee of the great Britain</foreign>“ један морски лађар приповедао је другима:</p> <p>„Како |
још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички караван не п |
два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни |
био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бе |
ећма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним |
тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и |
<p>Једно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p |
е устравише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“</p> <pb |
угачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро |
у, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама м |
пи.</p> <p>Ружа извади из својих недара један мали златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан к |
у!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за |
l:lang="hu">Vad Rácz?</foreign>“ запита један из круга.</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Igen</fo |
кад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачв |
с гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„ |
ио по правди и истини.{S} Правије никад један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да |
веде моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мене судац — како смеш бедити пош |
још један часак — и на његова прса паде један човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p |
да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне д |
пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши то |
и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могл |
:lang="fr">fauteuil</foreign> — до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече |
о је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у својо |
да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћ |
здахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и тако |
писати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуљ |
иди шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, ал |
а, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега бил |
6" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која с |
p> <p>На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да м |
вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја ова |
и се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред сво |
лених завеса, које су постељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну |
S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у ј |
p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марк |
ном Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„ |
</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу |
рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак окрене се онима, који су у углу седели, и н |
умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, лепим в |
<p>„Право, право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастира |
есити?“</p> <p>„Овај јо полудео!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи |
n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ак |
Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро |
оја је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <p |
колима свега њих осморо, разговараху се један с другим француски, али по изражају и акценту мог |
љ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Вој |
младожења.“</p> <p>Млади људи погледаше један другог, странца облије црвенило до ушију.</p> <p> |
а и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада об |
> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, један Рус, један Немац, |
ркве носе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, који познају свет и људ |
трим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила г |
ону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас са |
о од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пратише |
у вечито пријатељство, јер они разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што |
н Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе |
селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и сре |
ка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину м |
ер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква ј |
} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p |
ст потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> < |
нала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како |
n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у св |
“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.< |
/p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; о |
своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У среди тога крста био је др |
рстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ружину слику.< |
ва песма; јер бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</p> < |
делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех би |
уше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су |
дан дан поштеније провео него други, ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад ниса |
собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други да |
а сам њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> < |
крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи прес |
нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; проклетници знали су како |
лике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео него други, ни један часак н |
<p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тронути били |
ом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака, заиште кључеве |
јаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па |
ија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби госп |
и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске та |
ња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са |
гу молила са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, |
где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.< |
уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, други батину, трећи право оружје; који је |
човека, који су се нашли међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Је |
свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима |
је право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на |
на у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незго |
ји је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, |
која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чира |
нај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туроб |
> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се сл |
ноша, сахранили, донесе нам једно писмо један <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од в |
припеци <pb n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог св |
</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски сережан — али ће лудо погинути; о |
бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="3 |
ула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овд |
ст и највећа <pb n="202" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако |
ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> |
уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> |
од противне стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомил |
заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек |
n="6" /> <p>Ту сеђаше он подуго тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло под |
.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устан |
> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за |
тимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди пог |
дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, |
шманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да б |
...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да |
p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу с |
радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непр |
лисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мал |
> отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, |
згрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај ша |
обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то вре |
то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалос |
> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах |
колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли |
ачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно |
“ — Наше тобџије опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака ога |
Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од к |
мо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две |
њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Она |
и прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне п |
е коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори му један Француз уљудно — причекајте само мало да се поодм |
.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једн |
га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану в |
сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</ |
ене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад |
е на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду н |
србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа на |
и; лице му сину, рашири своје руке, још један часак — и на његова прса паде један човек, ког он |
мали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је |
сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да |
гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима |
е задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> |
мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловањ |
ком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну немачку песму која се |
говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе разговор:</p> <p>„Требе господаре по мало! |
а беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке н |
ваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да |
ако је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који |
д је почео казивати своју патњу.</p> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад та |
адена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је |
чита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удар |
блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од сла |
оје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда могао утишати народ заповедивш |
без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p> |
отици простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између |
оје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а сад |
млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није ни с |
тара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, им |
имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се из |
а.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорила, г |
во је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички карава |
<p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека страва, |
од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово промислив |
слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду...{S} Е |
ст, — будућност његове народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; |
њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми |
ви, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођо |
ат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, |
амо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али св |
омен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </ |
воришту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са речима, које је једва кр |
е пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити о |
а.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу ч |
еда к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то беше |
о!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајц |
ти — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да пр |
до мога кревета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад о |
и мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже |
тране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљан |
д гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска кола, пред којима су летела три добра к |
задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господ |
ља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене |
е за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских |
ед гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна поштанска коња.</p> <pb n |
</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју |
ва л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи |
онио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је туробно било, — овај је ћ |
о између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним швајцарским |
среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког истог посла као и ограда, само шт |
век водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С |
дан пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина о лађу поребарке се уда |
е госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје ме |
не верујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув |
ачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} О |
па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" |
м налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и п |
сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ реч |
да су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Х |
Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, |
ак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино теч |
, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су |
предовати, која после 58 сати борећи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниште.</p> <p |
рог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка |
а остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на ње |
, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb n=" |
мља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде н |
ему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гри |
алишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за др |
аху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху да |
огодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и и |
многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} Један пут после <pb n="179" |
и ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен није веровао да |
а, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; путници осим себе и својих коња |
или, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српски, |
женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних н |
у завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе |
почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду |
а он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој |
рвој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="44" /> ср |
S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино по |
а чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаш |
ревучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз ко |
<p>У један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране, где |
сто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreign xml:lang="fr">fiacre</for |
ш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у ком |
Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: молим вас нека он |
цу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више |
му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на ово |
чинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком |
њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва к |
</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, им |
друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега |
браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и |
сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а друго шт |
ише у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, |
у плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше ле |
миљано, чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш и |
И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па с |
и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта уздишеш? — |
светно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брат |
као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а дру |
воласте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да други и не оп |
и. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, мн |
холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — |
а ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе против |
е крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p |
вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце |
остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја |
ачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. |
и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то н |
p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у |
крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо један <pb n="29" /> млад господин, и рече д |
биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло |
ио за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљу |
че; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На |
које побијена које заробљена била, нас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Н |
све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> ра |
зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као |
тражило је Младена у његовом обиталишту једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници |
„Фала ти, Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа |
ао сласти, које садашњост пружа.</p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих лепотица и мла |
ма је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мис |
љубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађаја један беше добро, р |
сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим |
, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје</l> < |
та ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама |
војој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћаше.</p> <p>Т |
и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и д |
шта не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбер |
се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало нем |
ц не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без |
и може.</p> <p>„После нам доведе другог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал |
/p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га о |
и, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треб |
анцуза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође |
превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали ни |
> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг и |
шани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја |
ве Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су се око њега у круг били скупи |
С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком |
рли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Хура |
ш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати |
ре. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвал |
запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} |
са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ноже |
бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били на |
горим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, т |
с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који није толико уморан као мој; вама и та |
ц; лепа заслуга; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски |
лио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети на улици, све се то прикрило под с |
е — Срби их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{ |
, који се са свирком пратише: није било једног поштеног лика међу њима, половина између њих так |
их коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај кар |
н је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах |
} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, |
д љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учин |
p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, |
p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.< |
нога друга безделства починио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само једа |
отица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше припр |
ажити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији дру |
и.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући н |
ого убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, |
ремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко вино |
идех где једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, |
иповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, нал |
ађи тешећи старијега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све је |
м, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, го |
.</p> <p>Идући управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} После погледи око себе, приђе к |
аше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на неко време, да буде код ње |
комшија, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо |
кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S |
> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви о |
</p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бран |
— то бејаше слутња.</p> <p>На спретном једном дивану од плаветног свиленог предива са белим ша |
н се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{ |
би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа |
неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после |
мину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе |
собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је насло |
ати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспед |
>После мало ћутања проговори:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештен |
бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Гранич |
убави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога свет |
би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше |
гли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се |
тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, |
јака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> |
месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину преселио, осветли лепо парк.{S} О |
, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити и моја |
ледајући око себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Тома |
<p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартиј |
ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ |
ладић се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене |
на.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали |
недара извади једну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као |
ме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељасту удовицу, а пре |
ванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, |
инио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије и |
тне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних нова |
дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су |
е хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један |
8" /> моме непрестано болујући нисам ни једну радост уживала, којом се деца сладе и због које п |
као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запам |
} После мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља |
елико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне |
ан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео |
вота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ј |
ма онако сам тумарао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а о |
обове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гро |
вати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Госп |
је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије |
уг оцепио од великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три |
ме Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јун |
не шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која се поносито уздизала међу др |
пријавио, овај место одговора пружи му једну дугуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа, задркће |
едио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљ |
е, преда своје путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, господине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти |
>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>А |
ојој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слу |
међу другима ситнима тичицама по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три |
—; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} |
исто и правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда ј |
е познати да то није њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један |
64" /> <p>Он са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим нар |
ити са свима матрозима њиховим матерњим језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо мо |
, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око |
и, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш о |
имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — продужи сама |
четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови бех |
ао у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави има |
, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као |
ко сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си на |
уд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> < |
сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим пл |
мрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ |
, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вре |
и да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненад |
двладати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад п |
да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је по |
о згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето |
атра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота |
о оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао к |
е то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, са |
тице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она |
са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, ба |
другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те пес |
и ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера |
а је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и са |
потукли самима кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасм |
е што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На с |
помените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се |
ино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда |
ку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су |
</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, м |
туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље сила |
отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки бр |
ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама |
војим смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога |
онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна с |
па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, нећ |
од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу |
ти.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене за |
А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас ниј |
."</p> <pb n="190" /> <p>Стражар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази |
честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји офиц |
„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а ј |
ило, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n |
ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више н |
да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти приче |
ем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта |
ледаше. „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаств |
има материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, јед |
о као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати |
ело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љу |
ј искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p |
ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикрив |
“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> |
ао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети |
огледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше |
ваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“ |
ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место одговора тек ману главом, па <pb n="8" /> |
себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе |
зујући страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, р |
ба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>Младен с |
је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се њих д |
е неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овд |
еници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n="123" /> то |
ачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Бо |
свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се д |
ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти |
адао одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој |
реко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у св |
вљали, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то н |
да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поотимали...“< |
ди јуначки, одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа нев |
<p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>После тога прође неколи |
ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и |
бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Ов |
му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си |
к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пр |
им увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„Посл |
Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S |
</p> <p>Путници могоше у колима остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, а |
о, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то? |
ласи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме ид |
а вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад |
ецу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и те |
а овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> |
удије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор м |
нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене |
и си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не нами |
х; седи на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер |
{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје господаре.</p> <p>„В |
се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мен |
види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од |
дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покрад |
p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени |
64" /> <p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да г |
вла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не с |
од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о м |
од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које није томе криво ш |
/p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> < |
S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихо |
воре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> |
и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви |
а што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.< |
ез свести лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него |
ну — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да |
ојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од |
ће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашл |
заше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше не |
ебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јес |
сти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио ле |
го морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју |
т и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи при |
/p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</ |
>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.< |
жанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас кој |
у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати о |
ража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> |
> <p>„После ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није дог |
огледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и стр |
пођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} |
тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејах |
ео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме нов |
ицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало |
оје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> < |
ругог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..." |
и пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> < |
да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После м |
> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Т |
носити сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у |
колена, мене увек штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и |
о, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме л |
ог цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових |
о си рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од |
" /> могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ |
че да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од |
иву срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не м |
" /> па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих |
е све наоколо окрену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помис |
их лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се |
жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Т |
’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи |
о своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало после узме у |
пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> |
. е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да |
ек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ј |
<p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилам |
лу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро оста |
о и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве пола |
у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је пл |
а сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељ |
..“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. |
<pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга з |
е знам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер кад се опоменем прошлости моје тако ме љуто срце бо |
погледа Ружу, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“ |
а не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мрт |
Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то |
оји не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се родила наша слава, од куд нам је |
ећ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја н |
ша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово |
оје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дрк |
жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као |
аопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи несрећниче!{S |
Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е |
а се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе пре |
и ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, |
сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — |
е оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па посл |
мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам |
p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши ста |
њу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно |
м донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па |
p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та |
S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети |
рс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и |
е?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не |
сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити пасји род: у главу треб |
.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили |
и ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа |
вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бо |
касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен обадвема својим рукам |
ма њему постала најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је за |
, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпео; али тв |
дство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио |
њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијан |
о,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени би |
, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити изд |
човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у с |
а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу ран |
ворио ти је он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S |
Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p |
тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је мој |
ао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{S} Али, несрећа ова ниј |
дарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њ |
е Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба |
ли нама слободно пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хава |
дити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја |
е то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мис |
, запита:</p> <p>„Је ли отмен?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони, два момка с оружјем |
ворио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у |
— док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек |
унаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> |
то сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са најв |
ати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову де |
ува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О |
им тишина настане; после опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са |
и и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоби |
о.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, к |
<p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог мл |
к поглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, |
човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати о |
Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо полудео!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало кундак |
зи.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна См |
<p>Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, |
а, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ва |
н је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар. |
асом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> |
томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења |
<p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранил |
пођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“</p> <p>Ру |
снага била у одважности, постојанству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја |
>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="44" / |
и са највећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи |
и нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао |
иди.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она |
шише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојо |
у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, |
ње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја в |
ј игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стесн |
ла.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у сво |
м, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин П |
ад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево траже |
гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу и |
смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је з |
срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote> < |
> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах по |
одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи |
</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам |
у раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народ |
х прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено |
чица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим игра |
одина, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гл |
рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, ни |
несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице свој |
на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава б |
ристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме ро |
гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се разведри, очи јој севну опет као негда, кад смо |
за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као кад је дете |
играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хт |
" /> <p>„Смиљано, чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, с |
уће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соб |
ладен — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном ком |
.“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <p |
а ме погледи, лице јој се разведри, очи јој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми не |
ну.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Пав |
> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна |
Павле себи за наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је |
је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} |
а је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем пов |
истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхра |
ао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје б |
ога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју |
p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у своји |
ости што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је |
мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше |
ици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси |
али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао ј |
ека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним |
сиротној породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чи |
приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре |
њен поглед постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нем |
ица!“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љуби |
се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју руку на њено чело, на коме је с |
овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником |
примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем от |
убљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у је |
јим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене |
, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. |
упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима привезали, онда се кренуше.< |
.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није |
песми; лице му сину, рашири своје руке, још један часак — и на његова прса паде један човек, ко |
и, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пи |
и:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И посл |
<p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца саста |
ну говорити:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на оном |
„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража мењати, и на мој |
/p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још оста |
онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S |
ила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мен |
ала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово |
Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштени |
е говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин за |
поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њ |
. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели |
тар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p |
ст, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначко |
на?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили |
да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад нем |
видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И |
премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара |
о што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{ |
стала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало ос |
} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигара; гледај како је црн и |
оду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после |
недеља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утеши |
е ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато |
— толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p |
ако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује! |
е беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи с |
и; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла |
еста, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> <p |
} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар |
ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље |
арамија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после то |
ајмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дуж |
углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момц |
икнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје с |
тар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју ј |
несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с по |
му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољ |
сеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песм |
их сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи |
и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, |
јима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници м |
мо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, кој |
та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца |
аком изобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем с |
га сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{ |
нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: н |
ше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после |
свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, к |
не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогу |
пком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на с |
p> <pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, к |
/p> <p>Странац се насмеје.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је м |
нути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где ј |
овог света.{S} Господине! — викне после још силније окренувши се к младом човеку — овако више н |
<p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије с |
, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао. |
године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано за мен |
ј кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим д |
е бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S |
један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џ |
!“ повикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је |
ни па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n=" |
радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да м |
, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кв |
бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} К |
> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко че |
е свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и д |
рпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, |
апалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раз |
ејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, им |
ша, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени нат |
ађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на о |
кај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи посл |
на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе |
брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог с |
ан проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брат |
расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јест |
} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; |
ишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, ко |
n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„О |
једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, |
са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, |
жине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није б |
днога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стра |
<p>„Фала ти, Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам обр |
та Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“</p> < |
ше џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ |
а долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од |
“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му |
ја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него |
</p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, пит |
мала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и са |
на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јан |
е на руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и |
ени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, по |
н за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство рад |
не може назвати својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било. |
ти.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков |
е није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичк |
и оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бакта |
етичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које човек има |
ме лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући |
ама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо н |
сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова опш |
ога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“ |
<p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који зна |
ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! |
ворећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам |
ешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред својим гоните |
сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће мо |
два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на |
ђи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав. |
а !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ов |
и један пе одговори ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а друго што је овај мла |
оритељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку п |
кће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часа |
дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те |
гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у там |
он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, п |
еху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n="123" /> то није та |
> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игра |
угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или нико |
во и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Бож |
е слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде к |
да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учин |
и не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, |
ему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год |
она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих љу |
иле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу |
ило и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у својој беза |
деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„ |
не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек се не м |
оже му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек се не може бор |
чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше |
} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван. |
зи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносн |
тку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit="subSec |
јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреме |
и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо |
ости, постојанству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било |
од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После оваког договора они су међу |
ка, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, |
ђем стражмештер њихов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Млад човек |
својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог |
међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падн |
С. Томашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а м |
</quote> <quote> <l>На муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote> <p>* * ма |
е у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али |
е па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p |
има њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима у |
еликој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече са свим пријатељски ономе, који га мало |
приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших старих.{S} После их учи чит |
l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p |
плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео ме |
самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихватише се своје праведне ствари, |
д се крв пролевала, онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Младен беше ув |
ли док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се |
камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> <pb n="165" /> <p>„Те каково! — пр |
ростака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у |
ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote> <quote |
уке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, |
же помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пе |
поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на |
то овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима су суботичке суд |
илом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила |
зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај ви |
њег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаш |
које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова мрамор |
, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје |
да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> < |
и дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби их пустише својим шанчевима до једног п |
е с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећ |
ла; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече наста |
У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био |
м га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после |
било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и пра |
ладика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, који сви |
нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са хран |
пском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет |
ред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али од |
војче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врл |
руга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу |
зе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n |
његова играчица.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита гос |
се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила с |
ле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имал |
о мере богат, позове једном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да с |
е чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат |
матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме ср |
е љубавника, — после онај усамљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један |
е са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“ |
кућом.{S} После погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на |
л’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети! |
муком течено.“</p> <p>После тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо н |
да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p |
ви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао јед |
ше много немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„У |
: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака, заиште |
.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“</p> <pb n="161" /> |
авије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p |
бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из св |
однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час |
свести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне о |
Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учини |
то се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ вик |
ре.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, немо |
да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад п |
ху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милу |
како прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село до |
помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Ср |
— викне после још силније окренувши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрви |
сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме |
дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на |
ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под |
жљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван с |
м пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељ |
/p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мен |
ати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим |
>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошар |
убави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је мил |
гло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је |
> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у л |
а!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb |
а, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> < |
ахуји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу с |
де на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла би |
м ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу |
лекне, одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог |
ао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{ |
уни своју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, госпо |
дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са су |
и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме |
лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене тала |
9" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он пр |
<p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мати!...</p> <q |
увати, <pb n="100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи п |
</l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l |
е бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је бесн |
е лице од српског народа ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са |
инску чету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју |
њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде |
све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете же |
разведри, очи јој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала |
ене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду пре |
собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у и |
ла у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва пр |
екао је стари сережан другим војницима, кад се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред |
није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које |
ан пут после <pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор |
— И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — |
лим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</ |
и лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам |
ласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај мали рубин који је у њему као укра |
коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Бог |
сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја |
та су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито н |
ожемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} |
повести.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, ох |
ође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ |
ве своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то при |
; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и гос |
че!{S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p> |
а главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ |
сао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја мор |
свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакон |
дигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и бе |
ни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p |
и, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не |
ојом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, |
раво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, |
до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јуначки, одва |
помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми |
ден, кога сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке |
ече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p |
роче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових ре |
сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опе |
рпски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају |
еј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>По |
обро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде об |
120" /> отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не да |
м — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„ |
>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад |
ркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и па |
оже имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> < |
умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли д |
е нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која су била о |
се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, |
p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био |
за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крсти |
ство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необичније осећање хо |
50 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала учин |
а је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода нем |
ла, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла би |
дан „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, |
и — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових |
ене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара из |
несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико в |
/p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су с |
<p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, |
ан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кру |
ровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте |
, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и |
де опет устати, пригњечи столици: „Мир, кад ти рекох; седи на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер |
{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад |
и!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло доб |
e> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> |
и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губ |
една рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и по |
а у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> <p>Један између |
<p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="1 |
p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочи |
се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје руке око ње |
„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми н |
е, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p> <pb n=" |
је није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с то |
ко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарче</title>,“ ч |
били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола |
ушу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати. |
не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у јед |
он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„ |
е:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> |
е одбијајући непријатеља од шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад |
а ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу |
p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке п |
анство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке |
омучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ |
јонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејур |
ас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко |
уги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као |
<p>„Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било |
н!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи |
неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојки |
асак нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најоп |
воје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>К |
Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш |
били су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било |
ер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам |
дежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх у |
о нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви |
асмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари |
те љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте |
ловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, |
, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је |
ј отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па оч |
снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогу |
>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје но |
„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо |
т, одело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла |
p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се диви |
ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ |
гова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу |
од њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зау |
мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкас |
и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пр |
мо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ј |
ивали јер ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, |
" /> <p>„Те каково! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена би |
<p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати паро |
te> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који |
е Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло |
ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е. |
ога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах м |
опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвес |
било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У друг |
Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта урад |
алио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он м |
p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.< |
теде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прс |
ве, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гробо |
тарац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео б |
кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, |
пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срц |
нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти |
о изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, ла |
м војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гн |
чували, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали |
да ће се они сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих |
е је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да ни |
бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга |
оклете господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гла |
уговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом |
од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, |
он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао ј |
ије било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се ба |
ели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби? |
ма, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb n="77" /> па онда н |
имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S} М |
е може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од |
ба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим н |
ени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А |
дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p |
састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо би |
, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је |
nit="subSection" /> <p>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре |
ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости |
чне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин |
драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад |
р видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" |
ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у соба |
толико шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па ј |
да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме |
наш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, |
ло било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од ч |
бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и |
овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио |
</l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l>Од кад с тобом се опрости’,</l> <l>Одрекох се све радости, |
лакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владиц |
људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n="123" /> то није тако тешко ишло као сад, а о |
стати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а о |
ри:</p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа вр |
о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам на |
приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену |
и кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљона |
{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али |
играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим |
веће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као |
fr">vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која |
удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту свој |
ивео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био к |
ућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два с |
>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски реч |
глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен рече |
вовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забаве |
е је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна |
до другог господина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком сиротану, који се у каку беду |
жи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цв |
.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} |
тисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео к |
онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од ње |
p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Пут |
изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити почн |
илно говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек пева |
мамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио |
да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја ради |
..{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори н |
огатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког к |
а се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њи |
истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} |
, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, |
ош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече к |
не, на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо |
другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мој |
лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сан |
ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се брани |
S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу |
скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама |
да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло ми |
Младене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што |
{S} Младен склопи своје руке, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено проговори:</p> < |
ивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од к |
ски с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој |
није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не к |
те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце |
а; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жест |
у: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и последње п |
тан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у мој |
је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум |
погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, |
у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слу |
/p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се на |
муза; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи |
се развило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и леп |
ом сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети |
о срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак |
јер кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али |
оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна |
ћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце |
презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме |
о, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро |
да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: к |
ако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога бр |
ну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем |
} СВРШЕТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</ |
; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — |
њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" |
беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Мла |
остиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и |
једно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, ко |
; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врат |
а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађ |
е, судио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све сврш |
пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p> |
ишта не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане |
" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, коју од свога дети |
кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за |
да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се ми |
пити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то н |
ните их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они |
је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда изг |
Смиљаном не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Мо |
утра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој |
ам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер кад се опоменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, |
добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шетал |
абуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру плови |
дркташе се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, кој |
а судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</ |
> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио |
ода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где |
ужи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш м |
пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још |
„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца састали, |
већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да |
uote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром. |
еник причешћивао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеник |
драго оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега |
на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, п |
а мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била |
"78" /> <p>Нова туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу |
јбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то учинише са две |
ужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи м |
лошћу, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и п |
па пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је д |
ко ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а о |
е срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да |
зе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из |
и, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег пријавио, овај место одговора пруж |
е одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао |
рзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је |
омашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде о |
био, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници пос |
Свирка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à |
и беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била |
а гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писм |
очинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у цел |
песму нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војн |
утроби материној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже |
ори једним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Б |
ла, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми |
изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; |
знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређо |
поуздано корачајући остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дуб |
оштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне |
ку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и воло |
абави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку |
мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву |
ем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сети |
, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од |
леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја |
а дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га |
десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин ко |
се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта |
ote> <l>„Сећаш ли се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> < |
и; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми |
му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, мој |
сле сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се осве |
ли да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да иде |
и љубави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, о |
ом истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазила, један се за |
не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога |
ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и сра |
и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и |
терњим језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, вета |
од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, презрително погледи о |
обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се |
проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити |
је се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим саветом и својом науком страдалнике и |
ина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога са |
кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} |
жете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је М |
и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубље |
ећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслушавши све |
љину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо насл |
ву књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе него рад |
и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и |
тања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно |
ти!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевље |
, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем |
лињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p> |
олити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уст |
слио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме |
.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја м |
римати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вар |
l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуна |
ту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски нар |
дне хартије нешто маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n= |
имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до |
Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица мест |
није погледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја |
то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и раз |
; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> |
је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће |
шутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њ |
лили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S |
скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> <p>Један између њих рече:</p> |
} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</ |
ости, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су |
ена распитивао. — Више пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу не |
ошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам так |
. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како |
се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке |
осле нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се ка |
сами поштени ћесарски војници са црним кајишима; ови се између себе разговараху о женама и дец |
м убојно оружје, преко рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у р |
лика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, која због з |
1" /> <p>„Али тај млади странац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се ниј |
атрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им тек сво |
е једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, |
мотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно гор |
ао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на робот |
и му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као |
моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> |
он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и |
ас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се о |
ше, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где бех |
II.{S} РАЊЕНО СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код то |
рце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али опет ко своје дете остави на |
ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули зво |
та рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја са |
н знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад с |
вачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p> |
p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе заже |
оносите реке јесу богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводств |
аше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда св |
ла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, |
било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од |
и у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, који су обично вечер |
трана покривена плаветним завесама, као каквим небом, од мало отвореније свиле него што је она |
исте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</p> <pb n="96" /> <p>Ружино лице, ко |
<p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и на |
оћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог |
стано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не |
ству има сваке природне красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} Око их се од милине не може да нагле |
би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој |
рилично дугог размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну хо |
на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било раз |
ком сну почиваше красно мушко чедо, као какво плавокосо анђеоче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се |
на родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p |
о добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који г |
га да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности кори |
ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb n="166" /> <p>После ових речи заце |
мрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се ра |
>Ми видесмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пив |
као Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чинише простаци, међу којима имађаше он |
им властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с |
лу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом |
рече уздишући најмлађи међу војницима — какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје по |
и своје руке, клекне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођо, пр |
а ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу б |
ом?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси |
та је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гом |
брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, |
а, — та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам |
ла, у целоме моме животу строго држала, како ме никад љубавно није погледала, мени је моје срце |
мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десно |
акав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она |
, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> <p>„Хавана регалија.“</p> |
прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце чо |
. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрет |
таљона одморних хонведа; мој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се по |
ор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад чов |
простаци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непр |
тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да |
</p> <p>Моје лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога |
може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало |
би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога |
ајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви |
и нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој о |
и крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју |
га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, |
p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли пр |
а мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рак |
ака момак дође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле би |
кове један,— продере се на мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је |
к, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако |
> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седел |
p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван проб |
уме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је до |
м свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име право |
аџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца ј |
p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb |
је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па |
Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов от |
послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он до |
му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разуме |
наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ |
штена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће |
ћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало |
д три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео |
уђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су |
е.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао |
и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.< |
но дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путн |
миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклон |
срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И д |
против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је с |
што може човек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да |
који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с |
мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један |
отац приповеди том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се |
им рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и ту |
ислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“</p> <p>После ових речи |
м могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући доша |
ви Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>Младен п |
никад ни помислити могао да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије |
вете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш |
p>„Продужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу |
и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јас |
е чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да з |
и са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срц |
тане са сажалителним погледом самца — и како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се р |
како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по ста |
га у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше |
е, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Припо |
и ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} |
арати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцар |
зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си пострадао — повикаше неколицина њих из круга — |
а понамештају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе |
} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, |
били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, н |
јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — |
срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио ш |
а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право |
и!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином |
нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за о |
ену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одма |
ром.</p> <p>Сваки себи може представити како се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће |
ош једна кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њи |
риповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском госпо |
ају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, |
не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме |
ји обвија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечно |
p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невес |
тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли |
кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>М |
е из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа |
ју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботичким тамницама, о |
уше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с |
ам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{S} Јад |
в се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</ |
биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихватише се своје |
јер се по целој вароши било разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па сва |
очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, т |
де могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао д |
ао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.< |
не стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена |
а га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски народ, в |
ик на миру прошао; проклетници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у ве |
— Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема ч |
<p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, с |
ге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја с |
продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не |
о си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом с |
и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — до |
ом прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејаст |
и и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме |
бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је |
:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута пев |
обу, господине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ |
ки лађар приповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул |
сне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратима?“</p> <p>„Младен.“</p> |
данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежн |
своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја са |
ити; они нису никоме скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати н |
ије догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му с |
н је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвезателству стоји написано 7000, а и Чиву |
цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, куме?“</p> <pb n="27" /> <p>„„Видите, децо ниј |
како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите |
ришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичући |
да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, |
ачко колено.“</p> <pb n="165" /> <p>„Те каково! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска кој |
јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима и |
он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} |
из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пре |
е ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чим |
ма придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао к |
реба што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне к |
свог друга.</p> <p>„Младене, правиш ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb n=" |
себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су |
ао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други |
а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“</p> |
рст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, крст се <p |
ети; ако не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не гов |
а био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у |
даше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни помислити могао да она |
ржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се |
о.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{ |
жи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше з |
мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два р |
Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На посл |
сапутника побудио — упути се по чистим каменим степенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро |
тима у највећој ватри тврдо стајаху као каменито стење одбијајући непријатеља од шанчева.{S} Ка |
томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ ре |
имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас ви |
не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа |
тељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а |
их речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„ |
е, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лул |
таклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице |
под пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, |
лану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за |
на беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долази |
смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камин |
ло зеленкастог праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно |
и сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После |
— Владика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових ре |
у зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у жив |
едоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве ски |
и војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као ш |
пријатељу ока <pb n="120" /> отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа |
се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“ |
ој соби где само оне затварају, који су кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас ов |
ацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Божје молећи |
ед иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она ј |
да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Па |
буће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је ј |
ове речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авл |
кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није с |
за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> |
ина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, |
товницима, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>О |
га скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам |
<p>„Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја са |
т која никог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни |
ју страна покривена плаветним завесама, као каквим небом, од мало отвореније свиле него што је |
међу другим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу ка |
, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разл |
да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих |
шчешљана била преко потиљка на рамена, као што свештеници православне источне цркве носе.</p> |
не.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога |
ова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској |
би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показал |
адно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не |
д којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и |
ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му |
ачке околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појети |
ужа ућути.{S} Младен склопи своје руке, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено прогов |
и сам прогута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немач |
’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је д |
угог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај усамље |
осле ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које м |
дну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку оба |
ртник не лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу |
не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад ист |
зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним с |
сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је о |
n="161" /> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је |
ти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе на |
повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — |
по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађ |
им што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</ |
о моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p |
у собу погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер |
“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окре |
цу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно поглед |
ешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе бе |
мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја |
, после њен поглед постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Д |
што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај сама |
слатком сну почиваше красно мушко чедо, као какво плавокосо анђеоче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа |
до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лет |
Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал |
своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд увери |
м седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<t |
су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> < |
адена подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама уск |
, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на |
quote> <p>Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру п |
о буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогач |
њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога и |
ате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем м |
у шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука |
х стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу |
ше не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p> |
сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад вид |
ком покаже врата од леве стране, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Мл |
а преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обично прости Бачвани, лице му је бил |
опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно |
нско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</ |
p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити... |
обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догод |
/p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је прет |
е не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме |
а треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> < |
е Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Ис |
што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Нем |
е и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни једа |
епрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: |
гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни помислити могао да |
?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нам |
већу параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и |
спомен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не уст |
ако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, т |
пска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према |
у се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српс |
опет једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена |
о оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порва |
колико сати умрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хвата |
и право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <p |
собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и по |
ватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је о |
опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа де |
згледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самрт |
до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему ув |
а на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се смео противити власти и ору |
ботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се |
ах пси умукну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у |
е њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ак |
диш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца |
зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма |
<p>Ну после прилично дугог размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, |
у, погледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушк |
те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> <pb n="72" /> <p>„Граничари |
ше, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не |
те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, зл |
која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је с |
који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Хура !{S |
челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоцено |
ох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар. |
за путовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време с |
љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Ср |
му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љуб |
аву сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на сво |
кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од ка |
иш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер |
>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа д |
село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, |
није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; п |
>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али т |
телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јеца |
јући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом по |
мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Заш |
еш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је в |
еши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се |
тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n |
аговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла |
ког путовања, пред путницима се подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из |
шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„ |
алази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет у комш |
због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народнос |
та.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву с |
оја на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, к |
самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је |
о воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му |
ављене, а срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија. |
литву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бо |
?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“< |
штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила |
баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је |
, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа |
p>Кочијаш ошине своје коње, коњи полете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе |
е сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, ко |
; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама ст |
омен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} М |
прошлости тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе. |
.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно |
е и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, |
богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; о |
у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе |
има, половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, кој |
атра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше |
стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор међу њима измерен, проесапљен, и з |
о ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у в |
аше њиве, по којима се класови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад с |
> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и |
ворила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подм |
>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, пон |
.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигн |
" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не |
ретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дра |
ину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она пост |
на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљено |
<p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу |
беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени к |
.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски |
мумлаху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужник |
Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заб |
и мамуза; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стра |
бука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког |
вица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти |
ога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb |
то су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар |
/p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бе |
p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за |
срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а т |
ди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем |
мати господина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мај |
урског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хте |
у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љу |
а ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад с |
ераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На пољ |
ч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“ |
ик, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, чо |
дак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, |
мокрој слами лежао је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепов |
је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој ви |
себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз |
скати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца |
та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ј |
после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме животу строго држала |
една војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њ |
> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и |
евској клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био |
ум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, преда |
ти једног коња, који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Нем |
в отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима у највећо |
} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, крст се <pb n="1 |
дође и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду |
о: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p |
ану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нис |
ебледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за |
з живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред |
ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био |
{S} ИСПОВЕСТ</head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љу |
ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и |
обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне. |
> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе ост |
т чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Мл |
била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Кад је у |
дан млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као д |
подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши б |
b n="102" /> <p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> < |
ило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе св |
па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трај |
; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспав |
шај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састај |
учио богословију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било |
ћи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не |
ивоту, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрест |
дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венч |
љам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од како смо се |
да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али |
Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздах |
S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо у |
оринти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу |
дола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не |
у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у зло |
, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако |
сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече: |
/> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лиц |
м с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и |
<pb n="123" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у |
наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна |
човек; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на н |
јој се развило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и |
p> <p>После погледа око себе сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" |
а с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је так |
а из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, |
ај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори с |
<p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ру |
ви заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и |
убавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и |
к као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао гов |
угодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, б |
>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шу |
gn>.“ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одј |
ице јој се разведри, очи јој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</ |
о је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци с |
тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Го |
p>И после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и п |
“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом |
опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше ку |
кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је код своје куће па радно као |
иљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опаз |
притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш в |
у, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Млад |
даком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју п |
адену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли |
крије обадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи св |
они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb n="166" /> <p>После ових речи |
о!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита И |
местима у највећој ватри тврдо стајаху као каменито стење одбијајући непријатеља од шанчева.{S |
еће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешк |
могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, која на |
лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхо |
га разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су |
ма својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај |
ла свачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> |
а, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та |
</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје ре |
и ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам |
синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш |
; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се |
ред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љ |
едној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошу |
шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кр |
здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о зе |
и , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и п |
ун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, ка |
телу странцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати |
другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху д |
од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је н |
ше и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Непријатељ |
трчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на је |
астадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо |
се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, |
ћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <p |
еби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на друг |
би развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, ко |
рој слами лежао је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове по |
ијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочес |
<p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те |
ан пут после дуге муке цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви |
аки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут б |
није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кол |
ујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дозн |
је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, природна његова доброта, п |
ти својом науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем к |
и, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се види у Ми |
је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у з |
не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, к |
још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} О |
олину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе |
ов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку таки је, као и сам |
<p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Ка |
једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На стр |
1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје |
самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је о |
каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чинише простаци |
еп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, ле |
овако морам замолити оне, који познају карловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Ка |
ка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се родила наша сла |
ило у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код ку |
ко време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година. |
поред које се пролази пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер |
трица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја |
ко су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом околином - Божја дивота.</p> <p>Је л |
гледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом околином - Божја дивота.< |
гледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој |
ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано |
едео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p> |
ко сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја с |
м оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} |
исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обал |
али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreign xml:lang="fr">fiacre</foreign> — и та |
оби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињ |
о.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војници с |
адоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пр |
и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се |
ејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде неисказано тежак, путовође морадоше |
„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А |
с на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи своје руке.</p> |
освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих бл |
>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себ |
е речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате л |
изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, ј |
и се по чистим каменим степенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слобод |
ринти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али |
једном угледном кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу |
с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху зна |
ато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“< |
ати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и нау |
плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути боло |
но.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па |
ивоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад |
<p>„Хау, хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога |
ретрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — п |
оји су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино |
ти и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под |
сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ |
по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb n="190" /> |
ме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђско |
да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу м |
че Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважи |
воју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њ |
арала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</p> <pb n="96" /> <p>Ружи |
резао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клипто |
тотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> < |
ладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и |
то, суботичка пијаца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, ко |
поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један ок |
оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња тамница.</p> |
убилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, пре |
о, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако с |
из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, звуча |
било погледати наше њиве, по којима се класови таласаше као златна коса на пуној глави плавога |
тво и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио ме |
ежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући прог |
су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у бе |
коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена поред своје постеље, скрсти своје руке |
лободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу. |
ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подиг |
рума све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десном руком к небу на пови |
и нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу |
е руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега друга в |
лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрс |
. . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бра |
било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости у |
Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете |
освестила, до мога кревета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Бог |
на.{S} Младен је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је н |
ден и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пу |
одигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се |
а да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше се, повукош |
из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пре |
пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, х |
а, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом показ |
ене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде |
вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после |
едно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Ј |
ов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а крас |
, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. — |
авио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи предавши отишао и више се кућ |
џарски официр с неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљ |
вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе не |
е на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо |
оји је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше и |
ној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало п |
о још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа |
nt> <div type="titlepage"> <p>10 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> |
речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту б |
После ових речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота |
и таког истог чудноватог младог човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> <milestone uni |
ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствен |
оме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу о |
е за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се у |
страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и |
дноватог младог човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> <milestone unit="subSection" / |
S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у сам |
их петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му с |
/p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја м |
па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна ш |
Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p> |
— како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p |
нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а |
моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да как |
ли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја |
— „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина? |
а, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод св |
тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Чове |
адио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> < |
Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове? |
ражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је о |
у собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао |
<p>Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и |
а се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У субот |
ам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој узд |
.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продат |
песму је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад ув |
о, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор туж |
жу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата |
ема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се с |
ола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се |
тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S |
Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме п |
Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје |
огаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да |
хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих метнуше |
јо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> |
место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она |
имају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у С |
ан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу |
волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да |
о.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у |
оји кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погле |
Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жало |
него ма каква строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; |
бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети. |
је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам |
вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала т |
ени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на глави |
> <p>Младен видевши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклон |
поклонивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби |
оји је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, ко |
ак — и на његова прса паде један човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек та |
е поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један трену |
анош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком |
с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако по |
жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, |
, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, под |
аџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и |
ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње о |
<p>После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај и |
називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодил |
сам се тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — |
черати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к ње |
м састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је |
, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким говора |
ала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и |
амину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p |
“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; |
брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта |
е стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узи |
ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да |
ло застиђен од пријатељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и ос |
акрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говор |
Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умир |
очима поштеног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имену можемо називати, кад се већ и сам каз |
чно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој пивари виде |
е и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жен |
један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута ум |
ога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> < |
ту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам |
е зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бра |
да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не |
напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи. |
онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред т |
’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стиск |
ти помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи |
ати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи |
каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи |
узе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} М |
уд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањива |
је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женс |
н контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госп |
е погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледа |
и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око с |
де?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цигаре.“</p> <p |
ита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам нико |
а, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S} Мени се чин |
> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> |
најцрња тамница.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео |
у твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето ви |
она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ |
је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> |
а?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо |
ије могао разабрати, срце његово остаде код Руже.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду |
ога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће с |
О СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </ |
<p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене жи |
>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдег |
воју невољу као паметан човек; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му ни |
ботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} К |
киња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, |
ко наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, н |
или шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред |
им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег пријавио, овај место одговора пружи му је |
жина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се од |
капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Пав |
а била, нас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако ни |
али секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за т |
pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за |
, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох је |
колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, но |
е мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То |
ети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устра |
у постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и |
Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па |
та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење |
што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи п |
аш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{ |
ше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђ |
ало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p |
оравим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме |
наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Ив |
.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам |
њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је |
/> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је |
p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то |
би то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала |
и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} |
талисати дуга, <pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као шт |
а душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће о |
да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нека ми очита молит |
добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то зна |
игне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„ |
свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изги |
ве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бив |
онама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да |
<p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове поч |
ге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике п |
више требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људи |
а и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним швајцарским простијим с |
Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више п |
власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без |
ма бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ћ |
!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж д |
м могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није |
ен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p> |
ало што се сва стакла нису поразбијала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече п |
већом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван |
треће је стране уза зид широка постеља, која је са свију страна покривена плаветним завесама, к |
сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била о |
тели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се зауста |
, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свештеник чи |
ешао са звиждукањем бедујинских танета, која му око ушију пролетаху.</p> <p>У оваким приликама |
гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После оваког договора они |
у и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, и |
њему била она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по во |
руги идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После |
ћ тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајц |
а свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости цр |
и ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> наме |
о, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женс |
од српског народа ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим ос |
тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани прати |
Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. То |
„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости |
ће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, као д |
<p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад |
ад видим човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључа |
вите вековечитим снегом покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па ск |
из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао јед |
шати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да |
е православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту от |
су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић |
тама, у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног није обишла; |
реме настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није пре |
ћ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претај |
<p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где |
ем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе |
нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — |
стање стаде радити а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се једнако са усколебаним мор |
S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо у свет међу стране људе. —</p> |
ден устаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађав |
простаци крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неб |
вих речи бризне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеб |
одина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла |
рн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте пр |
нити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и |
био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хле |
, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па пос |
путује па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не мо |
избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не м |
а било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он није ник |
а.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" |
гох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакри |
ек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мен |
на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако |
едо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанств |
После овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом |
ахне и највећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак |
сила на себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; прек |
, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — ка |
страхом покаже му једну господску кућу, која се поносито уздизала међу другим ситнима и простим |
амину у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n=" |
прозор, који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену кап |
, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — та |
ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, прове |
вет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле на кам |
сто ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са |
спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрш |
е тога одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочија |
човеку потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још д |
били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са м |
а зубима, после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и к |
.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом л |
стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друга така иста |
мо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се мно |
; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <milestone unit= |
ју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукав |
школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налаз |
тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени ви |
езделства починио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има |
намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ш |
кав поглед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа ниј |
ба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраус |
е наоколо окрену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помислим |
ио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби л |
владању никад се није променио; болест која никог од путника није поштедела, као да је знала д |
па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро изврш |
а и са пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут п |
т је певала сентименталну немачку песму која се овако почиње:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang |
тумарао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму ник |
е добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и ми |
едаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустиш |
самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два |
ости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> |
еше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, који |
престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прођ |
еца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола |
е ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не може прегледати, по којима се одрањују силн |
вести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било |
7" /> <p>Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и в |
једна стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Госпо |
хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати |
атима исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Ту |
ма тече, од црних <pb n="97" /> намера, које се против ње овде граде, под овим кровом, под који |
је се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покривале један нежан глас, а то беше г |
да он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може миловати; мој Милан |
едан нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркћ |
угачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху |
још у својим песмама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом др |
м, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <pb n="1 |
ло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху |
а из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ноже |
је својим друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви |
еше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном с |
и у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Н |
а настане; после опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем за |
нисам, јер у мојој утроби има створење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако |
{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, ко |
и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше св |
; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је и |
оби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и светлош |
од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и блед |
лака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, |
има?“</p> <pb n="96" /> <p>Ружино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове |
ада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наруж |
се обично даје, слушчету од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје путничке ства |
сец дана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе же |
Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, |
<p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народнос |
човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца бил |
“</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..." |
отац узајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију нап |
он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пружа.</p> <p>Једно после подне беше он |
к није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја почини |
>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и сад г |
у, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство које овај |
пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја ј |
ас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај |
руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога с |
господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све |
бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуг |
м хаљинама, на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена в |
ије било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, |
ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Бо |
</p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, мн |
му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су |
з С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштр |
p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја ва |
енчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има к |
трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, |
"151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, кој |
и; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопа |
ер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успо |
недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаш |
p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не мож |
о неколико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један пове |
а миловаху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше |
, тако ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло |
а, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело ви |
му се видела само једна половина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да н |
све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет б |
Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би л |
в био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни |
одужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена била, нас једно педесеторо |
епим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и д |
— Кад је цела наша војска које побијена које заробљена била, нас једно педесеторо нађосмо се ко |
есми је изражена туга младог поштарчета које путује па спомиње своју плавооку деву, која му је |
колима дрктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> < |
ост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако драго. — У |
доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре него што се у Карловце спусти, то б |
и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан н |
чне певати једну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве |
ло, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали |
мертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано з |
овима, трептаху његове сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам с |
ати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... а |
невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве н |
"103" /> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на но |
> <p>Путници у колима дрктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде |
ти; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве |
<p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује |
угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима |
„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, гос |
мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан |
е, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српско |
аше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам |
воје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p |
дном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху |
смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, бр |
невериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та разговор је в |
дети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103 |
Младен изусти, учине му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и м |
ио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љуб |
ма целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет ниј |
била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * |
другојачије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благос |
<quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботици, оне су обично дваде |
вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих мо |
, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улица |
и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p> |
> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соб |
поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и |
и других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегор |
људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше де |
њер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију. |
кругло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и понос |
су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи |
у сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису |
испред својих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — реч |
Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога св |
за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових |
душног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од је |
задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па |
пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здра |
да се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачва |
м заједно откидаше, тужним срцем онога, који заиста несрећан се чињаше.</p> <p>Младен подигне р |
а!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се |
е смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, свога ближњега и |
су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од на |
не ради себе него ради силнога народа, који се из целе околине овамо слегао био са својим жена |
пуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су |
але, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на ди |
ни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој |
издржи сватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је от |
један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателств |
и. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ни |
“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, |
о дирнуло у срце страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, д |
то више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простотом један из родољубиве, а |
робије и 50 батина као упорног човека, који се смео противити власти и оружје у кући држати, ш |
p> <p>И после ових речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра |
е се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опас |
/p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје |
да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам н |
ала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да |
и ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио |
што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може |
и човек; отпади се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му |
бејаше један од оних Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске |
у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p> |
<p>С оне стране Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" |
лађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, |
ира, боља је него парохија оним људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, веће |
не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> |
владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који мог |
<p>У томе један момак окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговори:</p> <p> |
узи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> |
нда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов |
ближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова |
бро извршивао своју дужност међу онима, који се могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану |
не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ј |
опао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити ко |
ад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама ре |
јући састао се са Француским војницима, који су међе чували, он се увек њима придруживао; а кад |
о.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„ |
е земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „ |
ена и склопљеним рукама молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга не |
48 године.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, кој |
ја се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко ч |
песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Србина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p |
ма и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је |
свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За о |
т толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали |
тењем, господо моја, узети једног коња, који није толико уморан као мој; вама и тако не требају |
таљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и |
к и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешк |
да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опр |
, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </ |
душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не мо |
као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњ |
се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она |
јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па |
отна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и |
не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи столици: „Мир, кад ти |
у двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов |
/p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изи |
здравље нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S |
г карарског мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он |
ека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, сн |
орио гледајући Сремце једног по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетк |
<p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где |
ам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руме |
рмеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.< |
, на којима Цигани пратише ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ п |
љивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које м |
то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војск |
ди странац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у највећој опасности.</p |
ели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>Посл |
оју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зац |
срну какве скитнице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене љ |
а моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном |
нуло, који не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ |
наче, — рече са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом т |
ере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више |
о.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају карловачку околину, нек је се опомену од В |
по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не на |
тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у |
а се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као |
у Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обрану српских народних права и на |
.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непри |
се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он би |
и жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши св |
{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђав |
дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је |
бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети |
а Српство, беху у српском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се бр |
ајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше. |
собу се скркља до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али сви скупоцено и богато, |
ј дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се у |
а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пратише: није било једног поштеног л |
Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народ |
собом понесе преко целе лађе; матрози, који на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупан |
криви, колико су криви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, ка |
реме, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморити.</p> |
и господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за др |
Младена разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском пристаништу |
вало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповеди как |
аше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху |
ори Младен — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њено |
о остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који |
естоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена ум |
сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прела |
а погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су о |
ного света бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p |
Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утуви |
па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи |
сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па јед |
е тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после ду |
ио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће ла |
а сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом л |
зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу учинио, б |
/p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслони |
> <p>„Право, брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Б |
на.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му с |
сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким |
>„Нека изиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подиг |
орио, да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен г |
кама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p |
и у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у |
<pb n="87" /> <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером б |
ма био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, |
у Хул пловно, налазио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> ста |
, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем ст |
њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар б |
ње као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> < |
речима подигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође |
и поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедат |
> <p>Песма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи |
те, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невин |
еше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књ |
ца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад |
е још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слоб |
е поглед сукоби са Младеновим погледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Д |
е јој, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играч |
ећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан |
ту? — проговори после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си см |
ема ти тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потруд |
ам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си м |
о.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи ј |
опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушен |
д, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један п |
е руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећно |
е у сваком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се |
<p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па |
стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим недрима носио; али прашак та |
а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после о |
је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје друг |
продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа д |
би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то |
и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и |
иља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb |
рате, — одговори овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин |
и сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.< |
тронути; после се поведе неки разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На посл |
е окрене, погледи кућу, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијал |
се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који |
га — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на |
војницима — какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, |
копча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца гор |
а:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад чо |
и четири сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдеко |
ити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани за царство небесно; она ће јамачно |
метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.< |
<p>После устану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори |
те.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано |
бу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла |
ради кад треба што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога |
ојих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране |
пекли на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после субо |
2" /> сваком изобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме |
</p> <p>„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо |
и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће беја |
и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи пружи хартију су |
ући руком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна за |
и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор вес |
а, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је њег |
Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа дру |
; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној бачван |
већој сиротињи, — мој отац? — мој отац, који се научио <pb n="12" /> сваком изобилству на овоме |
Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину п |
аден подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице |
ор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Прав |
киру, други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види ш |
се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род |
ајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је о |
} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме сви презр |
, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико лул |
аре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заист |
сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију земље и виноград |
е опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесније |
аву, па жалосним погледом промери онога који му је саветовао да пије, после му рече са свим нис |
аху.</p> <p>У оваким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p> |
имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да с |
ије из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем |
јевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, да |
а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p> </div> <div type="cha |
кога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га п |
за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p |
анин, и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу забо |
ивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у |
ри, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га од |
да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам з |
а ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Гос |
белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго тра |
у заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и |
горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На је |
ед нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После о |
ба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, |
човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</ |
смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — |
ог другог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Руж |
ло!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за пра |
љем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било |
мењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немилостивији него Петар приђе к Ружи |
отвара, кад се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвори |
во изговорила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа |
и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао. |
емо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, о |
једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце беј |
ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујм |
јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за |
упа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“ |
авити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дет |
p> <p>„Дакле нема човека на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ру |
а сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју с |
лога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> < |
род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу |
у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се |
<p>„Тако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје си |
то, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено |
аговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па так |
елику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што |
е у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, кој |
после посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих дв |
Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком се |
тив ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се М |
је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а |
њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари бе |
еталишту весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и блаженство се |
о га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху |
е из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо |
да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим |
Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од |
би имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружј |
оружје на обрану своје народности.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју |
, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли |
а до данаске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила ме |
p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са соб |
ке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, који имађаху право б |
о он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, |
ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са собом однели |
узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком |
а светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена у |
а опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од |
“ кренуше се једна поштанска кола, пред којима су летела три добра коња.</p> <p>21. декембра по |
ше него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима су суботичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: |
рим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја |
милина је било погледати наше њиве, по којима се класови таласаше као златна коса на пуној гла |
љанама, које око не може прегледати, по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге с |
тојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре нег |
пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после |
ote> <p>После се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне |
ег непоштења и издајства, у часовима, у којима сам губити почела веру према целоме свету, само |
о доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке з |
p> <p>Младен подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жало |
са каквом радости чинише простаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све оно што им је |
— али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весе |
израђене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> |
лађа напредовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили |
од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палац |
лне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и |
С овим закључи матроз своју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, д |
по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред ко |
на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: |
орђем разговарала устане са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката. |
е к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом камено |
/> <p>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тих |
ца, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже |
, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни помислити могао да она разуме ка |
растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p> |
една гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гостион |
е Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребр |
ко.{S} Други становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње цел |
маш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду п |
добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иглом од зл |
женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, с |
последњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p |
болујући нисам ни једну радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са спом |
обро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје н |
и смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно |
ше те три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једн |
ка ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утеш |
/p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и ц |
, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети крепки, свети б |
му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон т |
о све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам |
о, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што |
епоштеним човеком.“</p> <p>Хартија она, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателство у н |
ати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме животу стро |
све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и јо |
у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ |
> <p>„Пева о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, кра |
слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданс |
за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено разумевао, али Рус је из целога |
шкости и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> |
но кад се човек сећа своје пријатељице, коју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што |
целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> |
увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужд |
ни жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може |
де у највећој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла м |
оже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да |
не може видети, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.< |
није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело н |
ј чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуч |
— браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пази |
е због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помислити да познаје што лепше |
даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> < |
све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао |
подуго тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном пес |
ио је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин |
о ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ј |
една моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац п |
е свију у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао п |
о те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје че |
у, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, ко |
обађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мо |
прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патил |
смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ |
ио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, |
ачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта |
ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути |
<p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој |
о!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у на |
<p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, гол |
} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да |
ру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола |
а свету, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног млад |
после тога одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме к |
стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних х |
цом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна поштанска коња.</p> <pb n="70" /> <p |
во потоварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те нов |
ла Венеција“ кренуше се једна поштанска кола, пред којима су летела три добра коња.</p> <p>21. |
Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности |
ије суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице |
Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцима сам провео дев |
к изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до ме |
S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше |
људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да |
дећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме |
селе свирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, који имађах |
мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се м |
чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише |
није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са соб |
х је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> <p> |
ве гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у с |
поштанска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче |
отној породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи |
са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози |
дило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — х |
ки.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и |
робова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p> |
оји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волов |
b n="65" /> <p>Млади странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за пут |
> <p>Путовође иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — трој |
о, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро сво |
сти створити мојој сиротној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто |
њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="22" /> |
. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој |
и се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже |
зе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била |
икога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена поред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз с |
ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли свога брата и |
грозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један чов |
га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</ |
о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми с |
ожјег благослова; нама за наследство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утр |
p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мот |
казано тежак, путовође морадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке г |
и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се м |
емци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели! |
већа тишина.{S} Младен је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега д |
ослова; нама за наследство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје |
ма племића, који могу на тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није го |
да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> <pb n="165" /> <p>„Те каково! — продужи Мл |
сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од ко |
то није женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та пр |
pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После |
ао да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, |
су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она |
животу ником толико ласкања није рекла, колико сад Младену у ово неколико речи.</p> <p>Што се м |
на.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, |
па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и и |
ате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови старији, који су томе прилику да |
ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватов |
је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} |
о зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје |
ле — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још |
с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бо |
о само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као на |
ава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо примили од Чивутина, а он је имао много приј |
трог испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце |
љивао је тим, што простак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутин |
в се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабљ |
тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви б |
S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и прежив |
p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“ |
прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху |
сим обичних хамова, још јаким штрангама колима привезали, онда се кренуше.</p> <p>Путовође иђах |
стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђа |
и она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан г |
а.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговараху се један с другим |
своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{ |
.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од ко |
тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у колима остати, јер су их путовође уверили, да су тамо б |
удура избављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пруће које од страха које од глади и |
у поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна |
ачињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под о |
unit="subSection" /> <p>У најпоследњим колонијама алжирским, где се најопасније живи због напа |
уван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n |
тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П. |
рцу стискајући руку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У |
благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислит |
ар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — пре |
а моли, пише, ради кад треба што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово ник |
е учинио просјаком и скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огули |
треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> <pb n="35" /> <p>„Право, право!“ за |
а под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се наше бед |
силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се |
огуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што |
рату, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само |
ремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко су |
ругим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> < |
екоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда могао утишати |
ца задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као |
бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовима сви у |
д наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као б |
<pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што ј |
м гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али ов |
то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, |
жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и тако сачуват |
итрчи, мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину |
неко само мало необичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао |
— рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с |
угу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништ |
треба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Мл |
своју продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Руж |
— Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја |
ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и |
ви су много криви том несрећном рату, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа про |
с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто |
>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро својој новорођеној синовици поклањ |
е пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колен |
х добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја |
мрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч |
да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се осм |
ји беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав леп пла |
среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих слоб |
ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, |
Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и т |
е, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену гов |
дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две д |
меташе свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учинили. |
знаника <pb n="74" /> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — |
баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиро |
ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и вер |
година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се нада |
вој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже би |
ан нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беш |
роши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија |
у музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S |
а, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилаж |
бано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га |
ка била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један друго |
рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Б |
ици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потроши св |
ље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било три мртва |
једна лака кола са три уморна поштанска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, |
речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло и |
а кола, пред којима су летела три добра коња.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хирондел“ пл |
сваки начин поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>После ов |
еде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха |
допуштењем, господо моја, узети једног коња, који није толико уморан као мој; вама и тако не т |
ати, по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њем |
своју песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из д |
видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је после |
ене стазице; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земљ |
ед свега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки сл |
рао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани |
у њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи полете као тице ластавице и око два сата пос |
о сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред з |
сам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто пресе |
ам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Бар |
је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, |
а подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно ши |
мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи полете као тице ластавице и око два сата после под |
ље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Млад |
матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код с |
ан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори му један Француз уљу |
— ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било ви |
арошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамештају.{S} Народ повр |
p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да |
уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарс |
и руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад |
повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком ш |
оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали |
какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођа |
овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав |
ад обојима тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је |
сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.< |
{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих |
ад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма ње |
Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет је |
оја беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси |
ед.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, н |
јанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја |
осле надвлада своју слабост па поуздано корачајући остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њи |
так; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер нем |
говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</ |
а С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог |
к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад није злоставила, али љуб |
та храни, већ да може својој народности користити својом науком: главни знак у његовом карактер |
без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{ |
стане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљан |
уке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну пос |
се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено а |
; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{ |
/p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као |
ио Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је бил |
око, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као |
а спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије |
еном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скуп |
о којима се класови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру |
ог и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</ |
висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је |
убила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја мн |
овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам |
АВИ СУД</head> <quote> <l>Ој давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> < |
исоким челом, ватреним погледом, смеђом косом, плавим дугачким брковима, стаде пред судије на с |
но лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с |
смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку б |
на рамена беше шчешљана — као што носе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од |
људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљан |
Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ће |
мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи полете као тице ластавиц |
еш, само одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с к |
воздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</p> <p>„Шибај, терај што наглије можеш, само |
коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе |
мпањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друг |
облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удо |
мамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком |
учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако с |
мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме |
у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жер |
ја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што |
, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То ни |
човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са |
ама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена тканица, |
p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то х |
е имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, с |
="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратк |
бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало повис |
с, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На друг |
обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n="7" /> до појас |
ошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато |
<p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао г |
о народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно до |
ро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти што сам јед |
љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скуп |
мати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тим |
ати моје добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни сво |
сле ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас но |
<p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е |
ио у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још К |
ио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити пасји род: у |
деше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а |
> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је ср |
за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна |
аву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не |
продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али мо |
од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„То није |
да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то |
е губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре |
ласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више |
рца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом дед |
не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“< |
ако је с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужни |
орушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не |
о за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, |
те моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту на |
за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </div> </body> </text> </TEI> |
етре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја |
а врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шеши |
од, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје |
ромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и |
де седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам не |
лио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сирот |
Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од |
ДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> <gap unit="TOC" |
и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај |
е варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској пор |
његовом карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, при |
ва - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у |
себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ реч |
а је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом |
не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде |
оставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“ |
Бранко Р.</p> </quote> <p>Освану недеља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се ср |
е не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом околином - |
верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> < |
е у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела ка |
је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе самосталности — 1 мај 18 |
јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био ј |
она мене љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно намештена спаваћа соба стоји пред нама. |
још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и д |
весима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као какво плавокосо анђеоче.</p> <pb |
е је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крс |
</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на |
; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К блед |
рачица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас |
ше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да |
рну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богат |
ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је |
</p> <p>У Војводству има сваке природне красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} Око их се од милине |
о описати своје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.< |
Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> |
ше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме од |
имо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опр |
аћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску п |
<p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румен |
ог народа и православне цркве, па после кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> |
азумети узрок овим сузама.</p> <p>После кратког ћутања Бачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо |
овато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n |
е је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораш |
огледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који |
це стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам |
тки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободња |
бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, за |
, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„ |
е дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јуначки, одважно и п |
ех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио |
а тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашч |
чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су с |
> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу |
УЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.</p |
>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који |
е.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, сл |
своме идолу — српском народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао |
ед твојим ногама.“</p> <p>Господину том крв се у образе слети од љутине, па поносито рече Бачва |
е му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као к |
драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народн |
нас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> |
као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недар |
на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо, |
е моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете |
er" xml:id="SRP18520_C15"> <head>XV.{S} КРВАВИ СУД</head> <quote> <l>Ој давори, ти Косово равно |
е с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су заклет |
му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, п |
нце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и |
у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му б |
догађаја сужницима судише у суботичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, |
о, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек. |
или били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога |
живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скор |
.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Ј |
човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мр |
м и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо |
ви том несрећном рату, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па |
омињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник п |
Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није х |
естите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="9 |
ело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије, рукама својима стисне страну од срца па с |
цила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно бил |
ху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком се заклињао про |
и долазила и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечала је једна жена и склопљеним |
„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи минуш |
вна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро тр |
ноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска кола, пред којима су летела |
ким штрангама колима привезали, онда се кренуше.</p> <p>Путовође иђаху пешке, поред сваких кола |
ио међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима |
коју свештеник чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља о |
то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> <p> |
данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжир |
з и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</ |
жно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила свој |
лу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му |
несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме најве |
; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек, за ког ћ |
ан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше неколико м |
рећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је |
кора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Ср |
остака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао и тешио г |
е многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хо |
лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му суди |
он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије |
осте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљ |
чи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинис |
м, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој об |
, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто пострадао; ови су |
народ тако љуто пострадао; ови су много криви том несрећном рату, у коме се толико крви пролило |
} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови старији, који су томе при |
ртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи пружи хартију судцу натр |
а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> <p |
ла, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занес |
јој утроби има створење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца ос |
</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишу |
живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote> <quote> <l |
жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јо |
ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред љу |
онити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој му |
аху мало освестили, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета на |
о, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S |
које се против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи |
онесе преко целе лађе; матрози, који на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, вода |
рипута зубима, после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собо |
ачица.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са сво |
ране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друга така |
обе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима |
те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Б |
, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега бе |
p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше |
о, и поред моје младости седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер |
/> <p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети |
м отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, који је с |
ма очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен |
прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме |
на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш м |
{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло бо |
>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне о |
ред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не |
а са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говор |
ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго |
и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <m |
по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Ко |
врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се уздркће |
, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам |
у, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, пред |
као украс.{S} Овај камен она притисне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је м |
не онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог прах |
што питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци м |
>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Гос |
а кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај мали рубин који је у |
човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 фо |
а јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за |
н који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак. |
данас никоме није требао, који је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не губи сво |
Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ рече |
Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и заје |
тров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, |
{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила |
вади из својих недара један мали златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала |
својих недара извади један мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као укра |
ху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потпис |
је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као |
а.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на то |
да дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики |
један мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она п |
тичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек |
Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне |
еном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије |
је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Ни |
мље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у |
шег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо једа |
Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно деди |
хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ниш |
ла, притисне онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленк |
крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај пра |
ст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје о |
Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је о |
ана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио од великог сватовског круга у једну собицу |
>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше |
вости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, |
једног по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казива |
</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се |
мали круг оцепио од великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху |
u">Vad Rácz?</foreign>“ запита један из круга.</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Igen</foreign>“ б |
ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачванин.</p> |
пострадао — повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како |
ља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео |
ли би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Н |
/p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега |
ловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се радости овога света на мене осмева |
регорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био |
а у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена |
га беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај |
од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубо |
р би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите |
ужа.</p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у |
арод, своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме у |
та.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела пр |
рда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари.{S} У ово |
и крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмени |
о дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће и та |
је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, ко |
<p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступи |
дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био |
ледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију земље и нешто м |
/p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, |
<p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја! |
суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, |
осподар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, ј |
.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши |
па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкас |
и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, |
тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудним, пријатељским и скоро поверителним раз |
у Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако ч |
d="SRP18520_C13"> <head>XIII.{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> < |
ико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p |
ај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је ст |
салим, — у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни д |
души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд осм |
говим ватреним очима то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим дог |
тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се н |
њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему |
дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима |
д мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћ |
, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је до |
</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p |
/p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не мо |
г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та нес |
драва и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе |
д су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он стран |
устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој со |
њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> |
и у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов ан |
це.</p> <p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашир |
трених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са с |
p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру |
да бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="10 |
.</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у по |
ћ, и прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p |
овенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из њег |
дао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — о |
и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтед |
шком и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S |
докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао ј |
га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Сми |
и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: |
</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномања |
гаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме о |
о месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па |
је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој б |
огом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто |
— Више пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Ве |
претрпела, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече |
ећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке |
еди, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, |
е доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац |
хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душм |
и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а |
е зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је |
о сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без кор |
ио, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ |
се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укоче |
ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за своју лакомислено |
и; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нека пеку; нек чине са мно |
ни не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се |
оговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оц |
знао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета ниј |
се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо у свет међу стран |
; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботичким тамницама, он би и сам прип |
. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у |
те, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје |
Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ват |
ла открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а |
и себи храну.“</p> <p>Младен сажаљаваше кукавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто |
и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала теби!“</p> <p>„ |
грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <pb n="31" /> <p>„Сирота Анђа, њен |
часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, к |
оже у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан чов |
дине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" /> није чудо што се |
0" /> <p>Стражар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова стража, гос |
е ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, |
>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га п |
цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ са |
бу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све |
ше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог |
од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстил |
наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, куме?“</p> <pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још дос |
татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Ба |
аво што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, |
нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако |
еби!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, заш |
устим своју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју |
о!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немил |
човек ако нисмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} К |
ме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари |
а.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло ч |
јак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимировића.{S} Ми |
о дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад |
С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} А |
>„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цигаре.“</p> <p>Стражар ви |
ох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми ј |
а их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите |
у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо да |
о овој сиротној породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужб |
Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој |
дело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну |
купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до |
а кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врат |
ајхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћ |
ведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће |
} А простаци њега одмах послушаше па се купише гомилама око њега; оставише своје жене, своју де |
ако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који |
ила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крв |
их, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалим |
радно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који имамо код Чивутина |
Х.</p> </quote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад |
рујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, |
и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p>Иван отвори кутиј |
гара.</p> <pb n="172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас гос |
<p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потре |
то смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин с |
мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом пока |
то је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обита |
тичицама по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него д |
о, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици није било живе |
уздизала међу другим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју |
ванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са доброд |
спођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод п |
јом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.< |
то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш |
им, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свет |
о давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћ |
ђем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад |
шманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остат |
у; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој ота |
.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Пет |
куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p> <p>„Али...“</p> |
еше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њи |
у као паметан човек; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било ср |
p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у |
ао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах пос |
било, то мораде одсести код свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> |
ано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређ |
ви.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече до се |
било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену ишао |
јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохујаше; |
уда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код кућ |
ом човеку:</p> <p>„Господин Младен, наш кућевни пријатељ.“</p> <p>„Господин Лацика, Ружин младо |
вим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи све |
о пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер |
цику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја |
Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене де |
кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило |
, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — |
чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама |
<p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца |
речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити |
е.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вил |
ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је |
ко трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, |
елу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако проч |
<p>Један пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, |
> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео |
људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игран |
; после венчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за гос |
ти од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p |
<p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох упра |
да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата А |
унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он н |
оји се смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то ни |
а учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После о |
од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што н |
ну мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову |
е; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и са |
у ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да |
о за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао н |
n="84" /> <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво |
о два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшиј |
т сата зауставе се пред једном угледном кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, господине.“</p> <p |
и управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} После погледи око себе, приђе к доста великој |
S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је |
удије пресуде, продаду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чиву |
мо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири |
орати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 |
у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; |
тли лепо парк.{S} Он се окрене, погледи кућу, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, к |
ао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан |
о сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у с |
подин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и све |
ан:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> |
и са страхом покаже му једну господску кућу, која се поносито уздизала међу другим ситнима и п |
и.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног |
Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо |
на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> |
емић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „ |
г витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога |
коре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем |
насмеје.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, |
</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту |
остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У |
РАЊЕНО СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики л |
дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас ова |
био, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и |
се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онд |
ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато мора |
исте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„А |
рође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред |
декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу н |
коња.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима п |
ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу други |
ац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима у највећој ва |
аметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и њего |
море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А о |
и рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни српски б |
ме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места |
их нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — |
Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> < |
омилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет |
а доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се једнако |
нина о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредоват |
лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдекоји |
e great Britain</foreign>“ један морски лађар приповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном |
их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, који на крову посао свој оправљаху, беху |
аниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од см |
тле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да ч |
га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p |
ј мах једна нагомилана водена планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина п |
вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе п |
ко нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато |
дговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог |
се неће јамачно претварати; самртник не лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ с |
. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми о |
> <pb n="117" /> <quote> <l>„С. Томашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Е |
гима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати к |
у многима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лај |
оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немило |
о врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукави |
тионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна поштанска коња.</p> <pb n="70" |
ји је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се о |
.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле с |
ој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио за моје срце ка |
а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије му одговорише д |
није била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро ст |
наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама.</p> <p>После кратког ћ |
подине, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је |
мрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер |
епријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна |
иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад обле |
да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и чест |
а су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али |
вица!{S} Она је страшно патила за своју лакомисленост.{S} Међу највећим телесним боловима морал |
ету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошк |
и не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „А |
извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад бледолик човек са бл |
д овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но |
„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — |
од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго так |
b n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у |
се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми а |
призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он |
а њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да |
вестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници от |
лазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце |
н се муж окрене слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p |
и мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци |
"53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкања није рекла, колико сад Младену у ово неколико р |
гледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорит |
угли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами з |
ошине своје коње, коњи полете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се пред к |
аве своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше па се к |
а је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S |
бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, бога |
наш кућевни пријатељ.“</p> <p>„Господин Лацика, Ружин младожења.“</p> <p>Млади људи погледаше ј |
крено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле ос |
емо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако |
е?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што ј |
уда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам |
да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> |
ла, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је |
</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, т |
своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="1 |
овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху |
ела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xm |
и док се несрећници ти у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову блага |
јати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} |
не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам |
а гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнути!“ прог |
и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> |
p>Ту сеђаше он подуго тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис |
Ова место одговора пружи му своју малу леву руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре захуји.</p> |
могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у срцу.{S |
отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ћ |
а.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене |
о, девојчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обичн |
је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на сре |
у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" /> <div |
ља од шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киш |
н, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу мо |
пред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушк |
тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зуб |
ош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се |
крену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> <p>„Фала вам, |
84" /> <p>„Смиља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди |
му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb n="184" /> <p>„Смиља се окрене.{S} За њ |
ан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно |
тропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; н |
шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв м |
осади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ру |
му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за |
не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад човек као капља; ноге су му биле бо |
.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која |
н све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змиј |
д ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твог |
ић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који |
е у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспава |
p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је |
један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја с |
<l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l |
го јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите! |
ам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећниц |
суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим |
роклетници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе свој |
а умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занес |
муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сламу; |
учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог д |
ема својим рукама стисне свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би д |
{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од к |
осне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p>Ја сам |
стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>М |
детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од |
га простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ |
а ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговар |
уку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохват |
ебе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене моје читатељке опоменуће се о оном, што смо у поче |
тишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао још н |
мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са два |
ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два н |
на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} |
е.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, |
ине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p> |
на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</ |
ilestone unit="subSection" /> <p>Бејаше леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карловачкој пи |
, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Младен се |
љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за |
лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мат |
и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, ал |
људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом нагр |
<p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра |
јасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом ос |
адном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После ово |
мрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мен |
сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти што сам једног луду у беду |
етаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа д |
играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, господине!“< |
она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и пле |
а бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном играла; з |
о бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове ре |
>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српска з |
започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој |
тан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, |
вајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми |
ина; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</ |
а даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено ви |
ама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се т |
оме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом о |
на била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је так |
заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан св |
сле ових речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и с |
е, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће б |
ахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина |
ску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и славна дела наш |
најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у |
леда у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану не |
ад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да ј |
реваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедала Мла |
{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар в |
у, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он |
{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од који |
ивари беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лик |
бодом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном ду |
мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш. |
ботица!</p> <p>Ах, овде се разбише наши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут |
ли смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имал |
штовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер о |
ад бледолик човек са благородним ликом, лепим високим челом, ватреним погледом, смеђом косом, п |
долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непрох |
опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама приповедити, — па онда ако и н |
" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке прир |
, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп |
ве ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламенита српска песма:</p> <quote |
много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венча |
поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док им |
Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па јо |
се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по ко |
се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и пр |
но доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслуша |
Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бран |
ојој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла |
урђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су н |
једну небесну чистину преселио, осветли лепо парк.{S} Он се окрене, погледи кућу, погледи прозо |
“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас из |
уди наше судије?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да н |
ма људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и природну красоту, да |
ватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он |
Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше |
ој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се |
аном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} |
земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, |
је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је |
треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти ниси штедљив, хиљада форинти |
еновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна |
ије зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страх |
ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Кра |
p>Идући управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} После погледи око себе, приђе к доста в |
век има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе |
иста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља |
ји под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, која с |
, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за |
живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда |
речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и својим обичним и |
едно после подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отмен |
рио — изузимајући свет политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њихов |
<p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обав |
о, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо т |
на мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састаја |
шко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} За |
и њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговор |
ту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељасту удовицу, а према њем |
а му је што повољно, почне певати једну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</ |
нке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и |
<p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшиви |
била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама ку |
није могао ни помислити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српс |
еђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — |
се једна поштанска кола, пред којима су летела три добра коња.</p> <p>21. декембра после поноћи |
р коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су је |
, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме топло и тихо време, после овог |
срце болело што морадох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи к |
жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, |
Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </qu |
исне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с |
гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жен |
не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У и |
S} Погледај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових ре |
им жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прод |
да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за |
ише полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, гос |
нио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он |
ла сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим |
“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> < |
ти ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ј |
тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и |
е г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право |
ао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p> |
да и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато шт |
нци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало во |
Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; а |
е му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући ме |
ојом околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце |
му севнуше, после љутито проговори: „Је ли то послушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ |
ик суда, опака људа, запита:</p> <p>„Је ли отмен?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони, д |
<p>„Заповедајте господине.“</p> <p>„Је ли нама слободно пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„ |
сном човеку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се |
само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S |
</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младе |
ерну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> |
асом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</ |
?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен обадвема својим рукама стис |
га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — |
још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је ду |
ш видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; али, пуст |
после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момц |
нгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом на |
забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да па |
сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишући |
ко себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно |
ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече |
авиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па после, ми |
>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши стари св |
адичевић-</l> </quote> <quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те |
мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна |
и и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.< |
господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто |
ла, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиља |
адика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бр |
не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и |
на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице |
ска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је |
тељу ока <pb n="120" /> отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; |
жали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> |
..{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је |
о, господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне |
ћи.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> <p>„Питајте мога поочима, — |
а Стеван проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа |
ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја нема |
ите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја од |
осито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачвани |
p>„Мати, мати!...</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l> |
оведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l |
о и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да |
<l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> < |
ру поштене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали по |
а, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не може прегледат |
ИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.</p> </ |
чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — |
висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb n="30" /> превртао |
човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрен |
рком пратише: није било једног поштеног лика међу њима, половина између њих тако изгледаше као |
ише величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види сл |
људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама |
ад човек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше једа |
едан млад бледолик човек са благородним ликом, лепим високим челом, ватреним погледом, смеђом к |
ка, изражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по |
међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који би д |
браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше |
це и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се |
казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здр |
акових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После |
вај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти |
дмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дув |
не, а срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> |
један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао |
ако да му се видела само једна половина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше с |
ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из |
ајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија к |
ила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> < |
> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуна |
>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му се накостреш |
ебе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као ч |
Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{ |
гледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му ре |
номе гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се разведри, очи јој севну опет као негда, кад |
ао што носе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је вели |
</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је уд |
есе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину |
ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се |
била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као кад је |
моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, |
руга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани |
оса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи зак |
од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири своје руке, још један часак — и на |
самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше ра |
х дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје ц |
екрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела с |
та се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно |
гом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и |
теку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у б |
Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се с |
<p>Старији видевши то стресе се, своје лице покрије обадвема рукама, после тога викну као да ј |
речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао ка |
за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих |
не плакати, покривши белим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на |
ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамници је такав мра |
.“</p> <p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице б |
овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, |
</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслоге и кавге, која у њем |
да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно нис |
ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хе |
и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије, рукама својима стисне страну од срца |
а веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше д |
м још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни |
ен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мрш |
налазио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израстао и |
Иванова љуба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку |
ије црвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно б |
!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> <p>Младену се ражали; њему теш |
еђу облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доб |
буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело би |
а и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>За |
ше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — а српски народ био |
сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је |
Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Био је гизда |
да обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се |
видевши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њи |
то: овима?“</p> <pb n="96" /> <p>Ружино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Мла |
ој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, о |
највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим кле |
ју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног в |
з очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не |
>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је пони |
ама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана упр |
ошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{ |
ојком, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже младости; јато обожатеља опкољав |
очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих |
<p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким |
о лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом |
ле опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете? — |
ебесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, |
:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од |
“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најл |
, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознад |
без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у с |
амац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа поз |
са очајањем бејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам т |
драво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задо |
и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао |
ог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна |
е сад према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руменило се разлије на ове Младенове речи, али да |
е један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лиц |
дан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситиј |
обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. |
задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један |
странац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која |
еба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} К |
је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је об |
м ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчи |
им да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је мн |
„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах од |
ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више |
ше на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка |
ицу голубицу па мало полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, |
да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему |
брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, |
у <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме |
један стари француски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он ув |
кад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто |
бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без ору |
прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их ш |
заслуга; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ |
да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n=" |
сврати тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Ш |
м без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник н |
м.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после проговор |
чи устане, почне палити на своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не глед |
ј поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дван |
аслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше: |
творише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то |
с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов |
— викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака к |
а.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Млад |
било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, к |
ах познали, док су момци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, б |
з тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је и |
етири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где |
рата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, други батину, трећ |
помињеш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си м |
наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</ |
ињала:</p> <quote> <l>„Поручује Иванова љуба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од радости, о |
две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љу |
је место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устан |
девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што |
уће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани на његов |
> <p>„Истина, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се |
оке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи |
ила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати ни |
отови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је било |
>Мени се све наоколо окрену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити |
а сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте код мен |
3" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што м |
јег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним |
себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица |
p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</ |
вет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> |
поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лиц |
унца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срц |
к бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам |
ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, б |
своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара пр |
/p> <pb n="72" /> <p>„Граничари не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после ски |
ам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрека |
јствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи граничила је с |
вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас исп |
стане.</p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и користи; |
ме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и о |
мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја |
или.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је сам |
а, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Ч |
прса паде један човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и г |
е.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима.</p> |
ини, с њом никад нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> < |
е само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чувствовању никад се није говорило. |
и и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и њ |
мо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар |
о и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије има у нашим |
почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са как |
.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p> </div> <pb n="47" |
/p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима морали оградити проти |
ше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник оде к огради, где мех |
оме животу строго држала, како ме никад љубавно није погледала, мени је моје срце увек казивало |
ама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је ч |
ван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Био |
“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у |
<p>После тога се окрене сужницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије потк |
е знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није |
ам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда с |
ас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, за |
“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој шт |
м њу никад пољубио, никад мене она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, |
турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем свој |
трице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:</p> <pb n |
било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна дево |
их?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, на |
обито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али |
ао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано. |
ме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>кра |
а... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да |
сти, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше |
е; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо м |
/p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на стра |
од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог човека, ком, |
ену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помислим ја у себи па |
ала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашт |
САСТАНАК</head> <quote> <l>Ах, она мене љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно намештен |
ше пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућ |
па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и |
ђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, свога ближњега и крун |
јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, остави ти овај дом, |
у милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она |
сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју са |
сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад |
у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном св |
господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу |
кино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а |
о време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p |
<p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а |
плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко време |
дох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао |
и г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не |
нај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској породици.</p> <p>Он хтед |
н сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми |
остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од како |
чи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p> |
оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата н |
ло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене мил |
оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толи |
сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она |
а још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него |
сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово миловање и |
љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, који мени може тако доб |
е на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојк |
па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу би |
госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини после мало ћ |
ренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите! |
јим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у |
у; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало |
и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га д |
екне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{ |
мене имати господина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема то |
у, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам |
е моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје |
.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем р |
ре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за р |
Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда См |
овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено вер |
отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</ |
.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљски |
Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара нег |
бећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, д |
после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре ово кра |
иси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови |
од њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залог |
Младена.</p> <p>Председник суда, опака људа, запита:</p> <p>„Је ли отмен?“</p> <p>„Јесте.“</p> |
ем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице |
175" /> земља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —< |
а отпушта своје чедо у свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима |
д судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <p |
гу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро се мого |
вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово ве |
} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који |
ри болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да |
х Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, ко |
народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <p |
Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате |
споде је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> < |
е ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и сама |
>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас неће |
pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступивши.</p> <p>Простаци |
вао, како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и туг |
ш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топов |
познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје |
ботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер св |
нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице |
ромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олак |
<p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, |
оворио се пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет |
време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио |
<p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који |
после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у п |
и, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Младен бе |
ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа |
Лацика, Ружин младожења.“</p> <p>Млади људи погледаше један другог, странца облије црвенило до |
о 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Од |
а му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви с |
им али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни је |
и.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше н |
моја утеха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и к |
>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n="123" |
а; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њ |
а.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно з |
у на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко |
ог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу |
вај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо |
томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али сви скупоцено и б |
су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и бех |
несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имањ |
да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис |
и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ни |
очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном џбуну кад га в |
еше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се |
претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али |
та је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пратише: није било једног пошт |
повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој глави српског народа на поклоњењ |
бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царс |
; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“< |
> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој глави српског |
сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати уте |
захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене |
400 талира, боља је него парохија оним људима, који не гледају на то где могу више добра учини |
дна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с |
знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих б |
ају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих с |
е и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом.</p |
душевљење донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> |
ојима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе раз |
ану од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко да |
о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже |
се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да |
је противу Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботиц |
игриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигр |
овати.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, ј |
сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора |
/p> <p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашени н |
ежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до м |
толико да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и ње |
или драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у г |
срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховити |
лагословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не |
у брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито оба |
ете у њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с о |
ама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на среди чела дугачка и дубо |
сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужи |
дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке |
на, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад ч |
од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по |
>Господину том крв се у образе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш л |
е на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам др |
фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — |
ао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико |
и црн постаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама заг |
своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, |
попреко погледа, очи му севнуше, после љутито проговори: „Је ли то послушност?{S} Тако си се т |
“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> < |
у; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, који би и |
Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, |
од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шак |
а шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад |
ине око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; чов |
кад се опоменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, ви |
одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да |
зумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалос |
пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим |
ару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг |
воје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тренутак, дете се може |
са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али п |
Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пу |
није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших |
у много криви, што је српски народ тако љуто пострадао; ови су много криви том несрећном рату, |
деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“ |
ина ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра д |
исне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвл |
дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлос |
а змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје |
вати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и |
и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из ца |
ко свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило с |
са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, а |
рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Францус |
зором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чут |
војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, |
ице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју про |
о срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али опет ко своје дете остави |
; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад |
ред путницима се подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо пад |
подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога ч |
се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђавол |
ше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} |
је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа < |
му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе је |
е речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоби са Младеновим погледом, |
сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка п |
ead> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </l> <l>Мен |
нак, ускрс наше старе самосталности — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не з |
ва обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520_C2 |
.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скупшти |
p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пија |
из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта |
српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима |
три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај кр |
шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — |
p>„Ах, господине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> |
м околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — с |
<p>„Смиљано, чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра |
ом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом |
свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његов |
ну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</ |
„Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатил |
ади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и г |
аго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу ужива |
пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен п |
дену у ово неколико речи.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћ |
и: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је теш |
ја је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Божје молећи се, наличила је у бело |
човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дај |
е твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си |
ано нежним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу |
м је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи пр |
ахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њи |
<p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матер |
ом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог ст |
S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, |
је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, б |
ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестал |
познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неис |
<p>„У Србина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осе |
ст да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p> |
Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје! |
е јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који с |
ко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је би |
своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио |
к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу |
на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих |
говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери мој |
ато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући г |
оспођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој ј |
" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине с |
ма дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми |
и роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом |
је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком натегом про |
га Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио од великог сватовског круга у једну со |
та љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту вел |
ај се крст отвара, кад се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст о |
д је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему |
ну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена от |
> <p>Ружа извади из својих недара један мали златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам |
хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги ка |
и падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што н |
ћење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; после ми је |
го друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвоздени |
на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође |
из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстенчи |
>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сламу; заустави се, протр |
се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} |
S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа |
ну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигне, после опет запишти: „А ј |
рече са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом др |
мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало ућути, сузним очима погледа Ружу, па тихо продужи: |
у.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После приступи камину где је |
је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да ни |
ила божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један гл |
ћи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у с |
т.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гласи |
зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" |
жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући д |
паметно што наши удараху на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџарске војске; ал |
6" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу изд |
олудео!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима |
лаветним завесама, као каквим небом, од мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> |
беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, споми |
} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усан |
"140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чис |
овима речима учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, пос |
глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком натегом продужи:</p> <p>„Договорис |
чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, |
> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је |
не нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више ниј |
оме што сад рекох? — продужи Ружа после мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, |
а са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са радости |
бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати д |
/> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у |
чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захра |
А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено д |
ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псе |
проговорим јој у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, |
данас врло стешчало, — проговори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да ј |
ам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата |
а, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу ни |
{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто |
<p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„У |
рана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало времена господски сватови подигоше се светој цркви |
едан туробнији од другога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин повиче:</p> <p>„Механџија! по што |
ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на |
а је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања проговори:</p> <p>„У једном богатом бачком |
и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејателно продужи:</p> <p>„Момче се ово заглед |
бао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као |
почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо ник |
ди, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе н |
b n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни |
себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> <p> |
свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и ја |
Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо с |
ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш |
доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> |
нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — неприја |
учише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе него ради силнога на |
ти...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне |
као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек ка |
малом судцу.</p> <p>„После ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга |
Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако |
“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен ве |
едно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога је он ог |
аше народне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није с |
једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Б |
сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечала |
горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту |
одине слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметал |
ише ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е |
ти што сам намислио.“ После тога поћути мало, на после тресући со проговори: „Хајде са мном ако |
ори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А |
осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, т |
" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим р |
луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су |
вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви с |
тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>Посл |
Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничк |
један Француз уљудно — причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву |
и се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, |
сиромашан, кад човек у говору неко само мало необичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако ов |
бијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се наро |
де разговор:</p> <p>„Требе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за госп |
— то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово по |
а седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен |
ић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{ |
теници купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има своју сесиј |
јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље н |
е шарена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко вунен |
ом, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао друг |
из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред њим |
зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али |
вади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, |
ојих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашени на кров — ту бејаше ја |
ислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од да |
ено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде неисказано тежак, путовође мор |
жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш |
о.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, са |
душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </div> </body> </text> |
„јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да |
сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После ове несреће мало одахнусмо, |
у.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре захуји. |
агло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад непријате |
ри из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше |
ађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом реч |
ниткову осветити!”</p> <p>„Осветити? — Мани се освете, брате; немој, молим те, немој то спомињ |
, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, |
не охрабрише, јер он место одговора тек ману главом, па <pb n="8" /> се после посади за онај ст |
му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црн |
</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино |
раза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оно |
с одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„С Бог |
липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од ку |
а само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија с |
м једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим |
било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си |
е се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме животу строго држала, ка |
ише лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, |
за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њи |
S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. |
ја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила |
отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој |
сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући с |
а, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођ |
дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила |
и је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко |
Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и |
могло се познати да то није њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаш |
нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову књигу про |
нао говорити са свима матрозима њиховим матерњим језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на |
ци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:< |
. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљ |
к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мати!...</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног сата,</l> <l> |
си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,ал |
ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, о |
гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> <p>„Сми |
ема вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} Једа |
.</p> <p>„Срећна је она, — придода моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће ј |
на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из не |
непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису с |
још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам заш |
« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубил |
ца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо |
били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић |
писао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом |
је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је та |
ађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. |
моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо у свет међу стране људе. |
је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није с |
док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, |
е отхрањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да ј |
увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа жив |
а коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љу |
ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb n="184" |
е и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и заве |
чашу к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мати!...</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног сата,</ |
“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с |
о.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим закључи матроз своју приповетку, којој се сви дивише; али и дру |
ора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p>„Али т |
аздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, који на крову посао свој оправљаху, беху сви к |
ра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленг |
ветку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чуд |
тета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са зв |
А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он |
г света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим језиком, а његовим нико.</p> |
олесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„И |
вила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покривале је |
добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје руке о |
Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n= |
оче скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да |
и.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са ланцима |
ng="hu">Illancs Pista</foreign>.“ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу |
у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина о лађу поребарке се |
ино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: |
док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела в |
соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у с |
Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и нека |
ад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске |
ест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и пис |
„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, |
и, секоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ |
Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младе |
се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стева |
кнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; |
ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговар |
ра одговори праведним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале с |
.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили |
рпски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше |
е, надувена охолост и пакосно напрезање Маџара одговори праведним српским жељама са мачем, пушк |
живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на свако |
Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташ |
а оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топо |
авати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у |
уда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milest |
ћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се |
После напуни своју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, |
сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се |
а им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како с |
нисмо ту дуго дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, т |
тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже |
S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби их пустише својим шанчевима до ј |
зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им б |
} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог д |
очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, |
је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали д |
, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не види |
на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ро |
шили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљона бац |
> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све |
е топове из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стра |
почеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијан |
опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бр |
ак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до |
о, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толико п |
Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасм |
ско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот сп |
се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни саста |
х: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговор |
ада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима поб |
ти продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад |
је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све |
и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе |
х у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> <p |
ђо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо по |
и за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они п |
пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па по |
о пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки |
ала Младену, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које о |
са мало војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа |
ахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на г |
е да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама се в |
ај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака, заиште кључеве од мо |
је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, |
о наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зо |
д пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта им |
рђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким мес |
о име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад |
раво се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај р |
, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари ударе |
како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу н |
и ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отић |
еван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> <p>„Ништа ниса |
тајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве |
ребарке се удари, цела се лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредовати. </p> <p>„Пу |
ао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, погрешка се лако дала |
огрешка се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа напре |
на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матр |
ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, по |
кривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује |
момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вра |
болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, |
и притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу р |
а народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као |
лити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб п |
p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролиј |
ности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је |
иђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од не |
госиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати |
сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек |
зим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме |
да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, кој |
ти.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је |
би примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се дог |
оме време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p |
исте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Дев |
у и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде |
..{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око вра |
отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац |
се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори му н |
пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и сач |
мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла бо |
дног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео |
у хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам |
е новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја изд |
>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти ост |
утило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио |
бре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је боле |
“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, М |
ице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упу |
будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се разведри, очи јој севну опет ка |
ати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништ |
ћу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала |
е занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју гла |
е сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То ј |
много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и |
и ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, |
троконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p |
аволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} |
отуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под ту |
ка; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најс |
ше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук |
мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити д |
леда као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и по |
праван.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; |
своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам |
сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена |
ице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек |
и су ме познавали чудише се томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох нај |
пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе |
ка с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети ње |
у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми о |
’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам д |
>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p |
уђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је ист |
именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> < |
ко ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то н |
убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичају.. |
да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојат |
д владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом ви |
се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, срамота |
да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће дел |
аћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, д |
, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута |
х га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> <p>Из |
славном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> < |
ским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p> |
е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео |
адости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говора |
уже младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетах |
сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш с |
ошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове реч |
; она подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти ј |
то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и т |
сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити |
идети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; али, пустили |
знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“< |
елно погледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, |
себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је |
лостиви, немој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачув |
. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кука |
ињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плака |
вије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се поче |
ала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо пр |
и кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим св |
би је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искр |
е доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја |
, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p |
тре, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи |
уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, немој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </div> < |
n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што |
ако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте А |
ити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора |
нуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml |
<p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n |
није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је |
ца!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух пе |
рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љутито прогов |
и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу м |
„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек доб |
е дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети ка |
и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био |
орати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>Посл |
целоме моме животу строго држала, како ме никад љубавно није погледала, мени је моје срце увек |
ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном пес |
нда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момч |
тедох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме |
е му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p |
би, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несре |
Јер кад се опоменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, |
а оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога прос |
а и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо |
„Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али теб |
„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш |
кне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако |
повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја |
вом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила |
огледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити |
ој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви |
не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем |
ини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи |
појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили |
дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и |
— дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче |
за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крв |
се томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница |
ле неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, |
е воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорит |
тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме сви презру, истер |
на и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за м |
ам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Го |
ћеш?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавц |
Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наши започеш |
ш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, |
ниног стаса, уста се моја нађу с њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: |
рпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку |
о похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то |
адили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Б |
тао се са Француским војницима, који су међе чували, он се увек њима придруживао; а кад би овак |
и, и са каквом радости чинише простаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све оно што и |
са.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>К |
рашно патила за своју лакомисленост.{S} Међу највећим телесним боловима морала је слушати жесто |
бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни официри |
на према онима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко коле |
пратише: није било једног поштеног лика међу њима, половина између њих тако изгледаше као да су |
сподску кућу, која се поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућама, као што бео лабу |
срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, |
високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру плови.</p |
лови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и |
нитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјан |
7" /> <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером био дошао |
да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата |
мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд |
мо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се |
вила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Ни |
част и достојанство, осим тога поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 с |
очајавање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је јед |
хранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу собом новце, и сахранише младога свештеника и бедн |
ма до једног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно п |
„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не |
своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не р |
нда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то |
p> <p>„Услугу? — рече уздишући најмлађи међу војницима — какву услугу хоћеш од нас, који овде н |
доци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Va |
га дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим |
у ови несрећници скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} О |
ова два млада човека, који су се нашли међу простотом један из родољубиве, а други из опаке на |
.{S} После напуни своју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Беж |
а Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone |
постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међ |
дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по с |
де је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те |
бом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ј |
ад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми |
ма како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан к |
— умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао |
кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се |
рагу народност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство |
материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, један Р |
ужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше више не |
Ружин дочек бејаше као обично, разговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око |
на мати, која отпушта своје чедо у свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кол |
ако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могоше уједно скупити и оружје поди |
се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке п |
а тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби шт |
дила...{S} После оваког договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од |
е написати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе разговор:</ |
сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помо |
их права и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом |
грли себи сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних напада |
ко које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весел |
препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.< |
помињала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да |
па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер |
з плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, |
е, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох |
о мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г |
ти, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је в |
ан пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да вид |
ринти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер |
Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Видит |
о одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје де |
едва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљено |
половину; друга половина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После оп |
ко се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p |
Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али м |
и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чи |
жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити |
/p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ |
ам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> |
ска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>После ових речи окрене се |
ан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. — Кад |
ли.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте |
дина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећа |
ло борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које |
тежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бо |
овима; све су се радости овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; пре |
између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је уз |
ао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Пав |
ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазв |
одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и |
</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је |
о; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињ |
твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећниј |
и и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био с |
е милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; |
Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја |
још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао |
наследству остане.</p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из овоје сујет |
d>X. САСТАНАК</head> <quote> <l>Ах, она мене љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно нам |
ла, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад није злоставила, али љубави према мен |
призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад |
рцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„ |
ом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз свој |
Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, остави т |
д себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна |
а гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, дале |
ам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало ућути, суз |
божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учин |
срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га склепта |
одина ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„То није нико могао |
сти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око |
узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно погледала, и опет ми је живот нес |
ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном п |
ставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох |
може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се доб |
ш завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпе |
е гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у |
а!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а |
у бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени |
ше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>После |
„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела |
секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те ба |
учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву з |
о, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш |
узе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку те |
у сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја |
дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негује. |
А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило ш |
моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити ш |
да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар |
оју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S |
Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити |
рећнији човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац |
оје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам |
{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у великом |
ead>IV.{S} НАДА</head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође |
ат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p> |
знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама м |
ите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини после м |
у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам |
, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n= |
e>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце |
два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љу |
те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али |
и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живо |
а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен о |
да; мој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака ту |
ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговим |
Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — човек ком си ти пр |
; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне свога мртвога брата, о |
не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“< |
</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ови |
худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја позна |
ила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Бо |
радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгле |
о, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не |
е мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула. |
нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда |
те?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горк |
е у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ за |
тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господин |
гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он |
„У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једно |
и целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не |
м вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити |
</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љубити као што т |
p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја |
одговори:</p> <p>„Фала, господине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се ум |
е узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му |
и се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце |
У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, о |
„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> |
>III.{S} БОРБА У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз |
<l>Да ти једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> |
уда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам |
знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, |
да мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, ш |
срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила |
, како ме никад љубавно није погледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</ |
јица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце у |
Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} |
таху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори после мало ћут |
поведи се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се |
би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам |
да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, |
сан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, св |
ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегор |
агрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз плач проговори |
а срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и |
кне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох |
смакне онда може од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„ |
p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет |
љским делима — рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да н |
} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубок |
то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта |
раштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништ |
епа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти |
ако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се несносн |
Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво за |
ње, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад забол |
никад није злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати |
чно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> |
Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Пра |
бе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о части, богатс |
“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, к |
подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и за |
мени, презрително погледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће |
ати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја з |
зили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет о |
е, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али не |
p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за тв |
годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која донос |
и према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она је у |
н је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не мог |
не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа! |
ајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за т |
жите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упали |
и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Бо |
аношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо н |
>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам |
сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову наме |
хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко |
расне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, |
идео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео |
тачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез |
ком народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њено |
.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њим |
њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако |
смевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета |
уке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде |
ац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покој |
n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну р |
по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> |
удије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> < |
>„Сећаш ли се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> |
„Је ли то послушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју по |
мен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат |
не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ |
с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака, заиште кљ |
ије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> |
си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја |
мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте њего |
увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом сре |
но, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, много |
то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с |
ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене |
оје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој бра |
у суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље |
ве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S |
ио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дод |
ај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања проговори:</p> <p>„У је |
нда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> <p>Младен подигне |
ме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје |
погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта рад |
алити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје б |
лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја |
вати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p> |
ре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима од |
ћ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n=" |
лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} |
идите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ј |
чеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„ |
ти што он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>Мени се све наоколо окрену.{S} То није љубав; јер која |
е, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми |
казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под св |
и. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за с |
Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца. |
Још једна четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова |
а пијаца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху п |
„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на неко вр |
дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћ |
ао што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; т |
ас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стран |
себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> црта на њеном лик |
његово је <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда чове |
ви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох |
</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршиват |
<p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карар |
ка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чи |
у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да са |
ана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је пр |
> <p>Младен подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бле |
од њихове куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец да |
а напастовао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће |
спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем па |
p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај види вели |
дине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ни |
да.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се |
а маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено у к |
n="139" /> <p>Међу тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се од |
</p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" |
љање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенит |
о ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со |
оносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После оваког догов |
путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође заглибљиваху.</p> <p>На после |
да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па с |
ушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету |
у другим буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су |
ли; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} О |
н као лав.{S} Ова три човека на својима местима у највећој ватри тврдо стајаху као каменито сте |
и, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> |
осла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори |
овници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> |
га невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби ве |
по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву руку.</p> <p>Св |
м у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде |
: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчиц |
рзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, д |
одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало з |
њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише по |
сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са св |
нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветном свилом.</p> <p>Гредице с |
<p>Кад се код последњег пријавио, овај место одговора пружи му једну дугуљасту хартију.</p> <p |
опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бу |
што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба угр |
ма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место одговора тек ману главом, па <pb n="8" /> се посл |
желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се много в |
та прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ |
овори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љубити као |
аш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} |
лици: „Мир, кад ти рекох; седи на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој |
а, парови разређени беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црнома |
језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немилостивиј |
, господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати.“</p> <p> |
је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо м |
је са својом младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџар |
Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад слушао |
она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној би |
ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајс |
ко 11 сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку к |
телно.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зн |
обом назад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповед |
ме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — р |
у.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од |
несе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, устане па |
ђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спо |
главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе петраиљ, очита свету молитву и после р |
е.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се |
"5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељ |
о поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, |
ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичају...{S} Но, бра |
амо с њима може разговарати.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као |
а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљс |
ше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће |
сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кол |
допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом |
кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијане банде; док с |
после онај усамљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пу |
ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, те мет |
че:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе |
ле мало ћутања Бачванин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ |
едно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи |
у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много препатили, твој муж је |
ог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком |
ачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас огл |
опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви троји |
и крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом нос |
е Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо |
твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се |
ма и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; |
осмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у дес |
ловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бес |
е нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„ |
у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што |
кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имад |
сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад шт |
, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одгов |
с; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају |
теже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Ми |
После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се зе |
ови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо |
а раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше овде свршили!“</p> <p>Петар погледи свога д |
бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо |
голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо чим заслужи |
д једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо примили од Ч |
а ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један |
ака и сокола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је |
ам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако |
пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — н |
е једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему |
у доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправља |
, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе |
ио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који им |
обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату м |
брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све траже |
о душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам |
весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо |
наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шт |
их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неиск |
рам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>П |
к, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбац |
њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо С |
, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи |
примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан |
у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S |
и, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S |
бвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивути |
сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранич |
аријих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати |
виш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се н |
сно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца даде |
сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још ра |
а одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођ |
јством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} |
њао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> < |
о било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго |
иловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не |
е људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисм |
доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори |
а и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све дру |
чања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала |
и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“ |
ли он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је |
м живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без свој |
о а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, |
ш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџар |
— „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници |
себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и прек |
од мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога |
вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбу |
ео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је ист |
е даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је |
опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да |
у лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петр |
ину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало |
мена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у ње |
испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то |
дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај |
на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га |
изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити. |
огледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја виш |
равих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када? |
аше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И |
кавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а ост |
м је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у |
чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија деца, па он не |
на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео |
лушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина до |
>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима |
ашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској пу |
туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, о |
а не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљан |
овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам о |
ем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубок |
Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Бож |
Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су м |
о сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на в |
, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, м |
<p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак и |
ети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту |
нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти |
<p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ниш |
и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследств |
рца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ х |
ише гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Бла |
к.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би |
и како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. — |
ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме ро |
ломе свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са |
из једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и |
заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: |
ам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да т |
ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S} Пос |
хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом гов |
ђе да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен рече теби: „ |
Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца састали, да сам и он |
месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb |
е срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страш |
ма па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето |
жбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите ми, господине, — одговори непознати — данас је 19 декем |
је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и моли |
је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се за |
до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, |
да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, ј |
ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, к |
шинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер |
је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, ко |
ум.</p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с к |
ма се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима неср |
е увек штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист при |
„Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст о |
месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 та |
ко њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја н |
во чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава |
за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог |
греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> |
другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква заповед |
повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — |
рст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу. |
у с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу под |
<pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И |
.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи |
је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, |
крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило н |
овораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто |
а да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} |
Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати о |
д делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога |
ући, — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да |
био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код вла |
а мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску |
у, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p |
баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишући нај |
господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне св |
Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Ш |
о заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за |
јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чел |
е г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су п |
спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ки |
је дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које са |
ослали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим имен |
д Руже.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му ње |
кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза |
волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном |
анац се насмеје.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено |
моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија л |
врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он бла |
дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као |
ну брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пал |
p> <p>„Питајте мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима р |
дило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће |
е.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само |
не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спар |
тати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S} После напуни своју пушку, на |
сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она с |
— „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чу |
а — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} |
е, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти |
и мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бр |
т, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жи |
кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам |
говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску п |
идбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохи |
но да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све прос |
м те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</ |
знице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим |
ати; после сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени јед |
је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја по |
же, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне |
па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. |
мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да ка |
е то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних |
/> <p>Девојка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја |
да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама ра |
јаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S |
l>Одрекох се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за ма |
p> <p>„Младен.“</p> <p>„Младене, срећан ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умр |
јим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце п |
нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу |
ена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели м |
им се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох д |
посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и |
ати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љутине и бола; |
је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити |
<p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у сво |
још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра |
о да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала |
га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од |
/p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у најве |
ислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био |
и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p> |
којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умр |
ност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а |
на повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја |
за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, |
„<title>Младо Поштарче</title>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја с |
гојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ |
у да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она ј |
господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо ј |
а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код |
— а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја |
није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш је |
нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хт |
ов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 |
од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна |
које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где с |
ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за ко |
и би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал |
идиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова |
а и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек |
и допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио |
а везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као ма |
: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја ј |
<p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се |
ти сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љуб |
n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга замет |
p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — в |
мене она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S |
то драговољно, последња његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њ |
има сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу М |
head>V.{S} УДАР</head> <quote> <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p> |
гу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p> |
ла браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој бра |
ка клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред мој |
о, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она ме |
и људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а м |
вљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар и |
Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ припр |
ц — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески суд |
била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са каквом га је љуб |
Приђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли |
тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> |
Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован. |
и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и се |
че за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова |
је место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у својим сватовима, је ли, |
а до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одм |
и народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до после |
ечи дубоко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, |
, али после уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све |
Из које сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам доб |
о патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам |
ла као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио |
плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју |
ио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не |
а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави п |
иловаше као што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о т |
ubSection" /> <p>Путујући из Швајцарске Милану, прелази се преко страховите вековечитим снегом |
> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна |
прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја дру |
ош посао, који пре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружин |
е моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је |
више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа неж |
воје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим |
лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насе |
Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поно |
l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови сп |
, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, к |
својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихватише с |
својим мирисом а тице песмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога |
ет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по којима се класов |
цветићи својим мирисом а тице песмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадг |
.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога |
м а тице песмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а |
оњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња |
његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега скупљ |
по осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачк |
ођице, којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задо |
ливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао н |
молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n= |
</p> <p>Каквих предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p |
ло слатке радости, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је |
о како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му рук |
ла, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао м |
мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, п |
и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, а |
, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад |
p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш |
губили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књ |
да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао |
више своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на |
Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер |
е он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми вл |
само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и па |
ожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говорах |
е сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се |
њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја н |
но било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде |
. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красн |
/p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично.“</p> <p>„Је ли |
/l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; |
е купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја |
оју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилиј |
а у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од |
а нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> |
збирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском пристаништу у „<foreign |
и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишт |
тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон ож |
грабише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с |
бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био |
да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, први новци за њег |
тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може назвати с |
ања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се збо |
ош и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето шт |
— неисказано.</p> <p>„Но није само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и ин |
његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом |
била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, не |
оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p |
а не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у свој |
Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представ |
еца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све |
ата, које он миловаше као што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од дв |
м на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љубио |
м био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; св |
ађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може миловати; мој Милан беше тад |
ји бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био |
а а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Ди |
разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, |
није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којег |
ути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздржал |
руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb |
нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која пла |
и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће |
драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао при |
есело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад т |
и је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је ј |
раза то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачем |
Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{ |
а ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи отк |
Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми с |
к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, немој ме оставити, него умудри ме шта да чин |
је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за пр |
ила, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као |
и, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају |
м ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и |
деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју п |
се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не мо |
ницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци |
т.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете веша |
ош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо полудео!“ ре |
је Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима |
хо проговори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> < |
а клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ |
плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је в |
ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне св |
вртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде теш |
авио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је из |
вао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је о |
то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш |
> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те г |
само што оно не може назвати својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и м |
шко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бог |
галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ј |
адин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и ње |
ређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове |
ди, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац п |
сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Освану недеља |
м те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена окова |
ра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који |
гла силазити; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она |
мора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан к |
својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једн |
<p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио бе |
икад није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је ње |
рећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у |
и хтеде опет устати, пригњечи столици: „Мир, кад ти рекох; седи на своме месту.“</p> <p>„Пусти, |
невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти |
и, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> |
е хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи полете као |
отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ов |
мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, |
иканског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Ба |
од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Руж |
талу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убоји |
уде још већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, — милина, милина, свуд милина. — |
краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је н |
мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају |
/p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазит |
н је стајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да |
ле ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду о своме влада |
Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега н |
а и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хв |
</p> <p>„Не мори се, господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи р |
види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер та |
и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; проклетници знали су како Србину на срцу л |
<p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми п |
. три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру |
p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу |
е са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукав |
још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе |
аден говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само |
и.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>После тога прође |
о други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше он подуго |
е разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, |
од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручив |
сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Та |
<p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако о |
она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госп |
их ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p> |
и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби изби |
дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, |
и негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као с |
тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она |
ароду?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио |
е и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како би |
о је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па к |
наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци из |
цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, |
ије!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није |
ла туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце обузме.{S} За стравом тајна туга |
адена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа |
сног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школ |
параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али она ниј |
> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, |
подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси |
а се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешк |
по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Ка |
за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од |
его што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и кој |
се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љуб |
је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке |
а одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути мислио — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у |
, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву с |
ш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, |
сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао та |
икаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па си |
срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам |
нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, ј |
како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја |
ет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добр |
а дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</ |
Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општ |
о на миру поштене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом и |
и тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Б |
нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p |
а би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; |
или на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опомињу, |
етој глави српског народа, нашем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу к |
људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</ |
раморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са |
тна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам |
</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке |
/> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три пут више новац |
есе нам једно писмо један <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у прв |
сеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, пов |
ца сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом и бистр |
а чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком и преварљив |
а већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и пр |
били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што се о |
/> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом |
није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихват |
"fr">fauteuil</foreign> — до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече Ружин |
.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њ |
, па опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, лепим високим |
е у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимал |
ц, један Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватр |
<p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p |
из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n |
ош врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> |
убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јан |
оје сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам б |
па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти |
p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне |
VI.{S} НЕЗНАНА ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си |
и!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сат |
оји можете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — одговори Младен — смрт не бира; онога ско |
ишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простотом један из |
уда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удовица.</p> <p>У првој игранци он је |
држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа |
>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којо |
није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела |
оспе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дру |
ром и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио од великог сва |
о вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповет |
{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мисли |
штрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хте |
ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Т |
Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, |
знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је |
х добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му |
е.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа п |
аветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је |
{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестано на коленима клечао и Богу се молио |
и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи своје руке, као човек кад се пред светињо |
uote> <p>Освану недеља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан |
разређени беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту млад |
о ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обра |
/p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да |
/p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада г |
à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беше х |
други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву других |
уги становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи св |
а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо |
Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом |
мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи. |
на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њи |
це му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство које овај говор |
био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје |
и да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој б |
на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем |
ера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да ј |
на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У најпос |
утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро вес |
Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак п |
<pb n="165" /> <p>„Те каково! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које за |
ко се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућнос |
чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — одговори Младен — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу д |
запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни |
а мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачн |
се ми на обрану приправљасмо, господин Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску ка |
рене со младом човеку:</p> <p>„Господин Младен, наш кућевни пријатељ.“</p> <p>„Господин Лацика, |
ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била ра |
који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио |
уначки, одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, |
мо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло |
ајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нови бол |
два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стај |
5" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја в |
ју и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говораше своју исповест, после је смирен |
рикрило под сенку.</p> <pb n="48" /> <p>Младен сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигар |
_C17"> <head>XII.{S} ИСПОВЕСТ</head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женск |
трепте у очима поштеног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имену можемо називати, кад се већ и |
зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљивим уздисајем.</p> <p |
неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, која није била закључана, |
ао кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађ |
рече?“ Младену његова играчица.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једн |
оказати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по нар |
{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли тога младога човека, п |
клептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пођ |
е припеве уз наше народне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али н |
д волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохујаше; после се анђ |
окривши белим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он |
који заиста несрећан се чињаше.</p> <p>Младен подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је измеђ |
ром био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад |
о није осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен после Ружиних речи, само је могао ове речи с теш |
могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> < |
традалнике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег човека, ког поштено лице пов |
а као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отворен и окретан био, постаде у |
рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пријатеље, искр |
„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стаја |
опи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога |
ружи му једну дугуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у |
модитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти |
као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му |
соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пре |
<p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ћ |
ла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, |
све то од сиротиње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте г |
>Vad rácz, hazaáruló</foreign>.“</p> <p>Младен је стајао прекрштеним на прса рукама, мирно и ти |
ћи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази |
дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати не |
а половина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погле |
ам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгу |
Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Бо |
оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p |
и бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме та |
се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>Младен подигне своје светле очи у којима беху две велик |
мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> <p>Младен подигне десну руку небу, па од срца проговори:</ |
рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> <p>Младен устане на ноге, скрсти побожно своје руке, и гла |
амо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>Младен сажаљаваше кукавног тог простака; њему се чинило |
„Младене, правиш ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — нас |
сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен обадвема својим рукама стисне се за чело, баш ка |
нити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му руком покаже место |
ко да споменем свог побратима?“</p> <p>„Младен.“</p> <p>„Младене, срећан ми био!“</p> <p>„Срећа |
ар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог |
.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, |
тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи |
ога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </div> </body> </text> </TEI> |
поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице |
за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафалности па после одважно одговори:</p> <p |
српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и |
у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казујући ни |
златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст у |
ропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га милов |
ао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку |
говори им Ружин муж показујући руком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџби |
е ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени. |
у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам |
ну.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у не |
за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да |
д.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно умотано и расплакано |
омогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Младена оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, б |
јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, сво |
зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p>Председник суда, опака људа, запита:</p |
а мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор |
исвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пут цео |
ола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад ј |
ових речи запаливши своју цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више |
шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови прија |
свакидашњу молбу!“</p> <p>После ухвати Младена обема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуни |
помоћи.“</p> <p>После ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу, на га пове |
ом распаљена и склопљеним рукама молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у исто доба |
ж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се |
</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у |
шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припе |
bSection" /> <p>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него ш |
х виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакост |
и љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама |
бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих с |
>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадну, као да му је варница из п |
/l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакив |
е снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је |
оји није издајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено од |
у, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} |
не око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се |
ужу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је |
њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат о |
ома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> <p>„Хавана регал |
један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте |
гово остаде код Руже.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срц |
е.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више т |
сле погледа позорно свог друга.</p> <p>„Младене, правиш ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео |
никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саста |
гов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу у |
кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у цел |
то и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима |
о је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај |
ог побратима?“</p> <p>„Младен.“</p> <p>„Младене, срећан ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја ј |
е са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познал |
ара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у т |
хе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</ |
вичином лицу руменило се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело прод |
ре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устре |
а жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се зап |
у то магновење њен се поглед сукоби са Младеновим погледом, који се у њу са очима пуним суза б |
она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије, рукама својима стисне с |
транца облије црвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу ве |
мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p |
јчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> <pb n="40" /> |
е измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је б |
ао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p> < |
леда, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти |
то му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било |
стављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас |
са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; |
оваца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упит |
на лепа црномањаста удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу |
ским и скоро поверителним разговором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да |
него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмил |
кнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће н |
во је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p>Младен погледа к вратим |
ке се опомињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа маџарска господа ск |
овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мал |
м толико ласкања није рекла, колико сад Младену у ово неколико речи.</p> <p>Што се мајке Ружине |
ија се сав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу д |
им...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи гов |
>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p |
рено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга полов |
се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну |
уби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себ |
/> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он прит |
брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одгов |
нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу т |
бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи д |
> <p>Хартија она, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателство у најстрожем смислу.{S} И |
е његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милуј |
:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила би |
драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружин |
своје бледо лице рукама покрије.</p> <p>Младену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожа |
оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је зна |
>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она |
аваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ј |
стованих.</p> <pb n="61" /> <p>„Али тај млади странац никад у кајуту није силазио; у лицу и сво |
ме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су прав |
е виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха јед |
име, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше |
сподин Лацика, Ружин младожења.“</p> <p>Млади људи погледаше један другог, странца облије црвен |
вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом показиваше на ону страну од куд се чул |
.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, госпо |
<p>„Хвала!“</p> <p>„Богу хвала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од |
ничари не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с прста једну златну б |
речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, |
ећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на |
миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се милују |
S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном џбуну к |
подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{S} |
ко други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p |
лика гора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарче</title>,“ чинило ми се да опевам себе.{S |
/quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које путује па спомиње своју плавооку |
благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мн |
анин љубећи и срцу стискајући руку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби уг |
есрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је би |
мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, к |
</p> <p>„После нам доведе другог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поште |
су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> |
p>Младен рашири своје руке, обгрли тога младога човека, пољуби се с њим па му пријатељски прого |
, скупише међу собом новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Његова удовица |
ијатељ.“</p> <p>„Господин Лацика, Ружин младожења.“</p> <p>Млади људи погледаше један другог, с |
викне после још силније окренувши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити |
.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткива |
ст, и чудновата хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе |
Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџ |
вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том младом господину све како је било, а овај је имао врло |
не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господин Младен, наш кућевни при |
и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору н |
уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младос |
сне бољетице, на лицу моме цветаху руже младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајц |
увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија кроз моје власи?{S} А данас мог |
је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S |
грачицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ И |
<quote> <l>......нигде кута</l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p |
к на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може милова |
атки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом |
ги један мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледа |
си се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Млад |
и се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се |
</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; — родио си се, па једном мораш |
тарији уздахне. „Шта уздишеш? — продужи млађи прекоравајући старијега. — Не показуј се да ти је |
А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Пре |
двема рукама покрије своје лице.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова |
брате!“ промумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пу |
"36" /> <p>„Тако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба |
о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено им |
као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, он и |
ој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хр |
<p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па са |
а друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се |
дне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царско |
аст и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — реч |
никад нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше |
е Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби ко |
устињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасно |
али, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и мн |
год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде напи |
p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме ру |
Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непри |
година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из |
илишту, као највећи зликовци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи |
/p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није могао поз |
на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>О |
, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им пону |
ас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно рам |
и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце про |
лили за Српство, беху у српском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојо |
господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" /> није чудо ш |
и оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb n="3 |
ни још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд су пушке пукле: на з |
ам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога |
/> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне |
p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једно |
љења, јер кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништ |
ни сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не бо |
ма о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест, па м |
удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје |
не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики би |
у је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — већ ј |
нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо. |
вори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> < |
ици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ива |
срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто |
ове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n |
ладом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотри |
чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако |
које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а |
ко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, мно |
говој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност његове народн |
бог мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„ |
продужи после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту бол |
дне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> |
роси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво у |
ноге тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна |
ме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је |
руги пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше на пиј |
амо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, пре |
p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио беја |
саве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном трпези |
могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути мислио — продужи Петар после дугог ћутања — |
и жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху |
о смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на душу и на |
>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник |
ј час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у д |
оспођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много скривио; |
много препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао |
ужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> |
.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху |
дајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто пострадао; о |
рпски народ тако љуто пострадао; ови су много криви том несрећном рату, у коме се толико крви п |
е ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мен |
он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба, од велике бр |
м био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви би |
ако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа |
ило.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p |
био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бо |
би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p |
м, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, |
ина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не з |
забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке |
којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} |
„Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — |
а после тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“< |
ва ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе д |
а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се |
Мене нека секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме |
кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми ота |
ве просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... |
их један часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не |
нству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам |
си!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бо |
Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо |
лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</ |
чинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али пос |
године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — |
ца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — одла’н |
мислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме |
остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где с |
остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу песму, к |
вори предубоку </l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l>Од кад с тобом се опрости’,</l> <l>Одрекох |
ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мре |
оведити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био. |
инити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и тим не |
воту поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је |
и дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се |
ропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их в |
за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној |
е ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде по |
ој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је |
мах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног |
м хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца н |
.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаск |
ебе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њ |
ти утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја |
ли вас назвати својом?“</p> <p>„Питајте мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — м |
</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он |
слетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце |
човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може м |
ш један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра не |
<p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој |
анили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} О |
воме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла су |
к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечала је једна жена и склопљ |
е код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту у |
огом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где |
— одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“ |
би ме, проклетник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека страва, као д |
маде исеку.{S} Једва је председник суда могао утишати народ заповедивши момцима да сужне изведу |
правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које |
> <p>Младен после Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно ј |
ећа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се после |
, <pb n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово остаде код Руже.</p> <p>„Г |
> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље |
су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим |
страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помислити да познаје што лепше од охолости и о |
дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући саста |
ога детинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, |
ишта опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} |
и не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у ј |
ац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„З |
м муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној |
е запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети на улици, све се то прикрило |
мен, о којој он није никад ни помислити могао да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше т |
.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не да |
ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју н |
сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смрт |
а сам прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и |
од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа б |
и му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му бра |
а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> |
м занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се представљало да се свака сл |
знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће |
ако љуто опустише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, ком |
о, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао с |
ри да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја |
којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног |
а тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке битке, кад се раз |
ико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потов |
ивота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све з |
, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срб |
еднаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек мо |
је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га |
овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху.</p> <p>О |
<p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на |
брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и |
тела у његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пу |
сности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже м |
/p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути мисл |
о у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци |
ну своје народности.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, |
зрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен није веро |
</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као |
иди; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који |
те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за |
вом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много с |
ажаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце мога |
игрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу |
ја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаш |
, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај |
Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи минуше, али т |
.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p |
ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну дове |
суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај поглед, него спусти своје очи, руке |
тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> |
њи са својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и |
азио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламенита српска песма:</p> |
и, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем |
да и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме оста |
а.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога кри |
а га је тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно |
тави са речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас |
не.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако |
ника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. Го |
те само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповедао да си и |
са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пруће које о |
ладену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим п |
џари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. |
смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од |
моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу |
зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти |
једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обран |
це, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу н |
беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавиц |
"31" /> <p>„Сирота Анђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била |
цати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пу |
песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабри |
еличан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p |
ру на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до |
ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало д |
заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиља |
им француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима материн језик.</ |
ље од канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше |
<p>„Мој отац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спавати |
уга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама |
каже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Ст |
; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цв |
и бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од мене |
е срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чуд |
ја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си |
шивао своју дужност међу онима, који се могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје н |
свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“< |
ла они се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у колима остати, јер су их путовође уверили, да |
а собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу соб |
ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала теб |
p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то с |
.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и природну кр |
ешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га поглед |
осити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим гор |
тадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} О |
ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих |
а знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу п |
оним људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе |
иле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та разговор је врло с |
добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p |
ери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила |
с добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш к |
Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и п |
племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А |
<p>„Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом ко |
} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако м |
и не може, где се становници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту |
не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n |
а шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, само да с |
ако је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет |
те мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејаст |
нека себи представе што дражесније себи могу представљати.</p> <milestone unit="subSection" /> |
миљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени |
ина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио |
ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати. |
оворити:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе св |
дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> <p>„Питајте мога поочи |
која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> <p>После се молио Богу. |
чно.{S} Погледај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ов |
и може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане не |
он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, |
?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} К |
душу своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама |
д ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити својом науком: главни |
увити то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чини |
и пријатељство, — а сиромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да д |
е смртна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад |
њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео х |
жан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове с |
поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су |
.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умри |
а жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад |
ива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој уздисати, брате, |
е она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним човеком.“</p> <p>Хартија |
није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> |
ом; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни |
ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме |
квих предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карло |
али један против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У |
ма своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје неж |
ло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у |
подине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закон |
пека африканског сунца скоро сносити не може, где се становници по сата не могу упустити без до |
и.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном |
, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И |
ривлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме |
непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што может |
ивадама, пашама и пољанама, које око не може прегледати, по којима се одрањују силне ергеле коњ |
иловање створено, да не само што оно не може назвати својим што милује, него још и оно му се от |
ужи Бачванин после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најма |
чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика себе н |
син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд |
лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнији |
ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Кра |
браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком стр |
ањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам т |
ј.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо н |
ко безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И |
- један часак, један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb |
бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, |
оже мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> < |
за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити како се ту забављало.</p> <p>Прво, дру |
о сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господин |
ли на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та |
био.“ „Нема тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни от |
за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да други и |
ова.{S} Све што човек јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А |
и што човека благословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било к |
нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог једног младог гос |
губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Ка |
беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који |
непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит на |
аде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања |
обом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали |
— продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да зна |
још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам |
ег брата, које он миловаше као што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца |
тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“ |
ља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.< |
едан пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су |
коумним жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да |
као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>Пос |
душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чини |
ћете изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три доб |
овори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу.</p> |
{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао |
јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p> <pb n="16" /> |
као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо к |
ослове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали |
школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расуди |
ишта; — тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћ |
јника.</p> <p>Младен, кога сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су мо |
ше можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јест |
!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо полудео!“ рекне један |
S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш. |
хову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то благ |
ужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро |
е може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам |
и мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — одгов |
ити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Ид |
ај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су |
ијашу:</p> <p>„Шибај, терај што наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошин |
</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на |
убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад |
р нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А |
илишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Мл |
ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја в |
о је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је б |
мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, к |
„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не зна |
евљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју |
али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</ |
дигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти |
иња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарасто |
мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему ви |
рећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p>Млађ |
аће то, мој рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађега, |
оче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овак |
јанић са три батаљона одморних хонведа; мој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу др |
ј рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне свога мр |
он миловаше као што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — |
, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио |
жљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па |
ам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало ћутања, — то н |
р сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза к |
кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се |
ва несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеос |
е на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши с |
/p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он |
код куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој отац, који се научио <pb n="12" /> свак |
дује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој отац, који се научио <pb n="12" /> сваком изобилств |
— е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома |
на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој от |
ванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда он има |
воје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је ње |
ја мила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут сас |
да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и з |
видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми беја |
еђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу дру |
осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него |
ја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу |
ма, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог влад |
/p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} |
укама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="13 |
ме како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на |
као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако |
Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> |
го ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори после мал |
игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог бл |
х дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су |
оже тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, де |
у?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па |
та ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Ал |
и </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болов |
у били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо |
о.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да |
то се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутел |
S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да |
> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз ма |
кад се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда |
едног коња, који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте |
мо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је об |
</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој |
добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ |
од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином |
> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, |
воје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из |
њено име!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери |
/p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на |
Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том младом господину све како је бил |
е ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форинти, које му је о |
а нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро се могосмо о том увери |
томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене. |
оже да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја ви |
много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела |
полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, господи |
не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би |
срећан ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи ост |
весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — т |
на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је с |
ав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} |
нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог стар |
окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, |
— одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу при |
миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао о |
и, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са веро |
гу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Мла |
снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он |
ога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с о |
мисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изв |
тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рук |
ће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Пав |
љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врл |
омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине |
вест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после о |
ам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштова |
коме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог |
“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се |
господарство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, верност |
тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода моја мати; |
ари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам на |
олове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се н |
у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ј |
ли зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чиву |
У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је |
е он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Т |
аз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не зна |
си ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми |
то је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Гра |
а сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. |
ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености по |
моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и по |
ога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си ве |
мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и поче |
у сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с њенима меднима устима; пољубац плане, а у п |
"173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} |
вима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни п |
има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћ |
ју написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо |
ино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се |
долима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакрива |
младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер ба |
пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога бра |
ом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за как |
ма мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она је у суза |
ство што ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери мој |
с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити жало |
ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је |
едила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама за н |
понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, |
и се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао |
Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што |
т; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад |
он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> |
нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кр |
> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који није толико уморан као мо |
упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много препатили, твој |
осним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. То |
ам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до |
покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти |
ко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, ма |
е и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> |
ећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам |
живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и |
је кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жал |
естано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам својим очи |
то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја |
ОЧЕ</head> <quote> <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> |
о:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам својим очима веровао и |
</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на све |
својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је |
p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме |
а вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаству треба, па мора |
људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога |
врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, преклињати и обећават |
се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе н |
пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо |
.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то |
ћом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си |
ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја |
у, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ р |
сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помисли |
о бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. |
десмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се |
ји цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео |
ан себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Ј |
{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан |
је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> |
а порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болеш |
о, спомен прошлости тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за углађе |
тврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је |
мах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, — |
а зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143 |
ости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија кроз моје власи?{S} А дана |
ир с неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти |
ацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, мо |
ad>XVIII ГУБИЛИШТЕ</head> <quote> <l>Од моје ће руке погинути!</l> <p>Пјеванија.</p> </quote> < |
бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се |
p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.< |
ебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу гл |
школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиро |
ти:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви |
аћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило своје пос |
рала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љ |
ћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, |
.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S |
а као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на |
е никад љубавно није погледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„М |
руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у кој |
своју породицу упропастио.</p> <p>Лене моје читатељке опоменуће се о оном, што смо у почетку о |
V.{S} НАДА</head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> |
ћеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је |
ам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — проду |
а мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, д |
роз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће |
пенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, р |
е не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћ |
p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађа |
е могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — |
оја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запе |
рости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен доби |
на ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја |
ле ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти сам |
о моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је |
тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох |
љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад |
е ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђ |
поред моје младости седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и |
јцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре |
пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мисл |
S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„ |
им: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете м |
Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?... |
нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S} После |
н, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говор |
јер, кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а т |
ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто |
ју — ах змије су ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и н |
3" /> <p>„Јер кад се опоменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> |
ало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Т |
едати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„З |
азум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти |
м би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опрошт |
ком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два |
узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме п |
ћ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла |
е она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја у |
м.</p> <pb n="126" /> <p>„Смиљано, чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју |
с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S |
бити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје м |
е?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жер |
викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив |
оју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се у |
ара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</ |
.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважност |
не моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са |
иташ?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њ |
га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу ра |
ти, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, |
га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедал |
овит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Пе |
жар у собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт |
да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; |
азано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у жен |
дмах посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим меха |
и злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећ |
p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби доша |
ор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у |
им и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један п |
о до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцима |
прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, које |
оменом остане тако драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако |
вши тог човека, страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маг |
две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам шт |
сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отрг |
недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служб |
оће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар |
у погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и моја љу |
ај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он |
је ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све сн |
ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И |
колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, не |
снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђерд |
х ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сиротној породици, — колача и шарених јаја деци з |
ху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти |
астане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни |
ве Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ |
сти; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласка |
авља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немо |
им јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрест |
м ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се ра |
до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређи |
о талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и доби |
га живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које није томе криво што сам |
остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе ост |
кло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <pb n="31" /> <p>„Сирота Анђ |
="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и п |
ре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао ве |
ако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А |
немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а т |
p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> <p>После ухвати Младена обе |
{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме |
да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> <p>Младен подигне десну рук |
дбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милин |
м је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у бли |
> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумел |
не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја с |
о међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам |
, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке ч |
нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — продужи |
а никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад са |
и се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њ |
што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, посл |
ти. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом св |
енчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! |
одужи:</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамач |
<p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="20" /> |
удно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена |
знао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад човек као капља; ноге |
ек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом |
тој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи прому |
ао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припознаје ко |
живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> <p>После ухвати Младена обема рукама па му |
г послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> <p>Младен подигне десну руку небу, па од ср |
народа, нашем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадн |
вим жаром распаљена и склопљеним рукама молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у ист |
— пред сликом мајке <pb n="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бол |
<p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те |
да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком сиротану, кој |
Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему ша |
е до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и |
тоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом |
је руке, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено проговори:</p> <p>„Продужите, продужи |
их молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако |
викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цел |
плави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпу |
рећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога |
S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све беја |
ла је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисн |
ти.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Н |
се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек један пут је уздах |
знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за мо |
ветити? — Мани се освете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е |
а једним погледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> < |
отан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бит |
/p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Да |
јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је |
на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p> |
{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох. |
нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што вам је и дужно |
</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па |
? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на п |
му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није усл |
ће наслађавати се сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу с |
непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свог |
Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне д |
о сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочи |
S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим |
то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га нап |
неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и |
се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хај |
{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети крепки |
огу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</ |
ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође „Ружином |
Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, |
ма, па плати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му од |
ртвачке сандуке с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спустише мртвачке с |
мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинул |
сповест, после је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p |
Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом |
к метнувши на себе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се |
агрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на моли |
оје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакат |
ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово св |
ожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не ди |
о се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта ж |
ћи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; б |
доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; в |
ко је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} |
59" /> малодушан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они м |
ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала |
пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смил |
свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју г |
жају, у коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе |
о и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, је |
{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође зго |
и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После устану, окрену се свештенику, који |
инише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог |
постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе |
шу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и брани |
за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та ка |
ало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми |
вљу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до к |
p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би мо |
после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећн |
!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно дру |
лаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти |
ма тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„ |
плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти р |
е једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио |
небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, |
несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слоб |
срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила крас |
ду с врата.{S} После неколико тренутака момак дође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, |
више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ ви |
ја цигаре.“</p> <p>Стражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часко |
и ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак окрене се онима, који су у углу седели, и немилос |
“</p> <p>„Овај јо полудео!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи |
омак дође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, п |
к мени један маџарски официр с неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми доне |
лом нашем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —< |
ама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика |
га света.{S} У детинству <pb n="178" /> моме непрестано болујући нисам ни једну радост уживала, |
ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собам |
> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му |
коју сам као матер познавала, у целоме моме животу строго држала, како ме никад љубавно није п |
лио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и |
очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти р |
ма, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не п |
у оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути |
а никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети ис |
<p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме |
а свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи |
у службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> < |
зела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љ |
је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верн |
ио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задово |
, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже младости; јато обожатеља опкољаваше м |
о моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила |
осподину Лацики,“ рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, г |
„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвила |
тедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце н |
пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамн |
вши да се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} Посл |
е ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга т |
о на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Мило |
скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, ју |
“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> < |
у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаниц |
н пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о |
покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и иж |
нде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се један |
тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек п |
> <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи м |
мене љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младе |
му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет |
ик суда могао утишати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div typ |
е, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чист |
мах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању х |
но ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Ме |
дан беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио |
тар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а другог од |
сле мало подсмејателно продужи:</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још дево |
о нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у к |
и него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек |
ије на продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља т |
са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за |
бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње |
е Немац улазећи у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заи |
— ал’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што |
ија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али |
био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је |
. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен н |
<p>„Харамија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И пос |
умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морал |
ла господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше с |
и се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на |
јој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им |
од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“< |
цири, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све своје па да ост |
ћи да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће и тамо распитати за |
срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху |
сам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, зн |
пут постаде неисказано тежак, путовође морадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута с |
"66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом облада с |
ост.{S} Међу највећим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је п |
је на једну хартију написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} О |
дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису ник |
јамачно није надала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изглед |
те те љубавне ране, да сте се панцирима морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од |
ти или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у |
“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али мо |
у бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, покл |
са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом посл |
ас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан |
а зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао на Бадњ |
<l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мо |
више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути мало |
ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете н |
та, срамота!“</p> <pb n="141" /> <p>„Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Бог |
не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам наш |
чинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ниткову осветити!”</p> <p>„Осветити? — Мани |
ао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толи |
би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају карловачку околину, не |
ох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим |
о од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних но |
је имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је себи пр |
ти.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља и у |
јатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и |
дних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би |
којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај |
носио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, — а сиромашак само онд |
е ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирн |
а, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај је знао д |
ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умир |
а знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опрости |
ли ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете |
д смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себ |
то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и |
е, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. |
ећи старијега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} |
ише није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казива |
говим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао |
го бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад |
учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој |
за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је |
не, па поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — ре |
8 сати борећи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу |
боко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врл |
од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с миром само на твоме месту, т |
тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је |
је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тр |
еху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора није |
e of the great Britain</foreign>“ један морски лађар приповедао је другима:</p> <p>„Како се на |
они, који су га миловали, на Хамбуршком морском пристаништу у „<foreign xml:lang="en">Cafee of |
леже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у |
човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Путујући и |
ле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење |
какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није с |
г.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb |
о је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стај |
ом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред |
Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за |
, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сиротној породици, — |
о на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си ти?“</p> < |
да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се пока |
и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који имамо код Чив |
више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. |
е поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, јер дост |
аха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако зб |
нај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, |
Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>М |
ше.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да б |
ет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то м |
бе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непрестано имати, најноблији ек |
гу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за ос |
„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде с |
био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спасла |
</p> <pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> |
дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопал |
>Млађи ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нис |
розор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после тога врата се |
и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Млад |
сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја виш |
н за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, |
га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у кр |
</p> <p>Млади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а к |
ебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова чул |
задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго |
ти устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи пову |
сле тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме са |
ају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара |
зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p |
тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <p |
ружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје |
еху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.< |
човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb |
обним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов б |
е тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза |
његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А |
међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми за |
Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми |
пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, своје лице |
о и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за сра |
види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос |
познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно |
ац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђор |
вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Мл |
нута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један све |
ву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки |
к.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свештеник очита молитву и тихо |
етне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне поплаветне, |
се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <m |
ак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> |
друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увукао био |
рче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љуб |
ентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу |
мене остави!“ После тога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по |
уг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отвори |
м гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад |
на је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у великом насле |
читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> <div type="chapter" xml |
једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господин |
и били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, |
човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухва |
која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, |
обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над |
бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не зн |
.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тронути |
н Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S |
есрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови. |
д прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ј |
олиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски |
куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он |
у не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га пон |
душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... |
да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мој |
ога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p |
е судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти ка |
заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прек |
рећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му ми |
ведивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, до |
ном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас |
живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му б |
елики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што |
<p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође |
а огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо |
прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку св |
ре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад |
пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p |
прогута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку песм |
погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с п |
лети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке |
<p>Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалил |
још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје |
Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе он |
ао да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне св |
о с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти |
опирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна |
ебе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је туробно |
земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></ |
ого скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; |
стрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту |
<l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> |
; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Р |
а имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва че |
тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Бра |
јаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе н |
са звиждукањем бедујинских танета, која му око ушију пролетаху.</p> <p>У оваким приликама ретко |
беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати ш |
је па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може ви |
би је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му |
пан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што |
их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника о |
ох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено П |
вац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе се |
тког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" |
ко ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да |
дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа |
к поњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет |
нај нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти ја |
воју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине м |
<p>После ухвати Младена обема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућ |
ао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити |
тога младога човека, пољуби се с њим па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не |
и, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој |
прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратима?“</p> |
елује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек што учини прот |
оји може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари ж |
лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после ка |
арама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на |
е му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Св |
p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, |
аден, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бле |
ба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом |
ог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху |
е зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> < |
е с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диван |
орити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} |
века, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласо |
рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: < |
је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курја |
е ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не хтед |
дужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сирот |
лонивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испр |
мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет мо |
имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Ка |
ње које бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек |
ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није ш |
екао би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток п |
он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу |
ој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад |
p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ак |
НА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака клета |
ди као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својим |
који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти |
боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, |
“</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатн |
праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљука |
скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која се поносито уздизала међу |
тумара, <pb n="77" /> па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један пр |
твога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га |
ад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од рад |
лако могао преварен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда н |
мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и гл |
његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању |
узајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао |
ога који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи |
лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима св |
две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна. |
стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени з |
риђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија |
и сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згр |
г опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинит |
утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорил |
он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за о |
мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа |
сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да |
уста брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та |
р видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му се накостреши.</p |
/p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, |
х г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — |
о носе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике цр |
<p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила |
е као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину је л |
рети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмех |
у је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављ |
уд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири своје руке, још један часак — и на њего |
вољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбару |
еним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар |
пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једно |
екиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спр |
/p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учи |
отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали |
што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не мо |
каје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново узаври, и он с на |
стано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се сми |
о не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали. |
а.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — |
махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за дана |
/p> <p>„Младене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана |
ду беху челични панцири око срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад ј |
и, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> <p>После се молио Бо |
ажио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да ј |
дин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се |
, овамо наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало |
80" /> <p>„Он није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута |
l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло о |
ен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија |
црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим д |
да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске |
ј свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, кој |
ли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву руку.</p> <p>Свирка од следеће фигур |
њег пријавио, овај место одговора пружи му једну дугуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа, задр |
јој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не |
у заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај |
склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, |
благосиља једног младог господина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао |
па жалосним погледом промери онога који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским г |
и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавит |
е се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њим |
.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тог |
Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је би |
ји је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — неж |
ође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? |
а земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице |
више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори му један Француз уљудно — причекајте само мало да се по |
ш од милине.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.< |
чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с миром само н |
бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда? |
оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да |
је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи гре |
што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам |
о свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти р |
старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши. |
удућност, — будућност његове народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није |
мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„П |
еда.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„ |
азговором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом о |
гаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, свога бл |
несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћ |
хтеде тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</ |
ћу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љутито проговори: „Је ли то послушнос |
н плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у |
</p> <p>Младен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p> |
т узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то ј |
мо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p> <p |
ње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ ч |
Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, |
рекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, ус |
ресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао |
те све, што је од њега тражио, предавши му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо с |
ости, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</ |
ранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузам |
</p> <p>Пре него што ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећ |
ћао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се друго |
ене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> < |
на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини мил |
г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу |
мпањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањс |
и је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, |
поведе их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срце |
много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе |
II.{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини |
мисли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад |
своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше св |
ушманином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{ |
>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио |
стеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код |
ер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих не |
г лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети |
од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени ј |
чију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова |
<p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из црк |
звати својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Мл |
о са својим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он с |
, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти |
и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог |
милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу св |
оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то |
отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему поста |
је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била преко по |
су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким |
и у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст |
> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаш |
одином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој бр |
да да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај |
итисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком |
/p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван се |
еговог простака судије пресуде, продаду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до посл |
и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те с |
це, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и |
е и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не |
е чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам дан |
просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема нов |
лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако ум |
лаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</ |
а на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била |
имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје |
као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље |
је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да |
ко драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љ |
отпади се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако ми |
асу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам |
у реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који |
оже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb |
видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он |
воје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубре |
ан старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му |
ој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — |
Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је свој |
мах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p |
хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу |
"152" /> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошл |
зе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који |
дежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачу |
оштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, о |
ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</ |
се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — да |
е.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља |
арљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} |
и не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то беја |
<p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком на Младена; — ово је од оних, који |
д срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше |
е знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас нећеш обма |
си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недр |
еши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадо |
поведала Младену, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, к |
ћу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја |
да бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n="102" / |
, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и у |
н срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да |
>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Б |
ао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељ |
“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој |
вори српскога народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, кој |
ину Лацики,“ рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођ |
Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога |
p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што чо |
на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам ис |
публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи |
шту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се у |
а.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не |
и у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Господине! — викне пос |
>„Путинци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво усколе |
к је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, ш |
.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — |
...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже |
бе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде |
Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n= |
још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најб |
А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p |
<p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад сл |
де неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напре |
рањивала и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и пош |
ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p>После тога приђе к постељи, разву |
о, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Стр |
ваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у к |
и бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„О |
па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p |
лаву и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p |
"102" /> <p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„У |
ти.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове под |
p>Пјеванија.</p> </quote> <quote> <l>На муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </ |
d="SRP18520_C8"> <head>VIII.{S} БОРЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> < |
јвећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по том |
мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није женс |
а радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо |
у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као какво плавокосо анђеоче.</p> <pb n="107 |
м угледном кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу хвала! |
<l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да |
>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да им |
<l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја су |
Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је православно гробље |
<l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло с |
/l> <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p |
Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње игранке прошло је |
<l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство о |
/l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном сва |
<l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. томашке пропасти у Субот |
пенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.< |
ри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који ј |
ћом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из кућ |
, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше се ништа опазит |
она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама за наследс |
—</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са |
вирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, који имађаху прав |
него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми с |
ула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са собом одн |
етеним власима, са раздераним хаљинама, на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка д |
у, од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским |
и; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукава |
данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, |
ах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га |
ије, сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са широким ободом, а на ног |
мах сам се тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. |
оро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> |
“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би |
дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="20" /> добро, по сел |
ић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси |
жим, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> |
мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ни |
е био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за ка |
а — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гр |
и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дука |
девојком, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже младости; јато обожатеља опко |
оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском пристаништу у „<foreign xml:lang= |
ћи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> <p>Младен подигне десну |
и је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше с |
ед твојим вратима, под твојим прозором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће ко |
ежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху њ |
људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече лего |
сам намислио.“ После тога поћути мало, на после тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш |
латна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше |
притрчи, мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на ками |
мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зу |
екоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стр |
он подуго тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном |
риђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом кам |
кшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; з |
увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на св |
на за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он. |
у — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп |
де на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била |
о у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једв |
ктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се |
жи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве с |
их очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њ |
бачен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски изра |
два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> < |
и на њему су љути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв ус |
идевши тог човека, страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту |
клињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не из |
а његовом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња б |
воју подигне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.< |
толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин толик |
потуцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађо |
и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са |
у плану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа |
дан барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите се |
освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, |
.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бо |
у забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41 |
м своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити о |
где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине ш |
као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака |
овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нека бу |
, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Ј |
не Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lang="fr">fauteui |
а кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и нико |
p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с так |
и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало је |
шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</p> |
ноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <mil |
ко ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа |
С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p> |
, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{ |
во чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више г |
чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим |
; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и м |
смо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што т |
осрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човек |
ога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али |
и телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу пр |
, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их |
се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачв |
ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, кој |
тери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач прого |
нош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ |
подигао се светој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, |
прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, це |
е он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да м |
тога подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, |
зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свештеник чита; „ |
је од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је |
аци крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и з |
дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више тр |
ао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину преселио, осветли лепо парк.{S |
проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p |
ак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима у највећој ватри тврдо стајаху као к |
и будем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удов |
Њему се представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та |
коса с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као што свештеници православне источне цркве |
S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — |
у, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једн |
подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе које је |
404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљуб |
8" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ за |
за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човек |
света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.< |
као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим г |
та не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је с |
аво ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је |
чеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџа |
</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљон |
да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџ |
p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни |
Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда могао утиш |
е.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горе |
нији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после м |
лагослова; нама за наследство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби тво |
је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиш |
дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао д |
и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p> |
е другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви! |
њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је први замета |
аличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се на |
е — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. — |
има се класови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру голог |
е.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај с |
болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у и |
а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам |
и, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они |
ла и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама с |
руговима; све су се радости овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; |
е господска, изражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледа |
е ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озб |
.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од |
ило, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мрш |
јаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што беја |
Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати |
га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби |
досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ П |
говољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност |
а, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је |
екох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба ж |
" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати |
.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола пос |
оје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да |
.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{ |
ато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одб |
ћивао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну р |
пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети за |
ишта, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после |
ло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју |
угачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обично прос |
о дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како |
ће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код ку |
стојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема |
лисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; |
и дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше п |
губи се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Бо |
су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се |
беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостион |
вали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, |
молитву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> < |
ких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрост |
не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат п |
илуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности |
риповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац сед |
праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ с |
олови натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством рекне:< |
ветле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава б |
} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу оч |
оживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од небесн |
се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братин |
ем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а ба |
моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо |
Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну |
је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици ни |
ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити |
рође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред |
нти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити и м |
ледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изр |
едан млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па |
ле ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим ск |
„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} |
орила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зел |
де, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је њег |
ла, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер др |
лу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час род |
се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата |
еће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Vad Rácz?< |
а су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо |
ла најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно |
ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да |
жа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p> |
тије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова ј |
г истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћућ |
Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Ко |
потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уст |
напредак своје браће, који носе оружје на обрану српских народних права и на обрану цара свога |
ити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} А којима ово не могаше б |
им дугачким брковима, стаде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обран |
>По удовичином лицу руменило се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весе |
ју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба |
нитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их |
ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. |
аци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, с |
ако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви кој |
е Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште. |
тљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која је дол |
ега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, |
— јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе годи |
ст његове народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео с |
им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам |
уне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„С |
д кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао в |
утке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> |
сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је б |
и спасе од пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до мој |
е не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело |
Приклоните главу.“</p> <p>Младен устане на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи прикл |
, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајућ |
рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју |
м није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљ |
</p> <p>И после тога одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па пович |
вих речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагл |
зговарати.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да |
е отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, |
је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он |
ћа добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче:</p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У том |
а никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена поред своје постеље, скрсти своје руке, и кро |
јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он з |
се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалит |
еште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, |
дите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мо |
муке цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног |
да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 апри |
ом хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисм |
дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се зем |
претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој п |
е ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше с |
ошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо п |
збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између |
е прилично дугог размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну |
кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, |
но: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђ |
а пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — ре |
а.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко |
ћамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиро |
е путовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са оба |
па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века ни |
е, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао |
>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћ |
ући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од сво |
огледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси т |
ог ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли свога брата |
.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут чуј |
вици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, н |
приповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, |
ла, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други |
иком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је бесне |
их на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми ла |
е одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска ми |
</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се насмеје.</p> <p>„Није још, |
ново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његов |
испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с |
ом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан о |
ојој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опом |
међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb n="77" /> п |
и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из |
собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости. |
> <p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољн |
ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последњ |
а доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ј |
идиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Ш |
ових!“ рече младић, и прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} |
ао да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за |
фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге |
* маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужник |
говим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол |
другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убој |
евојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> <pb n="40" |
него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</ |
ом догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не |
путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове |
вих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни |
} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећ |
е него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n=" |
n="175" /> земља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ |
ботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и |
p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима беху |
четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која |
а мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по |
рашири своје руке, још један часак — и на његова прса паде један човек, ког он највећом љубави |
ужје на обрану српских народних права и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Млад |
прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она ј |
p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш д |
ао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима закла |
ва.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>Пос |
сница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и |
деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — одл |
а, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло неср |
ци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом уд |
— хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунто |
и Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим |
Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живе |
право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио д |
есто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, так |
ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја |
одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, |
зли, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по ул |
га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи |
богат, позове једном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разго |
русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Кар |
глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> |
="48" /> <p>Младен сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се диза |
стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један |
е свима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење |
Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани |
гњечи столици: „Мир, кад ти рекох; седи на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> |
</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала же |
д Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једн |
о се пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет нема |
написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том младом господ |
днога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове |
лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сламу; заустави се, протре своје очи и с натег |
утао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли |
ан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај у дружин |
, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чиву |
м понесе преко целе лађе; матрози, који на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, во |
нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем |
вим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, ч |
е започела, парови разређени беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну леп |
веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, о |
на у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на среди чела дуг |
му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни |
ри, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се |
ити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> |
крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она н |
Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се |
или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="11 |
Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да с |
/p> <p>Но пре него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> |
111" /> како су се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Тома |
драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву |
p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на са |
ош да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога |
е и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињ |
ајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојки |
да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен рече теби: „Сте |
Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} Бож |
дубока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p |
да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере |
бејаху мало освестили, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета |
апред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни о |
то твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећ |
епријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Ти |
уништи, ниси могао једног човека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb n="48" |
толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још |
добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакр |
} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb n="166" /> <p>Пос |
је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који |
ики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</ |
<p>После ових речи устане, почне палити на своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се |
ао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божј |
о што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато |
наш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Мла |
/p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и |
е моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он б |
страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим саветом и својом н |
сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да хр |
Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с |
е видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепш |
да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти м |
дими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам би |
оче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, п |
кују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред своји |
уђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а м |
тим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не |
отицама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље нали |
нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити |
била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се к |
ој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији |
је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до ка |
шим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p> |
мљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> |
> <l>Устај, устај, Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песм |
у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, |
хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молит |
рца младих људи уздркташе се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Ива |
одина мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, кој |
ло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; проклетници знали су како Србину на срц |
у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога стриц |
м своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ват |
сти пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми н |
ети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих |
ао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> |
е згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један |
што у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе |
се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше |
тављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе |
срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је ц |
ле две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из тру |
а свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни |
ље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други |
а то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно |
мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се |
, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја |
. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцима сам провео |
ема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рекох озбиљски:</p> |
чи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не |
>.“</p> <p>Младен је стајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, оч |
пале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учи |
ужину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам |
хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце д |
се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још |
71" /> <p>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу |
после са најодабранијом војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалит |
проговори им Ружин муж показујући руком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају ота |
сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да |
окак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до |
— „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n="118" |
stone unit="subSection" /> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела |
е зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.< |
руги руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„К |
ко не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не говори ни |
нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много нем |
њцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је |
“, повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашко |
е још како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — |
г до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је н |
<p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше ње |
есне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо д |
видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{ |
Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би |
пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш зна |
очи његове пуне сузама; једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха. |
не на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било |
илину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и мо |
0 форинти платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ вели |
/p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да м |
S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и |
Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља и унутраш |
рена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше |
д више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је каз |
S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао |
p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — |
била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, т |
ванове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам |
вуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство |
ц господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име |
га, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пу |
ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У среди |
ох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мен |
кама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам |
го пријатеља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној |
али да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење |
здајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога свет |
меја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му |
који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта с |
о рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и рук |
било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате!“ рече му ова |
сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у |
је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица |
а се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није продро; |
аког истог чудноватог младог човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> <milestone unit=" |
ватог младог човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
бац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих метнуше око |
ин после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згр |
талира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља |
лагослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и бољ |
, очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао |
дну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, |
ло гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у ов |
које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху |
новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за ње |
е мори се, господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати. |
разник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„ |
другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим о |
одати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да |
>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Ср |
највећа тишина.{S} Младен је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њег |
пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав леп плаветникас |
м, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Мл |
оји продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од |
вде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограб |
емогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у ов |
pb n="8" /> се после посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако беј |
, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо про |
рила.{S} Она сва претрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и |
p> <pb n="190" /> <p>Стражар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова |
браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде зво |
ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>П |
о гледајући око себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Т |
ко себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао |
ао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} |
д варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамештају.{S} Народ п |
p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хар |
подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе |
одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бога, с |
ку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, |
тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, многи!</p |
научио <pb n="12" /> сваком изобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи га |
ају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени никад |
ејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу ј |
епријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је те |
па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Д |
о парохија оним људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће |
едала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, с |
бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да |
ена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију |
ехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У о |
.{S} Петар јој притрчи, мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, оп |
ивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док ј |
као; срце му силно почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> |
тне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе |
рошао; проклетници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да пров |
видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио с |
идода моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте |
е још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ниш |
и умрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се |
трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове го |
нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали суд |
полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо н |
а их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се |
<l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и че |
ила још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени ж |
ми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану |
годно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већм |
а ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свр |
А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могл |
ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџа |
.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући с |
еним очима то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да |
Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке битке |
за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n=" |
а.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапа |
са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истражив |
аше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ј |
е... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на ми |
рота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{ |
> <p>Пјеванија.</p> </quote> <quote> <l>На муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> |
које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управље |
гне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретном једном дивану од плаветног свиленог предива |
угих јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост |
о!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји |
икне, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица б |
се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод ис |
ипознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад човек као капља; но |
рена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким |
хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испо |
декојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други |
им каменим степенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се |
у која се путовође заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут постаде тако тежак, путничке очи тако с |
о вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, гл |
горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље |
дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види д |
“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи с |
е пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце з |
говоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се по |
— док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оков |
омаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им како је о |
; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“ |
овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храб |
нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке |
е сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад |
оном, што смо у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима |
то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 фори |
чекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам |
њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и са |
. е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и про |
.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После то |
а по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као |
куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сламу; заустави се, протре своје очи и |
ог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме сра |
и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у |
дела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Ка |
воме кочијашу:</p> <p>„Шибај, терај што наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочи |
пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге так |
чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, |
ути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно |
> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њено |
о добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи |
г му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, ко |
а се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други |
но дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> |
рашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо зајед |
ло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и и |
оја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, п |
кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Па |
p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ће |
:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу |
м има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните |
игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи на игра |
убим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је ув |
т како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина о лађу поребарке се удари, це |
е као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи |
а се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је |
љко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати |
на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Проста |
од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — |
рвица светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, руме |
сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је |
имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а |
ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копије од икон |
око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким |
ле, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два ч |
а, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за |
о што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погл |
ter" xml:id="SRP18520_C4"> <head>IV.{S} НАДА</head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> |
лази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад узд |
Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „ |
она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити док је Младен |
; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у г |
е и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде |
е отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се до |
ак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му |
до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапат |
ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато |
атрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <p |
ум никако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше |
> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио. |
отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три |
ролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милин |
чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> |
ему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У |
.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвлада своју слабост па поуздано корачајући остави со |
тедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да |
о и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишт |
њаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није |
и његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви |
аца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби С |
и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p |
а пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим мир |
љаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни |
/p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудним, пријатељск |
дох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднел |
ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type="chapter" xm |
аснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надувена охолост и пакосно напрезање Маџара одговори пр |
{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију |
Кад се вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне кој |
ше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> <p>„Смиљано, чедо моје, |
n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће о |
бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се |
уће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће |
еметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе ник |
> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што д |
p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волов |
и не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њ |
је заробљена била, нас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен ч |
е лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... ал |
Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дво |
Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по годи |
ао да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — вр |
инили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520 |
на, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у |
етем око Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупц |
ио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја п |
> <l>Што гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> < |
ње створено, да не само што оно не може назвати својим што милује, него још и оно му се отме, ш |
<p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> <p>„Питајте мога поочима, — одгово |
} Од многога и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, |
анствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред |
/p> <p>Младен, кога сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе |
се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ствари писао у своји |
г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна |
ода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а |
ли између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату |
е и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али из |
кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави св |
е он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb n= |
худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<foreign xml:lang="hu"> |
вај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љу |
ет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још све |
аре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари на |
најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> |
и.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувар |
те.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цигаре.“</p> <p>Стражар викне, |
што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда |
Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без |
аде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најпр |
оме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем з |
вих речи пригрли своју пушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> |
дох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су одва |
ло.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто |
едној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се |
Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу |
> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекив |
.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за друге ту |
је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестано на коленима кле |
ако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један само јарак дел |
ху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаш |
и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си в |
воју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрен |
слио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си так |
ио; претурио сам половину света тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не мога |
цу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао |
својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ о |
а има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и в |
и је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути та |
рестано у несвести склопи руке к небу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и п |
е осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и |
изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у |
одом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од с |
вим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, |
, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад ј |
ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче скупљати своје новце.</p> <p |
дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ћ |
е куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како |
патила за своју лакомисленост.{S} Међу највећим телесним боловима морала је слушати жестоку по |
, ту по пустим песковитим пустињама, по највећој припеци <pb n="76" /> шеташе се обично један б |
овође, који су прави пут истраживали, у највећој опасности.</p> <p>Песма бејаше немачка; онај п |
{S} Ова три човека на својима местима у највећој ватри тврдо стајаху као каменито стење одбијај |
ога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом није |
аборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој отац, који се науч |
вота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју сплете |
ала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“ |
p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши глас |
коро весело, они пушаху своје цигаре са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху |
ржао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице |
е.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она |
.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се дотет |
е као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње:< |
на његова прса паде један човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаш |
тави се, сумнително погледа око себе, с највећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} |
ога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако |
а, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али она није била као ова; баш |
дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у својим сватовима, је ли, моја ле |
у, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од |
ршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети ко |
ку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера |
кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се гл |
се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Господине! — |
p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога |
и!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, |
Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв |
елили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку п |
ило, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ сам |
лам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените ц |
очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стајао с |
о као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Т |
на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер г |
ек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, |
драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и |
звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада з |
и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његов |
м духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“< |
слугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишући најмлађи међу војницима — какву услугу хоћеш од нас, ко |
арохији, јер он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био ср |
говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Судби није дос |
жности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да исп |
е: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} О |
ћи најукуснији тоалет непрестано имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант |
или са преваром, подмићењем, и после са најодабранијом војском својом на С. Томаш ударити; а ка |
јпоследњим колонијама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где се |
имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах |
у и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} Зато она није имала |
у; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као и |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У најпоследњим колонијама алжирским, где се најопасније ж |
не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми |
они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству започне.</p |
руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима прине |
брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта |
дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Е |
бор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад |
е године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> |
диш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене и мога |
ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} |
есе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{ |
риме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе |
показао Младену, бејаше обвезателство у најстрожем смислу.{S} Имена простака и свију његових до |
љу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо |
Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ј |
ство са споменом остане тако драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговал |
налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непрестано имати, најноблији еквипаж |
ону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала |
е, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, |
оба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња тамница.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су у ту там |
помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рекох озбиљски:</p> <p |
овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим муж |
<p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли |
ебо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да |
у пребледи, очи му усахнуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изва |
не могаху чинити по положају, у коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак |
али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у колима остати, јер су |
је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задово |
да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег пријавио, овај мест |
д у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељаст |
, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог позна |
лову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, који је имао лице бледо као с |
ској служби; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоал |
S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу б |
ву фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепо |
је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбо |
да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може з |
ом мајке <pb n="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге ко |
и, има само једна соба, која је у свему налична обичним швајцарским простијим собама.{S} Она је |
су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве гл |
ише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> |
оју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, п |
ече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и о |
ћи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао на |
обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав праз |
прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи да |
ш заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говора |
у не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да |
биће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„ |
мима кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се ба |
н’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори |
сти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве |
а хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене св |
це, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„По |
Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, |
наке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући |
бијајући непријатеља од шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су т |
</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад с |
ње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и од с |
м, — у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак |
жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас уби |
ело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; проклетници знали |
луњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, |
ојачије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословен |
и ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог једног младог господина, висока и вит |
ј отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зн |
они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо један <pb n="29" /> млад господин, и ре |
а, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе самосталнос |
крепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p> |
премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зов |
еља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и раз |
грачици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — |
је?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме до |
народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо |
и, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си пострадао — повикаше неколицина |
и заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом |
прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин ј |
не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће. |
јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, |
ичему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много |
ди видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми |
ити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекав |
поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда ш |
ио, јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: |
вао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао |
о у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао |
еком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устад |
дац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју |
есрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог јед |
емо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Вид |
ме чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваља |
</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли |
с је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени |
извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога |
>„После ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодил |
0 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а на |
дужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао уч |
е разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није ота |
дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми |
<p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и зл |
ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; на |
на нашем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на колено остају јади и не |
ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, |
ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> < |
„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо с |
ећ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдање; сви се расплакаше тебе слушајући, |
смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. |
ти због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руменило се разлије на |
овечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, већ ни |
семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, |
кусно намештена спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета уг |
ашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томаш |
ари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини |
пет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних ше |
данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти! |
ви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово зд |
да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право шт |
<p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро |
а наопако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвезате |
’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и пр |
још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће |
је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек |
од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура! |
проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“< |
>„Заповедајте господине.“</p> <p>„Је ли нама слободно пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А т |
ао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p |
коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио и |
“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три |
немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне гл |
<p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам најве |
госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не даје |
и пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом о |
> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quo |
неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо |
јим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, које се против ње овде граде, под овим кровом, |
м један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађаја једа |
е међу простоту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га ј |
љи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да |
а — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невес |
с послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете |
рце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се |
<p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> |
оме сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срц |
„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоста |
l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно намештена спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови с |
а воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> |
продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> <p>„„Шта нао |
погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје де |
S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно му се, су |
до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро з |
Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се |
очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути мало, на после тресући со |
ао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послат |
г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је |
пустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као |
је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели љ |
сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику |
ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна к |
аднокрвно.{S} После напуни своју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свал |
омрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дува |
скићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне |
кне!“</p> <pb n="132" /> <p>Мени се све наоколо окрену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби |
ден?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p |
им добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио |
он тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као |
ња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у коша |
ину његових 7000 форинти.“</p> <p>„„Шта наопако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико стоти |
разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој |
то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; прок |
е гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="1 |
алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где се припека африканског с |
је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> |
тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала в |
е из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> |
сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у својој безазлено |
ром по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не |
p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо |
обро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке д |
ије обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p>„Али тај млади стран |
боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месеца не намолих |
у природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу |
и несрећнике којима су суботичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду |
трашно је патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n=" |
арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико |
ља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији н |
гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, |
, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти |
а Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мал |
едо и ледено али на њему су љути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на |
, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна.. |
p> <p>„„Како то? на обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> |
још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а |
е.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима у |
деље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је би |
дерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем |
н тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви |
ЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p |
а, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад чо |
проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом три Бу |
тити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: |
ји.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он |
оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а |
p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Кар |
“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сламу; заустави с |
апију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два корака пред |
у ока <pb n="120" /> отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми |
одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу |
где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанст |
тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сламу; заустави се, протре сво |
зговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог |
гне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си |
а један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“</p> <pb n="161" /> <p>С. Томашанин га погледи, |
у.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обрану српски |
едена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се једнако са ус |
задркће, машина престаде радити, и лађа напредовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдекоји од љ |
еђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше |
Властољубље, надувена охолост и пакосно напрезање Маџара одговори праведним српским жељама са м |
исте могли потрошити све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p |
баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су |
p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p> <p>„Види |
анин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к том господ |
говори ми са свим хладнокрвно.{S} После напуни своју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја в |
е тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово |
ница је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем иш |
о одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па глед |
ог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е го |
ог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! |
богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него |
је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако |
живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се несносне бољетице, на лиц |
тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осме |
је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за жен |
шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пусти |
Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коња |
а се око главног уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Су |
Њих метнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по |
и на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња несре |
и више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> < |
ла мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових реч |
згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах |
} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем с |
ти оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; |
ао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе |
због несреће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од ка |
П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом |
>Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто пострадао; ови су много криви том несре |
Божји отпадници љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас п |
и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520_ |
да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати |
Једва је председник суда могао утишати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</ |
а друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим т |
на тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, свога ближњега и круну Божјег с |
ш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је |
Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb n="170 |
им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше |
p>Па после пригрли себи сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од непр |
знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе с |
бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок |
а скупљају се најцрњи злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу |
ише, али не ради себе него ради силнога народа, који се из целе околине овамо слегао био са сво |
а, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, па после кратког времена пе |
е, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде |
из своје бело лице због несреће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина др |
народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем старом митрополиту, да га моле нека их во |
их људи подигао се светој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи з |
заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај рат започе, |
ти господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу мој |
им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> < |
га нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким говораше њего |
се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули кој |
а била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било напи |
певао различите веселе припеве уз наше народне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и |
међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114 |
лавчиће, према тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара |
о тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац з |
са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој глави српског народа на |
аће, који носе оружје на обрану српских народних права и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овим |
оће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовни |
у положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај |
ада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не тре |
бе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он д |
тву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје |
гине за српском народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће б |
удити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!.. |
бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се г |
ећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, реме |
и који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Бо |
дава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог в |
за своју будућност, — будућност његове народности му је једино бреме на срцу било — а прошлост |
скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, |
уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} А којима ово не могаше бити, они се моља |
каквог заната храни, већ да може својој народности користити својом науком: главни знак у његов |
обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мени тако исто мила |
веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type="ch |
рло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем ишчекивао к |
те.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него ју |
вадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и ту |
head> <head>I.</head> <quote> <l>Тко ће народу помоћи?</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>А |
и, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим за |
нио према другоме своме идолу — српском народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} |
ду?...{S} Ви хоћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} |
а руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала теби!“</p> <p>„Српском народу?.. |
и и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и с |
!{S} Боже, хвала теби!“</p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да помажете српском народу?...{ |
о међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и своје к |
о и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који |
им!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </ |
зумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није отац го |
ведити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па |
дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1852 |
и велика тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, гов |
јска које побијена које заробљена била, нас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{ |
и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботи |
ио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате |
дском батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Грани |
вори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу |
аденом, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао |
убим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жеш |
ну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — |
ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у т |
хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бе |
су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше |
амо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој п |
пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Нем |
чи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник н |
за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврсти |
другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека л |
и, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје п |
тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће н |
догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут нав |
за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће |
у њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пу |
хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, |
нгубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља |
, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен |
да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење зап |
дно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као |
оја у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се |
је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад с |
доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушн |
о.{S} Они су преварили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али |
међу војницима — какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје ору |
ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику |
се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опр |
шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред кап |
мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одгова |
="180" /> <p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фор |
ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде |
ише ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верн |
за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи |
ише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни с |
едно у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу |
рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одг |
чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“< |
Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гле |
поштени људи наше судије?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још запов |
“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славн |
трове и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ |
м наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше кр |
<p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатељ |
заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш |
аљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших |
вде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не мож |
ужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске ј |
Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?! |
ара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић |
ркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p |
А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово милова |
нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Ан |
же брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} М |
благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ход |
спође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> <div ty |
ети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.< |
је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, |
и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к |
oreign>.“ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче |
ко лако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео ко |
м је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb |
ва <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако |
први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајм |
а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, |
ђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та к |
услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити |
тови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова нес |
с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам |
врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њихов |
заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад ј |
>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас р |
о дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а м |
Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од теб |
> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Проша |
ија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у |
овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут |
ло, они пушаху своје цигаре са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да |
ј дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То |
на родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете |
колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на колено остају јади и несрећа; т |
ије услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан |
је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — |
ме детету подметнула, да тако у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, она мене није из љуб |
</p> <p>После тога подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да |
а и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У |
ку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна полов |
жди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренут |
пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њег |
а, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lang="fr">fauteuil</foreign> — |
црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> |
погинућете на путу.“</p> <p>Странац се насмеје.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене с |
</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмехну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се заб |
камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, који су обичн |
тео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се |
, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину први на |
са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може |
х акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, које тако тужно б |
рака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућнос |
о и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи и |
та времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме топло и тихо време, |
ка соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ прогов |
ако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола те |
ксао био.{S} После мало ћутања с тешком натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан од |
х речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S |
p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесв |
Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У |
али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шт |
ламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ствари |
јна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p>Ружа о |
исмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем |
побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено |
ао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, беј |
Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску |
ире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је с |
таде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> |
<p>После ових речи пружи хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне груди св |
ђу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“< |
итали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба |
ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнут |
е све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а |
на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да м |
науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, |
ошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прос |
А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његов |
ају, кадар беше својим саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен |
може својој народности користити својом науком: главни знак у његовом карактеру било је родољуб |
ако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, подмићењем, и после са најодабрани |
еби, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у с |
.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Бог |
х овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама приповедити, — па онда |
S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>Т |
о говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако в |
а их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики |
али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам |
лим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на |
о моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, |
ротињи, — мој отац? — мој отац, који се научио <pb n="12" /> сваком изобилству на овоме свету, |
купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван гово |
немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb n= |
данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица |
оћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нека буду за мен |
о памет обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрсну |
.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред |
ри месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро својој новорођено |
аше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матрози препадоше.</ |
ћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаш |
том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и там |
n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака |
младом човеку:</p> <p>„Господин Младен, наш кућевни пријатељ.“</p> <p>„Господин Лацика, Ружин м |
г благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" |
ити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се |
лело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти |
што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из |
мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, з |
знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то вели |
у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p> |
ва.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</ |
освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; после м |
г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, |
ети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи ку |
дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађала браћ |
уне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети уз |
С Богом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа |
би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратро |
а што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо ужив |
чему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српск |
а позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су н |
каково! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена била, нас једн |
е — српски Јерусалим, — у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се |
рцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопак |
Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као св |
а млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свач |
e unit="subSection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало |
је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се по |
дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Ст |
шке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна услуга! |
ише наши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p> |
оље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започе |
жи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Ник |
ет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не к |
>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија |
ти!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био |
е севаху од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За |
тало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па после пригрли себи сиромашки |
ашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш |
, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су |
то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовима сви у један пут, за тим н |
у из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — |
ћу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико |
{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где |
ај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече |
зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“< |
г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша пра |
и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога зна |
си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је вр |
једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, ха |
само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p |
о.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелиц |
наши Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ |
Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“ |
хо је певао различите веселе припеве уз наше народне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њ |
то допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, куме?“</p> <pb |
> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам по |
лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по којима се класови таласаше као златна кос |
тели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује с |
пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све |
е казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</ |
повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше овде свршили!“</p> <p>Петар погледи свога друга, п |
само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже |
еник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испу |
} Они су преварили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато |
це, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе самосталности — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах |
небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће |
е право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто |
, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb n="30" /> превртао је, превртао је ств |
изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јано |
лекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван т |
уто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер |
ни иду сад светој глави српског народа, нашем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, |
— ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико |
а је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама за наследство |
ијатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме |
е две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да они |
ћемо лакше сносити сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ |
ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да |
и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, |
</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, к |
ст нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од |
мену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће |
чи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о к |
S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па |
нцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компан |
Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било |
дан, јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари с |
ине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дот |
IX.{S} СУБОТИЦА</head> <quote> <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из |
<p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се разбише наши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први |
у хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> |
бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за |
ђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу |
чуо, господине, на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су и |
S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало војске противу целе до |
јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дош |
уботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и наш |
штене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, је |
вити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она |
е изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не |
ма мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове |
и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака љ |
Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџар |
телне приповетке, јуначка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава |
ају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испуст |
ише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су се синоћ |
ог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, вид |
е љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна |
нем за ова два млада човека, који су се нашли међу простотом један из родољубиве, а други из оп |
ауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> < |
о свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве д |
кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. |
врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што н |
ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на |
е себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n= |
— бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, |
м тога јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за дру |
томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде. |
ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изра |
, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, ку |
у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране с |
ћи се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> <p>После с |
Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу г |
сти, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле |
камену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у нев |
на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми |
м:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком по |
ога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, п |
, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — О |
ам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети |
кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{ |
ређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ |
екине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и |
што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати |
био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са со |
остива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој уздисати, брат |
о бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ови |
} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповеда |
њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> |
да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не по |
будућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... |
њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџ |
је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагл |
чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови н |
дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе |
нског миловања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има |
ко сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем ви |
од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него д |
, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам теш |
да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиља |
о што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на |
.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А о |
p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни с |
?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и |
оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; путници осим себе и св |
е; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" |
љаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога ч |
мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам |
оже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, прет |
/p> <p>„Моја се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам |
се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - |
своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" /> отворити а ка |
и сабље, који ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се мол |
ки проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Бого |
и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треб |
али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам освети |
било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, |
/p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако |
нако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам |
и мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни |
родужи млађи прекоравајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти |
њости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ |
говољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам т |
јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па о |
вемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, по |
земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота |
ама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ |
шао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лаган |
седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда |
а лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“< |
уно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше |
остак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преваре |
ти парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он |
p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био |
а, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила са |
туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој |
>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам припове |
ећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке нап |
спреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе |
воје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... |
анас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милује |
ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p> |
сто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се отворе, |
а ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер кад се опо |
же Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему |
ом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена поред своје по |
ајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце |
авле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што |
срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може назвати својим што милује, него |
м ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја п |
ени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади странац |
ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <pb n="45" |
ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb |
ичају сам тумара, <pb n="77" /> па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, ал |
били научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судит |
Ружу, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Р |
оме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отвориш |
> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и |
>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> < |
ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом |
оја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву с |
ћег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути |
ри: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{ |
трецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесве |
а брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац зд |
т и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — |
слузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас |
ај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са |
p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутањ |
ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се |
био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се |
икад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жи |
<p>„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија ова |
не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Субот |
мали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала б |
рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не |
p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте |
проговори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих в |
, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо |
а написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџа |
ам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> |
јаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; с |
бно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче |
и газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до |
ла да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову пр |
и, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, кој |
агрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, г |
„Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, |
Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамни |
кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на у |
прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо це |
и, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“ |
е знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен |
егове одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и пре |
а одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Б |
/> <p>„Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом |
!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А так |
— па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>А |
них очију.</p> <p>„Право си рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће |
ивен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету |
сле мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, |
не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо н |
е хтела у његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се |
а је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним човеком.“</p> <p>Харт |
опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Бож |
ко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он з |
а ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од ме |
/p> <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p |
станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгор |
време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем в |
„Хеј, пријане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло |
То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</ |
о, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; — р |
сити не може, где се становници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног друштва, |
</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, |
?“</p> <pb n="133" /> <p>Девојка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене д |
лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин поту |
речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубим |
шао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао прос |
тволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинит |
вам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о пр |
ам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се т |
ргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују С. Том |
несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који б |
м, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би л |
.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ |
опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место одговора тек ману главом, па |
товао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме пос |
мро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо полудео!“ рекне јед |
ваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаст |
ети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ |
хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и |
у мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему |
<pb n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет |
учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
ађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледа |
аша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p> <pb n="16" |
тином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће |
душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових речи она зајец |
у, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> |
роди — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком |
рође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај свак |
ладена распитивао. — Више пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу |
ише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнем |
си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије |
у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле |
„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <p |
у од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесније себи мог |
бро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прв |
то су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили д |
> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собо |
ија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несре |
сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} До |
викаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог |
м плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одг |
га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим |
молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се |
већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори му ништ |
анесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу. |
го кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и ра |
ног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простак |
„А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око те |
и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Мла |
сећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али з |
би па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу |
сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" |
>Каквих предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Ка |
вај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да нек |
и у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи. |
ле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стајао смешећи с |
ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску дец |
мет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и ок |
стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p> |
пода шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, само д |
и како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је с |
— одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си и |
м повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе с |
арима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо |
бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не зн |
аго, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем |
к, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S |
ручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — |
. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио за |
и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> < |
двема рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — поср |
м попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе |
а никад на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио |
кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било ка |
кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Бог |
— рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти ув |
ва сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="135" / |
очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје |
врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и |
ренувши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио |
господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису за |
ате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви зна |
имо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S |
сте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:< |
!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути м |
глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико д |
зити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, сти |
инивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало. |
аме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„ |
ладен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше |
ни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је |
/p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био |
ош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p |
је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој |
ега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца |
ом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва |
ко се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} |
а не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врл |
о о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе д |
о, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p |
е су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то |
ри:</p> <p>„Продужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У м |
стој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p |
вао, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у сл |
повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампа |
боља је него парохија оним људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на |
дине.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који ниј |
е много више него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужни |
/p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, |
с све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то исти |
/p> <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91 |
чванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, бр |
.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком |
грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Ниј |
у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је на |
поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећ |
<p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од какво |
био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна |
књига каже они се мало престрашише, али не ради себе него ради силнога народа, који се из целе |
ка тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса |
> пустити у твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после о |
о од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не |
е послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Милов |
иљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима ре |
погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публи |
ако су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p |
>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се ви |
"174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнул |
није злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју |
нац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо |
е гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко |
осила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде |
кад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражи |
и, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас нареди |
д једнаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек |
говори:</p> <pb n="72" /> <p>„Граничари не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па п |
је пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пр |
да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уј |
година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, кој |
јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца |
ао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; вер |
је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, |
мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да |
моја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и |
а зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима |
моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је |
ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао рас |
м.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли |
још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја |
, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, |
, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара |
ве ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, |
ен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти |
н својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до |
моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју |
припека африканског сунца скоро сносити не може, где се становници по сата не могу упустити без |
где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није |
рити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са м |
сити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако |
дне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека г |
ј да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дозна |
у својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити |
и јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> |
оје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Освану неде |
молбу поткрепљивао је тим, што простак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он |
н одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је на |
пио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} |
ик се неће јамачно претварати; самртник не лаже; његове су речи истините, као што је и створите |
увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и |
ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> <p>„„Шта |
аја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица |
ти , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и ва |
{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</ |
нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дош |
с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши п |
нило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игра |
, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече узд |
а и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гост |
> <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три н |
ам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она |
ако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас |
оги наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако з |
осле дуге муке цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници |
почеше шушкати; после сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође |
, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрет |
ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе |
p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити |
најпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна он |
ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се |
о што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са ст |
имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличи |
је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше н |
p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — |
у обвезателство од велике суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју п |
брану своје народности.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у бој |
е привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да |
еби за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица |
а изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен није в |
о са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али после уздишући проговори:</p> <p>„Ми с |
ици осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред |
Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не |
се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту |
роговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо |
га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p> <p |
жемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену п |
ље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да м |
д је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред св |
ни шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године д |
није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори му ј |
ујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти ш |
га.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш |
У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је доврш |
часну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш |
у.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пре |
на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што мо |
Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче |
ан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско створење. |
а ливадама, пашама и пољанама, које око не може прегледати, по којима се одрањују силне ергеле |
еклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, |
ене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допус |
а миловање створено, да не само што оно не може назвати својим што милује, него још и оно му се |
ом изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин |
>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше г |
да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он |
родужи Бачванин после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах на |
са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху.</p> < |
ити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика себ |
му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од к |
је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужн |
и поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта |
мницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један м |
гоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па |
вака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад ниј |
ух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„ |
е, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком |
е види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, ко |
а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је л |
обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што са |
аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође је |
ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> |
крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чед |
е тако нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако в |
.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, |
е одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, |
ајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле беј |
</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </div> <div type="chap |
едног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше м |
p>„Млад, стар, — одговори Младен — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као |
ети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше |
иве душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у |
/p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, ко |
мао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четир |
о би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток погл |
ном?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате |
а, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, |
ате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју |
Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га с |
Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако |
а мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и |
еговом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Мног |
осле с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и бе |
изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце м |
седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати |
дан другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чи |
, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, који су об |
аст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па и |
н пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебан |
света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> |
али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за ови |
себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и |
ечи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха ј |
ђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те |
ацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ |
ве пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смр |
лазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — |
је вртео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како |
је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с миром само на твоме месту |
гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„ |
о у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце |
p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рек |
за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити вр |
а прекине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајањ |
ути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја |
С. Томаш више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бис |
имити.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџари |
емо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хлебом захранио, |
нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, |
„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати |
мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p |
гу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </di |
их волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету |
{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код |
р имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у |
</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су |
другом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који |
лас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе дра |
се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то д |
’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l> |
да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити како се т |
„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радост |
агла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео по |
голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, ко |
ило; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су |
је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после н |
ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у св |
иће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ружину слику.</p> <p |
руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и по |
сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је |
тварају, који су кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антицип |
, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину преселио, осветли лепо парк.{S} Он се о |
прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудил |
ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнако |
је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узв |
а је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ве |
окривена плаветним завесама, као каквим небом, од мало отвореније свиле него што је она по зидо |
тојанство, осим тога поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не |
у подигне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> |
х то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена |
по године још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити др |
за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ход |
н се чињаше.</p> <p>Младен подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, |
н је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода |
.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, немој |
је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад пом |
омогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Срем |
...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n |
кне, одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бо |
!“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} |
ђу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе |
после ових речи главу подигне поносито небу, руком протре своје чело, па одважно и са победом |
олбу.“</p> <p>Младен подигне десну руку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем се.“</p> < |
капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па |
весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаш |
еху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их ј |
ићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала |
н пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Овај жи |
и дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој игр |
смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим закључи матроз св |
и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског св |
пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио од великог сватовско |
лавне цркве; после венчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Да |
ти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, господине!“</p> < |
се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају православне цркве; после венч |
е у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближе |
девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> <p>„Ево |
лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је суди |
> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено |
у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А |
еше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно |
овој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући |
у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао н |
.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећ |
али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим речима Петар обад |
, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло доб |
шта.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, |
, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p> |
<p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре, |
а собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не у |
хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брк |
бру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше њего |
невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио своји |
ако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је код своје куће па ра |
вши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван се |
дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мен |
јој се разведри, очи јој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> < |
абрио својим саветима.</p> <p>Са својим негдашњим пријатељима није се никад састајао; он њих ни |
n="148" /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад |
>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачва |
она мене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад н |
евојка није могла издржати овај поглед, него спусти своје очи, руке саме од себе се ставе у дви |
оно не може назвати својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање |
њега — па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, н |
<p>„Боже милостиви, немој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </div> <div type="cha |
не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, |
ојој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је |
а сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју |
лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац |
рат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њ |
м му за то платио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не |
а, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је |
о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p> |
и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је м |
Она мени никад о другоме није говорила него о части, богатству, о племићима, баронима.{S} Али |
бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком. |
>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да |
у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, |
штарче обдаривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, кој |
ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме |
гао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили ј |
и се мало престрашише, али не ради себе него ради силнога народа, који се из целе околине овамо |
Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, који не гледају на то где мо |
ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега |
омињати.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! н |
бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само к |
се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се |
каквим небом, од мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према |
слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања проговори:</p> <p> |
тедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и господско |
е остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успава |
волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повика |
беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на гл |
та сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не мог |
Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне ст |
је ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место своји |
м их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопо |
ем, и пивару, поред које се пролази пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја у |
а!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне |
ли и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га превар |
И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„ |
еха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господин |
{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима су суботичк |
рекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„ |
ста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци чамити, |
црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишл |
Стеван који бејаше много немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно |
орђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; ли |
Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{ |
оје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу свој |
смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је См |
оштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али опет ко своје дете о |
чи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, |
их свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико подне |
ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — |
а ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Ка |
<p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ћ |
ио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгреја |
} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести |
уги, ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио |
ина нисам ни један дан поштеније провео него други, ни један часак нисам боље проживео него дру |
} Правије никад један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> < |
к догледати могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе |
огађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет полити |
ебе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакрив |
лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пуш |
?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Је |
а мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога ме |
чила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одра |
је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико други не бејаше д |
S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама.< |
рањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она |
м вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартију, |
речима откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У среди тога к |
ма ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара један мали златан крст па проговори:</p> <p>„Она |
онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу н |
скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ |
/l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Освану недеља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујућ |
ледњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст |
у; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше уго |
иш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Си |
шилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смр |
и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте |
тавим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година |
ао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем свој |
не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је би |
ме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости ка |
на је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; ник |
тао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао |
до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S |
је умрети него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, сла |
није требао, који је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у ча |
.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку таки ј |
завеса, које су постељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говори |
раво, право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са г |
е имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њ |
моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и |
мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је |
ом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, |
.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто |
стрепте жаром, после тога са неисказано нежним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, т |
ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Ви |
S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Руж |
т као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти |
д ни помислити могао да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ |
, лице јој се развило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватре |
</p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S |
е, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху |
Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пред ва |
нити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, |
ог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што |
ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се |
већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејателно |
енити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за |
обницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно |
томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радо |
ајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато |
ter" xml:id="SRP18520_C6"> <head>VI.{S} НЕЗНАНА ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш |
сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од велике суме потписао не при |
која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од ј |
товасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово миловање и поштова |
су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји друго |
већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бо |
бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде неисказано тежак, путовође морадоше увек до колена по с |
ртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за со |
ажаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Р |
и имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> |
и оне, који познају карловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је |
Кукавице!{S} Мене нека секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофал |
ро нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли самима |
оваца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се вр |
сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово р |
мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити з |
p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цигаре.“</p> <p>Страж |
е нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплаш |
> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамн |
.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.< |
о, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части |
што мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста ту |
јте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им |
обу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бе |
не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и мој |
а до Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесније себи могу представља |
.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се |
5" /> <p>„Ништа — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ниш |
ан себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешт |
p> <p>„Испијте половину; друга половина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дркт |
начин поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>После ових ре |
еће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ови |
ред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо |
а, нашем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љ |
вака кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим |
а ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; |
дети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје л |
та — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком тече |
соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у ј |
ва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и н |
ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„ |
путовања, пред путницима се подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неб |
огледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану св |
p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — |
што код мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога |
е, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мрт |
ред собом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је ув |
н ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему |
ује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу |
?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> < |
о, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше он п |
њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа пре |
уће сви бејаху тронути; после се поведе неки разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био. |
у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако м |
У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа с |
стог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући о |
собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца мла |
е несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја ве |
с донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која би т |
ат, позове једном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговор |
камењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p |
још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед |
еше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после |
еда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb n="184" /> <p>„Смиља се о |
!““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бре |
о окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за раме п |
р је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необичније осећање хоће коме да саопшти. |
таше испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је и |
ји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући ча |
} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо |
омак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p> < |
— вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашо |
наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обуч |
и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после тога врата се отворе и у собу |
адох ништа о себи. — После сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи |
предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почн |
њих полудети.“</p> <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде |
, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака момак дође с 10 бутела шампањера. — |
овека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се цигарама као да су на |
е терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> < |
собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господине.“</p> <p |
че овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи сво |
и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији човек на св |
чеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за ва |
</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и з |
и попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре |
ити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, |
љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог младића |
ња није рекла, колико сад Младену у ово неколико речи.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је |
и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које говораху међ |
и се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван и цига |
дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и посл |
</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајв |
приповеди како си пострадао — повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> < |
То вече легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунил |
арала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да ј |
чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох ва |
е и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој об |
</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> |
лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није |
стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој |
да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који има амери |
у се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повест |
алности — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — а |
бите.{S} Бадава над „хавана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађ |
ћу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораш |
— Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну |
е, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он ј |
о исто као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свр |
е суботичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су с |
им прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} |
ак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како ј |
> <pb n="79" /> <p>„У Србина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а |
оња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, бр |
уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! |
p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p> |
е реке јесу богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има |
е само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити можемо ни |
с био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свету који није издајица или непош |
— Та само недеља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећ |
одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, |
палише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после м |
аком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове д |
ило, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи д |
сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Том |
дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни |
мо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19 |
инуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинит |
молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој м |
се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на |
ао што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, |
о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас не |
. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док с |
могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се так |
тимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се |
дно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милости |
и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} |
свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се |
— какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога |
S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>Младен сажаљ |
е још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15" /> к |
његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на белом |
/p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде преноћити?“</ |
суду о своме владању.</p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате |
едног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до то |
и да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и тим несрећ |
нца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>А |
ма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песм |
о падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у гостионицу — човек се мора посумњати да |
глез, један Талијанац, један Рус, један Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад висок |
највећој опасности.</p> <p>Песма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је сво |
говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио, — |
p> <p>Један пут је певала сентименталну немачку песму која се овако почиње:</p> <quote> <l> <fo |
је што повољно, почне певати једну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p |
е фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још сво |
аљине; скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смр |
од камена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима |
сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин |
лико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Суди |
ту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за рук |
рене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја |
изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зл |
га, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну |
у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чу |
Мани се освете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е није него |
гнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, немој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </ |
<p>„Осветити? — Мани се освете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“</p> <pb n="148" / |
ише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те |
ила.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се п |
е распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, |
ити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар |
то учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савес |
> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му |
сења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла за |
вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћ |
римо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69 |
и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију |
е него што ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек |
хтеде да јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учи |
а и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори му један Француз уљудно — причекајт |
за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он ниј |
и се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја мор |
ашан, кад човек у говору неко само мало необичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и |
и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад |
сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу в |
<p>„Опростите ми, господине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се крећ |
а на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце уједу |
ољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним човеком.“</p> <p>Хартија она, коју је судац |
свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у којима сам губити |
ете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; а |
гово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју де |
све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу својих другова и г |
<p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим с |
и заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграничним и |
.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је т |
и!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“< |
!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p |
сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах про |
огу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кука |
е <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећем оча |
војих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Немац |
ужу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душ |
ици бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов |
о заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дркт |
вцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} Т |
ета.{S} У детинству <pb n="178" /> моме непрестано болујући нисам ни једну радост уживала, којо |
ежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, између |
уги простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубил |
ожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непрестано имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се ск |
ћи кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима пр |
е земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Непријатељ!{S} У ред!“ повикаше вође.</p> <p>„Непријате |
За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуриш |
ашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту |
; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи дост |
се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, |
ма и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им |
о добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога дет |
јући непријатеља од шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако |
атељ!{S} У ред!“ повикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један |
д врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Непријатељ!{S} У ред!“ повикаше вође.</p |
ло својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби их пустише своји |
о стајаху као каменито стење одбијајући непријатеља од шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа з |
е и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, ка |
ла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ј |
е код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао |
изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити |
брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" /> отворити а камо ли напре |
мућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што сам до |
...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и |
е поведе неки разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане |
њацима и виноградима, са шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге пон |
а мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изр |
епијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина наст |
дела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после че |
ше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла |
/> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећем очајању викнувши |
павано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни л |
ренуо своје лице од српског народа ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Сре |
Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради |
е љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени би см |
олила.{S} Нарастох девојком, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже младости; |
очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; мног |
Јесте, јесте, те какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„ |
ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прос |
и, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се з |
а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био ус |
у Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуј |
ем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство у о |
јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила на |
е војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегд |
који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од |
чи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао |
иш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</ |
а три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је |
.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он |
ао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи |
рашно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је с |
орила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“< |
дство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти бил |
м за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрен |
<p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху |
кидаше, тужним срцем онога, који заиста несрећан се чињаше.</p> <p>Младен подигне руке небу.{S} |
дахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног |
Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} |
моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин |
он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог |
ли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но |
дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио |
што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за |
где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — а српски народ био је и његов |
, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде м |
есреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђави |
дадосмо малом судцу.</p> <p>„После ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никакв |
огао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си мног |
ме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ |
риповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{S} Ал |
срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не вид |
и нека подмукла боља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше |
оветке навели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог господи |
да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она |
ани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> |
Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и д |
и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце обузме |
љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него |
било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше |
вати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њен |
и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему |
ет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога рода, и о |
о бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима су суботичке судије напиле чашу, то ш |
вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране договарају, м |
говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови несрећници скупили се и уговорили међу собом да се свак |
них, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поотимали...“</p> <p>Млад |
ребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, па сад ти |
сам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се |
{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се каја |
а вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинству <pb n="17 |
p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не |
међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрс |
љуто пострадао; ови су много криви том несрећном рату, у коме се толико крви пролило, у ком је |
од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила |
</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се пом |
игерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стран |
ндацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у в |
е, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" /> н |
<l>Уграбила ова рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> |
се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири |
д су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија кроз моје |
, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за |
апуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са |
аџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S} После напуни |
S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен после Ружиних речи, сам |
а није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, јер |
уше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — бад |
е бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њем |
„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од ког |
иле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн п |
/p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо |
им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чел |
ислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од |
као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности др |
закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће са |
а се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>С |
амен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али о |
ћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n |
Смиљана плачевно. — Владика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти. |
ине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„ |
ен одушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претварати; самртник не лаже; његове су ре |
и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога |
он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Н |
Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да |
о томе размишљао, то памет обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Д |
ити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом от |
— за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А |
сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“ |
да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Ку |
сти држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је |
ати па још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и ви |
бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће |
икад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било |
Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно |
е, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте |
ме праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, а |
гне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније |
д сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја каж |
своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити |
де <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми |
а кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n= |
рилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два мл |
јем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, |
загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће ве |
анин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглоби |
огледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и |
те, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Ср |
ш!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени |
ори:</p> <p>„Фала, господине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире.. |
и!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с |
<p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S |
l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећ |
ам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне ру |
нас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли м |
укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни ро |
као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</p> <p>Овај видевши |
био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан |
овори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У том |
се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља |
„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши неколи |
своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{ |
а му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Б |
еби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без те |
ш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Б |
?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још љ |
није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да |
!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу |
у, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећ |
е Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам |
с — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја има |
укавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је |
и не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се з |
да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда |
ђашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, |
агушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте |
рљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не |
етири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форин |
ам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> |
ш дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили св |
и. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, п |
а око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с пригово |
овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на све |
еше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог п |
му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па после пригрл |
е, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који н |
дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па онда тешко пош |
јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога |
де врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим човека |
изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из срца и |
за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тиг |
С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у |
о груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде |
песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила би |
а Смиља седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов бех |
Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом повести. |
н се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добоши |
га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама |
омцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па ти |
е читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српски, да се та харт |
од племићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лиц |
</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како с |
{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„ |
p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није н |
о Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше неприја |
а свештеници купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има своју |
арених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је ве |
оловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме |
нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сиротној породици, — колач |
оотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим |
ше њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потет |
тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао и т |
ади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати.</p> <p> |
девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере гос |
ину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, |
p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости ст |
г нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, |
Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одм |
hu">Illancs Pista</foreign>.“ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и в |
а повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано проговори : |
нидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он н |
требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на је |
регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са |
што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та |
n="79" /> <p>„У Србина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко |
сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким ш |
била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и М |
гло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винара |
један дан поштеније провео него други, ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад н |
ка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега |
они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то |
оје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалости |
ђу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други |
реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p>После тог |
азрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни дете |
у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а стр |
, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p |
шем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба с |
у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима суд |
>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место одг |
> <p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, њего |
јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на о |
то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако би |
— шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, н |
беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око с |
о било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ |
ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало ућу |
рцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отро |
ући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у |
ловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и |
у од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје у |
ако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отп |
ој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша ј |
благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обе |
чванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место одговора тек |
— а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, пр |
ње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуг |
који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, |
еху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> |
једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао |
/> <p>„У Србина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то |
своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младе |
као би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледа |
а била као камен, о којој он није никад ни помислити могао да она разуме како нежно чувство, — |
опаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он |
заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве радости.</p> <p> |
се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече |
?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро. |
ну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре т |
ам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа б |
ла да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p |
на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубит |
ог сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који с |
молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја и |
са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди. |
ог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаш |
увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису никоме скривили. |
ио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, ко |
вог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 г |
иш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али т |
имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао. |
м селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</p> <p |
егом могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло |
за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало времена пу |
ече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њо |
p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну пе |
та да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењу говорила је ова |
; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворе |
банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли |
е њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91" /> не чинише за с |
ен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. т |
никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма |
ш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се |
в плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламенит |
речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој |
/p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу |
д од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плака |
ојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро |
данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ пов |
а бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам в |
а бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" |
брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песм |
они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице |
којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни |
азваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој |
аре дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаш |
огла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле |
колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91" /> не чи |
отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече |
аучили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на о |
лете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицо |
је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи п |
ао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није |
ави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео б |
; после сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један |
и није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, |
ола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко н |
тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„ |
е плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, госпо |
а била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам к |
ека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба бу |
еколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљан |
ом слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно и |
тво од велике суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упро |
Ружа после мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме |
цама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По |
ла била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви ни |
.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, |
не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били |
о.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико |
за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; проклетници знали су к |
сти, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј |
ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарско |
Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са м |
брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, |
толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео него други, ни један часа |
нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са с |
"178" /> моме непрестано болујући нисам ни једну радост уживала, којом се деца сладе и због кој |
да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зе |
тхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сења |
део да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчеви |
тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућ |
е.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помислити да познаје што лепше од охолости и обести, |
прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим |
.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весел |
о готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни но |
ко је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није мо |
машу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била |
Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круго |
како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по |
о, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стаја |
т послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим и |
као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а к |
највећој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милоср |
p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тронути би |
е му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде |
лади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све ми |
према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> < |
двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је |
, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете из |
за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одр |
ога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и |
знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, али |
, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде ј |
и пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрн |
опта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се |
сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш |
, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> <p>Кад |
је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је ок |
доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лиц |
ово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о |
а Ц. и Х.</p> </quote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бран |
мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и кој |
?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p> |
во, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — а ср |
p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи при |
с, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њен |
у му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну в |
ре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радос |
на, и милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрт |
ближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица |
, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу с |
аљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна уск |
мре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и било благ |
јаних људи, који се са свирком пратише: није било једног поштеног лика међу њима, половина изме |
говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао врат |
е почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; проклетници з |
и кукавци изилазили па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима |
а самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он |
Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није |
, те какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — ре |
и г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому з |
<p>У С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је с |
а га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство ост |
<p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је |
ом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и |
још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се |
дао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој |
право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да н |
ни и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као шт |
јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да |
нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису никоме скри |
и истини.{S} Правије никад један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прос |
> <p>Младен дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> < |
утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ов |
променио; болест која никог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвлад |
пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај поглед, него спусти своје очи, |
е моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте |
ђоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} Један пут после <pb n= |
ажила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод ка |
</p> <p>Са својим негдашњим пријатељима није се никад састајао; он њих није тражио, а они не зн |
куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет пох |
код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе |
<p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од гла |
ује шта је са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправ |
е своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; она не могаше од |
, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу п |
је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима |
; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ј |
ађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана |
о лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} Зато она није и |
нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан пос |
да сам највећу параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, к |
оноситије светско створење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није |
Ружа у свом животу ником толико ласкања није рекла, колико сад Младену у ово неколико речи.</p> |
х пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је сре |
његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од |
а је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца |
се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи |
б, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Т |
p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о |
а због здраво усколебаног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.< |
има од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и с |
сујете и користи; она мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> |
п санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а ка |
а патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} |
грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја |
обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, д |
ужили децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на кршт |
то спомињати.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужи |
ре, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p>После тога приђе к пос |
трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу |
>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико други не беј |
већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајас |
, јер у мојој утроби има створење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти им |
на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђу |
рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о части, богатству, о племићима, бар |
стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су по |
у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим недрима носио; |
едству остане.</p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и к |
илазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало ућути, сузним о |
ису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја им |
пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за гл |
ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и |
н јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је п |
е руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> < |
напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче до |
нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</ |
од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата |
убави, о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — |
силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која никог од путника није поштед |
везан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово остаде код Руже.</p> |
гу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скап |
џари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Ре |
један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш |
е одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа променио у свом држању, већ својим обичним г |
pb n="31" /> <p>„Сирота Анђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још |
он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="44" /> срце било прек |
ула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо |
мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учини |
оји је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твој |
су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то догод |
као.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људ |
ећније створење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, |
рловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песа |
, господо моја, узети једног коња, који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више |
>„Дакле нема човека на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине |
не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и ње |
судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — То |
срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога |
се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за |
, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли |
тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} |
кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не с |
У оваким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се |
с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови |
ки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи своје руке. |
азати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалости.< |
С. Томашким шанчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам ус |
си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве неср |
ису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели и |
Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n= |
а добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договор |
иротињи са својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људим |
ледао како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је ју |
д је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео |
ушо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окамењен ст |
у.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду |
једне речце проговорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви с |
а љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим за |
њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа |
нцузи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало време |
="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од бел |
о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност његове н |
већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> |
нео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек |
увек хладна била као камен, о којој он није никад ни помислити могао да она разуме како нежно |
за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младен |
чинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим |
редавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско |
ати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, |
! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г |
да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен после Ружи |
ео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — |
тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није зн |
црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" |
пријатеља у омладини, с њом никад нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ прис |
кавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друшт |
ноги су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ја пог |
овом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док |
о Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb n="190" /> <p>Стражар с |
т зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекој |
ине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помислити да познаје што лепше од охолост |
сно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући |
на.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшеб |
е он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово миловање и поштовање било све наше добро, |
ту строго држала, како ме никад љубавно није погледала, мени је моје срце увек казивало да сам |
S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити док је Мл |
што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако |
а добили парохије кад <pb n="123" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је мн |
/> <p>Мени се све наоколо окрену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одгов |
зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, толико |
едног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом су |
ражају и акценту могло се познати да то није њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер |
рилично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме са |
вши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењу говорила ј |
гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више |
арог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладу |
својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Је |
је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа |
мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на |
вити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ повика |
мрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове |
чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас |
е?“</p> <pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђег ро |
леда: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно |
бећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опроврг |
ојављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви п |
ш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборав |
астреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га ла |
а допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ |
љи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и дру |
е па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би |
и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на ње |
ио је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, |
кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих б |
>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне леп |
p>„Али тај млади странац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се није проме |
била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у и |
јатељима није се никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га |
ишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм о |
ао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Т |
но бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које |
> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и ол |
реба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> |
ту.“</p> <p>Странац се насмеје.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да |
г листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала |
тице, која због здраво усколебаног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напас |
своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно погледала, и опет ми је жив |
и.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одгово |
„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толико преп |
сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад п |
о! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре с |
нин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — |
! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га п |
</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти |
овоје сујете и користи; она мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не имађаше |
пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круг |
ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за |
ет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном уг |
му судио по правди и истини.{S} Правије никад један судија није судио него ја своме зету...{S} |
хладна била као камен, о којој он није никад ни помислити могао да она разуме како нежно чувст |
ломе моме животу строго држала, како ме никад љубавно није погледала, мени је моје срце увек ка |
аше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј |
ужа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим вла |
овала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била за |
или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> < |
Са својим негдашњим пријатељима није се никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше гд |
аџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве радости.</ |
чини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благуј |
ставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, |
а остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е |
лемићко колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о части, богатству, |
тали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, |
своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових речи она |
моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — < |
ама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} Један пут |
ораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као |
азисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није |
није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није проговорио о љубави — а многа је срца о |
, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако |
сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. |
само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ |
а су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца јед |
е она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајно |
сам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно погледала, и |
p> <p>О љубави, о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан ра |
уту није силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која никог од путника ни |
итељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад веров |
<pb n="61" /> <p>„Али тај млади странац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању ника |
волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није |
а жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“ |
Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гр |
ало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да |
ла: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> |
гог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо примили од Чивутина, а он ј |
деље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црн |
у поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве г |
за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, |
ко није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему |
емо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је |
е видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ кр |
.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је |
.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико друг |
е није неговао, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, к |
сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам |
са очајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуг |
је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати. |
има на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога |
дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, нико ни |
ица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n= |
ам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину з |
у жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћк |
имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ |
ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи |
сад тако љуто опустише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног |
ју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у |
ао; многи су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ј |
у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, |
ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb n="190" /> <p>Стра |
<p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и |
е играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање |
аличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините ш |
мените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад |
има њиховим матерњим језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се |
<p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно с |
свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима |
здобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и да |
м опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено разумевао, али Рус је из целога по г |
г милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помислити да познаје што лепше од ох |
жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумара |
рителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско ство |
к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умре |
у и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И пос |
у чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут с |
су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ању никад се није променио; болест која никог од путника није поштедела, као да је знала да га |
а дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена поред с |
и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа м |
да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младе |
ему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Ј |
ерику — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док |
овор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви в |
ало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу ник |
нао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкања није рекла, колико сад Младену у о |
то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и к |
зимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у |
сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја с |
ридода Смиљана плачевно. — Владика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што |
бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ д |
иља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p |
тивао. — Више пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана |
на већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим недрима |
ше ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни у |
ни право што ће њих погубити; они нису никоме скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо |
ика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.< |
твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју |
?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а |
> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p> |
сподар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које није томе |
е банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове реч |
ој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њи |
никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно пог |
и се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се |
сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није об |
вљење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме |
а треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они |
лутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, ве |
ежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам |
рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшинско |
едним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасал |
ите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ј |
<p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обеге |
оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> чеда |
одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео |
еживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео него други, ни једа |
се од свога детинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи п |
{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остат |
његове севаху од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнет |
ти?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам иша |
нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасни |
а врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио |
гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ к |
да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети |
г од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да |
шу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја |
оји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше презрите |
ник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} |
па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми |
тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје ни |
вори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима д |
<pb n="178" /> моме непрестано болујући нисам ни једну радост уживала, којом се деца сладе и зб |
еније провео него други, ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре |
ађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли самима кун |
ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително проговори: |
ли, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на ж |
„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти |
ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то. |
— рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао |
е можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки богов |
рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се м |
би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} |
х опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А |
и му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету |
тио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем нов |
рак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети на улици, све се то при |
идали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога г |
ке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљив |
оочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — од |
избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> |
ја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме |
Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, |
хвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва |
нти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од |
ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S |
ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам с |
скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи |
нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} |
ено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што т |
аветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не |
, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда м |
можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме |
лутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будем |
едног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо примили од Чиву |
ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на |
рисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима, је |
пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} |
.{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: ови |
говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушењ |
{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S |
.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се н |
<p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стр |
по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Бр |
метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> |
мници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у друго |
ђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.< |
тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злостав |
се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави |
љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то |
брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо |
икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „ж |
ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Та |
није ни право што ће њих погубити; они нису никоме скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти нис |
уч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу д |
они нису никоме скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас ср |
ога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови старији, који |
убљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ |
ао, то памет обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ус |
лу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад с |
остојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из |
ема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, |
тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја н |
д! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не |
добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за р |
у са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јадн |
раске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мене судац — како смеш бе |
лак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукам |
<p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ниткову осветити!”</p> <p>„Осветити? — Мани се освете, |
азум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер кад |
аше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва |
твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао |
еби од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину |
тени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу |
у окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као |
воју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{S} Ништа!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари болови, — ал |
су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испрос |
.</p> <p>„Право си рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити пом |
а вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала |
ј цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p>Девојка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју ок |
да је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> <pb n= |
о нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ће |
био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачвани |
/p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто оп |
е ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута |
тазице; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, св |
нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p>После тога приђе к постељи, |
вају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа променио у свом држању, већ својим обичним гласом |
и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, толико имад |
м ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> |
вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам доша |
оме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може |
а суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох |
оју је око тек догледати могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано |
е бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — |
<pb n="56" /> његовом лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледат |
Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути мислио — пр |
а сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и |
ба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости |
<p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихва |
смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша за |
/p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са с |
итатељкама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сиг |
што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шт |
који не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ и сво |
мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> |
вао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују |
ијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум мој |
а врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна |
p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако |
оје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, |
ледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а д |
, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва веза |
„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим н |
прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пи |
заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је ср |
а бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралиш |
ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећ |
е за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женс |
авно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и д |
</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви може |
ладену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ј |
д милине.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> |
л’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,.. |
елиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код |
ам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, с |
све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од мене срећни |
се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико дана.</p> < |
ли касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, |
од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{S} Ништа!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари бо |
што у Суботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукав |
уплашено Петар.</p> <pb n="155" /> <p>„Ништа — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра и |
у, очи његове севаху од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе |
ише њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} |
у страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И пос |
, па после кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Пав |
мен на камену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буд |
х својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склоп |
.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, |
није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и м |
игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње с |
бог мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека |
ежите га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, |
ледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку |
ђа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их |
и опојати по православном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као |
} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p |
раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, за |
згрчи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стад |
а ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда уста |
д се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — о |
/> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих |
и драгу народност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српс |
</p> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину к |
себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од стра |
воје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегор |
<p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи |
акле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах ос |
абији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, н |
одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га |
Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвал |
о је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово миловање и поштовање било све наше доб |
ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које |
/p> <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> < |
, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловал |
е.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако ј |
д зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нов |
да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови |
ху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> <quote> <l>Устај, устај, |
кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако |
једне речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробо |
се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризај |
своју постојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Нова туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју посто |
лио што сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти што сам једног луду |
аго овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећав |
тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га поглед |
ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јано |
се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампа |
узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ов |
, те поштарче обдаривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостиони |
ри: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, леп |
ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ вик |
ла Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сиротној пород |
ега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та |
од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати.</p> <p>„Двадесет форин |
ини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено разумевао, али Рус |
ути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе |
ојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Нова туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он ј |
бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсим |
удем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици |
оба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја м |
<p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две |
миљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим ка |
; срце му силно почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p |
воје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице |
су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је |
а пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} К |
бро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два |
од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, |
и писмено у коме све своје добро својој новорођеној синовици поклања.</p> <p>„У томе Смиља се о |
ење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> |
"72" /> <p>„Граничари не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с прста |
не, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом ци |
оја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После ове несреће ма |
ве, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} О |
јвећим задовољством поче скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * |
новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак |
ли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо пр |
есемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било л |
сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нека ми |
Сењаци се договоре, скупише међу собом новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p |
Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи дана |
овања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који |
, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одуз |
пуне сузама; једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шт |
ир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</p> <p |
као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Господину том крв се у образе слети од |
> <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ће |
ребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши с |
ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно |
ми лежао је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, |
.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај ча |
клоните главу.“</p> <p>Младен устане на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони |
вима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење дон |
Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у |
Бејаше свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рука |
земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплет |
ту; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и |
иву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они |
на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве |
зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S |
е, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге по |
нувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место |
се.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе |
ене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце |
.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се до |
паљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац. |
лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао к |
јима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера у |
то свештеници православне источне цркве носе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих |
у за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обрану српских народних права и на обран |
округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, |
главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво |
обе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </div> <div type="chap |
отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, други батину, трећи право |
сима, са раздераним хаљинама, на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чуј |
ља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> < |
ушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да |
не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине о |
бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно |
о сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да |
то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да ј |
браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли м |
> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега жи |
бао, који је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте |
више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</ |
зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p>„И |
ће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после н |
атимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети п |
кама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаству тре |
усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољст |
подине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека |
<p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91" / |
оје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; |
о тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је |
лико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачиј |
ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста бил |
ћеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци н |
битавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио |
ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све |
т; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p |
а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама |
ас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — |
ао презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светс |
ече овај.</p> <p>„Скупо, скупо.“</p> <p>Ну после прилично дугог размишљавања као да се на какво |
ња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше |
породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру |
овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у м |
имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни |
лутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ то |
, па ћемо лакше сносити сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, |
На муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру много |
запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван посл |
их <pb n="97" /> намера, које се против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим... |
не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народ |
г није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p>„Али тај млади ст |
есрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе |
ори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту ц |
он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедн |
Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на о |
</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као с |
све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, |
десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lang=" |
беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну усп |
год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова ј |
е из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје ср |
војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се прив |
прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио |
чувати кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и |
</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да м |
p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој со |
за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, ко |
ужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ов |
Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устез |
идолу — српском народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било да |
највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред веч |
и две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у з |
а дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити к |
} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, с |
> <pb n="9" /> <p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се се |
гови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена |
ш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не |
понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је и |
уби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао |
ио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за |
до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако м |
у да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p |
ка тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, |
видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама з |
>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — река |
му се представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на |
је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и |
} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут чује с |
ђу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb n="77" /> па о |
ед прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он с |
оћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше |
.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, почн |
оре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> |
је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на |
ослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље ш |
крено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од ср |
поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су поште |
ван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ |
ерујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} |
ц <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а |
даје, слушчету од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</p> <p |
холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну ке |
на, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам |
стадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, |
р он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато |
ромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се погл |
, да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код |
д ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мен |
е крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши му све простаково имање.</p> <p>„ |
есме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш |
Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p |
, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p |
ати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло |
њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћ |
оју пушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван тек немарно |
о чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се отв |
на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на м |
брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са св |
аравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на ко |
тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном |
човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван ј |
света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“ |
му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="168" /> |
повести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест |
орен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, који је с други |
овори после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити |
сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима свет |
га је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са своји |
соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са |
бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде б |
Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне д |
ој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам |
уће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше па се купише гомилама око њега; ос |
е тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волш |
клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p |
а беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам |
их га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми д |
ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не гр |
нашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" /> <p> |
и пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са |
а срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим речима Пет |
а, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два гр |
предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изг |
мах послушаше па се купише гомилама око њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило |
а видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу |
јмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> |
ињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу бо |
Сремце једног по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео |
Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Б |
зор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Про |
уге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но |
pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све к |
<p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> |
вест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, шт |
p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје господ |
га излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед састане са сажалителним погледом самца |
ео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и одм |
о на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога |
ј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој р |
аклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим бор |
попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст напи |
оведа шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Р |
инио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју д |
уша, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко бил |
поветке у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме |
ешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, |
пског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа пост |
вим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол |
ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му |
да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима |
о је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрав |
главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„ |
нак, природна његова доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, |
оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била ка |
знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дан |
ве три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удовица.</p> <p>У пр |
младу, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</p> <p |
де је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у уса |
на — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке о |
о је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — |
и сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код |
шири своје руке, још један часак — и на његова прса паде један човек, ког он највећом љубави за |
м карактеру.</p> <p>Овај знак, природна његова доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво |
сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је исп |
ну незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p> |
да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код |
има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо. |
ло глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка |
} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које ка |
м душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је при |
копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је |
о заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поје |
о је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами |
д нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија деца, па он не би дао |
ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до са |
ара, <pb n="77" /> па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један проти |
беху челични панцири око срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој |
} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз |
ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно |
ладога свештеника и беднога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој сиротињи са својом дец |
егово срце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, |
е јамачно претварати; самртник не лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ света — |
дио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад ј |
мо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p> <p>„Али.. |
и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p |
кључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за опас |
, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће ско |
ма, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудителне, да |
обу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али |
</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на својима ногама, т |
о увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и не |
ого тро за своју будућност, — будућност његове народности му је једино бреме на срцу било — а п |
је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе које је пролио после две године |
>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га споми |
и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, ра |
слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, |
да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па |
дена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p> |
а матрозима њиховим матерњим језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, |
* * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и |
м очима то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је |
.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три иг |
бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској породици.</p> <p |
<pb n="64" /> <p>Он са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чи |
у и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с |
бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот |
{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд осмех на |
а жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој о |
Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га с |
рожем смислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена нач |
ћу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> <p>„„Шта наопако?{S} Седам х |
о, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болни |
није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове очи сев |
даду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, шт |
ао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробно |
таса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и и |
жа живела са својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с гла |
то време се није могао разабрати, срце његово остаде код Руже.</p> <p>„Господине Младене, чини |
сну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здра |
воју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад ј |
осле тога прође неколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду му <pb n="86" |
он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p |
њао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, ре |
p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали |
> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју л |
ове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам би |
нства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од к |
еда оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири своје руке, још јед |
S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисториј |
<p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> |
реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим глас |
свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за |
оља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиро |
примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у с |
која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отворен и окрета |
да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом, |
ћ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му ј |
Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p>После тога |
молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на женској деци у |
е увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се н |
ока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„А |
p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече |
uote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно умотано и расплакано женско.{S |
ом побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да п |
је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца ост |
а чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како са |
користити својом науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан знак у чо |
врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумев |
спољашњост, и чудновата хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, |
бност?</p> <p>Ништа!{S} Ништа!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао око |
ела сам небесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе |
росио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вам |
ворила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кра |
лад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> |
ладен сажаљаваше кукавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је проста |
је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше |
кама покрије.</p> <p>Младену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жен |
би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се представљало да се свака слика на њега осмешкуј |
нух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнув |
е, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у н |
="9" /> <p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; м |
за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му т |
.. кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погину |
њасту младу, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</ |
ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, која је са Млад |
S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло |
срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та песма пун |
, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.< |
чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горк |
/> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запит |
капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе |
е бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше |
н је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очита |
е срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо По |
гога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно |
у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на среди чела дугачк |
чи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око |
еновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршит |
и слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског ми |
ужине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но |
ла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то |
бица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио |
еном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена насл |
ене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је |
у отровати.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још ве |
а, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала |
човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам |
је, — прекине ћутање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псим |
ри ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невесе |
нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он пад |
мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће ж |
етио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, д |
та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа рад |
ћи проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам за |
или један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на оном |
бора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојо |
д очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одма |
ко прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село доша |
мњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме д |
} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад један с |
данак у црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас т |
што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала свој |
и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила |
не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он |
никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да |
</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи |
крас.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај прек |
ови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и план |
ког народа ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави.</ |
је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла ут |
еће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ов |
д се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему |
који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После приступ |
е и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и |
>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„ |
ави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно б |
ју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> < |
езнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој |
аш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила |
ну на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје |
. хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем |
ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она ва |
/p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен поглед постане презрителан, као што јој је и глас б |
тек у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоби са Младеновим погледом, који се у |
> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p> |
а; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи полете |
S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја о |
а подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и |
моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим |
ојим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом |
две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у ов |
болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи |
појетично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> |
д цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју ру |
молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам |
онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</ |
ари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, |
} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе с |
твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си |
се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше о |
b n="184" /> <p>„Смиља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која |
„Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb n="184" /> <p>„Смиља се окрене.{S |
ни му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми за |
раби неправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="8 |
о Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше |
устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким |
а и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока, над кој |
о чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег г |
хом.</p> <pb n="31" /> <p>„Сирота Анђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је |
дена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „ |
твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Руж |
} Петар јој притрчи, мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опази |
оје којегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом н |
с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном |
крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се с |
, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као |
а; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</ |
ојим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ |
ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n=" |
рођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која |
ну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја |
започела, јер он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ п |
целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздис |
уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио |
ужа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, да имају много б |
беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад |
о.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се ус |
осподска, изражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајућ |
</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и |
хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала |
бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен |
оноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовал |
д косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу |
сто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије |
горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе ал |
у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја |
миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, ника |
а ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и |
стајала; милина је било погледати наше њиве, по којима се класови таласаше као златна коса на |
љи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не |
пресуде, продаду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину п |
тави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као |
.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахр |
вши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p |
ја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам |
у и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p> |
и по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„ |
сва стакла нису поразбијала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са св |
и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, |
ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без |
е само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с |
отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свештеник витког стаса; црна и п |
он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљиви |
моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игр |
обгрли тога младога човека, пољуби се с њим па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате! |
овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{ |
осле пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{ |
су ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о њ |
на се није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Ива |
х на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробнос |
себи сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и |
умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један су |
и је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи н |
а их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> |
врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у д |
адалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по |
вши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешк |
„Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено |
Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њ |
рош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојан |
у и акценту могло се познати да то није њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу |
мци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе |
браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је |
Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати |
ницима, који су међе чували, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год беду |
сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши своју цигару по |
њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој не |
био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја |
жи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ки |
и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" /> штеде, |
омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа |
одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ заш |
врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не |
тица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.< |
лио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика ј |
кости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих метнуше око подне на |
“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се ра |
аше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога пре |
ће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћута |
још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа ошт |
га, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни официри, за |
ема онима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко колено, р |
ше: није било једног поштеног лика међу њима, половина између њих тако изгледаше као да су тај |
и достојанство, осим тога поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата с |
ојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њим |
била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је |
ко су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као ла |
ин језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, један Рус, ј |
дочек бејаше као обично, разговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око сваки |
побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо неч |
а још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, заз |
али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог |
остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несре |
<p>Он сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката |
дну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Че |
ј барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимировића.{ |
лет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти в |
јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се |
га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити |
мнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„До |
на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем прогов |
ам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у н |
д сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p |
ћнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових ре |
шут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се |
ћи. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће о |
Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али |
ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на во |
инци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговараху се један с другим француски, ал |
Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И по |
ко нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин |
ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити до |
која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене |
дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, који с |
од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је как |
срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да зн |
доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од |
ј, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомени |
асти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим саветом и својом наук |
како си пострадао — повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је ј |
не а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</ |
сте се панцирима морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико п |
ојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удович |
пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> <p>После м |
бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало |
„Право си рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ н |
оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> <pb n="35" /> < |
злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао |
рби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу |
тати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије своје л |
ства с њима научио па нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често и |
лицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачва |
, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>После тога прође неколико дана, и |
његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била |
p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је б |
још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо |
у се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи злик |
и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који ни |
целој вароши било разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше ви |
“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису никоме скривили.“</p> <p>„Како н |
а си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још д |
ојег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о пато |
тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, други батин |
јаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајишима; о |
је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као |
дигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у соб |
та од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стра |
сле овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај о |
а се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> |
али изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима |
ег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни св |
је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог |
, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није трену |
се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио |
хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад в |
пријатељима није се никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би |
им друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете |
о дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Не |
еље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се |
аници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве |
"194" /> <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, |
д је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко |
јунак, јунак, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по год |
јим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као ј |
да, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="110" /> <div type="chapter" xml: |
е — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Ст |
ири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелен |
и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по тел |
Сведок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужн |
једног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком |
век онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој |
камени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају |
оштеног лика међу њима, половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} |
зивати своју патњу.</p> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S |
на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео |
у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њ |
.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих |
се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} |
и и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар |
је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њихо |
да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако са |
Иди, Марко!“ рече најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, госпо |
благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.< |
сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас и |
p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није био |
ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше јед |
/p> <p>Бејаше свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, |
сажалителним погледом самца — и како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у ру |
злу нису толико криви, колико су криви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не |
боке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</ |
ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају. |
ела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочеки |
стану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> <p>„Ф |
оји је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад с |
оримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побри |
њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога, к |
ео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њи |
је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће в |
ве наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — в |
ељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две годи |
беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; и они поред |
но доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Младене, — рече |
тељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они |
на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше |
зме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај да |
и непријатељи.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер су |
Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више |
е стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети |
све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> |
ли ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и |
и „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milest |
— Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Ист |
матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држа |
За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ |
која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p> |
де ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору. |
им и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А зна |
, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те ј |
је дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S |
з ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као мле |
омиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песм |
<p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју |
те од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p |
ни је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповеди д |
вена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете от |
ета могла силазити; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{ |
много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа П |
и ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с |
о три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ог |
она није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није проговорио о љубави — а многа је ср |
ашивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово |
ри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не за |
у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви |
а.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, |
рвој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи на |
е љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје |
пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина д |
м лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она |
ога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она мно |
а љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и |
ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже жи |
е, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми |
се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он ј |
е она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је |
моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти мле |
надох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за на |
p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је |
> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане мој |
ла учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као |
ео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} |
оћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> |
придода моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одра |
је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја |
b n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“< |
комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> |
о како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле не |
ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још јед |
би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погле |
је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то предс |
слила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам с |
дија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, |
нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно погледала |
ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети |
S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и та |
тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио |
ена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово повр |
} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S |
укоби са Младеновим погледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка ниј |
гледај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пр |
ним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи |
</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... |
настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, не знам |
асом рече:</p> <p>„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, у |
ко свакидашњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p> |
та не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам |
себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли |
м увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се сме |
жу, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни помислити могао да она разуме |
у, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с |
овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се па |
није говорила него о части, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спом |
ом је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете св |
видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="1 |
ме, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то ж |
то дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а су |
двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Ру |
ти:</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њ |
цио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она ср |
ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> |
а коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ј |
о умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви |
ка крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим |
ви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била.. |
ада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та |
је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледа |
сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад с |
изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести леж |
убим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А з |
ом растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p |
</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му реч |
огледа, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрт |
ама не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p> |
Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, мног |
} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на |
тај мах једна нагомилана водена планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина |
му да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жало |
роте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си |
ли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те |
есе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад |
збор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто |
да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ј |
о колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о части, богатству, о плем |
{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} Један пут после |
пском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен г |
емићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене ув |
о служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за п |
е соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по соби, |
Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p |
кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света |
и то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и |
/p> <p>Лене моје читатељке опоменуће се о оном, што смо у почетку ове приповетке навели, где се |
сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу |
мојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“</p> <p>После ов |
то на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, |
е разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ |
ме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац ку |
е реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гл |
у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе |
м ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мен |
вом поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p |
а свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро з |
оворио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у свом |
це, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те |
ао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о т |
, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и |
не страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап ко |
кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; |
ајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што ј |
о заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствар |
да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети |
а нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу |
p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела |
е дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако |
, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највећ |
Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам сво |
ове приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младо |
има рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и он |
мени никад о другоме није говорила него о части, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад г |
о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је |
другим војницима, кад се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су |
адини, с њом никад нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> |
> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све ко |
дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гд |
ећ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„То ниј |
отац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туро |
ачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ с |
рно га погледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван тек немарно погледи пушк |
„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те при |
ајишима; ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој посто |
>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, п |
али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће достићи, н |
— настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>М |
е бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи |
се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чувствовању никад се није говорил |
који обвија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би веч |
ем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећ |
ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра сту |
атинског миловања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да и |
>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем |
, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете |
већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p |
казано нежним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу мо |
од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом |
спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> < |
њем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p |
ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, срамота!“</p> <pb n="141" /> <p>„Ја морам п |
раву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја |
у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се |
које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом с |
исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она се ниј |
p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по соби, прозор с |
вога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговор |
у полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} |
оту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тич |
ругоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па из с |
идевши то стресе се, своје лице покрије обадвема рукама, после тога викну као да је изван себе: |
е у плач, погури се, своје лице покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> < |
Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</p> <p>Млађи ућути. |
осте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен обадвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се |
} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим рукама стисне свога брата па лелекне:</ |
<pb n="147" /> <p>За овим речима Петар обадвема својим рукама протре своје чело, да збрише зно |
це као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се не распадну |
о, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав |
. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми |
наци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван |
пи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После |
собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружј |
ојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по це |
и.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти |
говори Петар. — Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан б |
, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателство у најстрожем смислу.{S} Имена простака и |
и је у својој безазлености и незнанству обвезателство од велике суме потписао не примивши ни де |
лико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин толико т |
на плачевно. — Владика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И п |
је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био сре |
у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже |
га 13 путовођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носи |
.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој |
После тога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме с |
себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли тога младога човека, пољуби се с њим па му прија |
м је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знал |
о што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, так |
ан висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три пут више новаца него што им се обично |
ас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на |
г зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло ор |
више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — продужи самац, — |
шњу молбу!“</p> <p>После ухвати Младена обема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се |
Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викн |
ајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на ж |
ни момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљу |
ити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> |
а ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо полудео!“ рекне један момак.< |
а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу |
p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ |
е Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу |
лити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а ср |
авати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се о |
бро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> |
да скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако |
која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да |
превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С |
на видевши то поче молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све н |
/p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још |
сеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n= |
силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <d |
цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај им |
е уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, шт |
ном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p> |
парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме |
Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ход |
и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мен |
.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то пла |
ли то послушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне |
шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено о |
нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владик |
е он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p |
/p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она |
доваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође заглибљиваху |
оследњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!. |
ем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве |
новници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу вид |
>fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа |
које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац |
и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви с |
>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно умотано и расплакано женско.{S} Други |
ега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није м |
а.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше |
нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа |
да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, куме?“</p> <pb n="27" /> <p |
, ти ћеш бити сахрањен по православноме обичају.“</p> <p>Ђорђе погледа Ивана сумнително: </p> < |
то мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb n="77" /> па онда не поможе му |
андук метнути и опојати по православном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на |
у да проведе своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и |
где се Иван са својом невестом венча по обичају православне цркве; после венчања врате се сви н |
се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забаве постао,а друг |
ом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је прото |
амо једна соба, која је у свему налична обичним швајцарским простијим собама.{S} Она је велика, |
ца одговарао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са |
ишта променио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, господине, о тер |
етири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима привезали, о |
>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али |
о време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, |
ће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњ |
/p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се |
ињству мило, то одрасном човеку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове м |
ајвећој припеци <pb n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без ика |
и са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред њега ист |
ојници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски сережан — али ће лудо поги |
било и кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не зго |
ане домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор међу њима измерен, проесапљен, и задрж |
кала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младен |
о после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да униш |
уди; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ра |
е су на смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} |
ве скитнице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напа |
амена беше шчешљана — као што носе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунц |
њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{S} Ништа!</p> <p>У њего |
г здраво усколебаног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> < |
о смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало ућути, сузним очима |
у оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у |
ке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тр |
ије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину преселио, осветли лепо |
на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што |
мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то б |
ло игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb |
ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели. |
оме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвори српскога н |
</p> <p>После ових речи повуче Младена оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p |
, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта ј |
је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах вра |
<p>Ружино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре |
ди људи погледаше један другог, странца облије црвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ ода |
у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, д |
пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије, рукама својима стисне страну од срца па с усхић |
не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин. |
<p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи ви |
о да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарски чиновници у Суботици и у д |
еда Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“< |
на глави шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски о |
о мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле |
аденова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и |
игао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покај |
племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непрестано им |
а лицу моме цветаху руже младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; |
и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надм |
се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копије од икона, к |
амнице на једној хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек |
постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео |
један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напаст |
самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао |
p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Јо |
дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљине; |
} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна |
p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислон |
не све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, |
ногама.“</p> <p>Господину том крв се у образе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</p> |
>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букну |
акав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p |
њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наво |
ћ са три батаљона одморних хонведа; мој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, |
јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окрене суж |
ду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију почне говорити.{S} Гово |
огоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и пл |
предак своје браће, који носе оружје на обрану српских народних права и на обрану цара свога.</ |
скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} А којима ово не могаше бити |
е на обрану српских народних права и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младено |
ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен рече теби: „Стеван |
114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш би |
очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над ру |
агог камена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока, над којима бе |
узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право |
ештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као < |
р видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Ст |
је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.< |
бе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешто гов |
а јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега и |
“</p> <p>Са овим мислима страва му срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ов |
о тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам |
ани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из це |
!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о |
и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несрећи. |
Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у т |
тарих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбин |
говори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Тома |
о је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне |
још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му |
има на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаве |
енутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је |
аден је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви |
мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" /> <div type |
о је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у |
н место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено |
старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима у највећој ватри тврд |
чини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву руку.</p> < |
вом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</ |
попадала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини |
</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шт |
бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простотом ј |
у је . . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</ |
есте, те какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато |
цама по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, |
и је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и нераз |
алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила |
м оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазила, један се загледа у |
ео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев б |
је — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустаја |
сно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охра |
према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим |
сту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побрат |
ај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац би |
параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти с |
војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов |
> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„ |
она сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му |
галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, |
све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте |
је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим |
један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да |
аш с овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске од |
.</p> <p>Кад се код последњег пријавио, овај место одговора пружи му једну дугуљасту хартију.</ |
и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb n="30" /> превртао је, п |
овац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> <pb n="72 |
.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен п |
е седео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећ |
крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, крст се <pb n="140" /> отвори, |
ло рујнога вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, устане па се окрене великој тр |
половина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, |
и дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај мали рубин ко |
ом младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несре |
утела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где |
пског народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p> |
Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што с |
е пази на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко |
обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он о |
лаву донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и |
рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст пр |
ц је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, |
тме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на |
колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, |
ер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не губ |
нути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што |
се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлак |
н изусти, учине му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане ш |
хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један |
у уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</ |
— овај се крст отвара, кад се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај к |
а тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за |
народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срц |
је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Скупо, скупо.“</p> <p>Ну после прилично д |
х уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, ко |
рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек |
и тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; да |
уо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} |
а.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар |
е певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други дан |
шче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде преноћит |
О чем сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, |
ветим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ |
/p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам |
дао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај поглед, него спусти своје очи, руке саме од себе с |
еш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до да |
ба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто за руку с |
је осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> |
се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Брани |
ај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div |
p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга |
то живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаше према Мла |
ао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас с |
<p>„Младене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана ка |
е он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било к |
бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим свој |
за овога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> |
православне источне цркве носе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, к |
расан знак у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, природна његова доброта, пламенити његов дух |
ћеш ни словца више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па прогов |
ило је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и б |
ала, Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо полудео!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало к |
небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> |
ледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити која је идол |
имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четир |
ина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове |
у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>После тога |
и Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, |
никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забаве постао, |
, која му око ушију пролетаху.</p> <p>У оваким приликама ретко да који војник није или погинуо |
ти роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p |
већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви м |
силније окренувши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што |
Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му се загу |
онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — А |
битом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста! |
и склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним ру |
гледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа о |
кад нам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е |
о нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако |
его само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од |
а,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а ка |
б сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако б |
ајвећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Србина |
ала сентименталну немачку песму која се овако почиње:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">Ge |
цу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> <quote> <l>„Поручује Иванова љуба.“ |
, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је |
их речи дубоко уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, гос |
ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, зај |
ећ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика |
, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају карловачку околи |
знао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се |
о није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војницима, кој |
у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се представљало да се св |
целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас доша |
<p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајк |
овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће |
момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} |
тени људи наше судије?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедиш |
и је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} |
то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен се |
тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање |
тника по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму |
д о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисл |
и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху |
есет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби |
а у целој Суботици има још једна кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па глед |
ве горе проводио.</p> <p>После два сата оваког путовања, пред путницима се подигне као нека гус |
та, која су јунаке изродила...{S} После оваког договора они су међу собом силно благо искупили. |
рене на повиче:</p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаес |
> <p>„С Богом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног |
силнога народа, који се из целе околине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Он |
ту простака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а дру |
ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих русв |
а ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> <p>Младен по |
евој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде рус |
у.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи |
> <p>После се окрене на повиче:</p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља |
ече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутниче, — повикаше му ови из |
па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде |
вим остави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се разбише наши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наш |
че, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа |
у народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор |
знајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У та |
е и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али ње |
више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад |
чио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио. |
<pb n="97" /> намера, које се против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</ |
не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај |
и згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише на |
да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо |
овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико лула дувана |
р као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете |
иговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одгов |
е:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше овде свршили!“</p> <p>Петар погледи свога друга, после |
виче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам д |
еху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Ива |
ицима — какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим |
дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу |
ај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин |
не.“</p> <p>„Је ли нама слободно пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека ку |
ане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива |
вио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише к |
ме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвор |
ка горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p>После тога приђе |
речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом т |
обама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више мо |
ћан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не |
је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари с |
е моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> <div type=" |
узи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити може |
а царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико |
.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S |
малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропусти |
жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се проро |
и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После ове несрећ |
, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно на |
ог мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне про |
удовичином лицу руменило се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело |
је пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, у |
p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спус |
издајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:< |
којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвал |
закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пи |
да пред механом на кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ |
ала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава јој се з |
тво него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њег |
овце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време ни |
зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве |
тине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене |
.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p> <p>„Ал |
таде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и |
ро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забу |
летник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечаст |
ледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запали |
сом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окрене сужницима па |
га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој ј |
ладен после Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ! |
од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете |
е ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено поглед |
ени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страх |
дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>После два сата оваког путовањ |
Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвал |
је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> <p>„Хавана регалија.“</p> <p>„Хавана р |
а је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој пивари видесмо, и његов др |
опоменуће се о оном, што смо у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи |
у и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин |
све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу |
соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветном свилом. |
ари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да |
рао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту |
ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју леп |
еки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Срем |
а, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му |
ик и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто постр |
е:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они |
ени ћесарски војници са црним кајишима; ови се између себе разговараху о женама и деци својој, |
анцуски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, п |
то је српски народ тако љуто пострадао; ови су много криви том несрећном рату, у коме се толико |
{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити |
ови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p |
стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p |
ећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина |
сле да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи |
к давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту |
рмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Младе |
<p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични бил |
од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи |
чарапа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро ка |
у <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом |
вамо наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одг |
ако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови несрећници скупили се и уговорили међу собом да се |
то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поотимали...“</p> <p> |
<p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отв |
тпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто |
по положају, у коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, кој |
за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један н |
неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, које |
оша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла |
е чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи ст |
.. али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је пр |
да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те |
њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим речима Петар обадвема својим рукама протре своје ч |
ећ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и вис |
бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара изв |
сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремц |
дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и ф |
постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце обузме.{S} За стравом тајна |
ју два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а бој |
мера, које се против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових |
е потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка о |
поменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре него шт |
гује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама.</p> <p>После кратког ћутања Бачванин проду |
руг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорс |
етиња била; проклетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу |
а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје в |
обан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим закључи матроз своју приповетку, којој се сви диви |
у — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвори српск |
у, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи |
лињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући |
а?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</p> <pb n="96" /> <p>Ружино лице, које пре блед |
пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван |
ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким зла |
и и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог г |
ом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и |
е-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</p> |
с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због ч |
смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, кој |
тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бо |
ава и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младо |
ад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{ |
страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, о |
оди, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом показиваше на ону страну о |
кад не устреба,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрл |
е главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше |
омашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова |
било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу, из књижице је |
и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољу |
ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се |
такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која остане бе |
и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче скупљати своје |
о си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавиц |
у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе |
огинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</p> <p>Мл |
ости дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито небу, руком протре сво |
го — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> <p>Младе |
ја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, који се загледао био за њиме |
чувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на кол |
ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи ч |
морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, ког м |
мо тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољи пријат |
ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p> |
шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p |
аквог пса.“</p> <pb n="166" /> <p>После ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покри |
рем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Младена оближњој соби говорећи:</p> <p |
е, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако б |
за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гл |
, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па |
лостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише две сј |
смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда продужи овако свој го |
ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши своју цигару понуди Младена:</p> <p |
ме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јам |
/p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне палити на своју велику лулу; уч |
учад оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи пружи хартију судцу натраг, у целом се телу з |
м да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> |
у за мене у приправности.“</p> <p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се |
емо општој ствари помоћи.“</p> <p>После ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну |
са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече |
мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми се рас |
д, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око по |
ше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало |
ешчала на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен |
! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сиротн |
фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина |
оту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, |
е оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам ј |
на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали |
и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручуј |
мрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си от |
дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе |
елије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се не |
чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе |
викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обе |
ше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас |
Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, |
ије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} П |
су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јама |
ужин муж показујући руком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам |
мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје блед |
с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{ |
и у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за ти |
дини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милин |
, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пу |
ћи за обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвиш |
нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који је на крс |
тану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ с |
ао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друго н |
не да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 бат |
желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али |
на обрану своје народности.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у |
чи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао |
стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жал |
его моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не |
на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њ |
беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди |
лаги данак у црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за п |
p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца |
ног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком |
много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од страве |
је чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бач |
не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, к |
ања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песниц |
иво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослов |
подсмејателно продужи:</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, |
а губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.</p> <pb |
место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, оп |
али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог мла |
о прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог |
ћ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, |
о још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да однес |
штво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас о |
дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удар |
те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи |
p> <p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се вара |
} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после |
ствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онак |
адеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? |
за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, н |
удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак окрене се о |
онитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце прого |
ишта не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз ко |
ије могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младе |
крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила |
п је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом маха |
а беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао |
лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете |
убио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо |
е, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснаж |
<p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, насло |
ашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, |
што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да |
аскања није рекла, колико сад Младену у ово неколико речи.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она |
е био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у |
<p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако |
слушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му |
је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p |
</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопад |
и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више прогово |
стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p> |
увасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него ј |
</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака клета.</l> <l>Све н |
тиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца |
>Ова је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али |
покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онда ш |
човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ак |
о?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружи |
два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња т |
>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио од велико |
моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан с |
се уздркће.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S |
олико речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако м |
опатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и љубав м |
не, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до највећ |
круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу г |
ји ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Господине! — викне после још силније окр |
Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је у со |
о живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје |
од у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који с |
вете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од својих при |
ци је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} Кад ј |
студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, |
. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у суботичком крвавом су |
и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се |
ево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна |
} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико к |
ремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао |
м да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинству <pb n="178" /> моме непрест |
аке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убав |
у женским круговима; све су се радости овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио |
тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке |
смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</ |
рт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не |
је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси |
, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радос |
а.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана пуст |
е својим љупким и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за ра |
залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јој кола и |
ве.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на свом |
понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, д |
ој су швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне го |
отимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S |
, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе С. Готх |
ше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани з |
ио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе так |
није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад није злос |
нела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као |
и би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по |
њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узе |
ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око |
е, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога |
а од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако |
н био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама приповедит |
“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и |
јасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запи |
ога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако |
га нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини |
слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао провод |
.{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који |
круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и |
едан тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У |
, са широким златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла |
оговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p>Мл |
опћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљн |
моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју пу |
жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће |
, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p |
ира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља је |
гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим |
гућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим |
учио <pb n="12" /> сваком изобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда |
ода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте полови |
ја је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он ов |
ку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припознај |
ио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у сва |
нам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угл |
цама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи. |
териној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се ма |
господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му с |
мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и о |
, ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном |
у краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја |
<p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и |
ве годино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у |
у тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S |
е ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били |
воју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за |
ка настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео д |
мље нама подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и ј |
ори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пр |
а тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русвај, стаде |
сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с |
ан тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је |
а, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Према овоме б |
ти сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ће |
јом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од сокол |
, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb |
ами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и дру |
вим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“< |
од пријатељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци |
једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.< |
ен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</p> <p>„Шибај |
деним копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког истог посла ка |
погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко ње |
љубавника, — после онај усамљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један в |
убавне ране, да сте се панцирима морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како са |
башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гво |
око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га |
оме свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, кој |
продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, о |
гога и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његови |
ерусалим, — у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красн |
у болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса |
ди, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Т |
Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Ба |
, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише з |
а.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у години да |
p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="1 |
ски израђене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</ |
је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учи |
ма тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прела |
ке робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, |
ађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p> <p>„Ал |
ној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд |
српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, које се против ње овде г |
га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете дав |
ли не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој на |
а ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује |
м, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n=" |
, и лађа напредовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освест |
и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, љу |
ше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p> |
а плаветним завесама, као каквим небом, од мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</ |
његовим ватреним очима то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим |
ам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад с |
мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога д |
е сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хур |
едају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда |
почне певати једну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, пл |
идело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао м |
ом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке |
дмах у целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{ |
7" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашл |
ети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , |
човек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели ро |
очне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омило |
јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба, од велике |
у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд ње |
је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним оч |
код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, са |
“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бу |
бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече на |
аше петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стр |
је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идо |
нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам |
сти, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је |
јеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пре |
на врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; ниј |
" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је х |
е?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> |
сти ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мно |
и.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не |
ри г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та |
p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и мр |
и здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за те |
кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он ст |
ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу ст |
глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и н |
тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се п |
си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у ј |
јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, з |
бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубе |
отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још |
дног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p>„Али тај млади |
Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које н |
учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да м |
ад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, је |
м од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а ме |
<p>Ова је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, |
воздене ограде бејаше опет једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким |
ила је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин |
.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> |
реткост, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разр |
аше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, кој |
јима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину ре |
му своју малу леву руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да |
<pb n="186" /> <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну |
краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за |
олики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа |
она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а д |
о каменито стење одбијајући непријатеља од шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче н |
бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полаган |
тнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена тканица, на гла |
ам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт |
ци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног м |
ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> |
тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> < |
но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, он |
ворио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок |
степенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе гла |
помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом ру |
„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д. |
ужа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој |
!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове бан |
> <p>Младен подигне десну руку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала |
и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим? |
и, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени так |
е с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рекосмо — у ред соба вођ |
баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може вид |
није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно п |
<p>„Право си рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал |
то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> <pb n="35" / |
, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чи |
мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, с |
и... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам |
p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са доб |
ана равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ли |
ји, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети а |
шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, |
{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни |
кад се није променио; болест која никог од путника није поштедела, као да је знала да га неће м |
сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се п |
ведати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Ка |
и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније |
и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од ос |
е она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив |
те, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер |
, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је в |
ма молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb |
анина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп мла |
фицир с неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада фори |
да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет д |
моли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад т |
њене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој |
то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и к |
ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело ли |
ји је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Ис |
кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви |
ти за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господи |
а регалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса н |
ала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се |
своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту |
ету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до дан |
ван после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не веруј |
а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се |
а оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја пад |
о је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије му |
ељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша |
ж показујући руком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ |
едње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши му све простаково имање.</p> < |
уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер |
p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут како ј |
ом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, |
свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то је на |
биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама |
моћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, |
почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је сама |
а горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише |
какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече оп |
/> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог ка |
има тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђина |
е свиснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па |
док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате |
/> <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опе |
а дрктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Мла |
Путници у колима дрктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуриш |
и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина. |
моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све |
жак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb |
а поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што с |
сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви |
е песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а |
ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном |
з обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видети, да ј |
адост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне нај |
, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, |
оглед, него спусти своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини |
са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту. |
рли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо. |
о несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред ст |
о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ је |
се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек |
пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану |
и час страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне чове |
ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју ј |
ба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му про |
ара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпосл |
о Срби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шан |
своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечин |
Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без прест |
ад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. |
и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је |
нао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Бо |
а мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> < |
тајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше све |
ога дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од женски |
ријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се могао од њ |
тимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до недраг |
е хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао |
се од камена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мој |
а, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је |
самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до |
људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кош |
те.</p> <p>Каквих предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни. |
ог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела |
„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба чувати!“</ |
оју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буд |
це.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n= |
им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онд |
говори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишт |
е све царске земље нама подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један па |
<p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслоге и кавге, која у њему зам |
одужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаш |
е сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешит |
његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са |
ом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом |
и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао как |
S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци |
вао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, р |
порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, ко |
могао ни помислити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском на |
ом.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</ |
пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа н |
дох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи свој |
јих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>О |
ати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад |
ије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Па |
доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити н |
дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да |
уле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога |
еђу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.< |
њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да |
ију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким гов |
нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше д |
ајмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође |
крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружи |
сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све о |
рости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима с |
сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега |
лико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, кој |
ће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити |
остињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, а |
их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је к |
не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се |
>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који је |
зи.</p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила била |
195" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на ј |
онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они в |
но им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p |
ладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, исп |
око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прес |
но високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког |
же <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и ск |
је из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, зв |
а другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи ко |
бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин повиче:</ |
још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си прет |
овне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв |
раховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n=" |
. </p> <p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашен |
се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му пок |
е ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов |
ло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски чо |
стио.{S} Они су преварили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; а |
Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити. |
их несрећника, који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна |
ри ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био |
али никаквог сведока колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који |
и осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Сте |
ражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном к |
собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, |
</quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној страни од к |
у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече ску |
Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путов |
а сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S |
лико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, |
авице.</p> <p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, ра |
ему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће |
и српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачува |
била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Пав |
<p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од |
све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} |
ну од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и |
ко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је |
хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чув |
сле се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљ |
у има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико |
дужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али пи |
ишта!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме |
а, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову |
и у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог рода — у |
<p>Господину том крв се у образе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море зна |
з коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> < |
.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело |
баце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам |
и за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остад |
остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије свој |
и себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко з |
устише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су се син |
од бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер |
атну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти м |
по предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдарић |
напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо |
своју пушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван тек нема |
адне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако |
то на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да п |
о, тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плав |
да око себе сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било п |
ако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мо |
собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али |
да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милуј |
<p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и |
"42" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, од з |
њући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала |
<p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам |
„Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не дел |
ом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p> |
бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то |
ити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који ј |
{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима |
>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си |
богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених об |
„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ ре |
p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Мл |
осе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, који познају свет и људе у св |
одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога је он оговорио био.</p |
ла!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење |
у — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, |
аиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ при |
и свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од својих |
тинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и чест |
аше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји с |
еса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се |
тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности к |
<p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назо |
ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он с |
снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице д |
м без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ј |
се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да |
дарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p |
држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, |
> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судо |
је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали |
</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на стро |
м Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„За |
а Божјег благослова; нама за наследство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у |
безазлености и незнанству обвезателство од велике суме потписао не примивши ни десети део од то |
ећ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишин |
лужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: т |
е га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила |
чно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца даде, што ће доста б |
ица и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образ |
суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p |
поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> |
Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај |
ј се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове |
p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио своји |
ладе невесте, један се мали круг оцепио од великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> |
м вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене по |
p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{S} Ништа! |
он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Мл |
тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се |
шљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>По |
најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; |
> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није |
лакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед |
је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевш |
је руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и |
па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало |
> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мо |
од вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под ва |
еколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Ба |
ао што може човек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, |
ика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопи |
, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити |
неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p> |
могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, срамота!“</p> <pb |
рано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне |
који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш |
ако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити |
ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој не |
="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, |
Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Ј |
голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, |
се, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш |
ави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мог |
p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утр |
им именима, — та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљад |
ке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Госпо |
друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости |
!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — т |
ласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене с |
<l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p> |
ек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је |
— рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? |
онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n= |
у страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се |
још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће д |
д се човек сећа своје пријатељице, коју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у |
ма и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кук |
ом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака |
ед болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном |
ити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико час |
о био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — |
лутња.</p> <p>На спретном једном дивану од плаветног свиленог предива са белим шарама седела је |
љу облије, рукама својима стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S |
и, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад о |
шта.</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у |
адић, и прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“ |
ст фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам. |
своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сир |
стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после на |
у карловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека |
на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испр |
још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна |
јаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пр |
лно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у о |
и.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као жи |
p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове |
ца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда свој |
е догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао |
боли.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не з |
еко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>После тога прође неколико дана |
га на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати н |
имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће н |
било слатке радости, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи |
му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на в |
д куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд |
екоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} |
ну своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потек |
дног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе |
о ми црн постаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама |
руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па к |
закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни |
ађи међу војницима — какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје |
и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовн |
вљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му |
у седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <p |
е хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао ј |
<head>XVIII ГУБИЛИШТЕ</head> <quote> <l>Од моје ће руке погинути!</l> <p>Пјеванија.</p> </quote |
ку </l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l>Од кад с тобом се опрости’,</l> <l>Одрекох се све радос |
/p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељ |
јвећи зликовци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи споме |
оре, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове |
први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, по |
о, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бо |
ну страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ |
а, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао јед |
а води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом показиваше на ону стран |
е, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи ма |
то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала д |
и то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши |
словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из |
владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд |
ерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ј |
ве у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу |
p>„Шибај, терај што наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње |
здају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку доша |
рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>М |
ило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изража |
ћ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не м |
.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“< |
м судцу.</p> <p>„После ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несре |
се, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} |
ватри тврдо стајаху као каменито стење одбијајући непријатеља од шанчева.{S} Кад нам непријате |
била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пут цео месец д |
јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не д |
али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити |
дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових |
ко би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш уч |
ји нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сло |
p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142 |
и и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, ка |
Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дува |
нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што |
дех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рекох озбиљ |
иш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S |
ишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механ |
јатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја почи |
пролевала, онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њ |
она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Шт |
осито небу, руком протре своје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам |
погледа Младена са зафалности па после одважно одговори:</p> <p>„Фала, господине.{S} С мене не |
Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихватише се своје праведне ствари, па их је з |
те?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за опасност, н |
рце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи |
у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, постојанству и јогунству што чини јунаке.{S |
као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, |
моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове један,— проде |
са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљон |
лиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најм |
ote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ б |
особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно з |
и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; |
се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с |
оштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко |
ило срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у с |
<p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> |
и.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господин Мла |
, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од св |
<p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим |
укао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми д |
нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих |
капи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских |
gn xml:lang="hu">Igen</foreign>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспос |
су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Хура !{S} Ху |
остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и у |
љи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву руку.</p> <p>Свирка о |
д се код последњег пријавио, овај место одговора пружи му једну дугуљасту хартију.</p> <p>Младе |
аху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, |
речи Сремаца не охрабрише, јер он место одговора тек ману главом, па <pb n="8" /> се после поса |
војом?“</p> <p>„Питајте мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у њ |
едан мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а к |
свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је |
="69" /> <p>„Опростите ми, господине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћ |
веку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је Србин био, и та |
требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори му један Француз уљудно — причекајте само мало |
авле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је |
мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана вр |
слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, че |
ту добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — одговори Младен — смрт не бира; онога скоси, који јој п |
запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено обвезао влади |
ш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни |
кве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би м |
е?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако с |
е, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д |
апита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде |
дан из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си по |
иве похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S} После напуни своју |
ден запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особит |
<p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко ов |
</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја зна |
вена охолост и пакосно напрезање Маџара одговори праведним српским жељама са мачем, пушком и — |
</p> <pb n="133" /> <p>Девојка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да н |
е се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују С. Томаша |
срећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који беја |
p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ вид |
на земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима речим |
не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе на |
а мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али после уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо |
ци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тронути били од припов |
што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из |
амо да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и |
ужине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и ва |
Младена са зафалности па после одважно одговори:</p> <p>„Фала, господине.{S} С мене нећете пос |
негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене и |
а мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не беј |
да, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио пр |
ш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацики |
е?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако |
ин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути мислио — продужи |
; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођ |
о, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се само ж |
о могао преварен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда нала |
г гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, |
С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по н |
.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице |
тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса пог |
!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од за |
, продужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном вр |
двоје љубавника, — после онај усамљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам ј |
за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по |
о био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа промен |
а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>Али о |
{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, |
једио дванаест људи, који различно беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза |
ио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удри |
кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз |
оро, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме те |
са њиховог у восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер поса |
рушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и пог |
је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издер |
ико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, с |
г стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће |
мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и |
ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло к |
је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно |
после опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред н |
.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега |
ћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и д |
жи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем о |
ља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изоби |
зо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној |
ч погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири своје руке, ј |
ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> |
а подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе з |
ра !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближ |
х ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљад |
г оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиром |
еше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту н |
<p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од же |
="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража мењ |
ао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрач |
из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили |
био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за |
. и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетиц |
скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано и |
а ти једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Н |
С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p> |
/> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде са |
е.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу |
е му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“ |
n="88" /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог дана св |
оји су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> |
чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и ње |
о није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови до |
регалија.“</p> <p>„Хавана регалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бада |
о нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере п |
“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="2 |
а да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше па се купише гомилама око њега; оставиш |
овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене оград |
/> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу |
о држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он |
„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — |
штено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, |
а женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и |
, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут виде |
е послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи |
p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, ба |
јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један |
<p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје п |
ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не м |
е уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силн |
/> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да м |
о тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Господине.. |
је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p |
денов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n="163" /> луч у тамниц |
амо толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је и |
нији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад |
кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> |
м, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете кој |
лостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах по |
д њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две г |
Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударал |
ако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше најраз |
таве ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрл |
у себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и т |
ане и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног, на ког сам су |
знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љуб |
ћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло |
дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој обранитељ, како то види, остави м |
сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од |
ећ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поотим |
ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и |
шу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја |
рисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо |
ам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново по |
живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ј |
, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> <p>„Смиља!“< |
<pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу н |
срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се зан |
д куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево |
> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао са |
део:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“< |
да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној ист |
исто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и поло |
носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују ме |
је око не може прегледати, по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којо |
ао што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја с |
а Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и к |
примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p |
ји су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од |
> <l>Од кад с тобом се опрости’,</l> <l>Одрекох се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</ |
ли да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="3 |
, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако н |
чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољн |
е село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће и тамо распитати за свог д |
не таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар |
и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„ |
ку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара св |
се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p |
ање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде в |
и бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, пр |
велики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово |
а овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младе |
жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем, да је вид |
“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претв |
оге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким и умиља |
а неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу |
жа то није ни слушала него само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Б |
ажали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уве |
је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> <pb n="128" |
је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео у |
н и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце |
е!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љуб |
е врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то н |
вши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, |
у стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ћ |
ту где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти зн |
.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, |
бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле |
ет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запи |
за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претварати; самртн |
најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: |
.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — мени се чин |
знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао |
?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми |
ead>XV.{S} КРВАВИ СУД</head> <quote> <l>Ој давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекал |
<head>XII.{S} СИРОЧЕ</head> <quote> <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</ |
их обрвица светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, |
гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једн |
p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће г |
о и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" /> отворити а камо ли напред поћи, кад |
погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; он |
и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> < |
дркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше |
сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после |
их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно |
ИСПОВЕСТ</head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и |
прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и |
е, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, |
знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пјева |
ду што се томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне |
чно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на |
је, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо |
десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду |
упана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; ко |
т непрестано имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти буде |
весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице |
одне красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни |
дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнително као да се страши од тога што је изр |
цркве, заустави се, сумнително погледа око себе, с највећом пажњом отвори портанска врата и уђ |
м уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, шт |
а одмах послушаше па се купише гомилама око њега; оставише своје жене, своју децу и све своје м |
илина видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју од |
/l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је |
е тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело него бела |
дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; |
е, са ливадама, пашама и пољанама, које око не може прегледати, по којима се одрањују силне ерг |
лка започела, јер он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, в |
коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш пр |
ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и оч |
</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је |
и најмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6 |
у, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамештају.{S} Народ поврви, да вид |
и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срц |
сплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S |
ући Сремце једног по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је п |
је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи нају |
ма може разговарати.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво |
коње, коњи полете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павл |
</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло н |
је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, о |
<p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихва |
ед једном лепом кућом.{S} После погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне с |
Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом |
мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је св |
прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — |
аш ли се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>З |
рајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда |
чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра д |
да?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на другу стран |
тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у пл |
после мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с њенима медним |
поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше с |
аљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па т |
ве подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед |
b n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима о |
змерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чу |
а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, ил |
к ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у св |
д и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал |
звиждукањем бедујинских танета, која му око ушију пролетаху.</p> <p>У оваким приликама ретко да |
бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, |
е парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано |
име управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијац |
моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хте |
<p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.< |
астанак" тако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о |
го ради силнога народа, који се из целе околине овамо слегао био са својим женама и својом децо |
се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p |
себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од кр |
и.</p> <p>Карловци - Карловци са својом околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Срби |
м замолити оне, који познају карловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — |
бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се усиљава |
њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То |
>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господин Младен, наш к |
p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} |
итељ ове господе!“</p> <p>После тога се окрене сужницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо |
леђима.</p> <pb n="184" /> <p>„Смиља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена |
— овај узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, |
видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, к |
Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашкој страни, уздахне, па после опет тужно |
ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче:</p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p> < |
нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</ |
у преселио, осветли лепо парк.{S} Он се окрене, погледи кућу, погледи прозор, који је осветљен |
вркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је једа |
е да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу, па |
м и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући п |
у приправности.“</p> <p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се по вароши |
пође вратима.</p> <p>У томе један момак окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво п |
<p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време; још |
пет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб с |
вори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука зад |
ру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зат |
ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себ |
ке Богу се мољаху.</p> <p>После устану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, |
> <pb n="132" /> <p>Мени се све наоколо окрену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби та не м |
S} Господине! — викне после још силније окренувши се к младом човеку — овако више не говори, је |
рајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслоге и кав |
>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као |
и шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце |
причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити ва |
/p> <p>Младен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb |
днуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна |
бости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би где |
ке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, с |
бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бе |
прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и |
дмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвал |
лосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> |
у ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Рану тешког срца |
и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче мо |
до умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још је |
рову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног пл |
ога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и да |
Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Во |
судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још в |
дије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као |
Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; нас беј |
су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо с |
ности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! |
тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То |
м ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему др |
, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да |
својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија |
задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину — та н |
А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, |
ење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није проговорио о љубави — а |
мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а |
се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да |
кукавни робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>Н |
ванин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га г |
кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{ |
дне, лице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то |
.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дренова |
и умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби |
а г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати каме |
о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо гд |
ео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и са |
акиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били. |
нцуским војницима, који су међе чували, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на ка |
м чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“< |
а на каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав |
но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањ |
колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Суди |
quote> <p>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не |
скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га |
сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign |
о паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више |
ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, |
p> <p>„Харамија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И |
/p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <p |
193" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </ |
ина није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам |
вима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb |
на — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега |
своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп злата |
его што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба |
<p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он |
учио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S |
ести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване |
се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и |
/p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опрост |
ад сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као да му је |
што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа променио у свом држању, већ својим оби |
није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брат |
едњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што |
еће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <p |
питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ |
> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако нарав |
иво; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чи |
оша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато |
ворење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен |
у га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим |
е радости, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непреста |
не говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских а |
су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„К |
уће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не |
лићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с |
дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш о |
зна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће |
/p> <p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он ј |
/p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он |
вемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један друг |
; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега |
њим пријатељима није се никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко |
срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост |
>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све на |
а у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јад |
ао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и ж |
се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприпов |
.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрли |
сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“< |
он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте њ |
еш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била п |
на њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, м |
ј дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, к |
срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> |
м се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а |
ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> |
шака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе с |
“</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени |
наци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остат |
..{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, |
оја ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и |
д.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе с |
е, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; |
<pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељ |
ајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је некада било |
е очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она ме |
{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим р |
али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу нос |
, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, ј |
па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена |
ле да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он |
још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, с |
чистину преселио, осветли лепо парк.{S} Он се окрене, погледи кућу, погледи прозор, који је осв |
акон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим |
моћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чиву |
аше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговор |
господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп ми |
је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати јо |
д жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> |
гај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у то |
n="192" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом. |
а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен ста |
н је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би до |
срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часа |
довољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благосло |
с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се н |
г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти |
ј! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и |
м Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас |
је весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народно |
убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух |
ац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој за |
Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и свој |
странца - говораше приповедајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n="62 |
Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало вр |
!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љутито про |
едока колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео н |
еше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> < |
тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:< |
подин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</ |
олудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та |
сторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он б |
неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Госпо |
што да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а бог |
мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни |
, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без преста |
р доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више п |
и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S |
смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мо |
а.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и |
ије него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио |
, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у |
b n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од |
бејаше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше к |
је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао |
<p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти до |
ожно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи. |
ова најпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна |
је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам м |
ну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, п |
м среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, |
p>„„Шта наопако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на об |
и на његова прса паде један човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бе |
е би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ |
ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са |
а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је окр |
не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p |
ђен од пријатељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сре |
мачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. |
и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њ |
мро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавн |
олове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он |
и поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео |
<p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у |
ути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега |
у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе |
бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу к |
ху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која |
ад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет |
о му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, на |
која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозори |
ем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чел |
алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци о |
>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје плаво |
их није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу |
/p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога м |
ао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов нај |
тих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако д |
ху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брат |
у оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због м |
ницу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена роди |
ум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао. |
етром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али ме |
он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други м |
, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад |
ма увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом |
е заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ |
моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је н |
а у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он ов |
оја бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се мо |
ом; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постоја |
ице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</ |
p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово мил |
аш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом |
бави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта |
други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгу |
оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти ов |
у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би |
и од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; |
е оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер ј |
имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може миловати; мој Милан беше |
ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образ |
али о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност његов |
p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена ша |
то је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хте |
о не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај санак мио бе |
љиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> |
е томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, |
} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може |
омак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кунд |
идети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку |
може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни |
ти чинише простаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да |
премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше он подуго тако; у један пут леву руку, на коју се подбо |
<p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на н |
„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, |
нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милин |
ст пружа.</p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>То беј |
об ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак |
ао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.< |
почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} |
уж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанк |
о ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:< |
роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> |
ћи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је к |
огодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; но |
па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима пош |
змеђу његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Млад |
и њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас |
ог тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао |
о вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумител |
моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из м |
било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био њ |
зето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са |
Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, |
pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми с |
нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војницима, |
а част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — |
у је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљав |
ше пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом нап |
својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срц |
, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хран |
еговом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па |
ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер |
— „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мал |
видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанч |
набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаше т |
беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око т |
лутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бит |
мањаста удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све |
ји и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: |
ек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не беј |
довици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запро |
де, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам преша |
је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни помислити могао да она разуме како неж |
ој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много |
а; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нага |
је могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type="ch |
и више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља д |
; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, |
овом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да |
гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> |
ену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборав |
</quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из ср |
о, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>Мени се све наоколо ок |
ао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> |
у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она се |
цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам си |
а била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити |
је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај |
песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место одговора тек ману главом, па <pb n="8" /> се п |
одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епа |
прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешког |
у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа |
/> <p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говор |
ошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од свој |
</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, |
чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„А |
ћан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се представљало да се |
ио је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са зви |
„Пева о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне о |
ја му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју ос |
о за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа п |
крено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугод |
па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и на |
и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну воје |
на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и |
а нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечан |
од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто |
одити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост |
дишући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати |
тране виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна г |
а му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети |
не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш прил |
је је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаш |
оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а |
који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Н |
гова, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно |
ауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га ми |
а, сиротној бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене с |
им леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухват |
ша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седил |
оз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непр |
ти за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Мла |
нађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим во |
је ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељах |
сма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски се |
е одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. |
зео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила |
ја кукавна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену |
х што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати с |
иком наследству остане.</p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из овоје с |
речи.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудним, при |
познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је |
д је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се ли |
е ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од |
хом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, в |
<head>X. САСТАНАК</head> <quote> <l>Ах, она мене љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно |
у написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив. |
ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер |
назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше б |
на је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; она не могаш |
Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми б |
амо недеља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме у |
је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био к |
p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па |
душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Сми |
није хтела у његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда д |
римила, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад није злоставила, али љубави према |
који су кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од р |
обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме |
и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвал |
лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за своју лакомисленост.{S} Међу н |
ла да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним човеком.“</p> <p> |
која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи |
> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана св |
болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме д |
красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела |
аденом, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то? |
ја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси |
Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на ко |
е к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер на собним вратима беху д |
бичним швајцарским простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S |
туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела |
х њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у л |
ла.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за |
у кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и прекли |
евао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, к |
а је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и д |
ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју |
ју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под |
цу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{ |
невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао |
им издајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био гот |
ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који виде |
} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „В |
е, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удовица.</p> <p>У првој игранци о |
све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и |
а тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о части, бо |
p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред |
је своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралиштем |
руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote |
Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покор |
ох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи |
ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p |
ејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко |
оре!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака аром |
више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</ |
о лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећал |
о своме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла |
тали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинит |
себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и |
, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам |
ме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> |
ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља |
њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје с |
Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз |
јој он није никад ни помислити могао да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу гд |
и, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} Зато она ни |
јући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше за |
м ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прек |
узе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, оста |
са непоштеним човеком.“</p> <p>Хартија она, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателств |
ом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједн |
у купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми при |
ачица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном играл |
нице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Србина, који рода не |
а, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} |
опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено |
е проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младе |
аден стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са |
здајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, презрително погледи офици |
певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било |
обро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер ј |
у савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И пос |
ој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна |
ад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер пош |
и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу |
Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат би |
срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181 |
де од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако боле |
и се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је |
од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узе |
?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода моја мати; — господин Павле је њу на душ |
речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљени |
„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а то |
ма и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала у |
пет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још |
че се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> |
веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме животу |
што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и |
овиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати |
нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, |
се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменит |
га о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она бе |
пасти; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће |
е ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе |
па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком |
м, од мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи има |
јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да |
тина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њ |
мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити |
ти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена пор |
, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан |
прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље |
су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња прође |
а познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p> |
егом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју руку |
ко врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> <p> |
у искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао о |
} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и |
цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„ |
а и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су п |
е народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, |
м поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> |
После ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкри |
ам, да сам највећу параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гл |
дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога |
се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећа |
<p>„Питајте мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рука |
њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страши |
нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало ућути, |
шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до |
че једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је от |
овом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Блед |
реба,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и теши |
учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним глас |
је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе к |
аху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што |
> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која |
најпоноситије светско створење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико н |
еће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} |
ој, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, |
а ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није об |
вести лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него сам |
е неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отр |
ad>XVI.{S} БЕО ХЛЕБАЦ</head> <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у |
у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у ви |
било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки д |
н човек.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено пов |
крштеним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, |
еније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она м |
т у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена поред своје постеље, скрсти своје |
коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје р |
својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати |
то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помислити да познаје шт |
се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у једа |
од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га скл |
и, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње ре |
много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb |
видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три |
зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама.</p> <p>После к |
опасности.</p> <p>Песма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друго |
зговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај |
је се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако заз |
з дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, н |
е свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на њег |
отице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу учи |
вом, па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и |
уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p |
вари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му |
што се гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник оде к огради, где механџија држи своје в |
ежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат н |
<p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у |
о што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљад |
г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ј |
а?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и припов |
его што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова. |
познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сир |
Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> |
воју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са м |
окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ н |
клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.< |
едан на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће про |
лика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа променио у свом држању, ве |
степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе |
!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и |
а тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи д |
ајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим |
но већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Гот |
орао примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником |
стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младе |
воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> < |
е сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, та |
ково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му је опет све |
је читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у карлов |
алост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, |
саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком |
тво остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и п |
p> <p>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, |
/p> <p>„Нека изиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и |
ве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све |
во му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што |
мали златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је б |
> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми |
ло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја |
а се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да |
војке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у |
ранцуски језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао једну песму која ј |
овао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више |
бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> |
ти.“</p> <p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> |
висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе |
пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова |
жице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „ |
ака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а други урлај |
као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и |
и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! |
вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана |
топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили |
младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p |
онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света |
страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је ка |
, још јаким штрангама колима привезали, онда се кренуше.</p> <p>Путовође иђаху пешке, поред сва |
p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто |
се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухв |
почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, |
ем вино, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мал |
ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за |
> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљен |
нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — |
уно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој |
абаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себ |
ејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreign xml:lang=" |
ви српског народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p |
ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у ти |
отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он милов |
родност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у ју |
у, велиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиром |
тнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело ус |
ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом с |
ле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах |
ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо |
војим шанчевима до једног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како С |
> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим до |
ом обичају сам тумара, <pb n="77" /> па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јуна |
тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог |
им својим читатељкама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, |
о је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође по |
ехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} Саве |
ини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако б |
јску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у |
од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је п |
правде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу о |
ли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако |
а узети што више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?! |
м јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети |
иве...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата. |
е, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало х |
реко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а |
епа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и |
у треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с |
пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твој |
и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дет |
тац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига |
{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим ње. |
истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом под |
ака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је м |
p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омило |
и кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и д |
ин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да |
беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, ш |
авлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која беја |
им.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; |
и себи пријатељство, — а сиромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се |
леда Ружу, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> |
кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају ј |
тари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n="123" /> то није тако те |
р. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом пов |
а бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и |
им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети |
обама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју |
е ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат |
ти, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ру |
S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих мора |
м механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијане ба |
зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу |
ла.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у там |
, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним љу |
али, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдање; сви се расплак |
мишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као |
<p>Које су на смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држ |
ти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет у |
е на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико го |
Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, |
ањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте. |
еко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све |
Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви |
једне сентименталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве |
са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, |
оштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су н |
ав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу дого |
ију отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђ |
ан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају карловачку околину, нек је се опомену |
у пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ Пос |
ију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог |
овица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова |
гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме |
Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани за царство небесно; |
смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана |
е жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Беч |
толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, једин |
у га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се врат |
у без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му бе |
ише предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у к |
. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како с |
гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гроб |
говорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју руку на њен |
шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам |
су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем старом м |
а, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам |
ју зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија ј |
и да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с |
дности.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да д |
ане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми јед |
о; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом насладом.</p> <p>До |
о православном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса. |
/p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с вел |
ејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица лас |
и шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док ов |
, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> < |
аљда није ни право што ће њих погубити; они нису никоме скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти |
да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још да |
е знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе |
иваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и |
ен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине |
прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су |
Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n="163" /> лу |
тио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно в |
био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лак |
оговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од нас наше добро па дел |
би носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се о |
се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, подмићењем, и после са најо |
бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и |
и новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је |
е никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био пот |
правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече |
џари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учиниш |
раничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — Ср |
су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском пристан |
о нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо |
али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја ра |
у за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у колима ос |
и, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро в |
ке изродила...{S} После оваког договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо он |
бу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гл |
их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачу |
игу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе него ради сил |
наду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају још к томе п |
у и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И п |
ог у восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасн |
мам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онда |
ако се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изрази |
ли и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко на |
су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој с |
и то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом |
p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> < |
познавало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповед |
ред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се |
вој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од |
да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је |
обом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и |
црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сест |
арода пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народн |
њихове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко в |
рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих. |
било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих гра |
<p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи и довести из Т |
> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека г |
, јер они разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љуб |
; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; |
сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују |
је судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</ |
оноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, који не гледају на то где могу више добра |
ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја |
право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на |
то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити |
се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, к |
ма.</p> <p>У томе један момак окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговори:< |
мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n= |
а!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, |
ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу и |
е он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могоше уједно скупити и оружје подићи за |
ред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине |
знити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи пружи харт |
оказујући руком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ ода |
.</p> <p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету |
ћу само неколико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Једа |
иправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пла |
ложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одгов |
..{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све |
ад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда см |
ашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти |
pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царств |
лена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, |
те!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; в |
м.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана |
ојима имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> < |
атним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у |
душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је |
рио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми |
бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се |
чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гл |
е назвати својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> < |
ило, само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ |
није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан та |
осле <pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја |
језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет |
је за миловање створено, да не само што оно не може назвати својим што милује, него још и оно м |
b n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по це |
авио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју |
е на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>Мени се |
ашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S |
<p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни сл |
бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p> |
као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два |
било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али |
и пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеш |
плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друг |
и, мати!...</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле |
нову песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из |
а, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће про |
стар, — одговори Младен — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам |
рила.{S} Један пут после <pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о в |
— нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај |
анин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихо |
milestone unit="subSection" /> <p>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пуш |
— е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње слогов |
гне главу, па жалосним погледом промери онога који му је саветовао да пије, после му рече са св |
јаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ усклико |
са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога, који заиста несрећан се чињаше.</p> <p>Младен по |
Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p |
убаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази |
од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице |
апио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало је, д |
била и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене и |
раво г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу пр |
ијатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко |
> <p>Лене моје читатељке опоменуће се о оном, што смо у почетку ове приповетке навели, где се Б |
тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан чов |
би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мен |
у, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, ал |
/> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла с |
бити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдиј |
грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> |
вље, јуначе, — рече са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са |
.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ниткову осветити!”</p> <p>„Осветити? — Мани се ос |
у од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице |
х!“ рече младић, и прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А |
ом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње:</p> <quote> <l>Развија |
исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се |
ве плаховитије сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жали |
клопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрл |
видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?! |
у нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> < |
де и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости |
на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Доша |
Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p |
} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они |
, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико ниј |
ло и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и о |
"56" /> његовом лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> |
други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, је |
сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје |
дадоше Младена.</p> <p>Председник суда, опака људа, запита:</p> <p>„Је ли отмен?“</p> <p>„Јесте |
остотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађај |
рце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, ш |
ги млад човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин му |
зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми |
нцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p> |
пуни своју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, |
ушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња |
а да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са |
ле ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља |
вани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле |
огама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезо |
угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Пу |
ано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође заглибљиваху.</p> <p>Н |
жности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — п |
тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у свој |
и; — господине, ја нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“ |
„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Бож |
урио сам половину света тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити |
pb n="89" /> примером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у |
су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели осам сељачк |
ји су прави пут истраживали, у највећој опасности.</p> <p>Песма бејаше немачка; онај путник, ко |
о пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, |
рлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога |
ладо Поштарче</title>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разуме |
<pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на |
, свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у гробове, свеш |
дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа н |
какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.< |
у; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њ |
’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам г |
непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у |
љеног платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше вели |
ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари бех |
„Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — |
влије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на |
Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе |
види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„А |
о код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против његове |
који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад бледолик човек |
да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратим |
рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа м |
орише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p> |
ш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи столици: „Мир, кад ти рекох; седи |
није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писм |
тков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно |
и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„ |
!“ Мало ућути, очи своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе из |
тужан. — За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да с |
>Младен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност бил |
е с. томашкој страни, уздахне, па после опет тужно попева:</p> <pb n="117" /> <quote> <l>„С. То |
м су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први |
>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене па дотр |
му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће чо |
уке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </div> <div type= |
аство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра |
јој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда |
од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још |
и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког истог посла као и ограда, са |
икад мене она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа поста |
аве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахр |
о, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и неви |
ану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чист |
у пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамештају.{S} На |
p>После кратког ћутања Бачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја |
оје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима испис |
свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на р |
ше неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте |
вари него ма каква строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто г |
се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сло |
в род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и им |
и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао. |
го орила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршен |
е кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, с |
алио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сн |
као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам |
ћ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше |
рођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је бил |
га и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог |
чи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у вазду |
себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа н |
ди, лице јој се разведри, очи јој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одгово |
евши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао |
p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку таки је, као |
pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим чи |
ди, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и природну красоту, да је то |
буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо |
е цветаху руже младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи |
исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком м |
у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ и пре |
p> <p>Онај, који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не |
ичевић</p> </quote> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио |
ј својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; |
и покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичају...{S} Но, браћо, они ће |
ињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер кад се опоменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, б |
ружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они до |
с, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, и |
и познају карловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познај |
Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но |
упропастио.</p> <p>Лене моје читатељке опоменуће се о оном, што смо у почетку ове приповетке н |
Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, доб |
ни као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер кад се опоменем пр |
т на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора |
било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек ве |
а ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови |
тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећа |
} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од дан |
, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти |
тога проговори:</p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, он |
b n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет уст |
о замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ |
задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у соба |
новици поклања.</p> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути тел |
рцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и м |
лађе; матрози, који на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њихо |
рити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>Посл |
чај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу |
ео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пр |
ити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу умрети |
ине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти |
и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпо |
у?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрстивши се. — Исти |
шког срца мог.</l> <l>Од кад с тобом се опрости’,</l> <l>Одрекох се све радости,</l> <l>Празан |
кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас вр |
а се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме ј |
о ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај да |
ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога |
о што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</ |
.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправ |
обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дош |
ити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена |
ико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“ |
— ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога |
о оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p |
p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па |
осле жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од нас наше |
драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите ми, господине, — одговори непознати — данас ј |
љ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бо |
и живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавиц |
а још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше |
рдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно |
/p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је |
те Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си в |
срећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, |
ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших сеља |
овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом п |
кусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreign xml:lang="fr">fiacre</foreign> |
њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај |
ор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше п |
без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју |
еби већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“</p> <p>После ових речи ухвати Мл |
, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ |
мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гла |
спо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да |
аш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није би |
обоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; др |
већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се с |
и, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве пара |
та не могу упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песковитим пустињама, по |
а, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од теб |
човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чвр |
у што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су |
било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважнос |
воје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше па се купише |
аго браћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, |
бране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали д |
l>Устај, устај, Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма з |
де немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, постојанство и верност нашу |
песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју пес |
срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обрану српских народних права и на обрану цар |
онима, који се могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> <p>А ово |
човека, који се смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> <p> |
м народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то |
један секиру, други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао д |
оље него ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, о |
о и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж |
сећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у т |
кроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за |
беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="110" /> <div typ |
ве грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страхови |
зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном трпезицом; пред њиме |
могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} А којима ово не м |
</p> <p>Председник зазвони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвилагош.“</p |
{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="12 |
{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисториј |
српском народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умре |
ности, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једн |
имође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Освану недеља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; |
љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечала је једна |
се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и |
r" xml:id="SRP18520_C19"> <head>XIX.{S} ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</ |
— </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p |
осветити!”</p> <p>„Осветити? — Мани се освете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“</p |
милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је ст |
мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам. |
ја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник.. |
лико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Прави |
који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог из |
е говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао сво |
ТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. Н. П. |
то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ниткову осветити!”</p> <p>„Осветити? — Мани се освете, брате; н |
<l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p> |
морам ономе ниткову осветити!”</p> <p>„Осветити? — Мани се освете, брате; немој, молим те, нем |
есец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беш |
лака на једну небесну чистину преселио, осветли лепо парк.{S} Он се окрене, погледи кућу, погле |
, погледи кућу, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p> < |
мро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у |
отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</ |
е намирио са својим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад |
ти; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих |
} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} |
твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150 |
с на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац |
оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан |
добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полет |
могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type="chapt |
рв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је |
ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не сам |
ог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као ш |
44" /> срце било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p |
овек у говору неко само мало необичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ так |
ао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је |
свакидашњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p>И |
аопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен после Ружиних р |
ола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима привеза |
о до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, постојанство и верност нашу — а и о |
дско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима небројено благо, — а ако с |
/p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и |
заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на год |
на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће с |
е тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа м |
их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећ |
сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише. |
е бејаше једне утрвене стазице; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело |
д се све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети да |
вог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилиш |
од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и њ |
а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он |
наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чува |
теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мрт |
; све су се радости овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио |
и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било |
уге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; ре |
не погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Ал |
м ватреним очима то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодил |
говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет |
мени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван |
„Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало с |
представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави |
исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није в |
беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговараху се један с другим француски, али по |
гне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим кле |
о за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадн |
</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалијама“ нема цигаре. |
оље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и п |
е велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што |
обљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је |
ј дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини о |
уката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела |
сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га н |
има, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. |
цу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно в |
дмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја. |
х хонведа; мој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пу |
аво љуби.</p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, п |
>„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде |
световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гл |
тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне свога мртвога брата, обгрли |
матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... с |
строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак |
да своју слабост па поуздано корачајући остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише |
а мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахну |
аметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се разбише наш |
не узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови ма |
па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господ |
Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин |
и су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог живота тешком |
оју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, |
ену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге |
ни били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> |
же моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражење, та брат |
/> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру |
>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам би |
у савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити ш |
био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет би |
ше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“ |
о ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас п |
<p>Нова туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, |
ро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, ск |
распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим ре |
>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p |
ћу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе |
бино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову песму |
ета на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину света тражећи |
. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, б |
аво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p |
ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, а |
г неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</ |
дахне:</p> <p>„Боже милостиви, немој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </div> <div |
чају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb n="166" |
ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Мл |
ао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марци |
Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p |
Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором х |
мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се прим |
во ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављ |
слушаше па се купише гомилама око њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драг |
же видети, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> < |
е брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког |
о, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што мо |
се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; |
а миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па после, мислиш л |
ала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено мл |
уче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут чује се зви |
ка и беднога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој сиротињи са својом децом, коју ни хле |
а, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа. |
ме се није могао разабрати, срце његово остаде код Руже.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се |
иш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.< |
оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски офи |
} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умре |
о, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу м |
во, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго |
јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p> |
миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Б |
јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„По |
о је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на |
и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан |
ла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити |
нама за наследство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке б |
оворио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима |
укаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од гла |
паније Граничара, подоста С. Томашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ва |
.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распро |
асла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи |
ечи бризне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</ |
>„Испијте половину; друга половина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S |
тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда |
и због које после детинство са споменом остане тако драго. — У најтежима мојима болестима дојки |
одметнула, да тако у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи |
аштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец д |
не, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, о |
; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је пре |
/p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, |
ојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ |
те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја |
алажаху.</p> <p>Путници могоше у колима остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опас |
да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год пог |
он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не с |
.{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар |
ора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, |
вла; она није хтела у његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„ |
мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он |
једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после |
ту учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p> |
нић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама |
ла да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и ме |
једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи кр |
ојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како |
а је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина |
Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и у |
е доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сат |
ао пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад из |
бављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлеб |
у.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири |
уће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито иза |
ати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху про |
" xml:id="SRP18520_C13"> <head>XIII.{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. |
рили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова т |
за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати |
зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставит |
осподин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, |
иловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође ве |
децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу д |
ећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чив |
о ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између то |
о.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи |
спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити |
ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, који мени може так |
ар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом зај |
до ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} С |
те моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал |
и.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јав |
науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари |
<p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он уби |
куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој отац, који се научио <pb n="12" /> сваком и |
у највећој сиротињи, — мој отац? — мој отац, који се научио <pb n="12" /> сваком изобилству на |
воме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? |
н брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше |
<p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђ |
а; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="132" / |
ако ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на наук |
а.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благос |
} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с |
тин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том младом господину све како је било, а |
истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форинти, које му је он те |
с и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.< |
млађег брата, које он миловаше као што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја |
у погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ |
сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он п |
име, њено име!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„ |
ао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и |
овори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци |
вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестрирати моје |
сити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <p |
већег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њи |
живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“ |
ају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме бил |
р рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Су |
— ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је дана |
у он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило |
је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај мали рубин који је у њему |
је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на п |
ијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше |
неколико тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом |
песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb |
ка?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, |
.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машал |
урјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролази |
његовој.</p> <p>Младен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и св |
ка пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, п |
ан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на в |
ним завесама, као каквим небом, од мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n |
шу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену гов |
" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а ш |
ен она притисне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка. |
да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисн |
мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} По |
ote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l>О |
и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође напред. |
лно погледа око себе, с највећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зи |
ијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, |
но!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше једа |
ћ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на н |
ћ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер на собним в |
дадосмо непријатељу ока <pb n="120" /> отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас поч |
њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Праша |
е даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„ |
је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један |
рата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изи |
ну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> <p>К |
аље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ < |
х опростио.{S} Они су преварили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивути |
е срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим ј |
еп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисл |
е и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, која се |
му наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па би |
а очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; а |
дати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, срамота!“</p> <pb n="141" |
ама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем об |
овукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све |
че : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја н |
јску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар пође з |
сле нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, |
усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо |
је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени. |
/> и кључ од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан |
није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга |
кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми |
пу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ би |
у погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и |
о бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој си |
е, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога, који заиста несрећан се ч |
но у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара извади један ма |
— ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; |
еда.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикоп |
нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе. |
жила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје дете |
помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и бр |
е обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах пос |
, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се отворе, Сте |
помагај!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са св |
ала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испр |
својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младенов |
суда, опака људа, запита:</p> <p>„Је ли отмен?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони, два |
иште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се заб |
младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање |
едавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати |
р он од овога дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља, који су му тако драги, и |
било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти с |
рекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима бе |
/p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су мн |
их се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам вара |
их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски народ, верну децу наше |
аца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора |
с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у гробов |
сле је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него ш |
а останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми пис |
ого има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо у свет међу стране људе. —</p> <p>У |
а беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} |
га мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже |
пањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, само да скинем |
рст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у |
ловом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш |
њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог с |
а живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к с |
ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љута несрећа |
Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p |
шавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у |
то су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="136" /> |
ји нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, а |
јке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти с |
остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ов |
ломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која је и |
обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља заку |
је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за |
том у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} К |
ји их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им н |
у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и поч |
за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који прод |
p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака, заиште кључеве од моје житниц |
е, сва се зарумени, презрително погледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад б |
овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, |
а Стефановић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пош |
ј ултимат.</p> <p>Властољубље, надувена охолост и пакосно напрезање Маџара одговори праведним с |
ао ни помислити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народ |
сило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити |
азити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место одговора тек ману главом, па <p |
аорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је |
о кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропасти |
чица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придо |
овао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небе |
ао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у |
и; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, видевши |
памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, а |
добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ро |
сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој сиротињи с |
оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав |
„Тамо <pb n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли ве |
} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањив |
а...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас |
ена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — одла’нуће нашем с |
то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p> |
срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, ра |
и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је ср |
плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени |
, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их |
ла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петр |
79" /> <p>„У Србина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је |
шлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ј |
је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их |
есени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцима сам пр |
овог младе невесте, један се мали круг оцепио од великог сватовског круга у једну собицу за се |
новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам с |
а вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познај |
ђу тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Пав |
опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила |
које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мрта |
ужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залу |
је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу путовима, |
и нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, |
нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, о |
је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди |
крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми са |
несвести склопи руке к небу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у |
се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном дог |
драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и ве |
а један му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог |
„Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љутито проговори: „Је ли то послу |
шанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — н |
ледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове |
што вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом |
ију.</p> <p>Младен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> |
крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, |
иљана ме погледи, лице јој се разведри, очи јој севну опет као негда, кад смо срећни били, па м |
</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> < |
изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој |
сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — |
а, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче |
и до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грув |
у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, |
је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа |
миљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. |
акла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујел |
је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> |
има.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на својима ногам |
сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад |
ледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна |
ане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа |
— тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p |
следње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш нар |
60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из дале |
.{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото д |
а изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије |
све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек з |
ше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропо |
све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p |
саду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ Посл |
оведао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, |
ве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ сали |
ви натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством рекне:</p> |
и јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо д |
јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од |
њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С |
ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С |
више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље |
рце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећ |
едним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</ |
шина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе |
ао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од се |
о, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло м |
мокру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшн |
е већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и |
е већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер на собн |
ве моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца |
.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; |
кога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увреди |
издржати овај поглед, него спусти своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не з |
о догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмехну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви |
е ових речи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ |
на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Исти |
, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато |
бе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао ме |
слетку пут постаде тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, |
во.“</p> <p>Младен подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко ал |
Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је |
о нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p |
и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што |
како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.< |
е гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> < |
им очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> |
ја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени Милошу; |
блије руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после т |
ме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу. |
сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.< |
никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из |
Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви м |
црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То б |
та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико слу |
је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дођ |
ран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћу |
осле ових речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Руж |
ено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било гла |
имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова четири |
дога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је нар |
рних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, нама не треба ништа од њ |
е госпођице, којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље |
човека, страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени |
о све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се |
са Младеновим погледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могл |
/> <p>Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да |
о анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац... |
моја...“</p> <p>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Пе |
овима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе |
о ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</ |
.“</p> <p>После тога мало ућути, сузним очима погледа Ружу, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда н |
уд, синко, — одговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> |
е он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати |
несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имен |
<p>Свештеник метнувши на себе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се к |
о, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође „Ру |
е овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између |
мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да |
кину мртвачке сандуке с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спустише мртв |
ословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу |
лагослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи полете као тице ластавице и око |
одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</ |
е; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> |
на његова доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спо |
и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је зн |
ином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, те тако маши |
оји је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне |
<p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онд |
и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово некол |
ко одавде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>С |
брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти му ру |
а?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а он |
Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би |
ноћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има п |
Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужни |
а дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је православно гробље до |
>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећ |
<l>Осветити или погинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> < |
му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње игранке прошло је дос |
Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одве |
<l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном свати< |
>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. томашке пропасти у Суботици |
<l>На муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру мн |
<l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што виш |
о у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} |
e> <l>На муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру |
l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што |
б није на продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земљ |
и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него как |
<p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са |
ше фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би т |
м отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се |
е их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него |
сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојк |
моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој иска |
о да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! |
школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцима сам провео девет год |
гнем се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умо |
већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају |
тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — |
молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти то!“</p> |
у можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце ре |
зу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али о |
у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе |
оље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу |
мљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У |
но, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, п |
је детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — |
ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати |
кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да |
и народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од ц |
и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова |
да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“ |
е својим шанчевима до једног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео как |
сле је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога ку |
едном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите ве |
олак поњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је св |
у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, х |
његова најпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то до |
гледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — одла’нуће нашем срцу, |
јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n=" |
а новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се |
ћа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем зл |
ци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из со |
>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта |
ка.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја с |
S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту ве |
ава српског народа и православне цркве, па после кратког времена песма се заори силније и весел |
то до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно свог друга.</ |
ко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било |
око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и |
и!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја |
а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, го |
p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весе |
а лулу, намести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, полудео?“</ |
мо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви о |
ну том крв се у образе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с к |
се окрене с. томашкој страни, уздахне, па после опет тужно попева:</p> <pb n="117" /> <quote> |
</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим |
ма Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу м |
лити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, са |
је овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ћ |
ему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како с |
а дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се доб |
млађи тешећи старијега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све |
p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Сми |
доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да |
јасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртв |
више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који |
е било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледат |
олности и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> < |
арији млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник ниј |
мо ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, н |
</p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p |
овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на |
. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ће |
е година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„То није нико мо |
ници од сиротињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ са |
оје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим на |
ну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим |
они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти |
се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те послед |
ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у с |
транцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну |
но прихватише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим нас |
га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откид |
дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио |
а ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пл |
ели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће так |
вог блага узети што више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. |
, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека с |
у, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад бледолик чов |
мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, — а сиромашак с |
од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мо |
воју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, П |
е нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи |
одило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмехну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте |
х речи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од в |
ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о |
је или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по с |
бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из сво |
па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем поглед |
ај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборав |
пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И |
дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта |
јер он место одговора тек ману главом, па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на страни, |
"136" /> <p>„Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</ |
ушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја п |
е њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка см |
ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху. |
недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити |
погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p |
p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p |
јој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p |
p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и |
нику, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нам |
мац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“ |
опадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа к |
ња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од сне |
њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у |
идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што м |
беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добр |
аџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После м |
иховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p |
камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у |
p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здр |
Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од |
и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти |
о онај нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти |
же, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми ј |
је толико шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, п |
и до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се саст |
поносито небу, руком протре своје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја |
кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу |
само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу д |
p>„Под вармеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себ |
„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, к |
д свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p |
ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Бо |
својима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! хар |
дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је |
о, много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тог |
цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових р |
</p> <p>Младен подигне десну руку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хва |
а, који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младен |
и туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери онога који му је саветовао |
овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађу |
мало ућути, сузним очима погледа Ружу, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви мож |
еде своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе. |
како?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ј |
е са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брат |
би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и |
недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше |
сле тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, |
ум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да |
руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице |
је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако |
а кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</p> <p>„Шибај, терај што нагл |
је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У |
после избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други да |
у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p |
е бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одме |
а своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укин |
ци се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; |
ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не уг |
о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомб |
тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драго |
себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда |
а је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу |
а ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узеће од спахија |
у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам |
свом обичају сам тумара, <pb n="77" /> па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, ј |
где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у оч |
варао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, лип |
„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хо |
ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама |
они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хр |
окварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сир |
о а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S |
мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" / |
у?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково д |
до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, |
ара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — |
се тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Б |
коро до очију попадала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу |
лепим својим читатељкама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито бил |
</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“ |
хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ |
, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су поштени, рад |
уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па |
ожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова |
а је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време |
Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође |
, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Ива |
ка те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> <pb n="72" /> <p>„Гранича |
, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у вр |
ту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави |
p> <p>После ухвати Младена обема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемо |
“</p> <p>После тога се окрене сужницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судиј |
мо да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком сиротану, |
х речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тих |
своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није |
адвема својим рукама стисне свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог б |
не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће би |
е, рукама својима стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад ра |
и и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутов |
вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к |
и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове го |
ок јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не |
ојих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је |
нај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на о |
видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и |
сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам! |
вежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, ка |
асти, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из јед |
жена туга младог поштарчета које путује па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и |
амет пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећ |
написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима |
их ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:lang="hu">Illancs |
вога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се |
ази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што |
о погледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја |
и војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“ |
амца, — овај узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, ј |
ему сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</ |
.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет |
рекао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборави |
се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или |
усвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стев |
лац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостиони |
ет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матроз |
паметан човек; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота |
де да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаш |
Бојао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> < |
жја.{S} А простаци њега одмах послушаше па се купише гомилама око њега; оставише своје жене, св |
ече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у гру |
нити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изре |
к после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“</p> <pb n="161" /> <p>С. Т |
оже тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p |
као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p> |
ан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју |
у нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народнос |
ави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ |
аљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помог |
тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си |
S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш |
аборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Ка |
ети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити |
ако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно |
ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам зн |
и места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> |
ео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малоду |
.{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} З |
ти па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није б |
аху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p |
чу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом з |
врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо |
Томашанин погледа Младена са зафалности па после одважно одговори:</p> <p>„Фала, господине.{S} |
е мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>Посл |
није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам с |
{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад |
ли тога младога човека, пољуби се с њим па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} |
просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе с |
и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да |
остив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од |
не, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утв |
/p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам п |
ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то |
њег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше њего |
сам се од свога детинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себ |
речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Пет |
изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђав |
еварили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се нам |
у хвала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи |
е к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта |
идевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новац |
— посрне, после надвлада своју слабост па поуздано корачајући остави собу.</p> <p>Кад се собна |
из својих недара један мали златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са св |
ест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви |
и весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше са |
аше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхт |
ће пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красн |
ости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твој |
ник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратима?“</ |
ене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам в |
н целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек што учини п |
бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> < |
гог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драг |
д који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџар |
клекне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те жив |
и је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кроз прозор побегао, он |
ра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S |
ете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у други.</p> <p>А будућ |
по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој |
вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену св |
Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а |
та, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога |
редаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зн |
о нехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} С |
у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно по |
неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па после пригрли себи сиромашки прост народ.</p> <p>Међ |
ци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да зауз |
ом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако |
н поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — |
ам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јес |
се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се к |
у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака кра |
же!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу ви |
, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине |
па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер. |
ам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана |
се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из к |
си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, п |
?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, |
ка да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Па |
="141" /> <p>„Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он |
једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, ј |
иповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја |
несе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ поша |
ећма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> |
а.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; она н |
.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и |
а после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он беј |
ци, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је |
био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он ог |
Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p> |
и, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ре |
лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође |
има морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши |
наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу на |
S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме |
ога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у а |
моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни ота |
не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права |
себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушат |
ре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи. |
коро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро својој ново |
чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Да |
жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</ |
хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља бу |
т у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој соби |
е, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечаст |
рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све своје д |
а бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мен |
ити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И |
реме коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од гл |
у дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, мо |
>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакру |
на неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љути |
ца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео к |
оваше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је |
та, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове |
гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женск |
видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са См |
је она, — придода моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; |
/p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ п |
се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми |
шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо та |
а да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Н |
ку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ |
} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видел |
<p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у ба |
помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија |
ли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 |
у матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где са |
сти му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што |
ђе с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај гл |
војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од нек |
мља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеж |
иле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обран |
ва у магли од снега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у г |
p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пу |
д је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори п |
е, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> < |
уке, још један часак — и на његова прса паде један човек, ког он највећом љубави загрли и пољуб |
ада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигериц |
наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заро |
то му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпе |
дио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге |
има својим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога р |
који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а ка |
а су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, палише и |
l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога са |
свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гл |
пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем |
<p>Ружина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мат |
у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдн |
би што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.< |
ти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чел |
то, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиља |
његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ за |
ну у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други пр |
је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са окр |
њ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође загли |
.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један |
устриских банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела клијента |
сумнително погледа око себе, с највећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче с |
је пријатељице, коју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то |
кат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи |
је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке м |
хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај у д |
сти људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} |
ском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој ј |
љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни п |
шати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш |
сне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао |
народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и об |
олови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су |
а Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} |
</p> <p>Властољубље, надувена охолост и пакосно напрезање Маџара одговори праведним српским жељ |
Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може раз |
Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ни |
риђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид ш |
шком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметну |
а јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби. |
тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовима сви у један пут, |
пасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку |
.“</p> <p>После ових речи устане, почне палити на своју велику лулу; учинивши то, задими и зами |
p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земљ |
ило благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А |
исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо проговори:</ |
Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да з |
но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо прогов |
а ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећат |
Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру осве |
/p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћ |
мислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, ј |
вца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је код своје куће па радно као и д |
о јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкул |
шој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало војске про |
грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не г |
S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би нај |
одаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је о |
е ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати |
Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад с |
о страховите те љубавне ране, да сте се панцирима морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се |
ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, вис |
пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван. |
ад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{ |
но, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте см |
ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа |
.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мен |
оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас. |
милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p> |
е овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу шт |
ђани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да |
ам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет |
закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, |
проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, |
о од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци |
небесну чистину преселио, осветли лепо парк.{S} Он се окрене, погледи кућу, погледи прозор, ко |
е, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који |
ге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљ |
0 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме месту.{S} Младен з |
о је другима:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио је |
а, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, који не гледају на то где могу ви |
и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n="123" /> то није тако тешко ишло као |
А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудрији ђак |
о деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј пар |
коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човек |
од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“</p> < |
p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад том |
о, у његовој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог о |
отан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак |
то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи |
> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сир |
то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — човек |
огао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: „М |
ши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше |
из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек су |
шчице — јест да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести |
који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све своје па да остави С |
ијатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у |
дост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихо |
е и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су крив |
јарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би |
не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико |
— ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — |
да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богато |
му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој |
Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p |
ко мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао |
ла.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за своју лакомисленост.{S} Међу највећим телесни |
х икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботичким тамницама, он би и с |
те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — |
највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другој |
икаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — про |
на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука м |
ознати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита |
није надала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као |
бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан |
ш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати |
прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно доб |
свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар |
е да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она дожи |
у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како т |
је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај |
соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по соби, п |
ему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p>Ј |
рчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и |
је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наше н |
нце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Сил |
србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па |
то од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не може прегледати, по који |
олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јама |
азивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узеће од |
ни довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратрове и |
први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од |
стаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тронути били од при |
> <p>„Јеси ти, момче, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиља |
, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке деве, коју он више не може |
их опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се |
себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну немачку песму која се овако почиње |
неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све |
<pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци |
ају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер |
храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањ |
а, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наше народне песме.</ |
препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <milest |
устињама онако сам тумарао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезал |
uote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца |
м песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас б |
Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту |
после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку песму, од које сам ја само ов |
смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За |
ци близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p> |
и караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело усклико |
ао одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његов |
ла дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</ |
о је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши своју |
побијена које заробљена била, нас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нис |
> <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће |
ш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рек |
и могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, ка |
<p>Овако је путовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и уз |
</p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила била к |
, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, кој |
оро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то |
њаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ружину слику.</p> <p>О како |
ва свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрил |
је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Бож |
глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосл |
они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигон |
Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако |
овеликог оружаног друштва, ту по пустим песковитим пустињама, по највећој припеци <pb n="76" /> |
и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше с |
нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабриш |
/p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар |
b n="77" /> па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један против дваде |
а лепо чути и разумети пламенита српска песма:</p> <quote> <l>Устај, устај, Србине,</l> <l>Уста |
ославне цркве, па после кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава о |
љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Србина, који рода нема, |
евао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што пес |
остала најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако н |
ојег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> <quote> <l>„ |
му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та пес |
моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет за |
на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место одгово |
а иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју т |
мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас |
>Празан ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућен |
о у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> <quote> <l>„Поручује Ивано |
траживали, у највећој опасности.</p> <p>Песма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, т |
естан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које човек има идући од Вара |
тан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом |
тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве о |
ишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено разумевао, али Рус је из |
азличите веселе припеве уз наше народне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто з |
рекине ћутање, глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране, где је био млади страна |
а, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не |
пазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је б |
наје тешкости и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори ов |
“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној стран |
страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири своје руке, још један часак |
llion.</foreign> </l> </quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које путује па |
поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, |
нији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно т |
година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да |
азвеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — |
„Худа радост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљ |
ратински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> <quote> <l>Устај, устај, Србин |
своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је била б |
је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарче</title>,“ чинило ми се да |
уо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам |
и:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дет |
ј.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим |
ици три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратим |
е врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако |
!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој |
а је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да |
а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Ка |
p> <p>„После овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у њ |
миљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које |
у тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало после узме у своје руке своју дуг |
е шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке деве, |
ав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинск |
дан пут је певала сентименталну немачку песму која се овако почиње:</p> <quote> <l> <foreign xm |
овољно, почне певати једну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви |
тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> < |
ко сам тумарао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову пес |
она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у |
тео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се |
ко пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога |
„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља |
ао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе сак |
очио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало ш |
овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где човеку ср |
држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на |
ипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му |
човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бо |
а је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири |
нци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио |
Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну с |
ати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човек |
, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно |
тао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешк |
ар?...{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мисл |
жу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу |
а јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју руку на њено чело, на ком |
тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце м |
и.</p> <pb n="147" /> <p>За овим речима Петар обадвема својим рукама протре своје чело, да збри |
стешчало, — проговори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, |
, брате, не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто |
тви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="206" |
ше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они до |
<p>„Ја сам много пути мислио — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу п |
еван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено обвезао владика да ће |
„Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори |
ан који бејаше много немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно пович |
ви.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Петар.</p> <pb n="155" /> <p>„Ништа — уђе Ружа тихо у р |
да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за сво |
врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се д |
/p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — |
ебе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи |
ћи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку ре |
атељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и ст |
га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срц |
е!{S} Ми смо наше овде свршили!“</p> <p>Петар погледи свога друга, после га ухвати за две руке |
кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш |
Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, |
пет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за |
же бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема |
ило њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одел |
ху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што ј |
и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши |
нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрен |
лони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> <p>„Испо |
оговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим реч |
х се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дет |
p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„ |
па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала |
ам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна |
у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вр |
бе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто |
слушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прсто |
есрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“< |
е Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, није га ни в |
до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди |
; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рек |
ио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; т |
од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљу |
није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек |
ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се |
каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он м |
и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе |
па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше овде свршили!“</p> <p>Пета |
<p>После тога Стеван проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици?“</p> <pb n="204" |
апију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n |
ао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, ха |
ће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>П |
p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, |
покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“ |
е.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац м |
перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оде |
илишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се |
онда се кренуше.</p> <p>Путовође иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са |
пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем с |
селом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински |
у почетку ове приповетке у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин |
љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чинише простаци, међу којим |
данак 1848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи љу |
а ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео у |
којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре него што се у Карловц |
не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који |
ед Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здрав |
10" /> немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин поди |
вао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања |
велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> |
издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћ |
и ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био нате |
уњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио и |
p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, |
ужи ми свој рум.</p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дуг |
ред механом на кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошин |
лужбе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од г |
ме је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, св |
<p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по |
ве више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их по |
его обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191 |
ne unit="subSection" /> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Ве |
х погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се ниј |
јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту |
и ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стан |
акако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света |
м промери онога који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Вели |
њског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ г |
шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер |
кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад |
едно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда изгубим |
хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви и |
е нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни к |
буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога |
мах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам напри |
у ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спава |
ти.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако |
зивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој |
једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба |
зирати.</p> <p>Рибера је страшне ствари писао у својима иконама; човеку се стисне срце у прсима |
с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија |
наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и п |
ипознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> |
а носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје де |
међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости |
млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широког |
да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам. |
та година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан би |
утања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? |
ио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам |
ике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам г |
сец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талир |
ца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро својој новорођеној синов |
ли, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо један <pb n="29" /> млад господин, и рече да је т |
<p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако... |
p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> <p>„Питајте мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљ |
ј: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу стр |
е је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шеши |
</p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала. |
, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу запис |
</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за |
знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му ј |
т.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице |
а кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ ходи, п |
о и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у |
сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде запо |
од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком сиротану, који се у |
и седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p |
нку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да |
јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бле |
инама, на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води з |
је сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, |
вај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с |
јишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — |
te> <l>Од моје ће руке погинути!</l> <p>Пјеванија.</p> </quote> <quote> <l>На муци се познају ј |
l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote> <quote> <l>......нигде к |
оје су непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводс |
их њених обрвица светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спрета |
оје до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> |
а само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> < |
оју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мен |
<p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С |
е; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице |
иван.</p> <p>„Честите цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, |
цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Младен се заг |
теља, која је са свију страна покривена плаветним завесама, као каквим небом, од мало отворениј |
ња.</p> <p>На спретном једном дивану од плаветног свиленог предива са белим шарама седела је с |
у ове собе застрти место тапета угасито плаветном свилом.</p> <p>Гредице су ситним украсима иск |
ојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зе |
челом, ватреним погледом, смеђом косом, плавим дугачким брковима, стаде пред судије на својим ј |
есела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; н |
таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> |
у почиваше красно мушко чедо, као какво плавокосо анђеоче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се баци н |
есму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, |
поштарчета које путује па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и кој |
умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} С |
ти, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледај |
о да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од љ |
матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али |
о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад пом |
ао што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па |
ла хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакати, покривши белим рукама своје лице.</p> <p>Младе |
p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после т |
оју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари |
вица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати ск |
јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне н |
ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чуд |
ћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ |
ад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. |
ече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све |
<p>После се могла лепо чути и разумети пламенита српска песма:</p> <quote> <l>Устај, устај, Ср |
ање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи с |
<p>Овај знак, природна његова доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свако |
а.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ ч |
" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамач |
о хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што |
<p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад |
прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце |
а нађу с њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p> |
вирао у тај мах једна нагомилана водена планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће |
м са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са |
ца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један ту |
га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи с |
ао да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежа |
авле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима |
гово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши му све прост |
му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, тв |
е?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „А |
тар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слуш |
је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ни |
ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се другом поштено |
много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одгово |
и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две н |
зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све до |
и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја |
има, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти то!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
еђу кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је им |
јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни |
ело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије |
је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан |
еше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n="7" /> |
ату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господ |
га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десе |
женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по неш |
а, са шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу бог |
олови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па с |
, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклил |
заустави са речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим |
о, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место |
ени се срца косне та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли мо |
матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори пес |
n="104" /> могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онд |
њује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. |
"166" /> <p>После ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвема својима ру |
Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете |
. али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb |
дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обе |
а да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика себе никоме неће обвезати, а камо л |
ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад см |
о.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас |
па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убић |
а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је |
очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; — роди |
је благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их ра |
м заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се |
гу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S |
се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам |
проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, |
дговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их в |
народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу |
изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју про |
јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна |
: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој с |
, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко колено, рачун држа |
е не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ће |
ије говорила него о части, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињ |
ђу њима има племића, који могу на тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени никад о другом |
год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, јер ч |
је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а бил |
ле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење свој |
ругима ситнима тичицама по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата да |
21. декембра после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима беја |
ом пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, који је имао лице бле |
се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и |
му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо |
есницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</ |
ања Бачванин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.< |
тва, ту по пустим песковитим пустињама, по највећој припеци <pb n="76" /> шеташе се обично једа |
ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће ка |
ла; милина је било погледати наше њиве, по којима се класови таласаше као златна коса на пуној |
у последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави |
беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље ш |
е округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и по |
јаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, |
пољанама, које око не може прегледати, по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друг |
хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноси |
</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од |
ране да траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражењ |
/p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би бил |
зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на с |
авршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„ |
е помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Та |
ачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај |
се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неко |
кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна м |
а она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче |
главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда ј |
човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник дос |
тежак, путовође морадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре у |
д мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају д |
, обадве свеће се угасе, нешто потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак. |
и, где се Иван са својом невестом венча по обичају православне цркве; после венчања врате се св |
анин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су се око њега у круг били скупили, одм |
па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb n="77" /> па онда не по |
штеног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за |
нас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан |
ни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи он |
опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на о |
ти с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало јо |
ворио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао једну |
одиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђ |
тре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да |
н зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћ |
ти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха |
ад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жа |
оведе разговор:</p> <p>„Требе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за г |
некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун ј |
ење својих сапутника побудио — упути се по чистим каменим степенима у први кат.</p> <p>На врати |
е се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С |
моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учинио |
ејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрза |
о као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се њих двојица |
н и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши своју цигару |
е не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, н |
сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, с |
168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући |
оме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година сврш |
опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војни |
преметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учини |
ва као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе н |
вараху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима |
Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</ |
ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та ни |
га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео брат |
S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико ниј |
је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло |
о свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад |
ући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жа |
Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора п |
десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала |
не очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се |
ом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убит |
оговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен |
ћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Б |
коро сносити не може, где се становници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног д |
оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме |
роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за |
јој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наш |
маџарске војске, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би |
остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим де |
{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме обичају.“</p> <p>Ђорђе погледа Ивана с |
годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што |
био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и свој |
S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друго напис |
е зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад један судија није |
<p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни је |
иком нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добр |
на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, ша |
} Порваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и |
и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ве |
, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p |
ви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у |
м дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, к |
може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb |
а, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљу |
ну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данц |
ез доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песковитим пустињама, по највећој припеци <pb |
који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван и ц |
свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се св |
ашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога |
<p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем |
не тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан |
њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, |
p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, |
> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пу |
ј друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руменило се разлије на ове Младенове |
повиче:</p> <p>„Харамија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за |
грабили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испаст |
унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност која беј |
друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мо |
уком протре своје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу |
времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p |
бимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао сам се од н |
Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена била, нас једно педесеторо нађо |
pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су н |
јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху |
S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог г |
вештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека поч |
ед иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила |
.“</p> <p>Младен устане на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свеш |
је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно дете |
се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши гласно прогов |
спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храм |
{S} БОРБА У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девој |
брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне ст |
а немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, поз |
му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратима?“</p> <p>„Младен.“</p> <p>„Младене, срећан ми |
гова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни п |
обовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита мо |
харда прелазећи чуђење својих сапутника побудио — упути се по чистим каменим степенима у први к |
његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> <p |
драцко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела пор |
и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадра |
ога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало |
нај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој позна |
руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> < |
ће тренуће сви бејаху тронути; после се поведе неки разговор, који је хладан, неприродан и усиљ |
у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јад |
бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње:</p> <quote> <l> |
орди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и п |
ху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе разговор:</p> <p>„Требе господаре по мало!“</p> |
који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> <quote> <l>Уста |
као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарче</title>,“ чинило ми |
ладала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она |
ез опасности, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника |
о пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп |
ници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песковитим пус |
видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се |
</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се |
десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти у |
режан другим војницима, кад се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигур |
ши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и п |
ав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја же |
кћери са уљудним, пријатељским и скоро поверителним разговором са Младеном, шта више допусти м |
је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим с |
а пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пи |
мислио кад нас обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загр |
на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласил |
<p>„Овамо, овамо наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати |
веди нам, приповеди како си пострадао — повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њи |
ако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од с |
>„Непријатељ!{S} Непријатељ!{S} У ред!“ повикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашко |
</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас |
одно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — реч |
е вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један но |
у и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у ј |
од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, |
гне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бога, српс |
осле дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“</p> <pb n="161" /> <p>С. Тома |
ена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко вунених ча |
пријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> |
.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо ос |
> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Н |
и већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју ку |
добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче:</p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У томе у |
S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — |
вај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, госпо |
који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; |
ола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</p> <p>„Шибај, терај што наглије |
да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два |
е Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кроз прозор побегао, он мор |
пасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се |
м, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:lang="hu">Illancs Pista</foreign> |
сле приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше овде сврши |
Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал |
ошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега д |
загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то |
гога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„ |
е к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води.“</p> <pb |
познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p |
кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одг |
свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влаш |
колико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку песму, од које |
е, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па с |
њу викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бл |
и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар |
ко главног уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници |
к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу десницом и на |
нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све шал |
држао о врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући свој |
је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер приве |
сле га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} |
ам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Младена оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, |
ив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ва |
су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Ка |
аву из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми а |
души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обад |
, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш |
, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{ |
ђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, па |
јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p |
пео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који ништа |
ући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак |
и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна цр |
приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни |
је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p> |
доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ни |
После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан |
ала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искр |
а.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Б |
у дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја ч |
ЛИШТЕ</head> <quote> <l>Од моје ће руке погинути!</l> <p>Пјеванија.</p> </quote> <quote> <l>На |
вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око д |
н стари француски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек ме |
ао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост њег |
у да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... |
ам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда доша |
ам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се насмеје.</p> <p> |
Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још |
рки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван |
/p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити која је идол његово |
.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед састане са сажалителним погледом самца — и како |
ецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоби са Младеновим погледом, који се у њу са о |
растао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, кој |
p>Ружа беше у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није на |
/p> <p>Девојка није могла издржати овај поглед, него спусти своје очи, руке саме од себе се ста |
чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, ч |
ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао |
бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> |
, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене |
два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина н |
<p>Ружа га страшљиво погледа, после њен поглед постане презрителан, као што јој је и глас био к |
ладен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су с |
е погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, |
сле узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме р |
6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> <pb n="72" /> <p> |
подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он из о |
кад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед састане са сажалителним поглед |
ети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао |
ве грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> < |
<p>После тога мало ућути, сузним очима погледа Ружу, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих |
сподином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: молим вас |
е жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога из |
по православноме обичају.“</p> <p>Ђорђе погледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{ |
<p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> <p>„Младене, правиш ти |
? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнително као да се страши од тога шт |
, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутил |
ладен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа |
мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али јед |
ем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Младеновом п |
Младену његова играчица.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна време |
једну дугуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу јо |
о ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас |
ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафалности па после одважно одговори |
е телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен поглед постане презрителан, као што |
Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љутито проговори: „Је ли |
умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча сво |
пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</ |
аху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не |
вославне цркве, заустави се, сумнително погледа око себе, с највећом пажњом отвори портанска вр |
још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана. |
је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава ме удар |
брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из |
и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно |
ле ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било |
ив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој пес |
мо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане о |
вај унутра ступивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно |
рого држала, како ме никад љубавно није погледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њо |
ад пољубио, никад мене она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је о |
ше, ми сви, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна |
два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско ко |
ад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове п |
у на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је т |
њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерл |
евојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега |
чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје |
пазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа |
ини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Има |
а тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, л |
ана нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по којима се класови таласаше као |
ких топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаш |
е. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, — ал’ он са |
досте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то вам н |
ме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</ |
ка, Ружин младожења.“</p> <p>Млади људи погледаше један другог, странца облије црвенило до ушиј |
ди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се |
е чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и својим о |
а варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнут |
далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од |
ио, осветли лепо парк.{S} Он се окрене, погледи кућу, погледи прозор, који је осветљен био свет |
уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„М |
по парк.{S} Он се окрене, погледи кућу, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, која се |
“</p> <pb n="161" /> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та |
ечи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p> < |
е срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како |
ви се пред једном лепом кућом.{S} После погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, |
имо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се разведри, очи јој севну опет као н |
за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало |
елним погледом самца — и како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> |
/p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер о |
На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би по |
а то чује, сва се зарумени, презрително погледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иван |
воме владању.</p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка |
вде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван |
Ми смо наше овде свршили!“</p> <p>Петар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га |
тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове |
ознати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је |
ким осмејом и својим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав погле |
вење њен се поглед сукоби са Младеновим погледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао |
Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде |
им ликом, лепим високим челом, ватреним погледом, смеђом косом, плавим дугачким брковима, стаде |
његов се поглед састане са сажалителним погледом самца — и како се њихови погледи састадоше, та |
<p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери онога који му је саветовао да пије, по |
оју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> |
м нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу |
падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да |
орачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је |
оје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору плов |
некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о па |
Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав. |
човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове |
свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог |
ма.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n= |
сним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, за |
рећом машина није била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, те тако машина доведен |
оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно д |
; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме обичају.“ |
шчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пија |
о вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ |
> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису никоме скривили.“</p> <p>„Како нису? |
/> <p>После ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвема својима рукама а |
у?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на улици близу твоје тамнице или м |
> намера, које се против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После |
против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене |
овести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви |
ејаше потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почет |
; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике |
{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје |
е моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога на |
/> <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Субот |
милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо |
Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити св |
од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јак |
и од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> < |
ао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на с |
н — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилу |
авна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејателно продуж |
рпски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, је |
ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори мо |
мницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њи |
ека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb n="48" /> <p>Младен сеђаше у својој |
е тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимирови |
ривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, |
врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од С |
лети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно му |
ви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и п |
: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви је |
на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим сво |
можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што више ор |
тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из |
а изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје |
даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе |
бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се |
равити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — |
о је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, т |
, и тако у друштву других народних људи подигао се светој глави српског народа на поклоњење и м |
ожје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... |
д су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још |
ро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помо |
е обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли свога брата и почне га |
те своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљен |
Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видев |
!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо проговори: </p |
мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе |
ти у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао |
а неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је при свести и з |
p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми |
е:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени бр |
уше к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну по |
сата оваког путовања, пред путницима се подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, ко |
удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу |
Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у |
ога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сент |
тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, |
аиста несрећан се чињаше.</p> <p>Младен подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облак |
игнути царство Душаново.“</p> <p>Младен подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе |
а моју свакидашњу молбу.“</p> <p>Младен подигне десну руку небу, па од срца проговори:</p> <p>„ |
— па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери онога који |
ву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удар |
и Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито небу, руком протре своје чело, па одва |
деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу код нашег оц |
Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - |
нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повториш |
<p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, немој ме ос |
с Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> < |
х нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња н |
ред својим гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</ |
о времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 путовођа.</p> < |
ео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе исп |
<p>После мало времена господски сватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невесто |
n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, |
врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница |
алаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</ |
ећи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свако |
који се могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> <p>А ово беху че |
уришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p |
ве опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро ал |
ндаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме |
но сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане.</p> <p |
адобију.{S} Они су наумили са преваром, подмићењем, и после са најодабранијом војском својом на |
то за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто |
као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин |
оје садашњост пружа.</p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p |
горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак |
оже разговарати.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чуд |
ти муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад |
а сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје |
ри пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све |
> <p>„Сирота Анђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од пор |
мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, в |
амота!“</p> <pb n="141" /> <p>„Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом ост |
оме шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих слободњака, сами јунаци б |
зван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејателно продужи:</p> <p>„Момче се ово загледало у |
о изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај ј |
мишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше он подуго тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио |
ешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а с |
тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је |
аспадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвлада своју слабост па поуздано |
на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе |
ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши |
!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку |
ори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два корака |
коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци. |
у и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} |
обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Д |
олитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари прав |
аш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак окрене се онима |
ече тихо и уздишући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу |
и свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше |
не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му |
елекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — на |
у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој |
руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, к |
— вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> |
та, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : |
своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврди |
то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је б |
ај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван. |
овиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје остави |
!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се ма |
n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, |
е говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520_C |
до суда Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима и |
о смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по во |
жио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао |
нић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли т |
е у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу |
дио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће и |
ош како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — је |
вима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да |
дељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити дев |
ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, ко |
иљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Господи |
ат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, ко |
етим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме животу строго држала, како ме |
о трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме сви презру, истерају |
изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се та |
подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом живо |
остио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам ост |
, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из песме, коју |
за коју нико није могао ни помислити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и |
ога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је |
исам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, са |
<p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за |
да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су |
> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су мно |
ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наи |
д Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесније себи могу п |
се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се једа |
ија.</p> </quote> <quote> <l>На муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote> < |
ше један од оних Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске стра |
> <p>Али овако морам замолити оне, који познају карловачку околину, нек је се опомену од Варади |
и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут на |
друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n="163" /> луч у тамницу унел |
ај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет у комшилуку са |
ростаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> |
ше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше пос |
тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, кој |
добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло па |
<p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„ |
ше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ јо |
ски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима материн језик.</p> <p>Так |
јим љупким и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хр |
мене распитивали јер ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у жен |
ји се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има та |
оји бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на неко време, да буде |
ајући.</p> <p>Судије саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — прог |
седе, па се мало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> <p>„Младене, правиш ти календар |
вету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим р |
авања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није мо |
е, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим с |
ја му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху |
амена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.< |
преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом ч |
вети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук |
а војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ |
оком се заклињао противу њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђ |
пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазуј |
а природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим |
а, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше прек |
да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста |
јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рекосмо — у |
тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово дога |
аден не одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се |
вих речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта могох учинити |
{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жало |
сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која се поносито уздиза |
а?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злат |
вили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, ј |
је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари ударише с великом сило |
ком.“</p> <p>Хартија она, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателство у најстрожем смис |
у у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био |
} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> |
бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим св |
би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака људи пред |
/p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„ |
ужи млађи прекоравајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је. |
</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер то је љ |
„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком на Младена; — ово је од оних, који изд |
х куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам м |
г и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру говорио.. |
ио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почн |
.. па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв |
Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му т |
.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би би |
ер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети |
своје добро својој новорођеној синовици поклања.</p> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с |
Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има |
12" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће опрост |
но лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p |
ина и владалац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испр |
акон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде п |
ти у Милану.“</p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, ког му је један |
м још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душ |
p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb n="189" /> |
о кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p |
ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: кој |
дајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као |
одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авл |
дигао се светој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па |
а, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, који мени |
тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с |
а напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здр |
ихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није |
о и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„К |
посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам |
на нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на |
.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он |
испод свилених завеса, које су постељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које |
широка постеља, која је са свију страна покривена плаветним завесама, као каквим небом, од мало |
се преко страховите вековечитим снегом покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од р |
пута умрети...“</p> <p>Бризне плакати, покривши белим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био |
њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамниц |
после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> <p>Младену се ражали; њему тешко бејаше ви |
тарији видевши то стресе се, своје лице покрије обадвема рукама, после тога викну као да је изв |
зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као пру |
Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто г |
дао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; путниц |
ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати п |
ахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по правос |
а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи. |
пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске |
грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера |
караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до |
није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</ |
здисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“< |
ку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било |
телно, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му благо пр |
ионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове |
аш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код сво |
.</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи полете као тице ластавице и око два сата после подне за |
: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је |
ма, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто н |
ти!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима |
таса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место д |
и волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред |
ма; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се |
душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право |
то их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепотицама све добро дошло што мало на |
ао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје руке око њеног вит |
"45" /> <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саста |
е Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирај |
Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невес |
је било једног поштеног лика међу њима, половина између њих тако изгледаше као да су тај дан сп |
ворећи:</p> <p>„Испијте половину; друга половина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још јед |
а руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и |
бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и |
пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга половина нека остане за мене.“</p> <p>М |
све то оставио и изгубио; претурио сам половину света тражећи највеће опасности и смрт; и то с |
сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу |
p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царско |
му, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да изд |
то огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се |
српског батаљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве по |
он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи |
осле проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свес |
ај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени о |
оша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо полудео!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; |
леко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>После тога прође неколико дана, и у т |
</p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у |
томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентомашани |
и!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{ |
ице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не може прегледати, по којима се одр |
ок сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати |
само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} |
а се моја нађу с њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““ |
, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света. |
подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к |
своје руке, обгрли тога младога човека, пољуби се с њим па му пријатељски проговори:</p> <p>„С |
Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије, рукама с |
хвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја |
бољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} По |
човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим ко |
о гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до дана |
лекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста прин |
рате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће в |
ад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њен |
ацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају |
ну руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно погледала, и опет |
жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од мн |
бе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>То |
нима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових |
дере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харамија, помагај!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх |
из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харамија, помагај!“</p> <p>Простак се тргне да |
ћу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше |
своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба |
p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам |
{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог г |
<p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о то |
Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која |
матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора д |
лику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и |
„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу п |
> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а о |
рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега тре |
евојка љуби та не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене |
све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових реч |
... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е |
е пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам д |
твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Бог |
и, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби |
љени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова |
је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету |
и и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мисли |
“</p> <p>„Хавана регалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема т |
ао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут |
ила као камен, о којој он није никад ни помислити могао да она разуме како нежно чувство, — сад |
/p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помислити да познаје што лепше од охолости и обести, он |
жан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је с другог св |
ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па нау |
умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„ |
цу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу дес |
али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говор |
е поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У |
д Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад |
ладић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, региме |
а ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Младена оближњ |
се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И |
рса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја п |
века благословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дош |
ју сам тумара, <pb n="77" /> па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али ј |
?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S |
ћем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога п |
ицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њих |
све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанс |
и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непр |
драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> < |
и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер |
ат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харамија, помагај!“</p> <p>Простак се т |
ођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох |
у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински |
омагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу ку |
е, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по |
проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш |
трани, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се дог |
и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог једног мла |
>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих уст |
ква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с |
био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио г |
амо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, али ка |
рајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“</p> <p>После ових речи ухвати Младена за руку, |
, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, |
да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало у |
одина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за |
слишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала теби!“</ |
е мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на м |
head>I.</head> <quote> <l>Тко ће народу помоћи?</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је л |
госиља једног младог господина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од |
видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гле |
стали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну |
<p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и н |
а ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до |
> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може |
пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као |
јући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после |
ги опет на коњима се око главног уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике в |
сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах с |
збијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, који на крову посао св |
ете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> |
агајницу, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи |
се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом н |
глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша |
љи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — прве |
да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло |
цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је го |
/p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве нема сва |
себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада |
оји је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два момка |
том крв се у образе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким |
ц мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долази |
</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито небу, руком протре своје чело, па одважно и са |
покаже му једну господску кућу, која се поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућама |
тима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичи |
енска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају г |
о пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пуша |
га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су |
ком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и в |
ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та |
и добра коња.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу д |
лони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се је |
епознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристан |
рода, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на |
p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти с |
p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам пре |
рце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се |
јаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме |
>После ових речи запаливши своју цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цига |
јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му благо проговор |
цуз уљудно — причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте н |
ер су ови несрећници све то од сиротиње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој нешто проговор |
купили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до |
у ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Србе |
те од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> <p>„Смиљано, чедо моје, — го |
ним рукама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити мо |
и учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ з |
с назвати својом?“</p> <p>„Питајте мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја ј |
њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући прогово |
ља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, — а с |
лити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га ст |
би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој |
ад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да |
молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, |
ин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је |
белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова четири вола |
сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда прв |
маш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва д |
е ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112 |
врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што |
ој страни, уздахне, па после опет тужно попева:</p> <pb n="117" /> <quote> <l>„С. Томашу, Лазо |
тражњи достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда |
ао много пријатеља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а н |
ао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећ |
акоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу с |
и зној спопадне, лице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест |
здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро стање стаде |
е ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љутито проговори |
одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје |
вце, што код мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти |
ше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> |
дгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — |
сталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Браца С |
ним клештама држао о врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један от |
једна нагомилана водена планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина преста |
е кренуше.</p> <p>Путовође иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге с |
утник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре него што се у Карловце спусти |
нике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго ч |
о и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазила, један се загледа у авлију па |
е имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена поред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољ |
и десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у ули |
уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне |
е би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, кат |
е младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија кроз моје власи?{S} |
но за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да |
уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за јаха |
восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност |
о <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске те |
е теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ |
.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе у гов |
авле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матер |
поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти |
е срески судац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж |
његовим љубимцима, сиротној бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружи |
ти или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где |
ојих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> |
и нешто радости створити мојој сиротној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојо |
* Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства почи |
десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене моје читатељке опомену |
ки бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, п |
леда око себе, с највећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и н |
уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p |
„Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнително поглед |
ивац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb n="170" /> доста љута била |
би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинит |
рогачи своје очи, па се насмехну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, г |
врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја |
лично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињ |
пред вратима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али ш |
есма се овако почињала:</p> <quote> <l>„Поручује Иванова љуба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице с |
палио и, што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; а |
поведног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, |
к ману главом, па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на страни, за којим је пре само једа |
дости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} |
им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> |
и поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви бех |
преко целе лађе; матрози, који на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цур |
лжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И |
ђох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе |
гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, |
араван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком н |
ећ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепк |
а ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb n="30" /> превртао је, превртао је ствар, ис |
бејаше опет једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позл |
ростаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне |
о онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио |
ћан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то н |
аше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада |
и се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости при |
ох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савес |
ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> <p>Мл |
’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да тр |
е испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћет |
а и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> <p>Измеђ |
ва овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро |
или!“</p> <p>Петар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнув |
ктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен поглед постане презрителан, као што јој је и |
> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијан |
и тешила док сам <pb n="104" /> могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било с |
драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове |
се, своје лице покрије обадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ М |
p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закљ |
чи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и о |
ери онога који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} |
после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попа |
>„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја т |
г бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвлада своју слабост па поуздано корачајући ост |
Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љутито проговори: „Је ли то послушност?{S} Тако с |
.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> <p>„Младене, прав |
терају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} О |
е пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежним гласом проговори:</p> < |
м деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на пос |
Младен му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха |
учинише од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана |
Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш |
преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и о |
лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што на |
том венча по обичају православне цркве; после венчања врате се сви невестиној кући где их је ве |
тајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> < |
S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постад |
бејаше тужан. — За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, ка |
ден стане, акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас |
за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ дав |
.{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</ |
судац из једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенц |
се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај |
S} Петар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу б |
руго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се поведе неки разговор, који је хладан, неприрод |
гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом ту |
ла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врел |
м баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, бра |
ан разрогачи своје очи, па се насмехну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у ст |
га места, која су јунаке изродила...{S} После оваког договора они су међу собом силно благо иск |
<p>За овима речима учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу ариј |
мпањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака момак дође с 10 бутела шампање |
му се угледа мало зеленкастог праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше |
то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом |
p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашкој страни, уздахне, па после о |
заустави се пред једном лепом кућом.{S} После погледи око себе, приђе к доста великој огради од |
/p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљно |
сати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком натегом продужи:</p> <p>„Дог |
е,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S} После напуни своју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, |
ај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем проговори:</p> <p>„Да го |
јуначка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, |
, као што се гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник оде к огради, где механџија држи с |
естим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љу |
каже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико |
има, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително проговори: „Тражи их у Тиси!“</p |
бих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољу |
ти никад не устреба,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи |
па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не го |
у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из |
, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути мало, на после тресући со проговори: |
ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу, из књиж |
на.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао |
n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут |
Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене ви |
дите томе што сад рекох? — продужи Ружа после мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедох вер |
е стаде радити а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се једнако са усколебаним морем до |
на и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са луч |
м намислио.“ После тога поћути мало, на после тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, а |
Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са ра |
а их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! .. |
арод, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара |
српског народа и православне цркве, па после кратког времена песма се заори силније и веселије |
улу, намести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, полудео?“</p> |
окрене с. томашкој страни, уздахне, па после опет тужно попева:</p> <pb n="117" /> <quote> <l> |
нцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну леп |
Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> < |
се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти |
проштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборс |
остављао на миру поштене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама гос |
она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} М |
о до очију попадала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и |
ће да познаје тешкости и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ од |
за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово |
ашанин погледа Младена са зафалности па после одважно одговори:</p> <p>„Фала, господине.{S} С м |
Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми |
редном стању нашао, распрода.</p> <p>Па после пригрли себи сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њ |
ела три добра коња.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој |
олете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Гос |
о може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веро |
но срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми с |
есец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, које га |
еке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не |
живала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако драго. — У најт |
ити с овог света.{S} Господине! — викне после још силније окренувши се к младом човеку — овако |
ора тек ману главом, па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на страни, за којим је пре сам |
, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове н |
голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћ |
два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се цигарама као да |
празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, |
n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, поми |
Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме ж |
о рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура с |
жбине чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе |
мака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим бан |
емаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе. |
израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се |
и су наумили са преваром, подмићењем, и после са најодабранијом војском својом на С. Томаш удар |
своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом |
>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном кућо |
е мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У томе |
тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опро |
влији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па |
скрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па м |
ли, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} |
мо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која ост |
; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче скупљати |
S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Р |
бијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто |
д ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</p> |
евима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам о |
Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Пра |
на себе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу испо |
ети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} К |
један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на своја кола која до гво |
одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито небу, руком прот |
о строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> <p |
еј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, који се загледао био за |
х и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не |
у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га пог |
, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, иша |
сти.“</p> <p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> |
тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, |
ам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољи |
а је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђ |
м, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</ |
лаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} |
тала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопа |
.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике пис |
, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много година, како ме о |
е?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али после уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њем |
и часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер позна |
би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласило да нема Србија |
вало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје к |
ите!“ проговорим јој у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног |
ени се данас врло стешчало, — проговори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог остави |
А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је ба |
, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И пр |
анин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њему по |
дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> < |
не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем м |
мо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p |
не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом |
лу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господине.“< |
> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у суботичком крва |
осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен после Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком нат |
<p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом сино |
ако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} |
његове сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, са |
му заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p |
р, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љу |
сти, које садашњост пружа.</p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих лепотица и младих љу |
и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си |
управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста шт |
а сам много пути мислио — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да к |
отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тра |
ничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено при |
е једне речце проговорила.{S} Један пут после <pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сватовим |
ако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички караван не приспе на в |
вече сам га напастовао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обе |
овај.</p> <p>„Скупо, скупо.“</p> <p>Ну после прилично дугог размишљавања као да се на какво ве |
акостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загле |
њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба |
.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> |
о изабрана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало времена господски сватови подигоше се светој |
рло лено примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрд |
као каквог пса.“</p> <pb n="166" /> <p>После ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботи |
ј, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, у којима је била света гл |
евојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла |
рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд. |
арод мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Младена оближњој соби говорећи:< |
} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она о |
ица, један туробнији од другога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин повиче:</p> <p>„Механџија! п |
лако разумети узрок овим сузама.</p> <p>После кратког ћутања Бачванин продужи опет:</p> <p>„Има |
друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламенита српска пе |
вом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p>После тога Стеван проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти |
астиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја с |
!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи |
е му могуће наслађавати се сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{ |
није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подиго |
прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>После два сата оваког путовања, пред путницима се подиг |
зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад |
тивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После устану, окрену се свештенику, који је за њиховим |
>„Ја сам обранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окрене сужницима па им љубавно проговори: |
да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин протре руком своје очи, па дуб |
аслушала моју свакидашњу молбу!“</p> <p>После ухвати Младена обема рукама па му ватрено рече:</ |
да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало ућути, сузним очима погледа Ружу, па ти |
умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја с |
а овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнително као да се страши од т |
кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за р |
уде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише |
и нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда продужи овако с |
гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши своју цигару понуди Младена:< |
ам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељ |
ете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне палити на своју велику лу |
у и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи пружи хартију судцу натраг, у целом се |
; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче:</p> <p>„Овамо, господо, овам |
вати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања проговори:</p> <p>„У једном богатом б |
омислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати |
о не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом |
мисли, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог проста |
ка буду за мене у приправности.“</p> <p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упу |
како ћемо општој ствари помоћи.“</p> <p>После ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина |
живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно! |
данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејателно продужи:</p> <p>„Момче се ово |
ози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, наслони своја на њена у |
ме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми |
о овде није ништа муком течено.“</p> <p>После тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спава |
ве: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан |
пцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће |
а ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих уста, па их је дава |
ало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу |
рцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га уб |
гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог једног младог господина, висока |
Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко вр |
лије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме до |
ежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу песму, која је врло жа |
ву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распорила срце, али ја с |
есму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb n="167" /> <div |
колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда бил |
анци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то магновењ |
онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце ј |
зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне б |
.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била з |
„Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити |
е преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртв |
остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми |
6" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тра |
акон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег пријавио, овај место одговора пружи му једну |
на и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана. |
стеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а св |
кох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нем |
осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне |
епријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти |
хане доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај |
дан од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од на |
оде.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се по |
њао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изила |
уцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с |
прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака бех |
илепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело |
ругоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ в |
утру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, |
дан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њ |
оја се путовође заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут постаде тако тежак, путничке очи тако се б |
мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити не |
џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за ви |
о народу и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простац |
20" /> добро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да |
м сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком |
још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу |
ван.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја |
е и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала њ |
е лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше па се купише гомилама око њега; оставише свој |
нуше, после љутито проговори: „Је ли то послушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И пос |
од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвлада своју слабост па поуздано корача |
, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године |
, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и ц |
ице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастош |
<p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља, кој |
ата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“ |
кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округл |
> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему |
ему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није мо |
ом белом бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде неисказано тежак, путовође морадоше увек до кол |
ђе заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут постаде тако тежак, путничке очи тако се беху засениле |
сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам |
живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда ка |
истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> <pb n="98 |
</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових м |
она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима ст |
душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој |
мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изр |
ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје смете |
га страшљиво погледа, после њен поглед постане презрителан, као што јој је и глас био кад је п |
н дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n= |
је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p> |
ичан разговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за |
упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њем |
погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро |
крив томе што је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, |
у, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече |
ти да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда |
жно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она |
/p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са свију страна покривена плаветним за |
p> <p>„Она клекне на колена поред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу |
ао без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатко |
он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час |
по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим |
уком течено.“</p> <p>После тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на |
а сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под з |
боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ват |
исти мах испод свилених завеса, које су постељу покривале један нежан глас, а то беше глас дете |
> <p>„Фала, господине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али М |
га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да п |
н часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њ |
своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, с |
онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где ј |
вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ива |
д ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој |
рце и своје оружје, осим тога јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је |
.{S} Српска је снага била у одважности, постојанству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је јо |
Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цв |
бити света тројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових речи поклони |
er" xml:id="SRP18520_C7"> <head>VII.{S} ПОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . |
а их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим в |
деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им млади |
нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се ни |
алили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Нова туга, нови јади!< |
p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си пострадао — повикаше неколицина њих из круга — та и ми |
го криви, што је српски народ тако љуто пострадао; ови су много криви том несрећном рату, у ком |
S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похар |
нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали б |
штен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте |
ац улазећи у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста и |
“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Про |
ојој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог |
еће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје зе |
га брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га оп |
е о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишин |
тоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на |
свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као што свештеници православне источ |
62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни врат |
уд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припознаје колико ј |
говори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете |
и знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам ва |
ш нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо |
арница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да |
га имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац |
а вероватност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног |
простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероват |
да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг п |
незнанству обвезателство од велике суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе |
ше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној прос |
баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бо |
узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после то |
е тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна мед |
гасе, нешто потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико |
судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једв |
</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и сам је |
нај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врис |
о седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповедао да си имао, а |
американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебе |
; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав |
сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капи |
страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, П |
се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, п |
ек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима, јер џебана нам ј |
м се у простачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ј |
{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог |
pb n="120" /> отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још |
свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господине, заборавит |
м учинити што сам намислио.“ После тога поћути мало, на после тресући со проговори: „Хајде са м |
е љубим!““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од теш |
посрне, после надвлада своју слабост па поуздано корачајући остави собу.</p> <p>Кад се собна вр |
к своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би |
ма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који |
у и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших стар |
е моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши м |
а мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако |
да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био уби |
е, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим |
> <p>„Долази нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо п |
и ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи |
иво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, |
се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети д |
њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље |
усти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште |
S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме долази |
а.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њи |
о Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени Мил |
е око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог уб |
бити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима |
осле ових речи са највећим задовољством поче скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну ста |
у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само |
Стражар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје |
ије доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежнос |
ајства, у часовима, у којима сам губити почела веру према целоме свету, само је ваше лице било |
Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад |
ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један |
<p>Кад се овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пеш |
г били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> <p>Један између њих реч |
p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} |
осито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </div> |
ме Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропаст ј |
ади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткам |
одити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој пивари видесмо, и |
итатељке опоменуће се о оном, што смо у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о својој |
и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао |
е око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> <p>Једа |
и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пу |
у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан ср |
остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} А |
јали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи |
вац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџа |
ицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p |
моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не рекавши ми н |
амо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удр |
<p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као какво плавокосо анђеоче |
ок овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбаш |
народни српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана |
паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с т |
алости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачван |
и, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби н |
е што човек јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је |
чу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> <quote> <l>„Поручује Иванова љуба.“ </l> |
м тугом поведе ону песму, која се овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Србина,</l> |
нтименталну немачку песму која се овако почиње:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">Gehet ih |
а тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне палити на своју велику лулу; учинивши то, задими |
ли га својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје |
пи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку песму, од које сам ја с |
За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" |
ни се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треба</l> |
ј је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Бо |
бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су |
<pb n="172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски слу |
руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, сам |
под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој |
p> <p>„На њиховим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један с |
разберем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам |
устави се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ствари писао у |
ни се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори |
у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са св |
не прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим оч |
</p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <p |
{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем м |
е: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> |
у му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата гд |
ецу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, |
ју.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, само да скинем беду с |
ио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитеља н |
овог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у ист |
којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога мест |
нио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми вид |
Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био |
ити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цигаре.“< |
ионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска кола, пред којима су летела три добра коња.</ |
, стадоше једна лака кола са три уморна поштанска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи јед |
“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у пр |
скочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три пут више новаца него што им с |
есму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му |
ора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарче</title>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви м |
<p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које путује па спомиње своју плавооку деву, |
енио; болест која никог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, |
па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хр |
рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на |
ко може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већ |
ђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} |
се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли самима кундацима |
подина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb n="30" /> |
љом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта т |
ни сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убиш |
и, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро |
у обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} Ал |
Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми проста |
вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајишима; ови се изме |
има улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас овако лепо, |
шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Та |
е, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео него други, ни један часак нисам боље |
ни.</p> <pb n="137" /> <p>Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, п |
то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му |
арохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и у |
је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква |
>Младен видевши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се |
и свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему |
хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, постој |
ила као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо |
веку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} |
раво бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, |
ан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имену може |
се са свирком пратише: није било једног поштеног лика међу њима, половина између њих тако изгле |
и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим свој |
ере се на мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје во |
ет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одго |
у одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадн |
и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу |
на изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени намет |
ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест? |
сле мало као да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.. |
киња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него о |
храњивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју је |
но.</p> <p>„Но није само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни |
рчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он свој |
него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.< |
бар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо д |
— жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини с |
ла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите |
тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсима, на глави је |
аде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душ |
носе оружје на обрану српских народних права и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Ив |
ворише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег пријавио, ов |
да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док ниј |
ету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад један судија није суд |
а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале |
ни грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио са |
, јуначки и одважно прихватише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на |
ост и пакосно напрезање Маџара одговори праведним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</ |
гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвој |
ац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у највећој опасности.</p> <p>Пес |
иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад |
а сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад један судија није судио него ја своме зет |
је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по п |
раше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да га Енгле |
рјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишани |
новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешт |
ли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер |
да позорно свог друга.</p> <p>„Младене, правиш ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</ |
е правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је у |
то треба!“</p> <pb n="35" /> <p>„Право, право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, |
а је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - |
да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему |
ије слободно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мисл |
се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био |
нине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, остави ти ова |
невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах |
тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана |
поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То ве |
теван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам |
а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се |
и, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати м |
, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S |
ад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па р |
е живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> |
ек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису никоме скривили.“</ |
пода тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то дог |
собом један секиру, други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби пот |
ху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, а |
игани пратише ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народ |
вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варо |
сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врл |
p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други чове |
смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у |
о ком што треба!“</p> <pb n="35" /> <p>„Право, право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат |
црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нам |
ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече онај, који је увек сам седе |
де онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече она |
ом улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустави се пред је |
>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свештеници |
огинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> |
на улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнително погледа око |
ма је била света глава српског народа и православне цркве, па после кратког времена песма се за |
о потиљка на рамена, као што свештеници православне источне цркве носе.</p> <p>Овај свештеник б |
ван са својом невестом венча по обичају православне цркве; после венчања врате се сви невестино |
>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште |
да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и |
Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме обичају.“</p> <p>Ђорђе погледа Ивана сумн |
јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од пла |
о ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми по |
лазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма с |
,</l> <l>Одрекох се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова сам |
стакла нису поразбијала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим т |
не и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на |
ти тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; проклетници знали су како Србин |
сле тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, који имађаху право бирати господу, |
пор изопијаних људи, који се са свирком пратише: није било једног поштеног лика међу њима, поло |
ћа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих |
томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима тол |
таклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворе |
ом боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погину |
тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људ |
ори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша |
} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело бу |
е.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребл |
<pb n="100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити |
њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, је |
е овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он мо |
е мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бо |
ко отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом кр |
p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутил |
а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десе |
у исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их |
ешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„Петар?.. |
осто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’к |
ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на свој |
их бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као |
ла на гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p> |
никад ни састали!“ проговори Иван после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„ |
говори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме п |
где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у највећо |
заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу п |
ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат из |
хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборити |
г миловања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, |
бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега |
и.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени |
ни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у |
о портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати |
мах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, дру |
н њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињах |
енама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„З |
аку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у на |
можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата заустав |
и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад мо |
ване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда |
на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазил |
д му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бе |
? — продужи Ружа после мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сет |
н, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чив |
упути се по чистим каменим степенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„С |
у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује |
ети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе |
у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти ч |
редставити како се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се |
се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме |
она млада црномањаста удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио |
лији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце ни |
о бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> <p>„Смиљано, чедо |
е пред једном угледном кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p> |
не!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мис |
на, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десн |
е није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место с |
а сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти |
орђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а |
з опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и |
>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> |
у недеља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, |
мо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино |
ок се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чиња |
сади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, је |
који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња пр |
дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догле |
</p> <pb n="96" /> <p>Ружино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи |
нило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неи |
ћи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, |
рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> |
>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино доб |
, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију |
тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну |
о.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад чов |
ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од то |
зобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — |
путем, и пивару, поред које се пролази пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> |
ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових р |
<p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на |
са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружино |
не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само ј |
те га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, кл |
важили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га пр |
батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> < |
очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој |
<p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> < |
“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи |
горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога не |
ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији човек н |
т греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, госп |
Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, |
круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив С |
асу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама ви |
раво од куда ти овај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„Т |
и му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, |
ова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се так |
идевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му се накостреши.</p> < |
<p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ко |
их банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да мог |
ило нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ет |
света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и пре |
ћи писати, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чи |
: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од нас наше добро па делили с п |
овек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p |
су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке |
С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, подмићењем, и после са најодабранијом војском |
нашег посла, <pb n="30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог |
вај се прими нашег посла, <pb n="30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од јед |
викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени Милошу; прес |
а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране с |
ма, пашама и пољанама, које око не може прегледати, по којима се одрањују силне ергеле коња и ч |
д одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје др |
му даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од л |
ила сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — бољ |
еција“ кренуше се једна поштанска кола, пред којима су летела три добра коња.</p> <p>21. декемб |
Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће н |
</p> <p>После два сата оваког путовања, пред путницима се подигне као нека густа магла.</p> <p> |
ги дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака ко |
а у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на улици близ |
Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војн |
.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране |
.</p> <p>Он сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих ду |
} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} |
тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живи |
удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> |
познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" / |
у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у |
ветлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Божје молећи се, наличи |
једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово бе |
ани; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијане банде; |
то се сва стакла нису поразбијала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после |
<pb n="84" /> <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему |
мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја са |
гладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и |
судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу соб |
косом, плавим дугачким брковима, стаде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p> <p>„ |
"143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим |
жу још један љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашл |
сти и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше мртво |
одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је сел |
ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, |
ично даје, слушчету од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</ |
ити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова |
ст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:< |
ега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку |
један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му |
едно пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, устане па се окр |
ден склопи своје руке, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено проговори:</p> <p>„Прод |
вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро |
и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш к |
лицом.</p> <p>Идући управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} После погледи око себе, при |
о би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни на |
ерење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p> <p>„Госпо |
, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остал |
сарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ће |
зе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> < |
једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади јед |
своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мат |
где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на |
„Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред веч |
како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на |
о и укусно намештена спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапе |
ло како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које т |
ву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за |
е.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој п |
ше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је некада било ид |
у, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у |
склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођ |
руге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Последња дв |
цишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца шт |
етеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се |
ћ и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му п |
стране само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на з |
сна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се мо |
овито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испиј |
гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољ |
рилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, оси |
на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. |
ут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од њега |
бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{ |
вити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Господину том крв се у обра |
ите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман ту |
ио на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад |
оњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа |
ке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> |
ладен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свештеник витког стаса; црн |
же, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска |
стионице, које пред њега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, господ |
ародној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као шт |
оспођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранит |
p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p> |
утину плате све, што је од њега тражио, предавши му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, ш |
b n="59" /> и кључ од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Т |
вили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p>Председник суда, опака људа, |
, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем по |
поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па |
а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, |
е фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечит |
а сваке природне красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — т |
тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, т |
ном једном дивану од плаветног свиленог предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина |
авесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десн |
да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> |
ркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи узди |
, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда могао утишати народ заповедивши момцима |
н. — Том суду предадоше Младена.</p> <p>Председник суда, опака људа, запита:</p> <p>„Је ли отме |
p>„Је ли отмен?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Во |
ваца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесније себи могу представљати.</p> <m |
га из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити како се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, т |
ст он овако могао проводити.{S} Њему се представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} За |
још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" |
себи представе што дражесније себи могу представљати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бе |
>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l>Од кад с |
еше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборав |
ој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је |
жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им |
се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; |
— продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал |
е у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре б |
он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину. |
под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни једа |
ромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приг |
он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта |
шљиво погледа, после њен поглед постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговори |
црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би |
> <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, презрително погледи официра, дође мени, загрли ме па ми |
што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, |
ло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<fo |
познавали чудише се томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора ск |
је пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опаз |
иле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то догодило а су |
де.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година |
и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте |
страховите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне песме долазио |
ала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> |
, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови несрећници скупили се и уговорили међу |
де.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; о |
од владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што |
обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, |
> <p>„Моја жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; он |
е наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека б |
па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми прав |
у 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? |
S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама |
и:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта м |
ботичка пијаца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чам |
ро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом |
но приљубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен ш |
p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на н |
ој добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> |
к, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу |
егова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као што свештеници православне |
повисок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ов |
онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада |
ало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мам |
на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог с |
у овој соби; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгр |
ли данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те |
тујући из Швајцарске Милану, прелази се преко страховите вековечитим снегом покривене горе, кој |
таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, који на крову посао свој опра |
ешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> црта на њен |
од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају |
н онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутник |
стигао предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи та |
sta</foreign>.“ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно |
душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћу |
И после, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, |
дети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас н |
могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим ве |
г свог друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p> |
ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем |
не јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и |
орио: његово је <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онд |
ах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не |
до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>После два сата оваког п |
дмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове св |
, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи гран |
уздахне. „Шта уздишеш? — продужи млађи прекоравајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко |
о <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв |
и, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомените их да буду свак |
“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младе |
а брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новог |
ило је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао |
, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мал |
сти!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, |
лом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго |
uló</foreign>.“</p> <p>Младен је стајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ве |
да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у |
мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутника побудио — упути се по |
n" /> <p>Путујући из Швајцарске Милану, прелази се преко страховите вековечитим снегом покривен |
оро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховиту при |
свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>После два сата |
и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имали су ј |
уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати |
моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{ |
рилна врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази оп |
шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — |
ледало, са широким златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од |
црномањасту младу, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девојче |
ја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међу њима има плем |
прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут п |
ха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о |
ико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руменило се разл |
еше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, која је с |
руг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако |
е ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била |
стина никад није злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна |
; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама |
а и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Ј |
мрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српском народу, проливши кр |
иромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> |
совима, у којима сам губити почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми се п |
е она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; на |
, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче хл |
и чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше он подуго тако; |
</p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим т |
према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по г |
ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити |
марљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин пошта |
инила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем |
ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој говор, — ти |
учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она |
моја, ми <pb n="152" /> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му |
p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страд |
вету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему |
, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи п |
асност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је |
сала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог |
густих облака на једну небесну чистину преселио, осветли лепо парк.{S} Он се окрене, погледи к |
, којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед о |
пне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна р |
/> <p>Кућа та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * |
и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме пог |
у боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, п |
се удари, цела се лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредовати. </p> <p>„Путници, |
дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек ди |
своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је би |
а, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} П |
данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме |
/p> <p>„Престаће то, мој рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити стар |
љуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени Милошу; престаће то, мој слатки |
и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе него ради силнога народа, |
дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и све њег |
унили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедост |
ушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван тек немарно погл |
у од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, |
више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види |
е срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учин |
и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претварати; самртник не лаже; његове су речи истините, |
е, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — из |
коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама с |
у, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са једно |
утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="100" /> а |
зађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш води |
дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне |
ји од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које |
оје од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита д |
ли да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе уз |
/p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе своје т |
Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам том |
</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, |
енио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света. |
их се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" |
</p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао |
е... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину света тражећи највеће опасности и |
своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут се прек |
вори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, д |
најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима под |
одигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред сво |
} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен обадвема својим рукама стисне |
полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате д |
г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ |
вале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху |
p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“< |
<p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу но |
и.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако н |
чних хамова, још јаким штрангама колима привезали, онда се кренуше.</p> <p>Путовође иђаху пешке |
ке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и ла |
ле-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити д |
н бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удовица |
з пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ак |
речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи столици: „Мир, кад ти рекох; седи на своме мес |
Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и своји |
било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, |
<pb n="107" /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, почне га љ |
сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, |
се на колена, подигне руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, са |
стању нашао, распрода.</p> <p>Па после пригрли себи сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је |
<p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од |
овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољи пријатељи грле, |
она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла, после |
еде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну боле |
им трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна |
та моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода моја мати; — господин Павле је њу на душу прими |
м.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика себе никоме неће об |
са као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; исп |
а, који су међе чували, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинск |
устане са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је т |
а срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са најве |
лепом кућом.{S} После погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, ск |
итрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањен |
ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још в |
ништа муком течено.“</p> <p>После тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје |
углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> < |
и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Пет |
te> <p>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој |
зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:< |
> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је им |
и бејаше много немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> |
е.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти |
Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} |
стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p |
од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и весели |
вда налаже.</p> <p>Кад се код последњег пријавио, овај место одговора пружи му једну дугуљасту |
да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог т |
, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Ивано |
ино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су одважни људи |
у:</p> <p>„Господин Младен, наш кућевни пријатељ.“</p> <p>„Господин Лацика, Ружин младожења.“</ |
ветско створење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није проговорио |
тво, — а сиромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, |
примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на душу и напио на |
остаде други човек; отпади се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, |
, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А |
ске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни јед |
Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он |
ену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</ |
то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, са |
пригрли своју пушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, |
дене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p |
им саветима.</p> <p>Са својим негдашњим пријатељима није се никад састајао; он њих није тражио, |
е то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, коју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да |
У твоје здравље, јуначе, — рече са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог |
да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се |
а младога човека, пољуби се с њим па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не пла |
надила хладноћу своје кћери са уљудним, пријатељским и скоро поверителним разговором са Младено |
говор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> < |
досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — |
тео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, — а сиромашак само онда може имати пријат |
ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше један другог.</p> <p>Они |
крсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе петраиљ, оч |
арања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> <p>Младен устане на ноге, скрсти |
воју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат |
а ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> < |
едног човека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb n="48" /> <p>Младен сеђаше |
а моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изед |
д толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити суви |
аборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа приле |
ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. |
му око ушију пролетаху.</p> <p>У оваким приликама ретко да који војник није или погинуо или доп |
говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.< |
у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кол |
о су криви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; а |
си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама те |
моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник |
ше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Србина, ко |
</p> <p>„Скупо, скупо.“</p> <p>Ну после прилично дугог размишљавања као да се на какво велико д |
е, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми реци, може ли у |
д пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n= |
дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“ |
оклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је |
и ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако љу |
Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под |
ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије њен |
ио својим речима и својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опасности, тамо је он напред |
сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам |
<p>Стражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с п |
о никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и |
стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb n="30" /> превртао је, превртао |
с твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p> |
ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да с |
куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врат |
бвезателство од велике суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју поро |
ају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одгов |
„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене истин |
а брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући ви |
нисмо имали никаквог сведока колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; суда |
ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад |
главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у |
в био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{ |
им, што простак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако мог |
утра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне |
срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, све |
Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као с |
ним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на |
а у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“ |
ја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће у |
„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, |
ек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb |
једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што |
којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте |
ји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се радости овога св |
неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице.{S} Ружин дочек б |
је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао још неколи |
белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</ |
!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мати!...</p> <quote> <l>„Сећаш л |
а нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сл |
им и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l |
о патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наше народне песме.</p> <p>Младен бејаше мал |
због нападања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скоро сносити не може, где се |
орити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љуб |
устим песковитим пустињама, по највећој припеци <pb n="76" /> шеташе се обично један блед и вис |
бе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и славн |
и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми св |
лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа маџарск |
и је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p> |
а човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао |
ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао |
t Britain</foreign>“ један морски лађар приповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном паропл |
ји се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си пострадао — повикаше неколицина њих и |
и туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који ј |
ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разго |
олико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том младом господину све како је било, а овај |
крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си пострадао — повикаше н |
а у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле |
ше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p> |
што сам наумио лепим својим читатељкама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не |
је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до та |
ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био оде |
ужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте |
то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој пивари видесмо, и његов друг С |
менуће се о оном, што смо у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи туж |
у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у к |
омке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших старих.{S} Посл |
тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у С |
="63" /> <p>С овим закључи матроз своју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози по |
лбу поткрепљивао је тим, што простак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је |
ови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој сла |
иљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па сад ме послушај |
<p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово |
баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су кр |
еној кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа |
рат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине |
ри ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен рече теби: „Стеване, ти ћ |
а са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>После ових речи окрене се и онако |
е у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан и драже |
<p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, |
у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, природна његова доброта, пламенити његов дух, оштар ум |
вих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} Око их се о |
тако лепо описати своје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ов |
ра, тај види величанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На |
а тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да може |
орио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбиј |
она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кућ |
али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одб |
е дуге муке цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из |
е избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да нико |
е креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још по |
се једнако са усколебаним морем дође у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благо |
и су га миловали, на Хамбуршком морском пристаништу у „<foreign xml:lang="en">Cafee of the grea |
> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за |
угледа мало зеленкастог праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једн |
а г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће ск |
ао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ |
од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим ма |
а.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се о |
раги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту |
гла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} К |
кајући руку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах |
играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицо |
собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кроз про |
кну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом по |
замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, п |
анесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју руку на њено чело, на коме је смртн |
а ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на |
пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем |
p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенск |
и мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самртник се не |
</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми не |
пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, |
ек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p |
овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} |
лицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти |
ило како Срби сложно, јуначки и одважно прихватише се своје праведне ствари, па их је зато и по |
же проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још деришт |
е, — одговори му један Француз уљудно — причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ће |
молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, свештеник му реч |
о Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с |
к се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је ред на Младен |
ко размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мен |
и доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, |
огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска |
х нестало, и поред моје младости седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умре |
неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате!“ ре |
и закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су баш т |
сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — све о |
ути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем |
оја нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо д |
ико година нисам ни један дан поштеније провео него други, ни један часак нисам боље проживео н |
па у Карловце.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не |
не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до |
е до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске |
оје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>После два сата оваког путовања, пред п |
мању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се представљало да се свака слика на |
ике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати мо |
светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком на Младена; — о |
ате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је |
иљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд т |
“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, који је уз њега ишао. |
гојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве радости.</p> <p>„Теби је од ш |
од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb n="184" /> <p>„ |
у.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> |
, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци из собе иза |
добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{ |
своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девој |
3" /> <p>„О чем сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступивши.</p> <p>Простаци га погл |
звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо |
ље него мени.“</p> <p>После мало ћутања проговори:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху дв |
вши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца т |
својих недара један мали златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са своји |
погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још теб |
ден подигне десну руку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала Богу. — |
ле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док |
а се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и после |
амести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, полудео?“</p> <p>„Пе |
овек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p |
са?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су превар |
руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с ми |
оји је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што пл |
века, пољуби се с њим па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри |
сти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас нагова |
Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и |
да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> < |
ан дуго не одговори, али после уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га св |
е к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њ |
ђаху.{S} После мало времена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ с |
после тога са неисказано нежним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала |
клони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духов |
аде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе!“</p> < |
ле ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам боја |
</p> <p>Ућуте.</p> <p>После тога Стеван проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици |
војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> <pb n="72" /> <p>„Граничари не чине љуба |
а, који су у углу седели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај к |
рце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости |
е из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само д |
о ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не |
тога се окрене сужницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије поткупиле, в |
кад се пред светињом моли, и разнежено проговори:</p> <p>„Продужите, продужите!{S} Ви не знате |
аву, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме |
скрао вратове!“ После тога презрително проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам |
е тога поћути мало, на после тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи |
о погледа, очи му севнуше, после љутито проговори: „Је ли то послушност?{S} Тако си се ти мени |
ли...“</p> <p>Младен хтеде да јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви |
о, стаде, жалосно погледа момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешат |
одигне се мало па ме пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишља |
странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — д |
он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољ |
е за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врл |
и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене |
телан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свету к |
моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} Један пут после <pb n="179" /> онога да |
и, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, |
; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини после мало ћутања, и |
е срца косне та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје ср |
е с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="44" /> срце било преко мер |
атеља у омладини, с њом никад нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојил |
зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.< |
ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може |
напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као да му је што повољ |
... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Мож |
и човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части госп |
подине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је и |
у томе његовог простака судије пресуде, продаду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро |
дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у д |
Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је |
гови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб |
грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће оп |
ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и м |
ладена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми |
воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — М |
јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестрират |
росјаком и скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до |
толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна вели |
ису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патр |
на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова би |
зао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину |
де своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако ва |
а два жерава.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мене судац — како смеш бедити поштеног чо |
па простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харамија, помагај!“</p |
дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> |
аџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни од р |
аци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијат |
омашким шанчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио |
> <p>После ових речи дубоко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом вар |
о.“</p> <pb n="165" /> <p>„Те каково! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена |
тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било мом |
зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим |
у обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете ом |
заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало ћутања, — то не може тако н |
нас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро |
<p>„Ви се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после мало ћутања. — У први часак ни сама |
овек.“ Старији уздахне. „Шта уздишеш? — продужи млађи прекоравајући старијега. — Не показуј се |
ити.</p> <p>„Ја сам много пути мислио — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву |
х.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповеда |
дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога вла |
После ових речи дубоко уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуште |
ену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесре |
.{S} После мало ћутања с тешком натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Па |
ротре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа |
а.</p> <p>После кратког ћутања Бачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом |
ечи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</ |
дошао.“</p> <p>После мало подсмејателно продужи:</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, ка |
ути, сузним очима погледа Ружу, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју |
то — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много година, к |
разнежено проговори:</p> <p>„Продужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша испов |
ом моли, и разнежено проговори:</p> <p>„Продужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга |
сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе |
а, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, |
кала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Ст |
ћу од њих полудети.“</p> <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог простака судије п |
рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло ве |
к диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мал |
ер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан дана |
искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне р |
је очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао |
азбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд л |
ок га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} |
</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина прос |
ио крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од |
оновица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а кон |
своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љу |
као обично, разговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњих ствари. |
о него други, ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја с |
свеће се угасе, нешто потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>З |
пако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху ње |
ору па повиче:</p> <p>„Харамија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ |
{S} Он се окрене, погледи кућу, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, која се у соби |
у авлију служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака гор |
зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је уби |
pb n="93" /> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су заве |
дену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се у |
а прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а боја и п |
е знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, |
зори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“ |
вце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његов |
ао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кроз прозор побе |
ати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је |
ио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у нево |
а си га оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да |
о!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> <pb n="35" /> <p>„Право |
— али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову по |
шем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим проли |
женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с овим чедом |
ли овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од мо |
се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, ј |
је нам ни један празник на миру прошао; проклетници знали су како Србину на срцу лежи закон њег |
/p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаж |
ући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n |
p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе др |
и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у |
љи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши |
шло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јуначки, одважно и посто |
и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из |
м бедујинских танета, која му око ушију пролетаху.</p> <p>У оваким приликама ретко да који војн |
tone unit="subSection" /> <p>Бејаше леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карловачкој пивари |
шло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме топло и ти |
а гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет д |
шке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз |
а другоме своме идолу — српском народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би |
сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене у |
ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После тога о |
храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у |
м несрећном рату, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још |
воме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за |
рептаху његове сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на св |
о покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су т |
аше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад је гов |
/p> <p>Али онај самац, он се није ништа променио у свом држању, већ својим обичним гласом рече: |
ио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која никог од путника није поштедела, |
нин подигне главу, па жалосним погледом промери онога који му је саветовао да пије, после му ре |
његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и |
</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси |
едаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Vad rácz, haza |
а овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти то!“</p> </div> <d |
ад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао |
ко крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су из |
згубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у |
е, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбир |
С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу |
"SRP18520_C11"> <head>XI.{S} С. ТОМАШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? |
на, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="100" /> а кад у |
а ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту |
„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шт |
који од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади странац не хтеде у |
из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела, з |
сте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба чувати!“</p> |
Н. П.</p> </quote> <p>После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије ко |
ак, са обадве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да |
а коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у вод |
демо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
же помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n= |
на мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је она с |
госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило |
повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасал |
и речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна.</p> < |
је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вре |
да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој припов |
би, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, |
/p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан |
добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p> <pb |
и скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо к |
и ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — човек ком си ти продао све што |
подине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све б |
беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се |
о вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то |
а могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми па |
</p> <p>Па после пригрли себи сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио о |
на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Пр |
инило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му: |
осподине, — јадиковаше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба. |
„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у све |
о, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припознаје колико је примио, а не знајући пи |
оћ, помагај! харамија, помагај!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако ос |
</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког стаса |
ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„П |
зателство у најстрожем смислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до |
лице и са обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„П |
то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Б |
а прође неколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду му <pb n="86" /> кућу, |
“</p> <p>Младен сажаљаваше кукавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што |
ма као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онамо по с |
ут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву других народн |
што је од њега тражио, предавши му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, гос |
да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу |
и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше па се купише гомилама око |
чкој пивари, и са каквом радости чинише простаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све |
ору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима ж |
боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ов |
о и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како би могла би |
уде?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо м |
ило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да и |
сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и сре |
проговори овај унутра ступивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори |
и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од неми |
сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван |
ке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ру |
уне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог |
комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта с |
еше шчешљана — као што носе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаље |
бу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше |
него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш |
пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрстивши |
твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира у гро |
је у свему налична обичним швајцарским простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од са |
поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито ди |
ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} О |
ти мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи |
>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreign xm |
ојом сумњом.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се о |
два млада човека, који су се нашли међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере. |
жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњев |
<p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером био дошао, беј |
ко Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког |
крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако ј |
доше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем се |
сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџа |
шанчевима до једног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи |
ет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> < |
од црних <pb n="97" /> намера, које се против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја ж |
не, да сте се панцирима морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео к |
ма; јер бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овак |
е, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ не во |
е међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом |
њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су н |
батина као упорног човека, који се смео противити власти и оружје у кући држати, што није слобо |
<p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут како је ј |
ије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут |
наши удараху на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то знам да |
противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у свом |
p> <p>„Господине, сваки човек што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и |
дије.{S} Сведок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога појединог заклетва била је за гл |
волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш |
у у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“ |
оре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алманах |
д — нагази на мокру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Риб |
вим речима Петар обадвема својим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му у |
речи главу подигне поносито небу, руком протре своје чело, па одважно и са победом самог себе р |
ринти!“</p> <p>После ових речи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> < |
а свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли. |
брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним |
ће опростити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престра |
</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жа |
lancs Pista</foreign>.“ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех г |
p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било |
ко је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није какв |
ика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело.</p> <p> |
ти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја во |
пако; није нам ни један празник на миру прошао; проклетници знали су како Србину на срцу лежи з |
> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у кар |
следње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студе |
крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као как |
е тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо р |
је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи прет |
</p> </quote> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и на |
тити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима на |
али били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, |
сти му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и ужива |
уће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад |
мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p |
> <pb n="13" /> <p>„Јер кад се опоменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли |
’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио за моје срце као што се мног |
бе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли м |
Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло |
назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губити се и с |
оје руке, још један часак — и на његова прса паде један човек, ког он највећом љубави загрли и |
/p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отим |
и је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се |
то немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, г |
{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После |
</p> <p>Младен је стајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи с |
три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ |
себи старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све с |
ирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.< |
ни се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n |
ја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане |
мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{ |
тише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће јер, |
ан пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осу |
оли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан |
а њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је |
е, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога, к |
ним власима, са раздераним хаљинама, на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до н |
аде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестаја |
Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач |
копча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, укаже се снеж |
уску пошу, од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем |
и у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше |
Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он |
ека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретном једном ди |
војима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икон |
тао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из |
и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку |
кће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без ду |
иже.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n="36" |
> <p>Младић се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити о |
је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <p |
н, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ру |
рстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан |
е се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстенчиће и ч |
над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над |
да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси т |
и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласо |
ктање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика. </ |
после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта могох |
дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после |
познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова |
је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад |
бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклон |
аку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истове |
ата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и л |
ашњости и уживао сласти, које садашњост пружа.</p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих |
помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што |
а; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло |
један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори |
у замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву руку.</p> <p>Свирка од следеће |
последњег пријавио, овај место одговора пружи му једну дугуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа |
на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Страж |
<p>Девојка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја пр |
д тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи чекајући од |
који су криви.“</p> <p>После ових речи пружи хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, ру |
оведајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше |
колико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне |
е отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга |
ђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им |
им цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене г |
вема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> |
ли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих |
је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасј |
>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом удар |
, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</ |
бити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb n="166" /> <p>После ових речи зацени се у |
ети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ов |
има и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p |
— већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом у |
режан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато |
то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није |
аху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да |
лико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је и пре б |
одило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p> </div> <div typ |
аш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти што с |
а путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново з |
и погледе на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазида |
иротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавно |
мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опал |
главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, |
<p>Младен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад |
је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p> |
Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; ал |
и своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> |
најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказ |
чна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, |
дан млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, и |
о, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а да |
а се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу |
аша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као какв |
>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на својима ногама, тако је |
му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, |
“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сере |
лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи |
атко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> |
чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и ле |
ова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, |
S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к |
немо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џ |
речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува |
д и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S |
д нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену |
као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као |
деновим погледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издр |
у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе ј |
уке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори |
чекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n |
лазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љути |
о је <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мал |
} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа |
Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милин |
ле се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу |
.“</p> <p>У томе механџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — овај у |
се класови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлав |
и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је |
новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p>Иван отвори |
н хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, бра |
„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио |
играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; о |
’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и с |
звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму уд |
гину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, |
о погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p |
и, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женс |
да ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога н |
ти да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после |
ти рекох; седи на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нане |
="176" /> пустити у твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и |
и трећи један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, ко |
устити у твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових |
да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући |
доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песковитим пустињама, по највећој припеци <pb n= |
ужаног друштва, ту по пустим песковитим пустињама, по највећој припеци <pb n="76" /> шеташе се |
ио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао једну пе |
докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пун |
г једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да м |
то преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њег |
ад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зач |
— „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ће |
који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда |
пријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, па онда п |
p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страх |
иког нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује |
товође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове ног |
ико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не |
днаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде неисказано тежак, путовође морадоше увек до |
коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у највећој опасности.</p> <p>Песма беј |
далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је че |
, — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на к |
> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чи |
p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком |
ознао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пу |
не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да |
не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто |
!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ ж |
беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Мл |
сле састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са со |
p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обич |
ло живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо л |
оворе и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хт |
на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“< |
Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Су |
ски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења |
граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено |
м имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене |
лад човек, те поштарче обдаривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од |
, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет |
овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша |
се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бу |
није једне речце проговорила.{S} Један пут после <pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сват |
ла. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути. |
го тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички караван не приспе |
говорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога |
ћи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и |
/p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте от |
ила са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко |
„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња н |
увши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С |
отивне стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана во |
/> <p>Ту сеђаше он подуго тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у |
<p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и ба |
вако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега |
, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{ |
је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко |
а да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да бих опр |
p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуш |
већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало упла |
рити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ у |
смо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањер |
отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се |
ше тобџије опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у ј |
атња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пуш |
остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај чове |
и преко страховите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне песме д |
и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све к |
заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам ја |
кта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Ст |
пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о |
селила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну немачку песму која се овако |
едеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја |
одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после |
време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци б |
>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; путници осим себе |
товође заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут постаде тако тежак, путничке очи тако се беху засен |
увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другов |
ик кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на |
ви пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одго |
рна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд сре |
узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин |
Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и нав |
ађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она |
ејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путни |
n="54" /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од ст |
не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда м |
удили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш ост |
до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку пл |
ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакати, покривши белим р |
уо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре него што се |
ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути мислио — продужи Петар после дугог ћутања — да пре |
ест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S |
прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, |
посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте мо |
ости.</p> <p>Песма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима |
пом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се |
оје се увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не с |
осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путо |
се није променио; болест која никог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи |
овите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" |
ежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се могли пустит |
је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с |
о пут, не бејаше једне утрвене стазице; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху н |
песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p> |
p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 путо |
е на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од |
м из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пруће које од страха које |
нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у колима остати, јер су их путовође увер |
де радити, и лађа напредовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху ма |
баним морем дође у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милост |
ловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone unit="subSect |
<p>После два сата оваког путовања, пред путницима се подигне као нека густа магла.</p> <p>То бе |
<p>На послетку пут постаде тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног |
је пред њега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, господине?“ запита |
једва један пут после дуге муке цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач ум |
<p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао |
проводио.</p> <p>После два сата оваког путовања, пред путницима се подигне као нека густа магл |
једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору пол |
вање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <p |
подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више коле |
ружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих др |
, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од рође |
мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у која с |
о касније пут постаде неисказано тежак, путовође морадоше увек до колена по снегу газити, а дос |
тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Б |
је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у највећој опа |
ажњом обилажаше опасна места, у која се путовође заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут постаде т |
тници могоше у колима остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поред с |
лима привезали, онда се кренуше.</p> <p>Путовође иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једн |
> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се насмеје.</p> <p>„Није још, чин |
о м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на |
екох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; |
вивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} |
, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p> |
је изражена туга младог поштарчета које путује па спомиње своју плавооку деву, која му је врло |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Путујући из Швајцарске Милану, прелази се преко страхов |
ижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у ав |
И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> |
о; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи |
ао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи |
увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан на |
оје кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, |
засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један |
ху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је |
у се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпе |
пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русвај, |
пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни т |
нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се |
ка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се на |
ице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом насладом.</p> <p>Дошавш |
ле, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> <p>„Х |
џија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што |
ши своју цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</ |
господине.“</p> <p>„Је ли нама слободно пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, |
у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши неколико дим |
ушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је |
а; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па по |
чинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој от |
ад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гр |
је тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као |
А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учи |
ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p> |
крсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и |
с; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељ |
ободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убој |
р џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад с |
ладена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша правосла |
ли не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му п |
ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S |
јите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари вид |
лико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91" /> не чиниш |
и Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео н |
p>Многи погледе на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек |
њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на ово |
вори праведним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве |
икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.< |
ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило. |
и их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко ј |
дању.</p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже. |
обро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могл |
два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“< |
Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да се с |
млати, али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мно |
</p> <p>И после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне је к се |
свим хладнокрвно.{S} После напуни своју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једн |
бијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али |
p>И после ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду о свом |
ебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“ |
<p>„Имали смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад с |
о и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жа |
т и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Освану недеља красни данак.{S} Младе |
l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} С. Том |
тво, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а о |
</head> <quote> <l>Ој давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Ар |
бину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обич |
; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S |
Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у њег |
— ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи куртал |
о сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и поја |
опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, |
треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од |
купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и по |
дног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком сиротану, који се у каку |
ви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у вина |
не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само с |
је окренуо своје лице од српског народа ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> < |
се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју кр |
дан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Ср |
и ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и |
егорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог ње |
е се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда |
га каже они се мало престрашише, али не ради себе него ради силнога народа, који се из целе око |
е у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити |
њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно с |
још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гла |
пске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће српске!“</p> <p> |
и.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути |
мало престрашише, али не ради себе него ради силнога народа, који се из целе околине овамо слег |
је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо ме |
е још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, на |
тов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> |
ли су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S |
двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мис |
баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од |
и.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужи |
мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, |
ако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се |
, цела се лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредовати. </p> <p>„Путници, од којих |
се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, он |
лугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва ист |
их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то |
он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote> <quote> <l>Та ти ли си?...</l> |
естало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, |
метан човек; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ић |
еће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу |
тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила |
м завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко |
асно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су |
о чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле |
</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог |
њем се.“</p> <p>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми н |
, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.< |
и чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар п |
смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> < |
>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јад |
е, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је о |
се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш з |
моме непрестано болујући нисам ни једну радост уживала, којом се деца сладе и због које после д |
{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб с |
а, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост р |
јаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизи |
ено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" /> |
о да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамач |
мримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ |
“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му прогов |
опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Ра |
уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на |
>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од вр |
е једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та |
очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му |
ни састали!“ проговори Иван после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква |
обом се опрости’,</l> <l>Одрекох се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quote> <p> |
Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости |
видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио |
примљен у женским круговима; све су се радости овога света на мене осмевале... и ја сам све то |
је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молит |
и:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете д |
ванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чинише простаци, међу којима имађаше он ту више |
и поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац |
заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сиротној породици, — колача и ша |
ао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се |
сти дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subSection" |
ала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p>Иван ок |
расни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше |
глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих не |
лице рукама покрије.</p> <p>Младену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову |
ости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало |
дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударит |
викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао ј |
године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу |
n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово остаде код Руже.</p> <p>„Господи |
а је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њ |
је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко |
ло црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час ок |
т, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и ја се о |
небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко |
--</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на |
а је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико |
ви.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се разбише наши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је вој |
и <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> < |
и, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што |
</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се разведри, очи јој севну опет као негда, кад смо срећни |
ићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, — мили |
ју.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом за |
у, која се овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода |
осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, он |
ет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као кад је дете била, ц |
но.“</p> <p>После тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ев |
не.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочи |
и.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре с |
} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд |
да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се њих двојица добро владали пред су |
ави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добр |
а љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој је седела, приђ |
ок је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро |
Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му |
нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео хлебац |
твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не |
двојим великим колима свега њих осморо, разговараху се један с другим француски, али по изражај |
и са црним кајишима; ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој |
ћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се |
оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а дру |
је могу исказати необично чуство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко сам |
собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе разговор:</p> <p>„Требе господаре по мало!“</p> <p>„Да, |
стари сережан другим војницима, кад се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорек |
а у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у свако |
ви бејаху тронути; после се поведе неки разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> |
говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забаве постао,а друге забав |
еме, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој |
да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одос |
дним, пријатељским и скоро поверителним разговором са Младеном, шта више допусти му и узме од њ |
како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам мог |
својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој |
ез да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпост |
аднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљинама, на прсима носећи голо чедо, које п |
ију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико док си длан |
војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчић |
</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Веч |
“</p> <p>По удовичином лицу руменило се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју заб |
а то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је |
овом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</ |
цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наше народне песме.</p> <p> |
се скркља до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али сви скупоцено и богато, и св |
скупо.“</p> <p>Ну после прилично дугог размишљавања као да се на какво велико дело одважио реч |
ри: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то д |
лостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће достићи, нити нач |
> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново. |
атије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанс |
као човек кад се пред светињом моли, и разнежено проговори:</p> <p>„Продужите, продужите!{S} В |
човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већм |
а.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме месту.{S} Младен за играч |
ћи други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добро |
му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмехну; после поругателно |
С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а шт |
, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости |
Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам |
он није никад ни помислити могао да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где су |
тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се |
оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је на |
аси нове песме, коју нико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио |
су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу |
бе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{ |
паст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да |
умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали |
су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> < |
вај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен после Ружиних речи, само је мог |
лиже.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламенита српска песма:</p> <quote> <l>Устај, |
се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући састао се с |
народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама.</p> <p>После кратког ћутања |
о да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и |
ове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко време |
т ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж род |
упљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ |
на пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, раз |
ело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> |
у главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако |
данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити |
<p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино М |
<p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну др |
>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, |
и!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А о |
ћ.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> <p> |
. . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> < |
жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младо |
и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци њего |
великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више |
ек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао. |
које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе |
е; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше овде |
их подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане кундак |
а с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као што свештеници православне источне цркве но |
чку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обично прости |
ода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. томашке |
и имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два до |
друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише |
овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу дон |
припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </q |
За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев овај |
ни били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај |
ји војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедуј |
ду, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с |
, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове гор |
ваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не може |
О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима морали оградити против њих?“< |
цир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о |
р ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом ј |
П. Њ. Владика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, к |
то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„ |
е испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нем |
рли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме |
и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван ниј |
многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један |
је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p> </div> <pb n="47" /> <div type="chapte |
оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l>Од кад с тобом се опрости’ |
учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је |
, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамј |
ter" xml:id="SRP18520_C2"> <head>II.{S} РАЊЕНО СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе м |
Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стад |
сне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Си |
ма рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, |
па је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама молећи Младена, који беше |
ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, |
аде одсести код свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није |
м у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. — Кад смо и |
— вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казујући никоме куд |
на у његовом обиталишту једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у |
Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, иж |
исприповеда нама твоје страдање; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер |
кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: |
беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљинама, на прсима |
говољно, последња његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у |
које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па после пригрли себи сиромашки прост |
другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим м |
боко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с |
ео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говоре |
е између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке околине у ђачк |
нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пише — уми |
<p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго |
ти трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у |
пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, и чуднова |
преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што к |
да.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од |
ке жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb n="88" / |
а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу по |
радао; ови су много криви том несрећном рату, у коме се толико крви пролило, у ком је толико на |
ду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче |
ћа, који могу на тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила н |
асни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно |
о и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; |
азио одзив његовој песми; лице му сину, рашири своје руке, још један часак — и на његова прса п |
и!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли тога младога човека, пољуби с |
н другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онд |
лог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било |
е слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде |
ио за моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку |
рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело |
које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, |
— рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узе |
} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — толи |
данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је |
p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад кр |
ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цигаре.“</p> <p>Стражар викне, један момак се |
p> <p>„Хавана регалија.“</p> <p>„Хавана регалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског л |
ако се зову ове цигаре?“</p> <p>„Хавана регалија.“</p> <p>„Хавана регалија?{S} Одмах сам помисл |
игаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који |
господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд |
узима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости до |
ичешћивао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у дес |
а иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе к |
идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповед |
/p> <p>„Непријатељ!{S} Непријатељ!{S} У ред!“ повикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у в |
леве стране, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено пог |
узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између |
ен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој в |
грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамеш |
језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом бе |
ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је об |
, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и |
ропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, иш |
и десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шт |
анити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакн |
еше шушкати; после сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к |
дава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак окр |
ају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по |
гим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћ |
леду главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим зада |
кну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n=" |
народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначк |
ко је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не би била |
ивио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме ни |
се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разгово |
вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски сережан — али ће |
ћ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био |
се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново узавр |
Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади |
шту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој соби и беј |
гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} За |
еснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет |
сла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од |
ликих, ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о злу р |
дина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не |
амо из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а |
ји јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударц |
умом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам |
ла, нас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо |
ахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве нема свака земља. |
воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше т |
ама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња прође му брзо к |
у свом животу ником толико ласкања није рекла, колико сад Младену у ово неколико речи.</p> <p>Ш |
и то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при |
крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови |
ре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p>Младен пог |
ете обесити?“</p> <p>„Овај јо полудео!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он |
p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у својим св |
/p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то |
он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>Мени се све наоколо окрен |
, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњ |
и он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у гр |
њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је |
ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја к |
> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу п |
квима просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек не |
же врата од леве стране, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу |
?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен обадвема сво |
сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамач |
<p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се |
као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p> |
као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем ж |
ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} |
а устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви г |
а са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овог |
тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Де |
па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па |
="182" /> <p>„Ви се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после мало ћутања. — У први часак |
рбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену пес |
радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помисли |
и собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео |
устати, пригњечи столици: „Мир, кад ти рекох; седи на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако вик |
жим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут |
оме, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за на |
Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре су |
ити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам |
е ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама |
може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе |
исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у њего |
</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од к |
с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од |
свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и пошт |
ве, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као |
бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га |
ју пролетаху.</p> <p>У оваким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана |
оју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћ |
</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p |
тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беш |
и највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш мо |
на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју сваки |
сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владик |
изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа дого |
е врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на |
ка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и |
Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари.{S} |
продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, |
је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни прибли |
суботичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу |
не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, сво |
: „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо |
е ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} М |
а дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Н |
на како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинит |
клињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“</p> <p>Ружа пребле |
љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, |
ош људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, |
прилично.{S} Погледај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И по |
те тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који д |
ужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им д |
им владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи |
="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„ |
n="155" /> <p>„Ништа — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде ни |
д господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло |
умевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се |
<pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало к |
прости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо |
ласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је |
есрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој ота |
инио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Млад |
јатељства.</p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад |
човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас |
ези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговор |
>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрстивши се. — Истина, он је б |
у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до |
и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, |
је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам |
о не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сир |
њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још |
есму у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> |
главо игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Б |
<pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, |
естано падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у гостионицу — човек се мора посумња |
Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и п |
боравити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који м |
и ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишући најмлађи међу војницима — какву услугу хо |
много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похи |
ино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, |
ванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирн |
ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не |
авом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за |
/> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</ |
у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мо |
већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па |
8" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје р |
вет.</p> <p>„Младене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше |
били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погл |
стојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помога |
p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Б |
вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„С Богом, јуна |
такло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од прија |
села вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом показиваше на ону страну од куд с |
и вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана |
идиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу ме |
<p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ з |
то ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Скупо, скупо.“</p> <p>Ну после прили |
мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је г |
залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и |
ита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је о |
ставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину! |
рати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; |
и ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који је каза |
.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пун |
</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то н |
<p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођ |
> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p>Младен погледа к |
p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет мој |
пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна ч |
ело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још мо |
бе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, |
мо један <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми мор |
рати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издера |
танских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p |
ла сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо н |
лазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} |
еди официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више н |
е кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црк |
нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„Госпо |
поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — |
уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте |
ли људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесм |
ти га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући |
товања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> <p>Младен устане н |
ах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, госпо |
свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, господине, о терету, који је на |
, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, и |
на обрану приправљасмо, господин Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ |
рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, та |
<p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:< |
као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија дон |
е сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет оби |
вати Младена обема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим Богом и |
.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>П |
очи, па се насмехну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, је |
него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи |
ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале |
е у образе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“ |
езом седели, згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово |
гом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа доб |
ими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратима?“</p> <p> |
је крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек што учини противу |
који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће |
е са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија не |
> <p>Пре него што ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећниј |
ти своју патњу.</p> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та |
спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>О |
устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Петар по |
очне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудителн |
буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остат |
ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава јој се занес |
ик!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви |
н после Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p |
а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} |
цу руменило се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> < |
ејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, |
р у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> |
ј дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погл |
много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде написати, |
, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> |
ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> < |
ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, |
ли непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја |
ац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, |
јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се |
сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суз |
грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме тел |
несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и пошт |
b n="164" /> <p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешт |
теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагл |
вора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одгова |
Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говори |
/> <p>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и |
нину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место одговора тек ма |
аиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство које |
сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му б |
екла, колико сад Младену у ово неколико речи.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнади |
претварати; самртник не лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог |
ху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та разговор |
е устреба,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и |
ве нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> |
, не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пу |
, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну х |
аво љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; п |
се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опом |
е сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца |
у масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче скупљати своје новце |
се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу вик |
вац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, кле |
м?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</p> <p>Млађи у |
дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито небу, руком протре своје че |
ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> <p>Младену се |
срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, који се загледао био за њиме па уз |
их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а |
ане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи чекају |
свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, ког му је |
бе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољи пријатељи г |
пса.“</p> <pb n="166" /> <p>После ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије об |
оме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Младена оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ход |
ите док није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, |
их и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом |
којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плач |
в, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне |
и без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда продужи овако свој говор:< |
жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши своју цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуш |
јвећем злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно |
p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне палити на своју велику лулу; учинивш |
оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи пружи хартију судцу натраг, у целом се телу задркћ |
он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„П |
мене у приправности.“</p> <p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се по ва |
пштој ствари помоћи.“</p> <p>После ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу |
вом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за о |
је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми се растадос |
стојбина и владалац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, |
чено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да од |
и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ус |
е разумети.</p> <p>Младен после Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</ |
него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне |
/p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> |
="58" /> једна стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> < |
ећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почн |
о што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи столици |
и Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је при све |
још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе |
у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим речима Петар обадвема својим рукама протре своје чело, |
већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара извади ј |
смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p |
својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> примером; где беху највећ |
даком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Том |
дани; моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} Један пут после <pb n="179" /> он |
сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен није веровао да добро |
зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова |
ао да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни |
гранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="44" /> срце бил |
бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; |
ад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботичким |
очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ствари писао у својима иконама; човек |
м у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песни |
<p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према то |
угледном кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу хвала!“< |
нима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p |
си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити ро |
се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље ова |
ио!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} |
„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Б |
дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а ни |
шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта |
>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Млад |
.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб |
омка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња тамниц |
ла пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторск |
ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се смео про |
је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да |
лаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господин |
ник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лиц |
и смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире нег |
ај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових речи пок |
од Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола |
— јест да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда |
то ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше |
о највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности пре |
ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво ти |
l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог |
ника, који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпад |
а што су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и |
а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један о |
порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, |
побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с к |
ху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и |
ли запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са сви |
барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, к |
а:</p> <pb n="79" /> <p>„У Србина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p> |
и се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote> < |
лаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим ра |
{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ћ |
бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радова |
ином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски |
света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, |
уже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео ос |
..{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С дев |
лио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> |
Карловце — српски Јерусалим, — у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те |
о добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и |
ило — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба |
е, — говораше млађи тешећи старијега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сут |
уд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе самосталности — 1 |
.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему јо |
илујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њег |
опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог је |
e="chapter" xml:id="SRP18520_C1"> <head>Родољубац и издајица</head> <head>I.</head> <quote> <l> |
оји су се нашли међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет г |
је руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама молећи |
главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.</p> <p>О |
ино мило на овоме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собама скупљају се |
а те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> < |
на била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познав |
е, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мен |
очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хт |
н пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p> |
Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све |
тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу |
оме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповед |
никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руж |
рака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи з |
Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер суз |
/p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора |
ше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p> |
вога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање ко |
волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету гд |
ек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето |
<p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној страни од куд је до |
крст отвара, кад се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако |
Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се у |
их један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика |
р, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће м |
то ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око |
ас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте сво |
д Младена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад ј |
љима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</ |
познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкања није рекла, кол |
његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја в |
пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мисл |
ше требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, |
оговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <p |
удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога |
гло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, кој |
би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће, |
гу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младе |
жина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са п |
ецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке баци |
тар.</p> <pb n="155" /> <p>„Ништа — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни |
о.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сва |
е лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар |
оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; |
ивота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који је н |
ече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, где ј |
Моје лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа ма |
идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> <pb |
зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она ч |
сли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви н |
отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мат |
сне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lang="fr" |
госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче господског |
црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ру |
адену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p |
Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не н |
стао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свог |
родати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше |
се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедо |
ите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је |
, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењу го |
да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облиј |
</p> <p>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, |
иродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прст |
p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја |
ђо, па нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жа |
unit="subSection" /> <pb n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко глада |
лавокосо анђеоче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матер |
лела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој |
ла, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара један мали златан крст па |
му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене |
кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могла познати овог што у |
ица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни |
су и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен поглед постане пре |
је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула н |
изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она |
ви,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше је |
сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи своје руке, као човек кад |
је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се от |
ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и з |
вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као |
прости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи |
ми право од куда ти овај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> |
у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер ко |
могао разабрати, срце његово остаде код Руже.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху |
>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како к |
село и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У гов |
клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје м |
n xml:lang="fr">fauteuil</foreign> — до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — |
, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и ст |
несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој |
ерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после о |
е као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „ |
о што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби ј |
а јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„ |
много немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Уст |
о пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је с |
орио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме |
вни пријатељ.“</p> <p>„Господин Лацика, Ружин младожења.“</p> <p>Млади људи погледаше један дру |
имљен, понајвише од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор међу њима измер |
вога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p> |
а, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите |
врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена |
сподаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и з |
и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младе |
ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засј |
це, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, т |
е.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком на Младена; — ово је од оних |
p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са ланцима уђо |
ин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у б |
а белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са насл |
.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видет |
детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на |
мотан човек суботичком улицом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне |
души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p |
е две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гла |
ајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> |
ово неколико речи.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћери са |
ло и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећ |
д први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је М |
, неће се разумети.</p> <p>Младен после Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом и |
каквим то: овима?“</p> <pb n="96" /> <p>Ружино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на |
н и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове припов |
уку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>М |
.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом ули |
сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и |
едан небесан перваз, који обвија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом зан |
„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се р |
/foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна к |
младих људи уздркташе се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванов |
ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад ј |
е тога мало ућути, сузним очима погледа Ружу, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да |
ако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p> |
у у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред својим г |
} За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:</p> < |
г за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом |
сти, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано гов |
грала; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му сво |
некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он ни |
ешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Шт |
је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за р |
ите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти |
изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши |
и, кћери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не |
вши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина г |
м задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши |
ашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен |
</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је |
о, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својственост |
ме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће срп |
томе механџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у |
кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело гла |
ена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне |
ског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и |
е Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</ |
ти и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неи |
да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам |
шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две гривн |
</p> <p>Младеново се лице крвљу облије, рукама својима стисне страну од срца па с усхићењем зав |
судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распа |
лбу!“</p> <p>После ухвати Младена обема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једни |
стресе се, своје лице покрије обадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„ |
ити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У |
му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог |
и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћ |
е и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на С |
н ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се проде |
се, своје лице покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти |
и и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S |
у да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</ |
ен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски израђен |
<p>Младен је стајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле |
ило.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке |
> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> <p>Младену се ражали; њему тешко бе |
и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађо |
ри себи?“</p> <p>Младен обадвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му |
својим зубима, грчевито обадвема својим рукама стисне свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, ј |
<p>За овим речима Петар обадвема својим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по че |
S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто м |
“</p> <p>Бризне плакати, покривши белим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него м |
нима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи до |
пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће |
одољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама молећи Младена, који беше изван себе од милине, |
делу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу |
бвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа |
сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу |
се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радо |
ати овај поглед, него спусти своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајућ |
ете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па и |
д мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:lang="hu">Il |
платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{ |
е завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ |
еди свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, |
ужја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: < |
апита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да с |
че, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од небесне милине |
се полка започела, јер он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противи |
во опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, |
хо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим |
.“ </p> <p>После ових речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром |
е је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред какву светињу па дркћућ |
> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи своје руке, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено |
говој песми; лице му сину, рашири своје руке, још један часак — и на његова прса паде један чов |
изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли тога младога човека, пољуби се с њим па му |
и где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p |
чно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пу |
олена поред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост св |
и онамо по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n |
пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После устану, окрену се све |
ему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао на |
ен устане на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши |
есму, ућути.{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом |
<l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испо |
и!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: |
срећан се чињаше.</p> <p>Младен подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао |
улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке |
ГУБИЛИШТЕ</head> <quote> <l>Од моје ће руке погинути!</l> <p>Пјеванија.</p> </quote> <quote> < |
а се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне |
д старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, |
сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми |
ите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губил |
у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица с |
евши да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, |
p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо |
моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да п |
/p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му се нак |
<p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није о |
мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога бана |
ових речи главу подигне поносито небу, руком протре своје чело, па одважно и са победом самог |
<p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> |
е мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да с |
аџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, |
чким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици прос |
Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им поквари |
аром нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег мало |
</p> <p>После ових речи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У на |
... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рекос |
ази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ов |
до, — проговори им Ружин муж показујући руком на Младена; — ово је од оних, који издају и прода |
ја су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати |
анин клекне, одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми |
<p>Младен не одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, |
док су теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И |
gn xml:lang="fr">vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојче |
д радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по |
, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли |
ђе за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али д |
p> <p>После ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу |
p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратим |
криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости на |
и него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па на |
ше.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, |
Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо проговор |
ска до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па леле |
н румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, к |
и окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја |
едњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и не |
дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустав |
же, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, |
један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — к |
забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејателно продужи:</ |
погледи састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти по |
у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја н |
ош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу к |
за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узв |
/p> <p>„Богу хвала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика т |
ао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је |
p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n= |
примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њ |
метне пред самца, — овај узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> <p>„У тво |
и састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи в |
сеђаше он подуго тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а д |
место одговора пружи му своју малу леву руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Ка |
јатељи.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије ни |
вести.{S} Петар јој притрчи, мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За ти |
} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — |
са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, |
г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дот |
.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви |
вао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мен |
овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговар |
n> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, |
ажар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алем |
шњу молбу.“</p> <p>Младен подигне десну руку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем се.“< |
ао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек што уч |
зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих |
бисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви беј |
зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком ист |
напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а пи |
л’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало |
крије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим г |
беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздиза |
и како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„ |
ино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле |
</p> <p>Младену бледо лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друж |
према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руменило се разлије на ове Младенове речи, али да сакри |
на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља; цвет |
о му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа |
/p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p> |
ме.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове |
уна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му вид |
к место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, п |
лез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Фр |
Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запита |
коју нико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако |
ше један Енглез, један Талијанац, један Рус, један Немац, један Шпањолац, два Француза и један |
Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи |
гањ; у један мах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг |
опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако |
ром ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не |
у, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођ |
ку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности, д |
<p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново |
е врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутин |
ши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се чове |
момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. |
ари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње |
лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панци |
и по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb n="190" / |
устави се, сумнително погледа око себе, с највећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{ |
овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе |
и!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми тр |
то она није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није проговорио о љубави — а многа је |
и; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места |
д нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може м |
/> <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиков |
ад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали ј |
та и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фа |
ло поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу |
остојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре н |
али смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се он |
к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашкој стран |
стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. том |
сле сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџа |
слао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој |
м њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој |
којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу д |
о одговори:</p> <p>„Фала, господине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се |
quote> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од р |
одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама |
се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин п |
er" xml:id="SRP18520_C11"> <head>XI.{S} С. ТОМАШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се зе |
нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</p> <pb n="96" /> <p>Ружино лице, |
ног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; |
варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</p> <pb n="96" /> <p>Ру |
едела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign |
ед њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младе |
а, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао |
а био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„ |
амоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб т |
нили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} |
љима.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата з |
тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за |
оклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти |
. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више н |
њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђс |
знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав пошт |
екоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све своје |
ти.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џард |
ного благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не м |
рењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас па |
ало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцим |
оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангу |
!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, |
друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре пао |
ши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам |
он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе |
.“</p> <p>Председник зазвони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвилагош.“< |
е, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову бла |
а опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Ју |
ну тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад |
се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла |
етити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој позд |
градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни по |
охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом удари |
<p>Но пре него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p |
" /> како су се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш м |
то су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато шт |
сле са најодабранијом војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, |
а се не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му |
он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је |
е смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није продро; а и |
машу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке битке, к |
ти и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" /> штед |
учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и тим |
а га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бит |
свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да дру |
тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ак |
арио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте |
рукама својима стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо |
тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као што с |
у беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од б |
<l>Рану тешког срца мог.</l> <l>Од кад с тобом се опрости’,</l> <l>Одрекох се све радости,</l> |
ај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, с |
“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </ |
е у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се |
дно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбаш |
{S} После неколико тренутака момак дође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за к |
женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. |
p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи мин |
леног предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на |
Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном |
лазио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, прит |
{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из ду |
трашивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његов |
слити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом |
ли дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта |
е он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљи |
а С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га |
гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p |
е команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просу |
се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине |
о и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам |
а</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> < |
, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашкој страни, уздахне, па после опет тужно попева |
/p> <p>Младић се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити |
и; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који |
, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутника побудио — |
ити па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колим |
Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, |
поведи да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње |
кавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро |
је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло мо |
ет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по и |
тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх |
, обгрли тога младога човека, пољуби се с њим па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брат |
на новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p>Иван отво |
астајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имат |
е ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу |
n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и |
тела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му |
био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још |
љи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода |
као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слат |
обри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не |
цу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — мени се ч |
е своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће |
је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</ |
ћи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због |
о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, к |
тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„ |
p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и |
је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му |
“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч |
напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пу |
оказала та шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јуна |
нише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Босн |
осити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио |
p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог жив |
>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентомаша |
тане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> <p> |
, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу |
мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија |
после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту |
, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање кр |
аше у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у |
ље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, с |
сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ства |
Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало |
оворили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, подми |
, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p |
ху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа пов |
имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p |
у: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи |
нису ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о |
тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати г |
ом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и ду |
ни су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} |
а сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана б |
росио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су |
а на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем прог |
знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у |
рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одва |
клетиња била; проклетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе ли |
итим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели |
она се није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, И |
који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Господине! — викне после још силније о |
ог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер |
у из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је п |
а одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ з |
тање, које после Ружа прекине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у ч |
с на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол сил |
ле Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p> |
и врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што |
ожјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати |
/> немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне |
и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p> |
да то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја |
добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у иг |
тајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S |
кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> |
м се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба у |
парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и |
моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као шт |
шао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у гл |
свега њих осморо, разговараху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се |
дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебе |
чне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Ка |
ега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас оп |
ер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи ча |
<p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је по |
но било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо |
ћи право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је |
ица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говор |
за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стид |
а је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после |
потица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом |
рећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових |
Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли с |
?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“< |
чући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће |
ре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n |
селио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика |
рага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајав |
је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје |
емљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, |
пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих метнуше око подне н |
првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи |
, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да |
и!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се |
твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје вол |
мех на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробн |
ом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“ |
у, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, уб |
и дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и по |
е је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, ко |
, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство ник |
понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. То |
вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, |
што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају ш |
</p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. |
о молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за |
Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбиј |
} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи з |
о оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни другог |
што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачув |
и опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жен |
p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам нај |
момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака момак дође с 10 бу |
рна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђ |
око Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беш |
ри.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ј |
што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубок |
и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што но |
ани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош |
а тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ов |
ејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога п |
г Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Ал |
је целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се узд |
и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас |
вати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох |
капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb |
продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, ко |
аре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се ле |
за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не о |
Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> |
ох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, д |
е смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дан |
м, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје |
и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да |
ко би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за м |
</p> <p>„Напред!“</p> <pb n="161" /> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> |
уробан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим закључи матроз своју приповетку, којој се сви ди |
l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле |
<l>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да |
l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја |
<l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је православно гроб |
te> <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врл |
и,</l> <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече. |
рв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају н |
<l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње игранке прошло |
l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропств |
а,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном |
/l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. томашке пропасти у Су |
милице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му с |
у, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са св |
где жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Б |
превучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз |
е оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су ук |
Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафалности па после одв |
служила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, |
"subSection" /> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, |
. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарно |
попева:</p> <pb n="117" /> <quote> <l>„С. Томашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српски Цариграде |
<quote> <l>„С. Томашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> |
ежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што ј |
че најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>М |
нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, с |
>После ових речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало |
бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пођ |
ете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота. |
ли, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапут |
уштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он |
им па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашан |
је тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> |
ихов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Млад човек упути се са свој |
С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати |
ти — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако с |
ете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p |
овек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и два добра сам |
горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које |
а својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плав |
и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљинама, на прсима носећи голо чедо, кој |
биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не може прегле |
p>„То вече легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испу |
гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и стрмени. |
вима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Према овоме била је ико |
им језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енгле |
сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст |
жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ |
ати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер кад год се в |
мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео пам |
ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, |
механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чу |
госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам |
ом дивану од плаветног свиленог предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, |
вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се ув |
то да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом с |
асак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да с |
ле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко |
— нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах |
је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.< |
ђа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче господског и по |
Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, оди |
ри:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара д |
кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, |
у, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; и они пор |
.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши г |
но устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> |
Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна поштанска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из к |
бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p |
уза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице и ма |
аџара одговори праведним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пал |
баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорит |
целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене о |
м!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафалности па после одважно одговори:</p> <p>„Фала, |
којима су ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи |
с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш |
то ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти |
довољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним човеком.“</p> <p>Хартија она, коју је суд |
ше у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који бе |
а свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? |
јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не ус |
зе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} |
, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам |
" /> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са зл |
p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n="36" /> <p |
него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозд |
подина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми н |
сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима |
иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху |
ас остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе |
убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као ш |
воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам су |
донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али |
ој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су му |
н.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Срби |
захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и |
, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{ |
<p>„Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не |
, на после тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда |
одужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашк |
боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим са |
ао и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако |
ачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У том |
а; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му |
дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише с |
Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, |
љивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити кој |
стране уза зид широка постеља, која је са свију страна покривена плаветним завесама, као какви |
а она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ру |
руги доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, |
вом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, |
а помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвозде |
а у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још |
овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је мног |
Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се мог |
ране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри |
њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајишу б |
авањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n |
ог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше см |
ас једне сентименталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три п |
ивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен |
ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а |
е животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи п |
<p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој |
ебо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам в |
беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас |
аумили са преваром, подмићењем, и после са најодабранијом војском својом на С. Томаш ударити; а |
на подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је м |
ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> < |
а су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он |
ако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи |
ужин се муж окрене слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“ |
нин га погледа, његов се поглед састане са сажалителним погледом самца — и како се њихови погле |
потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за ру |
војим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пруж |
и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још |
д злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, а друг |
ани беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљинама, на прси |
{S} Мене нека секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су |
и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која беја |
страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о врату |
ању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми |
епадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} |
n="35" /> <p>„Право, право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим ко |
оби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање |
ше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пратише: није било једног поштеног лика међу |
дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n=" |
господине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред ј |
мао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.< |
за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуб |
и све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.. |
ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском де |
<p>Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војницима, који су међе чували, он се уве |
д бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се |
црњи злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва нес |
м у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, |
вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи нећ |
атре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овлада |
тима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло сла |
/p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио бе |
му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - |
ужа у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирац |
ри нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима н |
очекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чинише простаци, међу којима имађаше |
гли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Ка |
ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где |
коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође за |
е држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Л |
кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која се поно |
у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па и |
белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се ду |
који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити |
етинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба |
, руком протре своје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја |
Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, а |
Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није |
ла; у то магновење њен се поглед сукоби са Младеновим погледом, који се у њу са очима пуним суз |
b n="58" /> једна стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p |
дуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>П |
ању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји |
и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, подмићењем, и после са најодабранијом војс |
тво у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људ |
искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p>Де |
и.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S} После напуни своју пушку, наниш |
притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прих |
гова удовица остаде у највећој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати. |
ан тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа простака |
она је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудним, пријатељским и скоро поверителним разговоро |
S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, буд |
и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан дана |
у у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плав |
рким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, |
ене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти. |
ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет уз |
аузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа је |
л’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се леп |
послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{ |
ити се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало |
шчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом |
из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим језиком, а његовим |
у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађ |
и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, други батину, трећи право оружје |
руге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, |
ни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка р |
ајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lang="fr">fauteuil</foreign> |
више њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајишима; ови се између себе разговараху о жен |
х учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој |
нас Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p |
рате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и |
ни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче скупљати своје новце.</p> |
блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слуш |
невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим |
/p> <p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, лепим високим челом, ватреним пог |
на тканица, на глави шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа леп |
ам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срц |
шло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам |
ке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са сво |
разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако |
тељским и скоро поверителним разговором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање |
Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођ |
и подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају православне цркве; |
овицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху ви |
елој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годи |
дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као шт |
м да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти н |
анца - говораше приповедајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n="62" / |
ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и п |
н ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарив |
> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био |
љат глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе о |
ње, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио |
ао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му око ушију пр |
деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако драго. — У најтежима мојима бол |
а мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи стакло |
х учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али |
оји се из целе околине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је н |
одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже са |
и ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — |
је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машин |
и, која после 58 сати борећи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниште.</p> <p>„Путниц |
нао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три |
пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <pb n="31" /> <p>„Сирота |
да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалу |
ио он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и свој |
по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани |
но дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и за |
у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се раз |
шта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се до |
дведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој обранитељ, како т |
на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{ |
тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога, који заи |
b n="74" /> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, |
сло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком нат |
ку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпо |
би са Младеновим погледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није м |
као да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви ја |
други млад човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин |
угог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. |
о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, који на крову |
ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога |
ло паметно што наши удараху на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџарске војске; |
веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, који има |
а врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, други батину, т |
> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи иско |
учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим негдашњим пријатељима није се никад састајао; |
за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</ |
ти постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце обузме.{S} За стравом та |
и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових ре |
жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник |
их погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој |
“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџ |
е, преко рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју ду |
/p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух |
Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га свој |
беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако |
ава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Жен |
лице покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли |
срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има сво |
томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> |
/> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и к |
е и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћ |
тења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузам |
има јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео |
седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дом |
поштеним душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} О |
и а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехо |
х људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам кри |
говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље |
да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, |
у нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пи |
и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и |
падања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим негдашњим пријатељима није с |
каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> < |
осним погледом промери онога који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом: |
ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други млад |
ти на њих стештавају, кадар беше својим саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешит |
мо да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господина |
ад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод сви |
, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших под |
ују се гласи нове песме, коју нико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч |
своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљ |
рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за |
Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у жи |
ајвећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После то |
пиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{ |
ед њим кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрет |
а <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, |
знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како |
Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта |
ело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p |
ко, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражи |
један момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари |
, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па |
у теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после |
и си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то вр |
ћењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у т |
сти.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто |
гао да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице з |
у пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ |
јадиковаше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо |
ће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас по |
мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је то |
Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Из |
а поштеног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и |
лижег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, |
аје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је наро |
приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам |
и од сиротињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад и |
ј, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који |
ке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је |
и причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — проду |
наружили децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на |
да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се узда |
асно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен обадвема |
ди узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари |
заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S |
он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касн |
су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ |
и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се н |
ену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже сво |
колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руменило се |
и ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду...{ |
Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жера |
ори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„ |
ог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена рас |
летело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> |
, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, претрчи |
огући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрч |
ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„То није нико могао бити |
оју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> < |
смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако ј |
е одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, |
а после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама д |
е озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p |
из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја |
маш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосут |
обро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер |
је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> <p>Пос |
да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опом |
о их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим |
и му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јано |
7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага н |
свечаним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи к |
.“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. |
ад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била |
си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио о |
војка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да т |
ни зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти |
ао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромаш |
није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и |
иње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа кас |
.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут |
се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе п |
ала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе ка |
чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу |
раше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жен |
и данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други |
еђу њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пи |
мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили |
аметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам уч |
м и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за |
Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p |
ашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому |
ење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о |
n="123" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у који |
прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш |
јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој за |
} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што вам је |
је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас |
, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним уда |
ка Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кроз |
те, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислис |
су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору |
ником толико ласкања није рекла, колико сад Младену у ово неколико речи.</p> <p>Што се мајке Ру |
— зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ з |
ај што наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као |
ово имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван простак; |
„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај |
pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после мало ћутања. — У први ч |
твена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који го |
ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> |
ор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра з |
проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу. |
</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем старом митрополи |
мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb |
му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кук |
јвећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке с |
што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погле |
бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек |
е пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, ко |
ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб не |
ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти нис |
ајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу.. |
живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пружа.</p> <p>Једно после подне беше он у кру |
не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ни |
а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пружа.</p> < |
ила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љут |
га погледа, његов се поглед састане са сажалителним погледом самца — и како се њихови погледи |
вештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњ |
заслуживати себи храну.“</p> <p>Младен сажаљаваше кукавног тог простака; њему се чинило да је |
ино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, много кад п |
неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. |
зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне |
абава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, |
или оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме |
том, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми ј |
езница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало шт |
, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касн |
цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој у |
е разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, |
> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и М |
ику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, |
> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје пла |
p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу |
е.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлах |
ине дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла |
ечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самово |
ез части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам с |
ј ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није поква |
<pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, |
како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о |
разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушат |
што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти н |
и.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја б |
пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нам |
S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али она није била као ова; |
ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе је |
је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет |
ни добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, мо |
о какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учи |
} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто у с |
како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то ја |
арском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја |
p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам п |
а је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је о |
се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е |
рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и ми |
ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени на |
а имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде |
окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја за |
ените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секве |
то смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што са |
а њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У де |
е нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У т |
смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечаст |
гословију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у пета |
охара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, |
вио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар не |
адим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и н |
вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је т |
ала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња прип |
вршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да са |
добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Ш |
о.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени |
с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени |
<p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</ |
а учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било |
али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу сво |
се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — ре |
занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на д |
ори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугач |
ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам |
м да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то п |
крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових реч |
сту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb n=" |
мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек к |
„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме |
бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није т |
као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти глав |
че, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не да |
а говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био погинут |
е добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја им |
/p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, ско |
продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Судби |
ељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непр |
кама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је |
и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга време |
о.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад јед |
м себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто забо |
је од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Сми |
иши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не |
5" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и к |
утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измоли |
изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада |
јеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху п |
ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја |
е.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте |
поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу п |
догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кућ |
осподине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам рад |
спођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ |
змишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; |
/> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја о |
или, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; доб |
це бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем з |
само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе |
ад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, |
них, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван по |
ле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој |
руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и |
<p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја о |
p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ |
шао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, к |
тинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„ |
„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном сед |
ле ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> м |
то учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идол |
ичар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљ |
овим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да о |
<p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима бе |
јаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она беј |
> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба за |
<p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се н |
ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вам |
рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је д |
е она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,к |
јући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја |
оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драго |
ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у |
аш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам поруши |
ише.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван |
мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео се |
езао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, к |
а. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину |
помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољу |
јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго мо |
д се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега |
ио грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та т |
/> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видет |
обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се д |
у готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“ |
сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{ |
од куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ да |
то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо к |
од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам |
у.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се с |
ођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми |
угова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам мора |
а:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чем |
победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p> |
м душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па сад |
од непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио с |
ти овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину све |
немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам |
добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно му |
аво!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако сврш |
та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се т |
а заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" |
зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</ |
ећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се мог |
себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мен |
ме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели |
м мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек с |
е делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја мог |
ињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се ник |
Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{ |
и српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша о |
други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док коју зас |
попадија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 год |
ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она м |
буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем как |
</p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека стр |
е, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је |
добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ |
срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да ут |
своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; |
помињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам мор |
моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, |
исам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја |
не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути мислио — продужи Петар после дугог ћутањ |
више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био загла |
отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископал |
ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинут |
јим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окрене |
е ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у жив |
загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацик |
радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољс |
вела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} О |
..“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — т |
врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце мо |
а не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њим |
имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој |
штења и издајства, у часовима, у којима сам губити почела веру према целоме свету, само је ваше |
еби призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у |
ола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, т |
но сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, — а сиромашак само |
ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угуши |
е вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се т |
је од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p |
та вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у је |
жни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у |
рктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — |
жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се |
се тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко |
ти.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, |
ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпе |
ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — про |
је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господа |
, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне |
зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади |
l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p> |
ило, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарче</title>,“ чинил |
.{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко бил |
вала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња а |
, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свла |
ац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</ |
жан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута н |
ко је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, |
е и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја ма |
он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зг |
још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сре |
ило лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте |
поведао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књиг |
ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и не |
крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју со |
ј истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p |
и, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мисл |
ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се |
; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам |
довима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> < |
а сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми тре |
сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестил |
умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте |
аваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се дог |
ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша ј |
олио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која ј |
> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p |
>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опаз |
Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p |
„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми |
се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</ |
оја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао |
ило утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд |
евати једну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! |
а остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих |
у, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; мој |
авао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то д |
се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољ |
рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Бож |
ди, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачвани |
г срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме ј |
, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Младена |
ој образ и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено коп |
се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше |
, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месеца не |
воме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне |
све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је |
анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста било |
па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишава |
робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој |
ање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Млад |
м се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као да му је што п |
по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ |
у војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар по |
ро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни |
з љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја |
видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> |
оју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену |
ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском г |
тедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> |
; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја с |
као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из |
де са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до |
о је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам. |
се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком п |
о.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест |
брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ |
о своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју мат |
/> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је м |
био их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја ни |
лове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе |
а поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са пос |
о је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, |
} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла, после ударим и сама у плач, ј |
после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из |
м мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У |
p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и но |
ногога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали ј |
На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се в |
а меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и пос |
од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <p |
и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до |
Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у је |
ног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже мој |
је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех |
; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин |
6" /> сам се у простачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је |
ростачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се |
јао сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смил |
нуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити |
се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу ба |
иних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао |
био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини |
.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми бу |
х с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху |
с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али она није била |
ако сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није та |
могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Ш |
евој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам к |
ћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, ј |
/p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да |
сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину света тражећи највеће опасности и смрт; и |
Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем |
и ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако ј |
е опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било |
<p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам д |
ушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, |
> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као |
али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзнов |
ив њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад пр |
или и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслуж |
едити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом в |
ветити!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је |
огодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се изм |
е, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна |
ки језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао једну песму која је врло |
писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" |
гора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без час |
узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у |
забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и о |
едан; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се радости |
<p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не |
е запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачун |
слати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошу |
више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно |
и срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог име |
роговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као не |
/> да ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одг |
те моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као свој |
“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту п |
</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов |
{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ј |
на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути мало, на после тресући |
новац; лепа заслуга; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаво |
да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући |
бим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина |
р бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама приповедити, — па о |
, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на у |
д овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки оно |
не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друг |
вори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Господин |
ите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, |
о заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, |
има створење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мен |
врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер ко |
м руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког |
дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо прим |
о учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; а |
хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10 |
дала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није так |
у песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме н |
S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и |
м странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> |
век у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После ма |
?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу |
својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријате |
г рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> |
ао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да |
— У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} |
у из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео. |
> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у веч |
алека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили у |
а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb n="77" /> па онда не поможе му његова п |
зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену |
али после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме животу строго др |
сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к с |
о било данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити |
аћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо о |
у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>Пос |
иста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек, за к |
арловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није ви |
— С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али бо |
снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, к |
ија.“</p> <p>„Хавана регалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, не |
волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао б |
у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња прође му б |
го што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, |
ам <pb n="104" /> могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја са |
колине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан и |
жа после мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је |
емој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и пошто |
>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог по |
<p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к том |
исао.“</p> <p>„Истина, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује де |
ке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој пива |
господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа променио у свом држању, већ сво |
натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше |
је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога б |
вај поглед, него спусти своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта |
доста С. Томашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви |
карловачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог |
пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајишима; ови се |
ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Б |
, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњ |
поштен човек ако нисмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестал |
ама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађ |
ред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с ос |
пија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>М |
оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове св |
тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, |
обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да са |
рста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p> |
атински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хра |
, терај што наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи |
уке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весел |
брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више не |
агледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</ |
дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„ |
ити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; ал |
:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси л |
у свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовиц |
жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна |
мети.</p> <p>Младен после Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p> |
пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи при |
је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном |
трести пошаљем свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутак |
губити почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које м |
а војска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овла |
/p> <p>„Шибај, терај што наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје |
цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и неразумљи |
едну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви зад |
наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је туробно било, — овај |
е показивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где |
ре као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним швајца |
во догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се д |
баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се |
, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих метнуше око по |
није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; она још може д |
е.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани за царство небе |
S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу |
код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше д |
верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тра |
цу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и пос |
нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми б |
и; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, се |
и, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб прим |
рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>После дв |
, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише |
<p>„Моја се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не |
ло и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не |
цу, које је за миловање створено, да не само што оно не може назвати својим што милује, него јо |
соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна |
стрирати моје добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке н |
за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један |
та бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, |
има измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању |
е гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног |
ри му један Француз уљудно — причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у др |
то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити св |
о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе у с |
ва грдна раздражена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умук |
ек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са с |
ређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад |
<p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које |
што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</ |
хнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то р |
ватати себи пријатељство, — а сиромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад |
<p>„Не мори се, господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разгова |
ајвећа <pb n="202" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је сву |
жи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже |
ављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано би |
врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необичније осећање хоће коме да саопшти.{S} А |
војој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољ |
не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изг |
Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумни |
му се, судио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све |
?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја |
видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не м |
ази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђ |
ико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју н |
Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје |
увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које говорах |
а у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, |
ељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи |
т.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било |
орекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемог |
тре своје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај |
љада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши |
ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} Н |
гачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи |
е очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар да |
срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважн |
се родио красни данак, ускрс наше старе самосталности — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нема тога |
му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, |
је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов |
p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одав |
— Самртник се неће јамачно претварати; самртник не лаже; његове су речи истините, као што је и |
рихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претварати; самртник не лаже; |
млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, |
сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, |
е чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су доли |
ледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, |
а; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, |
пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, устане па се окрене в |
тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро о |
поглед састане са сажалителним погледом самца — и како се њихови погледи састадоше, тако и они |
воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољник |
бично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушко |
томе никад није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га |
њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> < |
адна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира |
, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичају...{S} |
дна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</ |
отпоји опело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву зе |
>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји о |
ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А |
аден опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p |
мо мало необичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће с |
оре С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутника побудио — упути се по чистим каменим степеним |
осподо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћем |
адрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</p> <p>„ |
Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души л |
ори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> <p>После ухвати М |
да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Мл |
сно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вод |
не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају у себи ту ча |
е л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па |
тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колен |
<p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао ме |
гледом самца — и како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погл |
и.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле |
јим негдашњим пријатељима није се никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је о |
м сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и с |
ту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један |
д бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала |
рпскога народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се д |
о се ми први пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исп |
ек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није доз |
обише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве радости.</p> <p>„Те |
м младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} О |
hapter" xml:id="SRP18520_C10"> <head>X. САСТАНАК</head> <quote> <l>Ах, она мене љуби.</l> </quo |
<p>Бачванин га погледа, његов се поглед састане са сажалителним погледом самца — и како се њихо |
на.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу. |
мети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војницима, који су међе чували, |
е:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад свитати почн |
<p>Стражар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође |
д куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај м |
ојено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па |
еко ове горе проводио.</p> <p>После два сата оваког путовања, пред путницима се подигне као нек |
оњи полете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> < |
ти!...</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке |
м хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио и забављ |
ботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сат |
о сносити не може, где се становници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног друш |
аслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар |
p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцња |
еме је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други |
пути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном кућом.</p> <p>„У |
.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један дру |
а сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно шт |
.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и та |
аво Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} О |
p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је бесне |
адити а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се једнако са усколебаним морем дође у прис |
, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни |
ји извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се цигарама као да су на каквој ча |
Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа |
евљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, |
ква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, д |
нину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — |
стати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, да так |
или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо један <pb n="29" /> м |
ше, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места за |
м.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n= |
а; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква заповеда.“</p |
каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо |
,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ћ |
ом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу собом но |
е договоре, скупише међу собом новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Њего |
јој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме обичају.“</p> <p>Ђорђе поглед |
ахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која |
лина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, та |
а, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у |
траст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госпођице |
ило, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а |
њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје лице да и |
ли други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме |
и пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му |
чима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> <p>„ |
моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи суз |
с учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црни |
паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха би |
те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не |
, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и |
море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p> |
“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба ч |
и, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с на |
од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају још к томе праха |
могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу |
, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад |
бра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, презрително погледи официра, дође мени |
мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство |
био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих |
себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер на собним вратима беху две г |
по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и п |
чију попадала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у вели |
тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред њим празна беху. |
је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио |
С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После ов |
ог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговори |
трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу |
> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих т |
и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим с |
све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране |
емљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека се претво |
е јесу богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих |
е пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим оби |
још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја |
роводити.{S} Њему се представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп |
бично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И |
скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са |
и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} Око и |
ри.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам ј |
ју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут беја |
ну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек што учини противу заповести Божје.{S} Ја са |
да страх, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у д |
м знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао |
барушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли с |
ста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљуј |
јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</p> |
е преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нека буду |
сле у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама ниј |
а верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у |
ало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p |
рце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у |
а чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љу |
ајлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободн |
мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико ци |
p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са См |
њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У |
колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p> |
сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био |
у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ружину с |
сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</ |
који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ |
ћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, |
се беше започела, парови разређени беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше јед |
на, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити како се ту забављало.</p> < |
ен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чувств |
мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> <p>После ухвати Младена обема ру |
с је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> <p>Младен подигне десну руку неб |
г је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и прав |
уше.</p> <p>Путовође иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, |
д је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скор |
а била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да |
их двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт |
не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које |
, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са |
свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у |
д кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке |
д собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, |
повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Овако |
о Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> |
равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливад |
квим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који је Руж |
предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће и |
ли па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтед |
ати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља пок |
за сведоком се заклињао противу њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.< |
каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да |
ра Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p |
у његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и |
ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој |
после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу к |
вала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; послед |
његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, и чудновата хладнокр |
мој отац, који се научио <pb n="12" /> сваком изобилству на овоме свету, који је још и пре две |
бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја о |
вог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу заузи |
е наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, ота |
узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док |
гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колик |
после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више |
ђу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет ви |
им нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се са |
quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</ |
.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо имали |
доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за женидб |
А У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> |
јом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, ш |
соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чек |
сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ак |
е мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, |
"52" /> <p>После мало времена господски сватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом |
>„Ми ћемо највише полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не т |
је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером |
рим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облије слабо руме |
pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мати |
и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати |
е, један се мали круг оцепио од великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом |
ила хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница |
а’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према д |
зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе |
шом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па сад ме п |
још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има с |
/p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо ст |
м; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он |
мљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами иш |
ђу којима имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" |
<p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражес |
е виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом |
н је себе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако |
и ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек |
добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} К |
он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Ве |
ао и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахн |
си могао једног човека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb n="48" /> <p>Млад |
снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам до |
ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И |
ила ова рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> |
с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је п |
ебе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добр |
оме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам |
и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа |
ро сам био примљен у женским круговима; све су се радости овога света на мене осмевале... и ја |
уку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш би |
и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеван |
му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ј |
ше с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ |
е тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркт |
њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у ср |
цуских алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој иг |
сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је ж |
ој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он |
аше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ |
раживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико с |
ећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p> </div> <div type="cha |
приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео д |
а кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили |
кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ив |
орим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.< |
од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар га |
ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то ј |
ио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова |
д куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац ко |
е земље нама подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша |
демо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље |
мајући свет политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију |
Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три п |
послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="20" /> добро, по села ј |
им другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — о |
х јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, п |
{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S |
то гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви з |
ОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака к |
дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{ |
се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу |
да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро св |
ати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су на |
ла; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је |
довољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол |
вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми ј |
мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је иша |
раш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта уздише |
ају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у |
историјум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачув |
мрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино |
а гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце толико те |
пустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити пасји род |
аки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена про |
еђу тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро својој новорођеној синовици поклања.</p |
утишавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у т |
да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухва |
смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас? |
напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши т |
н рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>Мени се све наоколо окрену.{S} То није љубав; јер која девојка |
с тобом се опрости’,</l> <l>Одрекох се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quote> |
обро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши му све простаково |
о тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако |
уботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узеће од спахија све ов |
га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће из |
ве дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у глас |
p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику |
м дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога н |
и неколико димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хава |
ма рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харамија, |
у расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:lang="hu">Illancs Pista |
воје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из ко |
гло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва ст |
екох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — |
неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> < |
продаду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све |
одила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за |
бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећ |
ље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми то |
бећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и |
као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса |
јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> < |
ко нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још је |
њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, к |
ико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре |
се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лаци |
м, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, |
маш мора пасти, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али на |
дине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја |
сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{ |
а јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам ниј |
бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да |
го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог живота тешком и горком м |
Овако радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са |
е себи за наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она |
е своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма ње |
вога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину света т |
ом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад |
на у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p> |
од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш |
о, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које |
игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивиј |
ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још в |
м и скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље |
не више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два с |
моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Ив |
, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде |
есме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била |
децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као |
м остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се |
склик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и ра |
иљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су м |
није само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу |
били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрп |
<p>Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p> |
"67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и |
тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло |
и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, |
то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несре |
е и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на |
ући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече |
који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не зн |
<p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{ |
во благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечн |
све, што је од њега тражио, предавши му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, |
/> <p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја д |
Мој отац приповеди том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га |
и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не |
нам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његов |
руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умре |
</l> <l>Уграбила ова рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић< |
есмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у јед |
а за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се подж |
ећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — |
лио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож |
гу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на тр |
<p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговараху се један с другим францус |
оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пи |
ли, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за |
м учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то је на себ |
а ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи |
тници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до |
е тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо н |
ом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога п |
нам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чист |
све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо примили од Чивутина, а он је имао мн |
арим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и брани |
звиждукајући.</p> <p>Судије саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме |
м сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога појединог з |
ад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима |
етан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао раз |
ећ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не |
ењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те годин |
ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према |
асали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако |
у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу |
ти... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не с |
ено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свет |
о није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он |
ни, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и |
лости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и |
је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јес |
да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним швајцарским простијим собама.{S} |
а коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку |
.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све б |
ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице.{S} Ружи |
о, много, много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем по |
љу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она беше остав |
145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себ |
не своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим |
p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја |
ј части.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> |
се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте |
ре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за |
терати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да |
о кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате!“ рече му овај к |
сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном |
<p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она |
роговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви х |
! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити |
смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена |
ено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господи |
чно, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети на улиц |
рестанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу |
за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепотицама све добро дошло што ма |
о цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати |
и анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут к |
мо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта ш |
се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала |
и, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и т |
Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три |
да да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне н |
за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам |
кукавна мати, која отпушта своје чедо у свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једн |
и овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — |
од оних Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и па |
, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше |
аж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон дава |
ла воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Б |
ст гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, |
ам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинству <pb n="178" /> моме непрестано бо |
ским круговима; све су се радости овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изг |
а издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе |
толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу |
едне највећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од ж |
даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> |
n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да |
е сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, па посл |
говор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долази |
к се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је |
, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам би |
аборавити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и |
вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Господине! — викне после још силније окренувш |
ао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба. |
д оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим |
<p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После |
је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, |
на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким в |
И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће суж |
мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и владалац |
у речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико т |
</quote> <p>* * маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни |
али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори |
ставио и изгубио; претурио сам половину света тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато ш |
сма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</ |
била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био |
ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо с |
рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана пос |
итва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна з |
штеник чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које г |
ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ |
саја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његов |
овечитим снегом покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до ј |
у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p |
ог зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде д |
и звоне; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца по |
<p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“</p |
као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело зна |
клопи своје руке, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено проговори:</p> <p>„Продужите |
е руке, клекне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођо, преклиње |
Душаново.“</p> <p>Младен подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љ |
ирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p |
ће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојан |
купоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Руж |
га је на своје руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се смилов |
и за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је |
ј мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то? |
гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом ма |
у, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он г |
водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„И |
ена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге |
ио на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нис |
ним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко ј |
ужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, да п |
слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, свештеник |
у јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш |
<p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем старом митрополиту, |
о времена господски сватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по о |
друштву других народних људи подигао се светој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда |
ле их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности |
ега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p>После тога Стеван п |
те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на женској деци у нашем к |
p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете |
о не би рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} Зато она није имала пријатеља у ом |
љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али пос |
/p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од јед |
, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава |
ошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би |
да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљ |
ден је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за |
цу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна |
две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог |
ештеник метнувши на себе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што |
ила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p>Младена |
а Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стев |
обро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју пушку ка |
ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладуј |
умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиља |
p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него |
, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњ |
Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама |
pb n="12" /> сваком изобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у |
има сам губити почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и |
ијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док |
био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>Пос |
те, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — одговори Мла |
сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођењ |
себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је т |
ношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, |
ов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао |
бље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога свет |
х служитеља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се и |
ше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао разли |
њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје |
војој соби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и |
исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по соби, прозор се потре |
ао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ј |
ао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, зак |
и Младена за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита |
се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време |
д је више горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро |
еде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га беху изн |
, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спу |
<p>Спустише мртвачке сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: |
причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господине, заборавити да и |
обу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му |
у тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је ред |
је и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече |
е и нешто мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зов |
ославне источне цркве носе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, који п |
дука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачк |
ам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Ј |
а ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он је |
а на црквеној кули звоне; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмер |
/> <p>„Он није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута так |
је руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе петраиљ, очита свету молитву |
оја народност и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему ј |
учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја са |
ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, ј |
и: са вером и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има |
е међу собом новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Његова удовица остаде |
огатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, |
ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, |
мољаху.</p> <p>После устану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па један |
енчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију земље и нешто мало виногр |
а била преко потиљка на рамена, као што свештеници православне источне цркве носе.</p> <p>Овај |
славна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су још |
и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <p |
леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој бл |
бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</ |
ајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
нде ти исприповеда нама твоје страдање; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завид |
њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; т |
риспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Вр |
„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, кој |
раћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше |
о данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ак |
пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Бо |
„Пали!“ — Наше тобџије опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пуша |
Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је |
пише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> |
у ме познавали чудише се томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгор |
ко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесе |
— и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српск |
авославне цркве; после венчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> < |
родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> < |
кључи матроз своју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и он |
љало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се поведе неки разговор, који |
баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, о |
лице свима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљ |
аденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца пород |
Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни сп |
у.“</p> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачвани |
p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима |
>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам |
/p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — пр |
те; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p |
одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, |
тац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако |
света бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Врем |
а Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после |
т људи, који различно беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло ору |
миља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тк |
је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказа |
; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p |
овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигн |
а тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је т |
верити.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брз |
опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољ |
ђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ |
да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окр |
ло да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину! |
ату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у ва |
дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху ви |
ступивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су јо |
али, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад н |
е пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о з |
сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да ј |
оји на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утоп |
ених чарапа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добр |
о, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухва |
и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе св |
ране уза зид широка постеља, која је са свију страна покривена плаветним завесама, као каквим н |
рати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n="109 |
ило целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удад |
али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју је он бранио |
> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гла |
најстрожем смислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога име |
торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи њег |
равог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бе |
а, као каквим небом, од мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p |
а је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витк |
он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао |
ко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка на раме |
</quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покривале један нежан |
>На спретном једном дивану од плаветног свиленог предива са белим шарама седела је с десне стра |
застрти место тапета угасито плаветном свилом.</p> <p>Гредице су ситним украсима искићене, а и |
е купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу б |
ли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим сауче |
су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, ал |
е један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри ве |
ло, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен чо |
ху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме |
<p>„У твоје здравље, јуначе, — рече са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио беше |
је саветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е |
и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на |
— „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S} После напуни своју пушку, нанишани |
цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветн |
а - говораше приповедајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n="62" /> < |
ему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се разбиш |
, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком натего |
г Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Бо |
ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> |
акуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не з |
ужи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скруши |
кценту могло се познати да то није њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима |
им погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити која ј |
далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим језиком, а његовим ник |
је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, |
им гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је уве |
је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> < |
ме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом |
обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част и до |
uote> <p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, |
тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време б |
га ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико |
ју у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворит |
е кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очиј |
доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>К |
а пружи му своју малу леву руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри д |
оравити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цига |
један чопор изопијаних људи, који се са свирком пратише: није било једног поштеног лика међу њи |
ило, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут ј |
, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> < |
уботици пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до великог к |
тати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и |
„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и сва |
вини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству у |
од свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — |
марно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко о |
тужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, |
висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и д |
ба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отх |
<pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога коли |
ку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратима?“</p> <p>„Младен.“</p> <p>„Младене, срећ |
срца порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај |
и, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет у комшилук |
се мало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> <p>„Младене, правиш ти календаре ?“</p> |
који љуби свој народ, своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — ж |
олитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, а |
ике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пут |
оље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, |
му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, |
<p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас неће |
је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела са |
не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и изда |
српских народних права и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који |
> <p>Он стајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; |
си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које није |
атељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се могао од њих |
несрећника, који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ |
<p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби |
е човек сећа своје пријатељице, коју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у де |
кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, |
ођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши н |
зиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју |
жа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </div> </body> </ |
те, ти мене остави!“ После тога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му поте |
грчевито обадвема својим рукама стисне свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</ |
један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке та |
никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и кл |
се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} |
а фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну н |
сам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бе |
аше овде свршили!“</p> <p>Петар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи |
у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, ви |
олена, подигне руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме ма |
а, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оно |
о учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, |
“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш гд |
а видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S |
ешљив а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у го |
н није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, |
- Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и нев |
гов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице |
шу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> |
рсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу т |
дим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и |
ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>О |
лоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђа |
te> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l |
/p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{ |
="106" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, |
препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи |
дина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни с |
новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, |
н дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> |
у, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је |
Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, свога ближњега и круну Бож |
је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти |
, — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се |
ти жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје оч |
тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази. |
а би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле. |
ма жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповед |
целе лађе; матрози, који на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са |
оје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надувена охолост и па |
ој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне рад |
и дубоко уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо м |
нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење |
> <p>И после тога одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче с |
После тога подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу пр |
пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело г |
о да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> |
в.</p> <p>Старији видевши то стресе се, своје лице покрије обадвема рукама, после тога викну ка |
ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвема својима рукама а сав је дрк |
на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непр |
ли род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ |
Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо |
/> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџ |
це, које пред њега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, господине?“ |
отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гле |
о је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени |
е срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ј |
p>Бризне плакати, покривши белим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко др |
да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнеср |
.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чув |
воју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> |
ви унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од небесне м |
лети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо најв |
у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо у свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зау |
Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, коју од свога детињства пази?“</p> < |
нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и милину на |
аше!</p> <p>„Она клекне на колена поред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се |
мртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Са |
и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младе |
невољу као паметан човек; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није б |
има.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова б |
ја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови |
срдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо беј |
лу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју |
ити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја м |
p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њ |
ишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А п |
него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се |
тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро својој новорођеној синовици поклања.</p> <p |
; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који |
мора пасти, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ |
ивот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог живота тешком и горком муком |
о радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са сво |
би за наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. П |
ине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми би |
нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет г |
</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>О |
његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане |
а дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин м |
<pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу |
!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погину |
ло дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је |
в и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету п |
и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јад |
ено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p |
, кад се полка започела, јер он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе п |
после ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамници је так |
сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p> |
И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне |
ешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да сл |
арство Душаново.“</p> <p>Младен подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана |
ов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи полете као тице ластавице и око два са |
е, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p> |
ута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>У |
ази на мокру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је |
има Петар обадвема својим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.< |
аву подигне поносито небу, руком протре своје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p |
бе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети |
сложно, јуначки и одважно прихватише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p> |
у Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу |
мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце р |
остељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је мо |
два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појас |
низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, |
велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је пред |
ет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ив |
од у карловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат. |
а се купише гомилама око њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођо |
нда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро до |
ој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је |
она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени зам |
— сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — а српски |
Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито цик |
Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер н |
ма, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} |
ј скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољ |
позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одм |
Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одго |
оји овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, постојанство и вернос |
p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два |
ај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бит |
>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју с |
м; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгл |
Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа |
о <pb n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему да |
ом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па посл |
мљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га м |
бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и суд |
отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и |
тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међ |
касно.“ </p> <p>После ових речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим |
ина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред какву светињу па |
..“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи своје руке, као човек кад се пред светињом моли, и разн |
а пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде |
дине, на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним |
зив његовој песми; лице му сину, рашири своје руке, још један часак — и на његова прса паде јед |
ну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли тога младога човека, пољуби се с њим |
скрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од ра |
са највећим задовољством поче скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору |
ма је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и природну красоту, да је то милина |
гу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српском народ |
видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.< |
ко мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У је |
е на колена поред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у мил |
или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас |
могла издржати овај поглед, него спусти своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она |
коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </div> <div type="chapter" xm |
овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> |
плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима уве |
повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмехну; после поругателно рече:</p> |
е врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> <p>Младену се ража |
ан себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођ |
очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаш |
клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После устану, окрену |
ко је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што п |
>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обрану српских народни |
е венчати са својом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз нев |
бина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наде |
на шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник оп |
радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз |
p>После ових речи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем се |
у — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас в |
чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> < |
јзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се |
на била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беш |
му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он |
о што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши сво |
и.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер о |
слугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, |
а је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даро |
њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад с |
о ма каква строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - |
>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох |
pb n="20" /> добро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражење, та брат брату тре |
ти тајну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Б |
p>Младен устане на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник ме |
беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који |
срећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслоге и кавге, која |
и дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њ |
и исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; се |
уо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту |
воју песму, ућути.{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним по |
ко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју мат |
о неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; и |
једно скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и племените |
ху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} А којима ово не могаше бити, они с |
ужине тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудним, пријатељским и скоро поверителн |
ољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко стр |
бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до ко |
ве, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у дост |
целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Ма |
на девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, |
е.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} |
са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме |
/> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и кро |
да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осоли |
те ли при себи?“</p> <p>Младен обадвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да |
рипута својим зубима, грчевито обадвема својим рукама стисне свога брата па лелекне:</p> <p>„Ум |
47" /> <p>За овим речима Петар обадвема својим рукама протре своје чело, да збрише зној, који ј |
н не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опас |
дугачким брковима, стаде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обраните |
рама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су |
</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојк |
је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, је |
оме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхр |
и доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на |
сподине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једн |
а и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и |
рену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p>Девој |
којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим |
ређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се |
и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љу |
се из целе околине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непр |
и како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — то |
ио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим негдашњим пријатељима није се никад састајао; он |
његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим рукама стисне с |
ш један љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ру |
зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. |
Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и |
ји је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој познати прип |
ј путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до њих допирах |
/p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, |
тео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb |
х страсти на њих стештавају, кадар беше својим саветом и својом науком страдалнике и злопатнике |
а.{S} Маџари јуришише — Срби их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, па онда просуше м |
о би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она |
раћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опаснос |
лепотица одговарао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући д |
ено, да не само што оно не може назвати својим што милује, него још и оно му се отме, што му је |
ћу да људе још већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, — милина, милина, свуд ми |
.. душо моја...“</p> <p>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гл |
етнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама приповедити, — па онда ако и ништа д |
Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим д |
едно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> примером; где беху |
дних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим негдашњим пријатељима |
није ништа променио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, господине |
</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хе |
четка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срб |
никоме није требао, који је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снаг |
арији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај |
јаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, која |
и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које човек има идући |
ецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби |
од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисли |
>Младеново се лице крвљу облије, рукама својима стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p |
енутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге |
погури се, своје лице покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се |
и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима у највећој ватри тврдо стајаху као каме |
ура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фиг |
и његове пуне сузама; једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p |
ах окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о врату про |
говори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачув |
оброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женс |
о задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам н |
>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мати!...</p> <quo |
/p> <p>Рибера је страшне ствари писао у својима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа |
ђа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је непрестано пад |
и.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и |
дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од женских к |
преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутника побудио — упути се по чистим каменим с |
е живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрет |
што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док с |
а овим речима откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У среди |
у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара један мали златан крст па проговори:</p> |
не утрвене стазице; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — неб |
био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао |
и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп |
е пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише |
у, неправедне укоре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам ми |
дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак н |
који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти |
као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити својом науком: главни знак |
седели, згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је ве |
ао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним з |
ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она уда |
S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, |
мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио |
између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Б |
енама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече и |
/> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај све |
лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, ка |
ве приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог |
као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најб |
е начини писмено у коме све своје добро својој новорођеној синовици поклања.</p> <p>„У томе Сми |
ха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој |
ислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које су |
ао да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња |
напао на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од велик |
е рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>К |
у.</p> <pb n="48" /> <p>Младен сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из |
селио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо доб |
к сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокр |
у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> |
са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче господског и понос |
ио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што |
а; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђен |
ма беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је много в |
а удовица остаде у највећој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} |
слу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{S} |
и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка роди |
аден љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох |
одигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају православне цркве; пос |
он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим |
ине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак |
стештавају, кадар беше својим саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> <p> |
е сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> <p>„Питајте мога поочима, — одговори ми он |
већ да може својој народности користити својом науком: главни знак у његовом карактеру било је |
ењем, и после са најодабранијом војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га |
ставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога |
их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радит |
говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За не |
но.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи, али спољашњост |
у и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А |
а скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у |
ти и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања |
же, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућут |
гомилама око њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у |
— о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> |
Устане да пође — посрне, после надвлада своју слабост па поуздано корачајући остави собу.</p> < |
е здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах |
човек заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли б |
>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за своју лакомисленост.{S} Међу највећим телесним боловима |
гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда јо |
лемените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> <p>Н |
сти.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност његове народности му је је |
о не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показ |
иљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти |
te> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.</p> </quote> <quote> |
алост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ј |
за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си ж |
винограда; а који српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећ |
После ових речи устане, почне палити на своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се нек |
стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је так |
бу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали злата |
несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми |
<p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и |
то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{S} Ништа!</p> <p> |
е он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као |
осле умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче |
ао што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом |
само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, |
е на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он им |
ућути.{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па |
је речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно пр |
ога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сентомашани! |
и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срц |
ладог поштарчета које путује па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, |
е онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} |
а ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође |
pb n="75" /> <p>Младен му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао молитву |
<pb n="63" /> <p>С овим закључи матроз своју приповетку, којој се сви дивише; али и други матр |
S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље |
на девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е |
он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће |
а сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талир |
вши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене моје читатељке о |
м недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет жи |
вету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне ј |
скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, |
ке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли сво |
</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубо |
оји је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те |
ми са свим хладнокрвно.{S} После напуни своју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех гд |
штење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја по |
одмах у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ |
е. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки |
у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вешт |
.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћер |
, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега |
и.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете |
м, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја |
тим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, |
зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као |
њима.“</p> <p>После ових речи запаливши своју цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме живо |
, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало после узме у своје руке сво |
му крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је св |
он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „ |
зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући |
ад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеш |
обом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они ос |
тење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу проти |
ти за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, а |
уди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тре |
и: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо с |
е бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љ |
село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> |
Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати |
тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није ви |
уста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке |
као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бед |
ол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могоше уједно скупити |
и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љу |
оји им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал |
ен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба |
она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више л |
опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам м |
олена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од ру |
туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима |
} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је код своје куће |
/p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Мног |
ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави |
сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од |
и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Нова туга, нови |
S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она н |
е одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се ру |
већој жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с |
умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу код на |
на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре з |
</p> <p>И после ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду |
едан, коме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — |
дам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час |
ећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напре |
други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме би Ружа њег |
је, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити њени |
редао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учи |
ебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У то |
и ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме |
ије био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главн |
се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег |
ало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи стакло ис |
а, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али |
ц никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која никог |
га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb n="77" /> па онда не помож |
би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с пл |
ао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкања није рекла, колико сад |
која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од |
онај самац, он се није ништа променио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О |
<p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела |
е никад један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро |
ам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући п |
молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се |
да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за пу |
чи столици: „Мир, кад ти рекох; седи на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> <p> |
апочела, парови разређени беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, |
ка га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немило |
што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао |
срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у њего |
убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даљ |
и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српском народу, проливши крв за њега из о |
оворио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, по |
у, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано |
а до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</p> <p>„Шибај, терај што наглије можеш, |
век, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету б |
Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p |
му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n=" |
, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућ |
ога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> |
воје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у великом наследству о |
ви оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре нам |
о га погледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку |
с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још ж |
е и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога о |
непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо у свет |
е знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и д |
Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био |
огу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Мл |
били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или а |
<p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа г |
Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој д |
онај, који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остат |
станка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом по |
о Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p |
оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и |
d> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака клета.</l> <l>Све нестал |
на мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које о |
не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или |
ло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред глас |
е преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки п |
телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало |
er" xml:id="SRP18520_C20"> <head>XX.{S} СВРШЕТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,< |
штина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и |
ну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то ст |
ивим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код м |
бим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни ј |
је оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало после узме у своје |
ори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио бог |
књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити. |
воје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже н |
> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше овде свршили!“</p> <p>Петар погледи свога друга, после га ух |
муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ ви |
све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{ |
, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, поклонивши |
слио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пук |
ијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Ср |
ирисом а тице песмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањив |
има искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> <p>С ј |
ели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро ово |
ри беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, |
јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово б |
у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућно |
n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да ср |
аљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису ск |
х се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му с |
говора тек ману главом, па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на страни, за којим је пре |
<pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе |
зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност ње |
ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l |
а, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог |
као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости |
а њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим врат |
рцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет |
нима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p> |
ештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима м |
одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, презрително погледи официра, дође мени, за |
рака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.< |
, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако |
у све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и |
ласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи њег |
ти стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb |
их, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p |
уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори |
ранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окрене сужницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Бр |
ник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати |
ч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.< |
приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од |
кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало ско |
екне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био |
и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то? |
маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја мор |
ад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да |
.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена |
с; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу |
ха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут узд |
око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за |
p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћем |
памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и |
и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер |
у, како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, да и |
и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или д |
ма стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> |
три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али |
егова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, |
стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никог |
шло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог ство |
оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше па с |
на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошл |
ли страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о вра |
слио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најма |
је саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени |
, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти |
а, помагај!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са |
људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој ота |
л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете |
то ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собо |
време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и м |
апита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та |
ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> <pb n= |
ео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих метну |
е у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мо |
господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, сам |
собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га |
ше проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта им |
дети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господин |
е дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — пр |
кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то |
ци скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили |
>......нигде кута</l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан |
, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фар |
је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика изм |
их речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је ср |
јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем он |
" /> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{ |
<p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене па д |
осле прилично дугог размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај је |
еда је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло |
опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело п |
ице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="168" |
p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим |
и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> <p |
осле погледа око себе сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p> |
ко још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој пог |
им рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чуд |
ким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је ј |
о; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао стр |
вао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим с |
исли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео ј |
уд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да с |
ао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже |
д обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, ње |
}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене б |
ањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге поглед |
о проводити.{S} Њему се представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше л |
ранцуз уљудно — причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојт |
једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али |
е захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis</foreign> за руку у |
се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Ка |
тке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неп |
и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, |
е после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се |
ма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> |
ожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити с |
ћи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се ј |
о из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка. |
сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:</p> |
срећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа је |
ас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не |
у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког |
о што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и |
<pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се |
ставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим |
бе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто ли |
ића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наук |
јаким штрангама колима привезали, онда се кренуше.</p> <p>Путовође иђаху пешке, поред сваких к |
Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и н |
обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreign xml:lang="fr">f |
нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред г |
а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у виси |
рца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помога |
</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p |
идети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које пос |
осо анђеоче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љ |
њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и |
и скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им |
сом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким ша |
падник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме? |
н паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао. |
тала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке |
Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам |
ла, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има |
тку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по г |
доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брат |
мислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди |
ампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, |
сле тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако неср |
о што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="136" |
са и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један |
у учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ниткову осветити!”</p> <p>„Осветити? — М |
се овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и |
се томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</ |
рбима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, из ови |
идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових |
лас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ов |
вековечитим снегом покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро д |
суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Госп |
њ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте правосл |
и највећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Срб |
на себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко вра |
ом покаже му једну господску кућу, која се поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућ |
р, који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију о |
умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{ |
лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кро |
, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p |
а пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут постад |
певала сентименталну немачку песму која се овако почиње:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de" |
не да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад |
ма увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа |
догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спари |
ило.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате |
кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукам |
и били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо |
Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу |
ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> |
оса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и по |
ина није била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро |
>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркв |
ободно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на |
као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, ти |
планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредо |
ашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава |
ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бада |
синовици поклања.</p> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути |
им леђима.</p> <pb n="184" /> <p>„Смиља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одеве |
ћ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не |
веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била |
своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благ |
ечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, вр |
јске, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег н |
је било погледати наше њиве, по којима се класови таласаше као златна коса на пуној глави плав |
које око не може прегледати, по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, к |
, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што ј |
он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и зад |
кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамештају.{S} Народ поврви, да |
ва сата оваког путовања, пред путницима се подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, |
е цркве, па после кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала |
н цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певаче |
мницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> <quote> <l>„Поручује Иванова љуб |
д вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога |
p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</ |
, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде |
он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице к |
ови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богос |
пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив. |
никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „Више |
воје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p |
изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју руку на |
упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је |
за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај |
еним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и те |
рђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; |
повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај |
Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весел |
до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> |
Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метн |
ба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да ра |
ости и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Т |
ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико |
ло.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмехну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се |
тар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о ла |
ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, |
м на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што мора |
ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не |
е на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време беј |
љаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав |
исано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је |
а, — овај узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуна |
.{S} А простаци њега одмах послушаше па се купише гомилама око њега; оставише своје жене, своју |
ив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од се |
речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, п |
млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме |
господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће |
„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве ј |
сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче |
>За неколико тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са соб |
ну песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> |
бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђа |
тме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу ма |
вога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p |
гаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188" /> < |
јао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе је |
благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га ог |
воју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с њенима меднима устима; пољубац плане, а |
до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њих |
ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не |
рбљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише |
</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па |
томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао |
претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше |
нио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на |
видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трај |
тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола |
нио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен |
пазили шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, п |
чајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори |
це ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни |
куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну |
>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише |
аље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Вра |
м натегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" |
{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> |
че дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског |
нуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p |
препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио. |
БОРЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. М |
<p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух посл |
прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му |
p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како |
ечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед састане са сажалителним погледом самца — и ка |
боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која |
ачком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих пог |
војим ногама.“</p> <p>Господину том крв се у образе слети од љутине, па поносито рече Бачванину |
хне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма |
n="200" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> |
епиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих |
д немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране С |
било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је теби |
држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> < |
т Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ру |
је стари сережан другим војницима, кад се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред про |
могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S |
а на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — |
му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам |
ести.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабр |
S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чек |
итке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јуначки, одважно |
кога сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јам |
и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачи |
његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам н |
нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје руке око њеног |
ије хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом |
ега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом заустав |
„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију |
дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима |
морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга вре |
би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим ње.{S} А дан |
да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, што |
ти, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; п |
дбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју та |
.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као л |
дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен рече теби |
бим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и |
} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа |
су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило б |
Младен склопи своје руке, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено проговори:</p> <p>„П |
с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој блед |
ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, шт |
би се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше |
ца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафа |
РШЕТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> < |
не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са с |
<p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, коју од свога детињств |
е то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се милова |
помињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер кад се опоменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли |
о се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту |
ружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поуст |
то им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег пријавио, овај место одговора пружи му |
зи, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено |
рлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова |
аху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох ов |
дано корачајући остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок у |
О љубави, о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор |
је силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која никог од путника није пош |
.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Т |
акав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламе |
а наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говора |
ити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учин |
не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце |
једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.< |
.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, |
транац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари |
прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p |
его спусти своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе |
међској служби; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији т |
<p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћем |
јим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном кућом.</p> <p>„У првом кату, Н- |
у стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Сми |
ице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био на |
смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су |
огао једног човека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb n="48" /> <p>Младен с |
лижује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Б |
е.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бо |
шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харамија, помагај!“ |
им речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај т |
стави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се разбише наши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је |
иви због нападања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скоро сносити не може, где |
анског сунца скоро сносити не може, где се становници по сата не могу упустити без доста повели |
и сватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају православне |
мо у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља |
најпоследњим колонијама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где |
и нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно |
су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била |
лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе |
заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости |
леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву |
а страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се |
ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} О |
ста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај |
а, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има св |
ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у р |
рикопчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу |
g="fr">fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ |
који познају карловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не поз |
, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколеба |
раше, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове њ |
<p>Са својим негдашњим пријатељима није се никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше |
и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми |
анка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прође пре |
<p>Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље |
че, од црних <pb n="97" /> намера, које се против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ј |
ко знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим |
ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p |
се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пу |
идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре него што се у Карловце спусти, то бих <p |
ом дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} |
сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодн |
ја бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече ј |
ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто |
једно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који ј |
/p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин кле |
<pb n="35" /> <p>„Право, право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим |
нкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Руж |
у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликт |
ле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу по |
ом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у с |
омилана водена планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина престаде радити, |
своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{ |
су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, м |
есма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; ако |
“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме |
ан видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их |
о да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај др |
ане, акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.< |
треће тренуће сви бејаху тронути; после се поведе неки разговор, који је хладан, неприродан и у |
С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашкој страни, уздахне, па после опет ту |
к ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, |
ине — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, у којима је била света глава ср |
долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламенита српска песма:</ |
огуће наслађавати се сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Бог |
нас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче:</p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p |
ен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше сво |
дјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који |
овце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издаји |
и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово остаде код Руже.</ |
се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевш |
к чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> < |
то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напре |
много криви том несрећном рату, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало! |
чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> <p>„Смиљано, ч |
с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p |
ле ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Ви |
је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p> |
живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи |
авности.“</p> <p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати. |
атима.</p> <p>У томе један момак окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговор |
е к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.< |
<p>Младен обадвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на ме |
а русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати С |
нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p |
рава.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} |
е по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце |
мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, своје лице покрије обадвема рукама, после тога викн |
?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од |
Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није с |
И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите гд |
одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то п |
православне цркве; после венчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p |
ши; - један часак, један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> < |
обошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву скл |
тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их |
дмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет годи |
бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> < |
исте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао |
после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди д |
ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није бар |
у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступивши.</p> |
Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се |
ри Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван |
е обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стев |
увши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb n="167 |
дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају још к том |
лазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> < |
имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна да |
то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи ж |
д њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом |
— а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>Младен подигне с |
ш слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p |
сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити с |
часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по соби, прозор се потресе и з |
о овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен после Ружиних речи, само је |
хартију.</p> <p>Младен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи. |
рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отворен и о |
ошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме мес |
о.</p> <p>Лене моје читатељке опоменуће се о оном, што смо у почетку ове приповетке навели, где |
„У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прав |
вци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зар |
чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које |
и са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим |
мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџар |
ло подсмејателно продужи:</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка би |
портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по |
тама држао о врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући |
у не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио |
на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погле |
су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се |
тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети |
скушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради не |
, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мен |
о је путовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са |
туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њег |
опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад с |
о највећој припеци <pb n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без |
управљене, а срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањи |
ови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти |
су наши Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски на |
ете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља сед |
Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у |
{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће |
обе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долази |
{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш до |
ће после неколико сати умрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У томе су |
на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и |
бра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се |
ађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише |
{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онд |
би сложно, јуначки и одважно прихватише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> |
мало времена господски сватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча п |
чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и |
врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а |
пред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска кола, пред којима су летела три добр |
Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах |
!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога |
путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. |
„Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није ут |
ра; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас двоје |
ле рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта гр |
дне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао |
о је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако и |
се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стр |
ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к |
врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И |
уке, обгрли тога младога човека, пољуби се с њим па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом б |
запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљив |
p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> |
у недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви м |
с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем |
ао што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је т |
а добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после мало |
ицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је |
р то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај санак мио |
ши до порте православне цркве, заустави се, сумнително погледа око себе, с највећом пажњом отво |
м улицом.</p> <p>Идући управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} После погледи око себе, |
апред — нагази на мокру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p |
ћесарски војници са црним кајишима; ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о |
оложају, у коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који но |
ти исприповеда нама твоје страдање; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, |
то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати г |
а, у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венча |
овога дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од жен |
молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} |
без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосни |
“ промумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и т |
>Путујући из Швајцарске Милану, прелази се преко страховите вековечитим снегом покривене горе, |
њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!! |
ригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У то |
ади себе него ради силнога народа, који се из целе околине овамо слегао био са својим женама и |
Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни |
је и 50 батина као упорног човека, који се смео противити власти и оружје у кући држати, што ни |
>И после ових речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа |
е али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из |
ожјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>М |
звршивао своју дужност међу онима, који се могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану свој |
арског мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаш |
ди, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S |
ену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени |
беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пратише: није било једног поштеног лика м |
како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си |
лед сукоби са Младеновим погледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојк |
аго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века |
ири сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега |
кад треба што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни је |
је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза з |
ећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S |
он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов чо |
сиротињи, — мој отац? — мој отац, који се научио <pb n="12" /> сваком изобилству на овоме свет |
е до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину пресел |
се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико лула дув |
у у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и д |
али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по ово |
им настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиља |
ов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> |
, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бри |
био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, |
шини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша |
ах, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке |
могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто |
га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зн |
унити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да палим |
себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гл |
Мати, мати!...</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Бе |
де нову песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка |
смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја |
величанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана |
то смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ак |
ије много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахрани |
и страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили. |
ите: прекјуче су ови несрећници скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш |
Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те неср |
лила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се уз |
аспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано |
о прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се ула |
ику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то н |
неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је изб |
и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; ми |
о једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десниц |
у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосм |
ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што н |
нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, г |
за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — непр |
кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци о |
а живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљ |
а не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — |
Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чут |
, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ ходи |
е свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са сви |
па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на |
век штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист примет |
еха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p> |
елијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</ |
р ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ј |
уже.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његов |
д бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, в |
лова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дре |
ц се насмеје.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено би |
е срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже |
ло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже |
н, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да |
расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох |
животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце пара |
itle>Младо Поштарче</title>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам |
d>V.{S} УДАР</head> <quote> <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Мла |
дене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљ |
ђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p |
дубоко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ј |
<p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га |
најући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од |
ову осветити!”</p> <p>„Осветити? — Мани се освете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“ |
, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим до |
о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, |
</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори после мало ћутања П |
грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намис |
ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб с |
ла и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз плач проговорим: „А |
н па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га р |
не онда може од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ к |
делима — рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спа |
ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да он |
8" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку д |
ре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" |
о он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>Мени се све наоколо окрену.{S} То није љубав; јер која девој |
<pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> |
pb n="166" /> <p>После ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвема своји |
аше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Босн |
p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошк |
времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати јед |
сусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне |
— ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матрози пре |
ти.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође |
а је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мај |
колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у колима остати |
проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе него ради силнога |
р они разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавни |
поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p> <p>„Го |
адалац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гости |
Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има |
јте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb |
ечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он |
те!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да |
елика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћ |
осле ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвема својима рукама а сав је |
колико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то украти |
рски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће |
обар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ће |
ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће |
раше млађи тешећи старијега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је |
овори: „Је ли то послушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу св |
прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам |
“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Пета |
S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па |
ци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се |
а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти с |
од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.< |
мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д |
ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на теб |
ем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачва |
а чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добр |
и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу први |
стано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочил |
ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Наро |
Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p>Иван о |
слабе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, рака |
м?</p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он |
пође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у др |
е погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јес |
банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, |
и растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан и |
чуђење својих сапутника побудио — упути се по чистим каменим степенима у први кат.</p> <p>На вр |
ом, господине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пре |
рене се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрад |
"68" /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно дов |
вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је |
и баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војск |
ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но |
сликом мајке <pb n="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туг |
напредовати, која после 58 сати борећи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниште.</p> |
pb n="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звижду |
и — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Ал |
ки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се |
ак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могућ |
аден се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на к |
статуа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом |
ставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} |
— ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли свога бр |
оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу собом новце, и сахранише млад |
се матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач |
мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 путовођа.</p |
ванија.</p> </quote> <quote> <l>На муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote |
идети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш |
ори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро |
је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке |
е се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно пов |
.“</p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа би |
тра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут |
ти, — рече Бачванин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, а |
е претрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пу |
не! — викне после још силније окренувши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те см |
е ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш виде |
кад је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око |
тка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb n="30" /> превртао је, преврт |
киња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај мали рубин који је |
у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="7 |
има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон |
ати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе |
стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те |
највећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, ме |
>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познал |
шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.< |
и.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није ц |
ане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу |
у.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се разведри, очи јој севну опет као негда, кад смо срећ |
девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као кад је дете била |
говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му |
ате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе? |
закључи матроз своју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и |
ди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси с |
есрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског |
што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако вес |
и прекоравајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p |
аре.“</p> <p>Стражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова вра |
ећа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног ч |
гај! харамија, помагај!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јан |
> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену. |
рече Немац улазећи у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је |
унак, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана |
ладен одушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претварати; самртник не лаже; његове су |
е на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.</p> |
јим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране договарају |
о руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </div> <div ty |
же место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, |
ред!“ повикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који |
е знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше пом |
шао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, б |
па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После |
д куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе самосталности — |
слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо |
ћа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог једног |
сле ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и |
асти и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од |
Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> < |
<pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро ј |
одила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући до |
о моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није |
е имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башт |
гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита |
а хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како |
ред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S |
уће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно |
е два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обе |
ила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам ска |
о.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно му се, |
о, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> < |
непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се могао о |
сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} З |
ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене |
ћна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим |
ц у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала оч |
се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од |
баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; а |
као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута некол |
се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби |
лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте сви |
па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу м |
оју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер д |
их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам |
његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђуб |
ростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до нед |
сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један |
> сам се у простачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; |
ачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се над |
сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује |
Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде з |
е пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно беја |
ва ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао био, |
нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; |
Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац |
свога детинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призива |
два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи |
па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже |
јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које |
ок су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долаз |
ивши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред њега |
рви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb n="190" /> <p>С |
догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шко |
смо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да |
ће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?! |
се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи из |
своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! р |
жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала не |
но од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода |
ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер |
тешког срца мог.</l> <l>Од кад с тобом се опрости’,</l> <l>Одрекох се све радости,</l> <l>Праз |
тима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима св |
тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе |
аговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положа |
ћи нисам ни једну радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом о |
ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослоба |
ке Карловце — српски Јерусалим, — у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, |
крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога појединог заклетва б |
ечи пружи хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чу |
н био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прих |
<p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а |
ди своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p> |
е изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као |
удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа |
а а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходн |
чорда поред наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="1 |
друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио од великог сватовског круга у једну |
ет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бо |
ужним срцем онога, који заиста несрећан се чињаше.</p> <p>Младен подигне руке небу.{S} Бледи ме |
аст дим у малим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сва |
!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се о |
голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што |
говала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се и |
у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоби са Младеновим погледом, који се у њу с |
Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са ланцима уђоше у с |
и није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p |
је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учи |
е ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мен |
} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом |
ваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p |
ским војницима, који су међе чували, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку |
о се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа променио у свом држању, већ својим обични |
тало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он у |
он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити |
тину преселио, осветли лепо парк.{S} Он се окрене, погледи кућу, погледи прозор, који је осветљ |
зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> |
део био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Ми |
ријум никако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он беја |
раво тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Господин |
во је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> |
смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без храните |
м било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да ру |
<p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, |
у се последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, з |
и су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Нова |
су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће за |
у њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећ |
и се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти п |
њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрм |
у друштву других народних људи подигао се светој глави српског народа на поклоњење и молбу, он |
у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њем |
г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му н |
ан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском |
је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао |
p> <p>Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војницима, који су међе чували, он се |
ину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили уда |
е су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p |
не и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије, рукама својима стисне страну од с |
вих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руме |
једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> < |
уги човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја с |
, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку |
шту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на |
их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} |
је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре |
а многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упоз |
ужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па |
моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам тво |
хранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на |
е бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и |
мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја |
лиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити си |
ти без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, вла |
иротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“ |
јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше |
рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“< |
зговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умре |
дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> <p>„Хавана регалија.“</p> <p>„ |
ког народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио |
ажесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници о |
вали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шес |
кама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно |
летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад с |
са сажалителним погледом самца — и како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у |
е постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим р |
/p> <p>Сваки себи може представити како се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви |
Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ |
ђар приповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловн |
м и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам |
им очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног |
<p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи с ув |
гло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb |
ити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер |
али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек |
{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, ко |
е заборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа пр |
т постаде тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, да страж |
рве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после то |
из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечала је је |
ела је оставило своје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у нев |
нцуски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима материн језик.</p> <p> |
тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па онда |
ма.“</p> <p>По удовичином лицу руменило се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју |
у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут |
ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и |
срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од м |
ге, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико |
каше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је ве |
рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад свитати п |
м.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га н |
мницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало зам |
ад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који имамо код |
мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb |
с миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко с |
тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратим |
учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од ка |
немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“</p> <p>После |
“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ |
о, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца састали, да сам и |
ед капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. |
осле уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, |
човек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није |
с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје |
с Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве радости |
едесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли |
ом натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у |
љена била, нас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако |
>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, к |
м стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са најве |
чиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на веша |
ајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка зап |
дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у ист |
p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спава |
ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то |
ало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио |
ути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо |
ече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла д |
разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала. |
а бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји пот |
видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рекох оз |
говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који |
Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p |
/p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена један дође к с |
кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то |
е не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби мате |
тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа про |
<p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Дв |
> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник оде |
ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <pb n="31" |
и тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али |
е ових речи пригрли своју пушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</ |
о платио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, бра |
ару, поред које се пролази пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био |
азили па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који х |
вољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако жи |
аге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред њим празна бе |
пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост не |
ма американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и д |
едно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што в |
Младену у ово неколико речи.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу своје |
<p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и |
д Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у соб |
себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отр |
— па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и |
и, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p |
рвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се њих двоји |
е сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало |
могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло |
имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p> |
ашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић |
м радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и |
е угасе, нешто потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За некол |
није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим п |
ти.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„ |
е онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не паз |
н. — За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из |
ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би з |
украс.{S} Овај камен она притисне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало з |
ај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} |
рише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога јед |
трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд |
еко страховите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне песме долаз |
не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</ |
, господо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно беху од |
звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тре |
То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За ти |
ове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После устану, окрену се свештенику, к |
је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу с |
учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Б |
за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило свој |
умително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно |
во овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим |
у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку |
го тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом |
сле се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено разумевао, |
ствари писао у својима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи |
Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; ник |
одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим |
Обадвема рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — п |
гњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо на |
сима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје |
самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Ба |
ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје оч |
машу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону п |
постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а |
рала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и |
, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је туробно би |
овеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибе |
е из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, |
пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника огла |
е му пребледи, очи му усахнуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као и |
одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху др |
арумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>И |
ти пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад с |
које бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је |
као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима р |
ше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима своји |
три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна.</p |
и од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, |
ван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретн |
<p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине |
овну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали зла |
рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаш |
се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у с |
аборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај ча |
му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — м |
твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешни |
вој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти реко |
арији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} |
еде тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> |
> <p>Младен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но |
“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p> <p>„В |
девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ј |
ица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети зн |
жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је м |
ти својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младе |
а својим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он свој |
да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај су |
ко о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако умори |
овиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> |
еч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се |
девши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он ниј |
е чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом |
сажаљаваше кукавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак так |
чност он овако могао проводити.{S} Њему се представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} |
је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После приступи кам |
едо лице рукама покрије.</p> <p>Младену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио о |
се мољаху.</p> <p>После устану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па јед |
о у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охра |
собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p> |
ји је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учи |
а у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него ш |
загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Мл |
борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју |
весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад М |
итељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је р |
језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је бе |
био примљен у женским круговима; све су се радости овога света на мене осмевале... и ја сам све |
сељака; одмах посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан пол |
рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простотом један из родољубиве, а други из |
ли било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; т |
дајући Сремце једног по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад ј |
p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагд |
и јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта беј |
и су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надеж |
Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n="163" /> луч у там |
једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не би н |
} Страшно је патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb |
почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, |
/p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском |
из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него з |
и ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свет |
видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед |
ела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се у |
по целој вароши било разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше |
је тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон |
екао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толик |
Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што |
, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нам |
најцрњи злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва |
p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао |
>То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће |
ad>IX.{S} СУБОТИЦА</head> <quote> <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p> |
ави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у |
зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам |
видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не |
p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем своје другове |
љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201" /> <div type |
жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{ |
д црних и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице |
им колима свега њих осморо, разговараху се један с другим француски, али по изражају и акценту |
у право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред |
ага ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав пр |
„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погле |
ку, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> <quo |
ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовима сви |
р небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно |
орити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год заб |
руг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Ива |
га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима мо |
ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје з |
али оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој дру |
асоте.</p> <p>Каквих предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и крас |
е бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми |
никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издаји |
орђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш |
део ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов |
напредовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагр |
дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо |
ећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак |
луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек пл |
а тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече м |
је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне м |
кад с тобом се опрости’,</l> <l>Одрекох се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quo |
измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже младост |
Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се насмеје.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мен |
не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> |
овори:</p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа |
Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дат |
авити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи забор |
мена прошлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, |
х звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је ј |
од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дош |
е бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. П |
преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми |
онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши |
на код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити |
д вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, не |
ни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела с |
иког сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, |
, — придода Смиљана плачевно. — Владика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху ка |
села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентимен |
најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, а |
приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> <p> |
оје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар ј |
је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дије |
линчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребле |
ву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ов |
му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет доне |
чне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и |
ед, него спусти своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини по |
е на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако про |
и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће |
иш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћ |
та се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{S} Ништа!</p |
е кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он |
гу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, срамота!“</p> <pb n= |
еља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност кој |
нђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и |
све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћ |
пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко м |
аре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио |
Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — |
же они се мало престрашише, али не ради себе него ради силнога народа, који се из целе околине |
124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово |
у, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту бол |
дине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 40 |
добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле |
е, већ са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га |
штарче</title>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш |
аше једне утрвене стазице; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бел |
времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовањ |
мримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад |
укама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигне, пос |
е, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крва |
рукама молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p |
Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе ле |
га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож заб |
p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје ч |
p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с |
<p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли тога млад |
а, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири во |
уховника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине |
Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добр |
му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, п |
ти.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да |
е примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене моје чита |
до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнително као да се страши од тога што је изрекао |
ве, заустави се, сумнително погледа око себе, с највећом пажњом отвори портанска врата и уђе ун |
нама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су |
едном лепом кућом.{S} После погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се ма |
аре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда леп |
/p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на другу страну а |
одерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед стр |
и пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или ко |
глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су |
ладену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми мој |
ојници са црним кајишима; ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и др |
миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb |
С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им како |
Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесније себи могу представљати.</ |
ио обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпа |
собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва д |
налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила |
о се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој п |
својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а сиро |
речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла, п |
ају, нека себи представе што дражесније себи могу представљати.</p> <milestone unit="subSection |
да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све своје добро.{ |
b n="195" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не |
борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> |
венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски |
милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и |
јаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити како се ту забављало.</p> <p>Прво |
ашао, распрода.</p> <p>Па после пригрли себи сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њ |
ате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен обадвема својим рукама стисне се з |
ју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с |
ти од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>Младен сажаљаваше кукавног тог прос |
ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, — а сиромашак само онда може имати п |
е молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам |
мере богат, позове једном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се |
атер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу |
S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“</p> <pb n="161" /> <p |
нели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час с |
ести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од |
а се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио |
се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне |
.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује |
ана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на к |
> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене |
<p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђ |
било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не |
чини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у |
буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље о |
де се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт |
е, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад с |
заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари |
шалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино |
не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</ |
аки један небесан перваз, који обвија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у ово |
г би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну |
, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти то!“</p> </di |
ати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде се |
рети њеним издајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети |
ван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити. |
p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је |
Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народн |
ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћ |
м душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p |
а побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек један пу |
имала својствено лепо појетично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, |
дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху |
вио.</p> <p>Штраусове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпођ |
г је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у |
срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаш |
могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и в |
руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове |
пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и |
г истог чудноватог младог човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> <milestone unit="sub |
погледи, лице јој се разведри, очи јој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно |
них шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога |
лану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у ист |
без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љутито проговори: „Је ли то послушност?{ |
S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три чов |
ицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне |
7000 форинти.“</p> <p>„„Шта наопако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> |
, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и |
Под вармеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе н |
<p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва |
же место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно свог др |
ветног свиленог предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Р |
говарала устане са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„ |
је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стар |
угу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему |
<p>Сремци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо рече својој дружини |
си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, |
н момак окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, |
сносио своју невољу као паметан човек; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} |
чи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам |
била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држао мла |
е Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„ |
е, право; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што |
о на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији о |
гађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на |
бијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, |
<p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Он |
ао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше проме |
апа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро карлов |
ори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније |
, пригњечи столици: „Мир, кад ти рекох; седи на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“ |
еди, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, |
о, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљи |
лица их нестало, и поред моје младости седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бри |
/p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно пуно |
ло оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико |
погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био |
док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало хамбуља; те |
н био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује ако |
исаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па |
вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они |
м углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше мл |
и стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком се закли |
анац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше ла |
ерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране |
овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видел |
бе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Ив |
е г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан. |
застрашити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па ц |
под сенку.</p> <pb n="48" /> <p>Младен сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у ус |
не виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гоми |
мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше он подуго тако; у један пут леву руку, на коју с |
дао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само Кошут |
ише њих са лучом, носећи са собом један секиру, други батину, трећи право оружје; који је што п |
паде.</p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке кап |
је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти плат |
умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али т |
а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога гос |
ражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага н |
е да траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражење, |
дству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне красоте.</ |
худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са |
<p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шк |
је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што ск |
ад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свешт |
То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и с |
у недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео храни |
/p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, |
ици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање |
године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, ко |
окали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који с |
дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, |
ма, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, кол |
говори:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> |
ила ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро. |
би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>А |
овораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју ве |
омоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кол |
га.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитива |
смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо ч |
ише остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ |
питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну |
е да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и незнанству обве |
p> <p>„То није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су се синоћ моји в |
нај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="20" /> добро |
је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb |
а сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, и |
, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за |
слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, ко |
само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! у |
мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања. |
у мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога чо |
видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb n="48" /> <p>Младен сеђаше у својој соби |
један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране, где је би |
свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну немачку песму која се овако почиње:</p> < |
горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога брата |
ју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља |
м није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу собом новце, и сахрани |
био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђи, ист |
иљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али |
> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове |
да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријар |
/p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, |
— рекао би обично један стари француски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га по |
>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разговор повео о томе |
е газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташ |
ница и крштеница свештеници купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свеш |
рада; а који српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан чов |
туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p |
ји рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, кој |
а с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о |
и сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у ц |
е тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто |
шанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао гд |
/p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та м |
е пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} |
ко ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је с |
о?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, коју од свога детињства пази?“< |
ве ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на |
рт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља. |
а ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се |
</p> <p>„Мати, мати!...</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </ |
чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада < |
схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гр |
а собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</ |
Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога са |
ачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њему |
шке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили. |
нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љут |
си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још |
избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у тв |
њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у и |
а смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта |
м, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је у |
шити све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јес |
та могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговор |
између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и |
с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, прок |
стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љу |
>Ој давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби су |
устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и ск |
есну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитко |
<l>„Сећаш ли се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quo |
не сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Он |
ичекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи п |
<p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја |
у, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао |
за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија |
n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је има |
пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, |
ве.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; ф |
и ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote |
чевић-</l> </quote> <quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме |
су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти в |
p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — човек ком си ти |
говори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> <p>После ухват |
, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, |
огу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи к |
видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, п |
ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамниц |
ада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међ |
то је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи |
ена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам те |
еца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради к |
тела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умо |
чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S |
е, колико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укр |
“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио б |
днога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> |
а говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер |
аџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми прода |
мо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Је |
није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака. |
уке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити још |
.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму |
не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га остави |
ет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, који је уз ње |
ив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује |
е од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ в |
о добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да |
не ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад н |
ена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане в |
инио просјаком и скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си |
великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о зл |
а познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? зап |
овораше млађи тешећи старијега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то |
ила јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао |
ока, којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај погле |
све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, дец |
Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{ |
ршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја т |
ћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{ |
о чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, |
ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p> |
</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз |
.</p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си пострадао — повикаше неколицина њих из круга — та и |
и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом |
роговори: „Је ли то послушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу |
огох ништа!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио |
ћи, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно |
ћно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да с |
и, не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несре |
{S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам |
за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој |
етре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ |
ведао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</p> < |
а њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече ма |
који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица |
зати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој |
, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо ч |
шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овд |
љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја |
лост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим |
од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачув |
је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теб |
ме странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је х |
из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, |
срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак забо |
> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им |
учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, пр |
, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три |
и тај млади странац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; |
се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на |
ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближу |
и отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, к |
може прегледати, по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја н |
па после кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народ |
и!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p |
света.{S} Господине! — викне после још силније окренувши се к младом човеку — овако више не го |
а, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један п |
шу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове ишт |
ачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућам |
После оваког договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње п |
вало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p |
рипев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до он |
екавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим б |
е за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново узаври, и он с најве |
ке су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанк |
престрашише, али не ради себе него ради силнога народа, који се из целе околине овамо слегао би |
ети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око |
за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разруш |
ајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, к |
шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учин |
омаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом |
оја пред њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — |
срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше |
ј игри може једно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина тр |
оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> < |
е рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је в |
ва љуба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па м |
та се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: |
јаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад с |
ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да |
коме све своје добро својој новорођеној синовици поклања.</p> <p>„У томе Смиља се опорави толик |
ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желе |
шчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{ |
ака; одмах посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полети |
C5"> <head>V.{S} УДАР</head> <quote> <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quot |
ме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} Поручује |
мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће |
је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири своје руке, још један часак — и на његова |
ао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста |
ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс |
несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила |
же тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бог |
<p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и |
ече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не би |
би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Г |
еби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“ |
никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плака |
!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се хран |
ам морао хватати себи пријатељство, — а сиромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и в |
необично чуство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необичније |
распрода.</p> <p>Па после пригрли себи сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега ј |
ио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде |
убе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју ос |
нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, |
Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и нез |
после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене му |
е, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од ка |
човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и ви |
ко благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар |
ео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста било и о |
кукавном снахом.</p> <pb n="31" /> <p>„Сирота Анђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S |
ола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на па |
к.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опр |
оворити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапа |
ли, пише, ради кад треба што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад н |
дојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„ |
било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, |
е прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и п |
ико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог |
цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, ка |
однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој нешто |
благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој |
терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето |
Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудим |
/p> <p>Његова удовица остаде у највећој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом није могла зах |
да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој отац, који се научио <pb n= |
. видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим |
на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да побе |
а мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у с |
и потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је т |
од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то |
који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори |
аје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јој кола и два к |
оваца моћи нешто радости створити мојој сиротној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускр |
.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући? |
беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не споми |
скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао у |
знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамач |
r" xml:id="SRP18520_C12"> <head>XII.{S} СИРОЧЕ</head> <quote> <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l |
и учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, |
; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погине |
, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам с |
павице; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више в |
ито плаветном свилом.</p> <p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова сву |
осито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова |
, која се поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и п |
да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу д |
.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си пресе |
рије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојкиње. |
а била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> <p>„ |
е поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред бо |
е мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те |
с би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милост |
о, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гости |
к више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак поднос |
ти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико год |
а бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шес |
вце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш п |
е његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господ |
ошаљем свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака момак |
ештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свештеник очита молитву |
з далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, |
b n="146" /> сам се у простачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад |
ају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до |
че, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, који су обично вечером по |
до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и < |
и!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на |
ече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који |
евојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а уд |
{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећем очајању викнувши:</p> <p> |
ок није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољ |
изу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред какву свет |
о доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи своје руке, као човек кад се пред светињом моли, |
овиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Мл |
еба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком |
часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувш |
ета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ј |
ем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим ж |
ако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама молећи Младена, који беше изван себе |
од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</p> <p>Овај |
тав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађ |
леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умре |
ом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њ |
као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Мл |
де.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо |
срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни де |
па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се ст |
Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мор |
чета, где се припека африканског сунца скоро сносити не може, где се становници по сата не мог |
на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва о |
бе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па |
једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо н |
нутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па онда теш |
вио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе један мла |
е видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранил |
смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца |
своје кћери са уљудним, пријатељским и скоро поверителним разговором са Младеном, шта више доп |
иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом насла |
а изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} |
није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини п |
— одговори Младен — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, |
великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У |
леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати з |
могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена д |
њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, |
ла и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. |
да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, ка |
аволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чо |
а!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително проговори: „Траж |
во што ће њих погубити; они нису никоме скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су |
Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом |
де ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце бол |
препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за сра |
осподо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно беху одеве |
и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко |
е главу.“</p> <p>Младен устане на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> |
а клекне на колена поред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узм |
ва човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После устан |
је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече |
е увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је први |
а Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> |
едне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им при |
једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати своју п |
.{S} Видите: прекјуче су ови несрећници скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и |
с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђ |
жност међу онима, који се могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> |
могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу собом новце, и сахранише младога свештеник |
нке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни |
олеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чуда |
ети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и сво |
е у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко |
у...{S} Ево овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвори српскога народа.{S} Ту се |
ед свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике п |
ати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, |
ових речи са највећим задовољством поче скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло н |
ру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје нар |
тир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Скупо, скупо.“</p> <p>Ну после прилично дугог размишљавања као |
<p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Скупо, скупо.“</p> <p>Ну после прилично дугог размишљав |
ди, који различно беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје. |
љен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних |
е године.{S} Српски народ у карловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим |
.</p> <p>Света глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type="chapter" x |
бром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско |
..{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бр |
могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учиниш |
убље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и |
свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању из |
вима?“</p> <p>Младену бледо лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мо |
ове се приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале |
ве ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он |
да пође — посрне, после надвлада своју слабост па поуздано корачајући остави собу.</p> <p>Кад |
<p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет о |
ао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да |
ети,... јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“ |
рате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p>После |
мбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упозн |
рпски Јерусалим, — у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се роди |
ји гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али коли |
ек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} |
к минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље д |
је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вра |
реба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклет |
лепе и поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и писа |
пуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, куме?“</p> <pb n="27 |
као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</p> |
>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољ |
рби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се |
о не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Ј |
{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S |
ни једну радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане та |
него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио ни |
ађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У |
се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад човек као капља; ноге су му б |
; напред, мало напред — нагази на мокру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне |
е имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пружа.</p> <p>Једно после подне |
е га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милине; он је Ружу |
, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p>Млађи се |
то, мој рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али |
песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Млад |
одигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као какво плаво |
ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у н |
а народа, који се из целе околине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађ |
своју малу леву руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се |
бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али до |
.“</p> <p>Господину том крв се у образе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</p> <p>„Мо |
первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред и |
ти.{S} Њему се представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак? |
е у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> < |
шћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Божје молећи се, наличила је |
ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон В |
своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћ |
бесан перваз, који обвија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{ |
ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Ивано |
е види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да н |
оведајте господине.“</p> <p>„Је ли нама слободно пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пош |
н мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од |
власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ повикаше св |
ници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на о |
<p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори вр |
ла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које п |
раничара, подоста С. Томашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и ог |
те душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу |
>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог |
е други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то зак |
осле из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <milestone unit="subSect |
каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</ |
а: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се пом |
.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му пр |
ји нам је помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по |
онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> <quote> |
екао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихватише се своје праведне |
аори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су |
ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили |
ијатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламе |
<pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> |
ставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадн |
вори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче |
била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да |
, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје |
не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ прод |
је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија о |
ме; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> |
ра.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; о |
на ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обож |
има.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто тал |
м; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је |
тању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад |
. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше |
цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још јед |
. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени |
рани, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи про |
е — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на осв |
пазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче:</p> <p>„Овамо |
нио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на асталу пр |
аше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.< |
се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Зад |
ј свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету, и тако зна |
и се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истин |
бом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p |
сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носи |
, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Млад |
адбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно |
и лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо |
S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по |
ађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, |
ме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кућ |
срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретном једном дивану од плаветног с |
обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови |
е легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша |
е, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</p> <p>Пењ |
та после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> |
вога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од б |
твоје страдање; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти ср |
да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењу говорила је овако: |
а сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је |
аши стари своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су |
„Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је б |
ико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на лем |
м могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љут |
своју исповест, после је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће. |
ад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако |
самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби |
и смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио |
ђу највећим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и о |
сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се п |
лио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из с |
земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе до д |
</p> <p>„Једну собу, господине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљи |
више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред њега истрчало беше, п |
смо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S} Мени се чини ти |
ну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш ко |
</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред в |
је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подле |
речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека глед |
<p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и п |
мљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, а |
био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је |
душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у веч |
срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој на |
рема њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Млад |
лепим високим челом, ватреним погледом, смеђом косом, плавим дугачким брковима, стаде пред суди |
ам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, |
много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили |
b n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <qu |
кад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица. |
ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви |
ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви с |
пао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога |
ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> |
азда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тог |
војом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до тр |
и 50 батина као упорног човека, који се смео противити власти и оружје у кући држати, што није |
ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов дру |
га ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име |
на издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, а мог |
ја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим |
ђењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наруч |
један,— продере се на мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он од |
ремена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда |
је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му око у |
е.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тих |
у лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео па |
ло од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је теби муш |
о; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учин |
ан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео |
и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је так |
ега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом би |
нитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и кон |
пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бад |
емила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве |
о љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео |
само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја |
акаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало хамбуљ |
амо се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мисли |
је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла |
е код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо |
не, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита |
ођеној синовици поклања.</p> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; |
нити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на све |
сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу в |
за њеним леђима.</p> <pb n="184" /> <p>„Смиља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато |
!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру |
p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика себе никоме неће обвезати, |
би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си |
.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ј |
дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она ј |
, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу |
ако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>Пос |
у за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.< |
и бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се разведри, очи јој севну |
бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе |
пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — |
чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је м |
а и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад |
ако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби |
а.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје бла |
е мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с њенима меднима ус |
и.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мно |
и око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</ |
вом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> <p>„Смиљано, чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — т |
.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер кад год се виде |
лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> |
о код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом |
авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже са |
док, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опе |
ко је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју д |
Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне с |
ине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити |
дина, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно |
се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мог |
а, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати |
адао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем мо |
едити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да |
ио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси до |
собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ |
им; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то |
о што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам ј |
сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо ш |
ала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу |
мене право љуби.</p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у |
ља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бе |
Смиљани, па јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, |
фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би та |
свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{ |
и на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже посл |
те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој та |
.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Го |
дна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као |
оси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. |
тој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p |
ш није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може |
и, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет годин |
онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срц |
м да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — |
тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и примио |
с је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је гл |
еш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти |
дену, бејаше обвезателство у најстрожем смислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејах |
добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој и |
ку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и сачува |
„Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много |
ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп |
другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та о |
ним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бе |
лу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да с |
наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за мно |
ли отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господи |
>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је |
дин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се |
одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш б |
едри, очи јој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, |
ут после <pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и |
он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ |
уком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, |
и јер ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и в |
или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим |
/p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времен |
>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш |
догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врат |
то то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца састали, да с |
даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога бра |
им кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од |
иковаше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо мор |
зли, и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало се |
, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао |
осле, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то |
мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху |
ивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у |
ио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио на |
ња Бачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову к |
иротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данк |
старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нар |
аме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше овде свршили!“</p> <p>Петар погледи свога друг |
едно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не |
оба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, |
арио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, |
сели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо пр |
не од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија деца, па он не би |
таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачуј |
чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми |
ли после уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чин |
које сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро |
p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостион |
оже човек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она н |
Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; |
лили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је |
моје читатељке опоменуће се о оном, што смо у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о |
суде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут |
е тако лако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом допле |
вцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово ниса |
тири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад |
ашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то са |
чинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још том |
његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао |
и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ј |
, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Господину то |
овеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим |
тао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момц |
о га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од |
му то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p> </div> |
/p> <p>„Млад, стар, — одговори Младен — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја |
— мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!. |
е видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван с |
јицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.< |
Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и четир |
ана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као ш |
у је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје д |
овину света тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју с |
ао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на све |
ужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>М |
и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се саста |
о.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешати почел |
молила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти |
<pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпел |
сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на својима |
ад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да |
разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао |
} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се |
ајвећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?.. |
бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на |
ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко |
ећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> < |
— смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520 |
Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух |
и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где с |
стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и д |
проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанче |
се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут |
Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече |
је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свет |
м поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И |
драга; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} |
едњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се |
ио, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> < |
а; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама |
подине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог |
роба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити још врл |
оћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> |
ете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу |
аглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас |
="74" /> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја |
ојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, та |
ова само за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубо |
на ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учи |
чанство које овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару и |
ругог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, постојанству и јогунству што ч |
ив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још |
укама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харамија, пом |
сплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:lang="hu">Illancs Pista</fo |
руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из којег |
подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла |
Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} |
ако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од мно |
курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи |
о моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после о |
има носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота н |
сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио |
си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти уп |
p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле уз |
рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода моја мати; — го |
ао што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <pb n="31" /> <p>„Сирота Анђа, њено срце ни |
ом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио |
а, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у св |
у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодн |
емци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако |
ба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стаз |
као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зи |
изгуби испред својих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски човек |
прелази се преко страховите вековечитим снегом покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> |
ак, путовође морадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљ |
о довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> < |
опчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мр |
остионици, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само ј |
е очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> ви |
а!</p> <p>Ах, овде се разбише наши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут побиј |
је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом |
ека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и |
та, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаш |
оје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> < |
ркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је код сво |
ајвећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храбри |
екоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати |
мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и ј |
добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дира |
где се припека африканског сунца скоро сносити не може, где се становници по сата не могу упус |
тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трај |
/p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као какво плавокосо анђ |
само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестиц |
н беше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, |
глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јо |
лач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слат |
и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господин Младен, наш кућевни |
осле тога поћути мало, на после тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу и |
то је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари ударише с великом с |
те овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња тамница.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су |
ђу неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним швајцарским прост |
етна, красно и укусно намештена спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти |
ндилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оде |
та а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копиј |
стране, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа |
е са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тог |
зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа кој |
а кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше |
о своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зач |
ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да в |
, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њих |
у налична обичним швајцарским простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамови |
оме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвори српскога народа.{S} |
ко је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, да имају |
на, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> |
љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог л |
ш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети |
.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико часова |
кључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни вра |
а стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветном свилом.</p> |
с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ д |
отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоск |
на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} В |
слетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече |
богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје ч |
4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> |
својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се |
ри Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога |
ше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 25 |
а двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се ул |
хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње не |
обу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве с |
ружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу |
дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</ |
ли, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ход |
з силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, |
не тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани за цар |
еђашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="5 |
ео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле |
и треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљ |
.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме |
<pb n="48" /> <p>Младен сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се |
не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте ди |
уга безделства починио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозо |
сти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је стр |
После ових речи повуче Младена оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Млад |
мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} |
а да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отв |
лу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Ка |
бадве свеће се угасе, нешто потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p |
орваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и дре |
>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљ |
неко време настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је ни |
еке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, |
овека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који |
ји је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отвора |
пио од великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поноси |
о корачајући остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок узди |
ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта реко |
ам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу. |
а.{S} Она сва претрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и ст |
е, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху |
ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ |
био, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S |
ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љуб |
дила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, мо |
оби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи предавш |
лост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, |
има су ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи до |
шао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, |
му, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајишу брит |
света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртн |
ивоту.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи поди |
у у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он та |
не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће х |
у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, други батину, трећи право оружје; к |
о моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што с |
дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забун |
ађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, који на крову по |
о окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је некада било идол ње |
мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горе |
ом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку сед |
е повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију с |
ешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он теб |
ти.{S} Сењаци се договоре, скупише међу собом новце, и сахранише младога свештеника и беднога о |
у зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не рекавш |
ош и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казив |
ђосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим чове |
несрећници скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су |
..{S} После оваког договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиро |
исати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе разговор:</p> <p |
у слабост па поуздано корачајући остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соб |
ам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — врисне |
бини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} С |
p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору |
уо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш, људи |
лас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свештеник витк |
<p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху |
ладен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерко |
ој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе сво |
о, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем |
Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно бе |
0" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У |
рити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мисл |
слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу |
ренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секир |
е с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче |
меним и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да му је неуг |
ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа о |
пијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кра |
исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време ј |
после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга |
ог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивш |
творише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Он |
главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дук |
амина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да ва |
а са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па |
да своје путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, господине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је вољ |
p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседа |
ну, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то |
е наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука |
а попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила... |
о да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан на |
мо да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја |
са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су с |
и си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш |
телу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак |
приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, |
о дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за с |
о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, |
то зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то и |
> <p>Спретна, красно и укусно намештена спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе |
атном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом но |
е знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло ј |
сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> |
ђу њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право би |
тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p>По |
лини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен од чуда и |
и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> < |
рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек |
нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет |
и увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — |
вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“< |
који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опа |
е благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невес |
он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p |
="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској |
пођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, што је она |
купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p |
икоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна |
ан пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу по |
м: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то |
нем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вер |
ворила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачув |
милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p |
ати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су |
ве царске земље нама подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар л |
p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, он |
</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од са |
жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с њеним |
драво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, и чудновата хладнокрвност у његовом младом |
ствено лепо појетично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изражај <p |
ате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио за моје срце као што |
ило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија. |
</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господ |
, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, |
примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињ |
у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна суза; т |
нца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратима?“</p> <p>„Младен.“</p> <p>„Млад |
ца сладе и због које после детинство са споменом остане тако драго. — У најтежима мојима болест |
адина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и |
, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек штре |
де са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла |
свете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е није него још штог |
јатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио |
ла била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што м |
а туга младог поштарчета које путује па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и ми |
б... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изгов |
е, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми |
<p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а |
ивела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога да |
па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он |
езу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне поплаветне, он је изгл |
м.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плахови |
в се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извад |
мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и узд |
ко патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, так |
и отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Господине! — викне после још |
, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа |
> <l>Ах, она мене љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно намештена спаваћа соба стоји п |
у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретном једном дивану од плаветног свиленог предива са |
ј, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице |
е се пролази пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај |
у — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам |
чи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца.</p> <p>И |
неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, ко |
а није могла издржати овај поглед, него спусти своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, |
о то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — |
ита молитву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у гробове, свештеник, бацивши |
свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, срамота!“< |
о од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, срамота!“</p> <pb n="141" /> <p>„Ја морам подносити.{S} |
ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, срамота!“</p> <pb n="141" /> <p>„Ја морам подн |
као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толико зас |
дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — рек |
му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, т |
ох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке |
.{S} БОРЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p> |
ом месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за к |
аш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако гото |
/p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе |
па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је ме |
ли то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, ка |
г оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су с |
књигоношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати |
екаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, п |
познати припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите |
S} Све што човек јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А какв |
аре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.< |
ству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је мог |
ма; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихватише се своје прав |
к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p |
а ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да |
ашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, остави |
отичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одв |
у од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду |
ривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц у Ср |
нам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било п |
ј најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шт |
ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> <gap unit="TOC" /> <gap u |
шку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског |
е, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, |
рода.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стеш |
донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама пол |
одговори овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти |
, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p>Председник |
/l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quo |
лети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и поко |
1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и има к |
Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусал |
наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече онај, који |
..{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и |
иње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</ |
<l>Развија се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да |
чила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Србина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестр |
<pb n="37" /> <quote> <l>Устај, устај, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте |
ска песма:</p> <quote> <l>Устај, устај, Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quot |
миру прошао; проклетници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу |
ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p |
су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није про |
ом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га си |
еђу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџа |
ко пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло ору |
да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </ |
>Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га |
ан прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стр |
а две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кан |
дну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати.</p> <p>„Дваде |
кажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од |
е ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; |
а њему су љути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усири |
ашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепа |
ара извади један мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај |
ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од |
гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова |
е стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, с |
ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и раст |
> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи оно |
авих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо |
о тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и о |
се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место одговора тек ману гл |
е ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се родила |
, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачко |
е слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су се око њега у круг бил |
ћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, |
p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клеч |
био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино |
вачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ве |
и главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, |
ан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се |
, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му п |
амо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али не |
писа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми з |
</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао |
п у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет |
врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, |
и био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војн |
ри ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он |
рекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче:</ |
а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, д |
тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може |
уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После тога |
вге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, о |
има?“</p> <p>„Младен.“</p> <p>„Младене, срећан ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа м |
у земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиро |
владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који |
кон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће |
и Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако мог |
ote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу ми |
p> <p>„Младене, срећан ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И пос |
а....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, к |
се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Гранич |
о да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“ |
муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојо |
младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. |
{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће н |
то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са н |
на и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним човеком.“</p> <p>Хартија она, коју |
„Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким |
сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви |
не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се показивал |
војега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода моја мати; — господин Павле је |
е било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у |
</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n |
, очи јој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Пет |
акве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још в |
Стеване, Стеване, колико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени |
ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, шт |
легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула |
„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као |
рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов |
провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit="s |
5" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно д |
чне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Б |
одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу наве |
и једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> |
се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „вар |
с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1852 |
изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, погрешка се ла |
чинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће |
налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обран |
абуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" / |
!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио о |
та ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати |
е; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од да |
не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако д |
бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и |
и шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на |
и и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако |
te> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај |
t> <front> <div type="titlepage"> <p>10 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИ |
било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, постојанству и јогун |
ад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; ја |
се могла лепо чути и разумети пламенита српска песма:</p> <quote> <l>Устај, устај, Србине,</l> |
мља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог к |
<p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да ни |
сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је би |
ом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између |
срушио српско господарство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојан |
ради постојанства, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се |
нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
„С. Томашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p |
<p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скупштини изрекао беше своје |
рбина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се родила наша слава, од куд |
о лице због несреће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал |
>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао би |
</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто пострадао; ови су много криви то |
ју земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај |
како су Божји отпадници љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после д |
, према тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који ш |
p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њихову рук |
е беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
ртије нешто маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" / |
е своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од как |
, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час |
сно напрезање Маџара одговори праведним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лице |
<p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p |
своје браће, који носе оружје на обрану српских народних права и на обрану цара свога.</p> <p>М |
че као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари проле |
лоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Ј |
ушаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, вера моја!{S} |
и!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јес |
ио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа р |
> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако м |
дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, па после кратког вр |
опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, |
Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслоге и кавге, која у њему замета |
е лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, и |
кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене беху |
ји љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем старом митрополиту, да га моле не |
х народних људи подигао се светој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда овај други за |
ог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како |
њим собама скупљају се најцрњи злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Срби |
оје испунио према другоме своме идолу — српском народу, проливши крв за њега из осам тешких ран |
олости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мени тако и |
ком народу?...{S} Ви хоћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислил |
„Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али има |
тва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да |
си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала теби!“</p> <p>„Српском н |
ји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који би драговољно били оружје ди |
м народу!{S} Боже, хвала теби!“</p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да помажете српском нар |
е сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собама ску |
!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n= |
док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који би драговољн |
ећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их сп |
како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху |
рство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, вера мо |
еме.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном џб |
могао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — < |
песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао |
не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, з |
>И отвори предубоку </l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l>Од кад с тобом се опрости’,</l> <l>Одр |
p>Младен подигне десну руку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала Бог |
ињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али |
глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе |
„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови |
облије, рукама својима стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} С |
брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обуз |
о није проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и |
и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, |
своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са с |
песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, |
и је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p |
од нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ в |
, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег |
.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне |
и ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра доврш |
вога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери м |
о сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене прос |
а се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p |
асте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не з |
ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво. |
ће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати |
о дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>Н |
цело то време се није могао разабрати, срце његово остаде код Руже.</p> <p>„Господине Младене, |
ке!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти |
е на отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај |
јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем |
ах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново узаври, и он |
ије проговорио: његово је <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу |
алила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рука |
це, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> |
је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљ |
тен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да |
мути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — које |
ко мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи ме |
оследња његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p |
ло продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и |
о сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ј |
, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — е, |
сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове по |
суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си мно |
а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути. |
рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Види |
рдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.< |
да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му |
ља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} |
е сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена |
е паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове |
цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити. |
аку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, |
душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто |
> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло |
че које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и |
, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се свак |
ет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло |
ли рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све |
омен прошлости тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гв |
ад љубавно није погледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени п |
сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После |
Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; |
<p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај |
сао у својима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од т |
бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једн |
ено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Ко |
непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он с |
па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом ку |
е, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на |
е он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> |
лушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од |
оче, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну |
ве нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њ |
сле месец дана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове л |
та и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха |
/p> <pb n="31" /> <p>„Сирота Анђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба |
l:id="SRP18520_C2"> <head>II.{S} РАЊЕНО СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, |
енско само себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга с |
нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, постојанство и |
како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће |
пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао |
ко је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, |
се опоменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, ј |
уби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустав |
знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада |
еших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено |
b n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; |
се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седн |
тио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им је тако болним глас |
ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом про |
и себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам пре |
ећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} |
и.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, кој |
ко тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога, који заиста |
е може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо |
ораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето при |
рсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога, који заиста несрећан се чињаше.</p> <p>Мла |
ом руменилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већ |
и смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p> |
одигне је и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи рук |
и, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бач |
елесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу прими |
те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држал |
његове народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео сада |
пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће |
Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, и |
.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У одел |
ао; проклетници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе |
реко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игра |
А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без |
аџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго |
ну, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала нај |
а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од там |
и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у његовој ку |
оји знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сва |
теку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" / |
уге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожава |
тано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо у свет међу |
S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; |
плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају ж |
ј говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, |
жбу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођ |
и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, |
ни драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љуб |
господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог човека, ком, је притрч |
а пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Та |
акше сносити сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо бо |
цу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно |
ио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и к |
од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео |
p> <p>Ништа!{S} Ништа!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и |
појку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p> </div> <pb n |
дост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И |
му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега |
е ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна би |
Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другоја |
очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рај |
е очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају |
у друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која |
ла као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије има у |
и му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал |
тељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, д |
је куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, |
господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се |
д њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше се |
авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало вре |
спавати сви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</ |
ићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку м |
у децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му с |
као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах |
ан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше |
спусти своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нов |
смеђом косом, плавим дугачким брковима, стаде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p |
жу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости прогов |
едан мах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p |
ле ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вин |
у те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђо |
асак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо проговори:</p> <p> |
човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви та |
, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која после 58 сати бор |
човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор |
и неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави.</p> <p>Суботица |
<p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде |
/p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и |
траха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова |
> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа пост |
лану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна поштанска коња.</ |
е се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу неће |
покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; путници осим себе и својих коња ништа друго не |
адасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по којима |
ој хартији на коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И та |
крене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога |
е свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S |
не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадр |
ad>XII.{S} ИСПОВЕСТ</head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Ива |
hazaáruló</foreign>.“</p> <p>Младен је стајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице м |
плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах |
им очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Пе |
своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну: |
м је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске стране уђ |
раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику кој |
страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уз |
е на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</p> <p>„Шибај, терај |
шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни |
својима местима у највећој ватри тврдо стајаху као каменито стење одбијајући непријатеља од ша |
Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика о |
Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван који |
ори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свештеник витког стаса; црна и пуна |
ишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом |
дати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га милов |
о удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред њим празна беху.</p> |
pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио пос |
вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> |
војом дружином.“</p> <p>После ових речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одгово |
> <p>У томе механџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — овај узме с |
и своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је |
аша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па |
ој био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе |
као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} |
запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Босн |
бни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски ј |
имити..."</p> <pb n="190" /> <p>Стражар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„ |
ет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.< |
....нигде кута</l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тр |
ког сунца скоро сносити не може, где се становници по сата не могу упустити без доста повеликог |
о умотано и расплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, ре |
едан свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свештеник очита м |
Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка |
бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи |
равити, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која после 58 са |
оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па после пригрли себи сир |
</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која м |
<p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај |
а, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{S} На |
жете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — одговори Младен — смрт не бира; онога скоси, ко |
ојој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам |
м мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала |
у за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са речима, које је једва кроз пла |
бећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван |
доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог у |
среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека |
ушу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала |
да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме п |
е ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несре |
, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подиг |
јајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни т |
е нам се родио красни данак, ускрс наше старе самосталности — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нем |
/p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разговор повео о |
е прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога |
господине, на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им уси |
p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски сережан — али ће лудо погинути; ови див |
дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће |
S} Ништа!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу ко |
а и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили па |
е плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} |
уздишеш? — продужи млађи прекоравајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како т |
сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта уздишеш? — продужи млађи прекорав |
дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јау |
су толико криви, колико су криви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, |
, мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је једва с |
еликим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа б |
<p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама |
е све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, своје лице покрије обадве |
екао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао |
приповетке, јуначка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у с |
ине дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог |
моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — одла’нуће |
>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“< |
сад светој глави српског народа, нашем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му |
у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао у |
један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од |
</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с |
лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед о |
једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посл |
он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим и |
њим стајаше један млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и |
сами Сремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију |
ња, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с њенима меднима устима; пољуб |
се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак |
лади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напред |
ше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — |
ро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је |
имо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како оп |
<pb n="30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све б |
ародност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога сл |
ега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, господине?“ запита слушче.< |
и одважно прихватише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за |
је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењ |
очне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ствари писао у својима иконама; човеку се стисне срце у |
ух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, и чудновата хладнокрвност у |
договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“</p> <p>После ових речи ухвати Младена з |
ен, и задржавао се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чувствовању никад |
p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њен |
то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може назвати својим што |
од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које није томе криво што сам ја згрешила. — П |
p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме |
рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, |
и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаш |
кох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинству <pb n="178" /> мом |
творе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепотицама |
ездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Вој |
; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за |
— из ових ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сиротној породици, — колача и шарених ја |
су тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима морали оградити против њих?“</p> <p>„Ј |
свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњ |
ако то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошит |
је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет |
ушу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ва |
ти да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте код |
ћу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви куп |
ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господин |
<p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила |
д куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду |
че му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ нат |
ао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако з |
p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је |
у Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица ист |
, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била х |
вима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</ |
Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бо |
, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер |
с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ о |
хну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресу |
в имали секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја |
тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није |
сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступивши. |
кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то н |
е на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога? |
или кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаш |
. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прек |
е да помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>О |
b n="154" /> <p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи њ |
имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p>После тога Стеван проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у С |
ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби бо |
b n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад |
арловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и |
ркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</ |
за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, |
аше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немилостивији него Петар приђе |
раг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас |
и можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још |
и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, н |
„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да |
падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
ихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто |
Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене в |
од њега пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Д |
моја, душо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окам |
нио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али после уздишући проговори:< |
е то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било сла |
/p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му з |
учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опр |
?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али после узд |
хвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у п |
, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен |
а за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од мене срећнији!{S} Ти |
данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од |
иправљасмо, господин Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, гос |
загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да |
ља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Б |
/p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безде |
е чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи чекајући од њега |
бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретном |
/p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио |
у змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан |
полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га |
јвећој ватри тврдо стајаху као каменито стење одбијајући непријатеља од шанчева.{S} Кад нам неп |
аласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку |
— тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, |
ка побудио — упути се по чистим каменим степенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуц |
>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му |
свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић виде |
кне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше б |
ива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни официри, за којим |
и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим саветом и својом науком с |
Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу сво |
у мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, из ових је соба |
сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо |
2" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори после мало ћутања Петар. — Ја не |
у се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљуби |
настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше |
дговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја |
овој кући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дет |
пша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с |
га поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене |
ти?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је |
елно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми прода |
ко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад |
одине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог човека, ком, је притрчао би |
ушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. То |
им по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како да спом |
натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од |
ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</ |
?“</p> <p>Младен обадвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глав |
зубима, грчевито обадвема својим рукама стисне свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умр |
во се лице крвљу облије, рукама својима стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Он |
уби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, |
вари писао у својима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи ко |
јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непр |
слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш з |
савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како н |
ио срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је |
па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако |
S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби. |
еленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме |
, кроз која се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други |
ак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у |
красно и укусно намештена спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти мест |
годбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици |
га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се |
а која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</p> <p>О |
емарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изре |
ао!“</p> <p>„„Како то? на обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ |
овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај кр |
кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало |
веку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од п |
та било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и |
њују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим го |
, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама.</p> <p> |
ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја |
и узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n="13" / |
им мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пружи м |
тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа простака за |
Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lang="fr">fauteuil</ |
аноша, који хтеде опет устати, пригњечи столици: „Мир, кад ти рекох; седи на своме месту.“</p> |
ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склоп |
носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јак |
} Седам хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвезателству стоји |
се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима, јер џеба |
блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла |
гао чути ове речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох |
и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути |
ио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и т |
ви га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помисли |
им мислима страва му срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натер |
највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином. |
on" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не |
дар беше својим саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши |
рети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдање; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти |
</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им је тако болним гласом пр |
олнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. |
сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас о |
уша бољи су чувари него ма каква строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вереси |
ите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>И |
ате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на кој |
да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће |
оже видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њим |
рити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госпођ |
, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Ч |
тео братимити..."</p> <pb n="190" /> <p>Стражар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:< |
0 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> |
најбоље хавана регалија цигаре.“</p> <p>Стражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новц |
са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</ |
у.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С |
сениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, већ |
ријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и преко |
е сеђаше у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико часова.</p> <p>„Запо |
више нас овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да на |
за зид широка постеља, која је са свију страна покривена плаветним завесама, као каквим небом, |
</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> < |
је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> < |
па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="63" |
их.</p> <pb n="61" /> <p>„Али тај млади странац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом влад |
азио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су прави пут |
ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног ко |
оја на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на св |
дине дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> < |
д ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихо |
е већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам |
с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола с |
Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се насмеје.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцну |
"35" /> <p>„Право, право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим конст |
је увек свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разг |
доше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на врбаш |
а иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти |
ано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекој |
а.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> |
к се несрећници ти у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу |
поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страш |
лао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="20" /> добро, по села је ос |
ј нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропа |
ола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраж |
„Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са свију страна |
једну четврт сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за узду дв |
се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засви |
ка горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за ј |
н је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се |
е сентименталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве пут |
есном песницом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет |
ује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и за |
лост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј в |
едива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици |
ора свитала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.< |
то, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од |
па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{ |
једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у два |
ти, која отпушта своје чедо у свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на |
е казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело се |
ну руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам заф |
n="8" /> се после посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше |
ад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, |
ино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу |
е на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетен |
“ викне.{S} После се окрене с. томашкој страни, уздахне, па после опет тужно попева:</p> <pb n= |
трашно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без |
ди јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, кој |
оде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му с |
ице крвљу облије, рукама својима стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене |
те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, кој |
е на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти |
господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Је |
завиривајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћута |
из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била |
губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, ко |
рече младић, и прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко |
> <p>Млади људи погледаше један другог, странца облије црвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице |
или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни к |
огу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем св |
p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, — ал’ он са свим хлад |
војницима, кад се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи т |
то ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег |
еко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као |
и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је |
т и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештава |
ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви |
људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим саветом и |
њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="2 |
овикивати.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један у |
рби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, |
/p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рука |
у, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док с |
азрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се |
ници у колима дрктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати |
ас страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечин |
оје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — |
жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господин |
иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје |
ма ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на |
бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе |
тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника за |
у и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима морали |
из Швајцарске Милану, прелази се преко страховите вековечитим снегом покривене горе, која се С |
јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, |
ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге |
воје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p>На |
релазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напати |
а, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која се поносит |
он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Ли |
се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се |
е погледа око себе сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, |
а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, а |
е смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам |
ме, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, ј |
ега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од со |
еломе своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен поглед постане презрителан |
атегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ствари писао у својима иконама; човеку се стисн |
убока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су се напињале и диз |
рсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његов |
и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за своју лакомисленост.{S} Међу највећим |
ти.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у |
рећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од зл |
адвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="110" /> |
а беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и |
ико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбар |
раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих пет |
>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p> </div> <pb n="47" /> <div |
ду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му план |
бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, своје лице покрије обадвема рукама, после то |
анску пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од |
у после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у шко |
ве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту |
{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси |
, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе ветар уд |
е судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.< |
утовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве |
о другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је нова |
добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју |
маш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи с |
о матер познавала, у целоме моме животу строго држала, како ме никад љубавно није погледала, ме |
а се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико ј |
и погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, прокле |
к уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећ |
зе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:</p> <p |
бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа и |
у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који бесне |
а зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и же |
замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни ј |
ло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека |
рња тамница.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под г |
9" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за о |
им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да |
из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И пос |
остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели |
ладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им ика |
који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти |
ди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из ј |
ше; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, к |
а се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура изба |
а њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас овако леп |
во бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџа |
ане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих |
и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незго |
рвност у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој б |
м је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби гово |
врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га доч |
којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју |
спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима |
га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако |
сати умрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет |
облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико би |
ловина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађа |
и плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја |
своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зуб |
па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} |
шуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже б |
наца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре нег |
p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи и довести и |
толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за свој |
ви загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер |
на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове |
до од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После оваког договора они су м |
дим човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на |
бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу б |
има, после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз д |
ку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> < |
но, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте бо |
ше се једна поштанска кола, пред којима су летела три добра коња.</p> <p>21. декембра после пон |
јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима су суботичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрм |
са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је |
за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва и |
своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p |
на војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лав |
ва,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да к |
и здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Бож |
ивати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле би |
ране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано |
а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е |
се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и ко |
и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и ка |
<p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ов |
рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред |
у да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, |
<p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су г |
"subSection" /> <p>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре нег |
анац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</ |
ког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — к |
е житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког ј |
код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали |
пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга |
а их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пак |
већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћем |
д прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, |
адосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и кршт |
им језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је |
тељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се д |
> <p>Многи погледе на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола т |
ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" /> није чуд |
м алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да |
но претварати; самртник не лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни |
ам био примљен у женским круговима; све су се радости овога света на мене осмевале... и ја сам |
м, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држа |
жао је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако |
беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та разго |
о, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би дос |
коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори |
е и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> |
ри опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. |
руга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, |
ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Б |
, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да |
у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покривале један нежан глас, а то беше глас д |
која осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, к |
Томаша, оставивши све своје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше |
воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге |
e> <l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и |
/p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад |
он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама |
у јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, који |
и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат |
их сељака; одмах посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан |
о момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више |
ба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од к |
Које су на смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали. |
ри:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалијама“ нема цига |
на или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да п |
а оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о |
гасито плаветном свилом.</p> <p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова |
е тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови несрећници скупили се и уговорили међу собом да |
земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад |
издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто пострадао |
е српски народ тако љуто пострадао; ови су много криви том несрећном рату, у коме се толико крв |
Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; и |
стијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађе |
аћа соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветном свил |
ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубим |
>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. |
тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својо |
бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгуб |
и сватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац не |
ше рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простотом један из родољубиве, а други |
p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви |
ек; отпади се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако |
ем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Ка |
томе један момак окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А ка |
о дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“ |
састао се са Француским војницима, који су међе чували, он се увек њима придруживао; а кад би о |
жи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> |
гледајући Сремце једног по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, ка |
ранац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у највећој опасности.</p> <p> |
какве скитнице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе н |
омшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше! |
оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју |
или Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све сво |
колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} С |
и, колико су криви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како зг |
поду, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге п |
ена разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском пристаништу у „<f |
ез оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху наро |
ати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у |
аде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога |
увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један ти |
поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог в |
бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно |
овој соби где само оне затварају, који су кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас |
} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио |
етвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи пружи хартију судцу н |
дно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело у |
је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме сви презру, ис |
ра може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p> </div> <div type="chapter" |
ма.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових р |
ва два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго |
p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу |
.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам св |
а — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су |
ећни јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта |
џари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву на |
свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу |
азник на миру прошао; проклетници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у |
суд.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под |
, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у |
ју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>Свештен |
чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али опет ко св |
у не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S |
бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чив |
у га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и пра |
н, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n="163" /> луч у |
с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече |
ори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од нас наше добро па делили |
вакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, подмићењем, и после са најодабр |
зродила...{S} После оваког договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су |
ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не б |
чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се мног |
силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад |
још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али мо |
јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као |
хач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони раштркан |
.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> < |
пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја п |
спођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ј |
остионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гостионици, к |
<p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на на |
декојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што |
аманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се јед |
продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао |
емљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га |
Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се |
па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држал |
т.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српс |
и сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мен |
ати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени с |
лпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњ |
и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у ј |
веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине |
д Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и |
е, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што нег |
е проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће т |
лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, па |
мели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на с |
ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно д |
их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, с |
гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди |
, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они |
летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да с |
тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботичким тамницама, он би |
се по целој вароши било разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћ |
моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски народ, верну |
ну књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора би |
се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом |
орно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарски чиновници у Суботици и |
те, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> |
е чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад свет |
мо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан |
цу — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар би |
Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S |
сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш наш |
амршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече: |
ћемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, |
е не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није |
на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни |
је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, о |
/> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и |
кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно |
лаго, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она |
ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи |
двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђа |
p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, |
. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или ми |
у ни један пе одговори ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а друго што је овај |
олико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло |
и рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су то |
</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нек |
пом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима |
нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; |
и беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n="123" /> то није |
и, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није |
је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поотимали...“</p> |
<p>Путници могоше у колима остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али п |
>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај ш |
ара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће |
су гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду пре |
бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> |
чицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на среди чела дугачка и д |
са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, д |
ter" xml:id="SRP18520_C9"> <head>IX.{S} СУБОТИЦА</head> <quote> <l>Ту се наши започеше јади.</l |
/p> <p>Срећа нас са свим остави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се разбише наши лепи сни.</p> |
изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке би |
дски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигара; гледај к |
га дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у субо |
а, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор у |
и то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им ј |
> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом |
</quote> <p>После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суд |
бмањивали простоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много мест |
ри:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам |
ком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва ишчеки |
сеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која |
<p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу |
ли.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџ |
велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Субот |
а би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сом |
одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш т |
је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџарск |
цом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јад |
.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске зем |
/p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, преко мере бл |
на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у |
отице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, боја |
наштво.{S} Бранити несрећнике којима су суботичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмогл |
ило је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, је |
а видео како су патили кукавни робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то не |
, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај |
маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике н |
у ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p> |
шкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху |
после овога догађаја сужницима судише у суботичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло прост |
из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме |
а овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>По |
а <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; |
мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој гово |
> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека |
пред мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на к |
вето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бо |
еколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме |
:id="SRP18520_C15"> <head>XV.{S} КРВАВИ СУД</head> <quote> <l>Ој давори, ти Косово равно,</l> < |
машке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српск |
био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који |
на комаде исеку.{S} Једва је председник суда могао утишати народ заповедивши момцима да сужне и |
ду предадоше Младена.</p> <p>Председник суда, опака људа, запита:</p> <p>„Је ли отмен?“</p> <p> |
е и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ се т |
Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био |
они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> |
<p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У |
м човеком.“</p> <p>Хартија она, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателство у најстроже |
е сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; |
<p>„„Ниткове један,— продере се на мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је виде |
.{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина де |
<p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме ниј |
из почетка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али не знадосм |
количине бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо ве |
воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; после ми је каза |
дмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођосм |
А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и мн |
т учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној |
{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по |
ајнесрећније створење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела г |
кало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после о |
<p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му син |
правди и истини.{S} Правије никад један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му ду |
били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p |
амачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, измените, је |
еколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и |
м, плавим дугачким брковима, стаде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја са |
шан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опро |
Бранити несрећнике којима су суботичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам |
„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам почасну |
тво!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошу |
леним асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком се заклињао противу њих, |
ошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га |
вно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то засл |
ти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељ |
вутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и п |
ју из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</ |
ојим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он своје пл |
ини.{S} Правије никад један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ |
се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад један судија |
удише у суботичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена н |
ему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде |
оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и ве |
је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно |
руги дан после овога догађаја сужницима судише у суботичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је в |
заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1852 |
Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје с |
дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb n="170" /> дос |
тине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу и |
ко су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако г |
е с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници ст |
да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се ку |
а сужницима судише у суботичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупк |
лоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p>Председник суда, опака љ |
аден.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га |
гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не |
што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркос |
ио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пре |
} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била д |
лики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После ове несреће мало одахнусмо, јер на |
.“</p> <p>После ових речи пружи хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне гр |
азвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу у |
е нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни о |
цнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема см |
мудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и |
одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, |
ао утишати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div type="chapter" |
а једној хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дуга |
сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, |
p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.</p> <pb n="193" /> <p |
ло, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које |
штају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан |
/p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше п |
отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао суж |
чкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и киш |
на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше в |
а вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младен |
/p> <p>Судије саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори И |
кивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за |
ојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што заж |
да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху кр |
да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешен |
uote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у суботичком крвавом суду.</p> <p>Суди |
е господе!“</p> <p>После тога се окрене сужницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене |
ога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његов |
’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо |
/p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> < |
ише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" |
хвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — |
му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи теше |
а бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи |
ам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брат |
прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, бра |
е, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> <div type="chapt |
м погледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати о |
м свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} |
јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује ст |
обно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мај |
и и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> < |
а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> < |
е је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на својима ногама, тако је дркта |
осле твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја |
, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би |
стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама.</p> <p>После кратког ћутања Бачванин продужи оп |
а; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом своји |
а мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божј |
еда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од |
пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху |
га мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу |
но зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то ка |
ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p |
<p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, је |
сом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек сама |
тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане |
Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па весе |
ша, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Младен, |
икла била на гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.< |
гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад |
ежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског наро |
једаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p |
рестати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је ма |
ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством ре |
а љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуца |
е не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово |
а где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весе |
и видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расп |
оје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бад |
ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право |
. о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зе |
оје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p |
јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово с |
итије сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала |
ије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за ру |
воје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради |
трпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке п |
{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било о |
д те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице |
била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећ |
цу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу ду |
ам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није |
уду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и |
о; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих л |
ишла!...“</p> <p>После тога мало ућути, сузним очима погледа Ружу, па тихо продужи:</p> <p>„Јер |
p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископат |
и по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја |
крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> |
из љубави к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад није злоставила |
зговорила; у то магновење њен се поглед сукоби са Младеновим погледом, који се у њу са очима пу |
ти и незнанству обвезателство од велике суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако |
о порте православне цркве, заустави се, сумнително погледа око себе, с највећом пажњом отвори п |
ме обичају.“</p> <p>Ђорђе погледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми об |
годе....“</p> <p>После погледа око себе сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> |
сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се в |
рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мниј |
рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне |
То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чин |
тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би |
?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад в |
на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казни |
видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се увери |
ло ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе ни |
о чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„Просто ти било.“</p> |
роговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не х |
врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у |
ог не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци |
инских чета, где се припека африканског сунца скоро сносити не може, где се становници по сата |
, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која м |
ти Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су м |
НАДА</head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Б |
но чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављ |
их Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојч |
наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе с |
ао да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби св |
о вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те о |
сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомените их да бу |
е сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци ње |
па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне |
ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него |
асења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па би |
рети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је |
а нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник |
м своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо |
до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па |
ао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, ка |
оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толик |
мнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb |
он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви |
ј пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове |
морадох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богој |
на, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари |
ам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја са |
зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благо |
о своје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живе |
абуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио |
Богу!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели |
га, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам |
да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па |
ра бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p |
деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{ |
Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ |
у црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо па |
а не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна |
е... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у |
а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — пр |
ао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се |
Стеван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Кар |
вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мен |
тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пр |
Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза п |
м:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег не |
шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија деца, па он |
морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се насмеје.</p> |
од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он ј |
да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не |
} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, ње |
вега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n=" |
кује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему ова |
зо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{ |
и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту |
које могу исказати необично чуство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко |
„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли по |
нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо |
мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине о |
она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; она још мож |
> <p>„„Шта наопако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на |
p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га |
ао — повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако би |
о, — одговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал |
<p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам вр |
слетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit="sub |
p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" |
ако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад |
н певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што |
речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени |
С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдн |
лазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла |
и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште |
ња били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар |
"14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два ж |
проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега |
ен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја с |
као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много па |
џарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам |
у постала најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато так |
до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по сво |
нда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам за |
ругог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни б |
два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше |
вана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколик |
S} То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох |
p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове |
а од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та во |
кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се с |
ОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рак |
анко Радичевић-</l> </quote> <quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> |
ла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица |
чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао |
као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и о |
ирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ру |
је то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и |
познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он |
шаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; |
о и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</ |
е давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> |
и господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ |
е од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је бог |
. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Б |
не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда |
отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како |
што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је о |
и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, ко |
сеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али се и н |
еник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђа |
156" /> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Мла |
особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној |
</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње в |
ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тренутак, дете се |
ну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 с |
е говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својст |
е што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачу |
, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбин |
стаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати с |
> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женск |
ити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — од |
обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре |
ам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи ме |
ебе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли бил |
и се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки |
царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, ок |
а и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; а |
умња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало вре |
ан часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави |
који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>З |
о године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</ |
инарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не |
напастованих.</p> <pb n="61" /> <p>„Али тај млади странац никад у кајуту није силазио; у лицу и |
итам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означуј |
е и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколик |
<p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после т |
сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, д |
на отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахн |
крст у својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угас |
скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од ч |
ом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему н |
дим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почн |
д твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља с |
љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p>Девојка ништа не одго |
</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин ч |
а сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, п |
сећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} |
у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p |
Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда пева |
јој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је у |
адркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, б |
одици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са лан |
l:lang="hu">Illancs Pista</foreign>.“ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох г |
стргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> |
а га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорит |
ио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина о лађу поребарк |
у од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништ |
и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обуч |
био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весе |
жњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих |
.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и |
мо кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене жен |
pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> |
ина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху |
уле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распи |
сле ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеци |
дном Граничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам |
ари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што |
ма страва му срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му н |
е, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје |
коро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, |
p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова |
делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је |
н је један, коме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од неср |
<p>„Кад је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја |
ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави |
се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} |
маш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, ј |
/p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; о |
о, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање |
естита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били з |
ура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору |
благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„К |
су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војвод |
ис карловачке околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, пито |
е види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, |
века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та |
вих људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанк |
а нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који д |
д дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„ |
кће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из свој |
ра бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала |
.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела |
зама; једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја |
босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марам |
ила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповед |
а — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе |
вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто ј |
једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубо |
реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p> |
ао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су д |
тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, бр |
утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња |
стижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се |
и је он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја би |
нарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи ми |
та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Ж |
а — и како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху |
естима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила. |
ића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о с |
а живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к н |
црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мо |
p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n= |
р, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„ |
у вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до |
p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је про |
нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као |
акањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</ |
вај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, кој |
кама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n= |
сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је |
дине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ће |
да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на усти |
ина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у |
од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је ч |
ни, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату мом |
чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самр |
моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пус |
! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је |
о учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја |
ито проговори: „Је ли то послушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи де |
о их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са с |
разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у жи |
се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је ов |
ати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p |
мене мртвом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, она м |
адесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа |
ко мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срц |
аха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па |
о овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је |
увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је |
језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, |
крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се пош |
д је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на стран |
ам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао. |
свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викн |
та се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„То није нико могао бити од |
њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, |
ови су много криви, што је српски народ тако љуто пострадао; ови су много криви том несрећном р |
оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Т |
е у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису |
, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и |
бљиваху.</p> <p>На послетку пут постаде тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једна |
љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Г |
ачванин после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање шт |
„Нема тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац до |
куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало ћут |
не на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} |
ђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Б |
и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце пр |
.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С |
зуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог з |
је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као |
срце страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је свима |
у.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко |
и!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, |
кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, |
че удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу |
м господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Б |
јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си |
ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје ча |
одни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и |
се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. П |
ока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чу |
м.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се чо |
ојој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p |
е који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо |
„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> |
ла патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на ико |
којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске стра |
ам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам |
рискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро уч |
се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, |
и ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојки |
аде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова |
или парохије кад <pb n="123" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много д |
ећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон |
свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <pb n="171" / |
тане; после опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно |
могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, леп |
<p>„Јер кад се опоменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„ |
повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је по |
али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> < |
но гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина |
ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српс |
ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло и |
које после детинство са споменом остане тако драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је м |
ствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити д |
огу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> < |
а Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но |
а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад |
о мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си пос |
смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рука |
ног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њ |
јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} |
на, погрешка се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа |
} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови несрећници |
азумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошл |
ви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава ј |
тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да |
животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p |
мори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са св |
“</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су |
за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду |
лека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети ил |
м мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој |
момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи се |
јаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини |
што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се мн |
</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи |
ари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син |
дост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit= |
ад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој г |
ни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога |
господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде п |
p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна ма |
“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> < |
е бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ја |
ља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих стр |
ћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> |
а нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо и |
eign xml:lang="fr">fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту |
на,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно о |
се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика нас |
тај, Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лиц |
/> <quote> <l>Устај, устај, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, |
сао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене моје |
који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори |
ти, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p> |
се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвоздени |
илом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни мес |
>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко |
х најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, бе |
одност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, ко |
походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити |
мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; |
здисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и |
p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли |
ботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али |
м човеку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се зас |
фалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света |
ену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пу |
гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо |
цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер |
ачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ дос |
— нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p>После тога п |
ародности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срц |
ого срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не б |
рипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошар |
се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих до |
— али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{ |
претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити још мо |
д њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викн |
рећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако на |
па после као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још и |
се не заборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња р |
ку пут постаде тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, да |
нио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад |
поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли |
је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p> |
поветке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> |
кав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, |
мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам |
“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише |
н има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав |
ло данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити већ |
ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред |
м тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој та |
оде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{ |
ко.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> |
делу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је о |
ила, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S |
сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланац |
е зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге мук |
/p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше он подуго тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио био, н |
патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су |
ала.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање непр |
нија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије б |
ше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог трен |
чинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је мор |
<pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, коју од |
а сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцентом |
ад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и најверни |
иш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, гд |
а изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> |
му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је |
410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у с |
век, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и друг |
два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, |
народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к не |
коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен после |
лена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови с |
<p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и природну красоту |
ери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме |
оје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у |
драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љуба |
пади се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили |
да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до сво |
пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> |
за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држа |
ђо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја м |
кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима мо |
венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све |
потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње со |
рено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи нат |
ви, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n= |
<p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, кој |
мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци о |
ног лика међу њима, половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово |
рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу д |
у кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда н |
е говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарски чиновници у Суботи |
јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако д |
ка је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, је |
бав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опази |
оји су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од пра |
о није њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један |
шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа ти |
ти на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се |
„Водите овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња тамница.</p> <pb n="156" /> <p>Ко |
небу на повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила |
онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљ |
самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнут |
ашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви буде |
поведа.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије м |
престано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p |
д кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у угл |
“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја зна |
дене ограде бејаше опет једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким ме |
матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко на северном, к |
да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свет |
година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да с |
путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>С |
који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а |
ка себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризн |
гледати наше њиве, по којима се класови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенце |
е подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на д |
стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се под |
зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; |
и, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони р |
њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а кад о |
дним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањол |
ер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, један Рус, један Немац, један Шпањолац, два |
, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за |
овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, који не глед |
сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету? |
; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу |
лужио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} |
грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана |
Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.< |
лима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p |
а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бе |
r" xml:id="SRP18520_C14"> <head>XIV.{S} ТАМНИЦА</head> <quote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> |
швилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња тамница.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су у ту тамницу бац |
о су патили кукавни робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написат |
ртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„ |
д твојим прозором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у |
пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако |
је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне |
и ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> < |
оше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у т |
S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло доб |
руга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, обојица сужни |
проведе свој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помис |
како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог мил |
p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p> |
о.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестано |
руги дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима |
гао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам |
де било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја провед |
е морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да |
<p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па н |
воје лице.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели о |
S} ТАМНИЦА</head> <quote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А |
>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој бр |
томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почи |
“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојн |
нали, док су момци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи |
ће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{ |
ица.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште |
е бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; |
> примером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико |
а ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији |
ко дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на гу |
л’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{ |
ри после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне |
дена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ |
у:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази |
е многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само нек |
е, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао ова |
лима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у колима остати, ј |
да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на |
у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло р |
ати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„ |
, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра |
шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботи |
коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи |
о мораде одсести код свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он |
друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрест |
кола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад ч |
је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи прем |
и ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="162" |
тати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели ос |
тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</ |
олико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p |
ћ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода после |
епријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како с |
ом.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, |
и натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш |
моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Сте |
а се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова |
глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му око ушију пролетаху.</p> <p>У оваким пр |
ндијанске робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три |
велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и ду |
реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пу |
исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, |
од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока, |
/p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветном свилом.</p> <p>Гредице су ситн |
ахне старац прекрстивши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} |
!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је иш |
ећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може |
о име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јано |
и после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писме |
миљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја би |
pb n="152" /> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке |
Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, који |
“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одгово |
лопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш би |
„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стис |
господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по |
>А од тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> <div ty |
, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухв |
не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја ник |
за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> < |
а шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, и з |
и ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb n="167" / |
и се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а |
ин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњ |
јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, п |
а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне |
д хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамач |
г; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и |
лео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдање; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја |
орко: „Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише пр |
ру и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја ти |
, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — |
је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице |
срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених |
тају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхрани |
га немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> рук |
малодушан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени нећ |
лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни |
г човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одв |
па се окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече са свим пријатељски ономе |
ма, под твојим прозором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ће |
де је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да |
ју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, т |
амници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на улици близу тво |
видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Господину том крв се у образе сл |
— „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на улици близу твоје тамнице или ма гд |
вори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по |
нио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачвани |
неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„Просто ти бил |
ре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи стакло искапи. |
е лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада по |
епо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе |
нам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се виде |
овораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу |
и беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Рану тешког |
ори се, господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати.“</ |
цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Мл |
ека на својима местима у највећој ватри тврдо стајаху као каменито стење одбијајући непријатеља |
ња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло |
до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Де |
донесе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, устане |
ку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла |
два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> |
ш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћ |
<p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекн |
је било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ |
лава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе самостал |
и човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“ |
ећена, погрешка се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а ла |
<p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих с |
а искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три пут више новаца него што и |
сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> п |
У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стр |
него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети |
о да никад на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осве |
p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко |
је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безгр |
а приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спах |
длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb |
а са <pb n="127" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p> |
очека с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети |
мен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — |
; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши |
ти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од |
ћи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и |
однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило бил |
Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а |
рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“ |
бац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко вр |
извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен про |
кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајм |
сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па к |
е, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових ре |
рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас |
своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку н |
Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је го |
а је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брат |
?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима морали оградити пр |
па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе моли |
ти, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалос |
сто мене имати господина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема |
род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако |
дан човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове и |
ховитије сузе на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хв |
а опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле ј |
м играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му |
адали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашит |
руги један млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окре |
расплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да |
ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н |
и проговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда |
де хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крв |
жи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“ |
? — Мани се освете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е није |
ује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што ниј |
ате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме обичај |
за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару при |
и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена |
грлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад н |
е, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ру |
ди.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја од |
подина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, |
па па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир. |
е у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у д |
м прстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небес |
ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио са |
миловао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену шт |
гу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; а |
та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и п |
<pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде н |
са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, |
м човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твој |
оље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p> |
на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се н |
овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате |
е ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ |
<l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> |
ролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за |
он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досети |
јуначко колено.“</p> <pb n="165" /> <p>„Те каково! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска |
дино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ про |
ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео све |
ко ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне палити на с |
за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је ка |
је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, |
атим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српско |
ишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После |
шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па |
>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу з |
, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени никад о |
ајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" /> ниј |
<p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртво |
се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једн |
а се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па |
— викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и |
оже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми |
ји је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти |
ЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </l> < |
ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p> |
нама твоје страдање; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си |
ти, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Уд |
; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непреста |
би, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> |
и не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна тв |
би твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; |
и.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, м |
престано имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш ра |
у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукусн |
о, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли |
ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па |
p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ов |
ом.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> |
слила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„М |
оштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бит |
тер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незакон |
кукавном српском народу!{S} Боже, хвала теби!“</p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да помаж |
к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од веша |
, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се |
знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младе |
/p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања проговор |
о на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није |
застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ј |
е, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и вер |
рану приправљасмо, господин Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А |
S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду иш |
p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„ |
пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу |
љам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти |
мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће |
и имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога |
— показујући страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха прост |
</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па |
као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб. |
м ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше н |
дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан по |
ад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, |
говори Иван после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти |
арловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> < |
е се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропа |
орао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове |
ху.</p> <p>На послетку пут постаде тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког с |
<p>Мало касније пут постаде неисказано тежак, путовође морадоше увек до колена по снегу газити |
ријум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у |
и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, к |
вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње к |
и су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</ |
ногима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да зап |
</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше ле |
ш онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, |
д га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> |
: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске наро |
аца не охрабрише, јер он место одговора тек ману главом, па <pb n="8" /> се после посади за она |
је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим зак |
слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед с |
ни наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што са |
, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учини т |
ође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон п |
и Богу молила са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> <p> |
о мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше то |
b n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом обла |
p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру пр |
али он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано река |
пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, б |
д Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то |
т купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца |
у онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљан |
га видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело него бела пен |
ранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скин |
атељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о њего |
вет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ћ |
к, јунак, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године |
>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје че |
ости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили |
кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака и |
мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну |
е су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Страшно ј |
е, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задркт |
ко да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена бр |
а своју лакомисленост.{S} Међу највећим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. П |
опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена |
у од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које к |
и у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори |
он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после ње |
пружи хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чува |
ше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шаре |
роњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како бо |
ме онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем врем |
а повиче своме кочијашу:</p> <p>„Шибај, терај што наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</ |
д је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, |
.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико тренутак |
ом рече:</p> <p>„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, уки |
ћ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> |
већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, укаже с |
чким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се нак |
чувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, које се против ње |
амену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и ј |
их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p>После тога приђе к постељи, развуче зав |
p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; — родио си се, па једном мораш и умре |
p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена |
од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла, после ударим и сам |
адити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и |
о!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ј |
тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу |
е што је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће доб |
цало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народ |
таће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је |
уће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их с |
плаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; |
ку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану сво |
јаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</ |
широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да |
ом народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па |
ата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све с |
мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створен |
це учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} Савест гр |
дне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар п |
ући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети |
ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то так |
гао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења |
цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; |
фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам пове |
арохије кад <pb n="123" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих |
еда.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа |
b n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{ |
м!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љуба |
покрије.</p> <p>Младену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о |
карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако ј |
ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на |
време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је пр |
</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l>Од кад с тобом се опрости’,</l> |
тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у |
е уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путн |
и све своје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је који м |
им малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други |
Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„К |
е зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из песме, коју је певао |
јим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од |
оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си т |
.. а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који т |
гант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим |
> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — човек ком си |
е па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с |
проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> <p>После ух |
ило, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говори |
о, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце |
бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме обичају.“</p> <p> |
и о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ов |
а Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћ |
ти, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена |
обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја закле |
ице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрост |
у, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској там |
о, господин Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ |
х оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, ми |
оочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог |
оринти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си |
ет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, |
ате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне свога мртвога брата |
КРВАВИ СУД</head> <quote> <l>Ој давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l |
Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} |
адноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Бого |
/p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбин |
p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну |
<p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино мо |
а мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаск |
досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а |
да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опро |
вши, продужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном |
а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот оп |
о што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав најве |
в, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу ср |
колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам |
ач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љуб |
месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па рад |
о хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га |
ли од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштењ |
пео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ј |
око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непрестано имати, најноб |
шно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете |
. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекн |
Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и па |
ване, колико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то |
аш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је зап |
кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; |
се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т |
па позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш |
ће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако ми |
дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и тво |
љи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити |
ас обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрост |
једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" |
шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, |
о маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми пр |
де је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођ |
све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је н |
но ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу |
ем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} |
ери моја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, |
не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио к |
еби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покрије |
моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} |
у.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, је |
</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве |
о; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја са |
друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удај |
висмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p> |
не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војск |
ио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме нов |
ла није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог бра |
миљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји б |
бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пођ |
блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дер |
, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и посл |
е муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити |
и, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш |
женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати пар |
ипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла пр |
лу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долази |
пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цигаре |
, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватов |
ега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила |
то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих св |
као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових речи |
еш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја |
оравајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али |
ри:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после |
сти моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. |
ам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту |
каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прил |
и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто пита |
у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену |
не радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни поми |
ло моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам |
<p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} |
вори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете у |
ахвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећо |
да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне |
или, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Ф |
ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не |
од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који има американск |
е то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коњ |
од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу с |
се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао |
еван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карлов |
. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту пе |
Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га ост |
— одговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ј |
о Радичевић-</l> </quote> <quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l |
’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{ |
роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштро |
тени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу |
м младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, рег |
рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све |
ванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти в |
пет устати, пригњечи столици: „Мир, кад ти рекох; седи на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако |
знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо мог |
не бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти |
авле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа |
на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одгов |
за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана |
горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отр |
Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p |
да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдање; сви се расплакаше т |
о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„З |
ко сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном прашта |
тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић |
ри: „Је ли то послушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју |
мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати т |
данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете |
ог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бо |
и донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање |
ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових |
јамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, који је уз |
осподин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до по |
нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио |
ају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио |
м ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је по |
Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуг |
и.</p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта н |
те, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја по |
ни узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у в |
аш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на |
ш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па после, мисли |
сподина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти |
теван проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, б |
очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам н |
.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одваж |
то рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин о |
поштене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла |
кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Ба |
едљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обраду |
, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без |
еви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било |
ам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ ни |
ени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризн |
може од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти? |
ог луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задово |
ости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душмани |
обом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> |
мешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти |
дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умре |
акла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубоп |
трашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитн |
>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја са |
199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, |
{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фали |
о просјаком и скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га |
разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} |
инио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког |
х ништа!{S} Стеване, Стеване, колико си ти од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њ |
а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, |
спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој бр |
ао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„ |
ега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало |
и, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, к |
на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, |
боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при |
преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде |
аш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p> |
<p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад буде |
Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остај |
се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Ј |
ростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““ |
> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму |
а благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти |
решник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих |
ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти н |
тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, |
дао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“< |
ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; |
обом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао на |
криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од м |
овори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, |
ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хо |
му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</ |
е показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} |
господине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете |
ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено |
е да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, б |
ти, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p |
S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“< |
н, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, јо |
и ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар овакви |
е не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да |
ризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, кој |
мњом.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, |
ива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатил |
ни знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освет |
велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се зак |
у, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај |
ванин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p> |
ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; |
че : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћ |
мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S |
але, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Веруј |
ме скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војв |
ма нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму: |
нко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до ца |
и све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми |
ладен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар |
, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се |
ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> <p>З |
крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник |
и сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, па сад |
да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до |
проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} |
л’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„ |
и бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се ве |
мео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p |
окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форин |
мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си |
ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја п |
емилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> |
себи промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти то!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520 |
хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За це |
рно свог друга.</p> <p>„Младене, правиш ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb |
понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ив |
мехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе ника |
ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити п |
нда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Ро |
ио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који |
оји су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201" /> <div type="chapter" x |
љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана |
а дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није сав |
је опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах |
ве пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пр |
чинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши |
за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који н |
чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} |
у близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред какву |
тиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После то |
ружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, |
е куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Пет |
тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Кос |
ј; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да |
ем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из |
тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вам |
јне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> |
кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. |
мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли |
отетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака по |
су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и |
зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше ча |
кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољ |
ним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наш |
О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, п |
и опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је А |
сиротињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то |
новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припознаје колико је примио, а не з |
тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш |
рекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надувена |
ства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце об |
и можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта жели |
ако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје |
ио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте А |
у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се р |
енско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Па |
догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p> </div> <div |
да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово |
моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, вид |
народност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, бех |
ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни |
рећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне |
и нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, ј |
у и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би |
ке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дре |
, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала т |
ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја |
ма света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма до |
оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу |
; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео д |
следње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обеси |
си му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији в |
вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ р |
у; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“< |
лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је |
је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је |
јима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до |
јег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати уд |
т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ћ |
повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</ |
непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, к |
азови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч |
ј.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није |
тога презрително проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је |
каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Друг |
жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После т |
згубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је криви |
асило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговал |
и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавн |
јући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим савето |
су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима дрк |
повест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама... |
из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> <quote> |
ена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу с |
ртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„П |
угу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љуб |
/p> <pb n="155" /> <p>„Ништа — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако |
и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслушавши сведоке поз |
ло ућути, сузним очима погледа Ружу, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете |
т пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш |
ку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно раз |
ла.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је |
.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> |
тануло лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћах |
јао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега |
ндуке с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у г |
p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори |
и њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се м |
м трпезом седели, згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, |
уго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вр |
листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођи |
еде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем с |
ела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наше народне |
ву кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једн |
у округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као с |
ћма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљ |
жатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи св |
чијаш ошине своје коње, коњи полете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се п |
и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у други.< |
обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p |
иди да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш |
као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, |
колико речи.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудни |
же своју главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше |
, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућ |
и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, који је и п |
p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, |
ашти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ру |
го трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестано на коленима клечао и Бо |
о соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после тога |
је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу бех |
емена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати једну |
Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју ни |
зумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, које тако |
„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж |
астаде у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да за |
од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са широким ободом, |
уд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад |
се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам би |
ајица</head> <head>I.</head> <quote> <l>Тко ће народу помоћи?</l> <l>Живили! живили!</l> </quot |
на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак |
>„Требе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он ј |
ном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта |
а годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава ка |
ну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави |
и, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам т |
<p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш |
, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притр |
и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што м |
сне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш |
<p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беш |
лази пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис ме |
њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задово |
<p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену |
што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, ј |
јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, |
е:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће достићи, нити начин за то из |
ући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p |
ад их је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло |
м је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај ра |
га одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, |
удући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће и тамо распитати |
инила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка |
>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако |
тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p |
д то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице |
ка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> |
му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије бил |
којима су суботичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем сво |
*...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила с |
нско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздис |
врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њ |
аше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтед |
еменита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче го |
, кад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући |
онда добили парохије кад <pb n="123" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је |
само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: уч |
е беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} |
живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокн |
ану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И |
аву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мој |
ла, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тог |
као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познав |
/> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја ниса |
поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знај |
се сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад |
2" /> <p>Мени се све наоколо окрену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако од |
— продужи Бачванин после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах |
едном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твој |
за обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретном једном дивану од п |
г створио — изузимајући свет политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову |
у се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љуби |
најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су н |
ином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми |
ине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, тол |
и и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху.</p |
о од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја |
скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком |
шли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао |
у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши |
у постељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Руж |
<p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју ни |
послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује К |
аоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега |
е мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часа |
да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; |
и једног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом |
попити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика |
да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а о |
изражају и акценту могло се познати да то није њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, |
неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме |
вати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство |
ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене засл |
о учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је |
м, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма и |
знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењу говорил |
знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом |
свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и |
страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се и |
ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене |
ми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, |
је се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ра |
бичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бо |
сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана ка |
ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се другом пошт |
вле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће |
а ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо ш |
а мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу |
и не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки бо |
Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш |
"57" /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас ј |
> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, |
вили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и |
о лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</p> <p> |
пасе од пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје у |
јао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између ње |
о и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли пре |
о где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно зна |
му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не сп |
арохија оним људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћ |
она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће |
ице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, презрително погледи официра, |
, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако б |
да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте |
о — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благосло |
били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар ова |
знате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је |
авле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог |
е јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћут |
один миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{ |
ам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ниткову осветити!”</p> < |
/p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам |
да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" |
ју, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда би |
врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није н |
> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је хран |
о сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не з |
вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи своје р |
високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког ис |
ђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p |
дук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, |
вожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној |
ли и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није би |
те ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој |
света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину света траже |
елече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p |
величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока би |
овораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те |
моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у кар |
лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђ |
аглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога |
е!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници |
ао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ружин |
b n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред ње |
олим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако иск |
акав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Ви |
ме, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Прок |
иви бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жа |
„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико д |
крене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, није га |
нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — |
едан глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа вра |
ли твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје |
ивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} |
ећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Бож |
одилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао нам Мато |
после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> <p |
, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенс |
војим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окам |
ка, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, п |
јаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу ми |
не заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће См |
другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем св |
ву краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница ј |
, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим |
у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} |
ата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не |
ворио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, простран |
туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к се |
/p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, коју |
знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се |
но говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p> |
не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ в |
тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је једа |
осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну тур |
о једног човека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb n="48" /> <p>Младен сеђа |
да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <pb n="31" /> |
али?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Мо |
/p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: |
оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га вид |
онети, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џ |
неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће |
опустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не б |
рестаће то, мој рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађе |
и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ |
дно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсим |
ица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас кој |
ину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са див |
/p> <p>Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> |
ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — |
адости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ла |
о благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер |
<p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> < |
н са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцен |
n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији |
сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Који |
ета тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја вр |
ћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али |
b n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао |
Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у |
ној својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“< |
остио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши, |
и у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци |
јаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим при |
нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њ |
жао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распорила |
p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врл |
о — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другом |
, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и најве |
вао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="5 |
томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си би |
,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одв |
добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, |
откупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу нар |
Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, |
жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода с |
о ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и са |
у ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, |
севнуше, после љутито проговори: „Је ли то послушност?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И |
заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одм |
ву целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су п |
толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се н |
у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учин |
а не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне |
хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Па |
селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се о |
е говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S |
аде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој кр |
р међу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике кој |
<p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим |
, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца |
бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти пр |
губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори |
би промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти то!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520_C8 |
сподом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узет |
ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дарове, да ме са |
Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, своје лице покрије обадвема рукама, после |
своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и |
е палити на своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене в |
за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, |
е отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме |
ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мен |
, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али... |
е освете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е није него још ш |
p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ дог |
то покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јест |
ох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; |
разговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега сам |
обеде <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и |
овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</p> <pb n="96" /> <p>Ружино лице, које пре |
се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући с |
и дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ до |
анаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он ј |
ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“< |
ће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам он |
а одморних хонведа; мој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше |
Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па |
двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али |
е платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био |
нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин т |
у и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, куме?“</p> <pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још |
забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово остаде ко |
тра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све пол |
ао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он |
оте ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уве |
од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; |
прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут |
ад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије оп |
друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио с |
могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био |
— Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу |
старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гл |
е свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад |
их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p> |
ше. „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, ј |
ћи страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко |
дној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних |
мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако |
е пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце с |
едње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоби са Младеновим погледо |
тина, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегениш |
ке, лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само |
смо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш |
а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, ко |
ше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу не |
еха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задов |
прекине ћутање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима кој |
илуку око зданија, тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p |
ула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој |
и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како |
о чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте |
јсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код вл |
ла.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да с |
гађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се приле |
<head>XX.{S} СВРШЕТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље |
а сам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце |
ју децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде |
се подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беш |
му, која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, је |
господина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог суд |
у многих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер т |
и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко |
е на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> |
обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издаји |
грачице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер |
прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи! |
ја је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ни |
ојчица,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S |
па мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам |
скоро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у |
икнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> < |
<p>„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, |
сахнуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тог |
као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једн |
р Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису ни |
енуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> <pb n="165" /> <p>„Те каково |
тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непрестано имати, најноблији еквипаж; око тебе ћ |
.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и ј |
ани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафалнос |
и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала |
l>Рану тешког срца мог.</l> <l>Од кад с тобом се опрости’,</l> <l>Одрекох се све радости,</l> < |
ј сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх св |
тајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, |
а оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опко |
ти на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то |
даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да |
осле ових речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало з |
че, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовима сви у један пут, за тим на зап |
топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одго |
ем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџа |
посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене |
ћ!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него |
ни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто |
ану.“</p> <p>Младен сажаљаваше кукавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе |
држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше |
а од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише зиму |
х у целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} |
опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p> |
висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; на мојима очима је већ |
а је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада |
страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе про |
—</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Мило |
е лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изн |
оји чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци ч |
су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за свако |
мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он |
на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кру |
ји је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, п |
пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} |
ти — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и |
о те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, као ш |
био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p |
а беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната |
утопљеног платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше |
n="186" /> <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну ма |
ба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него |
а, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, |
око себе сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и |
и сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се |
е потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Ле |
именима, — та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада ш |
ш на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна уте |
оје лице покрије обадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућ |
усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежним гласом проговори:</p> <p>„О, |
очне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад |
!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојб |
тета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Б |
рате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, |
морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути мало, на после тресући со проговори: „Хајде |
рак.</p> <p>За неколико тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, но |
ас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове |
е мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред |
, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџар |
пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо. |
бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче |
мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене |
/p> <p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n= |
и ништа, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје пр |
ико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер |
етом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p>После тога Стеван проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још шт |
ам обранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окрене сужницима па им љубавно проговори:</p> < |
она мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало ућути, сузним очима погледа Ружу, па тихо про |
, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог простака суд |
поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, р |
није ништа муком течено.“</p> <p>После тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће с |
ако му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вам |
узе по своме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је |
ћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одреши |
ао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати |
Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, који |
} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, |
а њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, |
орђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губ |
ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим реч |
вади један мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен |
вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; н |
/p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли тога младога човека, пољуби се с њим па му пријатељски |
американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{ |
{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 |
своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово св |
руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима небројено благо, — а ако се про |
ем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину д |
ду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се ста |
давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и з |
ара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, к |
ити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачва |
сио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су до |
а <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и |
рло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с т |
е у школу.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и саста |
душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини двојица се |
овога прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, |
<p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући с |
да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћ |
рајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро сво |
е лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао м |
хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то |
жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, д |
миљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја и |
oftillion.</foreign> </l> </quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које путуј |
плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан пош |
од тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П |
рота Анђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а |
едан уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе све |
, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога |
а нама сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n= |
жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво ди |
.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, гд |
пако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвезателству |
ипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш |
о најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издр |
у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они гин |
тан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више није о |
подо моја, узети једног коња, који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи |
ого криви том несрећном рату, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p |
жности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима ж |
д на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја с |
та ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Дец |
оклања.</p> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути телесни бол |
у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог зад |
Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш |
ањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци |
<pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкања није рекла, колико сад Младену у ово нек |
елству стоји написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том |
једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња бла |
уге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! |
цу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уни |
дна раздражена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, т |
</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су М |
слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте с |
му у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио |
прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста било це |
ти.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео него |
томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељи |
н напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха њ |
опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. То |
вета.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови старији, који су т |
своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и |
га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p>Председник суда, опа |
тако љуто пострадао; ови су много криви том несрећном рату, у коме се толико крви пролило, у ко |
и на вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том младом господину све како је било, а овај је имао в |
и своју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господи |
ац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туробн |
м нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,. |
ну говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за кој |
у пред твојим ногама.“</p> <p>Господину том крв се у образе слети од љутине, па поносито рече Б |
> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку |
а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, к |
te> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радо |
омаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не т |
ађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен |
ји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све своје па |
о благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не мога |
ем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“ |
пет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунац |
тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Ма |
Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 184 |
ти.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрав |
адова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођош |
рабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом ударили |
>Но пре него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Мо |
су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато што с |
са најодабранијом војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. |
е не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се |
у, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке битке, кад |
. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нис |
рили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, подмићењ |
народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче |
ломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била |
нети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш |
м је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, рец |
о више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што |
p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. То |
брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате |
жила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, па |
Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S |
рби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог живота |
а ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање |
еху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од боље |
брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p |
</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, |
ројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово с |
капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стад |
> <p>„Напред!“</p> <pb n="161" /> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p |
ице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севн |
гом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафалности па после одважн |
а.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затв |
xml:id="SRP18520_C11"> <head>XI.{S} С. ТОМАШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља |
l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>С |
ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је био |
мрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није продро; а и по |
. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашкој страни, уздахне, па после опет тужно попева:</ |
еби и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашкој страни, |
исне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашк |
> како су се пре тога љуто опекли на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш мога |
а другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом |
ли у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико н |
олитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за ме |
пријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасм |
име ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи запо |
ружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни другог ору |
пева:</p> <pb n="117" /> <quote> <l>„С. Томашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српски Цариграде,</ |
ote> <l>„С. Томашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </q |
ла свој образ и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њен |
ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам |
</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгу |
; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим пр |
а; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао и тешио га је |
ма сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и |
од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју д |
идиш продужи после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту, т |
у мојој утроби има створење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш ср |
е око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад |
рла свој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је мн |
дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја |
.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</ |
шем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је он |
ута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, |
о шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ |
је.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после мало ћутања. — |
њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> <p>„Смиља |
ла красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„К |
ати, <pb n="100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи поб |
и твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам с |
Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста |
е бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше |
и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те т |
ком народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен гов |
ићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек |
м јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хр |
јмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“</p> <p>После ових |
на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, п |
нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући |
„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела р |
дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за |
угим војницима, кад се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су ди |
ли жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће достићи, нит |
настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>Мла |
се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="2 |
у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па оп |
ти на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа |
е је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> |
из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Бого |
>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може би |
је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек во |
ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хо |
а капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Том |
>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу пр |
лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и о |
опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није мог |
е племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и за |
кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли би |
сне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Ова |
ај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти ост |
, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музи |
<p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду му <pb n= |
мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите |
и из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где в |
д њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао |
!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак окрене се онима, који су у углу седели |
воме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно п |
намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се |
коро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, ле |
ама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника со |
донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је бил |
едо у свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г |
p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који разл |
миче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, т |
убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису |
новорођеној синовици поклања.</p> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла сила |
колико су криви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреш |
ху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао |
и били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па |
ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене н |
ему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима |
и идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да |
— што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. тома |
ће и настануло лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, к |
заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} |
— ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слаб |
ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена |
13" /> <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српс |
аџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити може Срби по |
да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше н |
тицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" / |
А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови љ |
е стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са цели |
команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусм |
и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађа |
дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести п |
вце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију почне гов |
о с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху њего |
едном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцим |
остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је т |
</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго г |
де, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило сво |
са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном |
е оставило своје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, |
вом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава |
и изгубио; претурио сам половину света тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она |
своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<forei |
па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији |
ару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на усл |
стоји написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том младом |
ве!“ После тога презрително проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мн |
му већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити тајн |
м обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ниш |
p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно умотано и |
зи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас жел |
на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешат |
бави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били |
p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срц |
е, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћ |
има није се никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и мог |
е на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад м |
рим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер д |
тала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо је |
> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гласи од ф |
и.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гл |
е углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Младен |
е овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} |
кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле |
онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише |
у и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео |
а бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оце |
их тек се не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај ст |
урлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах |
ог живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше му к |
који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</ |
кад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећ |
! харамија, помагај!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша |
умела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p |
а онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњ |
а Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — |
реба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам н |
други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играч |
брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и |
и шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, госп |
певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ |
ругог господина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком сиротану, који се у каку беду зава |
цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“ |
очију.</p> <p>„Право си рекао, нама не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће би |
од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате |
Томаш више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте |
а кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S |
говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> |
ма ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> <pb n="35" /> <p>„Право, право!“ зачује се |
је тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у |
Моја зоб није на продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" |
те, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али |
е и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у |
у.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека ме |
е толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори му једа |
није ништа нама сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати |
ош ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова см |
оси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 тали |
<p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо |
м крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим недрима носио; али п |
вори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лу |
.</p> <p>Један поведе разговор:</p> <p>„Требе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али |
како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко |
у, тај љуто греши; - један часак, један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехоти |
болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са об |
Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова. |
исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и |
буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више |
скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака момак дође с 10 бутела шампањера. — Како мома |
“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја ж |
како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и г |
ејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукам |
ете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођ |
ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се поведе неки разгов |
био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубо |
велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели з |
ави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе које је пролио после д |
/head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није |
аху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, ли |
ва и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непри |
сјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слет |
слио.“ После тога поћути мало, на после тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, |
Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се ок |
ко се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се поведе неки |
који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са свиј |
ћи са собом један секиру, други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с оним је со |
ијарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш |
Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђ |
о и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети |
ци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се |
огаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју |
нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на м |
и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је |
а, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је в |
ац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима у највећој ватри тврдо ст |
а поштанска кола, пред којима су летела три добра коња.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хи |
идео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и |
веде своју песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„ |
а Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна поштанска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола |
и, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> < |
лата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, а друга д |
д, млад човек, те поштарче обдаривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчет |
де.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој обранитељ, како то в |
ц може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још ми |
се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство |
у за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>М |
ругом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она м |
е стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стај |
и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n= |
осподине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p> |
човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове иско |
ане, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у нај |
јаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га |
Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} |
а се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше л |
видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S |
и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе разговор:</p> <p>„Треб |
а чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан |
догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p> |
прегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један |
и.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа баш |
могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено |
вега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан |
и ни једне речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред г |
будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност његове народности м |
а са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прав |
мницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ вик |
д буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смут |
цу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> |
нас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако ко |
p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се поведе неки разговор, који је хладан, |
дан пе одговори ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад чо |
кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам |
кло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече са свим |
јито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све сам |
ан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо рече својој |
p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу |
<pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по |
седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закљу |
е, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, ли |
хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у |
ду.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповед |
ријега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} |
желео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једн |
е мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и п |
м и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле под |
и без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песковитим пустињама, по највећој припеци |
где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу н |
међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својо |
уди, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете |
ина, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне |
си са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једн |
чешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, |
се најцрњи злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} С |
.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог пос |
а вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећ |
<p>То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које |
година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са |
о освестили, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила. |
колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другоја |
„„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су |
олико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од к |
е ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи |
мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао |
до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање к |
Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади странац не хтеде |
дгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молит |
моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од |
просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и гр |
али.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, к |
ост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. |
оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов |
друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p> |
<p>Сваки себи може представити како се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви беј |
азуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће |
би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> < |
има је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душ |
не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стај |
нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек на |
стина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочил |
/p> <p>Штраусове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и г |
послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашир |
до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму |
се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао би |
света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, који је уз њега |
а удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти ч |
<p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња же |
а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван |
чинише простаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чи |
у те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Господину том крв с |
из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи |
г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{ |
бећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе |
још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим |
амница.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губили |
кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста |
шти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p |
<head>IX.{S} СУБОТИЦА</head> <quote> <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> |
еке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше он подуго тако; у један пут леву руку, на кој |
е до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабра |
мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумск |
па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срц |
у постојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Нова туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину |
беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу.</p> < |
/l> </quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које путује па спомиње своју пла |
ава му срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове пл |
т и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло у |
е изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде |
n="125" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако осла |
; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме ср |
и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жед |
, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погле |
адости осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао о |
сеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за |
ала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед гу |
је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуг |
ејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} |
орам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала |
ега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његов |
му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње:</p> <quot |
ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме с |
ким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену |
се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужниц |
он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} |
о можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пу |
/p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„ |
е већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат |
други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p> |
г немарства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му |
ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и он |
моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је о |
а сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и бил |
х, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као свој |
ш доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да о |
покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p |
ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике год |
остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат |
оја остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући С |
изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после опет се зачује ј |
које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити мор |
они?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„ |
, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који |
што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народнос |
авели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који |
ао јаднога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје в |
д год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене ј |
етвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> |
свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.< |
амоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповед |
опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> |
се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога, који заиста несрећан се чињаше.</p> |
е</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма |
ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ |
е да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и |
епу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, |
после опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно отки |
ово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П |
томашкој страни, уздахне, па после опет тужно попева:</p> <pb n="117" /> <quote> <l>„С. Томашу, |
рам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал |
аићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb n="77" /> па онда не поможе му његова песма |
могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војницима, који су м |
език, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао једну песму која је врло жал |
емачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до |
ху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бој |
/p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за |
ла!“</p> <p>„Богу хвала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванц |
и исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С |
спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим закључи |
ти.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо на |
о, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин |
дела само једна половина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмањ |
уто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузо |
ило мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мен |
одило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{S} Ништа!</p> <p>У његовом срц |
ати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећ |
ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изва |
кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аман |
еђу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три кора |
, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да т |
и је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече С |
ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичај |
нам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опо |
се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштен |
ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе м |
дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе један |
S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљ |
код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом |
кад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити не |
ше допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у |
се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам до |
ху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађ |
ен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад |
р је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахра |
ваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А |
!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које |
па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, срам |
а Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени |
иљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће |
n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{ |
— Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb n=" |
ити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе |
браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом |
својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, о |
чио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске |
е хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> < |
раше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зару |
оре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без |
пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, н |
Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пу |
и ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећ |
ео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му гово |
е ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овл |
олих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> <p |
ад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врл |
учиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут |
та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се цигарама као |
; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> |
је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света трој |
тимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми та |
ни дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају још к |
тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> <div type="ch |
могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако |
и нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па |
а од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да о |
су кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајск |
пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који |
це облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“< |
VI.{S} БЕО ХЛЕБАЦ</head> <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Субо |
је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по |
тачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се до |
сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умр |
одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p |
и; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само |
је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао |
витати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> < |
е Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узеће од спахија све |
исати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жа |
оје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бри |
ас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и |
Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедн |
е ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покр |
.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; мо |
, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговор |
од њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бе |
пљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим |
ади, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Па |
<p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих |
ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће |
и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После |
.. он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја з |
После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти |
> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша в |
пљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, ко |
н момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га к |
ано имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна |
па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити с |
емо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће |
ер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху мног |
III ГУБИЛИШТЕ</head> <quote> <l>Од моје ће руке погинути!</l> <p>Пјеванија.</p> </quote> <quote |
јом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет |
заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на с |
жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ |
ати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, до |
p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, ко |
место мене имати господина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Н |
вље нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Гос |
ке тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> < |
е достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио срп |
чно један стари француски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он |
авославном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p |
кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постад |
век међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb n="77" / |
Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи н |
Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, |
ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> |
ако наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама.</p> <p>После кратко |
да ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и |
С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и |
и он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су |
противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и так |
у од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с то |
ужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који |
подин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз |
ин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> |
ог мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си |
ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал |
сто мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она ле |
ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и м |
не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дођ |
та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће |
ан — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>Младен подигн |
нитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и |
гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло |
амештају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалос |
гу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је |
је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> < |
:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да зна |
а</head> <head>I.</head> <quote> <l>Тко ће народу помоћи?</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> < |
мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства |
још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> |
ица,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њ |
па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим м |
јске насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе |
> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш бра |
ио.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису никоме скривили.“</p> <p>„Как |
мио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господине, забора |
ити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам |
му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ |
сји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Т |
.. е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су в |
— рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило |
ј играчици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица |
и и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Ху |
рате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја с |
видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато с |
вори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: |
даће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер |
м.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламе |
мо мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу друж |
остаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван прос |
> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> <p> |
повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба |
први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад свит |
е другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, |
ве одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се |
ћи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако |
да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
рости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица |
ју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мал |
вим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што ви |
стави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори |
и, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживат |
и сокола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до |
“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га |
наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који имамо |
уше, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не |
руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог бла |
. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред |
хија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким г |
иђе к мени па ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме |
место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у својим сватовима, је ли, мо |
о губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмара |
арод из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње |
и од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тра |
под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вар |
и о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“</p> <p>После ових речи ухва |
седи с миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} |
на; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиш |
одину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као ш |
<p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„П |
шутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „От |
аследство што ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћер |
ти и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити |
/> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадо |
— Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш как |
исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама |
ојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према он |
једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно де |
не гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави |
Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смед |
ед касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајишима; ови се између себе |
,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ н |
сао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ про |
блага узети што више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. То |
сом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цв |
један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужност |
морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је |
и ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. То |
ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћет |
34" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме |
о молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била. |
теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти |
или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} |
<p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљан |
„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и зем |
не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове б |
па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благ |
и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом засл |
ало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После м |
— ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрању |
у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на ка |
уба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је зна |
добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p> <p |
згодније моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S |
и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —< |
на Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу |
<p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо |
га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачв |
аборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи з |
оје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и |
т-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да |
а рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њи |
ти по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме обичају.“</p> <p>Ђор |
господин Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „ |
им жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог св |
ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} За |
не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опрости |
и си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опрос |
проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љубити |
о тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непрестано имати, најноблиј |
вле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазит |
позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? з |
ес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ п |
уди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана |
и код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћ |
говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској сл |
ста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А |
{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто |
своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене те |
шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на |
рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или |
ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим |
живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ |
издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер |
рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ј |
ве банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш |
сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, бр |
повести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дош |
ба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога с |
незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још в |
оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао м |
љо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај к |
и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жа |
а, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако н |
јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И по |
и: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се дов |
и мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нека п |
џарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Пет |
себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био |
мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>Мени |
створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И рук |
удо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину при |
ине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати. |
е.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нек |
ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и с |
ани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а |
иловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рек |
“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам |
ите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им пре |
га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> |
и га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, кој |
ебе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устр |
ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p |
аћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се т |
се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које гово |
„Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> < |
ску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> |
да продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, |
вативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи м |
од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад с |
м собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на мо |
а мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам им |
заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и н |
ши му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим |
b n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па д |
еш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам |
је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја не |
данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу |
ете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, госпо |
зо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли? |
еш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око вр |
ао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја |
>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; |
ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен |
могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима |
то С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена |
тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе |
Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p> <p>После тога прође неколико д |
адом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред т |
а поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> |
>XIX.{S} ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l |
> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем своје друго |
хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сиротној по |
о натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал |
и — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста о |
држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11 |
пути мислио — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шт |
узрок овим сузама.</p> <p>После кратког ћутања Бачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну |
а речима учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после то |
му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се |
то сад рекох? — продужи Ружа после мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али |
што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је |
p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи |
д будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће |
ного.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето ов |
ворим јој у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста |
с врло стешчало, — проговори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још до |
а да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затв |
аћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису да |
ој брате, — продужи Бачванин после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да к |
мримо, умримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми с |
туробнији од другога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је |
теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања проговори:</p> <p>„У једном богатом бачком селу |
суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то догодило а сутра може |
ите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне песме долазио је са он |
се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи с уверењем:</ |
вом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увукао био и зада |
слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана |
> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе с |
лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што дру |
највише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и најв |
ле тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас |
ња због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у којима сам губити почела веру према целом |
свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, |
ш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно пос |
е је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме животу строго држала, како ме никад љубав |
<p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мо |
<p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво уско |
quote> <p>После се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православ |
чјег непоштења и издајства, у часовима, у којима сам губити почела веру према целоме свету, сам |
једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гости |
ена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се наше б |
то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке |
од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које |
ре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * |
ама и са пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут |
е ових речи пружи хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као |
ке бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов жив |
тво!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у |
оме Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пре |
а, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за јед |
емогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго ш |
вио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве |
нско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње ц |
<p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о зе |
<p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> < |
утовође, који су прави пут истраживали, у највећој опасности.</p> <p>Песма бејаше немачка; онај |
заћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили |
ј вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} |
ати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и |
лони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек би поми |
иха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео је св |
ју цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p> |
шу своју продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Р |
Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду |
обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стоп |
сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку пос |
е добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иглом од |
под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; неде |
-</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље ре |
је од противне стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагом |
сно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, кој |
ом рату, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су сам |
евоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Си |
. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „ |
куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне |
пе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, |
и, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу |
да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други |
о, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће ј |
н је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Ј |
ови су много криви том несрећном рату, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа п |
.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у |
простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“ |
те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“< |
ти.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од |
ше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и неш |
украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај пр |
т да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад |
ио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и |
следње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоби са Младеновим погле |
певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; посл |
о кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се |
, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, |
и; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема сво |
на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лел |
ажалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје |
се какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није |
ди странац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест ко |
b n="6" /> <p>Ту сеђаше он подуго тако; у један пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло п |
ет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа уст |
емљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; чове |
оме врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љут |
ету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је |
ло, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство н |
и жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После |
.</p> <p>„Непријатељ!{S} Непријатељ!{S} У ред!“ повикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у |
сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — врис |
орови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и пл |
/p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што |
ђујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, |
Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек |
врло несрећно створење овога света.{S} У детинству <pb n="178" /> моме непрестано болујући нис |
а ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних |
омашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али кре |
ојој су швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне |
ча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свег |
оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет годин |
отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди п |
и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Ја |
задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, |
ило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестан |
едара извади један мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Ова |
деси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госпођице, којима из пл |
ска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Т |
<p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу |
и на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи ма |
Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко |
е лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и |
ох? — продужи Ружа после мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али после се с |
а опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није м |
инство са споменом остане тако драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене негов |
је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и |
д леве стране, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено п |
ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срц |
ородици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са л |
судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога! |
/> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше јед |
душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да |
xml:lang="hu">Illancs Pista</foreign>.“ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох |
и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли |
рве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога |
њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ови |
дена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> < |
каши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се чо |
о мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да м |
тисне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„О |
е сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступил |
вога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако |
мом, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко |
у сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Бог |
с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња тамница.</p |
l:id="SRP18520_C3"> <head>III.{S} БОРБА У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> |
о, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не зна |
а се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђав |
све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци њ |
е за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да ј |
хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га беху и |
.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му се н |
н пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта |
едан пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово о |
и?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће |
та за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни за |
смо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафали |
к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим |
е, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим речима Петар об |
е једног по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео кази |
огодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој пивари видесмо, |
а једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, који је имао ли |
олубицу па мало полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из уз |
круг оцепио од великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две тр |
м из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред њи |
њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово по |
дин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Ч |
.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свир |
ас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигара; |
је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки би |
д наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„ |
ски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у |
е црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То |
ох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама обистин |
нога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у су |
авао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкања није рекла, колико с |
омислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које |
та не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“ |
други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим врати |
ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном д |
ликих топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, пос |
сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у о |
пског народа ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави. |
ћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним |
ства починио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на |
аси беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Рану тешк |
ови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаш |
дена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки чове |
и се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>К |
ги народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и |
пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста бех |
вити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Ком |
као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојки |
е би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гла |
у примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у |
а у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, постојанству и јогунству што чини јунаке. |
ваше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошл |
венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости |
тајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су св |
а Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунт |
љине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како См |
спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се |
Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се нап |
а девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно к |
рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} |
орење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није проговорио о љубави — |
иромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему |
b n="104" /> могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и о |
свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораше то |
л’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> |
рема мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и о |
е непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо у св |
у украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним п |
помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само к |
<p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозор |
ам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У какв |
— упути се по чистим каменим степенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p> |
с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као |
в.{S} Ова три човека на својима местима у највећој ватри тврдо стајаху као каменито стење одбиј |
/quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно умотано и расплакано женско. |
</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог кру |
га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих ја |
ранко Радичевић</p> </quote> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он |
дала поправити, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која пос |
ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искр |
и, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде гово |
а неко време настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је |
изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кри |
зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити да |
је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути бо |
лско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година |
бу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти то!“</p> </ |
н одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је |
РБА У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l |
одговори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„К |
несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене |
/p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непош |
ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Б |
човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} |
она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој |
е, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на |
Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја |
</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу |
ешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаше према М |
Истина, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се беген |
есне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупат |
>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; та |
да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара је |
непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског прист |
ила, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор |
као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опе |
на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нит |
д радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Не |
ислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се м |
и род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из с |
/> отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосм |
разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај |
ну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети сво |
"61" /> <p>„Али тај млади странац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се н |
на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, |
руга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распити |
је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ов |
поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса... |
ани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p |
инуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш, љу |
е 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе и сво |
чи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb n="170" /> д |
о бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без о |
робље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога св |
и?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд осмех н |
мо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла |
боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и д |
p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није |
адима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто т |
и своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песм |
> <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p> |
>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" /> <d |
војом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, |
наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети |
ђе први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш |
у унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он |
видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после |
од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губ |
војим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, |
звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши она |
днога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом ниј |
е обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то в |
дравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега не |
а баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с на |
ету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвори срп |
зме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овам |
је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и |
<pb n="65" /> <p>Млади странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за п |
ом смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо |
варим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облије слабо ру |
а, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жал |
јих служитеља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се |
„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им тек с |
У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме дад |
ћи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе бла |
овитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог |
го га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зн |
n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p |
уч узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Изме |
рт сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упре |
глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свештеник ви |
> <p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севах |
веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су |
ала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је |
ети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; |
човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, ко |
ам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су сврши |
ти где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младен |
е да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним швајцарским простијим собама.{S |
е пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српс |
>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћер |
која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} |
n="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује |
вна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Бо |
онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти о |
p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен м |
мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе с |
био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плаче |
од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis</fo |
ви, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први |
ан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша |
пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде |
о ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у |
ње, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па посл |
њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној |
да напао на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од вел |
кад се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њем |
ме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја д |
ашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом би |
и јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учин |
дену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за к |
>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако б |
ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се налазит |
инуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за |
ету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда ре |
овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу зау |
<pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све |
ства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично.“</ |
ватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова н |
могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога |
ио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру |
ази му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} |
аком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да |
који се смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то |
изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав |
заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој отац, који се на |
га, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта |
којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као |
ти самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је |
опело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, поб |
могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта са |
оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогне |
ше од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} |
е од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, |
нцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши |
Умрети њеним издајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умре |
ју, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичају...{S |
неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, пре |
, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ћ |
своју песму, ућути.{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним |
ри, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе С. Го |
ио, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло д |
све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њ |
>„Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно |
} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} |
е и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога |
ушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој |
нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретном једном |
лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијен |
на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по аст |
ола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>После ових речи окрене се и она |
воју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног |
смо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта |
рањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе |
тако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој п |
кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче |
и његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, и чудновата хладно |
ави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађ |
ивео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а до |
су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући |
p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" |
растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</ |
како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, да имај |
несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, |
{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице! |
који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отво |
ети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} |
колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови |
ели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало |
им ногама.“</p> <p>Господину том крв се у образе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</ |
200" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p |
руке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покри |
а, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отворен и окре |
име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави ј |
/p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одм |
сукоби са Младеновим погледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка н |
треба што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне |
у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мис |
n="166" /> <p>После ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвема својима |
е и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у други |
и и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од не |
а попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрмени |
едан угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему п |
у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер ов |
је оставило своје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи |
, поред које се пролази пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, ј |
стим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непре |
ти, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави |
нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја |
те понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. |
ји је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће |
м га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу |
то вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули |
ти што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају |
све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — |
е несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Младен, кога сад по им |
.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„ |
абунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедо |
на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица |
це, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру му |
ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки |
уша <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије |
и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје |
својима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих ик |
е лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна мој |
>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бит |
<p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право |
њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли с |
многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само је |
д неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван посл |
вле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p |
нку.</p> <pb n="48" /> <p>Младен сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, и |
леда, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="110" /> <div type="chapter" xm |
ине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху |
управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу |
она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говор |
епотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше при |
камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она сас |
повест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, |
из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као м |
ни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или |
руговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге |
беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог |
ом је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца о |
од драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и |
сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се |
и у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длак |
н после овога догађаја сужницима судише у суботичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло про |
шатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, |
икоше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p |
се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у колима остати, јер су их путовође уверили, да су тамо |
и је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, |
ху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али |
ворити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — ми |
е слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођ |
зителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше један другог.</ |
зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мир |
оје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је пр |
спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је пе |
е ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија |
p> <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду му <pb |
пати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео нег |
ка зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>А |
ћно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> |
пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове припо |
о прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, кој |
сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то д |
p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа |
ад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и |
ста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије |
тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један сек |
.</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зор |
.{S} ТАМНИЦА</head> <quote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l> |
<p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела |
ава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку дла |
н који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После прист |
исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпатиј |
види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</ |
ростоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за |
плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Сл |
ста забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као |
етири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота бил |
је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе |
пасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са к |
S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега |
т молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два мес |
ње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво по |
амнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно |
/p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С |
тао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац |
ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> < |
ера видео како су патили кукавни робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то |
етири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јел |
воје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„А |
и!“ — Наше тобџије опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака о |
ути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, н |
е ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахиј |
/p> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — |
а се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p |
рамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан |
греших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштен |
ртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром |
ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити |
</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје госп |
ше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен |
ока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се |
ј мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежи |
оне стране Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> са |
констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим г |
ваком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регу |
е, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} |
ала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После |
Погледај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи |
улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из |
омаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако го |
ја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми с |
з прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади |
за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како |
ј да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собо |
ти у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два ж |
ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем |
али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им |
/l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на бел |
е ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном из |
ателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми про |
ати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњ |
и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разре |
више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у ту |
е соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом ч |
еђ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је нас |
... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разбол |
све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, о |
; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа нај |
ном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, |
S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, де |
ијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с |
еклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ућ |
нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</p> |
ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни |
где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја пров |
е, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још |
есмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога да |
стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ј |
вши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу глав |
е:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„ |
је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и п |
</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помр |
тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су так |
помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, |
наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани |
узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај |
он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кућ |
знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се ви |
још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, поклонивши се друж |
после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас |
> </quote> <p>После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога с |
он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа п |
p>„Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од о |
арила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју |
и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опек |
почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и |
раш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под |
ње, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> < |
еве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете поне |
чиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћу |
чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreign xml:lang="fr">fiacre</f |
имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња |
обмањивали простоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много ме |
гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пруће које од страха које од глади |
је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што |
лително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му благо |
</p> <p>Младен подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жа |
бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узма |
ло, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена |
стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Дед |
д њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у |
<p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој |
е сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“ |
ен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> |
живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју спле |
ја је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... . |
е.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; на |
очиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље |
ође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па пови |
та, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако |
ти користити својом науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан знак у |
актеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, природна његова |
p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући |
зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола умор |
а разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необичније осећање хоће коме да |
а неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Б |
ане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на с |
се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао зб |
ији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоб |
шитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па он |
њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чи |
шу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ н |
ом господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам |
јем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта ј |
е ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непреста |
од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше |
узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не |
ео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p> |
га рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер м |
у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало в |
цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, ме |
жи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не см |
<pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило |
сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и до |
ах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде |
вци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А |
, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстен |
Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна дев |
све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од к |
мо један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с јед |
е прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их |
а постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстен |
а тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута з |
ј за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја са |
о спавати сви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња. |
ојој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим |
p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од |
.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p |
гласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и негов |
.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било |
лонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачва |
то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p> |
<p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Руж |
ве гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ов |
у слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао пров |
ћемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну дв |
ви мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се радости овога света на м |
коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну дол |
а каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чинише проста |
</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соб |
и, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се |
>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на наро |
, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер |
шим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.< |
пружа.</p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше |
ејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и ш |
от спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Гранича |
тић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> < |
лим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један неб |
ави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће |
дао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника |
тника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горњ |
>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да |
шца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинц |
сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му |
о дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорит |
у година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити |
а четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови б |
ер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен |
азио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина о лађу пореба |
.</p> <p>Рибера је страшне ствари писао у својима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кож |
, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуно |
одици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питањ |
руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да му је не |
тионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори |
<p>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло теш |
ц показао Младену, бејаше обвезателство у најстрожем смислу.{S} Имена простака и свију његових |
блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуним срцем весе |
а се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“< |
као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави и |
веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо д |
ако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима |
ама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек један |
у кукавна мати, која отпушта своје чедо у свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се је |
т дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
г, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, |
тражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији д |
у му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватрена бил |
још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни т |
узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукав |
> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p> |
је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу |
предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> < |
шаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима о |
почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како С |
p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре |
са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не |
је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разум |
и онај самац, он се није ништа променио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„ |
је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај |
м ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа |
ћ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Нова туга, нов |
ше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да се |
чео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као шт |
p> <p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Иша |
мртвом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, она мене н |
Младен простаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој глави |
успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни |
испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао к |
продужи:</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јам |
како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја |
а и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по т |
ељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у |
прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није би |
је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се |
свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки д |
остао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пе |
>У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако по |
не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни јед |
те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> <p>„У т |
, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у к |
и мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снах |
патио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им је тако болним гл |
а свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>После два сат |
} Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој |
имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јес |
једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовск |
ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она |
могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој с |
едио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе т |
читатељке опоменуће се о оном, што смо у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о свој |
ша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што |
а и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочека |
дла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према |
војих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите |
чи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, |
и дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха. |
ји и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешт |
КОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> < |
Владика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, који с |
3" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећем очајању викнув |
ш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљи |
та је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд |
<p>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро својој новорођеној синовици покл |
<pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мат |
рада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и вели |
p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> |
а онај, који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако ост |
аде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, д |
био.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, |
тавивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{ |
ће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да |
шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном |
хватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече |
вори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја са |
емићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку |
а и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухва |
а имала својствено лепо појетично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска |
егу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ни |
pb n="155" /> <p>„Ништа — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде |
дену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и о |
у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време |
о је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу |
вога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које није томе криво што с |
/p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> |
ио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом д |
а се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Господине! |
своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио |
д је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах в |
се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на кол |
руга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане с |
познаника <pb n="74" /> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; |
је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> |
а није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започе |
а спољашњост, и чудновата хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовал |
с никоме није требао, који је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не губи своју сн |
Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео |
у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Младен |
састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом |
<pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по |
деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је о |
...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, ко |
S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одб |
апати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Осп |
епрестано у несвести склопи руке к небу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и |
старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се т |
не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести |
лавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију почне г |
!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која |
у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не нада |
уга; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И по |
а?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убо |
тавио.</p> <p>Штраусове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госп |
е себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од |
рем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љу |
еди састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи |
p>„Богу хвала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га |
.{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она |
другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> |
у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога ба |
а, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом п |
а; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око |
земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, |
ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе сакрушено |
и од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један заман |
и грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понам |
стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст и |
ласкања није рекла, колико сад Младену у ово неколико речи.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, о |
о и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан као и она |
Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и |
са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из к |
зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стре |
ом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ов |
тамница.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губи |
, после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друг |
руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва ишче |
су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко з |
или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да прек |
ме један момак окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћ |
озна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p |
“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb |
{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи |
ге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи ка |
ла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити ј |
год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову |
вали, на Хамбуршком морском пристаништу у „<foreign xml:lang="en">Cafee of the great Britain</f |
бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — |
који борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који би драговољно били оружје |
бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, ко |
о горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговараху с |
/> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби |
се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> <p>Је |
и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико с |
чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зе |
осле их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у вернос |
ар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, кој |
е тога презрително проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад ј |
о и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих |
Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек |
овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опази |
отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p> |
Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био |
д се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам ра |
p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па |
ешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју м |
је.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све |
пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турско |
ознали, док су момци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећ |
и момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С |
и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свез |
ија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, |
х ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе |
колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једв |
ан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које човек има идућ |
, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све |
> <l>Развија се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p> |
ећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где |
зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни друго |
е нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p |
од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је им |
њаке, лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, са |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У најпоследњим колонијама алжирским, где се најопасније |
Poftillion.</foreign> </l> </quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које пут |
весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, кој |
робност?</p> <p>Ништа!{S} Ништа!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао о |
аш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га |
их градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне красоте.</p> <p>Каквих |
ти!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак окрене се онима, који су у углу седе |
своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно |
на њега остаде ту једно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} О |
— она млада црномањаста удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговор |
анци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви |
ог круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа |
е сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је мно |
леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, |
е намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу |
иви прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне |
ладен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви |
рошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и у |
јим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S |
ством поче скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окр |
скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, |
ује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе |
селији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце |
цу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што |
ма и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај об |
имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера |
ђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али т |
арама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника |
своје лице.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели |
могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек |
ао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, ве |
је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У т |
p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је кр |
а донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је б |
сти.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, |
лижњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њ |
и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трај |
та, која му око ушију пролетаху.</p> <p>У оваким приликама ретко да који војник није или погину |
чедо у свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга |
ва, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две |
</p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који ра |
омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, |
ли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, |
само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене ж |
ПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИ |
вши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу |
личила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Србина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сес |
ихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше |
а што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сач |
га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови ни |
ј новорођеној синовици поклања.</p> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла си |
зо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са хр |
не па се окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече са свим пријатељски оно |
се пред једном угледном кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> < |
очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о |
<p>После мало ћутања проговори:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свешт |
бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо ба |
и!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, |
ослу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са свој |
о је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и ве |
ошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем св |
У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне кра |
аја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселост |
мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цења |
о си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да |
тропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове |
лио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни |
оћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у п |
умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук мет |
жин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски нар |
емена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат |
ати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на св |
а, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је |
" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све |
у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни с |
а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с је |
судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом. |
вном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb |
е, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру наш |
и, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто |
о широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, који |
говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то |
<p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпе |
е к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је |
је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„Пе |
а!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сах |
из бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи |
веће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном трпезицом; п |
поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами соб |
едан носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше уша |
ло је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајишу бритку саб |
,000 форинти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ови |
и, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из т |
оспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у |
.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био |
какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па м |
оведао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова зап |
. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо |
али речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и |
жинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће |
а, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учин |
д људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме |
по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се о |
дол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни по |
стајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге г |
она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити. |
а очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не б |
аво, брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин |
њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек |
е је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице.{S} |
ала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам |
а ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко |
м војницима, који су међе чували, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год |
а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико ов |
бавно није погледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после |
жно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био о |
аде неисказано тежак, путовође морадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако |
е и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и |
ек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овој |
три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу |
> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве ка |
туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком |
е да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад н |
’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зеб |
; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад |
пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуње |
но верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно |
а и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху |
и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, |
што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Ман |
ла да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њ |
и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина |
биљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </ |
е!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати |
њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је |
ње, које после Ружа прекине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у час |
уђењем погледа, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> <p>„В |
оше у колима остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога |
у лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за о |
мађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туробни, с |
ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="136" /> <p>„С |
а друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замол |
утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама припо |
ам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необ |
та ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p> |
а пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> <pb n="72" /> <p>„Граничари не ч |
? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто т |
о ћутање, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху |
а бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдек |
таде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, |
ак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по соби, прозор се потресе и за т |
своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је |
Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветном свилом.</p> <p>Гредице су ситним укра |
самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже |
као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а |
} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући стра |
на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После приступи камину |
ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био прим |
, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из В |
оји га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше |
р ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, и чудновата хладнокрвност у његовом |
е жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна |
сле четврт сата зауставе се пред једном угледном кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, господине |
млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који м |
е поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред кас |
уге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У там |
ога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, обојица с |
век бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколик |
.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{ |
људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном |
један момак окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш |
врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иг |
прекјуче су ови несрећници скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задо |
ве се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гро |
ца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да |
з свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, |
зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — пре |
8" /> <p>Младен сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао л |
мрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и |
>Та све му је . . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је |
родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> |
ја леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје. — < |
приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, |
хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам д |
а и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер п |
код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, што удо |
и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна о |
ће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; м |
pter" xml:id="SRP18520_C5"> <head>V.{S} УДАР</head> <quote> <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> |
:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, кој |
је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико |
не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало војске противу целе доњозем |
ке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратим |
девши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било |
Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљес |
у 13-ом хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми с |
у дуго дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да |
ога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружан |
сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радост |
рата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> <p>„Ниш |
лана водена планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина престаде радити, и |
доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као |
„Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустави се п |
да — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; |
ис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису пораз |
подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да |
ње; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к |
ло нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагњ |
старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је |
дарити.</p> <p>Но пре него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задоб |
ила док сам <pb n="104" /> могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчал |
19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што м |
трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина ка |
ело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас |
ни, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; он |
отиве и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако г |
или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, |
добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, госп |
њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} |
се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом ударили на С. |
јодабранијом војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш |
вио со показала та шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што чо |
олико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло. |
еном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ак |
те, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце |
е забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту ве |
, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке деве, коју |
ој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртв |
помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у сво |
свештеника и беднога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој сиротињи са својом децом, кој |
ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу св |
on" /> <pb n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахран |
ловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је |
био његов идол — она млада црномањаста удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и сам |
је према њему била она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно уч |
с није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{ |
<pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником |
ете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„ |
а,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једно |
и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док |
>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после к |
нтерије запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни |
уји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу стр |
који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; м |
едну лепу, црномањасту младу, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним сме |
руг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руменило се разлије на ове Младенове ре |
а бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше при |
с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане беја |
ље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али пр |
гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице ис |
, него га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који н |
о Петар.</p> <pb n="155" /> <p>„Ништа — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; |
<pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p |
, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p> |
лена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевш |
четврт сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња |
ајвећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на ње |
собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свештени |
н себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста |
4" /> <p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове с |
е.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име |
дела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, |
ака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, др |
мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да |
аса врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Мла |
ше, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је |
из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на с |
је могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким в |
и бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S |
још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улиц |
окрене слугама, који у томе са ланцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слу |
л’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлиј |
тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица |
се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapter" xml: |
Председник зазвони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Так |
ним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртв |
ш штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S |
за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао ј |
престано болујући нисам ни једну радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинств |
још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пружа.</p> <p>Једно после |
ка славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А ка |
бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на |
; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био |
се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијан |
!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} М |
тихо је певао различите веселе припеве уз наше народне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље о |
ад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За нек |
роговори после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео остав |
ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је мо |
ме шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст |
од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима с |
та и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а |
гове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога бл |
деш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> <p>„Е |
сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После после |
<pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу |
и.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке нед |
Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са свију страна покриве |
и сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори |
е му силно почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, |
рају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онд |
и.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па купио |
едице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа ви |
стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и ст |
а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <m |
селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал |
на који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај |
забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је зап |
а чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> <p>„М |
му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препа |
али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> < |
p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох |
{S} После се окрене с. томашкој страни, уздахне, па после опет тужно попева:</p> <pb n="117" /> |
а.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме би |
реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата |
да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе своје тарући.</p> |
који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема |
о поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; после |
т.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило |
о је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта уздишеш? — продужи млађи прекоравајући ст |
аде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, немој ме оставити, нег |
утао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, која се овак |
г данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћ |
ен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође |
највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и |
" /> на небу код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе |
укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде с |
ојника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p |
а се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као и |
оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>Младен подигне свој |
једну господску кућу, која се поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућама, као што |
та, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног л |
за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p |
</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на сво |
уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао. |
p>Младен јој одговори једним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у |
е може ми се пити — <pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи |
<p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако весели би |
врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој уздиса |
!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта уздишеш? — продужи млађи прекоравајући старијега. — Не |
ј, пријане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло мил |
> <p>Стеван дуго не одговори, али после уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћ |
учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишући најмлађи међу војницима — какву услугу хоћеш о |
<p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио |
мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> |
егова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја |
а њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић |
у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и за |
си.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв |
ђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било |
и смети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Пав |
ог сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, зап |
ога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и рад |
држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећ |
о већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, кој |
па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам |
није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру |
боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио н |
>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ прогово |
а рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она ниј |
„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p |
девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље д |
е мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љу |
ћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу у |
а собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад |
Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који није толико уморан као мој; вам |
њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онда што брже мож |
акони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; в |
зеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћ |
човек кога смакне онда може од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана. |
о овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, |
ком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је к |
; па ће све царске земље нама подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати је |
е мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; |
се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителн |
и од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним первазом |
; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А |
е се они сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико |
..“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb |
, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш де |
биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није мно |
странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно |
{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишек |
огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Ба |
После ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.< |
руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже |
шивши своју песму, ућути.{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави п |
тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац |
ором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обитал |
ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ниче |
јнога вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези. |
ца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку |
извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса |
д човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у с |
з која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> |
ени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S |
“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћем |
е рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нек |
не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ј |
ом својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од |
нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредел |
— па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше ф |
l:lang="fr">vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета ру |
д собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, |
а и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама.</p> <p>После кратког ћутања Бачванин |
<p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала д |
може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p> </div> <div type="chapter" xm |
ју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја |
ме много година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у |
иш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„Про |
е мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело |
нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — које беше |
љу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} |
воју дужност међу онима, који се могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје народнос |
слила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи ме са жа |
чинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љуб |
</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам н |
су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје пр |
д: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је |
сима прикопчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена |
бе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах |
<p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један |
одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прс |
је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћ |
иви.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут |
рси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је |
убе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је |
м човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе мој |
среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, крст се <pb n="140" |
исне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видет |
црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драгог каме |
е у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је |
ветном свилом.</p> <p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоко |
од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима ж |
ио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши, про |
дрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — |
љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно намештена спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p>З |
о.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је |
чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше с |
има стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима |
па висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз о |
.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се |
<p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти |
65" /> <p>Млади странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођа |
ош држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска ст |
а једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо |
ед; други опет на коњима се око главног уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види како ће су |
поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговор |
те били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згреши |
овек суботичком улицом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, |
десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо беја |
арске војске, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на |
ли.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса |
твојим вратима, под твојим прозором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод |
шти, ниси могао једног човека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb n="48" /> |
еде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите с |
ојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пу |
ом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустави се пред једном ле |
едан у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до |
p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> |
у те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p |
ирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи с |
итог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог им |
оница зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори И |
егобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надувена охолост и пакосно |
је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудним, пријатељским и скоро поверителним разговором с |
p>„Немојте, — одговори му један Француз уљудно — причекајте само мало да се поодморимо и окрепи |
а не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, |
управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога |
а? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не |
ова доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњос |
о бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па м |
озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> |
ен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и |
си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, |
.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од |
и је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бран |
аво!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом Ба |
у није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше ум |
спод њених прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p> |
донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> <quote> |
дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У со |
га времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> < |
остидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речи |
иче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвож |
послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; остави |
0 бутела као каквима просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више доне |
својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја |
Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Т |
, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} |
и владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> < |
Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци, з |
ја, узети једног коња, који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> |
есвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> < |
ћа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један |
</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> < |
е воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја из |
ет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од су |
е све кошчице — јест да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те |
и шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то |
неција”, стадоше једна лака кола са три уморна поштанска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола иск |
о је Младена у његовом обиталишту једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници те ист |
опитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благ |
животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и |
јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она |
ога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигне, после опет запишт |
х онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па |
м зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о г |
а угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„Мла |
тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи би |
у да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} О |
ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чед |
т поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и светим пр |
е може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљиво у |
живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од |
јатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке |
ике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен на кам |
вака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакати, покривши белим рукама |
оји не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће з |
з моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме |
рећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети,... |
Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој пог |
е ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумен |
ао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је |
ти, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавно |
е тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда ра |
ијега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди чо |
пи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до |
е сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече |
да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству |
весно знађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.< |
на да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода |
та га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, |
рети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то |
оћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знат |
ловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдање; сви |
е.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца |
ме човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад блед |
.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хра |
рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?. |
ести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао |
— вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст |
ени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нека пеку |
Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину прилич |
</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека с |
у и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше даље у себи. — Она д |
оћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> |
брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумл |
стисне свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки бр |
/p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и |
ано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји бити |
анесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући у |
ло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> < |
да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p |
ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не з |
људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радост |
о још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од |
<p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, који с |
а!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Ко |
е на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрстивши |
еће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Пав |
Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне не |
па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обес |
помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме |
а тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше |
и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђор |
а спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после о |
Боже милостиви, немој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </div> <div type="chapter" |
е да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ј |
док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је и пре била. |
ван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p |
к су момци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их |
лио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети на улици, све с |
а и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Он |
ћом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега о |
сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ |
лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је св |
н ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи пру |
како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А |
воме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, |
бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од |
ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према |
ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме зане |
ко с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца |
ога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други чов |
кте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Петар.</p> <pb n="155" /> <p>„Ништа — уђе Ружа |
С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ ј |
Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од моји |
опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" |
а, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и |
у маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доб |
n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушев |
н да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта т |
две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се смео противити власти и оружје |
ла за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као листак н |
на беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио д |
ове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског нар |
онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би? |
тварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у |
ом имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду стар |
други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} После п |
викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си гос |
грлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој со |
ри:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n=" |
Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штран |
дан други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка с |
<pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је |
е је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је |
ецу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с т |
ео од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене моје читатељке опоменуће се о о |
се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром |
може, где се становници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пу |
тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског н |
азећи чуђење својих сапутника побудио — упути се по чистим каменим степенима у први кат.</p> <p |
„С Богом, господине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе |
ечи окрене се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „К |
ао што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после др |
раво бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њим |
ма, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Петар.</p> <pb n="155" /> <p>„Ни |
оби, један отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p> |
е гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, |
/p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у оп |
на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказ |
наге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам |
зме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ |
после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био довео, па |
злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из в |
смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 |
и и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та ш |
о да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне |
разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за ф |
дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су се на |
је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су м |
грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара један мали |
>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и бл |
за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину |
<p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учини |
ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И д |
ога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцн |
уче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо |
к су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се |
која после 58 сати борећи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниште.</p> <p>„Путници в |
а видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца |
љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног није обишла; бејаше и више ма |
ко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе самосталности — 1 мај 1848 године.</p> |
родици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора |
да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и у |
неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће српске |
то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради не |
голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсима, на глав |
Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: |
ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавно |
вославна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да |
нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“< |
ошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишући најмлађи међу |
здишући најмлађи међу војницима — какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено |
им не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишући најмлађи међу војницима — какву |
јанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ни |
и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други је |
гог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од в |
то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од |
оје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се н |
мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка бо |
власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је и |
њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици би |
, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у ав |
љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да |
бе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бл |
уку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја нађу с њенима меднима устима; пољубац план |
ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та |
му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.< |
леда, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p |
је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољу |
тав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубим |
у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, |
ге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још |
игне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и своји |
је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј |
себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више сти |
желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после про |
ешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</p> <p |
<p>После је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим т |
p>Освану недеља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њег |
унила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у а |
му:</p> <pb n="37" /> <quote> <l>Устај, устај, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>После се св |
ита српска песма:</p> <quote> <l>Устај, устај, Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> |
ова песму:</p> <pb n="37" /> <quote> <l>Устај, устај, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>Посл |
пламенита српска песма:</p> <quote> <l>Устај, устај, Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако д |
<quote> <l>Устај, устај, Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ов |
ен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је са |
ту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p> |
b n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти ре |
пред самца, — овај узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здр |
ачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати г |
као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила д |
н и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију з |
је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој је седела, приђе к стражару |
ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам да |
м горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне палити на своју велику лулу; учинивши то, |
неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му |
p> <p>„Приклоните главу.“</p> <p>Младен устане на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљ |
му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвлада своју слабост п |
је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ру |
своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После устану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима |
о на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, т |
и Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши |
за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи столици: „Мир, кад ти рекох; седи на с |
озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао |
срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао |
пре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мати!...</p> <quote> <l>„ |
аса, уста се моја нађу с њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те |
а даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошут |
ој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим п |
<p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи |
бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машин |
а је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овд |
на.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до |
један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> <pb n="16 |
шу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових речи она зајеца о |
га радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја п |
речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежним гласом |
а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она |
кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје |
овиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе свој |
ажљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијен |
кама својима стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо ум |
чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који |
рштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно |
њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна в |
заше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им |
вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се чуди |
остојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице |
....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не |
утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мо |
молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешч |
Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што с |
е овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст он |
зађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху по |
весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; |
вала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико |
ден скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој бе |
а вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p> |
мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростит |
својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег човека, ког |
оћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам |
о из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче долазио |
секу.{S} Једва је председник суда могао утишати народ заповедивши момцима да сужне изведу из су |
пани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опет имађах |
г дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; путници осим себе и својих коња ништа |
у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни в |
ота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које није томе криво што сам ја зг |
и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати |
од живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову књ |
лено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва |
вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од њега |
р ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} К |
с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете |
дај моју пушку па ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи |
ео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p>После тога Стеван проговори:</p> <p>„Петр |
и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку |
ас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи своје руке, као човек кад се пр |
ао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„ |
рукама покрије своје лице.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двоји |
м злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погод |
о да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигне, после опет запишти: „А јао ме |
није обишла!...“</p> <p>После тога мало ућути, сузним очима погледа Ружу, па тихо продужи:</p> |
нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да бих опрости |
је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне с |
баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођ |
немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, г |
милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја |
о лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; с |
> <p>После ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:< |
са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> < |
<p>Петар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> < |
маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, |
а се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са реч |
ар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу к |
ла моју свакидашњу молбу!“</p> <p>После ухвати Младена обема рукама па му ватрено рече:</p> <p> |
сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потр |
убиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после |
ствари помоћи.“</p> <p>После ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу, на |
де чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну |
ма ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужно |
и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} М |
</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти |
сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу |
о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу друг |
Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Г |
руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, задр |
је дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, |
и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави |
а, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S |
; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство које овај говори из магнетично |
, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, |
Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{ |
ћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бел |
ите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Сми |
д дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звижда |
кнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раз |
иљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</ |
p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, к |
е да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави |
магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> |
А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи с увере |
може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па онда тешко поштеним душ |
мња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајс |
оге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p |
и жубор међу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећни |
р ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учини то бе |
њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и не |
све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни |
аш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“< |
је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одго |
че: </p> <p>„Господине, сваки човек што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу п |
зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на ком |
оји ово говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је кр |
ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, |
ане, почне палити на своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући |
тица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, |
гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе с |
уд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи |
и као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели |
ш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишући најмла |
а наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; |
ку око зданија, тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p> < |
се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па пл |
ега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, колико |
и хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опрост |
шем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом |
мио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило! |
могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди |
ам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад |
, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — човек ком си ти продао |
адосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском н |
а на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљ |
не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало ошт |
рити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, |
утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд и ве |
це, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена н |
бу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Ст |
тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбо |
е сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајал |
ване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он |
дишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдек |
и, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу |
вори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n=" |
био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао д |
као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорит |
лим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску кр |
икад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што |
палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне н |
зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и за |
дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег о |
вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухв |
е може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да ч |
рити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То в |
мете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, |
е боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а |
едну хартију написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новц |
ји не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а |
чи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не мо |
и ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С |
дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам н |
мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути мало, на п |
дних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не мо |
за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити |
уби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства |
о остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ни |
вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“< |
на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме |
екавицу викнувши: „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване? |
скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.< |
м у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао |
ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“< |
ећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код влади |
била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку вру |
е ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га |
а губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У |
Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим то |
“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула бил |
анио од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим негдаш |
било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичаним |
неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу |
вите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да п |
у својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, |
да; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да час |
е.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Мил |
над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да му |
није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се зам |
ком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам |
ан млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па по |
ђени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пр |
’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође |
мбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који |
едан другог, странца облије црвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, ц |
дукањем бедујинских танета, која му око ушију пролетаху.</p> <p>У оваким приликама ретко да кој |
два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко врем |
ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим па |
погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то |
се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата |
мо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био се |
подине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати зап |
моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на женској д |
видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, по |
заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив б |
оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> < |
н је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти ме |
уги дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава |
рстивши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се вл |
ости па после одважно одговори:</p> <p>„Фала, господине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу |
ћни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љуб |
стајао, па један му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; в |
тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Пав |
зда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан гос |
кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док са |
p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у |
бро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зат |
та пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201" /> <div type="c |
му досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута п |
p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта с |
великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, ко |
bSection" /> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, ст |
е стране Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам |
ина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима мест |
има, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече? |
алу леву руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreig |
р ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајт |
„Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане |
ује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу м |
стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и |
све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> <p>„„Шта наопако?{S} Седам хиљада ? — Та |
е узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је куп |
тенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> |
> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну ха |
епо, господине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више оте |
?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти ниси штедљи |
нице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћем |
рећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је има |
ове почне пребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу |
ти, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин протре руком |
се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљиви |
забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> |
> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; посл |
сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као |
.“</p> <p>„Немојте, — одговори му један Француз уљудно — причекајте само мало да се поодморимо |
н Рус, један Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица |
Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог ро |
Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од ј |
са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако сам тума |
је храбар — рекао би обично један стари француски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси |
х осморо, разговараху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати д |
д су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> <p>„Овам |
Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војницима, који су међе чували, он се увек њ |
је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он т |
атра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на у |
м.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све повл |
рема нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар |
и рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Дено |
>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове! |
ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој р |
и њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекн |
> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао врат |
Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за св |
, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито д |
“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао |
<l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро з |
..“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Пор |
мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љути |
<p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цигаре.“</p> <p>Стражар викне, један мо |
ване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека |
аре?“</p> <p>„Хавана регалија.“</p> <p>„Хавана регалија?{S} Одмах сам помислио да је од америка |
дене, како се зову ове цигаре?“</p> <p>„Хавана регалија.“</p> <p>„Хавана регалија?{S} Одмах сам |
} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито |
тивши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше овде свршили!“</p> <p>Петар погле |
ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи. |
у кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„Немој ми то спомињати, П |
6" /> <p>„Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> |
ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> <div type="c |
и мало, на после тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p |
е са расплетеним власима, са раздераним хаљинама, на прсима носећи голо чедо, које пишти да му |
у на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило |
бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљине; скитао сам се, потуцао сам се од немила до недр |
у Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може |
сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и ј |
е молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> |
у тога, у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p> |
деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на бла |
епота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком ста |
а.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст |
ћна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта ј |
и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и док копче п |
не на кола са <pb n="127" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз |
а <pb n="127" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Коч |
Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, који ј |
акивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском пристаништу у „<foreign xml:lang="en |
ка вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима привезали, онда се к |
аге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харамија, помагај!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, |
био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији б |
ски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 |
и срећна са непоштеним човеком.“</p> <p>Хартија она, коју је судац показао Младену, бејаше обве |
нда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српски, да се |
књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеново |
нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало је, да нам |
тију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је з |
су криви.“</p> <p>После ових речи пружи хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама с |
му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити и моја мати |
а јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер |
извади једну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што ј |
место одговора пружи му једну дугуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа, задркће се, очи му се ч |
p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна х |
ребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи |
омоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала теби!“</p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да |
чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо м |
те овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један |
на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове г |
весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхар |
е:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може |
ма своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми оста |
бро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам с |
осподине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу хвала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један с |
сне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи о |
ви и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са н |
стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у |
— хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младе |
првом кату, Н-ро 4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу хвала!“</p> <p>Младић тури руку у |
роговори:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме ус |
на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запал |
јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, — а сиромашак само онда може |
ко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџар |
гу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео д |
чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" / |
а могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога нав |
ем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n="16 |
та да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога |
„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n |
ала Богу!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били неве |
<milestone unit="subSection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше |
у врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, |
ене, срећан ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових реч |
ите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се |
да мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао д |
адао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Ив |
палити, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста вр |
рећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, |
има, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко |
Лепо, лепо, господине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене в |
са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти ниси |
оринти.“</p> <p>„„Шта наопако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„ |
оје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, к |
ога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакати, покривши |
у спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин протре |
> <quote> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми др |
кембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њ |
а.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путн |
забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, |
после се поведе неки разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Руж |
<pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењ |
у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер |
н окрене Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће л |
репки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и |
руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, ко |
егов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни помисли |
Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међу њима и |
и сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично ка |
34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави |
ере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S} После напуни своју пушку, нанишани међу |
овораше приповедајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n="62" /> <p>„„П |
ствари, угледна спољашњост, и чудновата хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше да су га св |
p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи |
е мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудним, пријатељским и скоро п |
и с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Ш |
— сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо ч |
еговој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, ко |
нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје |
Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Пет |
без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине ј |
ml:id="SRP18520_C16"> <head>XVI.{S} БЕО ХЛЕБАЦ</head> <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>К |
ти.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види |
у Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њи |
већој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдни |
„Не, — одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато |
обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на |
S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од н |
ији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати плати |
он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече м |
ко у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ |
pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачвани |
пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, |
р ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док с |
ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стр |
лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, |
Младена оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро п |
замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха пе |
е снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих |
се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе сакрушено; |
а ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то див |
оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен п |
>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно пуно стакл |
дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино. |
некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој обранитељ, како то види, остави мене и пођ |
сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше |
мна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, |
хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној стран |
бише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који д |
еме; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако |
>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио. |
ка прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до ј |
ошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је пош |
т нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јес |
овору неко само мало необичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није о |
речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце |
о обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети на |
ане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из песм |
едо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада ј |
се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; али, |
отињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то нећ |
генишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} |
рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, |
своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S |
дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани |
мрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па |
светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</ |
теби!“</p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви к |
" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p> |
аливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као пси |
ресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„Д |
/p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јано |
најмлађи међу војницима — какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и |
uote> <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <qu |
тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којек |
изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана з |
им ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, |
ити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“ |
је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз |
у судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„ |
оћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Доб |
љи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван |
га чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски сережан |
н је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју пес |
вољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> примером; |
неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим негдашњим при |
изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини |
е напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наш |
идео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за |
шло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и |
ну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и м |
била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је чов |
ђосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се |
pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему њ |
је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити својом н |
ао што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не |
Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није |
ости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико |
своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује њего |
ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуц |
разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми ј |
ити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о |
ако ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће |
p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на г |
устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <p |
глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>Младен сажаљаваше кукавног тог простака; |
међи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те |
в:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </quote> |
о проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их |
у умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</p> < |
воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на |
, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, |
сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="135" /> д |
старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је мо |
шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године добр |
анет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један |
p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, гос |
.</p> <pb n="65" /> <p>Млади странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаш |
јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме |
помињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи столици: „Мир, кад ти рекох |
елика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одла |
обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним прил |
Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом но |
од сиротиње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте говорити |
сиротној бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слуг |
; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му се загушише, |
да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „ |
м лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и |
ожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у |
p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и сам |
мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, кој |
рв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" |
ер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио |
ного више него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, |
е него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје леп |
и; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће гово |
тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прст |
ме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; она не могаше од стид |
си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити |
Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турск |
<p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p |
учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, |
у први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.< |
у је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком |
нико Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србија |
нда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, о |
ити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом |
у, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb n="190" /> <p>Стражар стане, |
девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако |
погледа једним погледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене. |
ејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загле |
ћ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост |
</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</ |
што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам с |
еси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стра |
а била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужи |
ато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на ја |
је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох де |
на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али има |
и шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћери моја |
који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Г |
х речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад |
једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, који је имао лице |
о ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом весел |
овор весело ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале |
наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> < |
ама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и бли |
ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све бл |
са као одговор весело ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одј |
ли си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l |
у.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не може |
гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, |
и уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им |
овију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у |
своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који |
="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је |
српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови |
с пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добр |
ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би |
рану српских народних права и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, |
и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш |
баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с наме |
ашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ |
ичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узеће од спахија све овце и |
н у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме п |
, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије |
о оне затварају, који су кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, |
остићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско |
а размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>Младен подигне своје светле о |
ом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставил |
у — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од друго |
ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{ |
о и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p |
у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као ув |
војка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{ |
г жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у |
цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете |
:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује ве |
ав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p>Девојка ништа не одговори |
мим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, |
и у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Он |
есох се несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и |
се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, — милина, милина, |
ко њих обожатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, |
већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју за |
“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова ј |
дена планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина престаде радити, и лађа на |
з крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу |
е ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Ив |
>„Те каково! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена била, нас |
сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуц |
ден обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором ос |
бе него ради силнога народа, који се из целе околине овамо слегао био са својим женама и својом |
г дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог |
е па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, који на крову посао свој оправљаху, |
раху на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло |
Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром |
врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} |
ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћута |
зеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки д |
етку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се с |
ије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p |
причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се |
уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом до |
о целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео |
а послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, је |
н пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово оста |
ци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота. |
аша, оставивши све своје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се |
није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</ |
речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна к |
ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Му |
ао на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се њих двојица доб |
ни.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек би помисл |
господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигара; гл |
аше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шес |
росули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и дево |
ових речи пружи хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да |
а је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео је свет |
> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби и |
, у којима сам губити почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављи |
еш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не при |
ше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше |
тави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим детет |
је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме животу строго држала, како ме никад љубавно |
речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погл |
ош и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, |
ко је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се пр |
ти, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписа |
<p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не н |
омоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако |
никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалос |
{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте |
" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> |
и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од с |
о беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без |
помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу |
кох се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало тра |
<p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда |
е имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љутине и б |
<p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb n= |
облији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш м |
због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер к |
авити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, |
.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, |
м селу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која ос |
> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; путници осим |
ако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада |
јало од њихове куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месе |
с њима научио па нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их ча |
, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, ч |
ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око в |
а се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, који имађаху право бирати г |
колико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p>Иван отвори кутију, и поч |
ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтин |
Суботици има још једна кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жу |
после неколико сати умрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон |
одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалијама“ не |
кога, нека купи најбоље хавана регалија цигаре.“</p> <p>Стражар викне, један момак се јави, при |
{S} Бадава над „хавана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху д |
то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> <p>„Хавана регалија.“</p> <p>„Хавана регал |
ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, ко |
ена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и пову |
баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како д |
ла дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одва |
> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} Ја не |
аше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим |
</p> <p>После ових речи запаливши своју цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу ова |
> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па |
комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с по |
ворила.</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним врат |
ме!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћер |
погледаше један другог, странца облије црвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно беј |
улог стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, ј |
га сахранисмо као што наша православна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је |
ве.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнително погледа око себе, с најв |
вета глава српског народа и православне цркве, па после кратког времена песма се заори силније |
м невестом венча по обичају православне цркве; после венчања врате се сви невестиној кући где и |
као што свештеници православне источне цркве носе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један од оних |
пше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно |
е Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сав |
е нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех См |
а каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свештеник чита; „Све |
га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила |
на господски сватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају |
рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме |
ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколи |
хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништ |
ила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју н |
и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, куме?“< |
тах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса. |
кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> |
.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к |
>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружин |
јаше један млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено |
о жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си |
ком њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан |
била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љу |
ваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи |
о да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов кар |
витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очи |
стало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре бе |
млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од ку |
.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без |
шаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као |
им од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играч |
иноћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само |
црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк н |
е њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајишима; ови се између себе разговараху о женама |
исоког узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p> |
ску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, које се против ње овде град |
м иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се два велика пла |
бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, |
а; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им в |
издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи |
<p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„В |
тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" /> <div |
, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако ма |
је привукао био његов идол — она млада црномањаста удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо |
и, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном играла; зато д |
Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељасту удовицу, а према њему њего |
са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштољ |
е три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на сво |
ке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсима, на |
ЦА</head> <quote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке |
о мере господска, изражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу |
Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> |
о, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му с |
ом трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите весел |
ивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p |
прављаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; и |
оје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Ти |
ш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под с |
х дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у |
ми реци, може ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану своју пуш |
крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и |
зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до р |
н, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калп |
и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</ |
чно, јер сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђ |
латњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и ви |
} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, ц |
роким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за је |
<p>Штраусове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госп |
на, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога |
дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> |
још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погин |
азити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се нека |
; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назов |
S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и а |
и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p |
мирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући |
ао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p> |
одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а |
пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да |
ћу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то |
>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није ф |
ћи око себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу ста |
86" /> <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; |
идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада чове |
родужи Ружа после мало ћутања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим ка |
још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се |
ли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа |
ука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занес |
ада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и |
у песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно |
један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за ти |
где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто |
асак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави прем |
ћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед |
Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тренутак, дете се може заборавити и зло се |
отов душу своју продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше т |
ребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али ум |
жјим вас преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте |
н поштеније провео него други, ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао |
но другојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p> |
е му сину, рашири своје руке, још један часак — и на његова прса паде један човек, ког он најве |
ешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог ј |
ави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p> <pb n="172 |
<p>„Стражо!“ викну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господине.“</p> <p>„Је ли н |
због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у којима сам губити почела веру према целоме |
> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоште |
им живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за др |
се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у |
аци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то |
светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима небро |
зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпе |
дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке |
сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, свет се разилазио |
ни никад о другоме није говорила него о части, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год |
да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих |
p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више |
рило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ј |
После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста в |
алосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p |
<pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, |
ла Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“< |
они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије т |
>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташ |
тупи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Он |
; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и бе |
ленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморит |
енутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и ча |
ц, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, |
ћнике којима су суботичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећ |
</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мати!...</ |
који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо |
иста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зеле |
добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; |
ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му ре |
дно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, г |
апи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — св |
е смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Господину том крв се у |
<p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи! |
овај последњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој с |
p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом |
човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не |
оја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> |
ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, ср |
друге радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је д |
ба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на све |
ећ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним |
поочим.</p> <pb n="126" /> <p>„Смиљано, чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш т |
ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> |
е срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо у свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе |
нати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему н |
, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје бог |
е густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гад |
, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> |
изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу |
прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је |
о сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да |
спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поноси |
е отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утаман |
— Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та как |
?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за ње |
„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, наслони с |
ги не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа |
свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него |
</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом с |
послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на |
ст: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дед |
ком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као какво плавокосо анђеоче.</p> <pb n="107" /> < |
дераним хаљинама, на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна |
ам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо за |
ојегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе п |
ем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; |
га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од св |
била; проклетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> |
радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> <p>П |
конђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Мл |
и, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне |
н осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек шт |
или не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово ј |
ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни с |
ипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти то!“</p> </div> <div type="chapter" |
о, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да |
и Стевану своју пушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван |
и невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српс |
по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год |
а дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где |
.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Франц |
осподине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већ |
Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пу |
играчице стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је |
гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.< |
су љути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} |
за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у је |
м, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као што све |
висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе |
за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, |
те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране |
сподине Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његова играчица шаљи |
је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледа |
олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се |
из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је ње |
ден обадвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, ј |
“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно ч |
тар обадвема својим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p |
дигне поносито небу, руком протре своје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„ |
ар јој притрчи, мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши н |
о, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта им |
а принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије, |
је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај ј |
век са благородним ликом, лепим високим челом, ватреним погледом, смеђом косом, плавим дугачким |
м и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у ко |
своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да са |
шао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступи |
о спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, |
н зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси си |
ошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради? |
оследња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници мо |
као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о том |
о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти |
ловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, п |
асти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога |
, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе срећ |
ану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за свој |
је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе |
нда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али ова |
ти.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они |
олест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му |
опасније живи због нападања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скоро сносити не |
ође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће |
човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном кућом.</p> |
ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље је |
рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин |
ди Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> |
„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Скупо, скупо.“</p> < |
адала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и д |
поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих мог |
кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, |
дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова |
ругу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој |
сију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још |
Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни је |
е у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом п |
„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а |
на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио и |
ли у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и чет |
имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као |
да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“ |
ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> |
д би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је |
ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду |
од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже кол |
обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац припов |
ити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> |
к ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„А |
лио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако к |
е примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије му одг |
никаквог сведока колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се |
сати дуга, <pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је |
ш један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати.</p> |
нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може мој |
и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши му |
е ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> <p>„„Шта наопако?{S |
вле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам |
часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа |
о се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се |
исмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — при |
емо морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>Младен сажаљаваше к |
ицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> |
S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме ж |
ни Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А ч |
служио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, |
сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да слу |
у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад ј |
ника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други млад човек, који |
до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова на |
ори:</p> <pb n="72" /> <p>„Граничари не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па посл |
да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb |
вице!{S} Мене нека секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити |
а коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и |
де код Руже.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече |
} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема |
мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с је |
p>Странац се насмеје.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени с |
о да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима |
се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, о |
е, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова зм |
S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташ |
ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оно |
си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада |
онда може од њега све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко с |
лима — рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам |
сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она м |
а сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер о |
му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох |
пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote> <quot |
век, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два |
дважности, постојанству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, |
ла.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њем |
песму „<title>Младо Поштарче</title>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужн |
жаљаваше кукавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако н |
К</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. |
емој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520 |
ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свеште |
и? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као |
љства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p |
ве истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу н |
ђу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мисли |
ред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго н |
<p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„ |
а све узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јан |
све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си |
одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шт |
жете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, |
е да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — одговори Младен — смрт н |
ли њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“ |
ок он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бит |
.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код |
сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју зак |
душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>Мени се све |
ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што то, Сте |
ени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао |
се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху.</p> <p>Ови се м |
абље, који ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише |
карловачкој пивари, и са каквом радости чинише простаци, међу којима имађаше он ту више познани |
<p>Тако су обмањивали простоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и н |
та хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о |
им срцем онога, који заиста несрећан се чињаше.</p> <p>Младен подигне руке небу.{S} Бледи месец |
S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који |
које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине |
седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — н |
на, мене увек штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и зав |
р има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси |
ће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пр |
ира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ру |
т!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и |
ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> |
о чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је нал |
женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је д |
мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> |
ога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица |
али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја в |
прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бол |
стог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</ |
ом, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Тали |
својих сапутника побудио — упути се по чистим каменим степенима у први кат.</p> <p>На вратима |
е измеђ’ густих облака на једну небесну чистину преселио, осветли лепо парк.{S} Он се окрене, п |
о.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан б |
био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена један до |
p>Младен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово |
ам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло нез |
о и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> <p |
нали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, али кад |
себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште к |
ким говораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да |
и види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p |
оља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, |
део?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да он |
p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачем |
ној кули звоне; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што |
су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; п |
а увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама приповедити, — па онда ако и ништа друго из |
у породицу упропастио.</p> <p>Лене моје читатељке опоменуће се о оном, што смо у почетку ове пр |
их речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, к |
већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он |
ом или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедала Младену, |
о беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевш |
на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда б |
авна дела наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к н |
.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али |
и ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима |
етар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Ма |
целој кући, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у сво |
си мене учинио просјаком и скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> |
ек; — рече Немац улазећи у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Т |
еди управљени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га |
о поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неп |
pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, да и |
олних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се ја |
уж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то |
на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали с |
?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необичније осећање хоће к |
} Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим |
и посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S} Мени |
по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" /> |
>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три пут више новаца нег |
поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе с |
жни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим ве |
е.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом на |
у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и прогово |
од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевај |
еташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дуга |
ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати јед |
fauteuil</foreign> — до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече Ружина мај |
<p>На мокрој слами лежао је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у |
зика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван |
мбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" |
ло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О |
а кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев |
>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе |
p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зау |
удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од како смо се састали; ја |
к и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је с дру |
варала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не |
ражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из |
својим песмама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — |
S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... |
>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, коју од свога детињства п |
.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе. |
као, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља, који су му тако д |
> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> |
шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на |
ири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно ч |
нас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта уздишеш? — продужи млађи |
осподине, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до |
лико година мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брат |
у па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи |
и је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у гостионицу — човек се мор |
<p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да ј |
у: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек |
к учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити не |
звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди |
крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је |
="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p> |
дише.</p> <p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, лепим високим челом, ватрен |
ањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, |
едом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заис |
имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p |
дан часак — и на његова прса паде један човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Ч |
S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог чове |
као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могла позн |
а је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али чове |
ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоње |
И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је код своје куће па радно као и други сељ |
времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружина улица“ зове.</ |
и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и н |
ачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети |
р ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих |
реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли самима кундацима и бајо |
ућути.{S} Младен склопи своје руке, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено проговори: |
а овим речима подигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносит |
ди, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за једа |
још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу за |
иком силом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, |
рца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко узди |
попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо |
највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на |
викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио про |
> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје ру |
то ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p> |
галијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати |
но рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне реч |
је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју |
рашири своје руке, обгрли тога младога човека, пољуби се с њим па му пријатељски проговори:</p |
сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер |
n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и мило |
ко вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простотом један из родољу |
и имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, паро |
кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свету који није издајица или непоштен?“ |
шити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули |
бећи и срцу стискајући руку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.< |
ни видели таког истог чудноватог младог човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> <miles |
хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</ |
мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и ко |
ине дана робије и 50 батина као упорног човека, који се смео противити власти и оружје у кући д |
к, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; на мојима очима је већ и п |
ао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>И |
ли крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима у највећој ватри тврдо стајах |
и био у мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — |
ати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну јадно |
је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробо |
штеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарањ |
дац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове |
S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми |
} Она не може бити срећна са непоштеним човеком.“</p> <p>Хартија она, коју је судац показао Мла |
то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p> |
страшне ствари писао у својима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад |
ом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја ни |
а нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је дупком п |
роду се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет ла |
пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити. |
али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио |
после још силније окренувши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш |
p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га о |
стивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господин Младен, наш кућевни пријатељ.“ |
ећу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај |
S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“< |
те, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, |
а, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, пог |
/p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и стр |
часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у којима са |
ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама обистинил |
теру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, природна његова д |
је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао |
њу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну долам |
жине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пратише: није |
којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Ср |
елу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазила, један се загледа у авл |
<l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач по |
у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд |
је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после с |
зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би |
бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунак |
суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим с |
p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него м |
ђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој гла |
ће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запиш |
кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали |
онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... |
је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће ва |
ожја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџа |
е са Француским војницима, који су међе чували, он се увек њима придруживао; а кад би овако ску |
с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислисмо в |
е, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„ |
ва, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али опет ко своје |
браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат н |
опасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, шт |
више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако г |
еш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али |
ољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војеват |
омислити могао да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје |
их ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би ова |
“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја после |
учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну |
не више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њег |
p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти |
“</p> <p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, к |
узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за ш |
з добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањ |
овори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам реко |
> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} |
<p>Србијанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда с |
пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је тв |
његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</ |
кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у |
обро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после мало ћу |
од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме сви презру, истерају ме из слу |
два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек ка |
да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али к |
ли пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.< |
ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са |
, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Д |
о,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откоп |
да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нис |
главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар ниј |
едаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као |
n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, коју од свог |
у свакој ствари, угледна спољашњост, и чудновата хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше д |
/p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку плат |
рђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко на северном, ко на источно |
на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а м |
И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али |
јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Ве |
авци изилазили па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јанош |
ву у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а реч |
хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласил |
ећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутника побудио — упути се по чистим ка |
а да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Млад |
чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које мо |
вако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била здра |
а опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете |
не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим р |
ед колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашуј |
ме у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак н |
ти.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе што сад |
се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, презрително погледи официра, дођ |
ако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја |
де ту једно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, к |
ани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чу |
у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред |
. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Мило |
а певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја |
дговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чу |
вет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаш |
а и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за сво |
енити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала па |
уго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су т |
стом показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Љ |
и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, |
а је ова само за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди |
елу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако љуто опустише.</p> <p>„Т |
</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све бли |
ма од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у |
ох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе |
линце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно зао |
ч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је |
он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше поз |
ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђо |
а шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши стари своје |
или.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи и до |
не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} Пору |
моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сламу; зауст |
за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви |
— и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сети |
и јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p |
и ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед д |
где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у г |
на очи.</p> <p>Ружа опази те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја |
надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под тв |
певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у там |
проклетник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека страва, као да је н |
иже и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламенита српска песма:</p> <quote> <l> |
па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла С |
уди уздркташе се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчиц |
укли самима кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ј |
, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми ре |
..{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и |
и јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и има |
, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу о |
, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушк |
одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш д |
али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најху |
„Богу хвала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пр |
ео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док |
олест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче |
Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више р |
и гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то |
и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је др |
оказивао, како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост |
Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних |
Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, |
аса повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ак |
са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место |
b n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, |
„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“< |
едан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне п |
трах све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забун |
о одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам не |
од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то н |
после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш |
колико димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана р |
магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред |
ше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се |
пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је |
цири око срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио з |
е затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</ |
ојекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести поша |
— одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу ш |
„Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим |
не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколик |
о преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву |
колико тренутака момак дође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме |
гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко б |
ни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничар |
.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху бли |
ија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана |
ејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из свој |
јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе сре |
> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <p |
кој капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="119" /> Ма |
> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен на коњу до |
ј.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанц |
ква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још том |
аменито стење одбијајући непријатеља од шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас |
га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бој |
аџари јуришише — Срби их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, па онда просуше међу њих |
брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њим |
м бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није продро; а и после ја са |
од плаветног свиленог предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве |
ата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица т |
угачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са ш |
ити мојој сиротној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљ |
4"> <head>IV.{S} НАДА</head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не |
> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quot |
one unit="subSection" /> <p>Путујући из Швајцарске Милану, прелази се преко страховите вековечи |
ионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гостионици, која |
а соба, која је у свему налична обичним швајцарским простијим собама.{S} Она је велика, зидови |
и неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко |
своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом |
лема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, ко |
мора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n= |
— „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — |
долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то до |
ји.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S |
нио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију. |
видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдек |
ст; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећ |
лавно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена се |
а је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику до |
си да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госпођице, којима из плав |
њама, по највећој припеци <pb n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самц |
во, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску ку |
кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко |
оше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Б |
јаху, па повиче своме кочијашу:</p> <p>„Шибај, терај што наглије можеш, само одавде, само сад д |
усту гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јеле |
сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у мл |
у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку |
единство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја |
зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са свију страна покривена плаве |
а у зиду узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Према овоме била је икона, |
тканица, на глави шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи с |
омеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене |
као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега п |
жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, |
вакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p |
а види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у д |
— ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говори |
синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трош |
S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.< |
и обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки д |
онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој о |
и се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помам |
он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} О |
подар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шку |
а, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Фра |
алијанац, један Рус, један Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога |
за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху |
том.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што |
Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загр |
још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку |
и.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изнена |
е простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван |
верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају |
ј јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p |
, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p |
је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци |
својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има |
ро поверителним разговором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их пох |
барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у |
ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p |
пази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које доб |
умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја |
м покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном |
ој Младене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Р |
:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> |
оди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина во |
ет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог ниса |
увши: „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Сте |
киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама |
ре ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинско |
рата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, |
сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружин |
ега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ. |
“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су |
рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати |
на шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро |
ко Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуриш |
а то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио |
знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се |
онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке о |
и родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срц |
м, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мен |
ао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо д |
сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мен |
мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини |
...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим |
ато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, н |
ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана нес |
/p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, нек |
ио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, к |
осподу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ ви |
воју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ прог |
са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била здраво ош |
тиви, немој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје |
де код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови ота |
<p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али не ради |
е о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог пос |
рцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које беј |
p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен обад |
естрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зел |
прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p |
е шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му |
аслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га |
ва љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је |
сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио |
њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p |
не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљ |
своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало |
ису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго |
одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глав |
и, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се |
аде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство ш |
/p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, |
учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спо |
та ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: |
се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се |
о је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала нег |
жи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мн |
ече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад м |
и после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да |
е оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" / |
саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружин |
дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у с |
нека секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме заст |
ише пазили шта се код њега чини него он шта се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошл |
у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одгов |
" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његов |
говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били. |
после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар о |
у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола |
беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докл |
S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју |
ака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се |
овори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ |
ређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се куртали |
Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, н |
дан пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од гу |
{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па |
љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... |
А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу т |
ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, |
> <l>Ој давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теб |
део онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лави |
оја на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, кој |
од куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју оби |
едно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта уздишеш? — продужи млађи прекоравајући старијега. — |
им се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, н |
ада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш п |
је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете? |
едавши му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред |
ости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„В |
оби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гл |
е, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе ва |
а нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Петар.</p> <pb n="155" /> <p |
се згодније моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господин |
господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја каж |
то сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ниткову осветити!”</ |
. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</ |
међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је у |
ивутину његових 7000 форинти.“</p> <p>„„Шта наопако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико с |
ОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1 |
<p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> <gap |
га оне као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је на |
</p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од само |
дав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, |
} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрител |
ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матрози препад |
је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побож |
, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је д |
аболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог |
таша топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бу |
/p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја сна |
овица,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ ј |
до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши му све простаково имање |
д рајске насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само |
ој пламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много мо |
ђењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она роди |
што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срц |
ти проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме ка |
ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр ј |
шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нека ми очита м |
/> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} |
а убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто пострадао; ови су много к |
ротивити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ по |
е тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинит |
да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p> |
>Судије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњ |
што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, з |
25" /> да ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се |
је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, |
у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, |
да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса? |
е ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о |
њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити мож |
2" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш |
е део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припознаје колико је примио, а не знајућ |
ене моје читатељке опоменуће се о оном, што смо у почетку ове приповетке навели, где се Бачвани |
ди на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантериј |
„Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као |
отиве.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај |
се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости р |
чувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за |
није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са |
и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ће |
само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ види |
од пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадб |
чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишљ |
пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било н |
<p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прек |
ене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти |
кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, |
ко ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога |
} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, |
а детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане оби |
„Не гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог н |
Сад се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Б |
и нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће суди |
томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење |
ити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо |
Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, |
> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио |
ван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни ње |
оји шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и п |
ела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са п |
е је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би дост |
и Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом н |
му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби |
ене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„ |
му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош |
ти?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први |
господина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и |
<p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава ј |
а оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још в |
ебе сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није |
м и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па |
му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; |
које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад н |
поде на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју на |
ти што више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> |
век тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа |
да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то |
несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја |
ује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> < |
дући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се љу |
ли њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је |
да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што реко |
нас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта |
{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително про |
би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ нами |
27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гу |
„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока сла |
p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сва |
р нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је м |
дркће.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За |
од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудил |
који је не познају, нека себи представе што дражесније себи могу представљати.</p> <milestone u |
ужа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.< |
убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, |
великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ бад |
p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забу |
ас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један |
оју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему п |
скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, ко |
тај, отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песм |
уги батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</ |
а неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку песму, од |
нико није могао ни помислити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за |
бито народни српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p> |
ане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прек |
таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, к |
ни се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља |
му се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао и тешио га је говор |
p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после мало ћутања. — У пр |
ш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, |
из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Субот |
остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест |
се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, в |
дрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, |
/p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право |
америти; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S |
Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико |
се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — |
на већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Једа |
о му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била прек |
ас молим: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и р |
је смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до |
клињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну ј |
/p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.</p> < |
и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што ј |
га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и |
тимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p |
намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онда што брже можете у |
ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајт |
риповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</ |
пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: |
римио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>Мени се све наокол |
крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути мало, на после тре |
глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ј |
n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ак |
тов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти |
ађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туроб |
д јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним |
нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Б |
че своме кочијашу:</p> <p>„Шибај, терај што наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</p> <p> |
Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је ф |
ранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило |
спођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је тв |
у рече: </p> <p>„Господине, сваки човек што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи проти |
ло сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџиј |
> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се наш |
у крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много преп |
о крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</ |
о онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја на |
оће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој |
не само што оно не може назвати својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост |
дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује |
о љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господ |
мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје вес |
, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама приповедити, — |
а нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> <pb n="35" /> <p>„Право, право!“ зачује |
.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само |
а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и д |
ицима, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова с |
коси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој |
Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам ми |
у другим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад ме |
е мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на о |
шљана била преко потиљка на рамена, као што свештеници православне источне цркве носе.</p> <p>О |
S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих |
у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та |
јима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и тан |
попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је т |
.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник |
к не лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још |
би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом д |
ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она в |
ан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам је |
о; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — реч |
то ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> < |
ја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удо |
са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без об |
синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово |
сле њен поглед постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле |
дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а |
е је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ шт |
је благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да |
под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пр |
и кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки |
ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора |
бали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а |
е говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Госп |
покаже врата од леве стране, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен |
еко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обично прости Бачвани, лице му је било мр |
т четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — н |
љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме пооч |
аден говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусов |
је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој п |
аво, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <pb n= |
у ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постој |
си умукну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у кој |
те Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма бил |
се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како с |
S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се т |
ш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да ви |
а то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се |
у и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог пр |
лости тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} |
Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и др |
мога млађег брата, које он миловаше као што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а м |
ослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он ни |
м.{S} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборав |
Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тоб |
ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</ |
господина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко м |
несоше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> |
е нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са |
за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од како смо се сас |
ти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од г |
о што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако бол |
е пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна усл |
срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, сво |
после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуб |
из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, |
обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко св |
а хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Л |
у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше |
ар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису никоме скривили.“</p> <p> |
роби има створење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити |
крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам |
јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју мате |
за то платио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, |
е обдаривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пре |
ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад би |
им небом, од мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према пост |
и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране |
опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих род |
мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па |
пивару, поред које се пролази пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен |
p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред |
на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром ил |
је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемер |
примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господине, за |
њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја |
} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и на |
срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака п |
још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика госп |
да догађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет по |
изилазили па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, ко |
> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се освет |
и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онак |
ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо |
лично учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доб |
хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга |
нити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си непра |
ло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја |
ко љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немар |
на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, |
е снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред њим празн |
страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није |
ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да |
а нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо |
на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је украт |
ше, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни |
о, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с де |
а га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гос |
тике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ов |
од таког истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен |
оје је за миловање створено, да не само што оно не може назвати својим што милује, него још и о |
л’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а друго што је о |
</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш |
а имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Он |
своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била |
ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Шт |
ци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало војске противу цел |
Бачванин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> |
вети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дођ |
највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао.. |
су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је |
ек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где с |
или надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашт |
ли није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p>Пред |
.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у оч |
> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне об |
ји има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> |
у одважности, постојанству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане б |
већи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у |
и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, ш |
е у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне |
јте то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опоме |
слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван о |
шко чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до д |
летва везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти ка |
роговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ј |
/l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више он не вра |
сад Младену у ово неколико речи.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу с |
душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он |
ом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био |
час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мисл |
</p> <pb n="148" /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков кој |
волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима привезали, онда се кренуше.</p> <p>Пут |
ка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају у себ |
о то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад ј |
, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта |
моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p> |
а сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на ње |
га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хте |
! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весе |
после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморити.</p> <p>Х |
и дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити |
љивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратк |
ти.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ |
једног младог господина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног |
јица добро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не мог |
има су суботичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју |
је самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> |
војим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Т |
ботици је православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шета |
стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за |
ви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Бо |
са столице и са обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> |
ну, трећи право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Ја |
ше што му је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као што свештени |
ја му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обично прости Бачвани, лиц |
/> </front> <body> <!-- dodato iz prvog izdanja, nedostajalo u izdanju iz 1893 --> <pb n="3" /> |
dodato iz prvog izdanja, nedostajalo u izdanju iz 1893 --> <pb n="3" /> <div type="chapter" xm |
</l> <l> <foreign xml:lang="de">Und den Jungen Poftillion.</foreign> </l> </quote> <p>У тој пес |
t> <body> <!-- dodato iz prvog izdanja, nedostajalo u izdanju iz 1893 --> <pb n="3" /> <div typ |
den Jungen Poftillion.</foreign> </l> </quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчет |
ote> <l>„Поручује Иванова љуба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, |
l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако си |
ду помоћи?</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - пра |
АЦ</head> <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботици, оне су об |
и криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote> <quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад |
ad> <quote> <l>Ах, она мене љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно намештена спаваћа со |
буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он |
ти,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се ч |
врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, к |
Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице. |
ти </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадну, као да му је ва |
от не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бач |
ина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песм |
<l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од |
стај, устај, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, у којима је бил |
руке погинути!</l> <p>Пјеванија.</p> </quote> <quote> <l>На муци се познају јунаци.</l> <p>П. |
јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру много света бејаше на с |
да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обитал |
за праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска в |
испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у |
сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима суди |
здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је православно гробље до варошке ш |
ши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у |
ити или погинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По субо |
девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње игранке прошло је доста времен |
а моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одведоше, Руж |
ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном свати</l> <l>На |
е кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. томашке пропасти у Суботици је био к |
насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски н |
данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Освану недеља красни данак.{S} Младен устаде |
ише он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све |
своју слободу.</l> <p>С. Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп. |
начкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Дено млађан д |
за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за |
е издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га та |
опет тужно попева:</p> <pb n="117" /> <quote> <l>„С. Томашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српск |
оведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> <quote> <l>Устај, устај, Србине — и тако даље</l> </quot |
убац и издајица</head> <head>I.</head> <quote> <l>Тко ће народу помоћи?</l> <l>Живили! живили!< |
>VII.{S} ПОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота</l> <l>Уграби |
SRP18520_C4"> <head>IV.{S} НАДА</head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене |
6"> <head>VI.{S} НЕЗНАНА ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми |
8520_C19"> <head>XIX.{S} ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити |
520_C14"> <head>XIV.{S} ТАМНИЦА</head> <quote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вод |
8520_C9"> <head>IX.{S} СУБОТИЦА</head> <quote> <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> |
0_C15"> <head>XV.{S} КРВАВИ СУД</head> <quote> <l>Ој давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си дан |
520_C18"> <head>XVIII ГУБИЛИШТЕ</head> <quote> <l>Од моје ће руке погинути!</l> <p>Пјеванија.</ |
0_C2"> <head>II.{S} РАЊЕНО СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти |
8520_C12"> <head>XII.{S} СИРОЧЕ</head> <quote> <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љу |
C13"> <head>XIII.{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он б |
<head>VIII.{S} БОРЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слобод |
C3"> <head>III.{S} БОРБА У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем |
RP18520_C10"> <head>X. САСТАНАК</head> <quote> <l>Ах, она мене љуби.</l> </quote> <p>Спретна, к |
520_C20"> <head>XX.{S} СВРШЕТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружб |
"SRP18520_C5"> <head>V.{S} УДАР</head> <quote> <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.< |
<head>XI.{S} С. ТОМАШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде та |
_C16"> <head>XVI.{S} БЕО ХЛЕБАЦ</head> <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт |
</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote> <quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те |
гинути!</l> <p>Пјеванија.</p> </quote> <quote> <l>На муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Вл |
уба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више |
ободу.</l> <p>С. Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар. |
</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Дено млађан да се ста |
ма принесе.</p> <p>„Мати, мати!...</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног сата,</l> <l>„Кад си мени о |
а.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> <quote> <l>„Поручује Иванова љуба.“ </l> </quote> <p>Ива |
и разумети пламенита српска песма:</p> <quote> <l>Устај, устај, Србине,</l> <l>Устај на оружје |
и невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> |
гласом песми овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана |
е ону песму, која се овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, |
емачку песму која се овако почиње:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">Gehet ihr drei Pferde |
еше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предуб |
а тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умр |
најући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође |