1 - ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА БОРИСАВА СТАНКОВИЋА Ових дана, управо 21 овог месеца, навршава се три године од како је наша књижевност изгубила свога, јамачно и без поговора, највећег савременог писца, Бору Станковића.{S} Писац "Коштане" и "Нечисте крви", опори хроничар и сликар једног тамног доба, окупације, постојаће, у колико време буде умекшавало сувише оштре контуре његове социјалне личности и у колико генерација са којом је живео буде, старећи, заборављала личне зађевице (које и онако немају никакве везе са Станковићевим књижевним делом) постајаће, велим, у толико већи, значајнији и - што многима неће бити пријатно - репрезентативнији.{S} Старо Врање, хаџије и дерт, копњење младости иза баштенских зидова, поезија југа са својим, месечином обасјаним ноћима, у којима превиру нечисте крви, у којима замиру од сладострашћа страсници којих више нема јер их је ново време са новим социалним односима уништило, живи још, и то на начин који је, ако не сасвим усамљен, а оно необично редак, у нашој књижевности са свим својим мирисима, архитектуром, речником, веровањима, страстима, виолентностима, песмом која је изумрла или изумире, у неколико књига Боре Станковића.{S} Три године је и сувише кратко време да би се могао угледати суд будућности.{S} Па и за то кратко време, које би иначе било потпуно довољно да баци у заборав каквог пискарала чије се место у књижевности одржавало само силом његове физичке присутности, може се утврдити несумњиви велики прогрес у све ширем, општијем и отворенијем признању великог Станковићевог талента.{S} На жалост, то признање још није дошло од нас, затрованих личним симпатијама и антипатијама; од нас код којих се још увек о делу суди по шеширу и панталонама писца. (Нећу да будем потпуно неправедан; било је изузетака, и то баш у овом случају).{S} Признање Станковићевом таленту, у часу када се о његовим целокупним делима у нашој повременој штампи скоро не говори, долази од Европе.{S} У овом часу "Нечиста крв" је преведена и издата - или у току превођења и издавања - на пет европских језика. {S}Критика на страни поводом овог романа споменула је чак и реч: генијалност. {S}За многе европске писце, који о нашој књижевности нису имали ни најмањег појма, роман Станковићев значио је читаво откровење.{S} Крај Панајота Истратија, који је до сада сматран као искључив и једини писац Балкана светског мерила, све више се истиче фигура Станковићева, расно чистија и племенитија. * Радови Станковићеви, од којих су се многи појавили у више издања, до скора нису били приступачни читалачкој публици у оној мери колико су заслуживали и колика им је била потражња, јер многе од њих будући распродати није било могуће добити по књижарама.{S} Одмах по смрти Станковићевој образован је "одбор за издавање дела Борисава Станковића.{S}" Данас је свршен велики посао.{S} Благодарећи углавном пожртвованом и истрајном пријатељу Станковићевом г. професору Д. Костићу, добили смо поред већ раније познатих или делимично објављених ствари још и неколико потпуно нових и сада први пут објављених дела.{S} Дело као што је "Газда Младен" заслужује и посебан приказ.{S} Ја се надам да ће наши критичари обратити потребну пажњу и да ћемо ускоро у овом роману имати и њихово мишљење.{S} И ако незавршен, већ по месту који му је сам Станковић давао, он тражи да се на њему дуже задржи.{S} О књизи "Под окупацијом" писано је углавном мало, кратко, и без довољног улажења у психолошке моменте који су претходили и одлучили писање ових горких и тамних страница. {S}Мишљења су у главном неподељена: да је књига за дискусију и да, у главном, није требало да сада буде објављена, јер смо и сувише близу људима и догађајима описаним у књизи.{S} Ја не знам на какво становиште човек треба искључиво да се стави да би судио ову књигу; али осећам позитивно да је основа ове књиге, њена атмосфера, њени типови (свеједно шта су они који су послужили као модел Станковићу, данас) да је све оно што ће од књиге остати, када буду помрли они о којима је говорено, аутентично и истинито.{S} По мени, једини прави моменат за објављивање ове књиге (и у моралном, и у социјалном; и у патриотском смислу) јесте баш ово наше садање време, јер смо, блиско временски, још у могућности да коригујемо и исправимо неке погрешне закључке.{S} Са тим коректурама не савременика, него сапатника, омогућиће се овој књизи да буде, поред тога што је већ један велики човечански документ, и историски документ првог реда.{S} Ако не по чињеницама а оно по атмосфери.{S} Велим сапатника, јер овој књизи не могу судити, поред све непристрасности њихове, људи који нису три године гладовали и робовали на овом парчету земље што се зове Београд.{S} Не могу јер се ова књига издиже својим сижеом и својим очајно-искреним тоном далеко изван књижевности, њених родова, психологије књига и теорије књижевности и задире у наш најинтимнији - гнусан, нелеп, егоистичан - живот тога времена; и да се о њој суди онако како треба, т. ј. истинито, морају се апсолутно напустити начини чисте књижевне или историске критике.{S} Ја сам имао ту несрећу да то време, које Станковић описује, проведем у Београду.{S} У мојој породици чува се извесан број успомена на та времена и људе; ја лично знам велики број ствари о догађајима о којима Станковић говори: ако која чињеница није тачна, ако је увеличана, то је све шта може да се каже против, јер остало, лаж, полтронство, глад, умирање, хипокризија, страх, осушене људске прилике, мирис натрулог и изгорелог Београда, све је то истина, све је то сушта истина, која може да буде одвратна, непријатна, али која остаје за нас из окупације истина. {S}Али крај тог изгледа књиге постоји и други: ни један наш писац није на мање страна набацао више београдских пејзажа, дао већи број изразитих београдских типова; нити био, у часовима, дубље хуман и социјалан.{S} Станковић је старо Врање фиксирао кроз поезију; шта мари што је један део београдске историје фиксирао кроз памфлет, ако овим именом може и сме да се окрсти једна књига која иако недограђена, у концепту, фрагменту и скици, кипти портретима, силуетама читаве једне већ делом изумрле београдске фауне. {S}Београд, иако црн, јесте, постоји, живи на овим странама.{S} Најзад, на овој књизи ће будући есејисти најлакше студирати начин Станковићевог рада, јер се јасније и боље него у другима види унутрашњост Станковићеве радионице.{S} На жалост у једном новинарском чланку немогуће је указати на сав значај једног оваквог писца, и на све занимљивости целог дела. {S}Редактор г. проф. Д. Костић пропратио је дело Станковићево потребним напоменама и објашњењима, зналачки и концизно.{S} Појава целокупних дела Станковићевих је велики књижевни догађај. 2 - ПУТ БОРИСАВА СТАНКОВИЋА ПРИЈАТЕЉИ БОРИСАВА СТАНКОВИЋА Ове јесени навршава се четири године од како је умро Борисав Станковић, најкрвнији и најаутентичнији писац наш од кога у ствари и почиње наш модерни роман.{S} Када се страсти изживе, када временом будемо стекли могућност да одлучимо неважно од битног, тек онда ће се видети шта је тај сирови човек југа унео новог у нашу књижевност; у коликим је стварима, и то не малим, био претеча.{S} Већ данас нашој генерацији, оно што му је од школске критике уписивано као највећи минус, његов стил, изгледа нам несумњиво као плус; ако то и није био неки свесно замишљен и изведен отпор укалупљавању који је собом носио извесан начин писања препоручиван и пропагиран од наших "Француза" и западњака - тај стил је својом замуцкујућом, тешком, крвавом, напорном, али снажном реченицом значио једно велико освежење, цепајући млаку, устајалу бару "јасно и писмено писаног" својом изворском свежином. {S}Потсвесно, онако како га ми данас схватамо, ушло је у нашу књижевност (Фројдове теорије још нису кружиле као мода светом) преко Борисава Станковића на један ретко уметнички начин.{S} Потсвесно код њега није шпекулација, накнадно узето да објасни наобјашњиво, већ стварност - он је као и многи његови јунаци, цео свој живот провео разапет између својих тешких снова и диктата једне активне потсвести с једне стране и материјалне стварности, логичне и разумне, свакодневне стварности с друге стране.{S} Мене не чуди што то прератним критичарима Станковићевим - уколико их је имао - није било јасно; али ме чуди да тај изглед његовог великог талента није до сада нашао, код оних који се званично баве тумачењем књижевних дела, свога тумача.{S} Моје чуђење, уосталом, може да буде врло наивно.{S} Јер ни друге изгледе, мање важне, та критика, ужурбана и површна, није успела да обележи. (Читав трактак би се могао написати о улози чула мириса у делу Борисава Станковића!) Сав усредсређен на једно, живећи и сам животом својих јунака (ово без преносног значења) Станковић је свакако дао по јачини израза, по интензитету, најјаче странице у нашој модерној књижевности.{S} Могуће је да је било писаца ширих концепција, да ће их бити; али још ниједан није зашао, није се спустио дубље од Станковића у вртлоге основних страсти и потреба.{S} Један Станковићев човек или жена, то је увек човек или жена од крви и меса, живећи тешким и крвавим животом човека и жене везани свом својом тежином за ограничено, бесмислено, лудо скучено живовање физиолошко које узалуд ору потствесни комплекси што траже потпуно изживљавање, прелазак свих граница простора и времена (затвор човека у сопственом телу, немогућност да се страст изживи, "жал за младост").{S} У том смислу чини ми се симболичном за целокупну креацију Станковићеву она жена на њиви, при наводњавању дуванских оџака: у ноћи, ногу у бразди, са мотиком у руци, нераздељиво везана за ту најопипљивију, најматеријалнију стварност, укопана телом у земљу, без могућности да се од ње отме, док из мрака долази до њеног уха глас љубави, песма чежње.{S} Такав Станковић још увек оставља хладним наше критичаре. (А од мене је далеко и сама помисао да у једном кратком новинарском чланку макар и назначим све изгледе, сва блага која се крију у Станковићевом делу).{S} Да је тако, да наше критичаре, макар они овда-онда, кроз зубе и признали да је Станковић један од врхова наше модерне књижевности, не занима у целини Станковићево дело доказ је да је појава целокупних дела Борисава Станковића прошла у нашим књижевним часописима врло слабо, са белешкама, слабије него многе збирчице анемичних песама.{S} Ни једног већег, свеобухватнијег прегледа, ни једне детаљније студије "Нечисте крви" или "Коштане".{S} Па ако би се тренутно то и могло разумети (на пример: о томе је већ писано, вредност је тим ремек-делима призната - ма да и то површно и слабо, некако стално у хитњи и журби) никако се не може разумети потпуни мук - ако се оно неколико похвалних реченица у белешкама не узме као довољан говор - који је дочекао једно дело као што је "Газда Младен".{S} Критика је још увек велики дужник Борисава Станковића.{S} И грешник. {S}Јер ако постоје неки изван - литерарни разлози што се ћутке прелази преко страшне ретко човечанске књиге "Под окупацијом", (једина књига од високе књижевне вредности - и ако је остала у фрагментима и недовршена - о том мрачном времену глади, смрти, и помућених савести) какви разлози постоје да се исто тако ћутке прелази преко осталог?{S} Са признањима су у нас људи необично шкрти; а нарочито су шкрти били у признањима према Борисаву Станковићу који је и умро у једном заглушју, скоро острањен и заташкан од званичне књижевности.{S} Положај Станковићев међу књижевницима био је - а и сада је - бољи, али још не онакав какав заслужује.{S} Има знакова да университет, а са њим и студенти почињу прилазити Станковићу. {S}Прошле године је награђен један Светосавски темат посвећен Станковићу. {S}Ма да још критички необрађен, дело Станковићево овде додирује већ књижевну историју.{S} Занимљиво је, међутим, да је међу музичким критичарима, који су писали поводом прераде "Коштане" у оперу, Борисав Станковић прошао много праведније и боље него што је прошао при појави "целокупних дела" код критичара.{S} Док о "целокупним делима" скоро није писано дотле су скоро су сви музички критичари, пишући о опери, посветили читаве мале панегирике писцу Станковићу.{S} Тако г. Никола Полић, пишући у "Савременику", између осталог вели:{S} "Његов роман - који је троглодитском срамотом наших издавачких прилика остао недовршен односно прикраћен, јер је издавач рачунао само на петнаест а не на двадесет штампаних табака, - својим неспретним, "нелитерарним", тешким и гломазним стилом; својом бруталном трагиком оних крајева, где су се кроз миленија укрштавала племена, страсти, болести и обичаји; својом тугом суморних видика; љепотом својих сумрачних и сутонских настројења; болним својим пејсажима, које још ниједан сликар не унесе на платну, праисконским својим живинским нагонима и перверзним и нормалним; својим фатализмом оријенталног маштања и нерада; тај роман неће никада испасти из антологије лијепе прозе (....) Такав Бора Станковић, који и јесте инспирисао Перу Коњовића за његово најбоље дјело, крупна је литерарна личност, па се до данас и нико није довинуо његове снаге, његовог фрапантног оригиналног замаха и његовог несмишљеног веризма омотаног у свилу магловитих, хашишких, тешких и главоболних пертурбација".{S} Мучни пут Борисава Станковића није завршен.{S} Он тек почиње.{S} И ја га видим, у овом часу у знаку иностранства. {S}Успех "Нечисте Крви" у Италији, где се појавило већ и друго издање, био је еклатантан.{S} О роману су писали сви познатији италијански критичари. {S}Станковић је био и откровење и изненађење.{S} О њему је писала и Ада Негри "управо одушевљено, - како саопштава г. Умберто Урбани у једном интервјуу, - а ви знате шта значи када књигу и превод похвали Ада Негри". {S}О њему је писао чак и Маринети.{S} У Италији се спрема (г. г. Урбани и проф. {S}Р. Мандолф) и превод збирке приповедака "Врела Крв".{S} Ја сам уверен да би Станковић био догађај и за Париз.{S} Успех Панајота Истратија даје прилично доказа да би Станковић био схваћен и од публике која чита француски. {S}Ово као одговор неким нашим људима на положајима који сматрају да је Станковић и сувише "локалан" и да ван границе "не би био разумљив". {S}Каква заблуда!{S} Станковић је, са малим изузецима, цео за превод.{S} Станковић ће, кад-тад прећи границе, проћи иностранством, бити посвећен од иностранства - а када се то деси онда ће и нашим људима, којима је све што долази из иностранства свето, постати јасно каква је вредност Станковић.{S} Тада ће се капе скинути.{S} И доћи ће признање.{S} Оно исто које му је до сада ускраћивано.{S} У међувремену, пријатељи Станковићевог дела, (а њих има у свима редовима, па и међу књижевницима) морају се скупити на неки начин око његове успомене и изаћи из пасивног чекања да оно признање једнога дана дође само од себе.{S} Скупљањем књижевно-историске и биографске грађе, објављивањем успомена и писама уколико она постоје, пропагандом дела, - учинити да његово дело постане присно и буде читано у оном обиму у коме по својој изванредној вредности оно заслужује да буде читано. {S}Бољи споменик, живљи и трајнији у овом часу не би требао великом писцу Борисаву Станковићу.{S} 3 - ЗА УПОЗНАВАЊЕ СЛОВЕНАЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ "Правда" је већ забележила и приказала опширно последње коло "Српске књижевне задруге".{S} И тада је подвучено да је у колу од наших ствари најзначајнија књига Цанкарових приповедака.{S} Неће бити згорег да поводом ове ванредне књиге, која мора да обрадује сваког истинског, не само пријатеља него и љубитеља и пробирача наше књижевности, кажем неколико речи о једном питању које је баш овом књигом помакнуто после толиких година са мртве тачке.{S} Помакнуто ефикасно, јер претходне манифестације ма колико корисне биле, ипак нису излазиле из оквира манифестација и припремних радова. {S}То питање је питање односа с једне стране словеначке с друге српско-хрватске књижевности.{S} Ја не делим, нити могу да делим тај однос на два дела: хрватско-словеначки и српско-словеначки, из простог разлога што две одељене, изразите, аутономне и тако даље српске и хрватске књижевности, хвала Богу, углавном данас већ нема. {S}Процес стапања поред свих могућих апстиненција, ћирилице и латинице која дели на часописе и листове писане једним или другим писмом, познате књижевничке недружевности и толиких других препрека идејне или политичке природе, толико је одмакао да се већ не може ни замислити нека искључиво српска или хрватска књижевна студија која би, говорећи о једном писцу из ових или оних крајева, могла да се затвори у свој покрајински круг без очију за ону другу страну.{S} На страну сродности и утицаји који путују без пасоша преко граница, не покрајина или држава, него и континената; реч је да се већ ни географски не можемо поделити (географски у смислу једне идеалне границе до које би допирала рецимо српска, а одакле почињала хрватска књижевност).{S} И ако би требало да се поделимо, та подела би била чисто формалне природе - то и јесте случај - и тачније би могли ту поделу извести не племенским именима на српску и хрватску већ на загребачку и београдску чије би ознаке биле - без обзира на политичке, идејне, конфесионалне или не знам какве разлике! - с једне стране ћирилица, с друге латиница. {S}Да није само те, материјалне разлике, наш случај би био у свему сличан свима другим земљама са два главна издавачка и интелектуална центра а једним језиком (јер ја никако не могу ни у сну да помислим да један Крлежа или Назор пишу другим језиком него Црњански или Дучић, Васић или Ујевић) - н. пр. случај Русије са Петроградом и Москвом, или Немачке са Берлином и Лајпцигом, да не наводим друге.{S} Да бих био јаснији: то стапање, то органско јединство илуструје ово: довољно је да један српски или хрватски писац, службом или из других узрока, пређе из једног центра у други, из Загреба у Београд или из Београда у Загреб, или да овде или тамо нађе издавача, и аутоматски, ако тако могу да се изразим, постаје, без икаквих идејних одрицања, члан једног или другог дела књижевности, хрватског или српског. {S}Данас у Загребу ради извесан број Срба који се у сваком случају узимају макар и прећутно као чланови загребачке, односно хрватске књижевности; у Београду је тај процес још јаснији.{S} Уосталом, назив је споредан.{S} Чињенице стоје и не могу се порећи.{S} И моја намера није била да пробијам већ толико деценија пробијена врата већ да укажем не само на прве знаке него на прве резултате тог стапања које ће, макар сваки од нас и даље да задржи своје локалне, племенске и идејне особине, довести до једне велике и живе југословенске књижевности.{S} Стапање није слабљење.{S} Измена, трење и укрштање две за сада још увек различите средине (та разлика је историски факат и глупо би било порицати је) могу да доведу до изненађујућих синтеза. {S}Невероватно је где све ми нисмо ишли тражећи да некако оплодимо свој дух.{S} За то време било је довољно да нас једна река или једно брдо деле па да живимо, са истим мукама, слични а непознати.{S} Да, слични уосталом и осталим својим земљацима, прескачемо туђе плотове и по јабуке идемо чак у Канаду или Калифорнију крај наше Тетовке.{S} Да се, крај Ивана Цанкара, учимо социалном бунту код америчких и немачких писаца.{S} Учинивши ову велику дигресију, потребну јер и познате ствари треба с времена на време поновити - колико да се не забораве, - враћам се на почетак.{S} - До сада је о Словеначкој књижевности углавном само писано.{S} Како нисам упућен у оно што је Загреб са својим часописима и издавачима као ближи по километарском растојању учинио за упознавање словеначке књижевности, то се наравно задржавам само на послератном напору Београда.{S} И одмах велим: тај напор није био велики, далеко од тога, али се показује као сталан. {S}Један преглед словеначке књижевности у засебној књизи, код "Српске књижевне задруге" књига о Словеначкој, једна велика студија о Отону Жупанчићу у "Српском књижевном гласнику", преводи или оригинали некојих словеначких песника, белешке и критике све у истом часопису, посета љубљанског ПЕН-клуба, превод једног словеначког романа у "Венцу" г. {S}Јеремије Живановића и сада ова Цанкарова књига.{S} Пут је потпуно правилан: од обавештења и упутстава ка делима.{S} Јер, обавештење и историја, остају ипак само сухопарно обавештење и историја, док уметничко дело дејствује непосредно, улазећи у масу.{S} Објављивање Ђалског пре рата у "Српској књижевној задрузи" учинило је више за приближавање српско-хрватске књижевности него многи теориски чланци који су са катедре препоручивали или се залагали за то зближење.{S} За многе је тада (без обзира је ли тада Ђалски био најтипичнији претставник хрватског дела наше књижевности) хрватска књижевност, претстављена том књигом, престала да буде нешто неодређено и постала стварност. (За оне, наравно, који су први пут и баш преко те књиге дошли у додир са књижевношћу писаном латиницом).{S} Тако ће исто сада за многе и многе, узмимо бар двадесет хиљада - ако се рачуна да сваку плаву књигу задругину прочита просечно бар два човека - словеначка књижевност престати да буде мит.{S} А ја мислим да ће Цанкар у рукама тих двадесет хиљада људи, иако мало касно, поново да се роди и то не више само као словеначки писац већ као југословенски, и то један од највећих. {S}Јер немогуће је да ти безбројни читаоци, нагнути над Цанкарову књигу, не осете да је Цанкар њихов, српски, хрватски, југословенски, - иако је писао другим дијалектом као што је (узимајући ово поређење само приближно, без намере да упоредимо два писца по суштини њиховог талента) Мистрал, пишући провансалски био у ствари француски.{S} Цанкара треба наставити преводити. {S}Треба преводити и друге писце јер се у словеначкој књижевности крију права ремек дела.{S} Живећи под једним кровом, са једном будућношћу, делећи хлеб и со, ми морамо да упознамо једни друге, а упознавајући се ми ћемо се узајамно обогатити и идејно и експресивно.{S} Тек тада, изменивши своја богатства, можемо до миле воље прескакати плотове и тражити, ако нам буде потребно, нова искуства, нова открића.{S} "Српска књижевна задруга" је била необично срећна у избору писца и давању ове књиге.{S} Моја је жеља, а мислим и многих, да се овим путем настави, у мало бржем темпу. {S}Преводиоци г. Шаин и г. Нико Бартуловић који је уз књигу дао и један исцрпан и зналачки предговор о Цанкару заслужују свако признање.{S} И више. {S}Надам се да ће се појавом ове књиге позабавити и наши стручни критичари јер то писац "Слуге Јернеја и његовог права" заслужује. 4 - ДИНКО ШИМУНОВИЋ Тачност није до сада била југословенска особина.{S} Ако вам ко закаже пословни (да не говорим о другим!) састанак у девет часова изјутра, знајте сигурно да ћете чекати бар до једанаест, - ако уопште тога дана дође - до састанка. {S}Ако један часопис објави да ће излазити првог у месецу, онда ће то, скоро више него сигурно, бити бар деветог.{S} О књигама које се "најављују" за тај и тај дан, не вреди ни говорити.{S} Зато ми се чини да треба на првом месту похвалити "Народну Просвету", предузеће које издаје "Библиотеку савремених југословенских писаца" због њене тачности са којом ради.{S} Преда мном су прве две књиге "Сабраних дела" г. Динка Шимуновића: једна књига новела и један роман, "Туђинац".{S} Као и све књиге ове библиотеке, и ове су пропраћене једним предговором.{S} Писац предговора је г. Антун Барац. {S}За г. Барца "можда нема аутора код нас чије би свако делце било тако уско повезано с његовом личношћу, као што је то код Шимуновића", "Шимуновићева новела, то већ и није обичајна сеоска новела... већ се као и Мештровићева уметност издиже до симболике... као и Мештровићеве личности што нису никакви "кипци" за илустрацију народне песме, већ симболи с философијом, која премаша - готово све што је наша уметност уопште дала, задржавајући своје велико значење и без везе с народном песмом - тако и новела Шимуновићева губи карактер описивања села и сеоских људи, већ постаје неки кредо, нека вера, неки полет у бескрајност... {S}Ако се као најјачи репрезентанти одређеног доба нашег народа узму Мештровић и Назор, онда треба уз њих напоменути и Шимуновића, који је исто тако на уметнички начин знао да извади из наших срдаца тонове за које држасмо да су већ изгубљени...{S}" Ево, несумњиво, великих речи о којима би се дало дискутовати и поред тога, или баш зато, што их је написао г. Барац. {S}За г. Барца ми "у Шимуновића као да тек сада добисмо наш еп, као да у њему добисмо песника нашег епског доба, након залудних покушаја епичара свих могућих имена...{S} Шимуновићева лица као и да нису индивидуи.{S} Она су толико издигнута, да се доимају као типови...{S} У Шимуновићевој једној новели као да је згуснут, сабит, не само један јединцати, неважан доживљај, пролазан и једноставан, иако можда од ефекта, већ много доживљаја, цело проживљавање неког одређеног типа или начина живота, кондензирано у неколико личности, у једни фабулу...{S} Шимуновићеве поједине новеле, због своје пуноће, саме су за себе читаве уметнине, савршене управо, као извајане из камена, монументалне, масивне, изглађене до минуциозности, да им не недостаје нити један потез длетом.{S} Док највећи део писаца треба читаве збирке да се о њима говори, свака од појединих Шимуновићевих новела мало је ремек-дело за себе".{S} После оваквог суда, који има ту врлину да нема никаквих ограда и да је цео у похвали, што је у нашим књижевним приликама заиста ретко, г. Барац додаје мало горко:{S} "Све су вредности на крају крајева релативне, а Шимуновић може наћи то мање опћених похвала данас, што живимо у време које си је поставило сасвим обрнуте уметничке циљеве од онога што пружа он".{S} Две књиге, управо четири новеле и један роман и сувише је мало да се донесе један општи суд о једном писцу који нам није још цео познат.{S} Оно што се може одмах уочити и код ове две књиге то је да г. Шимуновићу много боље полазе за руком оквир и декор, него сама акција и сукоб.{S} Његова природа, његов пејсаж живи потпун и цео, са свим својим бојама и мирисима - и у давању природе - ја кажем давању а не сликању - заиста има мало такмаца у нашој савременој приповетци. {S}Атмосфера "Мркодола" је ненадмашна.{S} Почетак "Туђинца", онај пут колима кроз ноћ, она слика Крешева и Љубећа, остају у сећању као стварни догађаји.{S} Али, у том декору се догађају историје и сувише сентименталне; историје чија је психолошко - идејна подлога - она која детерминише развој догађаја - слаба као паучина.{S} Чак и у оним најјачим причама - остављајући и сувише сентименталног "Туђинца" по страни - одједном избије по какав плави цветић, који зашећери и поквари иначе снажну слику.{S} То су, уосталом, особине због којих ће Шимуновић бити радо читан писац, као што и јесте, у оним најширим слојевима читалачке публике. * * * Хтео би још једном да се вратим на питање предговора.{S} Ја сам писао о томе колико једна студија која претходи делу једног живог писца, може да шкоди код читалачке публике, делу, ако је та студија, или предговор, писан са становишта историске, т. ј. дефинитивне критике.{S} Делу живог писца не може да се суди под чистим корицама.{S} Овог пута, ствар има мало различнији изглед.{S} Пред нама су "Сабрана Дела" - али од тих сабраних дела ми не добијамо све одједном, него поступно по две књиге.{S} Према томе, требаће времена док добијемо целог писца.{S} Даље: велики део ствари сабраних у ова "Сабрана Дела" има за већину читалаца значај новости и првообјављења, јер су те ствари или објављене давно и у малом броју примерака, или, што је још чешће случај, објављене у каквом часопису.{S} Од једне овако велике и значајне колекције - као што је ова "Библиотека савремених југословенских писаца", ми можемо тражити - иако ово није критичко издање већ издање за читање - један други начин представљања писца, који се, бар мени, чини и ефикаснији и кориснији.{S} Читајући н. пр.{S} Шимуновићеве новеле, ја сам се унеколико махова обраћао предговору г. Барца жељан да дознам мало конкретнијих података о писцу.{S} Мене је, код ових првих књига овог писца, много више занимало ко је г. Шимуновић, каква је његова интелектуална формација, шта је радио, кад почео, када се родио, где живи и тако даље него само мишљење његовог предговорача о вредности дела.{S} А мислим да би ови подаци другојачије осветлили ове две прве књиге г. Шимуновића. {S}Један предговор, више биографско-библиографског карактера, што не искључује могућност да писац предговора у њему испољи и своје мишљење, више би имао оправдања и боље служио као увод у једног писца него студија која сама говори о делу.{S} Оваквим студијама би пре било места на крају последње књиге, као закључак завршеним "Сабраним делима" који даје целокупну слику и оцену писца.{S} Ово је, уосталом, само моје мишљење које не мора бити и тачно.{S} Изнео сам га, јер мислим да би могло ипак користити овој изврсној колекцији. 5 - ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ Библиотека Савремених југословенских писаца" хитро наставља са употпуњавањем својих писаца: после целог Дучића, после првих књига Црњанског и Шимуновића добијамо данас и Вељка Петровића. {S}Са две књиге Вељка Петровића Библиотека је завршила своју серију од десет књига, што само по себи представља један резултат.{S} Занимљиво је да је писац "Родољубивих песама", и "Померених савести" почео своја "Сабрана дела" не којом од својих ранијих, штампаних књига (а има их седам) већ са две потпуно нове.{S} Можда нам г. Вељко Петровић - иако има иза себе двадесет и пет година књижевног рада и то ретко плодног - наговештава овим једну нову и исто тако плодоносну периоду свога књижевног делања.{S} У ове две књиге ушле су ове приповетке:{S} Земља, Мица, Главчина, Запаљено жито, Булка, Дренка, Сремачка шала, Мишка ерегбирош, Песма у подне, Мрак прва молитва оца Платона, Голубица са црним срцем, Лалица, Сарина, Ленка, Соба до собе, Прва љубав, Под маском, Срце и душа, Жртва. {S}Ја не наводим ове наслове да бих само испунио само простор ове хронике, или да бих показао број нових приповедака сабране у ове две књиге (зовем их новим јер иако су пре овог биле штампане по часописима овде су први пут сабране у књигу) већ што ми изгледа да и сами ти наслови у себи садрже најбољу слику и најтачнију дефиницију стварања г. Вељка Петровића. {S}Довољно је прочитати овај низ наслова и одмах моћи рећи у коме правцу иду уметничке и социалне преокупације пишчеве, којој школи, управо коме изражајном правцу припада писац.{S} Линија коју је г. Вељко Петровић извлачи већ толико година јасна је, без скретања, без застрањавања, настављајући и продубљујући бразду коју је заорао у књижевности Јаша Игњатовић.{S} Сматра се да верност једној идеологији и нескретање од првобитно постављеног циља садржи у себи као неку врсту крутости духа, која скоро да има у себи нечег реакционог, неживотног, по оној: све што живи мења се.{S} Међутим, за мене верност једној идеологији, остајање на једној идејној линији, двадесетпетогодишњи ход без колебања једном циљу - свеједно каквом - представља једну ретку јачину духа, једну непоколебљиву вољу и један несавитљив карактер достојан највећег поштовања.{S} Специално у случају г. Вељка Петровића, његов став реалистичког писца у лудом и ратом инфицираном грчењу наше послератне књижевности чији диаграми претстављају хаос кривих линија његовог стварања, (црвени кончић нормале на температурном листу) претставља једно освежење и једну потребу.{S} У последњој свесци "Славише Рундшау" г. Геземан је написао једну малу белешку где говори о проблематици наше књижевности.{S} Говорећи о кризи књиге и могућим узроцима њеним - он бележи једно мишљење, наиме "да се наилази на велики контраст, упоређујући оно што као збиљска проблематика гори и ври у души југословенског народа, са онаквом проблематиком, каква се слабачка и далека од живота, претреса у модерној књижевности" (цитирам по преводу у "Мисли").{S} "Читалац југословенски јасно осећа недостатак књижевности која му се пружа", те зато претпоставља стране књижевности јер су ближе животу.{S} " Српско хрватски писац могао би да побије овакав приговор тврдећи да у Југославији уопште још не постоји једно готово, грађанско друштво са изразитим социалним и духовним профилом, за које би се могло писати и које би било вољно да од аутора и писца купи књиге. {S}И то је до извесне мере тачно, али не ослобађа писце обавезе да се заинтересују за истинске проблеме грађанског друштва, уколико оно управо постоји". {S}Све је ово до извесне мере тачно....{S} Јер ако између проблематике југословенске књижевности као целине и стварне проблематике модернога живота постоји дискрепанца; јер ако у целини "не постоји једно готово, грађанско друштво са изразитим социалним и духовним профилом" с друге стране, дубок склад. {S}Да не идем до Борисава Станковића и његовог Врања.{S} Довољно је да се задржим баш на писцу о коме данас говорим, г. Вељку Петровићу и Војводини. {S}Војводина има "једно готово, грађанско друштво са изразитим социалним и духовним профилом" што је довољно доказано делима и манифестацијама из друштва и вероватно да у тој чињеници и треба тражити непосредно јединство тона које, поред свих изражајних разлика, спаја све писце војвођанског порекла.{S} Али, још један корак даље, има писаца као што је г. Вељко Петровић који је сав, од тог тона па до преокупације погледа на живот и схватања света изашао из тога друштва посветивши цео свој књижевни рад фиксирању његовом, живећи цео баш у проблематици тога друштва - имајући управо исту проблематику и друштво.{S} Војводина се осећа кроз г. Вељка Петровића јасно и прецизно и несумњиво је да и Војводина јасно и прецизно осећа г. Вељка Петровића као свога писца.{S} Књигама г. Вељка Петровића написао је предговор г. Милан Кашанин.{S} И за г. Кашанина је г. Петровић непосредан прав и искрен.... сав изникао из своје земље (читај Војводине.{S} Ур.) и остао за њу дубоко везан...{S} Временска, национална и локална боја дају тим човечанским елементима у његовом књижевном делу назаменљиву драж истинског, реалног и живог.....{S} Заједно с људима и с њиховим животом, Вељко Петровић увек даје и земљу, предео, град или село, као нераздвојни део људских мисли, жела и делања...{S} Хитро и директно по моделу, толико да личи на колорисан цртеж, овако би се могао обележити његов књижевни портрет...{S} Као приповедач, Вељко Петровић је творац људског живота, а не изграђивач сопствених мисли, и зато увек даје живу личност, а не конструисан тип".{S} 6 - НОР РОМАН МИЛИЦЕ ЈАНКОВИЋ Постоји у животу писца једно доба које бисмо могли назвати незахвалним добом једног писца.{S} То је оно доба - неки пут оно се протегне преко највећег дела најактивнијих пишчевих година - када је писац већ "пробио лед", када ће већ "ушао у књижевност", када је "признат".{S} Чим је, дакле, "писац "пробио лед" и ушао у књижевност", критика одједном престане да води о њему рачуна. (Ово је, наравно, чист наш, балкански случај, пошто је то у свету мало другојачије.) У међувремену, писац је у пуном напону, ствара све нова и нова дела, и стварајући не једном он се мења, еволуира, напредује - или назадује.{S} Али све то нашу критику не узнимерава. {S}Она је констатовала да је дотични писац постао "признат" писац (та забога она га је признала!), залепила је на њега своју етикету, класирала га и сада он може радити не знам шта, она се тиме више не бави.{S} И писац онда остаје да води дијалог директно са публиком - уколико има своје публике. {S}Међутим познато је да је публика у већини случајева мутав саговорник и да, значи, писац остављен њој, у ствари и не води више никакав дијалог већ држи, принуђен околностима, један бескрајан монолог у коме, хтео, не хтео, мора постепено да се истроши; или да скрене са своје развојне линије; или да заостане за својим временом.{S} Са малим отступањима, условљеним личношћу и изузетним околностима под којима ради овај писац, то је био случај и г-це Милице Јанковић.{S} После првих књига и успеха који су је одмах избацили у ред оних признатих писаца, критика је заћутала.{S} А уколико је писала то је било само зато да понови, поводом нових књига, старе судове. {S}Мало операторске грубости у интересу пацијента више би користило него прећутно одобравање.{S} Јер прећутно одобравање писца стварно вређа: он жели да његов глас, не падне у празно, да нађе одјек, макар га тај одјек у почетку мало и уплашио.{S} Бар тако ја - и бар у овом часу - гледам на однос писца и оних који о њему пишу.{S} Што се тиче г-це Милице Јанковић, она по својој новој и великој књижевној активности заслужује да се о њој говори отворено - и поштено.{S} Последњи роман г-це Милице Јанковић "Мутна и крвава" ("А Марица тече мутна и крвава и проноси - коње и јунаке") састављен је од три више паралелна него једно другим условљена сижеа - па је та подељеност нашла израза и у самој техничкој обради романа који је подељен на три по величини неједнака дела.{S} Конци који држе ова три дела прилично су слаби и сама књига не би изгубила да су делови остали и засебне целине.{S} У првом делу изнесена је историја једне лепе глумице, Емилије Папрат, која на одмору на мору доживљава једну аутомобилску несрећу из које излази жива али осакаћена: цео њен живот после те несреће биће низ операција, физичких и душевних мука; и вечита везаност за постељу.{S} Око болеснице су на првом месту посредни проузроковачи њене несреће:{S} Иво Херцеговац и његова кћи Ирена који су је позвали на ону аутомобилску шетњу, затим Емилијине пријатељице Марија и Бранка - и најзад читава војска служавки, а то је већ други, по простору и значају, највећи део романа.{S} Емилија лежи, она је сама, њој треба нега, она је материјално обезбеђена али тек толико да може имати свој стан и једну служавку, у којој има да буде усредсређена девојка за све, куварица, болничарка, а по мало и добра душа.{S} И процесија девојака пролази крај Емилијине постеље и изгледа да јој никада неће бити краја:{S} Јозефина, Пијада, лепа Катица, Мицика, Јулка и тако даље и тако даље{S} Једна гора од друге, са скривеним или јавним слабостима, болестима, најразличнијим пороцима.{S} Код оних најподношљивијих одједном експлозија мржње; или материнске љубави (управо материнског егоизма) која прети да се њене врлине као девојке за све, куварице, болничарке и тако даље претворе наједном у обичну експлоатацију болесне газдарице; или још горе: у отворену крађу.{S} Једне долазе изгладнеле да се наједу за неколико дана што више могу и онда да оду; друге су чисте, кокетне, говорљиве, несносно уочљиве: на први миг својих љубазника остављају све и одлазе. {S}Онда долазе старице које су одане пићу; или покушавају да крај себе довуку у кућу и своје ћерке, и ћерке својих кћери, и њихове мужеве и љубавнике. {S}Страшна процесија, мутна и крвава - и прљава - да наслов романа применим нешто мало другојачије од самог писца - протиче без крађа и у причању тог промицања, у тој заиста добро попуњеној галерији разних типова г-ца Милица Јанковић је у артистичком погледу одлична.{S} Али Емилија Папрат налази најзад жељену девојку, у кућу улази мир и то нас уводи у трећи и завршни део романа.{S} Ирена, мала и добра кћи доброг и љубазног милионара Ива Херцеговца дошла је у Београд да студира медицину, настанила се са Емилијом, негује је и сања о томе како ће њен отац од својих милиона да сазида санаторијум за слабуњаву децу у коме ће она бити лекарка - и у коме ће Емилија наћи уточишта.{S} И друге пријатељице су непрестано око болеснице, труде се да јој прекрате време и ублаже муке.{S} И једна од њих, Бранка, испричаће причу о својој породици и своме чики кога је веза са једном злом женом бацила у руке једној служавци што се завршило дететом и браком и отуђењем чике од породице.{S} И та историја о чики чини највећи део овог трећег дела романа.{S} Док Иво Херцеговац тражи место где ће подићи синаторијум а његова кћи студира, Емилија Папрат једне ноћи умире те тако сан о санаторијуму остаје у роману неостварен. {S}Када се критички погледа ова подела и теме које сачињавају роман јасно је да су први и трећи део само претекст (макар и несвесно) за онај главни и по вредности далеко бољи средњи део романа.{S} Личности у првом и трећем делу су све добре, поштене душевне, па чак и чика до свога преокрета који остаје необјашњен.{S} Тај чика дат је као издашан и добар човек, али само донде док се слуша његова воља (или самовоља).{S} Међутим, преокрет који се дешава код њега неколико година после његовог венчања са својом служавком када он напушта породицу и децу свога умрлог брата (и чак их искључује из тестамента) није условљен битним цртама његовог карактера како је дотле сликан: у том тренутку његовог живота нико се не опире његовој вољи, и његовој деспотији, сви га слушају - па прећутно признају и чињеницу његове везе и оног венчања.{S} Писац овај покрет објашњава разорним утицајем оне две зле жене - што је недовољно.{S} У накнаду, средњи део, онај о служавкама, далеко је стварнији, природнији и у описима типова тачнији.{S} Тема послуге спада у ред прохибованих тема грађанске литературе, која има читав низ таквих забрањених, "неестетских", "некњижевних", "незанимљивих" тема и храброст г-це Милице Јанковић - за извесне писце мојих година то већ више не би била храброст - мора се подвући.{S} Али та тема једном узета за обраду намеће писцу извесне обавезе, а те обавезе су: ићи преко "чистог описа", преко наративног и питорескног, преко естетике; поставити тему у праву светлост, а ако се то уради поштено, пред писцем се отвара не више једна тема за обраду него један озбиљан социјални проблем. {S}Један тежак, мучан и непријатан проблем.{S} Г-ца Милица Јанковић, већ по поставци свога романа (који је рађен на артистичко-естетској основици) није могла не само да решава него ни правилно да постави проблем.{S} И то је штета.{S} Г-ца Јанковић је имала један велики сиже у рукама, поред кога је, крај свих одлика стила, крај све живости и тачности датих портрета, крај врло тачних опсервација и множине запажених типова, прошла.{S} Јер, није важно да ли је ова служавка лопов, она без срца, ова наклоњена гурманлуку, она луксузу, да ова краде за своју породицу (дете, мужа, љубазника) и она друга да се предаје проституцији.{S} Важније од свих тих констатација ће питање: зашто су оне такве?{S} Како су постале такве? (На изглед то питање излази својом суштином из литературе.{S} Међутим, баш то и таква питања могу и морају да се решавају и кроз литературу јер све што се тиче човека и услова његовог живота може и мора да буде предмет књижевног стварања.) Послуга, оваква каква је и какву сретамо и у роману г-це Јанковић, није таква рођена, бар у већини случајева не.{S} Са малим изузетцима, послуга (а овде у главном ми мислимо на женску послугу) долази у град - отерана у службу сиротињом - још неискварена; и најчешће наивна.{S} Што постане оваквом каква се касније обично јавља то је само зато што ју је онај друштвени ред којој је ова послуга служила и служи таквом стварима. {S}Најнижи ступањ пролетера, највише зависан, а имајући у својим редовима најмање свесних чланова, оваква послуга је само негативан отисак нездравих односа који владају у оном "вишем" друштвеном реду чије су врлине, васпитање и све друге особине углавном условљене њиховим материјалним стањем те према томе послузи, која живи на дну социјалне лествице, са сталним призором друштвеног наличја пред очима, неприступачне.{S} Како се и зашто овај најнижи ступањ пролетера постепено квари, како клизи - по сили свога неиздрживог положаја - у криминал и проституцију, велика је тема савременог друштва која чека свога романсијера.{S} Начин изражавања г-це Милице Јанковић, мек и флуидан, добио је у овој књизи - нарочито у њеном средњем делу - извесну благу чврстину и пуноћу.{S} Простота и природност њеног стила мора се нарочито подвући јер те основне квалитете све ређе и ређе сретамо у савременој књижевности.{S} Када се у целини ова нова књига упореди са ранијим радовима г-це Милице Јанковић лако је констатовати напредак. {S}Сем тога овај роман од преко три стотине педесет страна преставља један велики напор који се мора поштовати * Р.С. Завршавајући овај чланак прочитах у "Правди" вест и полициски комунике о једном газди који је својој малој служавци сломио тучом један кичмени пршљен.{S} Човек, забога, спавао па га вика деце - коју је служавка хтела да умири - пробудила. {S}Овај мали документ прилажем на горњу тему без коментара. 7 - "НОВИ ПРИПОВЈЕДАЧИ" Уредник загребачке "Хрватске Просвете" г. Љубомир Мараковић већ десет година и више савесно бележи у своме листу све појаве нашег књижевног живота.{S} Лист издаје Друштво св. Јеронима са јасно опредељеним верским (католичким) правцем.{S} Ово је било потребно подвући да би се боље осетио уздржљив и скоро непристрасан, без и труни жучности, тон ових критика и бележака.{S} И нама се чини да је у том општем интересу и благонаклоности коју показује у свом испитивању нових дела прва вредност скупљених приказа г. Мараковића.{S} Друга ствар коју желимо да подвучемо јесте истрајност и преданост томе незахвалном послу.{S} Већ само то што је бележио из дана у дан кретање наше књижевности у току од десет година, ставља г. Мараковића на једно нарочито место, док његова књига добија значај једног поштеног сведочанства и ако омеђеног специјалним, католичким пишчевим погледом на свет.{S} Г. Мараковић сасвим јасно види шта је његова књига.{S} "Оно, што је написано о књижевним делима и појавама упоредо и готово истовремено с њима, још не може да буде сама књижевна хисторија; али је оно за њу неопходно и нужно...{S} Томе одређењу хисториске атмосфере највише ће придонијети ове студије".{S} И у књизи од неких 230 страна развија се приказ књижевне активности наших приповедача и романсијера којима је ова књига искључиво посвећена.{S} Г. Мараковић је приказао око 67 дела од 47 савремених писаца, српских, хрватских и словеначких.{S} Напор, труд и воља да се уђе у свако дело и разуме сваки писац очигледни су; став г. Мараковића је конструктиван; и онде где је приморан да негира, било због идеја које су потпуно супротне његовим идејама, било због модерности форме, он то увек чини пажљиво, тражећи у исти мах у делу и писцу оно што, по њему, има своју вредност.{S} Г. Мараковић не открива неке нове или оригиналне изгледе наше књижевности; али његови прикази имају сву јасноћу без педантерије и ситничарства.{S} Главни значај међутим, по нама, ове књиге јесте у утиску што је оставља на читаоце: из свих тих анализа дела и настојања, из свих тих сижеја и преокупација излази јасно да се све више тањи преграда која је делила српску и хрватску књижевност у две аутономне књижевности.{S} И г. Мараковић сам констатује:{S} "Књижевност, хрватска, српска и словеначка живи свака више или мање својим нарочитим животом, али је њихово преливање тако многоструко, њихово најдубље корење тако испреплетано и сливено, да их све обухвата један појам НАШЕГА, онога што ми сви осјећамо својим и што, ако ништа друго, треба да нас спаја, а не раздваја.{S}" Књига г. Мараковића није, колико нам је познато, код нас с ове стране Саве, забележена.{S} Можда само зато што загребачки издавачи, бар већина ако не сви, не шаљу своја издања нашим листовима. {S}Још је горе што ни сами писци не измењују своје књиге, те се тако дешава да се преко многих књига пређе ненамерно ћутке. 8 - ПРОТИВ ИЗВЕСНОГ СХВАТАЊА ИСТОРИСКОГ РОМАНА Још као дете видео сам једном две слике и обе су ми јасно остале у сећању.{S} У танким црним рамовима, под запрљаним стаклом, пожутеле и местимице побуђавеле хартије, слике су јарким, да не кажем дречећим, бојама приказивале два историска догађаја: на једној је била насликана погибија Кнеза Михајла у Кошутњаку, на другој како Кнез лежи на одру, окружен великим свећама у сребрним чирацима.{S} На првој се видело како капа пада Кнезу са главе док се он заноси са руком на грудима.{S} Пружене руке да придрже Кнеза, преплашене жене што беже, згрчених лица од страха, између густог дрвећа Кошутњака, пиштољ који се још дими...{S} На другој, одар је украшен богатим драперијама, ако се не варам, у угловима собе виде се палме, ту је и митрополит и из кадионице се диже дим измирне.{S} И сва та лица, све те приказе у најразличнијим положајима и покретима имају нечег заједничког, луткастог, и дрвеног, свима на образима цветају црвене руже сви имају неједнаке руке и ноге, црвено на тим сликама је црвено као трешња, жуто као лимун, а плаво, оранж, зелена и све друге боје дате су у свој својој чистоти, непомешане, једнако размазане; чисто их чујете, толико су сонорне.{S} Али, упркос свега тога, или баш зато што су такве, што су дате невешто и са жаром - из њих се једна наивна драж која дира; која изазива самилост.{S} Историски романи г. Живадиновића имају све особине ових хромослика, управо све њихове недостатке, јер једину врлину, ону дирљиву наивност која донекле искупљује, ове слике, они немају. {S}На хромо-технику, на дречеће боје, на неприродност анатомије, на недостатке праве перспективе, он је додао још и извесну охолост и самодопадљивост, извесну уметничку грандоманију правећи тако од чедне хромо-слике десетинама метара високе и широке рекламне слике.{S} Пишући у своје време о "Карађорђу", ја сам се искључиво задржао на стилу овога писца.{S} Показао сам тада на свега неколико примера каквог је квалитета његова реченица, његова метафора, његов поступак.{S} Данас пред овим другим романом из најављене трилогије, "Хајдук-Вељком" ја ћу ту страну - врло благодарну уосталом - оставити потпуно недирнуту.{S} Нећу да улазим ни у сам сиже овог "историског романа" ма да би и он, са својим Кушљом (од кога је писац, зато што је Хајдук Вељков коњ, дакле српски коњ, направио скоро натприродно биће) био врло захвална тема; нарочито за критичара наклоњеног шали. (Упућујем читаоца, да бих поткрепио ово тврђење о овом преувеличавању свега српског, на ону главу где Вељко, док му одбегла Туркиња престрашена од медведа чучи на дрвету, дели, по снегу и месечини, мегдан са огромним шумским царем и тиме осваја срце своје драге.{S} Устаници су сви уосталом дивови: њихова је снага, било на бојном пољу, било у харемима, - види главу где Вељко сам стаје на белегу целом једном харему - просто на просто херкуловска.{S} Све је то станац камен и љути челик.{S} Ни трага ту од слабо исхрањених људи, од раје, једном речи.{S} Чак и голаћи јесу голаћи само због немања одела, јер испод рита крије се сам преиспољни херој и атлета. {S}Под тим условима, а против меких и дебелих Турака, Устанак је био - крај свих сметњи које нам писац износи играчка.{S} - Он ни у ком случају није могао да се заврши другојачије него победом бољих и квалитативно јачих (зна се да је број код Турака).{S} Али, расправљати о овим стварима, беспредметно је.{S} Ми знамо да је устанак другојачије изгледао; и другојачије текао: много више крви, много мање златом извезених долама.{S} Остављајући дакле све ово по страни, сиже, језик, стил, па ако хоћете и документацију, која је сухо школска и семинарска, без иједног новог детаља, ја желим да подвучем, управо да се супротставим пишчевом схватању историје; уколико тога схватања, јасно израженог има у овом роману.{S} Већ у самом предговору "Хајдук Вељка", где писац објашњава и правда избор главног јунака (у првој књизи је Карађорђе, у трећој ће бити Вујица) ми сретамо - ма како магловито - то схватање: да историју стварају хероји.{S} Роди се тако херој и без обзира на поредак ствари у свету без обзира на средину, он преко ноћи промени устројство једне државе, створи судбину једног народа.{S} Истина, то не иде увек глатко и лако јер је свет пун завидљивих људи који из пуке злобе самим тим што имају црну и опаку душу -увек је ту реч о високим и ниским душама - свим силама раде на томе да онемогуће великог човека али се, зато што је велики, а црпећи своју снагу из своје сопствене личности, све на крају савлада.{S} Чак, ако се допусти да лично и подлегне, скоро увек његово велико дело, дело које је, као што се зна, искључиво он сам, он једини створио.{S} Слика коју тако добијамо бескрајно је сликовита доле у низини општи пук, мрак, завист, ситно гмизање за личним интересима, уски хоризонти без пророчких визија; а над том долином плача обавијено маглама сумпорних испарења неколико великих људи, неколико хероја дижу планине, уређују и преуређују свет.{S} Ти хероји знају све, предвиђају све, могу све.{S} Историски романи г. Живадиновића су у ствари антологије таквих хероја.{S} Наравно, ти хероји су само са наше стране.{S} И цео устанак, то су ти хероји, њихови подвизи, њихова дела.{S} И све ту у историски празном и безваздушном простору.{S} Србија је ту дата као острво, потпуно оцепљено из склопа осталих савремених догађаја.{S} Уопште се не види однос осталога света према Устанку и Србији.{S} Устанак је ту дат као под стакленим звоном; у неким тренуцима се чини да су чак и Турци, против којих се устанак диже, изван звона; зато, да би се главне личности боље виделе.{S} Као што Турке видимо (у часовима кад их видимо) скоро увек само као пасивну иако крваву препреку Устанку - а никада као активне придржаваоце власти, - тако исто, по фаталности, устанике видимо скоро увек у акту побуне, али никад у склопу догађаја који су изазвали побуну, Устанак тако остаје потпуно необјашњен, невиди се и не знају узроци, ни економски, ни политички, ни спољно-политички, ни психолошки.{S} А сви ти узроци морали су постојати и утицати на стварања устанка, јер се један устанак не ствара тиме што се један херој сети да треба ослободити поробљену отаџбину.{S} Да т. зв. велики људи имају утицаја на своју епоху нико паметан не може да спори али да они сами стварају - просто чињеницом свога рођења - и услове у којима ће њихов хероизам и њихова генијалност доћи до свога историског изражаја, више је него апсурд.{S} Тек када писци почну прилазити критички Устанку; када догађаје и људе почну посматрати у њиховом дијалектичком односу када документацију прошире са наших и на стране изворе (који морају негде постојати): тек тада ћемо добити роман, па ако хоћемо и историју о устанку.{S} За сада немамо ни једног ни другог: романи су нам хромо-литографије, док нам историја, за којом онда полазе и књижевници, са кадионицом у руци прекађујући из годину у годину све исте гробове.{S} Мало обнове, господо! {S}Отворите прозоре својих књижевничких кабинета и историских семинара. {S}9 - ДВА БЕОГРАДСКА РОМАНА - "Теразије" од Бошка Токина. - "Од Бога заборављени" од Душана М. Јефтића.{S} Наслов Токине књиге сетио ме је чланка једног нашег привредног писца о Београду, изашлог већ прилично давно.{S} Теразије то је лице Београда; а чланак овог нашег привредног писца показивао је шта се иза тога лица крије.{S} Теразије, то је маска и шминка, делимично лепа и заводљива, а онај чланак, кроз статистику становништва, показивао је привредно срце вароши.{S} На жалост, крај свих чаролија Теразија, његових аутоматских бифеа, реке аутомобила и шестоспратних палата, срце града кроз привредни организам тера једну водњикаву и слабу отпорну крв: по тој статистици овога писца, Београд је у главном варош бирократије и најамника. {S}Од 226.289 становника њих 201.444 (што ће рећи 81,1%) живи од плате, пенсије, ренте (свега 1.802 рентијера), наднице, ајлука и издржавања. {S}Друго, Београд је у погледу размене добара са осталом земљом пасивна варош. {S}И најзад, рачунајући по разрезаној порези и разним другим статистикама прихода, писац је дошао до закључка да је Београд најсиромашнија варош у Европи, јер у њему просечан месечни приход износи 965 или 1224 динара. {S}Чланак се завршава закључком, после других прорачуњавања, да 80% београдског становништва има приход нижи од стандарског минимума.{S} Моја намера овде није била да приказујем овај чланак већ да се само послужим његовим статистичким закључцима.{S} Београд је дакле пре свега чиновничко-радничка варош, слабо развијене индустрије, пасивна у размени добара са земљом, најнижег средњег месечног прихода по становништву у Европи, са 80% грађана чији је приход нижи од стандарског минимума.{S} Ето то је основа Београда.{S} На тој основи дижу се оне дивне асфалтне улице са својим шестоспратницама и рекама аутомобила; на тој прилично тужној основи блистају биоскопске рекламе, аутоматски бифеи, модне куће, чиста наука, дансизи, уметност, клубови.{S} Нарочиту боју добија "шик" наших жена када се гледа кроз наочаре овакве статистике; нарочити смисао учестани разводи бракова и стално повећање општег морталитета.{S} Да не говорим о оном што наши моралисти и философи називају "кризом духовности" а што је, када се освежим једном оваквом статистиком, у ствари проста борба за опстанак и хлеб свагдашњи. {S}Јасно је да један роман који хоће да буде београдски мора да води рачуна о овој основи.{S} У противном тај роман може бити и добар, и "психолошки" тачан, и дивних описа, и драматичан, и све што хоћете, само једно неће бити: београдски.{S} Београђани без своје субалиментације нису више Београђани. {S}Ако већ желимо да дамо специјалну слику једног града онда морамо водити рачуна о специјалним условима живота који у том граду владају иначе, без тога, наш град и опис нарави његових грађана постају нешто апстрактно, улазе у метафизику и ми дајемо уместо живога уметничког дела оно што се назива, у рђавом смислу те речи, литература.{S} Добијамо штампан папир; папирнате конструкције; ваздушаста бића, која су, можда, под неким другим животним условима и постојала али која су сада још само марионете; лаж и опсена.{S} Али 20% Београђана нису чиновници и најамници, живе сасвим пристојно, пазе на исхрану, имају нормалан и хигијенски живот, просвећени су, (у извесном смислу) иду у позориште...{S} Наравно.{S} Ја то не поричем. {S}Један део, мањи, тих 20% има чак и необично рафинираних душа, великих љубитеља сликарства и велике музике који путују на Вагнерове фестивале у Бајрот и тако даље.{S} Али оне не дају свој печат Београду.{S} Далеко од тога.{S} Са малим варијацијама они би могли да живе гдегод хоћете.{S} Па у већини и живе повучени по својим вилама; још чешће по иностранству. {S}Други, већи део, ових 20% што нису ни чиновници ни најамници потпуно излазе из обичних калупа таквих људи по другим странама: они су потпуно условљени специјалним условима нашег живота.{S} Зато писати макар и о њима без обзира на ону основу просто је млаћење празне сламе (Она рафинирана и уметнички расположена мањина нас врло мало занима јер је, као што сам рекао, свуда иста; и јер је о њој и довољно и суперлативно писано да бисмо ми могли у уметничком смислу богзна шта додати том опису).{S} Другим речима: пошто је Београд реалност (и те каква реалност!) то и роман који има намеру да буде београдски мора бити реалан, т. ј. причати нам о стварном Београду.{S} Оба романа која су преда мном писана су реалистичким начином, па ипак нису праве слике, прави одрази, праве реализације Београда.{S} Овоме одмах додајем једну парантезу: ја не судим ове романе еx цатхедра; нити их уопште судим јер знам колико је велики размак између теориски правилно постављеног проблема и његове уметничке реализације: и јер сам и ја сам, као писац, грешио - и то не мало.{S} После овог још једну примедбу: реализам сам себи није довољан у овом случају - јер он је само оруђе, као хируршки нож, као точак, као мотика; да буду корисни и искоришћени како ваља треба да нож узме у руку хирург и да зна шта хоће; точак да буде натакнут на осовину и повучен извесном снагом (живом или механичком) па да точак испољи своју вредност, док мотика има свој значај тек у руци копача; у углу спремнице она је мртва ствар.{S} Сам по себи реализам би био мртва ствар - као и све друге ствари које саме себи постану циљ. {S}Токинова књига није се задржала на предмету назначеном у наслову.{S} Али та омашка била би безначајна да је писац разрадио и уметнички развио свој, местимице врло занимљив и добро уочен материјал.{S} Сав у казивању а не у догађању (у највише случајева догађај се саопшти пошто се иза кулиса збио, те у пркос приличним променама и броју лица књига остаје статична) роман Токинов представља у главном само шему за роман из које роман тек треба да се исчаури.{S} Токин је имао под руком две теме, боемију и њено паразитство с једне и спорт и његову мистику с друге стране - две теме које он врло добро познаје и из којих је могао да извуче сасвим нове, занимљиве и значајне ствари.{S} На жалост, боемију је само споменуо, а на спорту се задржао индиректно, кроз размишљања једног лица и његове теориске чланке.{S} Што се тиче главне теме, чаршије, ми бисмо пре волели да видимо како богаства настају, него како се троше.{S} Сем тога "послови" су и сувише остављени у општем и неодређеном.{S} Г. Јефтићев роман, са темом предграђа, на супрот Токиној књизи, пати од сувишне речитости, од хипертрофије - погоршане једним прилично баналним дијалогом који уместо да повећава драматичност збивања разблажује ово до фељтона.{S} А то је штета.{S} Јер је г. Јефтић уочио некоје специфичне црте нашег ситног (оног неразврстаног) чиновништва и његовог скученог живота.{S} Ја остављам на страни прилично мелодрамски сплет збивања "заплет" романа.{S} Са мало више занатског искуства он је могао бити сведен на праву меру где би значио драму.{S} Али инсистирам на суштини његових јунака: без икаквих начела, затворени у круг две основне потребе: јела и уживања.{S} На жалост, г. {S}Јефтић је уживање ставио у први (роман је "љубаван") а јело у други план и тиме пореметио стварни однос који постоји између ове две основне потребе човекове.{S} Његови јунаци су сувише заузети својим љубавним животом - а како је тај љубавни живот врло мршав у погледу маште и врло буран у погледу чула, то је акценат пао на решавање сексуалног живота у оквиру малограђанске породице.{S} Да је тај оквир проширен (као што има назначења проширења у том правцу) темом материјалног опстанка, са главним акцентом и прометању кроз њега - роман би добио сасвим други и већи значај. {S}Мислим да би г. Јефтић могао дати такав роман када би ствари почео гледати у њиној друштвеној узрочности. 10 - НОВА КЊИГА РАСТКА ПЕТРОВИЋА - "Људи говоре" - Одједном, све што су људи говорили око мене конкретизирало се и ставило испред предела и грађевина које сам гледао".{S} Тим речима почиње Растко Петровић један мали увод у своју нову књигу, књигу за коју и он сам, осећајући потпуно прави њен значај, без икакве лажне скромности, вели даље:{S} "Мислим да је она значајна, по својој новости облика, по ономе што садржи.{S} Ја сам исувише задовољан што је написана да бих желео рећи друго шта о њој".{S} И ја бих лично волео да смем да будем тако кратак и афирмативан да могу утисак који сам понео из те необичне и нарочите књиге да изразим са неколико знакова дивљења.{S} Али људи који је још нису читали - и за које ја ово пишем (поново: лично, ја бих најпотпуније дао своје мишљење стегнувши Растку Петровићу руку, без икаквих коментара) - људи траже од мене да им кажем у чему је значај те нове књиге, шта је у њој то ново; необично, о чему говори.{S} Међутим, књига ове врсте се не препричава, јер је, иако сврстана у прозу, и ако говори најпростијим речима, најчистија поезија.{S} Пишући "Бурлеску господина Перуна, Бога грома", пишући своју "Африку", и сада ову књигу, Растко Петровић је увек остајао оно што је суштина његовог талента: песник. {S}Песник који је осетио поезију конкретних ствари, река, језера, малих људи, ствари сушстаствених као што је хлеб.{S} Значај његов је у томе што је - свеједно којим путем: великом интуицијом или супериорном интелектуалношћу - стварима, биљу и људима умео да врати оно њихово мистично поетско зрачење тако да се у његовим књигама стално крећемо кроз мистерију где свака ствар, сваки покрет, сваки глас има свој нарочити значај.{S} Ја не знам, можда је мој утисак нетачан, основан пре на осећању него на резоновању али је за мене Растко Петровић паганин, једини, међу нама, човек чије је осећање света, чак и онда када пише о Ускрсу и Севиљи, паганско.{S} И отуда, ваљда, она свежина, она светост и светлост свега што је око нас: тела, звезда, прстију, језерског шевара.{S} Новост нове књиге Растка Петровића, "Људи говоре", јесте у првом реду што оне речи које су се "ставиле испред предела и грађевина" нису неке велике речи, философска размишљања или дијалектика, већ речи и преокупације невероватно ситне и невероватно просте, оно да ће се идуће године добити електрично осветлење, да је језеро једном било залеђено "четрдесет или четрдесет и два дана"; оно што прича млад рибар који се вратио из морнарице; или млада везиља Ивона.{S} Новост је њена и у оној причи зидаревој како је, када је језеро било замрзнуто, "четрдесет или четрдесет и два дана" преносио на рукама своју умирућу девојчицу - "Ево по овој истој води сам газио" - тражећи помоћ.{S} "Када сам се вратио жени, рекао сам јој:{S} Чим прође зима отселићемо се са острва.{S} Ићићемо у неко село где има доктора и школе.{S} Не треба овако шта дочекати понова!" "Зидар је ћутао и ћутао, па онда рече само - И још смо увек на острву!{S}" И све остало у овој књизи је исто тако просто, носећи у себи једну скривену комплексност, комплексност која ће многима, навиклим на један други, праскав начин, остати несхватљива и неприсутна.{S} Сав смисао ове књиге треба тражити можда у оном дивном опису пчела:{S} "Десет корачаји даље, иза завијутка, изнад пропланка пуног расцветане траве, ред дрвених кућица за пчеле.{S} Ове лете широким круговима, као у заносу, изнад пропланка" (....) "Какав рад!{S}" Мислим у себи.{S} "Тако бих волео једном да стварам, скупљајући оно што је најбоље у богатствима око мене, да прерадим то затим у једну јединствену хомогеност.{S} На крају рада пчелиног је мед који садржи у себи срж свих цветова а није чак ни скуп онога што су они, већ нешто ново и изванредно.{S} То није ни овај, ни онај цвет; то је мед; и особине су толико друкчије да то чак није ни мирис пре свега, већ укус.{S} Доћи једнога дана на једно језеро као ово, приступити свему, свакоме, слушати све и гледати све и после, не то описати, већ, из тога начинити нешто што ће имати своју боју, свој укус, свој тон, свој парфем, своју судбинску патетичност.{S} Не, не, не мислим то, већ нешто што одговара тој идеји.{S} У сваком случају, требало би написати нешто имитујући пчеле, нешто страховито савремено, а што ипак не би било; као пчеле!" (Курзив је мој).{S} Требао бих да споменем још виртуозност са којом је књига написана, патетичност и грандиозност трећег дела, описа ноћи на језеру ("Невидљиве експлозије и катастрофе односе оно што ће у непосредној мојој близини, у висине које се не могу цифрама означити: и страховите катаклизме доносе силу висина, као безмерне водопаде, чак на ивицу чамца који од тога подрхтава".{S} "Природа баца своје метеоре, своје муње, и слика својих муња, немо и убилачки као првога дана".{S} "Дрва која се примећују или не преко дана док људи живе крај њих, сада живе свој пуни интегрални живот.{S} Сваки лист има слепи напор да се одвоји од суседних листова како би што пуније дисао.{S} Осећам то, и онда несвесно раздвајам прсте на рукама како би их ваздух што боље обавио". (Само неколико, без избора, примера).{S} Али би онда требало говорити и о другим деловима, о састанку на месечини, о рођењу у тој ненадмашној ноћи оног детета, а све то не може, нити треба, да се преприча, јер је састављено не толико од података колико од оног зрачења ствари које сам већ споменуо.{S} Ову књигу треба прочитати. * * * На завршетку ипак морам напоменути још једном, да књига, и ако говори о простим стварима није лака књига у обичном смислу те речи.{S} Колико ће њих осетити њену дубоку поезију?{S} Књизи одговара лепота издања слога и хартије. 11 - ДОМАНОВИЋ БРОЈ 2 - Почетак сезоне у знаку велике активности и нових имена.{S} - Домановић сениор и јуниор. {S}- Пост скриптум.{S} - Једини плодови који сазревају преко целе године, без обзира на годишње доба, јесу плодови књижевности.{S} Било то у месецу јануару, августу или новембру увек са тог благодарног дрвета човек може да отресе макар по једну књижицу стихова.{S} Ипак, за ово рајско дрво постоји једно доба, нарочито погодно, када су му гране изузетно пуне, толико пуне да плодови опадају сами, као у земљи Дембелији, право у крило срећних читалаца.{S} То се годишње доба зове "сезона".{S} Она је варљива, почиње неки пут на крају лета, неки пут у позну јесен, а траје, како кад, до идућег лета, ако се не сврши већ у фебруару.{S} Овогодишња сезона је почела рано још летос, и што дубље залазимо у јесен и зиму, она постаје све издашнија и богатија.{S} Плодови пљуште.{S} Изгледа да се књижевност, ова деликатна биљка, акламатизирала, да јој наше поднебље више не шкоди, да чак почиње да јој прија ово мало оштра негостољубива духовна клима. {S}Наравно реч је о количини плодова.{S} Само за почетак, добили смо романе г. г. Александра Илића, Живадиновића, Дамњана Ковачевића, Драинца; појавиле се прве две књиге .{S}"Сабраних дела" г. Црњанског; издавачи већ најављују нове књиге г. г. Кашанина, Шимуновића, Црњанског, Јована Поповића, Јерковића; у Загребу је почео излазити један нов књижевни недељни лист "Књижевне новине"; неколико колекција су у току излажења; нове књиге С. К. Задруге се завршавају; поред значајне Антологије Југословенске мисли од др. Новака, спрема се и једна Историја Југословена од др. Ћоровића. {S}У овај - рачун, већ прилично дуг и импозантан, уведена су само оригинална већ изашла дела, или дела у штампи.{S} А треба додати да већина писаца у потаји спрема изненађења; и да се поред домаћих писаца са истом интезивношћу издају и преводи.{S} Ко хоће да чита има више него икад велики избор дела и писаца.{S} Многим критичарима даје се прилика да постану славни и да стекну глас људи који много раде.{S} У плодности ове сезоне најзначајнија је чињеница да се јављају многа имена.{S} Једно од тих нових имена, која је преставила публици агилна "Народна књижница" у своме последњем колу јесте Домановић, јуниор, син нашег великог и још увек савременог Радоја Домановића.{S} Бити син једног таквог оца није увек најлакше.{S} Успомена очева ставља сину извесан број захтева и у погледу техничком и у погледу идејном.{S} Многе ствари преко којих би свет прешао код једног почетника, суде се озбиљно у овом случају.{S} Јер узалуд вам је рећи да сте и ви почетник када свет зна да је пре вас ваш отац почео.{S} Бити тиква без корена може по неки пут да буде од велике користи и пријатности.{S} Читао сам ту скоро Радоја Домановића кога већ давно нисам прелистао.{S} И нисам оставио књигу док је било листова за окретање.{S} Атмосфера књиге учинила ми се овог пута модернија и живља него икад својим жучним смехом, својом виолентношћу, својим мрачним бојама неба пред буру. (Узгред: чуди ме да један такав писац није привукао пажњу једног карикатуристе, н. пр..{S} Пјера, који би на маргиналијама "Вође" или "Мртвог мора" или ма које друге Домановићеве приче могао фиксирати изглед читавог једног друштва - не много различитог бар у основним својим страстима од данашњег).{S} "Отворене карте" Зорана Домановића немају ништа од очеве виолентности.{S} Син је већ толико углађен културом да на ствари гледа кроз хумор, кроз смех без жучи, једва кроз благ потсмех.{S} Писање му је свеже, брзо, са нечим новоруским у избору комичне ситуације и њеном саопштавању.{S} Домановић јуниор је спортски схватио свој положај сина и играо отвореним картама своју партију, бирајући сижеје који одговарају њему и његовом таленту.{S} Зато у овој првој његовој књижици нема упињања нема лутања, све је лако, из прве руке.{S} Ја нећу отићи тако далеко да тврдим да је млади Домановић својом књижицом дао нешто дефинитивно; али му зато морам признати да у њој има врло много његовог, један печат који апсолутно обележава један темпераменат.{S} Тип госпође Зађилов је нов и наш.{S} Од Зорана Домановића се може очекивати најбоље.{S} Под условом да се не задовољи лаким успехом већ да храбро настави даље. 12 - РОМАНСИРАНЕ УСПОМЕНЕ - Мирослав Голубовић:{S} Фрагмента Трагоедиае Белли - Вељко Петровић:{S} Изданци из опаљенога грма - Предраг Каралић: {S}Неспокојне зоре.{S} Општина београдска расписала је пре извесног времена конкурс за најбољу песму, драму, причу, слику и т. д. из одбране Београда. {S}Међутим време за подношење радова било је и сувише кратко да би могло допустити један рад - и припрему за њега - који би имао већи дах и ширу основу.{S} Ја истина не верујем у велики уметнички домет оних књижевних послова који се раде по наруџбини (конкурс са задатом темом у ствари је обична поруџбина).{S} Оно што је још могуће за есеј, студију, историју није могуће за причу, песму, драму и тако даље{S} Бар није могуће овако на брзину и од данас до сутра: бар не без претходног сазревања, краће или дуже инкубације оне дате теме у духу писца; бар не све донде док она тема не постане (ако икад постане) унутрашња потреба пишчева.{S} Самим тим што је ограничила време за предају рукописа, Општина је из натечаја искључила све оне писце који би тек студијом (архивском, а на терену сабирањем грађе од учесника) могли дати роман одбране Београда, или краће, роман једног града у годинама 1914-1918. И самим тим она је сузила натечај само на оне који су стварно учествовали, било на који начин, у догађајима одбране Београда, те им за обраду тих тема није потребно ништа друго до да се загњуре у успомене.{S} На тај начин сасвим је природно што је на овом конкурсу - овако уско схваћеном и замишљеном - победио један млад учесник у борбама око Београда 1915. године.{S} Али како је услов конкурса уједно био да то што ће се писати има бити прича, роман, песма, драма - то смо добили да су баш учесници борби морали стварати литературу, затварати се у напред одређене оквире.{S} А како, на жалост, међу учесницима нисмо имали писце од талента, то смо овим конкурсом у крајњем резултату добили једну мешавину између директних успомена и приче и романа.{S} Ја нисам против аматера и некњижевника у литератури.{S} Ја чак претпостављам један прост докуменат, писан без књижевних претенсија, обичној литератури макар она по форми далеко више стајала.{S} Али сам одлучно против морбидних мешавина разних књижевних родова; нарочито мешавине документа и директног доживљаја без транспозиције с једне стране и онога што обично називамо књижевношћу имагинације, уметничком књижевношћу с друге стране. {S}Јер нетреба се варати у једном! нема приповетке или романа, па макар они били најскромније натуралистички, а да нису транспоновани са обичног животног плана на један други, идејни план.{S} У тој транспозицији (која се углавном састоји у тонском и стилском мењању сирових података) лежи сва разлика између документа и уметничке прозе.{S} Г. Голубовић, пошавши од својих несумњиво снажних утисака и догађаја, за њега лично још и судбоносних, а ограничен, управо приморан конкурсом на давање приповетке, дакле уметничке прозе, нашао се, можда без своје кривице, пред једним тешким проблемом.{S} Како онај снажни утисак доживљенога пренети у причу? {S}Како оно, што је он платио сопственом крвљу, претворити у заокругљену форму једног књижевног рада?{S} Он је ипак покушао и резултат је пред нама: {S}Фрагмента трагоедиае белли.{S} Транспозиција је почета, али није завршена. {S}И дело пати, на првом месту, од нејединствености тона.{S} Шта је ова мала књига могла да буде, лишена упињања да јој се да књижевно-уметничка форма, лишена оних општих рефлексија и несигурног цртања личности кроз дијалог (зашта је потребно више умећа) - показује онај део, где писац, понесен страшном визијом сопствене и крваве успомене, прича како је рањен и како га преносе у болницу.{S} Ту је директан, прост - и ту дира.{S} Прича се конкретно и брзо.{S} Да се г. Голубовић вољно затворио у просто казивање својих успомена, да није покушавао да их романсира, ми би можда имали једну добру књижицу.{S} Наравно под условом, да се тим успоменама (мемоарима, зашто да не? зашто то баш мора бити прича или роман?) да једна дубља и темељнија критика.{S} Сам предмет о коме се говори толико је тежак и крвав, да просто описивање ради описивања изгледа (а и јесте) деплисирано.{S} Код г. Голубовића има револта, али он није јасан; нити конкретно одређен. {S}Ово је г. Голубовићу прва књига и мени се поставља питање: да ли тај млади а несрећни ратник има књижевног талента?{S} Међутим, на то питање могу одговорити тек идуће књиге, ако их буде.{S} Тада ћу можда имати прилике да говорим о идејној подлози, о техници писања и тако даље{S} Данас констатујем само да је књига била, као што су новине у своје време јавиле, награђена од стране Општине, да је била објављена у наставцима у Општинским новинама и да јој је, у књизи, ово већ друго издање. * Све ове - и многе друге - примедбе могао бих ставити и на последњу књигу приповедака г. Вељка Петровића (само што би те примедбе биле теже природе јер је у питању један искусан и стари књижевник); па у крајњој линији и на књигу г. {S}Предрага Каралића.{S} На пример, код г. Каралића осећам да постоји једно ратничко искуство и један богат материјал из тога мутног доба.{S} Зашто се онда то искуство и тај материјал не би дао директно, без призива метафизике и књижевних напона?{S} Зашто се не би дало обично човечански просто, у виду мирног казивања успомена?{S} Документ који би добили значио би далеко више чак и у књижевном погледу него ове приче.{S} Зашто је, даље, г. {S}Вељку Петровићу било потребно, да би испричао своје нишке успомене из 1915. године, да се заклања за једну фиктивну личност, Јована Павловића, редова, у Нишу пред сломом 1915. године", када ми осећамо - јер она транспозиција није дата оном уметничком снагом којом се реалност доживљенога пребацује са једног на онај други, још реалнији план - када ми иза сваког реда осећамо писца? (Не желим да говорим о покушају г. Петровића да појединим лицима да локалан и провинциски језик.{S} Али морам напоменути да се и на том примеру има разлика између сировог податка и уметничке књижевности.{S} Није довољно да се просто копира један дијалект, управо да се унесе у један дијалог неколико локалних и жаргонских израза па да то одмах буде тај и тај дијалект.) Догађаји од 1914 до 18 године далеко су премашили способности наших писаца.{S} Празнина коју је у нашем свеукупном животу учинио рат узевши нам око трећину живља (мислећи уско само на Србију) огромна је.{S} Можда у том страховитом "пуштању крви" једном народу лежи и главни узрок да ми нисмо, као други народи, добили писца који би стао на белегу тим догађајима. {S}Сем неких прича Васићевих и снажне књиге Боре Станковића о Окупацији (једино дело које ће једнога дана, крај ратних новела Крлежиних, обележити и сачувати од заборава једно доба) ми немамо ништа друго.{S} Зашто онда они, који су видели и присуствовали свим тим збивањима, не би за нас и за будућа поколења, ставили све то на хартију у облику успомена, мемоара, обичних забележака?{S} И то је посао достојан човека и књижевника.{S} Тек из свих тих података, када се и у нас буде нашао један писац Толстојевог значаја, моћи ће се родити и велико уметничко дело достојно наших патња. 13 - РОМАН ЈЕДНОГ АВИЈАТИЧАРА Ми шеста екипа" написао Вјекослав П. Никољачић Г. Никољачић је, како пише и на насловној страни, ваздухопловни потпоручник, па је и у случају овог свог првог романа прво авијатичар, друго официр, па тек у трећем реду писац.{S} И уколико је био природније оно прво, авијатичар, уколико је заборављао да је официр, уколико се није трудио да буде писац већ спонтано давао своје чедне авијатичарске утиске, утолико је и његов роман изван обичности и осредњости да у извесним тренутцима достигне до правог уметничког израза.{S} Као официр он је дидактично - моралан са неуверљивом и местимице новинарским (у рђавом смислу те речи) деловима о дужности, пожртвовању итд; као писац он је неуравнотежен, партије са естетско-сентименталним намерама не прелазе границе фељтона (што је грешка без мало свих младих писаца - у почетку - а нарочито оних који улазе у књижевност са стране, из других струка, без праве књижевне културе те се ово не може уписати ни г. Никољачићу у неки неопростив грех) али као авијатичар који прича природно и са извесним хумором (који необично пријатно делује) своје познанство и саживљавање са летећом машином, г. Никољачић заслужује пуну пажњу књижевне критике и публике.{S} Књижевност (бар наша и бар њен највећи део) болује од хипертрофираног нарцисизма: дис мои љуе је суис белле!{S} Изван ње и њене сопствене лепоте остали свет остаје мрачна шума у коју један лепо васпитан књижевник (бар наш) не залази; и не само да не залази - та мрачна животна шума њега и не занима.{S} А ако се ипак једног дана нешто мало и заинтересује то је само зато - будите уверени - што му је потребан претекст за његова, психолошка или метафизичка мудровања. (Ни ја сам лично нисам чист од овог смртног греха и када оптужујем нашу књижевност ја оптужујем тиме и себе - управо своју доскорашњу прошлост а чиним то утолико лакше што се увидевши бесциљност тога гмизања, више не окрећем у зачараном кругу т. зв. "чисте књижевности".{S} Уметност ради уметности: змија која једе свој сопствени реп.{S} Једина добра страна: што ће сама себи појести. {S}Ја јој од срца желим да јој се то што пре догоди.{S} У тој атмосфери књижевног хокс-покуса, где се један мотив и једно осећање понавља до свога самоуништења, све док се мађионичарев цилиндер не излиже и не исцепа, сваки и најмањи нов мотив, свако и најслабије осећање (само ако је заиста проосећано а не научено) мора да делује освежавајуће.{S} Међутим, нас престаје да занима хоће ли мађионичар на књижевном вашару извући из свог цилиндера три јајета, црвену марамицу или живог зеца (овог последњег вештаци ваде нарочито радо због кротке нарави и дугих ушију, згодних за хватање!); нас престаје уопште да занима и вашар, и мађионичар, и његов цилиндер, и његова вештина, и његов бели зец: јер све то, заједно са црвеном марамицом (која је већ избледела од употребе) и три јајета (која су већ одавна мућкови) није ништа друго до обмана и лаж, док ми, у својој новој простоти - и наивности, како мисле господа са ларпураристичке вртешке - хоћемо просту истину.{S} Роман г. Никољачића као целина и у целини не може се афирмисати.{S} Он још мисли кроз своју лектиру.{S} Он сваки час подлеже фикцији "улепшавања" и дотеривања" стварности - и на тим местима његов роман, који иначе има даха и динамике у причању, звони шупље.{S} Али је г. Никољачић први написао један авијатичарски роман, а када се одбију делови морализаторски, патриотски и сентиментални (ревија на Бањици, и све историје љубавне природе) он је написао и један стручни роман, роман извесног заната - и ту је његова заслуга коју треба подвући.{S} Крај свих својих местимичних наивности, роман г. Никољачића је отворио нашој већ учауреној књижевности један нов домен, а то није мало.{S} Роман говори о једном младом официру који постаје пилот; и о групи других младих људи - екипи - који исто тако постају пилоти; почиње уласком у пилотску школу и свршава изласком из ње. {S}Сиже на изглед мали, али пун неочекиваности и ненадних лепота; читаоцу се отвара један до тада затворен изглед света.{S} И доклегод је на тој линији причања непосредних доживљаја и утисака, г. Никољачић је изврстан. {S}Ту има нових слика, неочекиваних поређења а у извесним часовима - ваљда понесен непосредношћу причања - чак и неке трагичне епске ширине. {S}Ја желим да обратим пажњу само на неке делове који већ, и овакви какви су показују да г. Никољачић има талента.{S} Тако, на самом почетку пун духа и сликовитости опис првих, бескрилних апарата, са којима ђаци - пилоти почињу да "рулају".{S} Па онда сви редом описи разних апарата, њихових ћуди, њихових нарави: машине одједном постају саставни део човека, а у једном часу олује, чак и солидарне с њим.{S} Први самостални лет, прва несрећа, први друг кога мртвог износе испод рушевина апарата, први лет на висину од пет хиљада метара, сахрана погинулог друга која по својој простоти и скривеној емоцији претставља најбољи део књиге, описи летења, оно ослушкивање брујања затегнутих жица и тако даље{S} - Све то претставља оно што је позитивно у овој књизи и због чега и пишем овај приказ.{S} Али шта је требало г. Никољачићу да онај прости и трагични завршетак (док амбулантна кола износе са аеродрома нову смрскану жртву а другови који су ту пре пет минута били са њом разговарају трудећи се да буду равнодушни) шта му је требало да тај и такав завршетак поквари оном песмом и врло површним размишљањима о дужности, позиву и томе слично? {S}Све то, а много дубље и потресније, садржи онај завршетак већ сам по себи.{S} Када се понови закључак о новом домену који је г. Никољачић отворио и делимично прикључио нашој књижевности, као и онај о несумњивом - иако необрађеном - таленту, ипак остаје отворено питање у које ће сврхе г. Никољачић употребити свој таленат и новоосвојени књижевни домен.{S} А од тога, од те идеолошке поставке - пошто се пречисти питање језика, технике и тако даље - зависи и будућност г. Никољачића као писца. {S}Донде ће се његов први роман јамачно читати као занимљива књига. {S}14 - ПРИПОВЕТКЕ Г. ПЕТРА С. ПЕТРОВИЋА 6.{S} Јуна 1930.{S} г. Не верујте увек критичарима, драга пријатељице.{S} Бар не свима и безусловно.{S} И најбољи од њих увек има по једну ману; али и најгори и најбољи без обзира на мане и пристрасности, без поговора верују у извесна општа места.{S} Према томе, на коме се фронту, левом или десном, критичар налази, зависи коме ће упутити прекоре и јадиковке.{S} Али да ће упутити то не само да је сигурно, већ и неминовно.{S} Ако критичар припада левици наше књижевности, и поред тога што је Модерна и Нова већ одавно прешла периоду борбе и непризнавања, повикаће како је скандал да се једна књига, н. пр. књига тога и тога, н. пр. књига препуна оригиналности, сузбија, бојкотује од стране критике (оне с десна).{S} А треба ли вам рећи, драга пријатељице, да се та књига чита да је нико не бојкотује, да је нико не саботира, да јој сви одају признање, да се налази на свима столовима и у рукама свих оних (сад што су они уопште малобројни, управо: релативно малобројни, то је друга ствар) - у рукама свих оних који ревносно прате наша постигнућа?{S} Ако је критичар са деснице (а искрено говорећи немамо ми правих критичара ни на левици ни на десници; два-три критичара који озбиљно схватају свој позив стоје на средокраћи и поштено оцењују и лево и десно (да вам наведем само уредника С. К. Гласника г. М Богдановића) - онда бива обратно: дивљачка и џазбанска дрека "нових" не да као оним правим вредностима да дођу до речи; критика злобно ћути, и ремек-дела садашњице, оћушена злом вољом трају своје дане у сенци, забораву и мемли неправде.{S} Тим или бар у том тону, јадиковкама, окитио је и приказ књиге приповедака г. Петра С. Петровића критичар једног јутарњег листа.{S} Док су други били већ "славни", г. Петровић се јављао само у малим провинциским листовима; и док се о оним првим већ увелико писало по новинама, о г. Петровићу није нико знао, ни говорио, сем "оно мало људи које свака појава новог талента искрено обрадује". (Наравно, ја овде не цитирам од речи до речи поменутог критичара, али јамчим чашћу и имањем да је смисао тај).{S} Моје је скромно мишљење, пријатељице, да је овим јадиковкама поменути критичар само одмогао своме штићенику.{S} Прво, јер г. Петровићу није потребна таква реклама, будући да по своме темпераменту не личи ни најмање (колико се то из текста његових прича види) на жртву и то на пасивну жртву злобних критичара. (Како би критичари - или бар они што о књигама пишу - и могли говорити о г. Петровићу и његовој литератури када је ова књига, о којој вам пишем, његова прва књига?).{S} Не, господине критичару из јутарњег листа, у нас, иако има много "извиканих" који нису генији, ипак нема непризнатих генија и талената.{S} Све што има бар сенку неке вредности, стиче признања у нас. {S}Све.{S} И лево и десно.{S} И мени, бар до сада, није познат ни један случај где би нека вредност, бачена злобом у запећак, чекала на милост или пожртвовање каквог правдољубивог критичарског духа.{S} Код нас не би могла, као у Француској, да се издаје једна "Колекција неиздатих, непризнатих или заборављених ремек-дела", прво, јер су таква дела већ одавно позната, а друго, то сам већ рекао, јер се код нас признаје скоро све што бар нешто вреди (а штампа се, мили Боже, све!{S} Хартија је бар бела и прима на себе сваку боју).{S} Остављајући по страни закључке критичара из јутарњег листа, случај г. Петра С. Петровића ми се чини потпуно нормалан.{S} Млад човек, глумац по професији, приповедач по позиву, енергичан, верујући у своју "звезду" (како би и могло бити другојачије, ако је искра упаљена?) он почиње малим и постепено иде ка већем.{S} Ја не видим на његовом путу никакве препреке које би могле да му спрече развој - сем ако препреке не дођу из њега самог.{S} Он има "даха", што, по мени, значи пола приповедача. {S}Пејзаж, типови, карактеристика. догађаја брза и тачна.{S} Он опажа ванредно добро и све што је потекло из директног гледања света одлично је.{S} Али сви ти блистави и мајсторски комади, (пејзажи у "Години дана", крај приче "Димчетов грех", почетак "Мале Марије"), остају ван саме композиције приче.{S} Највећи недостатак ових прича, које већ имају своју атмосферу, свој мирис и тон, јесте у недостатку једне шире концепције.{S} Јер прича није низање података и пејзажа, ма како они сами по себи били лепи.{S} Или одисали поезијом или хуманошћу.{S} Сем тога, постоји још нешто, оно што све те делове спаја у једну целину.{S} Зато ми се "Димчетов грех" чини много успелији од "Године дана", иако ова последња прича у детаљима има несравњено бољих страница.{S} Ако би требало да вам у две речи резимирам свој утисак од ове књиге, ја бих рекао: блистава фрагментарност.{S} Пуна обећања.{S} Са добрим и једноставним језиком.{S} Са пуно свежине (има мало књишких потсећања на Бору Станковића, на Достојевског Фому Фомића, али све у свему та потсећања нису неоригинална, или непријатна).{S} Шаљем Вам књигу г. Петровића са надом даће вас занимати. 15 - ПОХВАЛЕ И ПОКУДЕ - "Полемике" Велибора Глигорића и десетогодишњица његовог критичарског рада.{S} - Београд, 18. јула 1930. {S}Пре него што пређем на главни предмет овог лепог писма, сматрам за потребно, драга пријатељице, да изјавим ово:{S} Велибор Глигорић је доследан човек; о тој доследности се може мислити ово или оно, али је она непобитна и код сваког иоле поштеног човека мора да изазове ако не пошту, а оно ипак једну врсту признања.{S} Ја му радо дајем то признање, без икакве задње мисли или ироније.{S} Од свог првог чланка у "Новој Светлости" од децембра {S}1920. - где се налазе у зачећу све његове касније теме:{S} Сима Пандуровић, професорска поезија, Богдан Поповић и критика Јована Скерлића, Српски књижевни гласник и Миша Црњански - па до своје последње књиге "Полемике", Велибор Глигорић је остао на једној истој линији.{S} Али уједно то је и све што један поштен човек (поштен, читајте: који мисли својом главом) може да му призна.{S} А то је штета.{S} Јер истрајати од 1920. године до 1930. на једној линији претставља једну ретку енергију, један несавитљив карактер. {S}Јер истрајати десет година на једном фронту је више него обична тврдоглавост, како би можда извесни духови радије окрстили ову истрајност.{S} Јер изгубити десет година са ветрењачама велика је штета.{S} А да су извесне личности - и то оне против којих је Глигорић просуо највише мастила и иступио највише пера - ветрењаче, то те личности, чак и без помоћи Глигорићеве, свакодневно (или једанпут недељно) и сувише јасно показују.{S} Да сажмем: {S}Велибор Глигорић је утрошио и троши и сувише велики део своје енергије и свога времена на рушење препрека које одавно више не постоје; резултати које постиже (а какав стварни резултат може да постигне пробадајући десет година у највише случајева непостојеће фантоме?) резултати су и сувише скупо плаћени његовом младошћу и талентом.{S} Дођавола!{S} За десет година он је могао да преврне нашу књижевност тумбе, да учини триста чуда, да је... да је успео да се ослободи своје фата-моргане која му стално приказује нашу књижевност савијених леђа пред скиптром г. {S}Богдана Поповића (ви видите да смо већ у митским водама!) и страшним утицајем С. к. гласника.{S} Скиптар г. Богдана Поповића!{S} У тај скиптар (поред Глигорића који верује у њега зато да би могао да га руши), верују још једино Миодраг Стајић и Боривоје Стојковић.{S} Глигорић ваљда не верује да три награде које се годишње доделе под покровитељством г. Богдана Поповића играју ма какву улогу у стварању наших писаца.{S} Све што може да се деси - и то не увек - то је, да добри не добију - а да их добију они невредни.{S} Али све је то на ниском плану материјалне свакидашњице и не додирује нити може да додирне, само уметничко стварање као такво. (А ако додирне, у питању нису таленти и ствараоци већ медиокрети и каријеристе - а до њих јамачно ни Глигорићу није стало).{S} Став Глигорићев био би разумљив само у случају да г. Богдан Поповић директно врши утицај на нашу књижевност пратећи је, коментаришући и критикујући.{S} То међутим није случај; он годинама ћути, а Листићи који излазе у једном јутарњем листу најбоље показују шта занима г. Богдана Поповића; не обраћајући пажњу на нашу савремену књижевност.{S} Листићи остају потпуно без утицаја на њу.{S} У ком би смислу ти невини Листићи могли сметати развоју наше савремене књижевности?{S} Г. Богдан Поповић је имао свој час и своје време, вршио у једном тренутку неоспоран утицај на књижевност и на књижевнике, али је све то већ давно - можда чак и пре првог чланка Глигорићевог, оног од 1920. - прошлост.{S} Чему онда, десет година без прекида, оживљавати ту прошлост?{S} Утолико пре што је став г. Богдана Поповића за то време - бар у главним питањима - био у сваком случају каваљерски.{S} Не видим разлога зашто би браћа Поповићи, како воли да их назове Глигорић, уступили место другоме у "разним Задругама" или "С. к. гласнику"(а уступили су ако не потпуно, а оно већим делом) када су те Задруге или Гласници њихово дело - или у њима раде од првих почетака.{S} Мени би било много разумљивије када би Глигорић - незадовољан, можда са правом, са извесним поступцима - пропагирао оснивање нових Задруга и нових Гласника.{S} Ту би бар био на земљишту стварности - и радио на једном конкретном плану.{S} Многи од њих, које сада Глигорић осуђује за компромисе, нашли би се врло вероватно на његовој страни. (Морам признати да је Глигорић покушавао, и то у три маха, да оствари свој лист; зашто није успео било би дуго објашњавати; увек нису криви само претплатници којих нема).{S} Друга митска тема Глигорићева је Српски књижевни гласник.{S} Гласник је, како Глигорић замишља, једна врста масонске ложе у којој постоје Велики и Мали Мајстори.{S} Да би писац био штампан, он мора да се подвргне ритуалу иницијативе коју Глигорић сасвим наивно замишља као неко морално и духовно метанисање и љубљење папуча Великих и Малих Мајстора, после чега тек бива увођен у предсобље, белешке и тако даље да најзад заврши синекуром, Задругом и Академијом.{S} За то време, преко савијених грбача, Велики Мајстор изводи своје демонијачке планове, проводи неке своје идеје, ствара ропску и полтронску књижевност. {S}И овде се Глигорић бори против нечега што је могла бити давна прошлост али што није садашњост: личност Скерлићева која је зрачила из мале собе С. к. гласника, тражећи или формирајући таленте (или их савијајући у правцу свога схватања књижевности) одавно не постоји.{S} Од гласила једне идејне групе С. К. г. се силом прилика претворио у један књижевни часопис кроз који се, ако не увек срећно, а оно са највише слободе изражава без мало цела наша савремена књижевност.{S} Часопис, онако како то Глигорић замишља, мора да буде борбени орган, дакле нешто по дефиницији секташко и нетрпељиво, а то С. к. г. није.{S} С. к. г. је просто једна платформа која омогућава писцима да дође у везу са пет к више хиљада читалаца.{S} Мени се чини да је у том правцу цела акција Глигорићева јалова: смета ли С. к. г. баш толико развоју наше књижевности да је потребно десет година употребити у борби против њега.{S} Све су то питања од другостепене важности и нас би много више занимали чланци у којима би Глигорић говорио о нашој књижевности, о делима наше књижевности, него о њеном оквиру.{S} Глигорић је у току ових неколико година извршио један генерални покољ писаца, од Боре Станковића, преко Драгише Васића, Дучића, Црњанског, Андрића, до Ујевића.{S} Покољ који он изгледа сматра коначним, али из кога се не види какав је његов програм и у име чега суди и осуђује.{S} Међутим, писци су се, о којима је говорио, развијали и развијају се.{S} Он је писао о Црњанском у доба Лирике Итаке и Прича о Мушком, и од тога доба је Црњански дао неколико књига међу којима и Љубав у Тоскани и ненадмашне Сеобе.{S} О Бори је писао пре него што су изашла његова Целокупна Дела.{S} О Андрићу је донео суд после Еx понта и Алије Ђерђелеза, а од тога доба Андрић је дао читав низ приповедака.{S} Садашњост пролази крај Глигорића потонулог у борбу са прошлошћу.{S} Африка Растка Петровића.{S} Банкет Драинчев, Краљевић Марко Димићев и толика друга дела не успевају да привуку Глигорићеву пажњу.{S} Све те мале зађевице, вечере Пен-Клуба, читања и интриге без важности су - бар без судбоносне важности - крај дела о којима Глигорић или није хтео или није могао да каже своју реч.{S} Зашто?{S} Можда зато што... {S}Мистерија.{S} А то је штета.{S} Штета, јер је Глигорић способан човек.{S} Ваздух између његових речи је отрован.{S} Између реченица су безваздушни простори, који приморавају читаоца на сталну пажњу.{S} У његовој прози пуној жаока, тешко се дише.{S} Како не зажалити што се тај тешки ратнички апарат, (комбинација тенка, подморнице и авиона са запаљивим и отровним гасовима) диже на незлобиве догађаје и односе књижевничке, на уображени деспотизам г. Богдана Поповића, на замишљену масонерију С. к. г.?{S} Док идеје мирно спавају.{S} Које идеје?{S} Јамачно се не бије једино за оне којима би тужни Дис био преставник.{S} Многи од Глигорића очекују више после десетогодишњице, иако јалове, поштене и некомпромисне истрајности.{S} А то што очекују јесте у првом реду да се Глигорић почне бавити правом критичарском материјом, делима и идејама.{S} Ако може.{S} ИИ ОПШТА ПИТАЊА 1- ПОСТОЈИ ЛИ УИСТИНУ КРИЗА КЊИГЕ?{S} - Где је права криза?{S} Већ више од две године у нашој се јавности говори и пише о кризи књиге.{S} И сви удари, сви протести управљени су били на публику читалачку, иако она јадна ту ништа није била крива. {S}Време је да се тој изгрђеној, пониженој и оптуженој публици ода правда и да се, без бојазни, укаже на праве кривце, али не за "кризу књиге" већ за кризу наше савремене књиге.{S} Узимамо на себе, дакле, ту лаку дужност да покажемо како се код нас врло лепо чита и врло много купује књига. {S}Радујте се унапред читаоци, правде има!{S} Да правимо биланс наше целокупне издавачке делатности било би сувише компликовано, ма да веома поучно. {S}Задржаћемо се зато само на преводима из белетристике за ову годину и то на преводима издатим у Београду, остављајући по страни Загреб, Нови Сад, Сарајево и остале издавачке центре.{S} У Београду постоје књижари - издавачи, али они, без мало, и не улазе овде у обзир.{S} Главна издавачка делатност пада на издавачка предузећа.{S} "Народно дело" је предузеће које поред историских монографија (ненадмашних у истину по својој опреми) издаје само страну лепу књижевност.{S} Досада је издало неколико десетина богато опремљених ремек-дела, са предговорима, на луксузној хартији.{S} Ове године наједанпут, то је предузеће дало Дантеову Божанствену Комедију, Велсову Историју света, Целокупна дела Ги де Мопасана и још неколико великих романа из страних књижевности.{S} "Народна просвета" је новије предузеће, али је и оно само за ову сезону избацило на књижевну пијацу десет томова одличних романа од Франка, Рејмонта, Келера, Томаса Мана, Хервјеа, Конрада, Панцинија, Алданова, Бареса.{S} И то су тек прве свеске изабраних дела ових писаца.{S} Друге свеске ових и прве других писаца имају тек да дођу, месечно по једна.{S} "Народна библиотека" издаје још бржим темпом: она даје по четири до пет књига месечно (истина по једној невероватно ниској цени).{S} У свом првом колу дала је Тагору, Жида, Ребранеу и једног младог совјетског писца. {S}Предузеће "Нолит" дало је Ремарка, Бајона, Синклера.{S} "Српска књижевна задруга" дала је за ову годину велики роман Стендалов Црвени и Црни, у новембру већ ће дати за ову сезону какво друго велико ремек-дело.{S} Ми радо остављамо по страни многобројне преводе књижара "Напредак", "Светлост", С. Б. Цвијановића, Спасојевића, Француско-Српске и многих других које у овом часу заборављамо, остављамо по страни приватна издања којих је безброј. (Шта би све било да у овај рачун уведемо загребачку Забавну библиотеку са њених преко 400 бројева!).{S} Довољно нам је ово што смо набројали па да видимо колико је наша пијаца преоптерећена преводима (макар и одличним, али преоптерећена!).{S} Ако погледамо на цене ових књига (чији број за ову сезону прелази 50!) још ћемо боље увидети колико је ова хиперпродукција велика и у несразмери са куповном моћи читалаца. {S}Када се узме у обзир да су књиге "Народне просвете" по 30 динара и да се продају у серији од 10 књига што чини 300 динара, када се виде цене "Народног дела" које иду од 20 динара до 400 динара по књизи (цена Историје Света), када се процени број издатих књига за ову сезону, тек онда може да се схвати какав је економски напор наше средине; и да књига, уопште узевши никад није боље стајала него сада.{S} Да се чита, да се продаје, најбољи је доказ у томе што још ни једно издавачко предузеће није пало под стечај.{S} Нико не може да нам докаже супротно кад видимо број, каквоћу и опрему књига; и шта се све за те књиге чини (проспекти, огласи, агенти који иду по кућама).{S} Свет не треба да буде у заблуди да издавачи раде из чисте и несебичне љубави за књигу и за нашу културу и да, издајући те књиге, улажу свој чист капитал, упропашћујући себе.{S} Не.{S} То значи просто да се те књиге купују, па која цена била, то значи да наш свет чита, чита опет доста.{S} Чему онда јадиковање и пребацивати спорту, биоскопу и дансизима?{S} "Књига" никад није била мање у опасности него данас.{S} Сметње, дакле, не долазе од стране читалачке публике.{S} Она чита.{S} Чита шта јој дате.{S} Чита Велсову Историју Света која стаје 400 динара.{S} Али када би упоредили количину издатих превода са количином издатих оригиналних писаца, па упоредили тираже ових и оних ми би смо одмах могли да установимо где је криза.{S} Међутим разлози ове кризе су вишеструки. {S}Било би и наивно и опасно све бацити на читалачку публику, као што се то досада радило; још наивније само на преводе који сметају.{S} Да је један од узрока пренатрпаност превода, то стоји.{S} И то један од главних узрока. {S}И да ће, да би се створио екилибр, бити потребно што пре зауставити ову најезду Ауторским Правом, то је још јасније.{S} Ми нисмо против превода, нарочито добрих.{S} Али не верујемо да се наша култура ствара тиме што се Олесја и Јама Купринова преводе истовремено код три издавача, и што се Франс, који није баш тако велики писац, појављује у размаку од неколико година у два разна превода.{S} Искрено говорећи ми се дивимо "Народној просвети" која је преко ноћи постала најјача издавачка кућа.{S} "Хоће ли она хтети поред "Страних писаца," "Српских писаца" (што ће рећи наших старих и мртвих писаца), поред целокупних дела Југословенских писаца (што ће рећи писаца готових и завршених), хоће ли она хтети ући у издање нових, оних што у овом часу стварају?{S} И за њих учинити оно што је учинила за стране, мртве и признате?{S} Јер у томе је цео проблем.{S} Југословенска млада књижевност у стварању тражи издавача.{S} Јер криза књиге не постоји, не постоји чак ни криза оригиналне књиге у доба када се стари писци издају у кожи и када се дела Дучићева штампају у 50.000 примерака, већ постоји криза савремене оригиналне књиге.{S} Да ово нису празне речи, ми ћемо у идућим чланцима изнети шта је све узрок, поред претрпаности превода, да наша савремена књижевност стоји рђаво у погледу прође књиге. 2 - ЈУГОСЛОВЕНСКА КЊИЖЕВНОСТ ТРАЖИ ИЗДАВАЧА Потребно је пре свега другог издвојити издавачку и књижарску делатност, јер се код нас, стицајем прилика та два појма стално мешају.{S} Један издавач може постати и књижар, али један књижар, да би постао и издавач мора испунити извесне услове који су, уосталом, доста тешки.{S} Издавач и књижар су у истом односу као и фабрикант обуће или аутомобила.{S} Један ради са сировинама, прави њихов избор, оцењује вредност материјала који има да употреби, док други има само да ПРЕПРОДА већ готов артикл.{S} Овде морам рећи још нешто што се обично заборавља: књига је, и ако продукат духа, од часа када штампана изађе из руку штампаревих, трговачки артикл исто тако као и шећер, ципела или што друго.{S} Да би ишла, да би нашла потрошача, књига мора да је доброг квалитета, да је добро и у повољним околностима изложена, да на њу, онај који је продаје, скрене ма којим начином пажњу потрошача, једном речју и за књигу мора да важи исти закон који и за сву осталу робу која служи за предмет купопродаје.{S} Поратно време изменило је односе трговаца т.ј. продаваца и купаца.{S} Данас један добар трговац није само дућанџија, он је заступник, ПОБОРНИК робе коју продаје; он НЕ ЧЕКА да му купац дође, он ТРАЖИ купца, он објашњава, показује предности, агитује за своју робу. {S}Време када се сматрало да је реклама у својој суштини неморална ствар, давно је прошло.{S} Рекламе има само три врсте: добре, рђаве и - непоштене. {S}Ми овде говоримо само о доброј реклами и само њу заступамо.{S} Наша средина, која се страховитом брзином развија, примила је рекламу као једну сасвим неопходну ствар и већина трговаца се прилагодила новом стању ствари (у свом сопственом интересу - уосталом) изузевши великог броја издавача - књижара који још увек чекају да им купац, размажен проспектима и рекламама свих могућих трговина, сам, по сопственој побуди дође.{S} За мртвило које влада у КЊИЖАРСКОМ промету књиге треба дакле прво тражити узрок у самој трговачкој организацији књижара које више не одговарају психологији купаца, другим речима у заосталости књижара - трговаца које су време и нови обичаји прегазили.{S} Потребно је да се појави један млад књижар који ће схватити ово и промет књиге постаће нормалан.{S} Са те трговачке и књижарске тачке гледишта тачност ове наше претпоставке најбоље потврђује пример предузећа "Народна Просвета" које је, ако не прво, а оно рационално применило нове принципе трговине на књигу).{S} Али књига, пре него што постане обичан трговачки артикл, јесте и остаје духовна и спиритуална вредност.{S} Овом констатацијом долазимо до најболнијег места у овом питању.{S} Ту духовну и спиритуалну вредност треба оценити, треба ПРОНАЋИ У ГОМИЛИ РУКОПИСА који се нуде издавачу за издавање.{S} Тај избор, то проналажење, то тражење, затим издавање, које претходи чисто трговачком лансирању готове робе, јесте оно што издавача чини издавачем.{S} Издавач да би вршио своју дужност мора бити пре свега СПОСОБАН да оцењује књижевно дело, што значи да мора да има велико и ИСТИНСКИ дубоко познавање књижевности, дакле СТРУЧНУ СПРЕМУ.{S} Да је скоро немогуће бити у исто време и добар трговац и добар зналац књижевности (увек има изузетака) јасно је.{S} Издавачи, који су у ствари индустријалци књиге морају тај недостатак исправљати како могу.{S} У страном свету сваки издавач, ма колико био упућен у тајне књижевности, има своју КЊИЖЕВНУ ДИРЕКЦИЈУ, свога одговорног стручњака који само ОЦЕЊУЈЕ И ПРЕДЛАЖЕ ЗА ИЗДАВАЊЕ рукописе.{S} Чак и један Бернар Грасе, издавач снажне руке, који је и сам одличан писац, има свога књижевног директора.{S} Код нас, где КЊИЖАР значи скоро увек и ИЗДАВАЧ, тога нема. {S}Оригинална књижевност се издаје НЕСИСТЕМАТСКИ и ОДПРИЛИКЕ; а то је као када би се један часопис издавао без уредника.{S} Књижари нас издају на препоруку, често од оних који нису нашу књигу ни прочитали, на срећу, затворених очију; када нас издају. (Издају увек када ви поднесете трошкове око штампе).{S} Таква књига, макар била и добра, баца се онда у магацине где чека купца, који у највише случајева и не зна да таква књига и постоји.{S} Ако је издавач уложио СВОЈ новац, па наступи крах, т.ј. књига остане нераспродана, он онда престане сасвим да издаје - и наравно окриви савремену књижевност која, по њему, не ваља.{S} Што се књиге неких старијих боље продају није зато што су квалитативно боље, него зато што књижари - издавачи, охрабрени репутацијом тих писаца, а ЗНАЈУЋИ ДА РАДЕ НА СИГУРНО и за утврђене вредности јер публика већ ЗНА за имена тих писаца, праве од њих бар нешто мало рекламе, чине бар нешто да прођу.{S} Тај посао "на срећу", тај рад без стручног књижевног ока, и дао је толико осредњих па чак и слабих књига које су само терет на буџету издавача, па и наше културе.{S} Шта су ти људи могли друго да раде (што је сасвим природно, него да се онда баце на оне књиге које су им изгледале као стабилне вредности? {S}Отуда толико превода, превођења дела чија је продаја осигурана јер је о њима дат суд.{S} Како је сем осигуране продаје још и ЈЕФТИНИЈЕ превести једног Толстоја, или Балзака, или ма кога другог великог писца, то је и издавачка активност пошла у том правцу.{S} Издавачки се позив, међутим, баш у ризику (који је уосталом минималан са књижевним директором) и разликује од осталих индустриских позива који раде на сигурно; тражење оригиналног и новог јесте оно што издавача уздиже изнад обичног трговца на велико и чини од њега једног културног фактора првог реда.{S} Иначе он је обичан трговац чији се рад своди на ПРЕПРОДАЈУ туђих производа. {S}Наша нова књижевност је богата и обилна.{S} Она само очекује једног човека који ће увидети да успех зависи од сагласности знања (књижевног) и умења (трговачког): тек тада ће наша оригинална књижевност доћи до свога пуног израза.{S} Под условом који данас владају у књижарству (пошто код нас и нема правих издавача) оригиналним писцима не остаје ништа друго до да сви колективно изврше морално самоубиство. (То они, уосталом, већ толико деценија са успехом и раде).{S} Н. З. Издавачка предузећа која имају књижевне жирије за избор рукописа не пате од тако тешке кризе; у њиховим издањима су млади и савремени писци читани у по 10.000 до 11.000 примерака, као што је случај са писцима које издаје СРП.{S} КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.{S} Треба ЗНАТИ, УМЕТИ - и ИМАТИ ХРАБРОСТИ. 3 - СРЕДИНА Ми смо у прошлом чланку тражили једног издавача европског стила, који ће разумети своју улогу културног генерала.{S} Данас још једном понављамо да је његова појава од капиталне важности по нормалан живот наше књижевности у стварању. {S}Комично је, и тужно у исти мах да од једног човека зависи читав један ред људи креатора, и са њима заједно наша култура и наш развитак.{S} Али то је чињеница над којом је безпредметно разбијати главу.{S} Постоји међутим начин да се донекле корегира оно што је нама, југословенским писцима, судба досудила.{S} Видети и утврдети узрок, јасно без сентименталност и окренути проблем са свих страна, без страха изрећи у чему је он, значи у највише случајева не само констатацију "болести" него и лек (ма да ми не верујемо у неке "колективне лекове".{S} У већини случајева довољно је да се појави један човек који ће збивања у друштву скренути на прави пут.) Да једна књижевност "цвета" (боља је реч и стварнија: успева, пролази) није довољно да она сама, као таква, постоји, већ и да буде квалитативно добра. {S}То је основни услов и комично је инсистирати на њему. (Да је наша садашња књижевност квалитативно добра, чак врло добра не треба нарочито доказивати: треба, са руком на срцу, упоредити шта је дала периода од 1900-1914, а шта је дала периода од 1922-1929 иако је ова за половину година краћа; да би посао био лакши нека се читалац сети романа пре рата, њиховог броја и каквоће и романа после рата и њиховог броја и каквоће).{S} Други је услов: издавач.{S} Трећи: средина.{S} Средина није овде узета као синоним публике.{S} Под средином хоћемо да разумемо: и публику која чита, и критичаре који о књижевности пишу и најзад дневну и периодичну штампу.{S} Како се публика понела према новим писцима?{S} Неодређено, исто онако неодређено као што су наши књижари - издавачи издавали неодређено и отприлике нове писце.{S} Многи одлични писци нису ни доспели до публике, јер их није имао ко "гурати".{S} Наравно, да о њима та публика није могла ни дати свој суд купујући их.{S} Није дознала за њих, или ако је дознала то је једино дознала кроз критику, која је опет једино фаталношћу нашом, за ово последње време, била сва у знаку борбе, негирања и књижевних школа.{S} Они писци, који су неком случајношћу дошли до публике, били су примљени са радозналошћу па и са пријатељством.{S} Бесмислено је говорити о некој основној апатији публике према свему што је ново када има нових писаца чије књиге поред свег мртвила иду у по два и више издања (Андрић, Крклец и тако даље).{S} Како би ишли да се за њих чини оно што се чини за стране или мртве писце? {S}Да се издају у лепим издањима? и тако даље (Она рафинирана и уметнички расположена мањина нас врло мало занима јер је, као што сам рекао, свуда иста; и јер је о њој и довољно и суперлативно писано да бисмо ми могли у уметничком смислу богзна шта додати том опису).{S} Другим речима: пошто је Београд реалност (и те каква реалност!) то и роман који има намеру да буде београдски мора бити реалан, т. ј. причати нам о стварном Београду.{S} Оба романа која су преда мном писана су реалистичким начином, па ипак нису праве слике, прави одрази, праве реализације Београда.{S} Овоме одмах додајем једну парантезу: ја не судим ове романе еx цатхедра; нити их уопште судим јер знам колико је велики размак између теориски правилно постављеног проблема и његове уметничке реализације: и јер сам и ја сам, као писац, грешио - и то не мало.{S} После овог још једну примедбу: реализам сам себи није довољан у овом случају - јер он је само оруђе, као хируршки нож, као точак, као мотика; да буду корисни и искоришћени како ваља треба да нож узме у руку хирург и да зна шта хоће; точак да буде натакнут на осовину и повучен извесном снагом (живом или механичком) па да точак испољи своју вредност, док мотика има свој значај тек у руци копача; у углу спремнице она је мртва ствар.{S} Сам по себи реализам би био мртва ствар - као и све друге ствари које саме себи постану циљ.{S} Токинова књига није се задржала на предмету назначеном у наслову.{S} Али та омашка била би безначајна да је писац разрадио и уметнички развио свој, местимице врло занимљив и добро уочен материјал.{S} Сав у казивању а не у догађању (у највише случајева догађај се саопшти пошто се иза кулиса збио, те у пркос приличним променама и броју лица књига остаје статична) роман Токинов представља у главном само шему за роман из које роман тек треба да се исчаури.{S} Токин је имао под руком две теме, боемију и њено паразитство с једне и спорт и његову мистику с друге стране - две теме које он врло добро познаје и из којих је могао да извуче сасвим нове, занимљиве и значајне ствари.{S} На жалост, боемију је само споменуо, а на спорту се задржао индиректно, кроз размишљања једног лица и његове теориске чланке.{S} Што се тиче главне теме, чаршије, ми бисмо пре волели да видимо како богаства настају, него како се троше.{S} Сем тога "послови" су и сувише остављени у општем и неодређеном.{S} Г. Јефтићев роман, са темом предграђа, на супрот Токиној књизи, пати од сувишне речитости, од хипертрофије - погоршане једним прилично баналним дијалогом који уместо да повећава драматичност збивања разблажује ово до фељтона.{S} А то је штета.{S} Јер је г. Јефтић уочио некоје специфичне црте нашег ситног (оног неразврстаног) чиновништва и његовог скученог живота.{S} Ја остављам на страни прилично мелодрамски сплет збивања "заплет" романа.{S} Са мало више занатског искуства он је могао бити сведен на праву меру где би значио драму.{S} Али инсистирам на суштини његових јунака: без икаквих начела, затворени у круг две основне потребе: јела и уживања.{S} На жалост, г. Јефтић је уживање ставио у први (роман је "љубаван") а јело у други план и тиме пореметио стварни однос који постоји између ове две основне потребе човекове.{S} Његови јунаци су сувише заузети својим љубавним животом - а како је тај љубавни живот врло мршав у погледу маште и врло буран у погледу чула, то је акценат пао на решавање сексуалног живота у оквиру малограђанске породице. {S}Да је тај оквир проширен (као што има назначења проширења у том правцу) темом материјалног опстанка, са главним акцентом и прометању кроз њега - роман би добио сасвим други и већи значај.{S} Мислим да би г. Јефтић могао дати такав роман када би ствари почео гледати у њиној друштвеној узрочности. 7 - НЕКОЛИКО РЕЧИ УЗ ПРОСЛАВУ ЂУРЕ ЈАКШИЋА Постоје углавном два начина да се прослави успомена једног писца: да се о њему пишу километарски чланци по новинама и часописима - у којима се углавном неће рећи ништа ново-; или да се човек затвори у собу и да са пијететом још једном прочита, ако не сва дела, а оно главнија.{S} Од увек сам од ова два начина претпостављао други, јер цео смисао посмртног живота једног писца лежи у његовом делу. {S}Прилаз њему као човеку који је био, могућ је само кроз његово дело. {S}Због тога никад нисам учествовао ни живом ни писаном речју у прославама. {S}Моје прославе биле су тихе: у четири ока са делима; тихо превртање пожутелих листова.{S} Нажалост, прослављати на први начин много је лакше, довољна је чиста хартија и перо.{S} За други, потребно је пре свега дело, књига. {S}Да се разумемо.{S} Навршило се сто година од рођења Јакшићевог.{S} Дани посвећени његовој успомени.{S} Новине и часописи се утркују да што више напишу о том догађају.{S} Јављају се и прекори због слабог одзива позваних, због закаснелих помена и академија.{S} У реду.{S} Праве се паралеле између прославе Гетеа и Ђуре (и ја сам је направио).{S} Опет у раду.{S} Али се заборавља да то није све.{S} Да предавања и академије и чланци и све друго (до укључно одбора за прославу, почасних преседништава и ордена) - да све то не служи ничему другом до да подвуче значај који дело Ђурино има за нас; или бар за нашу историју.{S} А међутим, дело Ђуре Јакшића је недоступно. {S}Прво издање целокупних дела Ђуре Јакшића (Вуловићево) музејска је реткост..{S} Друго издање (Напретково) распродано је одавно.{S} Треће - треће издање (Народна просвета) стаје четири стотине динара.{S} Писати у ветар, писати да се пише, прослављати да се прославља - а на то ће изаћи све ове академије, предавања и специјални бројеви часописа - бесмислено је од часа када се зна да дело Ђуре Јакшића у овом тренутку није доступно широким читалачким масама; и да сва та предавања и прослава неће оспособити ни једног јединог читаоца који нема четири стотине динара да тих четири стотине динара створи из ваздуха да би купио дела Јакшићева и могао у ове дане, успомене на Јакшића да их прочита.{S} Од два начина, за успомену једног писца, значајнији је други начин прославе: не празно слушање предавања него читање дела.{S} И да је то схваћено, да они који треба да се старају о томе заиста воде бригу о пословима повереним њиховој савести - ми бисмо данас имали не академије које ће остати без последица (како и не би остала без последица?) већ дела Јакшићева у популарним и јевтиним издањима, приступачна и најсиромашнијим редовима читалачке публике. {S}Само на тај начин данашњица би могла да се одужи успомени несрећног и бунтовног Јакшића.{S} Иначе, за његову успомену био је довољан и онај скроман, а свакако искрени, помен на гробу.{S} Та и таква издања ми не можемо тражити од приватних издавача.{S} Приватни издавачи, нажалост, нису обавезни да мисле на целину и општи интерес. (Доказ Народна просвета).{S} Али таква издања с правом можемо тражити од институција какве су Матица српска, Коларчева задужбина, Српска књижевна задруга.{S} Зар Матица, уместо свога броја Летописа - из кога су искључени, сем два-три, сви књижевници од имена - није могла из оних 160.000 динара објављене добити штампати јевтине и мале књижице Јакшићевих дела?{S} Књижице које не би биле скупље од 2-3 динара?{S} Зар Коларчева задужбина, уместо извесних својих издања не би могла наћи деки параграф у својим правилима који би јој допустио да да једно народно издање Јакшићевих приповедака?{S} Зар Српска књижевна задруга, која се сетила Вергилија није могла у овој години дати једну Јакшићеву књигу?{S} Или, зар ни једна од тих институција - па ако хоћемо и Српска Краљевска Академија - није могла, из својих прилично округлих фондова, да омогући штампање преписке Ђуре Јакшића и тиме помогне детаљну, а сада још немогућу, студију живота Јакшићевог; и средине у којој је Јакшић радио, живео и, побеђен, умро?{S} Сва се ова питања морају поставити данас и у овом облику.{S} У сваком случају она су важнија од задоцнеле пажње разних друштава, личности, установа, пажње изражене кроз академије и чланке.{S} Чињеница да су дела Јакшићева за његову стогодишњицу рођења недоступна - остаје; и њу никакве прославе, на жалост, не могу побити.{S} И остаје да ми, када је у питању једна културна акција као што је прослава једног писца, сматрамо да је довољно да сами себи бацимо мало прашине у очи.{S} Бацимо, тако, шаку прашине и прогласимо да смо извршили своју културну мисију; да смо се одужили сени великог писца.{S} Да постоји загробни живот, ових "свечаних" дана, Ђура Јакшић би био бескрајно тужан. 8 - СИНОВИ МРАКА - Или:{S} О књигама са последње књижарске полице Присуствовао сам једном када је уредник једног књижевног часописа отварао своју јутарњу пошту.{S} Радио је то брзо и сигурно, омоти са тешких писама летели су у корпу, а за њиме неколико тренутака касније и сама садржина њихова, приче, чланци, песме... највише песама, читаво брдо песама. {S}Обузела ме одједном сумња: да ли сви ти несрећници заслужују кош?{S} Да ли се мој сигурни и самоуверени пријатељ није варао у својим брзим оценама? {S}Сагао сам се и извукао из корпе неколико рукописа.{S} Уредник ме је претекао: рекао ми је да већ погађа моју мисао, али да могу да будем миран, јер он не ради олако; више од половине тих несрећних писаца познаје он боље него себе сама будући да већина од њих два и више пута месечно редовно доставља уредништву своје рукописе, увек у препорученим писмима.{S} "На пример ...узмите ово: то вам је драма једне старе, неудате даме, десета ваљда по реду.{S} А ово су песме једног несрећног човека кога је у педесет и петој години оставила жена јер је пропао у трговини.{S} Најтеже у моме случају је то, што ја могу да учествујем у свим тим трагедијама као човек, али као уредник сам, ето, приморан да све бацим у корпу".{S} Први омот скривао је заиста једну драму... и то у стиховима.{S} Лица су била он, уметник и она, глумица.{S} У свему, три чина на три стране о промашеној љубави.{S} Напомена како треба изводити износила је пет страна са назначењем да за цело време "у позадини неко свира меланхоличну музику Шопена, мазурке и друго".{S} Други омот скривао је у себи око педесет страна обичне канцелариске хартије исписане са обе стране оловком.{S} Не треба ни помињати да су то биле песме, овог пута у прози, обележене римским бројевима од један до педесет и неколико.{S} Саме песме, као што сам се одмах уверио биле су без интереса.{S} "Зашто си ме оставила, - писало је у главном, - неверницо, када сунце још није зашло?{S}" Много занимљивије је било пропратно писмо у коме се песник извињава због нечитког рукописа и у коме моли да уредник "што скорије објави ове песме, које, можда, нису технички дотеране као песме извесних професионалних песника, којима је песма занат, али које су зато писане са сузама у очима и болом у срцу.{S} Али, - писао је даље песник, - како су ове песме по своме садржају јединствене и имају за циљ да укажу на страшан неморал послератних жена, то вас најлепше молим да приликом објављивања не мењате ред песама јер је он условљен стварним догађајима како су се они догодили у животу и да их објавите све у једном броју вашег часописа.{S} Истина, узеће вам много места, али значај ових песама је толики да часопис ништа неће изгубити ако једном изађе без својих чланака, прича и тако даље{S} Чекам хитан одговор".{S} Ова два случаја су два крајња случаја. {S}Историја оваквих песама, оваквих песника, обично траје много дуже, пролази кроз много више перипетија и трагичније свршава.{S} Њихова судбина је заиста толико дирљива да преко обичаја, ево једну хронику посвећујемо њима.{S} Њихова разочарања су таква и толика да заслужују да се бар једном у десет година помену: има књига о којима се не пише али које се читају; али има и такових које се нити читају, нити о њима пише.{S} Док су у рукопису, сва та сочиненија нису још коначно рођена и писци још увек могу да се теше надом да ће њихова дела једног дана ипак угледати света.{S} Што се то не догађа има пуно разлога, опет утешних: уредници не читају рукописе, издавачи издају познате песнике, познати песници опет љубоморни су и тако даље {S}Међутим када се књига појави па преко очекивања њеног писца не изазове никакву сензацију, и не само то: него је уопште нико не примети, онда је то као да се родило мртво дете.{S} Колико наде, колика сањарења па скупљање новаца за сопствено издање, па избор хартије и слова, па коректура, па... па онда ништа.{S} Књига од штампара отишла у књижару, књижар је ставио у неку споредну полицу, по њој пао прво један мали слој прашине, онда дебљи и дебљи... и крај.{S} Вечити сан.{S} Сан из кога је неће пробудити ни звук трубе страшног суда.{S} С времена на време узнемири је по какав књижарски мољац, окрене коју страну, расече два три листа, прочита по коју строфу или ред; и поново је врати миру и прашини.{S} Овог пута коначно и неповратно. {S}Када сам саопштио у књижари своју жељу да ми се сакупи све што је у последње две године изишло а остало незапажено, помоћници прво нису знали дали се шалим или не.{S} А затим настала велика смејурија и јурњава, шегрти се растрчали и док се шеф радње смешкао, предамном се стао гомилати читав један непознати парнас.{S} Било је ту малих и великих књижица у најразличнијим бојама, скромно и раскошно опремљених, стидљивих и разметљивих... као у животу.{S} И најзад, било их је толико да нису сви могли ући у моју торбу.{S} Све док нисам изишао из радње помоћници нису били на чисто да ли ћу ја све те књиге заиста однети или не.{S} Тако што није им се десило скоро.{S} Више од тридесет књига је у овом часу преда мном.{S} Сем неколико очитих грешака малих шегрта (ако се није радило подметањем ових познатих писаца о малициозној критици књижарских помоћника који су као што се зна, велики читачи и строги критичари) све сам непознат и нов писац.{S} Отварам насумце, листам, тражим да случајно није коме од њих учињена велика неправда, да је поправим у једном јетком чланку о слепилу критичара, али све узалуд: ма колико да је јасно да је све то писано са "сузом у оку и бол у срцу" исто је тако јасно да свему томе нешто недостаје.{S} Узалуд су ту лепи наслови, васионе, узбуђене савести, изласци сунца, узалуд се пролази испод бремена патњи, кроз напуштену младост и бесане ноћи; узалуд лотоси шуме и Г-ца Ча-Ла-Лом сања под њима док једна друга "лепа у балској хаљини, жена" умире крај кеја; узалуд "Буја листак, буја трава, Свуда пир, Буја сунце с неба плава, Буја вир.{S} Буја виме све то више, Буја слас, А јагњешце жудно сише Сладак млаз".{S} Уколико више окрећем ове безбројне странице, утолико ме више обузима самилост и меланхолија.{S} Могао бих да цитирам сјајно предговоре где ови несрећни песници говоре о критичарима на тако смешан и тужан начин да изазива сузе.{S} Могао бих говорити о забрани превођења и радио дифузије.{S} Могао бих цитирати читаву страну стихова као што је овај:{S} "Ноћ...{S} Тишину руши језиви крик сова - Уз јек умирућих у потоњем ропцу, - као пркос песми славују и попцу - Што весело зриче под ројем кресова...{S}" Али, осећам да је све то узалуд.{S} И не само то: већ да је некако неупутно шалити се са свим тим добрим мртвим стварима.{S} Хтео сам да им учиним добро и да их бар једном поменем, али сада увиђам да би била и сувише крвава шала да их у једном оваквом чланку помињем по имену.{S} Зашто скидате прашину с њих?{S} Зашто их будите?{S} Њих нико не чита, значи нису штетни по друштво и околину.{S} А штампарије бар имају посла.{S} Враћам књиге на њихово место. {S}Сви су ту, заједно, здружени истом судбином.{S} Кроз десетак година или више наћи ће неки љубитељ необичних ствари при распродаји неке антикварнице - као што сам ја ту скоро нашао књигу једне несуђене песникиње - малу нерасечену плакету стихова са пропратним писмом уреднику између листова у коме га моли да, ако је могуће, већ у идућем броју макар са три реда прикаже њену књигу "јер то је врло важно за моју будућност".{S} Требало је, ето, да прође више од двадесет и пет година па да јој књига, и то анонимно, буде споменута у једној књижевној белешци.{S} Двадесет и пет година!{S} Пада ми на ум да је један од ових младих чије сам књиге сада прелиставао можда син ове песникиње.{S} Ако је тако, онда је све у реду. {S}Живот на крају отрезни многу главу и изведе је на прави пут.{S} То је свакако најчешћи случај.{S} Можда ће и многи млади песник од ових преда мном на крају постати вредан и користан члан друштва.{S} Као и њихова мама. {S}Рађати децу.{S} Ићи у канцеларију.{S} И у тајности читати песнике.{S} Оне праве. {S}ИИИ - СТРАНИ ПИСЦИ 1- НАШЕ ДЕТИЊСТВО - РАТ - Поводом књиге "Класа 1902" од Ернста Глезера Ма колико последњи рат да је својим монструозним развојем измождио, без обзира на године и пол, читаве народе (ако се оставе по страни крвави изузеци за које је рат значио једно изузетно плодно, корисно и благословено доба) - две генерације су ипак нарочито тешко на себи осетиле шта значи рат: једна, ватрена генерација, она што је својим месом и својом крвљу годинама хранила и појила ратишта, скоро је уништена, бар најбољи и најздравији њен део; друга која по својим годинама није могла бити жртвована физички, али је већ била толико израсла да је могла осетити и разумети шта се око ње дешава, доживела је најстрашнију авантуру коју једна генерација може да доживи: остала је без детињства, освешћујући се и сазревајући у крвавим испаравањима једног хипертрофираног рата.{S} Она прва, чији се мртви броје на милионе, разбијена је, избачена из линије.{S} Ова друга, која је при почетку рата имала девет, десет или дванаест и тринаест година, рођена између 1901 и 1905, данас преставља генерацију младих који се приближују својој тридесетој години и са њом својој зрелости.{S} Какви су ти млади људи?{S} Шта се од њих може очекивати? (Требало би питати: какви смо? - јер и ја сам припадам тој генерацији, последњој за коју је рат значио - или тек почиње да значи - највећи доживљај.{S} Признајем, узгред, да је појам генерације прилично магловит и растегљив.{S} Опште узевши где почиње и где свршава једна генерација? {S}Шта треба узети као мерило за припадност једној генерацији: године или крај година још и друге ознаке?).{S} Говорећи овде о генерацији ја мислим углавном на нас као групу људи рођених између две године, приближно одређених, који су имали приближно исти доживљај рата и који су без мало живели и развијали се под приближно истим животним условима: са тек свршеном основном школом или почетом гимназијом, дакле још потпуно деца, тек можда нешто мало окрзнути школским формирањем, упечатљиви и радознали за све око нас, били смо преко ноћи бачени на улицу, у бежаније, подруме, у изузетно и неразумљиво, приморани да видимо пре него што смо и дознали шта је то живот како смрт изгледа у свим својим облицима, па и оним најгнуснијим, (од метка, гранате, конопца, глади).{S} То изузетно и нередовно, где су људски егоизам, грубијанства и подлаштва била огољена као на анатомском столу, трајало је за нас четири и више година.{S} А за то време, од деце која нису ништа знала, ми смо постали људи.{S} У тој школи без школе, где су нам учитељи били престрашени и грамзиви старци, лиферанти и обвезници чиновничког реда, забушанти и остављене жене, наши који су заборавили своје и непријатељски позадински официри, ми смо научили шта је морал, етика, љубав према ближњем или просто љубав; шта породица, шта политика; дознали смо шта је верност, ко бива награђиван; осетили на својим сопственим леђима благодети цивилизације када је примењују победиоци; присуствовали смо - научили - како се веша, силује, пљачка, како се изиграва отаџбина и дужност; туцали смо камен, крали репу да бисмо јели, носили из шуме читаве километре мало суварака.{S} И у свему томе ми смо расли, сазревали.{S} Наш пубертет то је тај рат у позадини која се распада у тифусу и глади.{S} Прва наша сазнања о лепом, о добром, о чедности, о врлини, о љубави, о односу полова, дошла су нам кроз мирис карбола. {S}Карбол је мирис нашег детињства.{S} Када нам данас нашој генерацији, наши старији (који су били старији и оној другој генерацији што је изгинула) пребацује наше екцесе у спорту и игри; када нам тужно машу главама јер немамо љубави за дивне далеке ствари њихове прошлости; када нас жучно у дугим чланцима жигошу због нашег цинизма, нашег неверовања, наше апатије или наше дрскости, или наше млакости, нашег очајног и грубог конформизма и утилитаризма или, као супротност, нашег револуционарства и одбијања свих досадашњих облика живота: ја се увек насмејем.{S} Јер смо ми сада, цела моја шарена генерација из које су изашле највеће опречности, само оно чиме су нас створили, услови под којима је протекло наше детињство, наш улазак у живот.{S} Сваки је од нас постао по своме темпераменту једно или друго, отишао десно или лево - али оно што нам је у свој тој опречности остало заједничко јесте: да са онима који су нам претходили немамо више ничег заједничког; све је потонуло у крв, у блато, у задах карбола; чак и они који су из руку старијих примили буктињу и запели да, у своме конформизму, наставе бразду чије је извлачење прекинуо рат - не верују у ту буктињу, у ту бразду, у своју мисију, настављање те бразде.{S} И сви се смешкамо. {S}Невесела генерација којој је одузето највеће добро: детињство; и која је остављена да се сналази како зна и уме.{S} Разлика нас овде и наших другова истих година широм Европе јесте само разлика географског места.{S} Што Глезер описује једну малу немачку паланку негде на југу Немачке коју рат није материјално уништио јер је остала цело време изван домашаја топова - даклем права позадина - не мења много доживљај дечка Ернста Глезера. {S}Он није као ми овде, на некадашњој граници, од првог дана упао у ватрени обруч прве линије, али је зато боље упознао штребере и забушанте.{S} Он није искусио окупацију; али као и ми искусио глад.{S} Најзад, све географске, социјалне (он је син једне строге немачке грађанске породице; расте у типично немачкој паланци и тако даље) - па и друге разлике које би се могле лако иставити, не мењају основни доживљај Глезеров да га ми одавде, бар у оном његовом главном делу, не можемо препознати и признати као свој.{S} И у томе лежи вредност ове књиге (Класа 1902) чија ће јасна отвореност повредити многе срамежљиве укусе, васпитане да голотињу стварности сакривају скупоценим чипкама речи.{S} Књига Глезерова - дата у првом лицу али тако да ни у једном часу човек не изгуби утисак најпуније објективности - подељена је у два дела: непосредно пред: и сам рат.{S} Први део, интелигентно казиван, приказује паланку, односе између друштвених редова, начин и дух школског васпитања, прва питања међу којима је најглавније оно о великој тајни полова.{S} Постоји у овом делу, бар за мене, једна мала дисхармонија: {S}Ернест се ту показује као врло интелигентан дечко, који продире и разуме односе људи, па чак и оне најкомпликованије (бар тако је у књизи показано), међутим у погледу оне тајне полова он не зна ни прво слово - ма да му је дванаест година.{S} Реакција Ернестова пред самим чином (који само гледа) чини ми се зато прилично наивна.{S} Први део свршава почетком рата.{S} Ернест је ту, гледа, слуша, много не разуме:{S} "Јуришали су на воз.{S} У гужви изгубисмо професора. (Један тип који је страну раније говорио, гледајући како се народ у првом одушевљењу братими по чекаоницама станица:{S} "Овај је рат естетички ужитак без премца".) Сели смо у ходнику на наше кофере.{S} Мати рече: то не чини ништа, сад треба сваки да поднесе жртву.{S} Ускоро иза Базела видесмо Рајну.{S} Сви нагрнуше на прозоре.{S} Мушкарци поскидаше шешире, жене им се нежно наслонише на рамена.{S} Тако су певали свечано и озбиљно, као у цркви.{S} Многи су имали сузе у очима.{S} А деца, која су стајала усамљено раштркана по ходницима, гледала су тихо зачуђено ову велику свечаност одраслих људи. (...) Када смо се приближавали Фрајбургу, певао је цели воз.{S} Сваки се познавао са сваким.{S} Страни људи делили су међусобно хлебове, трампили цигарете, поклањали деци чоколаде.{S} Деца су се помало бојала, јер још никада нису видела толико добрих људи".{S} Шта се крило иза доброте одраслих људи, Ернст је ускоро искусио.{S} Скрама се полако скидала Ернст је видео праве односе људи, дознао за ону велику тајну, осетио глад, читав низ предрасуда је потонуо - и док се то догађало, Ернст је постао младић. {S}Тај други део књиге, где сам на толико места нашао себе, ванредан је. {S}Причање је просто, сажето, лишено свега лажног, директно; и дубоко потресно.{S} Ево примера: деца још увек мисле да постоје тамо неке херојске смрти, које су лепе.{S} Они тако играју: лично се истичу и онда од лепих болничарки њихових другарица добијају "награде" у виду мажења и другог. {S}Једног дана међутим, при реквизицији коња за војску неки се коњи поплаше, одвежу и јурну путем.{S} Поднаредник који је вршио реквизицију уседне на мотоцикл да их стигне и задржи.{S} За њим су кренули други међу њима и Ернст на бициклима.{S} Одједном:{S} "Било је као да је нешто експлодирало или да је нека светлост планула. (...) Облак прашине је стајао".{S} Пришли су: поднаредник је био гомила крвавог меса, мотоцикл: гомила изгорелог гвожђа, а још даље лежао је један вранац расмрсканог чела, али још жив.{S} "Је ли то био коњ?{S}" Упита неко од нас.{S} "Мора да је утерао у чопор и при томе се преврнуо", рече неко.{S} "Можда му се вранац препречио, ждрепци знају бити често врло злобни и злопамтила..."{S} "Морамо убити животињу, још живи..."{S} "Чиме?" - "Има ли неко револвер?" - "Ено!{S}" Неко показа на мртвог поднаредника.{S} Из његовог светложутог појаса вирио је бровинг.{S} Два човека придигоше мртвога, уз тиху шкрипу одвојило се лице од смрзнуте красте крви, чело је било на средини располовљено.{S} Видео сам лице првог мртвог војника.{S} То није било лице мртвог јунака, то је била безоблично размрскана маса.{S} "Овај изгледа као да је погинуо у првој линији".. рече један човек који је пре три дана дошао из Француске на допуст.{S} "Право правцато лице из добошарске паљбе..." мумлао је још, па одрешио појас и прислонио размрсканог поднаредника о зид.{S} "Има ли неко мараму?{S}" Нико није имао.{S} "Та ви нисте ни на шта приправни, ви јунаци из позадине...{S}" Војник се јако љутио.{S} Најзад један стари седлар, који је био пошао са нама, скиде своју зелену прегачу и простре је преко мртваца.{S} Војник на допусту пође с револвером према коњу.{S} "Тако, мили мој", рече и прислони револвер.{S} Коњ му положи главу скоро нежно у наручје.{S} "Но, дакле", рече војник и одапе.{S} Туп је био пуцањ.{S} Двапут се бацакну вранац па се скљока.{S} Коњи који су стајали око њега отскочише неколико метара уназад, сагоше главе и покушаше да пасу смрзнуту траву".{S} Да.{S} Тако смо ми расли.{S} Тако и по ту цену о стварима дознавали истину.{S} У детињству Ернста Глезера ја сам познао један део свога детињства 2 - РАТ - "Рат" од Лудвига Рена - "Црни Врх" од Станка Томашића "... један округао брег са малом шумом на врху.{S} Скренусмо лево.{S} Ту је уз падину лежало једно село...{S} Киша.{S} Пред станицом трг пун глиба, а у даљини град са округлим кулама.{S} Стајали смо усред других трупа, коморе, теретних аутомобила.{S} Тако су се журили рањеници са прокрвављеним завојима, од главе до пете попрскани глином, међу њима заробљени Французи у дугачким плавим шињелима...{S} Један је лежао... и само је трзао десном ногом.{S} Њега је погодило у главу.{S} Хензел отрча по болничаре. ...{S}Овамо кроз овај шипраг - нареди Лам.{S} Прогурасмо се кроз густо грање.{S} С друге стране била је таласаста ливада која се пењала, са шумом горе.{S} Две чете нашега батаљона већ су се као гусенице вукле преко набора ливаде.{S} Даље лево ишла је једна батерија у галопу напред.{S} Јашећа послуга шибала је коље камџијама... {S}Пуцао сам као луд...{S} Један је држао високо црвену руку као свећњак... {S}Искре су летеле по земљи.{S} Пустих ашов и скочих у рупу.{S} Било је тесно за наше ноге.{S} Тамо је један викнуо.{S} Неко напољу протрча.{S} Гранате су се удаљавале у вис...{S} Изађох и погледах у суседну рупу, где је био онај чудновати шум.{S} Једно тамно ћебе, под којим је неко цвилео.{S} - Шта ти је?{S} Није одговорио.{S} Тада тек приметих: ћебе је имало велику изрецкану рупу.{S} Подигох мало.{S} Угледах Сандерово лице и уједно црвено месо, тако безоблично - и нисам ни хтео знати шта је - био је на самрти...{S} Прођосмо кроз једно село...{S} Лево је био један јелак...{S}" Крваво, тешко, са јелацима, брдима, рекама, житима, њивама и пољима, умирањима, поласцима у напред, повратцима у назад, гранатама, тифусима, ранама, смрћу, одвија се Ренов рат.{S} Рат хаотичан бесмислен, грозно исцерен својим полутрулим лешевима и погорелим селима.{S} Простим набрајањем, оним: скренусмо на један пропланак, уђосмо у једну шуму, простим казивањем неповезаних малих доживљаја, акумулацијом све нових и нових података, Рен на крају, боље него ма и најбриљантније замишљеном фабулом, успева да пред нама подигне монструозну сенку рата онаквог каквог је он морао бити не за генералштабе, не за ратне извештаче, не за све оне који на картама, барјачићима "развијају" и "прате" "линију наступања", већ за стотине хиљада оних који су, покретани заповестима којима нису знали ни ближи ни даљи смисао, испуњавали својом масом фронт и прелазили из једног рова у други, из једне гранатске рупе у другу, из једне болнице у другу.{S} Тако, фантомски делују натписи појединих делова, као "Битка на Марни", "Битка на Соми" - навикнути какви смо да тим именема означујемо личне успехе извесних војсковођа - кад под тим истим именима у овој књизи наиђемо на низ блатњавих ровова у којима људи страдају и умиру, иду и повлаче се, без икаквог даљег сазнања сем иманентне стварности, чекају, бивају тучени тешком артиљериском ватром - не увек непријатељском - одлазе рањени у превијалишта, проводе ноћи у очекивању, изгубљени у житком блату разграђених путева.{S} Победа или пораз?{S} Свеједно, увек редови нових крстова - или лешина између редова.{S} На крају, сва та мора престаје да бива рат на једном сектору, рат између Француза и Немаца да би, издвајајући се из нагомиланих чињеница, постао рат уопште, слика самоуништења људи, самоуништења као таквог, без обзира из каквих, економских или националних, узрока.{S} И у томе је за мене новост и величина (поред других врлина) Ренове књиге: да није доживљај једног човека него људи у рату; да кроз њу говори рат својим бесмисленим пламеним језиком смрти.{S} Доживљај који се изнесе из Ренове књиге, на супрот Ремарку који је сав емоција, јесте првенствено интелектуалан.{S} Човек се после читања Ремарка гуши од туге и горчине; после Рена, приморан је, ако има у себи и трун савести, да узме главу у руке и да - мисли.{S} Савршено је нетачно да се после Ремарка нема шта више рећи о рату.{S} Напротив.{S} Доказ - Рен.{S} Стил Ренове књиге, лишен сваког украса, иде право у срце ствари.{S} Сам писац, уосталом, дао је своје књижевно верују: "код писаца ми је упало у очи како својевољно стављају речи, иако постоји сасвим јасна потреба како треба састављати речи: тако наиме да речи треба увек да стоје онако, поређане како их читалац треба да доживи.{S} Не на пример; зелена, преко неколика ћувика прострта ливада: јер најпре ваља знати да је то ливада, те према томе та реч има да дође на почетак реченице.{S} Да бих био начисто са оним што је најбитније, увек бих себи претставио целу слику са свима појединостима, осветљењем, сваким шумом и сваким душевним покретом (...).{S} Али та ми схема ништа није користила код приказивања најважнијих ствари.{S} Ту ми је увек недостајало речи.{S} Покушао сам да употребим необичне речи.{S} Није помогло (...).{S} Оно што ми је мањкало, било је у ствари увек исто, па ипак нисам знао шта је.{S} Сигурно ми недостаје само неко сазнање, мислио сам.{S} И тражио сам даље по историји философије.{S} Два месеца доцније био сам се прожвакао кроз ту књигу и једно послеподне нашао сам се пред последњом страницом - ни с чим (...) Дигао сам руке од тога.{S}" И боље. {S}Добили смо књигу директно, просту и дубоко трагичну.{S} Крај три књиге о рату, Барбисовог "Огња" Доржелесових "Дрвених крстача", Ремарковог "На западу..." које су ми у главном претставиле рат, додајем још и Рена. {S}Превод је читак, гладак и спада у боље преводе "Нолита" што је пријатно подвући; радила су га два наша позната писца г.г. Густав Крклец и Никола Мирковић.{S} Сама имена су гаранција за савесност са којом је посао обављен. {S}Књига г. Станка Томашевића, која се пре неколико месеци појавила у овом облику (пошто је 1923 објављена у загребачкој "Југословенској Њиви") иако мала претставља несумњиво један од значајних прилога нашој ратној литератури.{S} Овај почетак (јер, нажалост, ово је тек почетак) мора добити наставак и тада ћемо имати пред собом један докуменат од првостепеног значаја.{S} У случају "Црног Врха" није више у питању сам рат.{S} Ту се на рат, нечовечан сам по себи, надовезује друга, још трагичнија тема (пишући овде: тема ја не изражавам тачно своју мисао јер књиге ове врсте прелазе својим значајем "литерарне теме"), на рат се, велим, надовезује чињеница да је тај рат ставио једно према другом једнокрвну браћу бачену парадоксом историје у разне државне организме.{S} Докле монструозност рата може да иде најбољи смо пример ми сами са својом историјом; не само у овом рату, али првенствено, ипак, у њему.{S} Историја ће све забележити, формацију фронтова, број мртвих, отступања, наступања, дипломатске резултате подигнуте на гробовима.{S} Али што неће моћи забележити то је морално стање оних који су тај рат водили на страни Аустрије.{S} А то је, за Југословене под Аустријом, почео да уобличава г. Томашић, на начин погодно достојан предмета, начин лишен у многоме калупа и расплаканости иако у јаком личном тону.{S} Морално стање, нас са ове стране Дунава и Саве, самим тим што смо се бранили, морало је и било је другојачије ако не у појединостима, а оно у целини.{S} Један део, као овај који ћу навести, најбоље ће показати домет ове књиге:{S} Прелаз Дрине...{S} "Спустио сам руку преко руба понтона и пустио да ми мутна вода струји кроз прсте.{S} Као да ми прсти пролазе нечијом густом, тешком, валовитом косом.{S} Као да дирају неко непријатно слузаво тијело.{S} Као да овај понтон прамцем својим реже нечије тијело, а прсти ми пролазе кроз млаку крв.{S} Не знаш, Дрино, мутна и душманска, колико сам те некад волио кад сам те нашао бистру и зелену. "{S}- Еинс, Зњеи... еинс, Зњеи...{S} "Не разумијеш ти како сам пред три мјесеца раширеним грудима прескочио ограду савског дока, да на Калемегдану изједем сав свјежи ваздух. {S}Како сам великим хтјењем и великом вјером у тјебе куцао кошчастим прстом на једна врата у Ресавској улици, број свеједно који.{S} А ево видиш сад смо душмани.{S} На мени је походно одијело.{S} На врх капе Ф. Ј. И. "{S}- Еинс, Зњеи... еинс, Зњеи...{S} "О појасу и на крстима носим 300 свјетлих, мирних и разумних набоја.{S} Ја, видиш ли ме, овако упалих очију од неспавања, испребијаних костију од лежања по тврдим местама, сав прошкропљен сузама моје матере и драге, прелазим те.{S} Дрино, и носим 300 свјетлих и разумних смрти...{S}" Г.{S} Томашевића је дужност да настави и доврши давањем ове хронике црних дана, хронике која ће, поштено писана, као овај део, претставити да буде хроника једног човека да би добила значај хронике једне генерације. {S}Наша стручна критика, мислим критика по нашим великим часописима, није писала ништа о овој књизи.{S} То ипак неће спречити све оне читаоце који прате наше књижевно стварање да набаве " Црни Врх" и да га прочитају. {S}Верујем да неће зажалити. 3 - УСПОМЕНЕ Ј. С. Махар:{S} Криминал - Морам признати да не познајем чехословачку књижевност онако како би требало да је познајем.{S} Уколико је познајем то је једино из друге руке, преко наших и француских превода.{S} Нажалост, што се тиче наших превода са чешког они су толико ретки да о неком систематском упознавању не може бити ни речи.{S} С времена на време по нека књига, која нас изненади својом вредношћу: једна антологија чешке лирике, позоришни комад: све то пре добра воља или љубав појединаца, него систем.{S} Загребачка "Забавна библиотека" дала нам је "Доброг војника Швејка", Цвијановић "Антологију чешке лирике", у позоришту смо видели Лангера и Чапека, од скора излази и један југословенско - чехословачки часопис (од наших познатих књижевника у његовом уредништву је г. Момчило Милошевић) који чини напоре да у наше културне везе и књижевну размену унесе више система.{S} У последње време и "Народна књижница" све чешће доноси преводе из чехословачке књижевности. {S}До сада нам је дало по једну књигу Олбрахта, Јирасека, Зајера и данас ову књигу успомена на 1916 од Махара (Мацхар).{S} Наравно, све је то још мало да створи у нас, макар и у контурама, слику чехословачке књижевне делатности.{S} Како изгледа модерна чехословачка књижевност?{S} Какве су јој тенденције?{S} Какав подмладак?{S} Шта је у овом часу занима и чему стреми? {S}На сва та питања не можемо дати одговора.{S} И то је штета.{S} Јер по ономе што смо могли до сада да назремо и прочитамо, Чехословачка има једру, разноврсну зрелу књижевност. (Да и не говоримо о писцима који живе у Прагу, или су се формирали у њему, а пишу на немачком).{S} Познати песник Ј. С. Махар, новинар и борац за чешку самосталност, писац је, како нас обавештава предговор, читавог низа књига које заузимају истакнуто место у чешкој књижевности: пре свега песме, скупљене у књиге "Конфитеор {S}1, 2, 5", "Пеле-Меле", "Четири књиге Сонета"; даље "Тристиум Виндобона", "Сатирикон", "Голгота", "Отров из Јудеје", "У сјају јелинског сунца" и др.; књиге фељтона "Бечки профили", "После тридесет година", "Болница"; путописи "Рим", "Под римским сунцем"; и најзад, крај "Хапсане", књига аутобиографије "Исповести књижевника".{S} Природно је, да један човек као Махар, није могао бити остављен на миру од Ц. и К. правде која је имала за дужност да све елементе, опасне по апостолску монархију, има не само на оку него и под руку.{S} Захваљујући предострожности премудрих Ц. и К. судова и Махар се нашао иза катанца, бачен у гомилу обичних варалица, лопова, забушаната, или обичних недужних несрећника, што нам је омогућило да данас имамо један жив и истинит докуменат о стању које је владало у Аустрији 1915-1916 године.{S} И крај тога, да уђемо дубље у осећање чехословачког народа.{S} Када сам 1924 године, као дописник једног београдског листа, присуствовао у Крагујевцу откривању споменика на гробљу стрељаних Чехословака који су, као аустриски војници једнога дана покушали да се побуне па им побуна била осујећена и један велики део пострељан, ја никака нисам могао довољно јасно да уђем у психологију тих људи, који су се жртвовали без мало са потпуном свешћу да се жртвују без тренутне надокнаде. {S}Данас, после Махарове књиге, мени је јасно: иза тих малих војника стајао је цео један народ, васпитан да осећа и мисли револуционарно, коме је умрети или живети "под окриљем" Аустрије било једно те исто.{S} Чему сам се увек дивио то је била чињеница да је Аустрија крај свих својих мањина, које су стварно иначе чиниле огромну већину монархије, загазила у рат и у њему издржала неколико година и поред све нових и већих пукотина. {S}Када се, међутим завири у какав докуменат врсте Махарове књиге, нама постаје схватљив и тај парадокс.{S} Аустрија је издржала не неким чудом него системом.{S} Конопци Аустрије издржали су од 1914 године до 1918 - и њиховом квалитету мора се одати признање.{S} Докле је ишла крутост система показује ова мала сцена: посета г. Махару; састанак у соби истражног аудитора др. Франка, наравно:{S} "Госпођа М. Л. држала је у руци три дивне руже и пружи ми их.{S} "Молим", спречи је др. Франк, "није дозвољено".{S} "Али погледајте, то су руже, нема у њима ништа -" "Молим, наредба!" "Однесите их опет, милостива госпођо", рекох.{S} "Тамо где ја живим, издржи само човек, цвет не".{S} "Сме ли помирисати?" упита госпођа М. Л. са фином иронијом. {S}"Молим, да помирише сме".{S} Прошло је десет минута - Франк извади сат. {S}Госпођа М. Л. могла је опет да отиде у Чешку".{S} Читајући "Криминал" - књигу живу, пуну потресних слика али и уздржаног хумора - ја сам непрестано размишљао о чудној ствари: ми смо претрпели Албанију, Окупацију и Ропство, - а без мало, цело то страдање, остало је незабележено.{S} Није овде само реч о уметничкој транспозицији, о уметничком фиксирању једног времена, већ о најобичнијим забелешкама.{S} Међутим, сем неколико часних покушаја скоро једино јако дело - иако незавршено, иако у фрагментима - дао нам је Борисав Станковић својом књигом "Под окупацијом".{S} И бојим се да ће догађаји описани у тој књизи наџивети оне друге, Албаније и Ропства, јер не остаје у свести народа - па и у књигама историчара - оно што народ највише пропати већ оно што песници и писци најбоље опевају. {S}Два закључка, оба нажалост негативна, намећу нам се сама собом: да квалитет историских догађаја, њихова трагична величина ипак није оно у правој сразмери са квалитетом трпљења или, да су се сви ти страшни догађаји десили тачно у оно време нашег историског живота, када нисмо имали људе песнике и писце, у сразмери са догађајима. 4 - МРТВАЧКИ БРОД - Роман од Б. Травена - Писац чије сам име исписао у наслову, Б. Травен, потпуно је ново име и за нас - а без мало и за Европу.{S} Потпуно нов писац (по времену када се појави, као и по садржини и форми својих романа), Б. Травен је у исти мах један од најмистериознијих људи у савременој књижевности. {S}Ко је Травен?{S} То нико не зна, сем можда његове најближе околине.{S} Једино што се зна то је да пише на немачком језику, да је имао буран и мучан живот, да сада живи негде у дубини јужноамеричког копна (као колониста, укротитељ дивљих коња, истраживач злата или власник неког добра на коме гаји само оно шта му је најпотребније за живот?).{S} И зна се још да у једној престоници једне јужноамеричке републике постоји његов поштански претинац на који му стиже његова пошта; а да у једној другој престоници седи један адвокат који у његово име потписује уговоре са издавачима. {S}И наравно, Травен и није његово крштено име: то је само његов књижевни псеудоним.{S} Роман којим нам је "Нолит" преставио Травена зове се "Мртвачки брод" и носи као поднаслов: доживљаји америчког морнара.{S} Доживљаји једног морнара!{S} Из наше потсвести одједном се дижу успомене на оне дивне морнарске романе (почевши од Робинсона) у којима човек, било жедан авантура било позван дужношћу, пркоси на једрилици са три катарке пре свега необузданој природи - мору и ветровима, сетите се "Тајфуна" Джозефа Конрада - а онда злим људима који се у поморским причама јављају, као што је и ред, у облику гусара; па се не једном на ту поморску авантуру надовезује још и цивилизаторска посета храбрих помораца дивљим урођеницима неког удаљеног острва, са облигатном љубављу најлепшег момка са поглавичином ћерком. (Французи су једрилицу заменили ратним бродовима, а поморску причу, па чак и поморске битке свели само на оквир за "чисто љубавне" заплете - Лоти, Фарер - младих официра и глупих али љубећих и оданих егзотичних жена.) Али када се остави по страни све што је чиста сентименталност и што улази у лектиру изгубљених душа по провинциским рупама и узме само оно што је најбоље и највише дато у жанру - Стивенсон, Конрад - остаје вечита отровна фаталност јужних мора, вечита борба човека са елементима, вечита романтика безграничних простора којима лута човекова вечито незаситна чежња.{S} Доживљаји Травеновог морнара могу се назвати како год хоћете само не романтичним.{S} У њима нема ни призива даљина, ни меких молских пејзажа, већ је све просто, језиво и стварно.{S} Он није био други официр на броду којим је допутовао у Анверс, већ прост палубни радник.{S} Један модеран теретни брод и не треба више морнара: то је машина која плови, а машини требају радници и инжињери, а не морнари.{S} Чак ни капетан ни крмар нису више морнари већ инжињер и машиниста.{S} "Романтика поморских прича је давно прошла.{S} Ја сам чак мишљења да таква романтика није никад ни постојала.{S} Није постојала на једрењачама и није постојала на мору...{S} Те су лажљиве приче многог ваљаног момка одмамиле у живот и околину у којој је морао телесно и душевно да пропадне, јер није ништа понео за тај живот него само своју детињу веру у поштење и истинољубивост тих писаца прича.{S} Могуће да је за капетане и крмаре та романтика једном постојала, за момчад никад.{S} Романтика момчади била је увек само: нечовечно тежак рад и животињско поступање...{S} Песма над песмама о јунаку који ради никад није испевана".{S} Травен ту песму пева јер оно што следује то је једна језива песма страховита у својој истинитости.{S} Сиже, у главним цртама је овај: допутовавши у Анверс, наш морнар зажели да сиђе на чврсто тле.{S} А на чврстом тлу искушење сваке врсте: крчме, јазбине, јавне жене; све оно што пружа кратке, бруталне радости у замену за морнарев крвав стечени новац.{S} Како се то догодило ни он сам незна.{S} Кад се сетио на брод и онако мамуран полетео у пристаниште, брода тамо више није било. {S}Бродови, као што је познато, не чекају своје закаснеле морнаре.{S} Са бродом је међутим отишла и морнарска књижица и ево нашег морнара самог на кеју, без исправа, дакле ван свих права.{S} Млад, здрав, радан, осећајући се као амерички грађанин и ако су му родитељи при рођењу заборавили да га "региструју", он је одједном самом том глупом чињеницом што је брод отишао са његовим исправама избачен из друштва, држављанства (његов конзул - будући да овај нема оно црно на бело - готов је да верује да се није ни родио!), у немогућности да нађе нове зараде (ко ће узети човека без исправа?), приморан на беспослицу, глад, недаћу.{S} Па бар да хоће да га пусте да на миру гладује!{S} Не.{S} Он је у Белгији, без исправа, странац.{S} Нека иде где хоће у Белгији му нема места.{S} У игру улази полиција. {S}Она га тајно пребацује у Холандију.{S} Али ни тамо нема за њега места.{S} И сада настаје једна луда игра, између разних полиција које га тајно пребацују из једне државе у другу - и свуда је нежељен гост.{S} Белгија, Холандија, Немачка, Француска, Шпанија.{S} За њега на целом свету нема више места: без званичног завичаја, без земље, крова, заштите.{S} Нек лети у небо, ако хоће.{S} Не, не мора још летети, за те и сличне грешнике постарале су се велике поморске компаније: они могу наћи зараде и крова до краја живота - на мртвачким бродовима.{S} Шта су то мртвачки бродови?{S} То су такви бродови који нису - било што су ислужени, било што су нови али рђаво конструисани па се не могу употребити за оно што су намењени - који нису добри ни зашта више до да потону.{S} Разумимо се: да правилно потону - јер су осигурани и јер треба, са последњим напором, да буду искоришћени до краја.{S} А морнари?{S} Па то су и онако људи за које више, било из којих разлога, нема места на кугли земаљској.{S} Они су и онако осуђени.{S} Бар нека послуже нечему.{S} Брод ће потонути, вешто насукан, компанија наплатити масно осигурање, а за потонулу посаду јавиће новине да су потонули.{S} Оне што се случајно спасу чека нови мртвачки брод јер тек после таквих бродолома немају исправа.{S} Уосталом, то се увек удеси тако да сем оних главних, који воде ствар и добијају премију нико не изнесе читаву главу.{S} У међувремену ти бродови кријумчаре оружје колонијама, продају забрањене ствари, раде све оне ствари за које се по свима законима света иде на вешала.{S} Фантазија? {S}Не, То је обична, најобичнија збиља: морима и океанима данас плови десетина и стотина таквих бродова којима управљају, које ложе, чисте, утоварују и истоварују - живи лешеви.{S} И то цивилизовани свет зна и ћути; и ћутећи одобрава.{S} Као што се види, овде се не бори човек са станицама широких мора, већ човек у квргама извесног друштвеног уређења.{S} Заслуга Травенова је, на првом месту, у томе што је једном храбром и поштеном књигом открио један досада и неслућени изглед света.{S} Али ако се и остави и сасвим занемари ова страна "Мртвачког брода", - што ја не чиним, - остаје њена чисто артистичка и уметничка вредност која је неоспорно високе класе.{S} Има описа који по својој сажетости и драмској јачини пуној трагике - прва ноћ на Јорици при истоваривању пепела и вреле шљаке; затим она дантеовска слика поиспадалих роштиља које, онако усијане, треба поново наместити - иду право у велику књижевност.{S} Затим описи ствари и људи, опис саме Јорике и њене посаде, варничав, горак и обесан, жив до те мере да и сам брод почиње, чини вам се, да дише; па опис лампе, стана за момке, кашика; све то пластично човечански блиско, необично духовито и потпуно конкретно.{S} Као што се по сижеу видело, роман је могао да буде туробан, тежак и жесток.{S} У место тога; Травен је написао једну књигу пуну обесне и потсмевачке шале, књига која врца хумором.{S} Али хумором који, када се књига склопи, погађа и жестоко и право.{S} Ја скоро нисам прочитао књигу која би била страшнија човечна.{S} Резерве које бих могао учинити н. пр. сам став Травенов који је местимице за дискусију, технички склоп извесних делова, сам завршетак - тако су ситне да овог пута прелазим преко њих.{S} Г. Јован Поповић - који је до сада превео неколико "Нолитових" књига - имао је да се бори са необично великим тешкоћама јер је стил Травенов необично жив, нијансиран и сав у поентама.{S} Сем тога, за све ствари које се тичу брода, мора и поморског живота требало је наћи тачну реч и израз - водећи непрестано рачуна о шали коју Травен при томе прави. {S}Упркос тога, ово је г. Поповићу до сада најбоље преведена књига. 5 - ДЕЦА И ДЕВОЈКЕ - "Емил и детективи" од Ериха Кестнера - "Девојка за писаћом машином" од Рудолфа Брауна Животни услови се непрестано мењају.{S} И са њима облици живота.{S} Било је то, па дошло то, па и то прошло - и на крају одједном "неразумевање генерација"; за једне је извесна ствар "нормална", "поштена", "морална" - за друге ненормална, непоштена, неморална.{S} Међутим свет без мало живи исто тако поштено као и раније.{S} Размимоилажење у оцењивању долази просто од несугласја митова, које људи без престанка стварају и животне стварности која стално престиже и надраста оне стварне митове.{S} Живот митова је жилав.{S} Један мит, већ мртав, још увек претставља једну велику силу.{S} Предрасуде, заблуде: наџивели митови.{S} Ми не можемо да учинимо ни један слободан корак од мртвог, надгробног камена митова. {S}Непрестано се спотичемо, прескачући их.{S} Они нам заклањају видике.{S} Они нас заваравају, чак и варају.{S} Сваки час их узимамо као живе одлике стварности. {S}И сваки час, уместо живог живота, у рукама нам остане мало пепела.{S} Од мртве ствари још се само пепео може добити.{S} И ето због чега увек треба поздравити оне који нас приближавају стварности.{S} Најмањи оборени мит - један корак ближе оном месту где куца живи живот.{S} Сувише озбиљан почетак за говор о једној дечјој књизи.{S} Али зар идеја коју имамо о детету и о његовим потребама онако како је налазимо изражену или приказану у књижевности, широј и ужој, зар и о детету, или у школи и дому није већ мит? каквој стварности све то данас одговара?{S} Нису ли све те приче школски програми, васпитни системи створени и подигнути на слици једног детета кога у ствари више нема?{S} Ја верујем велика већина педагога још увек живи у уверењу да је довољно "стегнути" и "пришрафити", па од малог човека из 1932 године направити идеалног ђачића (оног из дечјих моралних прича) који, кад иде у школу "не гледа ни лево ни десно", а чим се из школе врати узима у руке књижицу о Снежани и патуљцима и мирно чита, "сањајући о лепим догађајима који му облагорађавају дух" док га мама не метне у кревет.{S} Мој мали пријатељ од десет или дванаест година у 1932 иде пре свега на трг где се свађа са пиљарицама; такав мали човек, два педља од земље, потпуно данас учествује у домаћим бригама; он је зрео; разуме односе људи; зна шта је брак; када се електрично звонце поквари он је у стању да га оправи а кад се игра, он себе и своје другове никад не замишља као вилењаке, за то могу да јемчим и чашћу и имањем.{S} Најзад, не треба заборавити филм и видике који је он отворио деци.{S} Географија, н. пр., данас моме малом пријатељу изгледа ствар потпуно конкретна: он зна како изгледа море, видео је Африку, зна како изгледа кинески град, шта се види са авиона у лету, а шта из подморнице.{S} Историја живи пред њим, Ајфелова кула светли пред његовим очима, један аутомобилски мотор у шеми показује му тајну свога рада, малишан је окружен, он живи у хиљаду и једној ноћи конкретних ствари.{S} И хајде сада, дођите му после тога са причом у којој је вук појео бабу, а ловац убио вука и баба изашла цела целцата!{S} Обично се мисли: сирота деца, довољно брзо престаће да буду деца, постаће људи, а онда ће већ имати довољно стварности за цео живот!{S} Пустимо их нека што дуже живе у бајци, у сну, у идеалу! {S}Мит!{S} Јер нема у човековом животу доба страсније окренутог стварности и конкретном него што је доба детињства.{S} У то доба над вилинским књигама дечаци слежу раменима и ако читају, читају једним оком, да се не замере родитељима.{S} Кестнеров роман "Емил и детективи" је љупка ствар.{S} Почео сам га читати једним оком, отворио убрзо и друго - и онда га нисам испустио из руку док га нисам дочитао.{S} А у њему уопште нема вила, вилењака, суђаја, и других особа сличне феле.{S} Али ви нисте дете! - узвикнуће многи малициозни присталице вилинских прича.{S} Не, заиста.{S} Али је дете мој мали сусед коме сам позајмио Емила и који је, два дана доцније, дошао сав зажарен да ми каже како је Емил "лаф".{S} - Шта ти се највише допало? - упитао сам га.{S} - Оно како су ухватили дасу.{S} Јесте ли видели, онде у банци?{S} Да се Емил није сетио да је банке прикачио иглом, ништа не би могло да буде, још би добио батине.{S} Овако нашли на банкама рупице од игле и готово. {S}- И шта ти се још допада?{S} - Оно када се скупљају другари.{S} Само... - Шта, Мишо?{S} - Није право што се онако свршило: целу награду добио Емил, а он после, другаре само частио тортом.{S} И знате, ја нешто не верујем да су велики дали ону награду Емилу.{S} То само тако, да се лепо сврши.{S} Ја лично не бих могао додати ништа овој стручној критици.{S} Историја малога Емила који је кренуо у посету баби у Берлин па га у возу покрао један препреден лопов (новац је мучно зарадила Емилова мајка да би помогла старамајку) - а он сам кренуо, у туђем граду, у потеру за лоповом и на крају га, уз помоћ других малишана, ухватио - заиста је лепа, човечна и занимљива. {S}И племенита.{S} Једина резерва која би се могла учинити тицала би се краја, где Емил бива награђен новцем.{S} Лопов који је покрао њега, покрао је пре тога и једну велику банку.{S} Банка расписала награду коју Емил, предавши лопова полицији због своје мале штете, и незнајући, заслужује.{S} Добра осећања (забога, зар се његова мати није данима мучила да заштеди оних сто и четрдесет марака које он, сметњак, није умео да сачува?) тако бивају награђена новцем, т. ј. чисто морална вредност Емиловог поступка на крају се претвара у одређену суму новца.{S} А то никако не би могло да се прими: новцем не може да се оцењује морална вредност једног поступка. {S}Срећом, Кестнер није инсистирао на овоме завршетку.{S} Овај дечји роман је жив, духовит, пун истине о данашњој деци која живе по градовима. {S}У преводу г. Густава Крклеца, који је, како се види, рођен са пажњом и љубављу, поткрало се неколико већих и крупнијих језичних омашака. {S}Тако он пише:{S} Мени је добро што се и од вас надам", уместо: чему се и од вас надам.{S} Или:{S} "Тада може да чини што га је воље", уместо: "што му је воља".{S} Или:{S} "Човек од гаса био је јутрос овде", што код нас значи да је човек направљен од гаса, да је баш он од гаса, док је јасно да је реч о човеку који контролише и наплаћује гасно осветљење.{S} Или: {S}"Тај се најпре малко размишљао", ма да се овде не показује ништа, те би према томе требало уместо тај употребити он.{S} И даље, употребљава тако дуго уместо нашег дотле и чини још неке ситније замене које би се, са мало пажње могле избећи.{S} Рудолф Брауне:{S} "Девојка за писаћом машином", роман.{S} Ја не знам ко је Рудолф Брауне.{S} Слика нам претставља једног мало потсмешљивог безбрадог младића; иза округлих великих наочара на прилично меснатом носу један малициозан и симпатичан поглед.{S} Без каприса је младић, можда има двадесет и три или пет година, у сваком случају мање од тридесет. {S}И то је све што могу и вама да саопштим.{S} Али у исти мах могу да вам саопштим и друго: да је роман тога младића изврстан.{S} Сиже је прост, без варијација, без огранака, сав у једној линији:{S} Ерна Халбе, "четврто дете од њих једанаест" једног рудара негде из Средње Немачке, долази за кором хлеба у Берлин где је најзад, после дугих узалудних покушаја добила место дактилографкиње у некој фирми, њена је плата мала једва да састави крај с крајем.{S} Ни остале дактилографкиње, а има их још дванаест у истој соби са Ерном, немају више.{S} И цео роман (роман је без глава, од прве до последње стране тече у једном млазу, жустро, као набујао поток) то је свакидашња историја тих малих девојака: њихове мале радости и велика немаштина, њихово отимање од живота онога што ти живот или случајни каваљери) могу дати, њихове сударе њихове несреће и смрти и најзад њихово буђење, њихово сазнање да само све заједно значе нешто да се тек све заједно могу одупрети и заштитити.{S} То сазнање је запечаћено смрћу несрећне Труде која умире искоришћена и као радна снага и као жена.{S} Роман нема завршетка, као што ни Ерна није главно лице.{S} Она је прошла, правилно осветлила проблем (и у томе је највећа заслуга Рудолфа Брауне, у том правилно постављеном проблему) и заблуда се остављајући за собом само успомену на "девојку за Оргом Приват", јер име, зар не, заборавља се брзо.{S} Језик превода и овде је могао бити бољи.{S} На читаоца непријатно делује када је приморан да се сплиће не само о реченични обрт, већ и о падеже.{S} Преводилац г. Сл.{S} Јовановић није довољно озбиљно схватио сву важност преводилачког посла, а то је штета за овако добру књигу.{S} Фотомонтажа г. Бихаљија на корицама ванредна је.