ПОКОШЕНО ПОЉЕ КРАЈ И ПОЧЕТАК Увек када га воде истражном судији, Ненад Бајкић мора да пређе цео пут од затвора до истражникове канцеларије пешке, руку везаних лисицама.{S} Он иде журно, шешира намакнутог на очи, али пролазници ипак виде шта је, застају, гледају, климају главама: тако, тако... један злочинац мање у слободи!{S} Неки пођу по који корак за њим - да га боље виде.{S} Многи осете сажаљење: тако млад!{S} Али многе раздражи пристојно одело Бајкићево: господичић... али стегла браћа! {S}У парку играју деца.{S} Кроз тај парк је Ненад Бајкић пролазио пратећи Александру Мајсторовић. {S}- Десно, наређује наредник који га спроводи. {S}Бајкић завија у улицу.{S} Онда једна велика капија, мрачни ходници, потиштени људи крај зидова, безбојна врата, једна соба за рад, сто, столице. {S}- Седи! {S}Руке су му слободне.{S} Бајкић несвесно трља зглавкове. {S}Иследник је млад.{S} Има паметно и отворено лице.{S} Способан је.{S} Савестан.{S} Али у Бајкићевом случају не разуме све. {S}Бајкић му је симпатичан. као да су стари познаници. {S}А ипак не може - или не уме - да схвати све.{S} Нуди Бајкића цигаретом. {S}Пали прво њему (треба изазвати поверење), па онда себи.{S} Узима столицу и седа крај њега.{S} Између њих није више иследнички сто.{S} Сасвим су као другови.{S} Чак и по годинама.{S} Прозор је отворен. {S}Један стари кестен пламти својим лишћем које почиње да вене. {S}Бајкић пажљиво прегледа новине.{S} Иследник га прати погледом. {S}Кривица је јасна, доказана, Бајкић је признаје, ствар је већ могла бити завршена, али се иследнику не жури - пракса га још није направила параграфским аутоматом - он жели да уђе у све побуде, да стварно разуме Бајкића.{S} Али то иде тешко. {S}Да би човек разумео човека мора пре свега да схвати да човек није једна за извесно време завршена ствар.{S} Мора схватити да није довољно знати шта се догодило неколико дана или недеља пре догађаја, да се ни самим пореклом све не објашњава.{S} Требало је прво имати једну другу слику света у свести, - али иследник је учио права, а права су пре свега наука о прописаним односима људи, а не наука о свету.{S} Свет се ту посматра само у функцији људи, а људи у функцији закона и прописа.{S} Свет је једна константа, човек је једна константа, - закони исто тако једна константа, бар у оном часу кад се примењују, све једнаке кривице, код свих људи, једнаке су међу собом.{S} Узалуд се осећање правде противи таквом схватању закона: закони су донети пуноважно од законодавне власти, и они важе, а што је сама законодавна власт проистекла из сукоба друштвених сила, то је друго питање.{S} Главно је да се све мора подвући под параграфе и случајеве који су предвиђени још пре четрдесет година.{S} Узалуд се облици живота мењају,узалуд наука о човеку иде напред, узалуд се и сам иследник као човек копрца, - и то копрцање је предвиђено и унапред осујечено: ако за кривце постоји закон, за истражника постоји поступак. {S}Поступак је јачи од њега.{S} Предвидео је тачно шта иследник има и сме да уради.{S} У једној личности он врши и улогу иследника и улогу тужиоца.{S} Њега се тичу само оне чињенице које поткрепљују тужбу. {S}Да сабира црвенило (једна шестина доказа) са бледилом (опет једна шестина), забуну са противуречењем, да нит по нит извлачи из окривљеног да је крив.{S} Сама одбрана је изван његове надлежности - Његова савест може да остане потпуно мирна, та он је само слуга закона.{S} Он није крив што је поступак по коме има да ради инквизиторски.{S} И што живи у {S}1925 години. {S}Иследник би хтео да разуме Бајкића, а у ствари он несвесно иде за што бољом фундацијом оптужбе.{S} Јер иследник је не само савестан, већ и амбициозан.{S} Жели да су му оптужбе правничка узорита дела, дубоко образложена.{S} У Бајкићевом случају назире мотиве. {S}Али требало би бити слободан од поступка па доћи до тих мотива. {S}Он се ломи: предумишљај или не?{S} Је ли Бајкић здрав или није?{S} И док Бајкић прегледа новине, он полако проба: {S}- Ваш адвокат тражи да се пошаљете у болницу. {S}- Зашто - Бајкић диже главу. {S}Гледају се часак. {S}- Тврди ... како бих рекао? ... да вам нерви Нису у реду. {S}Бајкић се осмехну.{S} И тај јадник!{S} Не зна на коју базу да постави одбрану.{S} Вели полако: {S}- Нажалост нисам луд. {S}Био сам и јесам потпуно свестан својих поступака. {S}- А ипак се не кајете што сте могли уништити два живота! {S}Када каже "живот", иследник има пред очима правни појам живота. {S}- Не.{S} Не кајем се.{S} Увиђам да је мој чин, овако усамљен, бесмислен и да се ништа у свету неће због њега самог променити.{S} Али се ипак не кајем. {S}- И да се поново нађете у истом стицају околности, ви би поново пуцали? {S}- Мислите ли да је зецу у клопци нарочито пријатно да се баца ловачким псима у чељусти?{S} - Бајкић размишља часак, - да ли сте осетили кадгод очајање?{S} Безнадно, хладно очајање?{S} Ето... то очајање може да осети само усамљен човек.{S} Човек који не осећа дах људи око себе, који не осећа топлоту људи око себе, који живи сам за себе и сам у себи. {S}- Бајкић мисли неколико тренутака.{S} - Или ако хочете овако: човек се не рађа једанпут.{S} Он се рађа непрестано... умире и рађа.{S} Његов живот стоји на извесним уверењима, тежи извесним циљевима, и онда одједном она уверења се сруше, циљеви промене, човек наставља да иде, једе, спава, а он је мртав, лешина која само привидно живи... {S}Ви ме схватате?{S} Неки пут се човек очајно бори да не умре, макар и тако привидно, јер још не види како би се могао поново родити.{S} Тако некако. {S}Иследник тражи да му Бајкић објасни себе, а Бајкић се још увек и сам тражи.{S} Обојица лутају по помрачини.{S} Једино што Бајкић веч сад осећа да излази из мрака, док иследник мисли да Бајкић долази крај све своје интелигенције у ред послератне младежи, неуравнотежене, Анархистичке, дакле болесне.{S} Али не неодговорне.{S} Не, Бајкић је одгповоран за свој чин.{S} Та он се не каје!{S} То изгледа највише тишти иследника. {S}- А знате ли да господин Миле Мајсторович може остати неспособан у леву руку? {S}- Па он не ради, нити ће икад радити својим рукама, ни левом ни десном, за њега раде шест стотина пари других руку. {S}Иследник се мршти.{S} Расположење према Бајкић га пролази. {S}Не воли цинизам.{S} Научили су га да је цинизам одлика окорелих људи, прекаљених злочинаца. {S}- Хоћете ли поновити ту реченицу и пред деловођом? {S}- Зашто да не?{S} Ја се са вама не играм жмуре. {S}Само пустите ме још мало овако, самог, молим вас. {S}-Ви то не заслужујете по својим одговорима.{S} Нек вам буде! {S}Дајем вам још једном прилике да о свему добро размислите. {S}Што отворенији будете са мном, утолико ће вам осуда бити блажа. {S}Иследник говори то иако зна да ће све што му Бајкић буде рекао послужити само што потпунио, што стручнијој оптужби - на саму осуду иследник не мисли, његово је да састави оптужбу, то тражи поступак по коме мора да ради. {S}Али моћ формула је огромна: иако све то зна, иследник у том часу верује и савест му је мирна- да жели добра Бајкићу.{S} И можда му у неком куту душе и жели.{S} Поново му нуди цигарету.{S} И поново прелази у памети објашњења Бајкићева: да је пуцао вероватно с тога да би спречио да се Андреја сретне са Милетом Мајсторовићем; онда,да му је пала крв на очи када је чуо како се Миле Мајсторовић смеје, да га је тај смех раздражио; да тих дана скоро никако није спавао; онда, да је можда пуцао да би се ослободио осећања инфериорности -то га осећање прати од детињства, прогони, мучи - све је то лепо, али када би сви који се осећају инфериорни пуцали у друге да би се ослободили тога понижавајућег осећања?{S} Када би сви којима је туђ смех неподношљив пуцали?{S} Све то није право, све то не може да добије правну подлогу. {S}Бајкић ћути.{S} Иследник постаје нестрпљив.{S} Пита изненада: {S}- На шта сад мислите? {S}На друштвени механизам, - одговара Бајкић после кратког ћутања. {S}На то како изгледа када се откоћи друштвени механизам, у ком правцу делују његове силе. {S}- Не разумем. {S}Бајкић показује наслове у новинама који га називају злочинцем. {S}Ломи се мало, а онда каже: {S}- Па и ви сами...врло сте љубазни са мном,али за ово неколико дана једини ваш напор састојао се у томе да мој " злочин "осветлите што боље. {S}А упорно прелазите преко других злочина.{S} Преко злочина Милета Мајсторовића и његова оца, преко злочина господина Деспотовића и његове " Штампе," преко злочина целог једног реда људи. {S}- То је потпуно бесмислено што говорите!{S} Иследник је црвен. {S}-Ви сте дошли у колизију са позитивним законским одредбама и тужени сте, док господа...ја уосталом вршим своју дужност у оквиру који ми је поставио закон. {S}- Ја и не сумњам у ваше поштење... {S}Ја само мислим на те оквире. {S}- О томе није реч већ о ономе што сте урадили и по њему постоји тужба. {S}Иследник звони.{S} Сада је за својим столом.{S} Деловођа заузима своје место.{S} Иследник испитује о вези између Бајкића и Станке Дреновац . {S}-Зар је то било само обично пријатељство?{S} Јесте ли се често виђали?{S} Јесте ли куда ишли сами?{S} Јесте ли одлазили у кућу Андреји Дреновцу и његовој кћери? {S}-На та питања не желим више да одговарам.{S} Све што сам имао, казао сам. {S}-Оптужени одбија да одговори на питања која се односе на његову везу са Станком Дреновац. {S}-Зашто употребљавате реч веза?{S} Никаква "веза" није постојала између нас! {S}-Забрањујем вам да ви мени постављате питања.{S} Ко од нас двојиоце испитује? {S}Бајкић се стишава.{S} Испитивање се наставља.{S} Цела та комедија постаје му равнодушна.{S} Чуди се само шта иследник још хоће од њега. {S}Најзад и иследник осећа умор. {S}Треба завршити!{S} Уосталом, основе на којима има да се дигне оптужба већ су му у глави.{S} Друштво је заједница која почива на поштовању примљених закона.{S} Клице ратне анархије које треба уништити док су још појединачни случајеви, да се не би претвориле у колективну болест.{S} Омладина без идеала, материјалистичка, неуравнотежена, недоучена, аморална, осветољубива...{S} Да, иследнику је јасно: све приче Бајкићеве само су вешта одбрана.{S} Уствари, случај је врло прост: освета отпуштеног сарадника, коме је власник преотео љубавницу! {S}Како му то није падало раније на ум! {S}-Кога дана сте били отпуштени? {S}-Ја нисам био отпуштен. {S}-Да,да... -иследник се смешка. {S}-Колико дана већ нисте ишли у уредништво пре догађаја? {S}-Пет...или шест.{S} Не сећам се тачно. {S}Бајкић се збуњује.{S} Покушава по трећи пут да објасни случај са Деспотовићем. {S}-Тражио сам да ме макар ко заштити и помогне. {S}-Али...сем тога?{S} Јесте ли куда путовали? {S}-Да, до Руме. {S}-Зашто? {S}-Да дочекам једну особу. {S}Коју особу? {S}Бајкић ћути. {S}-Боље вам је да признате.{S} Да нисте ишли... ви знате да сте претили уреднику листа, господину Бурмазу. {S}-Нисам му претио. {S}-Рекли сте му, када вас је питао шта ћете сада радити пошто сте отпуштени: {S}"Шта ћу радити, то ћете видети ".{S} Имам саслушање. {S}-Нисам био отпуштен.{S} Нити сам претио.{S} Нити је пут у Руму имао везе са свим тим.{S} Ишао сам да дочекам госпођицу Мајсторовић. {S}-Ви познајете госпођицу Мајсторовић? {S}-Да. {S}-Одавно? {S}-Да. {S}-То сте онда ишли у кућу господина Мајсторовића? {S}-Да. {S}-Ах, ах... {S}Иследник размишља: познанство -познанства се код нас склапају и сувише неопрезно -можда и мало пријатељства, на једној страни богатство и лепота, на другој сиромаштво и амбиција, неосноване наде, можда и наде да се у листу преко тога познанства напредује -а уместо тога у листу прво губи место секретар, јер му није дорастао, онда га и отпуштају, девојка га,схвативши шта он од ње очекује, коначно одбија...тако је, све јасно!{S} Мало га, истина, сада буни Станка Дреновац.{S} Али не, и то је јасно.{S} Бајкић је њу напустио због госпођице Мајсторовић -игром случаја и фаталности она је дошла до брата госпођице Мајсторовић, и трагедија је била готова. {S}Иследник је поштен. {S}Бајкић му је у почетку био симпатичан. {S}Али некако саме од себе долазе му на ум увек мисли које иду у прилог Мајсторовићевима.{S} Не што су они значајне личности у друштву, не! {S}Већ што су Мајсторовићеви тужиоци. {S}И онда, научили су га да логично, правнички мисли; да се чува психолошких варки. {S}- Тако, тако ... {S}Он мисли логично и правнички.{S} Звони. {S}- Водите оптуженог. {S}Док наредник ставља Бајкићу лисице, иследник потпуно јасно види случај. {S}Отвара књигу, колико да се подсети, чита:{S} "Ко хотично, но без предумишљаја: човека убије, да се казни робијом од двадесет година.{S} Но ако је обвињени... у јарост доведен, дело намах учинио, казна се може и на затвор спустити, који не сме бити краћи од две године".{S} Иследник преврће листове. {S}" Покушај злочинства и преступљења узима се онда, кад ко учини дело, којим је извршење самог злочинства или преступљења започето, па се злочинство или преступљење не изврши због другог чега, што није стојало до воље онога који га је започео вршити " ...{S} " Кад се одређује величина казни за покушано злочинство, суд ће гледати колико далеко одстоји дело, којим је злочинство започето, од свршетка његова, па према томе може сићи до четвртине оне казне, коју би кривац по закону заслужио, да је злочинство сасвим извршио "...{S} Тако је.{S} Једна тешка, једна лака повреда, признање, олакшавајуће околности, параграф 59 - истражник је већ сав у механизму судског поступка.{S} Али савест почиње да га мучи. {S}Судска савест : да ли је збиља без предумишљаја?{S} Поново отвара књигу.{S} " Ко хотично и с предумишљајем човека убије, да се казни смрћу ".{S} Иследник преврће акта. {S}Мисли: годину дана или пет година? {S}За то време Бајкић поново корача улицом.{S} Свет се окрецзе. {S}Дан леп.{S} Светлост. {S}Пуно светлости.{S} Пролазе кроз парк. {S}Поливене стазе миришу. {S}У једном крају група дечака игра лопте. {S}Имају нову лопту. {S}Кожа је још потпуно нова и жута. {S}На сваки удар одзвања звонко.{S} Не постоји мера којом би људи мерили промене у себи.{S} Бајкић гледа децу, њихова зажарена лица, лопту за којом јуре, и тек по тузи која га обузима види да није дете, да је време кад је и он играо лопте одавно прошло. {S}- Лево! {S}Бајкић скреће у улицу.{S} Затвор је на другом крају. {S}Чује се још увек како лопта одзвања и како деца граје.{S} Бајкић је свестан којим пуем сад има да иде.{S} Миран је.{S} Зна сада да усамљен човек увек бива у својој побуни сломљен. {S}Али зна исто тако да се једним силама у друштву супростављају друге силе, да је цео смисао живота у том беспрекидном сукобу сила из којих се рађају увек све нове и савршеније форме живота, да се ход унапред не може ничим зауставити, да док једни падају покошени други се дижу. {S}Ходници.{S} Врата.{S} Лисице су скинуте. {S}На прозору решетка. {S}Бајкић прилази сасвим близу. {S}И поново чује како лопта отскаче од земље. {S}Или му се то само чини. {S}Можда је то што чује само одјек прошлости. {S}ПРВА КЊИГА ЧИТАВА ЈЕДНА МЛАДОСТ ГЛАВА ПРВА МОРА {S}1.{S} САВСКИ МОСТ ЛЕТИ У ВАЗДУХ Чист и врео летњи дан. {S}Све мирише на велики школски распуст. {S}Ваздух у даљини, над крововима, над спарушеним багремима и липама, трепери и искри и отиче у дубину једног, под јаком светлошћу, побледелог неба. {S}По крупном песку паркића код " Пролећа " јури за новом кожном лоптом дружина раздраганих раздраганих малишана, цичи, вришти, размахује ногама и рукама, лопта потмуло одзвања, али се сва та хука разбија о склоп кућа, што навучених застора и завеса ћуте у полукругу. {S}Ненад Бајкић, чист дечко у плавом матроском оделу са кратким панталоницама и дугим тракама на капи, био је тога дана необично горд, јер је дивна кожна лопта, чија кожа мирише на ново и шкрипи под притиском руку, његова.{S} Истина, лопта је по његовој матроској блузи остављала прашњаве трагове, и то га је мало узнемиравало: бојао се да не ражалости Јасну и старамајку. {S}Јасна је сама шила, старамајка прала његове хаљине. {S}Довољно за његову осетљивост. {S}Са горње стране, са Обилићевог венца стрчавши низ оно неколико степеница, нагло су се појавили гимназисти, и пре него што су малишани стигли да побегну, докопали су се лопте.{S} Под њиховим ударцима, уз прасак, лопта је почела да прелета с краја на крај парка, кидајући, у пролазу, лишће са дрвећа; два пута се, на ужас Ненадов заплела у електричне жице, које су у додиру једна с другом севнуле; најзад је пљуснула у велику бару крај чесме. {S}Како је Ненад плачући трчао непрестано за својом лоптом, то су га вода и житко блато попрскали. {S}Док је он грабио мокру лопту, гимназисте уз смех побегоше ка улици Царице Милице.{S} Крупне сузе круниле су се Ненаду низ лице.{S} Зар му је Јасна зато купила лопту да је већ првог дана упропасти?{S} Лепа жута кожа једва се видела под блатом; где није било блата виделе су се широке огреботине од грања и оштрог шљунка.{S} Држећи лопту обема рукама, праћен друговима Ненад је кренуо кући.{S} У сваком прсту куцало му је по једно срце. {S}Тада је у даљини видео свог млађег ујака Мићу. {S}Мића Бојаџић је ишао журно, и Ненад одмах уочи озбиљан поглед са којим га ујак срете. {S}Био је то висок, мршав младић: под црним меким шеширом избријано младалачко лице (сви Бојаџићеви имали су младолика и кротка лица, по мајци); сићушне, живе очи, пуне златних пега; мали, ретки и танки брчићи нису могли да му сакрију расекотину коју је имао на горњој усни и испод које су се видела два предња зуба: због тих зуба, цео његов изглед био је веверичији, врло мио.{S} Висока крута огрлица, једва мало отворена под грлом, упирала му се својим белим рубом о оштру младићку браду.{S} Мића је застао извадио марамицу, и обрисао Ненадово мокро лице, затим га узео за руку и повео кући. {S}Код куће, међутим, нико ништа није рекао.{S} Становали су у чубриној улици, на другом спрату једне старе куће.{S} Сазидана као правоугаони сандук, кућа је целом дужином имала дуг стаклен ходник, ослоњен на на дрвене стубове, у који се пело право из дворишта, врло стрмим дрвеним степеницама, већ сасвим оронулим и расклиматаним. {S}Ходник, је својим расушеним и местимице испрсканим прозорима гледао према Сави. {S}Ненад се још дуго касније сећао жуто изрибаних дасака, лонца са црвеним смрдљевком и оног слапа сунчане светлости који их је запљуснуо када су, задихани, избили из мрачног стубишта, то поподне, у ходник. {S}У заједничкој соби затекли су Јасну и старамајку уплакане. {S}Значи, све је готово.{S} У забуни Ненад је само разумео да се спрема нешто страшно и раздражљиво ( " У бој, у бој, за народ свој... {S}Не бој нам се, сиви тићу ... " ) и да се Жарко , други ујак, који је још био у Прагу , налази у опасности.{S} Можда ће га затворити? {S}Мучити?{S} Та он је у непријатељској земљи! {S}Мића га је затим, иако се Јасна противила, повео поново Узаним и празним улицама иза Народне банке брзо ушли у Кнез Михаилову; била је прекриљена светом који је сав, као река, текао журно ка Калемегдану. {S}Тај свршетак светлог јулског дана, са високим и чистим небом, учини се Ненаду као недеља.{S} Никад му груди нису биле пуније него тада. {S}Стазе су биле препуне.{S} Мића се пробијао, јављао, застајао; у једно часу се нађе у гомили девојака и младих људи, од којих је Ненад извесне познавао још из раније, јер су долазили Мићи.{S} На главној калемегданској стази према Сави, уз ограду, стајала је велика маса света и гледала на другу страну реке.{S} Ненад није могао да види; сметали су му густо збијени људи.{S} Он покуша да се пробије између ногу, али не успе. {S}Најзад га један од пријатеља Мићиних узе на рамена.{S} " Видиш, оно су Швабе ". {S}Над песковитом пустаром, са оне стране опустеле блиставе реке, коју је од моста укосо пресецао црвени одсјај залазећег сунца, дизало се огромно, широко, без краја небо.{S} Од обзорја ка висинама се тискали мали рунасти облаци.{S} Румени и чврсти онде где је сунце залазило, они су постајали све бељи и прозрачнији уколико су били у већој висини, да се најзад стопе у плаветнило. {S}И под тим небом, које је своји пространством уливал страву у Ненадово срце, по песку, кроз ретко врбово зеленило, према двоспратној жутој кући чија се окренута слика заједно са непокретном и другом црно-жутом заставо огледала у глаткој Сави, трчале су мајушне људске прилике, смешно мале и глупих покрета.{S} Између зеленила блеснула би по која зрака, и Ненад разумеде да су то ножеви на пушкама.{S} Један мали чун њихао се под самим сводовима кућа. {S}Ненад примети и ту људе окупљене око чамца: овима су се јасно виделе црне високе капе и опрема. {S}Од оних што су трчали, како би који дошао пред кућу, застајао би и онда скидао капу и брисао лице.{S} Шта је све то значило? {S}Неко крај Ненада рече, и то изазва гласан смех и одобравање у гомили: {S}Уче се да беже. {S}Лежао је већ у кревету, док се из друге собе чуо разговор. {S}Светлост је била угашена, али је пред иконом горело кандило, и дуге сенке су се повиле по зидовима.{S} Говорио је кум, Јасна, старамајка, Мића, глесови су се дизали, прекидали, поново дизали.{S} Било је јасно да се тамо препиру због нечег.{S} Онда су треснула врата.{S} Дрвеним ходником, чије су даске одјекивале, жустри кораци се удаљише. {S}Још једна врата, стаклена, на крају куће. {S}Ненад је скочио из постеље и извукао се у ходник где га је облила, са свих прозора, јарка месечина. {S}Он се згрчи уз довратак: босе ноге су осећале топлоту дасака, загрејаних преко дана; та се топлота са ногу пела, милећи, по целом телу као безброј мрава. {S}Погледао је низ ходник.{S} Све је било мирно.{S} На прстима - даске су и под њим шкрипале - прикрао се сандуку у коме су му стајале играчке и извукао спласнуту лопту: кожа је већ била суха и изгледала је чиста; он се умирен врати у постељу. {S}Нешто непознато и страшно извукло га је из сна и усправило у постељи. {S}Цела кућа је хујала, док су окна са стране ходника, уз звеку разбијенг стакла, падала у двориште. {S}Још једном - уши су запиштале заглухнуте од новог праска - цела се кућа, из темеља, шкрипећи својим грађом, занела лево и десно. {S}Кроз прашину дојури Јасна, подиже Ненада и остаде тако, држећи га у наручју, насред собе.{S} Већ је свуда мир.{S} Ноћ је била светла толико да се и поред спуштених завеса у соби видело све.{S} Дође старамајка, огрнута црним вуненим шалом. {S}Гледали су део одваљеног лепа који је висио, клатећи се са таванице; и у змијасту пукотину изнад врата. {S}Кроз светлу ноћ, прво једва чујно, онда све јаче, чу се као зујање неког чудовишта, дивовског комарца, који је својим летом замрачио небо.{S} У соби нестаде ваздуха.{S} Прасак. {S}Зујање.{S} Прасак. {S}Још једном. {S}Под, зидови, ствари, све је трептало.{S} Као град ношен олујом, зујање и прасак експлозија полако су се удаљавали. {S}Јасна отвори прозор.{S} И на жутој кући преко пута били су отворени прозори. {S}Жене и људи су се нагињали напоље. {S}Било је светло.{S} Говорили су, довикивали се, објашњавали да је малочас Савски мост бачен у ваздух. {S}Миће није било код куће. {S}Топовска пуцњава се час утишавала, час оживљавала, пресецана сухим чегртањем пушака. {S}Дође кум. {S}Он, Јасна су говорили у соби окренутој улици. {S}Ненад се поново извуче у ходник.{S} Све је у свитању било јасно.{S} Он прво виде једно окно. {S}Имало је малу рупу на средини.{S} Од рупе су у свима правцима ишле пукотине.{S} Тако разбијено стакло никад није видео. {S}Онда примети да има више таквих окна.{S} Боса нога му стаде на нешто округло.{S} Кликер. {S}Откуда ту? {S}Он се саже.{S} Кликер је био топао и необично тежак, од олова.{S} Он уђе у собу да га покаже. {S}Дође Мића.{S} Преко свог малог црног капута имао је припасан тесак и фишеклије; уместо црног, меког шешира, шајкачу.{S} Сав је мирисао на дуван и нову кожу. {S}Ненад се сети своје лопте, али га Мића поче облачити журно, док је Јасна са старамајком и кумом вадила неке ствари из претинаца који су за њом остајали отворени. {S}Улицама је, кријући се, трчао свет. {S}У Богојављенској наиђоше на једне таљиге, које су возиле пуним касом по неравној калдрми ка Босанској, где је залазио, у маршу, један мали одред трећепозиваца.{S} Ненадови претрчаше преко улице и крај гвоздене ограде дођоше до улаза Милошев конак, тада школе за глувонеме. {S}Капија је била само притворена.{S} Уђоше. {S}Иза ограде открише дивну башту, препуну георгина у цвету. {S}Конак се дизао са својим луковима и стрехама бео, потпуно пуст.{S} Они прођоше иза њега доњим делом излазио је конак у велико двориште Сликарске школе, обрасло високим, некошеном травом.{S} Неколико хвати још неисечених дрва било је сложено уз зид. {S}Неки људи, међу којина Ненад познаде подворника и домаћина Сликарске школе, мрачног и мрзовољног старца, слагали су дрва пред улазом у подрум, правећи грудобран.{S} Подрум, сав на сводове које су држали дебели четвороугласти стубови, био је препун жена, девојака и деце, међу побацаним стварима. {S}Под једним сводом гомила глувонемих дечака и девојчица седела је на неким старим сандуцима. {S}Заглушен тутањ.{S} Светла звезда улаза се замрачи људи упадоше сви заједно у подрум; затим, опет сви заједно, налегоше на гвоздена врата. {S}Мрак. {S}Напољу је звиждало, праскало, фијукало, завијало.{S} У дну се упали једна шибица, и тај пламичак, заклоњен једном шаком осветљеном изнутра, откри Ненаду све пространство подрума.{S} Онда се упали једна свећа. {S}Иза једног удаљеног стуба друга.{S} Ненад виде на гомили меких ствари једну жену: завлачила је главу под јорган.{S} Глувонеми су прво осматрали непознат свет, а онда су рукама на зидовима покушавали да осете потресе експлозија.{S} Најзад им то досади и почеше се играти по удаљеним и потпуно мрачним кутовима. {S}Ненад зажеле к њима.{S} Али га Јасна чврсто држала уза се, стежући га при сваком пуцњу све јаче.{S} Он се сети да није понео лопту и би га жао.{S} Одједном, после блиског, један потмуо ударац у меко: фљус!{S} И одмах се у подруму све заталаса. {S}Једна се свећа угаси.{S} Заглушени од пролома, људи су се довикивали. {S}Једна је жена вриштала.{S} Сасвим у дну, кроз златну прашину, сијао је отвор.{S} Људи навалише на одваљен капак прозорчета једну стару сламњачу и неке подеране фотеље.{S} Поново упалише ону угашену свећу. {S}Настаде мир. {S}Чуле су се још кратко време пушке на пристаништу; онда и то престаде.{S} Отворише врата.{S} Дотрчаше нове избглице.{S} У једном крају поче да зуји примус.{S} Ненад осети глад.{S} Друга су деца већ јела. {S}Глувонеми су са старих фотеља скидали кожу. {S}Ненад им се најзад приближи, те и он доби свој део.{S} Већина њих поче од коже правити завијаче или ремење.{S} Нико их није дирао. {S}По подне дође кум.{S} Донесе им хране.{S} Ненад је већ распознавао гранате обичних топова што фијучу промукло и лете споро; онда оштро фијукање шрапнела; онда јасан, звонак мелодичан полазак метка са монитора и лен, некако округао ( Ненад га је замишљао као крупно, масно О) пун звук наших топова са бедема града.{S} Иако му се, при сваком проласку гранате, нешто стезало под грудима, за Ненада је то било необично забавно.{S} Њихов? {S}Наш? {S}Наш се зове свети Илија ? {S}Не, ово је њихов.{S} ДОк почне наш! {S}Увек када почне наш, њихови заћуте.{S} Када би се отворила подрумска врата, Ненад би видео да напољу мирно сија јулско сунце. {S}И то је било забавно. {S}Пред зору пробуди се од хладноће. {S}Сводови му се учинише виши и страшнији. {S}Мала петролејска лампа осветљавала је најближи свод: обучене, на душецима су спавале жене и деца. {S}Оно неколико људи седело је поред душека и дремало. {S}Ненад је лежао на крилу старамајке. {S}Јасна је седела.{S} Ненад виде да је будна.{S} У тами су и под другим сводовима блистале будне очи: уз свилено шушкање промицале су крај зидова беличасте животиње. {S}Ненад први пут виде пацове и видећи их, згрози се. {S}Врата су била отворена, небо чисто, свуда велика тишина; кроз мокру траву запуштеног дворишта глувонеми и деца трчали су у игри.{S} Људи одоше по хлеб и воду.{S} Кум дође. {S}Јасна је плакала.{S} Он пољуби Ненада.{S} И што никад није чинио дотле, пољуби Јасну . {S}Деца се провукоше кроз плот.{S} Један малишан нађе једну шрапнелску куглицу.{S} Други парче гранате.{S} У трагању, пошо су покупили спале, зреле дудиње, дођоше до предњег дворишта. {S}Уместо малог врта са георгинама, зјапила је велика рупа изривене земље. {S}Тада приметише и кућу преко пута: уместо прозора, на другом спрату је зијао један велики отвор; на искривљеним гвозденим шипкама висила су парчад црвених завеса. {S}Стари подворник наиђе, носећи на руци котарицу пуну поврћа; деца се у трку вратише натраг, провлачећи се с муком кроз узани отвор на плоту. {S}Ненад се нађе сам, пред замрзлим кућама, у празном, изривеном дворишту које је све одисало горко на увеле георгине, у општем ћутању престрашене градске природе.{S} У џепу од капута нађе кључ од куће.{S} Био је код њега од јуче кад је Мића закључао врата.{S} Он се одједном реши да претрчи донде и да узме лопту. {S}Гвоздена капија била је закључана.{S} Он прескочи ограду.{S} Улица је била празна; средином, репа између ногу, трчало је једно жуто и прљаво куче.{S} Сијало је сунце, угрејан камен и прашина мирисали су на шалитру. {S}Ненад је ишао на прстима, са стрепњом отварао врата. {S}Бојао се да у празној кући не затекне кога. {S}Ходник је био пун шрапнелских куглица. {S}Он њима напуни џеп.{S} Узе лопту и пумпу. {S}Онда се сети да би могао понети бар један јастук, кад је већ ту. {S}Завесе су биле још увек спуштене, кревети размештени, одело разбацано. {S}Он изабра један велики јастук, закључа кућу и пође натраг.{S} На степеницама му се стаде умиљавати његова шарена мачкица. {S}Хтеде је узети али, она побеже.{S} Он остави јастук и поче је јурити по дворишту.{S} Бежећи, мачкица устрча уз дуд; са дуда скочи на низак кров шупе, претрча га и ишчезе у суседном дворишту. {S}Ненад је био сав у зноју.{S} Тек тад примети да већ неколико часака одјекују топовски пуцњи. {S}Разумеде да је одавно требао бити у подруму.{S} Врата су сада затворена.{S} А Јасна, када види да га нема?{S} Он зграби јастук, али није могао да трчи, јер му је јастук сметао.{S} Он га диже на главу и тако претрча улицу. {S}Био је крај саме гвоздене ограде.{S} Фијук се ближио страховитом брзином. {S}Претварао се у урлик.{S} Ненаду се учини да се плочник угиба. {S}Он паде целом дужином, уза само подножје ограде јастук преко њега. {S}Пролом, тутањ, црвени и црни колутови, пресечен дах, јека гвоздене ограде по којој добује крупан град.{S} Када се све умири, Ненад диже главу. {S}Устаде.{S} Пред њим се још пушио окрњен торањ Саборне цркве. {S}Требало је што брже прескочити ограду.{S} Диже јастук: око њега се расу перје. {S}Ипак га пребаци преко ограде.{S} И сам скочи. {S}При прескакању закачи чакширама за гвоздени шиљак и распара их целом дужином. {S}Ваздух је био пун праска.{S} Подрумска врата затворена. {S}Покуша да лупа песницом али ни сам себе не чу.{S} Зграби каменицу и свом снагом поче да удар.{S} Најзад му отворише врата и он се скотрља са својим до пола испражњеним јастуком у мрак, у отужни мирис петролеја, у буђу.{S} Ишао је од руке до руке; ништа није видео сем жутих пламичака свећа испод сводова. {S}Јасна је лежала без свести, расуте косе: жене су је поливале водом, трљале јој слепе очи. {S}Ненад врисну, оте се. {S}Јасна дође к себи; грчевито га стеже у наручје.{S} Подворник у јастуку нађе комад гранате.{S} Ненад није све разумевао.{S} Чудио се зашто га сви редом љубе.{S} Најзад схвати да сви мисле да је само због јастука ишао, да би Јасна имала на шта да легне.{S} Јасна је понављала: " Добро моје дете, добро моје дете! " .{S} Ненад тек тада примети да нема ни лопте ни пумпе.{S} И поче плакати. {S}Било га је стид - и због тога је све грчевитије плакао - што га сви теше, мислећи да он то плаче због поцепаног јастука.{S} Али ипак не рече ни речи за лопту. {S}Заспао је са тешким срцем, сав погружен због лажи; осећао је да није достојан толике Јаснине љубави.{S} Тачно је чуо кад је подворник рекао "Ја бих га за ово измлатио, поxтено измлатио, да запамти, измлатио". {S}Ненад је био истог мишљења. {S}2. ПОДРУМ Већ после неколико дана, Јасна, охрабрена другима, поче пуштати Ненада са старим подворником на Цветни трг.{S} Опрани росом, плави и црвени патлиџани преливали су се из препуних кошара; лубенице (са по којом расеченом, да би се видело њихово црвено срце), дизале су се по плочнику у високе купе јасног зеленила. {S}Све је било пусто.{S} На кућама спуштене завесе.{S} Једино је кратка улица иза тржишне зграде дисала влажним мирисом зрелих плодова. {S}Купци су долазили журно.{S} Сељанке, у својим шареним сукњама, стајале несигурно над својим корпама и торбицама, као квочке над пилићима. {S}Та неизвесност у ваздуху опијала је Ненада.{S} Целом дужином улице Краља Милана и Кнеза Михаилове дизали су се асфалтни кртичњаци настали од неексплодираних граната.{S} Ненад их је страшљиво заобилазио; а у исто време желео да завири у један од тих тамних, вучијих улаза. {S}Јутро је почињало. {S}Велики часовници, на које је Ненад наилазио, сви редом показивали су друго време.{S} Три, десет, тачно дванаест - дана или ноћи, ко би знао! {S}Пред тим укоченим сатовима време, чинило се Ненаду, није пролазило. {S}Све је било заустављено.{S} На излозима навучене гвоздене ролетне; на прозорима спуштене завесе, затворени капци, колико кућа, толико бића са затвореним очима; и већ посутих сивом прашином.{S} Људи и жене што трче крај зидова били су сасвим немоћни да својим покретима оживе укочену машину града, застало време, изгубљен одјек. {S}Споредним улицама, и где је калдрма била турска, расла је жустро, свеже зелена трава. {S}Иако је у пустим улицама осећао страх, Ненаду је ипак све то била бајка. {S}Страшна.{S} Бајка о принцези која се убола на вретено и заспала ...{S} Све ће да зарасте у зеленило, у трн, у ружу пузавицу. {S}Људи се распршташе.{S} Ситни, разасути целом дужином улице, они су после сваког новог пуцња искакали из својих склоништа и као скакавци претрчавали улицу, завлачили се у капије било их је који су за то време мирно ишли средином, дижући сваки час главе ка мирном и чистом јутарњем небу.{S} То исто чуђење, та иста неверица да смрт може доћи из тако лепог и светлог јутра, пуног росе (трамвајске шине, под косим сунцем, биле су пуне росе) испуњавало је и Ненада. {S}Али није имао када да се предаје размишљању. {S}Рука му је била укљештена у кошчатој руци старог подворника; морао је да трчи за њим, да улази у капије, да претрчава у најдубљој тишини јутра, с једне стране на другу - и све то ћутећи, задихано, толико брзо да су се зрели, тамноцрвени патлиџани просипали из подворникове корпе.{S} Тек по томе што подворник не застаје да их покупи, Ненад заиста поверова да се налазе у опасности. {S}У подруму су шиштали примуси, осветљавајући својим плавољубичастим пламеновима запослене жене. {S}Отужни мирис сагорелог петролеума и прженог лука лебдео је испод влажних сводова.{S} По креветима, скрпљеним од разних ствари, седели су остали сатима у ослушкивању потмулих експлозија.{S} Глувонеми су, већ помешани са другом децом, градили у најудаљенијем куту позориште. {S}Ненад је, сам у крају, од отпадака коже кројио и шио фудбалску лопту. {S}Срце му се непрестано стезало при помисли на ону праву, изгубљену. {S}Са првим мраком и престанком бомбардовања цео свет је, скоро загушен, излазио на двориште.{S} По земљи, још топлој од сунца, простирали су се ћилимови и јастуци. {S}Нико од старијих не би говорио, док су се деца гушала ваљајући се по трави која би, гажена, одједном почела да мирише на кукуту.{S} Небом су брисали кречни снопови рефлектора, застајали, кочили се, а онда настављали даље да испитују дубину неба. {S}Једном се један спусти тако ниско да купола на торњу Саборне цркве, скоро злаћена, блесну јарко; све ствари, сва лица, свака травка оцртавала се поражавајући јасно.{S} Ненад осети како му се од кичме разјурише жмарци по целом телу.{S} Стајао је укочен, без даха, док га је та ледена, мртвачка светлост брисала по лицу.{S} Викну.{S} Баци се Јасни у крило, кријући очи.{S} Час доцније све је било као обично, црним небом без месеца шетала је млечна рефлекторска рука пипајући, са застајкивањем,бледе звезде.{S} Дигнувши главу, Ненад примети нешто нарочито: цео доњи руб неба, од пристаништа, био је румен из те румени дизали су се тешки стубови мрког дима.{S} Загушљив мирис запаљене вуне допирао је са једва приметним поветарцем.{S} Али то је било само на махове.{S} Ноћ је мирисала на свеж е изгажену траву, на кукуту. {S}У општем ћутању, одједном у небо суну, кроз онај мрки дим, стуб варница.{S} За варницама се чу експлозија.{S} И одмах, једно за другим, поче читава ватрена киша да шиба у небо.{S} Дим се колутао, пламен растао, сав ваздух уз загушене и некако меке експлозије, уз ситно, сухо, пуцкетање, одисао је на горак задах изгорелог жита и кафе, на бензин, на вуну ...{S} Рефлектори беху ишчезли.{S} У великом муку, крвави прозори околних кућа слепо су гледали према пожару.{S} Чуло се како ватрени језици облизују бале са тканинама, дрвену бурад са зејтином, вреће са кафом и пиринчем; и како се бале, бурад и вреће као огромни пламени пупољци расцветавају. {S}Ненад се осетио сигурним тек иза чврсто затворених гвоздених врата, у непокретном мраку подрума, испод оних огромних сводова.{S} Али дуго није могао да заспи.{S} Између стубова, чије су се црне сенке померале, испод удаљених сводова, неко је лутао са свећом у руци, и сенка му је лелујала, изобличена по зидовима.{S} Пацови су пролазили шуштећи,цијучући.{S} Нека жена из топлог мрака, уздишучи глас изнад меког шапата, изнад дисања спавача, узвикну:{S} "Господе, Господе ..." {S}Ноћ се протезала као стонога. {S}Ненаду се чинило да није спавао Међутим,шибица у старамајкиним дрхтавим рукама је пламсала, али никако није успевала да запали лампу.{S} Ненад седе.{S} Врата су се откључавала - Јасна је говорила са неким кроз врата.{S} Старамајка упали фитиљ који поче да густо дими: али га стакло наднесено над пламен, угаси. {S}Смрдљив дим и мрак поново обави све.{S} Стакло паде и разби се.{S} Од врата, у жагору,донесе свећу.{S} "Пази, - рече старамајка, - је негде разбијено стакло,да се не посечеш".{S} Брисала је притом руку једну о другу, сметено.{S} Један висок и снажан човек се наже над њу.{S} Остадоше за час загрљени. {S}Старамајка узе свећу, осветли човека.{S} Из мрака се појави пун лик једног младића: био је неизбријан и сав изгарављен по лицу; због тога су дивни, вучји зуби, кроз широк смех, изгледали још бељи.{S} Дуга,црна коса била му је разбарушена.{S} "Сав си ми прљав, - рече старамајка, - спремићу ти да се умијеш".{S} Она остави свећу на низак сандук и оде у мрак иза кревета. {S}Долазећи одоздо, светлост свеће направи од човека дива.{S} Сомотски капут био је опшивен око ивице ревера и јаке црном свиленом пантљиком; испод високе круте огрлице падала је по кошуљи велика црна лептир-машна.{S} То је био ујак.{S} Ненад га познаде и викну. {S}Био је подигнут из постељних ствари, стегнут, изгубљен и поново спуштен на лежај. {S}Ујак седе крај њега.{S} "Хоћеш ли још?" Ненад се копрцао. {S}Магацини су на пристаништу горели и даље; мукле експлозије испуњавале су подрум у коме је жуто и мирно горела свећа,топећи се.{S} Умивен, блистајући очима, Жарко> је причао о своме бекству из Прага у Берлин.{S} Кроз полусан, Ненад је чуо речи: {S}Петроград, Москва, Одеса, Црно море, Прахово; да ли је сањао или је то било причање ујаково, он није знао:{S} Црно море је било бурно, у Прахову су сви путници истоваривали муницију, возови су свуда препуни, свуда поворке, барјаци се лепршају на ветру, велики ратни бродови плове узбурканим морима, музике по пристаништима свирају, лепе госпође деле војницима цвеће... {S}Ненад је корачао, био је велик, снажан, свуда је око њега буктала црвена светлост, људи су махали шеширима, уз небо су лизали огромни пламени језици ... било је свечано, радосно, мучно И топло. {S}Када се пробудио, кроз отворена подрумска врата улазила је светлост осунчаног јутра, подрум је био скоро празан, по дворишту се чула деца у игри. {S}3.{S} Одлазак На велика равна кола беху прво снесене тешке ствари: ормани, кревети, дивани, столице.{S} По собама су гореле свеће, залепљене на тучане пећи на небу је још било звезда:{S} Ненад је гледао кроз разбијене прозоре како бледе.{S} Људи са Жарком и Мићом седоше да се одморе. {S}Старамајка их послужи ракијом и топлим, ломљеним хлебом.{S} Један старији човек, раздрљене кошуље, заврнутих рукава, у огромној руци није му се видела чашица, наздрави старамајци:{S} "Да су ти живи синови, госпоја!" Сви су били необично расположени.{S} На кола поставише празне сандуке и кола приведоше под прозоре: меке ствари, постељно рубље, одело, ћилиме, побацаше кроз прозоре у сандуке.{S} У првој зори мали парк код "Пролећа" једва се назирао.{S} Мића се од првог угла одвоји и изгуби у празној улици Царице Милице.{S} Јос дуго се чуо бат његових поткованих цокула.{S} Било је увелико јутро, птице су певале по дубоким баштама пуним воћа и цвећа када кола стигоше у некалдрмисану Московску улицу: неколико белих, прљавих патака брчкало се у једној блатњавој барици; на ниском кућицама су се отварали прозори. {S}Предграђе.{S} Сеоски мир. {S}Стан у који су се склањали имао је само собу и кујну.{S} Ствари до подне сместише некако, наместише кревете.{S} Све дотле Јасна је одговарала на Жарков смех смехом, а онда одједном се сневесели.{S} Остави намештање куће и седе крај Жарка. {S}Говорили су тихо, дуго, с великим ћутањима. {S}Само у једном часу Ненад чу Жарка: {S}-Морам... ја сам се надао да ћеш ме сасвим разумети, Јасна. {S}Земља се не брани са фотографским апаратом у руци. {S}Јасна је ћутала.{S} Одврати поглед.{S} Ненад виде да Јасна плаче.{S} Поче дрхтати.{S} Зашто Јасна плаче? {S}"Ићи" тамо где је Мића, чинило му се сасвим природно. {S}Да је и он већи ...{S} Међутим, страва од оног ноћног пожара не беше сасвим ишчезла.{S} Узнемиран дочека ноћ. {S}Ноћ је била пуна непознатих гласова. {S}Ненад се у неколико махова будио.{S} Сваки пут би видео још нераспремљен сто од вечере и за столом,нејасно,старамајку, Јасну и Жарка. {S}Стона лампа била је под зеленим заклоном, и ствари на столу блистале су; али су све, И оне у светлости и оне у сенци,биле обавијене плавкастом маглом: из сенке у светлост стално је струјао нов дувански дим. {S}Пред Жарком је лежала велика отворена кутија дувана; његове беле руке, са пожутелим врховима прстију, вешто и брзо су завијале цигарете, које су се гомилале крај кутије.{S} А било их је већ читаво брдо.{S} Ненад у два маха паде поново у сан, пре него сто разумеде ста говоре Жарко и Јасна.{S} Али трећи пут он остаде будан, откривши у тешком ћутању око стола оно страшно што не сме да се искаже, а што садржи Жарков одлазак.{S} Ненад одједном свом снагом осети да Жарко не треба да иде; неиздржљив бол га је испуњавао; он се усправи полако, спусти са кревета. {S}Велики се за столом нису кретали. {S}Сат је ужурбано куцао, гушећи Ненада.{S} Он прилете Жарку, баци му се у наручје, загњури главу у малу црну машну, пуну здравог, мушког мириса уљаних боја и дувана, и гушећи се у наглом наступу плача завика: {S}"Ујкице, не иди, не иди, молим те ..." {S}Чврсте Жаркове руке привиле га уз меки сомотски капут, оштри образ наслони се на његов:{S} "Де, де, не плачи, де, де, ..." {S}Сат изби три.{S} Старамајка се трже, уздахну, устаде од стола, приђе столици на којој је лежала Жаркова торба и још једном је прегледа. {S}Радила је то дубоко сагнута, лица у сенци.{S} Жарко поче помагати Ненаду да се обуче.{S} И радећи то, говорио му је о Прагу, где му је остао атеље, И куда ће га водити после рата.{S} Ненада је занимало ста је са Принципом. {S}-Тукли су га, тукли толико док сав није постао крвав; крв му је исла из уста, из носа, био је без свести.{S} Онда су му завезали руке на лећа И после тога јос омотали конопцима од ногу до груди.{S} Положен је био на клупу, у дворишту неке касарне свуда около стајали су војници са ножевима на пушкама, нико није хтео да му помогне, да му обрише крв којом му је лице било замрљано. {S}Док је Жарко то причао Ненаду, Јасна отвори кухињска врата; у башти се није ништа мицало; у једној несигурној зеленкастој светлости искренут месец, убледео, падао је иза дрвећа. {S}Ишли су пустим улицама, у којима су све ређе бивале куће.{S} Жарко је држао старамајку испод руке и био весео, причао је и смејао се, хо, хо! из целих груди.{S} Јасна и Ненад ишли су за њима. {S}Прођоше тако преко једне пожњевене њиве, уђоше у млад кукуруз, дођоше до чубурског потока.{S} С друге стране се дизало светло брдо; вода у потоку мртва, оловно сива, није текла.{S} Они пођоше поред потока. {S}Стаза је била уска, морали су ићи једно за другим.{S} Ципеле им се оквасише од тешке росе. {S}Жарко се наједном заустави. {S}- Испратићемо те јос мало - предложи Јасна. {S}Старамајка не рече ништа. {S}- Журим се, Јасна - одговори Жарко. {S}Старамајка га ћутећи загрли. {S}Гледала га је један час изблиза, држећи му главу у својим длановима. - чувај се. {S}Жарко забаци своју торбу, махну руком и прескочи воду.{S} И одмах утону у зеленило. {S}Повратак кући био је много дужи. {S}Птице су, невидљиве, певале. {S}Ненад се савлађивао да не пусти ниједне сузе, јер није ваљало плакати - могло се слутити на зло. {S}Кућа, сва испуњена дуванским мирисом, учини се Ненаду као пуста. {S}На столу, велика плехана кутија, отворена И празна, стајала је крај угашене лампе. {S}Јасна подиже завесу, отвори прозор.{S} У кутији беше заостала једна цигарета; на столу друга на поду трећа,преломљена. {S}Ненад виде како их старамајка покупи, стави пажљиво у кутију, и кутију однесе и затвори у један претинац, у орман.{S} Учинивши то, она се исправи: - Нека га бог чува. {S}Ненад се одједном сети Принципа претучен, крвнички свезан, а нико да му убрише окрвављено лице. њега испуни гнев: он се расплака од немоћи.{S} Био је преморен, ражалошћен, узбуђен. {S}Шћућурен на кревету, он заспа са страшним мислима у глави: у рукама су му биле бомбе које су се распрскавале, разносећи му утробу; низ лице му је текла крв, коју нико није хтео да обрише. {S}4.{S} Бежанија 1914 Два рефлекторска снопа шетала су са застајкивањем, са ненаданим кочењем, по ниским, узвитланим и тешким облацима, које је ветар носио великом брзином преко гребена Топчидерског брда.{S} Сваки час рефлектори би захватили и само брдо и тада би у дрхтећој светлости изашао из мрака ред претоварених кола: мучно су узлазила уз брег.{S} Погнути људи, са обе стране пута, нису говорили.{S} Шћућурене између завежљаја и дењкова, жене су страшљиво гледале иза себе у мрачну купу Београда оперважену руменилом далеког пожара.{S} Топови су пуцали лено, са прекидима, као да размишљају.{S} Али су се експлозије полако примицале.{S} У два-три маха, летећи ниско, гранате прозвиждаШе изнад брда и експлодираше у виноградима. {S}Таљиге у којима су били Јасна, старамајка и Ненад изађоше испод дрвореда и мало журније пођоше преко ћелавог нагиба брда.{S} Ненад виде цео београдски гребен, са јасно оцртаним куполама Двора и торњем Саборне цркве, и око гребена једну светлију пругу,Саву о део Дунава. {S}На обзорју су, иза Београда, светлуцали запаљени ритови. {S}Одједном топови, пренути, почеше уједначено и журно пуцати. {S}Један рефлектор се упи својим светлим пипком у сам пут и једну малу кућицу крај њега; прозори заблисташе као растопљено олово.{S} Други се рефлектор, са Торлака, трудио да ухвати први и да га ослепи.{S} У једном часу два огромна светла мача укрстише се и онда у исти мах утрнуше.{S} Све потону у густо црнило ноћи. {S}Кроз страву тренутног слепила чуло се само пуцање бичева, узвици кочијаша и меки шум точкова по размекшалом путу. {S}Зујање, љубичаста муња, пролом и мрак.{S} Међу виноградима још један блесак.{S} Онда ближе, на лево.{S} Једна кола јурнуше низа страну. {S}При новом отсеву видео се кочијаш како стојећи у колима затеже дизгине, па и то привиђење потону у мрак.{S} Рефлектор иза Београда поново сину, дотаче узвитлане узвитлане облаке који су и даље бежали за брда, па се одмах спусти на пут.{S} Кола у којима је био Ненад, дочепавши се висоравни, пожурише трком.{S} Како је пут био узан, то су кола силазила на ледину да би што пре изашла из светлог круга непомичног рефлектора.{S} По неколико их се котрљало у истом реду, дотићући се скоро точковима, док су кочијаши бесомучно шибали коње.{S} И тада Ненад виде: насред пута безоблична маса из које се разазнавао размрскан фијакер и два бела коња која су се још бацакала.{S} Неко је испод оних остатака тихо цвилео.{S} Неколико људских прилика трчало је преко ледине.{S} Кола прођоше.{S} Рефлектор утрну поново. {S}Пут је завијао.{S} Кроз воћњаке, који су се једва назирали, кола уђоше у село.{S} Пред једном кућом стајала је група војника и гледала како избеглице пролазе.{S} Кроз отворене прозоре падала је црвена светлост преко друма.{S} Мало даље, ватра од суварака.{S} Један коњаник прође кроз светлост и сјаха пред кућу. {S}5.{S} Ресник Цело пре подне преседели су крај својих ствари, на ниској, подводној пољани, пред празном железничком станицом.{S} Сунце је пробијало овде-онде кроз облаке; пред подне се сасвим разведри, сунце поче да пече, трава, ствари, животиње и људи да се нагло суше.{S} Влажан дим, са запаљених ватри, вукао се долином.{S} Сељаци, гацајући боси по житком блату пуном балеге, продавали су вруће куване кукурузе.{S} У неколико махова, без разлога, на први узвик, цело се то мноштво, што је гмизало између набацаних ствари и нагореле сламе, беше подигло и уз вику, збуњујући се, сјатило уз затворене капије станице.{S} Али би пруга остајала празна, никакав воз није долазио.{S} Збијен народ тешко је дисао, знојио се, лактови су упирали у груди, углови сандука у леђа, неколико војника са друге стране ограде, са пушкама обешеним о руке, гледало је равнодушно на стиску. {S}По подне стиже један воз: отворени вагони били су натоварени туцаним каменом.{S} Вратнице под притиском почеше прскати.{S} Уз саму ограду стајао је прибијен један слабушан човечуљак.{S} О дебелом каишу пребаченом преко врата И једног рамена висио му је кратак сандук; сандук је био тежак, он га је још придржавао обема рукама.{S} Мушкарци су прескакали ограду.{S} Други заобилазили преко поља.{S} Једна капија попусти. узалуд су војници пушкама одбијали, заустављали и викали: полако, народе, за све има места, народе! - народ је и даље наваљивао.{S} Жене и деца су вриштали, у часу пролаз би загушен згњеченим људским телима, једва је понеко успевао, иако већ на отвореним вратницама, да прође. {S}Држећи чврсто Ненада за руке, Јасна је стајала у крају не усуђујући се да И сама покуша пролаз. {S}Ненад виде како малог старца са дрвеним сандуком носи талас.{S} Сандук му је сметао, закачињао се о ограду, старац се узалуд опирао гомили, узалуд покушавао да откачи затегнути каиш који му је одузимао последњи дах.{S} Није било јасно зашто војници спречавају свет да прође кроз већ отворену капију. {S}Једна жена, згњечена, писну И омлитави.{S} Мали пегави војник у широком шињелу, који је дотле стајао завијајући цигарету, позва Јасну да пође за њим.{S} Он сам понесе ствари.{S} Други војник на стражи где је престајала ограда, пропусти их.{S} Воз је однекуд већ био пун војника. {S}Подигоше ствари, подигоше старамајку, Јасну и Ненада. {S}Наместише се између дењкова.{S} Мали пегави војник седе до Ненада, спустивши ноге низ вагон: тек тада запали своју цигарету.{S} На сваки најмањи покрет камење се одроњавало. {S}Воз пође, па стаде. {S}Затим се врати натраг. {S}Свет је још увек чекао пред оном проваљеном капијом. {S}Два војника су спречила пролаз пушкама. {S}Један млад наредник стајао је мало даље са корбачем у руци, необично љут. {S}Из далека се видело како му уста стално раде, али шта је говорио није се чуло. {S}Шеф станице му приђе И поче говорити са њим. {S}Наредник се и даље љутио, као да му је необично пријатно што може тако да се љути, да корача нервозно између два разграната дрвета да слеже раменима. {S}Војници ипак спустише пушке.{S} Наредник се заустави неколико корачаји даље. {S}Смешкао се.{S} И више ништа није говорио. {S}У првим редовима стајао је згњечени мали старац са сандуком.{S} Настаде поново страшна стиска. {S}Старац би гурнут натраг, он затетура, али му се сандук поново закачи за спалу капију, испречи и скоро затвори пролаз.{S} Они однатраг су псовали, жене клеле, старац покушао да се искобеља, али је за то требало да они иза њега бар мало попусте. {S}Читавих неколико минута потраја гушање. {S}Млади наредник одједном престаде да се смешка.{S} Лице му се зали крвљу, подвикну. {S}Али како нико не послуша његову наредбу, он завитла корбачем по главама. {S}Најближи му је био старчић: наредник га ошину посред лица, обори му шубару (танка бела и ретка коса блесну), старац подиже руку да заклони лице по коме је, издигавши се мало на прсте, као острвљен ударао наредник, сандук ослобођен отскочи, повуче и старца који паде ничие.{S} При паду поклопац попусти и по земљи се расуше дрвени обућарски калупи.{S} Кроз капију надре свет газећи по старчићу. {S}Воз је већ кретао.{S} Задоцнели су трчали, покућавали да се окаче, а онда задихани заостајали И гледали у вагоне који су крај њих промицали. {S}Ненад је, сав блед, дрхтао.{S} Јасна стиснутих усана, приви га уза се. {S}"Као стока, - рече мали пегави војник.{S} - Убише човека". {S}Ове речи прођоше Ненаду кроз срце као нож; руке и ноге му се охладише. {S}Мали војник настави да грди.{S} Ненаду због тога би необично драг, осећао је да их спаја исто осећање гађења. {S}За то време воз је, дахћући, пуштајући нагло пару, клопарао високим насипом између пожутелих кукурузних поља, између ретких риђих шума, између таласастих ливада по којима су чучали надевени стогови сена. {S}6.{S} Ноћ По долини, кроз коју је полако милео воз, између усамљених топола пуних врана, купила се тешка испарења и лебдела над водама развлачећи се у сиво-плаво прамење.{S} Из локомотиве је куљао црн дим пун варница. {S}Варнице су се пеле прво у вис, ковитлајући се, а затим се расипале као киша по вагонима и људима згрченим по камењу. {S}Јасни прогоре на два места вео на шеширу. {S}Малом пегавом војнику се запали крај шињела.{S} Сви редом имали су сузне и замућене очи. {S}Станице су пролазиле са својим црвеним и зеленим фењерима, са својим двојним и мелодичним звонима.{S} На једној малој постаји укрстише се са једним возом који је вукао топове и један моторни чамац.{S} Крај чамца су, осветљена карбитском лампом, стајала два мала маринца са великим црвеним ћубама на округлим капама. {S}Њихова појава одушеви све.{S} Људи почеше махати шеширима: живели Французи, живели Французи!{S} Један је Француз пушио на лулу. {S}Он извади лулу из зуба и поздрави њоме. {S}Воз крену. {S}Мали Французи са својим чамцем потонуше у мрак. {S}- Сила је то народ, - рече замишљено мали пегави војник, завијајући Ненада у ћебе.{S} - Сваку ти он машину има, бољу него Шваба. {S}Мрак је био непрозиран.{S} Небо је био непрозиран. {S}Небо је опет морало бити покривено облацима, јер се ниједна звезда није видела. {S}У једној великој станици, рђаво осветљеној, стигоше један санитетски воз. {S}Бели вагони, мутних прозора, били су осветљеним мирном гасном светлошћу; по отвореним вратима стајале су лепе високе жене (бар се Ненаду учини да су лепе и високе у дугим белим одећама, са белим повезачама на глави. {S}И по свој тој белини, вагонима, грудима, рукавима, капама, расути црвени крстови, мали, велики, сасвим сићушни.{S} Воз постаја само часак.{S} Једна жена у белом ишла је, са једном крупним човеком, између два колосека. {S}У ноћној тишини чуло се јасно како песак под ногама шкрипи. {S}- Овде, докторе. {S}Доктор је био тежак човек.{S} Он се с муком, шиштећи, попе у бели вагон. {S}Мутни прозори почеше се замрачивати један за другим.{S} На једном се показа сенка две нагнуте главе И једне руке која је радила нешто несхватљиво. {S}Када се Ненад тргао из дремежа, воз је стајао у некој станици закрченој светом и возовима. {S}Две велике карбитске лампе осветљавале су узан станични перон по коме се није могло ићи од нагомиланих ствари и избеглица.{S} Између возова су трчали железничари машући својим прљавим фењерима.{S} У пољу иза станице виделе су се расуте ватре: силуете коња и људи у сталном покрету назирале су се око њих. {S}Фина киша, која се није видела али се осећала по лицу и рукама, сипала је, са гаром, из ниског чађавог неба. {S}Воз је бесциљно маневрисао, излазио из станице заустављао се усред мрачних и влажних поља која су се једва назирала, враћао на махање црвених и зелених фењера које су окретали у непрозирној даљини невидљиви људи.{S} Најзад стаде крај једног колосека на коме се црнела једна композиција празних отворених вагона без локомотиве.{S} Фењери су трчали дуж вагона, врата се уз страшну шкрипу зарђалог гвожђа отварала. {S}Настаде велика пометња.{S} Укочених удова од дугог седења и хладноће, Ненад се с тешком муком одржавао на ногама.{S} "И ово је наше, - викала је из мрака старамајка, чекајте, и ово је наше.{S}" Мада је било за све места, настаде огорчена борба: безоблична гомила наваљивала је на празне вагоне, своји су се губили, ствари падале у блато, гушање је трајало, напорно са псовкама, цело пола часа. {S}Ненад се најзад нађе у једном гвозденом вагону: на средини су стајали неки сандуци; није се видело шта је у њима, али се страшан задах непочишћене кочине дизао са клизавог и љигавог пода.{S} Хладноћа је постајала све већа. {S}Малог пегавог војника није било да им помогне да се сместе, и Јасна се са старамајком дуго мучила да од дењкова и ствари направи ма какав заклон од ветра. {S}У светлости једне шибице Ненад виде у самом углу поседале по поду неке војнике, леђа наслоњених уз ограду.{S} На сандуцима до њих била је још једна породица са дечаком и девојчицом.{S} Девојчица је плакала. {S}- Треба децу склонити међу ствари, - рече крупан мушки глас, - назепшће, ноћ је хладна. {S}- Да су бар затворени вагони, - уздахну жена. {S}Ненад доби место заједно са децом у једном мало удубљењу између два дењка.{S} Седели су раме уз раме, покривени оштрим ћебетом које је мирисало на оквашено псето.{S} Девојчица рече:{S} "Мени је, брате, зима". {S}Ненад је ухвати за руку.{S} Мала се наслони на њега. {S}Постепено се сви троје осетише топлије и боље. {S}Ненад је заспао ни сам не знајући када.{S} Из сна га је тргла реска хладноћа: један крај ћебета је лепршао под ветром.{S} Све је около било сиво и тмурно, тешким небом из кога је ромињала игличаста киша пловили су ниски, пепељасти облаци, крај воза су промицали мокри телеграфски стубови, у даљини се назирале неке сироте куће, мртвих димњака.{S} Цвокоћући, Ненад се подиже мало.{S} У том часу воз пређе, клопарајући, преко неког моста испод кога је текла широка прљава река.{S} Ненаду је у глави било мутно.{S} Он није знао да ли спава или не.{S} Скупи се, потражи топли дах својих малих другова и одмах заспа. {S}7.{S} Ниш Мала соба, у старој турској кући са тремом обраслим у винову лозу, била је препуна ствари, мириса качкаваља, и мишева који су целе ноћи чегртали по шупљим зидовима. {S}Постељне ствари, које су се простирале по поду и целу собу претварале у заједнички кревет, беху се напуниле стеница и старамајка, с наочарима на носу, истресајући их.{S} Али су са угашеном светлошћу све нове и нове стенице надолазиле, извирале из рђаво састављених дасака пода, спуштале се низ неравне зидове, падале, као град, из дрвене таванице.{S} За то време све нове и нове избеглице су стизале.{S} Улицама су пролазиле таљиге са прокислим стварима, жене су вукле за собом преморену децу, по школама, по тремовима, по кафанама врило је од света, импровизиране кухиње по двориштима и испод стреха су димиле, ветар је из болнице преносио задах карбола, ишло се овамо-онамо, насумце.{S} Међутим, дворска стража се мењала уз звуке војне музике, војска пролазила у маршу на станицу или са станице, пред Месном командом сатима у разговору стајала је лепо обучена господа очекујући комуникеје.{S} Вечером, парком крај Нишаве, шетао се млад свет, клупе су биле препуне, по околним кафанама свирали су цигани, било је живо, грозничаво, викало се бурно,проносиле заставе, китили цвећем они што одлазе. {S}У тој узбуни деца су проводила свој живот.{S} Дворишта су се тукла са двориштима, улице са улицама, махале са махалама.{S} Већ после недељу дана Ненад пронађе једну банду дечака његових година. {S}За бојиште им је служило једно велико згариште, ограђено високим плотом. {S}Запуштени воћњак и башта били су зарасли у густ коров, кроз који се пролазило као кроз прашуму.{S} Стари кокошињац, потпуно зарастао у зеленило, тако да се није видео, био је претворен у главни стан.{S} Велико брдо, створено од цигала и поломљених црепова изгореле куће, давало је довољно готове муниције. {S}Вођа је био један леп чист малишан, Војкан, одевен у затворено плав, чупав капут и кожну капу, чији су се крајеви могли спустити на уши.{S} Он се првог дана понесе веома гордо према Ненаду.{S} Са рукама завученим у џепове, он, после малог ћутања, отсече: {S}- Ти можеш само за комору.{S} Имаш ли пампурач? {S}- Немам. {S}Војкан слеже раменима. {S}- Иди прави муницију. {S}- Ја могу да се попнем уз дрво, - изјави Ненад. {S}- То може сваки. {S}Међутим, од свих његових нових другова, Ненада је једино Војкан привлачио.{S} Војкан је био оно што Ненад није до сада смео да буде; чинио јавно све оно о чему је Ненад само Жарко у потаји сањао. {S}Војкан је псовао, звецкао новцем који је крао од оца, пушио, чупао се са девојчицама и задизао им сукњице; по џеповима је увек имао федере од покварених сатова.{S} Узалуд Ненад поче чинити немогуће; доносити од куће шпиритус, маказе, свеће.{S} Војкан остаде охол и неприступачан. {S}Једнога дана, пошто су га претукли штаповима и камењем, ухватише неког маторог и олињалог мачка и завезаше чврсто за једну даску. {S}Али како мачак не црче ни после неколико часова, веће се нађе у недоумици на који начин да га дотуку.{S} Војкан је предлагао да се обеси. {S}Мачак је режао, исцерених зуба.{S} Нико се не усуди да му намакне омчу на врат.{S} Воде у близини није било.{S} Да га дотуку штаповима, овако везаног, било им је гадно; сем тога, мачак се драо страховито. {S}- Могли би барутом, - предложи наједном Ненад из краја, сав уздрхтао. {S}Није смео да погледа у мачора, у његов олињали реп, изубијане и крваве уши, застрашене очи. {S}Тврди дечачки профил Војканов био је непомичан. {S}Ненад је као опчињен гледао у њега: он мора бити његов друг, мора. {S}- Како барутом? - упита Војкан. {S}- На мину, - прошапта Ненад кратког даха.{S} Затим покуша да објасни. {S}Остали дечаци нису разумевали.{S} Војкан је ћутао. {S}Ненад се зајапури.{S} Први пут су га нови другови слушали пажљиво. {S}Он извади ножић и у земљи поче копати рупу.{S} Од рупе прокопа мали канал који је избијао на површину. {S}- Рупа мора да је сува да се барут не овлажи, - примети још увек клечећи на земљи, - ...а онда се затрпа, набије и потпали. - Како ћеш потпалити? - упита Војкан. {S}- Узмеш цевчицу од трске, пресечеш је напола, један крај ставиш у барут, у рупу, а други крај напоље, поспеш барутом, метнеш једну дашчицу одозго да земља не дође до барута, а онда затрпаш.{S} Од цевчице поспеш барут докле хоћеш, да те експлозија не закачи. {S}Иако је само гледао, звирећи кроз плот како неки гимназисти праве мину, Ненад ово исприча поуздано, са свим појединостима. {S}- Јеси ли палио мину? {S}- Јесам ... {S}Војкан извади из џепа малу кесу од чоје, са нешто мало барута који му је дотле служио за набијање малог топа направљеног од пушчане чауре, и даде је Ненаду.{S} Ненад поче осећати страх: ако му не успе? {S}После четврт часа миница је била готова.{S} Страшљивији побегоше на врх згаришта, у заклоне од цигле.{S} Војкан пружи шибице. - Боље да легнемо. {S}Шибица плану, барут прихвати, зашишта и једна шака земље уз једва чујан пуцањ одиже се и расу. {S}Војкан је био замишљен. {S}- Ту би требало много барута, - примети најзад. {S}- Да пукне, мора бити добро набијено, - додаде Ненад. {S}Он се осећао у том часу потпуно раван Војкану. {S}- Како ћеш га, ђавола набити? {S}Ту би требао фитиљ. {S}- Гледао сам, раде и са флашицом, узму малу флашицу, наспу барута, ставе флашицу положено у рупу, увуку у грлић цевчицу, а онда затрпају и добро набију. {S}Време је било мутно, без сунца, али сухо.{S} Дечаци се растурише на разне стране да набаве барута. {S}Састадоше се одмах после ручка. {S}Мачак је још живео.{S} У заклону од цигала сабраше барут: три патроне које Војкан вешто испразни, и неколико малих фишека купљених по бакалницама за по пет пара - у свему три-четири кафене кашичице.{S} Бочица је била од гумарабике, мала, са широким грлићем, са гвозденим запушачем који је на средини имао отвор: кроз њега протурише цевчицу.{S} Изабраше место, ископаше рупу, од рупе поставише даске по којима посуше танку линију барута до самог угла зида иза кога се могло сакрити, у лежећем ставу.{S} Сав остали барут сасуше у бочицу и напунише је више од половине.{S} Ненад је осећао неподношљиву врућину. {S}Он скиде свој капутић и остаде само у вуненој мајици.{S} Најзад је све било завршено.{S} Мрак се полако спуштао, по улицама се запалише светиљке. {S}- Донесите мачка. {S}- Зар не би могли без њега, да упалимо онако? {S}Хтео је да побегне. {S}Војкан не одговори.{S} Он лично постави даску са животињом, која се више није мицала иако је и даље гледала широко отворених очију. {S}Затим дође и леже за зид крај Ненада. {S}Остали се разбегоше. {S}- Пали... {S}У сутону севнуше две-три љубичасте искре, а онда шибица плану наранџасто жутом светлошћу. {S}Барут зашишта.{S} Један час Ненад је могао да прати вијугање ватрене змије у сагоревању; затим га заблесну и заглухну пролом: у очи му суну земља, једно парче црепа, зујећи кроз ваздух, звекну га по челу. {S}Ненад потону у маглу; затим се прибра и дође к свести.{S} Пипну чело: велика чворуга, још топла, осећала се под прстима није болела, али је кроз разрез коже ишла крв.{S} Војкан и Ненад шмугнуше у шипраг. {S}Скривени, дуго су ћутали, док мрак сасвим не паде.{S} Мачак је из мрака стењао једва чујно. {S}Вративши се у великом задоцњењу, са оном чворугом на глави, блед и прљав, он код куће затече само старамајку. {S}Соба је била топла, - крај мирне светлости зидне лампе, старамајка је читала новине.{S} Ненад јој притрча, зари главу у њено крило и заплака. {S}Плакао је дуго, са зацењивањем.{S} Старамајка га је својим меким рукама миловала по коси док се није умирио. {S}Тек када је подигао мокро лице, приметила је она чворугу, већ помодрелу. {S}- Па тебе су ударили, - узвикну она.{S} - Или си пао? - држала му је лице длановима као оно Жарку. {S}Ненад се збуни.{S} Избегавао је старамајкин поглед. {S}- Нисам пао...{S} Војкан ме је ударио каменом. {S}И слагавши, он се поново заплака горко; сад из очајања. {S}8.{S} Ненад дознаје како изгледа један прелаз преко Саве Јасна је погнута над грудњаком од беле вуне.{S} Игле у њеним рукама звецкају, светлуцајући слабо.{S} Старамајка меси. {S}У соби је топло. {S}Сунце се не појављује преко целога дана.{S} Стрехе капљу, дворишта су покривена опалим лишћем, куће, до преко прозора упрскане житким блатом. {S}Ваздух тежак од влаге, мирише на лишће што трули, на дим, на слатко-отужни карбол.{S} Цела је варош, потонула у мочвару, болница и мртвачница.{S} Улица се шарени од објава прикуцаних на вратима: тифус. {S}Пратње миле.{S} Звона звоне.{S} Војне музике свирају посмртне маршеве.{S} Возови пиште.{S} Главном улицом пролазе курири на коњима, посивели од блата, натеклих очију.{S} Све нови и нови пукови пролазе у маршу.{S} Заставе увијене у црне мушеме.{S} Низ војничка лица слива се киша.{S} Разлоканим путевима изнад вароши, у сумрак, змијају полако у великој тишини воловска кола.{S} У њима набацани лешеви, покривени шаторским крилима.{S} Аис, сти!...{S} Аис, аис!... {S}Блато пљеска.{S} Волови издужених вратова, влажних губица тегле претоварена кола.{S} Звона звоне на вечерњу. {S}Возови пиште.{S} Цео град у сутону бруји, испаравајући кроз своје пукотине карбол, коњски зној, болест. {S}По празним плацевима деца се вијају грајећи. {S}Туку се камењем. {S}Крваве.{S} Играју.{S} Набујала Нишава хуји испод гвозденог моста. {S}На једном кревету, између Јасне што журно плете и старамајке погнуте над фуруницом, лежи већ неколико недеља Мића, потпуно укочен и непокретан. {S}Широко отворене очи, уперене на прозор са дрвеним решеткама: киша удара косо по окнима, капљице клизе, прво свака за себе, онда се спајају, густи млазеви теку, токови се мењају, кривудају, спајају и поново разлазе. {S}Бели, смршали образи Мићини обрасли су у малу, гргураву, неједнаку браду која под светлошћу има топле бакарне одсјаје.{S} Преко јоргана је пребачен тежак војнички шињел, сав изгужван, изгњечен од дезинфекције. {S}На Мићи живе само очи. {S}Ненад напрегнуто хвата сваки Мићин уздах.{S} Кроз окна о која добује крупна киша Мића види расквашене сремске оранице; и по браздама попадале вране. {S}Само неколико дана пијанства, жене што износе децу, старци што љубе војнике у рукаве, плач од радости, звона на високим звоницима заклаћена у славу ослобођења - и већ повлачење, и путеви закрчени сељачким колима оних што су дан раније звонили, што су пред одреде износили со и хлеб, износили децу, и већ беспутни ритови, по ноћи, по ветру, муљ у који се упада преко колена, трули шевар пун жабокречине и Сава без прелаза.{S} Весла су пљескала по води, вода жуборећи увирала у расточене и претоварене понтоне, краве на обали мукале, понтони се празни враћали.{S} Гранате су риле обалу, чуло се кроз ноћ како муљ кључа; кроз ритове се примицали аустријски, њихови алати звецкали, сух шевар шумио. {S}Мића је тешко вадио из муља своје огромне цокуле, отеклим прстима је са муком обухватао пушку.{S} Крајеви шињела, мокри и блатњави, плели му се око ногу. {S}Ноћ је хујала, крв у слепоочницама хујала. {S}Лево од њега је ишла једна сенка.{S} Десно од њега ишла је друга сенка. {S}Оштро лишће шевра секло га је по лицу - иза леђа је осећао дах аустријских војника. {S}Пред собом није видео ништа.{S} Мало светлуцања воде.{S} Он је ишао према води, тетурајући, упадајући у рупе.{S} Пушчани метци су зујали кроз барску трску, ракете се расцветавале, црвене, зелене. {S}Понтони су били на другој обали. {S}Са оближње аде, кроз мрак, кроз ветар, кроз узнемирене гласове немирне ноћи, поче штектати митраљез. {S}Мића леже у муљ.{S} Меци су ударали по обали.{S} Кроз рукаве, низ врат, са свих страна увлачили се хладна вода и блато.{S} Мића се тресао у грозници.{S} Осећао дах људи што се провлаче кроз рит.{S} Вода је мало светлуцала.{S} Површином воде пловили су неки црни предмети, безоблични једва су се у мраку наслућивали.{S} Можда грање, можда даске.{S} Мића није видео јасно.{S} Кочио се.{S} Пуцњава наједном умукну.{S} Однекуд је долазила нека зелена светлост, нестварна, лешинска, у којој се ни даље нису могли јасно разазнавати предмети.{S} Тишина је била без ваздуха, стаклена.{S} Шевар се више није шумио.{S} Није се чуо ни онај нејасни дах мноштва.{S} Нека непозната ноћна птица, сасвим близу Миће, пуштала је са прекидима крештав крик, сложен свега од два тона, увек иста. {S}Мића одједном не могаде више.{S} Најежен, са накострешеном косом, он дрекну, усправи се из муља, збаци са себе шињел и ранац, и скочи у воду.{S} Вода га опече по натеклом лицу и рукама и оловном тежином учас натопи одело.{S} После неколико метара он осети да неће моћи издржати до краја: огромна тежина цокула повлачила га је ка дну, мутна вода, пуна муља и песка, улазила му је у уста која није могао да затвори. {S}Поче грцајући губити свест, али је још увек размахивао рукама.{S} Водом је лагано пловила једна безоблична маса. {S}Он се ухвати за њу: под руком осети сукно шињела.{S} Плутао је, припијен уз утопљеника, неколико метара. {S}Затим поново почне тонути.{S} Недалеко од себе зачу весла.{S} Он се напреже и викну.{S} Понтон прође на пола метра даље.{S} Једно весло закачи утопљеника.{S} Мића зграби весло.{S} Понтон је био препун.{S} Заносио се. {S}Митраљез је штектао сухо.{S} Једна црвена ракетла се распршта над самом површином воде и окруни као презрео грозд.{S} Понтон најзад удари у обалу...{S} Ненад је све то видео јасно. {S}Свака реч Мићина претварала се за Ненада у слику, машта му је била пренадражена, ноћу се будио вичући у помоћ, откривен, на поду крај душека. {S}С времена на време Мића би, сав обливен знојем, тихо зовнуо. {S}Јасна би прилазила и брисала му чело рупцем.{S} Он се захваљивао осмехом. {S}У соби се ништа није кретало. {S}Напољу се зачу отегнуто: телеграм!... последње вести!... ванредно издање! {S}Глас је био крештав, приближавао се јачајући. {S}Други гласови, ближи или даљи, понављали су исто.{S} Ненад истрча без капе и купи новине: на свега две стране, малог формата, штампане на избледелој црвеној хартији.{S} Јасна их узе читати.{S} Наш се фронт угибао.{S} Непријатељ је свуда напредовао. {S}Једна мала вест, у дну, јављала је да је и најближа околина Београда напуштена. {S}Друга страна била је испуњена скоро цела малим огласима са крстовима. {S}Крстови, крстови, цела страна крстова!{S} Мића је слушао стиснутих уста. {S}9.{S} Жарко пролази И тај дан падала је киша.{S} Ненад је рано отишао берберину и ошишао се.{S} Затим је обукао своје најлепше одело - матроско.{S} И онда цело доподне и поподне до три часа није знао шта ће са собом. {S}Ваздух, тежак од влаге, мирисао је на труо лист, на дим, на карбол. {S}Мића је тога дана први пут покренуо руку.{S} Био је радостан. {S}Дан је био кратак, падала је киша: у три часа поподне сутон је почео да се спушта, пун чађи и оштрих крикова локомотиве.{S} Житко блато, у које су тонули коњи, точкови и људи, потпуно је покривало ширину дуге улице што води на станицу: под ретким и слабим осветљењем, улица блеска као река растопљеног олова. {S}Кола пролазе и не остављају трага; људи пролазе и не оставаљају трага: јер се блато, густо и житко, као растопљени метал одмах за њима склапа. {S}Ненад је ишао сам, носећи под мишком мали пакет: вунени грудњак за Жарка, вунене чарапе, још топле гурабије које је месила и пекла старамајка, увијене у тај грудњак и чарапе.{S} Туба аспирина и кутија од сто цигарета.{S} И то је био цео пакет.{S} Војнички.{S} За Ненадом су журиле Јасна и старамајка.{S} Радост која би им се оцртала зачас на лицу била је застрашена и збуњена. {S}Нису смеле да погледају једна у другу.{S} То је Ненад приметио и било му чудно. {S}Станица је страховито заударала на јодоформ и нужнике поливене креозотом, на поквашене кожухе и коње.{S} Оно житко жуто блато вукло се свуда, али овде, помешано са црном угљеном прашином, било је сиво.{S} Свет је врвио грајећи ходницима.{S} Ненад и његови изађоше на затворен перон.{S} Завијајући се у белу пару, празним колосеком крај саме ограде маневрисала је једна мала и кратка локомотива.{S} По степеницама су већ били упаљени црвени и зелени сигнали, као кандила.{S} Телефонске жице брујале су мелодично, губећи се у даљини.{S} Док су чекали, прођоше два воза: један, састављен од затворених вагона за стоку, препун коња који су њискали и лупали о преграде, и војника који су седели на отвореним вратима са спуштеним ногама други, болнички, састављен од вагона прве и друге класе, тих и празан. {S}Оба одоше у истом правцу. {S}Одједном, из магле и паре изјури воз и стаде крај самог перона. {S}Настаде велика ларма.{S} Иза окићених и отворених прозора вагона чула се песма.{S} Млада црвена лица, затурене шајкаче, већ повенуло цвеће, зелене гранчице шимшира, руке што машу, сиве прилике малих војника што висе по степеницама и вратима.{S} Перон би поплављен у часу жагором, новим униформама, мирисом новог сукна и коже... четири стотине младих људи, четири стотине правника, филозофа, техничара, сликара, учитеља, ђака смејало се под својим новим жутим поднаредничким звездицама и ремењем, тискало, тражило своје или познате они који нису имали никога, већ беху нагрнули на бифе и чаше са пивом. {S}Ненад осети страх.{S} Сви ти млади поднаредници личили су једни на друге.{S} У гужви изгуби дах: како познати Жарка? {S}Ако га изгубе? {S}Јасна поче викати, махати руком, очајно се борећи да прође кроза свет који на њу није обраћао пажњу.{S} - Жарко, Жарко... {S}Из стиске изрони један крупан војник.{S} Ненад га у први мах не познаде. {S}Онда дође осмех Жарков, широк, блиставих зуба. {S}Ненад га познаде, то је био Жарко, а ипак није био он: као поткресано дрво, нешто је на њему недостајало иако је био обучен као и сви, стегнут у сив шињел. {S}Ненад су се непрестано чинило као да је го, некако празан. {S}Од тога поче осећати нелагодност.{S} Узбуди се.{S} Најзад примети: {S}Жарко није имао своје велике косе. {S}Свет их догура уједан угао између зида и ограде.{S} Иза ограде је била ноћ, у даљини ложионица на којој пламте црвени прозори, светиљке по скретницама, црвене и зелене, празне шине које роне у маглу. {S}Жарко се распитивао о Мићи.{S} Јасна одговарала. {S}Ненад, остављен по страни, ухвати полако Жарка за руку.{S} Ујак се трже, помилова га по образу, прихвати му руку и одмах га заборави. {S}Ненад је целога дана смишљао шта ће све рећи ујаку (рат је за њега био још увек могућност да се дође до лепих ствари: коња, револвера, дурбина, ко зна још чега... ) Међутим, сад уопште није мислио на то. {S}Његову пажњу привлачили су ти млади ђаци- наредници, ћосави, белих руку, њихове нове звездице, њихово жуто ремење, кратки тесаци. {S}Он примети једног - и збуни се - како у крају љуби једну девојку. {S}Девојка се није опирала: плакала је наслоњена на њега. {S}Ненад осети да девојка није сестра овом младићу; тако се не љубе сестре. {S}Он се пажљиво, иако кришом, почео окретати око себе: перон је био препун девојака које су китиле младиће цвећем; ови су их задиркивали; старији су све то гледали са осмехом, благонаклоно.{S} Ненад осети нелагодност. {S}Догађало се ту пред њим нешто нарочито, необично.{S} Нешто што је обично забрањено. {S}Насред перона, под великом богн-лампом која се клатила, једна група од њих десетак запева у хору "Боже правде".{S} Гласови сложни и хармонични, били су свежи, млади, звонки.{S} На перону се све утиша: сузе навреше Ненаду на очи, груди су му се надимале, шириле... {S}Боже правде, ти што спасе Од пропасти досад нас... {S}У сазвучје песме улете прво један висок, заплашен и трептав женски глас који се одмах, сломљен, изгуби.{S} Али га други прихватише, нови женски, нови мушки гласови, и сам Ненад, ван себе од узбуђења, запева: {S}Чуј и од сад наше гласе... {S}Цела је станица са својим сигналним звонима, са својим телеграфским жицама што хује кроз ноћ и маглу, са својим локомотивама што се, маневришући, завијају у шиштећ пару, учествовала у песми.{S} Све је певало.{S} Ветар се играо власима голаглавих људи, женама су, док су певале дигнутих глава и широко отворених очију, сузе полако текле низ озбиљна лица. {S}Ненад се осети као у цркви. {S}Скиде и сам капу. {S}И осети лепо како га бог правде дотаче својим млаким дахом по влажном челу и сав се најежи.{S} Јер бог беше присутан: сва лица била су обележена његовим присуством. {S}И од сад нам буди спас... {S}Настаде клицање.{S} Из бифеа је допирао заглушан жагор, куцање чаша и неуморно пумпање пивских апарата.{S} Пред Ненадом се створише два младића у наредничким униформама, један је био висок, мршав, црн други, мали, пун, плав,црвеног округлог лица, заваљене шајкаче на потиљак. {S}"Данас нам кажу, деци овог века,- грмео је плави наредник, - Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река, И да нам се душе опасности плаше. {S}Добра земљо моја, лажу..." {S}- Лажу! ...{S}Лажу! - узвикну и Жарко ...{S}- Лажу! {S}Тек тада Ненад примети Жарково лице, у пламену као и код осталих, светлих и грозничавих очију.{S} Ма ли плави поднаредник поче тешити старамајку, милујући је по рамену: {S}- Не плачи, старице мила! ...{S}Мајка, разумем то, поштујем... пољубите ме, ја мајке немам, благословите ме, мајчице, уместо моје мајке! {S}Он се саже.{S} Ненада запахну кисео мирис пива: младић беше пијан. {S}- И не плачите! - настави мали наредник. ...{S}- Схватите! {S}Будите поносни што је баш нама, вашој деци, пало у део да бранимо отаџбину. {S}Јер, мајчице, овај камен, - мали плави наредник се испрси, диже руку, шајкачу још више затури на потиљак, - јер овај камен... "...к'о пирамида Што се из праха диже у небо, Костију кршних то је гомила Што су у борби против душмана Дедови твоји вољно слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица својих кости сломљене, Да унуцима спреме бусију, Оклен ће некад, смело презирућ, Душмана чекат' чете грабљиве. {S}И само дотле, до тог камена, До тог бедема Ногом ћеш ступит' можда поганом." {S}Наоколо се правио све већи круг људи који су слушали.{S} Викало се: пст! пст! чујмо! мир!{S} На другом крају хор је певао "Ој Словени..." {S}Нека локомотива је пред станицом очајно и дуго звиждала тражећи пролаз. {S}Овде су људи викали: пст! чујмо! {S}Мали наредник је у левој руци држао смакнуту шајкачу; десна му је била стегнута у песницу. "...{S}Дрзнеш ли даље? чућеш громове Како тишину земље слободне Са грмљавином страшном кидају, Разумећеш их срцем страшљивим Шта ти са смелим гласом говоре, Па ћеш о стења тврдом камену Бријане главе теме ћелаво У заносноме страху лупати... {S}Ал' један израз, једну мисао Чућеш у борбе страшној, ломљави: {S}"Отаџбина је ово Србина!" - Тако је, тако је! - неке руке шчепаше малог наредника и понеше изнад глава.{S} Он је викао у бучном одобравању и тапшању: {S}- Песма нас је одгајила, њојзи хвала! {S}- Тако је!{S} Живели ђаци! {S}- Нека је слава мртвима! - викао је над главама младић. {S}-Нека је слава Ђури! - глас му је у хуци слабио. {S}Затим престаде да се разазнаје шта виче. {S}Чуло се само, у таласима, како свет одобрава: тако је! живео!{S} И то је слабило, претварајући се у неразговетан жамор.{S} Хор је сада певао "Онамо 'намо, за брда она..." {S}Воз је дотле стајао чекајући у сенци, неосветљен. {S}Одједном се чуше пиштаљке железничара, фењери потрчаше крај вагона. {S}- У вагоне, у ва-го-не! {S}- Кре-е-ћи! {S}Мртав воз се почео осветљавати. {S}- Жу-у-у-ри! {S}Један официр је ишао крај вагона, са бележницом у руци.{S} Дошавши према месту где је Ненад стајао са својима, он подиже поглед и погледа на перон поглед му је био празан, мртав; лице је било озбиљно и непокретно.{S} То лице, усред песме, следи Ненада.{S} Шта је све то значило?{S} Младићи љубе девојке, једни певају, други плачу, трећи, преморених лица, озбиљни и тужни, гледају на све то испијеним очима. {S}Врата вагона су се затварала истим звуком као врата на великим касама: меко, уз мали звиждук усисаног ваздуха.{S} Звук железничког рога.{S} Пуштена бела пара.{S} Прво црвена лица, свако за себе, и руке што машу; онда се све споји у једну једину пругу лица и руку, помешаних, стопљених.{S} У даљини се, изнад празних трачница, нагло смањивало црвено око сигналног фењера. {S}Уши су им биле још заглухнуте када се нађоше пред станицом. {S}Јасна је водила старамајку испод руке.{S} Ненаду се учини погрбљенија и мања.{S} Улица је под светлошћу ретких жутих сијалица бљескала као река црног растопљеног метала. {S}Ваздух је, влажан, мирисао на трулеж, на карбол, на дим од угља. {S}Из мрака и даљине чуло се уједначено брујање црквених звона. {S}10.{S} Усамљена кућа Церска, Колубарска битка...{S} Ненад није тачно знао. {S}Мешала му се имена у глави.{S} Главном улицом, од Гвозденог моста до Гимназије, па даље до Саборне цркве, виле су се заставе.{S} У црквама се одржавала благодарења.{S} Два дана свет је грозничаво јурио улицама, ванредна издања новина на плавим, црвеним или жутим крпама хартије јављала о величини пораза непријатеља, о броју заробљених топова, митраљеза, људи.{S} Затим се све наједном утишало и смрзло.{S} Заставе, покисле, разливених боја, остале на кућама.{S} Ваздух је опет замирисао на карбол. {S}Падала је киша.{S} Звона су звонила по цео дан. {S}Ненад је са Војканом пронашао нову забаву: основали су свој детективски биро - и по цео дан уходили поједине људе, жене, официре чиновничког реда, звирећи кроз плотове, улазећи у туђа дворишта, отварајући туђа врата. {S}Новине се поново почеше пунити крстовима: мали оглас, црни оквир, мали црни крст.{S} Мића је лежао непомично.{S} Поред њим је стајао прозор са дрвеним решеткама, иза кога се видела чардаклија са још погдегде заосталим риђопламеним листом.{S} Болест се кравила.{S} Лед је пуцао: већ је покретао прсте на руци... {S}Војкан би предлагао: {S}-Онај је сумњив.{S} Руке увек држи у џеповима. {S}Шерлок наређује Шамроку да испита шта је у ствари. {S}Ненад је одговарао: {S}- Разумем.{S} Али мени је потребно појачање. {S}Војкан-Шерлок је размишљао.{S} Онда досуђивао своме колеги Ненаду-Шамроку појачање у лицу Војкана-Шерлока. {S}- Пратиће вас Шерлок. {S}- Разумем. {S}После малог ћутања, Војкан, прелазећи на ти, и тапшући Ненада по рамену, говорио би: {S}- Па како је, стари друже?{S} Гадан смо налог добили. {S}Од наше вештине зависе животи невиних. {S}На посао. {S}Ти знаш да ћемо, ако успемо, добити нове луле. - Положићемо прво заклетву, стари друже, - одговарао би Ненад - да ћемо до гроба остати верни свом позиву. {S}Десницу овамо!{S} А нове су нам луле заиста потребне. {S}Све је било тачно предвиђено.{S} У томе се сатојала цела драж игре. {S}Сваки дан игра је почињала истим обредним речима. {S}И увек су им те речи изгледале нове, јер су задаци које су себи постављали били нови.{S} Приљубљујући се уз куће и плотове, задржавајући дах, споразумевајући се знацима и откуцавајући своје телеграфске знаке на каквом олуку за кишу или гвозденом електричном стубу, Ненад и Војкан, узбуђени, доживљавајући све авантуре које би хтели, пратили би сатима своју жртву. {S}Било је глупих жртава: из куће одлазиле су право у своју канцеларију. {S}Од мистерије ту није било ни трага. {S}Човек са рукама у џеповима био је одвратан: мршав, ретке жућкасте браде, високе круте огрлице, земљаног увелог лица, претерано чист, лакованих ципела. {S}Прошавши крај њега, Војкан, као нехотице, склизну ногом у прљаву барицу. {S}Човек погледа на своје упрскане панталоне и ципеле и љутито просикта: - Пази...балавче! {S}Војкан стаде, подиже главу према човеку и, наједном, потпуно неочекивано, погледа зрикаво, као да се много зачудио.{S} Онда угну раменима и шмугну низ улицу.{S} Човек остаде измахнуте руке.{S} Он после кратког размишљања пљуну и настави пут. {S}- Како ћеш га сада пратити, - упита га Ненад, - када те познаје? {S}Све си покварио. {S}- Напротив.{S} Баш сада када ме познаје...{S} А фина зверка.{S} Има панталоне као мој тата, црне па на беле пруге. {S}Чиновник, види се. {S}Чиновник је био фина жртва.{S} Ишао је увек другим путем, кривудао, појављивао се у невреме у главној улици и увек, дошавши до једне разваљене капије у једној малој кривудавој улици иза главне поште, нестајао пре него што би Војкан и Ненад успели да виде где улази.{S} Капија та водила је у један празан и узан пролаз између слепог зида једне двоспратне куће и старог, оронулог, али високог плота једног напуштеног дворишта. {S}Пролаз је увек био влажан.{S} У њему су трунули у великим гомилама сандуци од лимунова и поморанџи, дрвена бурад од маслина и друга старудија. {S}Мистерија је била потпуна.{S} Пролаз је другом својом страном излазио у главну улицу и служио као двориште једној бакалници.{S} Војкан остаде цело једно попдне пред излазом пролаза; човек је ушао са стрне уличице, али није изашао са стране главне улице.{S} Пролаз му значи није служио као пролаз: он је негде нестајао. {S}Три дана су Војкан и Ненад решавали ту загонетку. {S}- Улази а не излази, значи остаје негде.{S} Где? {S}- После овог шерлоковског закључка Војкан донесе одлуку да испитају пролаз. {S}Између сандука, негде на средини, они открише малу путању. {S}Пођоше њоме.{S} Она је кривудала и као да није водила никуда. {S}Међутим, иза једне гомиле буради, указаше се, на трулом плоту, мале вратнице. {S}Шерлок погледа Шамрока. {S}- Луле нам не гину. {S}Човек је долазио овамо увек у сам сутон.{S} Војкан помери неколико сандука, докотрља једно буре и крај вратница направи заклон.{S} Предвече увукоше се полако у своје скровиште.{S} По договору нису говорили. {S}Варош је око њих, склупчаних под оним сандуцима брујала и испаравала.{S} Никад до тада Ненад не беше чуо толико разних гласова. {S}Срце му је гласно куцало под самим грлом.{S} Време се отезало.{S} Ненад му није видео краја.{S} Он ухвати Војкана за руку, али се овај ослободи његове руке.{S} Прислањао је главу на земљу, како је то читао у некој књизи, да би чуо кораке. {S}Кроз сутон се најзад указа човек.{S} Он се журно приближи капиџику, турну га и ишчезе иза њега.{S} Ненад је од узбуђења био потпуно глув.{S} Војкан га повуче, и они се извукоше из заседе. {S}Четвороношке домилеше до плота.{S} Кораци се више нису чули. {S}Војкан одгурну капију: запустен врт, сав у сухом корову, био је пуст.{S} Они кренуше стазом, стаза је улазила у густо малиново жбуње.{S} Онда наиђоше на један запуштен вењак.{S} Све је било покривено осушеном дивљом лозицом.{S} Стаза одједном удари у други плот.{S} На једном месту биле су помакнуте даске.{S} Они завирише. {S}У малој ували светлио се прозор.{S} Кућа је била ниска; кров је скоро дотицао једним крајем обронак са плотом.{S} Они познаше кућу: њени прозори с оне стране били су увек затворени, са спуштеним завесама.{S} Као са у кући није нико становао.{S} Једном су само видели једну бабу.{S} А с ове стране прозор је био осветљен.{S} Уска стазица водила је укосо низ обронак и завијала иза куће.{S} Војкан и Ненад склизнуше до прозора. {S}Завесе нису биле добро састављене.{S} Једна сенка наиђе на прозор, оцрта јасно главу и руку, па нестаде.{S} Чу се затим, сасвим пригушено, смех.{S} Мистерија је била иза прозора. {S}- Мораш подлегнути, високо је, - прошапта Војкан.{S} - Тако... {S}Чекај... не одмичи се. {S}Ненад се ослони о зид да би му било лакше.{S} Војкан му се попе на леђа. {S}Прозорско окно било је пред њим; он спљошти нос о њега. {S}Ненаду се учини да се Војкан и сувише задржава.{S} Леђа су му се угибала, тетиве испод колена дрхтале од напора. {S}- Видиш ли?{S} Сиђи, не могу више. {S}Он се мало одмаче; Војкан се сроза низа зид, али при паду обори и Ненада.{S} Обојица остадоше седећи на земљи.{S} Више њих је у мраку благо зарио својом рујавом светлошћу прозор.{S} Војкан није могао доћи до речи. {S}- Тамо... онај човек... све сам видео. {S}- Он предахну:{S} - То му је љубазница. {S}Ненад поче цептети. {S}Нека необична топлота разли му се телом. {S}Би га срам.{S} Дисао је кратко. {S}Он се тренутак устезао; али, радозналост му је сада била у целом телу. {S}- Да видим... подлегни, подлегни брже. {S}У вртићу је владао путпун мрак.{S} Он се, пипајући по неравноме зиду; уздиже некако до светлог руба прозора.{S} Стајао је несигурно: {S}Војкан се клатио; при сваком јачем покрету Ненаду би поклецнула колена и мравци га прошли до потиљка. {S}У први мах не виде ништа. {S}Онда разазна стону лампу са млечном куглом; и сто на коме је она стајала.{S} Али и то као кроз маглу.{S} И ништа више. {S}Ноге су га привлачиле земљи.{S} Он склизну.{S} Био је разочаран. {S}Пипао је око себе по мраку. {S}- Јеси ли видео? {S}- Ништа. {S}Војкан се поново попе.{S} И одмах стаде цоктати.{S} Ненад осети како мења ноге.{S} Затим нагло скочи. {S}- Брзо.{S} Мораш видети... види се лепо. {S}Ненад поново виде лампу са млечном куглом, сто.{S} И одмах... с оне стране стола, осветљена пуном светлошћу лампе, блистала је у млечној белини једна потпуно нага жена; пред огледалом, које је висило на зиду, она је обема рукама подизала и завијала своју велику, дугу, пуну варница црну косу. {S}Њене рује су се заобљавале, њена се глава приклањала тежини косе, кичма је змијала испод беле коже; жена се исправљала, дотицала забаченим рукама свој потиљак, хитро хватала непослушно прамење, сплитала их, и онда, искрећући се, огледала у огледалу. {S}Тада, држећи руке забачене изнад главе, завршавајући да дотерује косу, она се окренула.{S} Зуби су јој блистали, говорила је нешто и смејала се, гледајући у угао собе, где је у полумраку стајао кревет у нереду. {S}Ненад није успевао да све тачно види: поглед му се навлачио маглом, кроз маглу назирао је тамне врхове набреклих груди и још ниже...{S} Он одједном осети грч под грудима: жена се нагло била укочила.{S} Ненад срете њене очи које су га гледале тачно у зенице кроз прозорско окно. {S}Он чу врисак и виде, већ падајући, како жена покри једном руком груди а другом трбух, стиснувши ноге. {S}- Бежи! {S}Мислио је да се никада неће моћи успети уз обронак.{S} Међутим, у два скока нашли су се иза плота, згрчени у корову.{S} За собом су чули како се прозор с треском отвара.{S} Једна огромна сенка, са снопом светлости, паде до плота. {S}- Нема никог, - рече крупан мушки глас, - учинило ти се. {S}Прозор се затвори.{S} Ненад је дрхтао целим телом.{S} Он тек тада примети да је страшно задоцнио.{S} Војкан га је једва стизао. {S}Тешко су се сналазили у непознатој башти.{S} Најзад, после дугог пипања, открише вратнице.{S} У уличици се одвојише.{S} Ненад откаса кући сав у зноју. {S}У трему обриса лице марамицом, подиже мокру косу са чела, умири мало дах и тек онда приђе вратима. {S}Иза врата је неко тихо цвилео. {S}Цвиљење се сваки час претварало у тиху запевку.{S} Речи су биле мрморене, Ненад их није разумевао, али он познаде старамајкин глас и улете у собу. {S}У углу, под малом лампом обешеном о зид, седела је старамајка. {S}Лице јој је било мало као песница, гледала је непомично испред себе, руке су јој лежале, мршаве и наборане, на коленима, говорила је избезумљено, зането, сама за себе: {S}- Ооо... није га мајка ни видела добро, толике године, ни пољубила добро...{S} Ооо... увек далеко од мајке... {S}- Доста, мајко, не могу више, доста, - узвикну са своје постеље Мића. {S}Старамајка се не покрете, не одговори.{S} Глас јој постаде само оштрији, тврђи. {S}-Је ли му ко додао воде?{S} Је ли било кога да му запали свећу? {S}Мића је јецао.{S} Крупне сузе, блистајући, круниле су му се низ лице.{S} Он их није могао обрисати. {S}- Ко је тај што има право да моју децу шаље да гину? - настављала је старамајка упорно.{S} - Ко?... {S}Ооо... умро сам, остављен, у некој рупи...{S} Ооо... сам... {S}Мића је шаптао: доста, доста.{S} Ненад је, на коленима, љубио старамајкине хладне и мртве руке.{S} Старамајка се трже.{S} Она подиже једну руку и поче пипати своје лице, своје очи; дотаче се своје косе.{S} Лице јој је било непокретно, без суза, сухо. {S}Није видела Ненада.{S} Ненад се осети усамљен и непотребан; обузе га самртна страва. {S}У влажну и топлу замрлост собе Јасна унесе хладноћу, своје исплакано и омршавело лице, каљаве ципеле - иако тротоари тога дана нису били каљави.{S} Сва укочена, крутих покрета, седе крај старамајке. {S}- Не, мајко, овде га у списку погинулих нема.{S} - И, после малог устезања, додаде:{S} - Ово су стари спискови... пре офанзиве.{S} Сутра ћу ићи у Црвени крст. {S}- Он је погинуо, - сухо и као љутећи се одговори старамајка. {S}- Осећам. {S}Отишао је и погинуо.{S} Сва она деца одведена су тамо и потучена. {S}За три дана.{S} Ооо...{S} Зар цу знали да се чувају?{S} Ооо... у блату, по шумама, потучени... {S}Кроз танак зид што одваја сове чу се прво слабо, па онда све јаче нарицање.{S} Други женски глас је тешио: {S}- Немој, Васка... не плачи, Васка...{S} Бог... {S}- Крвник! - цикну Васка. {S}- Не, Васка... {S}- Крвник! - још оштрије викну Васка.{S} - Без гроба га оставио... је ли ти тешко, Мито, без гроба? {S}Без крста га оставио... је ли ти тешко, Мито, без крста?...{S} У пољу га оставио да га пси разносе...{S} Је ли ти хладно, Мито, у пољу? {S}- Је ли ти хладно, Жарко, у пољу? - понови старамајка као одјек. {S}Јасна зарида загњуривши главу у Мићин узглавак.{S} Из друге собе нарицање се претварало у урлик: {S}- Мито, леле, Мито, храно моја, кућо моја, Мито, снаго моја, Мито, што оде, што ме остави, што ме напусти...{S} - Васкин глас се беше дигао и затегао тако страшно, да на једном препуче: кроз промукло ридање чу се како Васка тресну о под. {S}- Васка, сине... не тако, сине, не ваља, сине... {S}Све се утиша зачас.{S} Јасна устаде, скиде свој капут. {S}У заглухнутом ћутању размести душеке по поду.{S} Свако вече пред спавање, Ненад би, клекнувши, очитао молитву:{S} Оче наш... да вјатисја имја твоје... во искушење... од лукаваго, дај Боже здравља мојој добој мами и бајки, и мени дај да ујка Мића оздрави; заштити својом светом десницом ујка Жарка, који нас брани од непријатеља; спаси га, заштити, да нам се здрав врати. {S}Во имја оца, и сина, и свјатога духа Амин... {S}Он клече и овога пута поред душека, прекрсти се.{S} И одједном, заценивши се, баци се на лежај. {S}- Нећу да му се молим, нећу... {S}Он се тресао, цептао, сузе му квасиле цело лице, под грудима је осећао једну снажну руку како му стеже желудац, црева, и како га празни, ридао је губећи дах, малаксао, немоћан, осећајући се страшно, очајно, усамљен и напуштен, био је као заклано јагње, шупаљ, опран и обешен, чинило му се да је потпуно сам, и да су сви остали потпуно сами, и да не могу више загрејати једно друго... и од тога је осећао и самртну страву и немоћан, узаврео бес. {S}- Мамо, није га спасао, није га заштитио, - врискао је, - зашто га није заштитио, зашто га није заштитио, зашто? {S}Церска, колубарска битка...{S} Ненад није знао.{S} У глави му се мутило од тих имена.{S} Од Гвозденог моста до Саборне цркве виле су се заставе.{S} Служила се благодарења. {S}Ванредна издања новина писала о величини победа.{S} Увече је ношена бакљада, смолане буктиње и лучеви светлели су димећи црвено, музика, блистајући својим месингом, свирала је веселе маршеве залазећи у мрак улица, који би се од њеног уласка нагло осветљавао.{S} Онда се наједном све смрзло. {S}Заставе, покисле, разливених боја, остале на кућама... {S}Из мрака и ћутања издвоји се Јаснин уздах:{S} Господе, Господе... {S}Ноћ се, пуна шумова, протезала као стонога. {S}11.{S} Црвени крст Јутро се дизало мучно, влажно и без светлости.{S} Долетевши из магле, по ивици крова паде јато врана, тешко, као камење.{S} Васка, враћајући се са гробља, поче их раздражено терати. {S}Најближе гракнуше, дигоше се и падоше неколико корачаји даље.{S} Прамење магле клизило је између њих.{S} Васка их заморена остави.{S} Била је чврсто забрађена у нову црну шамију, од чега су јој образи долазили некако округлији, детињастији. {S}Младо лице пуно пега око носа било је бледо и изморено.{S} Она прође, носећи празну котарицу од подушја, својим раширеним кораком трудних жена крај самог Ненада, као занесена.{S} Јасна би готова, и они кренуше ка Црвеном крсту. {S}То што се звало Црвени крст, лежало је крај железничке пруге и кисло, утопљено у прљаву маглу.{S} Многобројне дрвене бараке одисале су на болницу, на касарну, на шталу, на све заједно. {S}Пут, који је од Гвозденог мост, крај Града, кроз непосејана и подводна поља водио до Црвеног крста, разливао је преко јендека своје болесно жуто блато, пуно отпадака; пешачке стазе кривудале су с обе стране пута, кроз упропашћену и окаљану траву: блато је овуда било гушће, неразгажено, теже; хватало се за обућу.{S} Ненад није знао шта је Црвени крст: село, предграђе, болнички комплекс; да ли се то место и раније тако звало, или је тако названо сада.{S} Мала железничка постаја носила је то име.{S} Један санитетски воз, празан, отворених врата и прозора, стајао је и смрдео: прљаве жене, набреклих црвених руку од воде и хладноће, прале су вагоне.{S} Кривудавим стазама кроз поља, над којима се таласала све прозирнија магла, журиле су погнуте прилике људи и жена; више жена него људи.{S} Црне мараме скакутале су по сивом пољу, замицале за ретко ниско жбуње; вране су се дизале у небо и одмах падале даље, као црно и влажно камење.{S} Друмом пројури неколико празних муниционих кола, која су терали, уз велики смех и пуцање бичева, млади, ћосави војници. {S}У сусрет наиђе друга поворка претоварених сељачких кола: упрегнути црни биволи, дебеле, скоро без длаке коже, клатили су се, тешких ногу, у дрвеним јармовима; старо блато, сухо, слеђено, покривалоје главчине точкова, срчанице, јармове, саме животиње, гуњеве и кожухе гонича који су корачали погнутих глава крај самих кола, бодрећи промуклим гласовима преморену запрегу.{S} Један фијакер сустиже поворку и пронесе ка Црвеном крсту леп светложут метални мртвачки сандук. {S}Сандук је са оба своја краја прелазио ширину фијакера, у коме је, на горњем седишту, згрчена седела једна мала жена, сва у црнини. {S}Бараку са списковима пронађоше одмах по великој гомили света, која је зебла пред вратима облепљеним покислим објавама.{S} Велики мук мноштва био је прекидан само дубоким уздасима.{S} Питања су била измењивана шапатом, као у цркви. {S}- А ваш? {S}- На Церу. {S}- А ваш? {S}- Ђак-наредник, на Гукошу. {S}- И мој. {S}С времена на време отварала би се она врата и са нездравом јаром прегрејане просторије излазио би напоље врисак. {S}Магла би га одмах ломила и загушивала својом меком ватом.{S} Жена би потурена, праћена својим јецајем, нестајала полако у дубини поља, између ниског и оголелог жбуња.{S} Гомила је остајала тиха.{S} Нове жене су улазиле, излазиле; једне су нарицале, друге се смејале и одлазиле трчећи да јаве радосну вест.{S} Са постаје се чуло како нека локомотива преморена дашће. {S}Пред бараку стаде фијакер.{S} На фењерима није било броја, био је државни.{S} Низ заклоне сливало се блато коњи су фрктали густе млазеве паре, димећи ознојеним леђима.{S} Из фијакера изиђе висок господин (Ненад му спази само два проседа брка на гаравом, скоро црном мршавом лику) и, не обзирући се на свет, пође без чекања улазу. {S}Жене га ћутећи пропустише. {S}Врата се отворише пре него што човек дотаче браву.{S} Он уђе. {S}Врата се полако затворише. {S}Јасна дршћући стеже Ненада за мишицу.{S} Наже се сасвим уз његово ухо.{S} Била је бледа, узбуђена: {S}- Запамти, сине, овог човека...{S} - Она заусти нешто, али, после малог ломљења, што Ненад примети, као застиђена, додаде само:{S} - То је Деспотовић, министар Деспотовић, запамти га, сине. {S}Деспотовић остаде у канцеларији само часак, и одмах изађе. {S}Био је гологлав.{S} У једној руци је држао шешир, у другој један испрљан мали замотуљак.{S} Он прође укочено кроз размакнут свет, сав дрвен, уздигнуте главе, празног погледа.{S} Изађе на пут где га је чекао фијакер, не примети га и продужи даље.{S} Фина кишица сипила је, растерујући маглу.{S} Деспотовић настави да корача и даље средином пута, по житком блату, гологлав.{S} Празан фијакер крете за њим.{S} Ускоро и човек и фијакер утонуше у измаглицу.{S} Једна жена крај Ненада, шапћући рече: {S}- И њему, на Гукошу, ђак-наредник... {S}Јасна се трже.{S} Стајали су већ крај самих врата.{S} Дође и њен ред.{S} Ненад остаде напољу. {S}Поново осети мору од самоће. {S}Врата се отворише.{S} Јасна изађе. {S}Ненаду се учини да Јасна нема више лица.{S} Само огромне усне, стиснуте, што се грче, извијају, напрежу да нешто кажу, али се ломе, развлаче, опуштају...{S} Јасна марамицом притиште та уста.{S} Ненад је ухвати под руку и осети се необично великим и снажним.{S} Ћутећи изађоше на пут и утонуше у блато повратка. {S}12.{S} Савезници Зима је дошла са снегом и мразом.{S} На великој бари више Дрвеног моста, преко кога се прелази у Београд-махалу, лед се држао недељама. {S}Прво деца, па онда и одрасли почеше тамо одлазити на клизање.{S} Лепе девојке и младићи клизали су се на правим клизаљкама, обучени у разнобојне вунене мајице. {S}Дечурлија и домороци употребљавали су клизаљке направљене од троугластог парчета дрвета: преко једне ивице била је причвршћена дебела бакарна жица и то је било све. {S}Прикачињали би је узицама за једну ногу и отискивали се, великом брзином, низ лед.{S} На све стране пролетале су чудне прилике, са једном згрченом ногом.{S} И сам Ненад имао је једну такву клизаљку сопствене израде.{S} Али му клизање са њом није причињавало никаквог задовољства; спадала му је сваки час с ноге; и било га је стид да другу ногу држи стално згрчену, као рода.{S} Највећи део времена проводио је у крају, ц рукама у џеповима, тужно посматрајући оне ца правим клизаљкама. {S}Војкан му једног дана позајми своје.{S} Мале, поникловане, оштрог сечива. {S}Ненад је стрепећи пошао, али је на другом кораку изгубио равнотежу, раскречио се и треснуо.{S} Када је покушао да устане, тешка клизаљка одвали му потплату.{S} Вратио се кући са ципелом увезаном канапом, јер је одваљени ђон палацао. {S}Оправку ципела Ненад је преседао крај прозора. {S}То је трајало два дана. {S}Других ципелица није имао. {S}Мића је покретао прстима, шаком, руком до лакта, целом руком. {S}Успевао је и да седне.{S} Старамајка је тихо редовала по кући.{S} Јасна давала часове. {S}У подне, увече, после канцеларије, кум је долазио, доносећи новине, које би се онда читале наглас. {S}Једног сунчаног јутра, ослоњен о Ненада, у своме великом шињелу, Мића је изашао први пут: до берберина, који му је скинуо браду. {S}Онда је дошло пролеће и башта процветала. {S}Васка је родила сина, посмрче.{S} Кроз зид се чуло како га успављује, певушећи полугласно. {S}Дошло је и лето.{S} Птице су кљуцале зелено грожђе са чардаклије.{S} Васка их је, држећи бебу у рукама, по цео дан гонила. {S}Мића се вратио у свој добровољачки одред.{S} Ненад је под вењаком учио француске глаголе. {S}Онда је поново почела јесен. {S}И поново тмурна и кишна. {S}Ненад није разумевао како се то могло догађати: имали смо савезнике који нам никако нису хтели помоћи.{S} Какви су то онда савезници?{S} Ненад је прислушкивао: разговори старијих само су га још више збуњивали.{S} Њему се причињавало да ти велики само бесмислено заплићу ствар.{S} А било је јасно: савезници имају свега; ми ничег, чак ни завоја.{S} Изгледало му је бесмислено то доказивати; а када се већ доказало, расправљати недељама како помоћи.{S} За то време Немци су се спуштали са севера, уништавајући својом тешком артиљеријом све.{S} Горко једно осећање неправде, лажи, лицемерства, увлачило се у Ненада.{S} Поче подозревати у оне велике речи о братству, које је изговорио руски цар када су му саопштили у каквој се беди налази српска војска; поче сумњати у Французе Италијане, чији је краљ био зет црногорског краља, није шватао; још мање је схватао зашто већ стигле савезничке војске у Солун не продужују даље. {S}Бугари су се комешали.{S} Једнога дана кроз град прође вест да ће Бугари прићи Немцима, да су већ пришли. {S}Читајући новине, Ненад уочи једну вест: у Софији је руски посланик разговарао са француским...{S} Како је то могуће?{S} Они тамо седе, праве један другом посете, а Бугари већ поседају границу.{S} Зашто се и та велика господа не бију?{S} Зашто и они не путују вагонима за стоку на границу? {S}Сметен, Ненад потражи Војкана. {S}- Па то ти је дипломација, - објасни Војкан. {S}- Али они лажу, они се претварају! - узвикну Ненад.{S} - Ако су наши савезници... {S}Војкан му објасни да то тако треба, да постоје чак и школе за дипломате где се уче како боље да лажу и варају. {S}- Али зашто, зашто?{S} Зашто да се варају и лажу, кад могу просто да кажу истину? {S}Нешто као сумња да је све засновано на праву и истини, проже Ненада.{S} Он тога вечера поче бојажљиво испитивати кума.{S} Кум се збуни.{S} Покуша да објасни све изукрштане интересе разних народа, али се најзад сасвим смете.{S} Чак се мало и наљути. {S}- Откуд ти таква питања?{S} Боље се играј. {S}Сутрашњи дан донесе велико изненађење: од Гвозденог моста до Саборне цркве, целом дужином главне улице, радници су закопавали високе стубове младе јеловине. {S}Други су између стубова разапињали зелене венце направљене од шимширових и борових гранчица; од зимских ружа.{S} У први сутон о стубове окачише и заставе, потпуно нове, српске, руске, белгијске, француске, енглеске. {S}Цела улица је засвођена венцима и заставама; ветар лепрша новим платном које пуцкета; боровина и зеленило мирише; сијалице обасјавају славолуке на којима у цвећу пише:{S} Добро дошли!{S} Живели савезници! {S}Новине јављају: синоћ су кренули из Солуна; јутрос су прошли кроз Скопље; у подне су били у Врању... {S}Улице се угибају под мноштвом.{S} Ваздух као ускршњи, пун лепршања нових застава под благим ветром.{S} Непознати људи ословљавају једни друге, деца пуцају из пампурача, у девојачким рукама вене цвеће изнесено за дочек савезника.{S} Само што нико не зна тачно са које ће стране савезници ући у варош, и у који час. {S}У дубоку ноћ свет се поче разилазити, још увек пун поуздања. {S}Изашавши то вече да за кумом затвори капију, Ненад, у великој тишини ноћи, чу удаљену и потмулу грмљавину.{S} Небо је било чисто, пуно звезда.{S} Она грмљавина долазила је на махове, са ветром, али једва чујно, као далеки шум неког водопада, као прелазак воловских кола преко сухог дрвеног моста. {S}- Куме, чујте, зар не чујете? - страва се разли Ненаду кроз тело; он шчепа кума за руку; небо је било ведро, пуно ветра и звезда. {S}Кум ослушну: као удаљена туча града по лишћу, као ударци меке маљице по бубњу прекривеном црном чојом. {S}- Топови... {S}То је било толико удаљено да се сваки час преливало у велику тишину ноћи. {S}Цео сутрашњи дан заставе су узалуд лепршале, цвеће венуло испуњавајући ваздух својим горко-слатким мирисом: савезника није било. {S}Ни Војкана да дође по Ненада.{S} Ненад оде да га потражи. {S}Још издалека спази пред кућом један војни камион, на који су војници завршавали да товаре ствари.{S} Ненада нешто текну.{S} Он приђе ближе.{S} Из куће је излазила цела породица, Војканове две сестре, мати, баба, стара тетка, служавка са два мала кинеска псетанцета у рукама. {S}Војканов отац, низак пуначак господин, обилазио је око камиона и наређивао како треба ствари везати.{S} Пролазници су се освртали, застајали, гледали ове што беже, почињали да их грде, свесни преваре - а онда трчећи одлазили да се обавесте, да и сами почну са бекством.{S} За то време Војканову маму, бабу, тетку и девојчице стрпаше у затворени фијакер; девојка са кучићима се попе на камион. {S}Војканов отац је у крају расправљао са једним бубуљичавим наредником, када се најзад на крају улице појави Војкан: са капом у руци трчао је из све снаге и потезао на каишу лепо сиво псето. {S}Он не обрати пажњу на грају из фијакера; погледа ни оца, који му је претио штапом: сав црвен, баци се Ненаду око врата. {S}- Био сам чак код твоје куће.{S} Свршено је.{S} Бежимо у Солун.{S} Министарства се селе вечерас.{S} Тата ми не да да поведем Мусу. {S}Молим те, узми га. {S}- Он утрапи Ненаду пређицу.{S} Пас стаде скичати.{S} - Ово ти је нов газда, Муса, слушај га.{S} А ти се не бој, тај те ујести неће.{S} Помилуј га само.{S} Ја ћу ти писати.{S} Можда ћеш и ти доћи у Солун.{S} Здраво, стари друже. {S}Војкан пољуби Ненада, исплази се оцу који је викао да пожури, успуза се уз камион и намести крај служавке, војника и кучића. {S}Камион се разгоропади, засу целу улицу својим смрдљивим плавим димом и крете.{S} Војкан је махао капом, све док камион не скрете за угао. {S}Муса је цвилео гледајући за колима, али се није отимао.{S} Ненад остаде часак пред празном капијом.{S} Улица му се стаде удвајати и мутити: две крупне сузе му склизнуше низ образе.{S} Он крете кући.{S} Пас пође послушно за њим.{S} Ненад није више плакао.{S} Само је осећао страшан притисак на грудима, није имао довољно ваздуха, осећао се згњеченим.{S} Све је, значи, била лаж.{S} И заставе, и вести по новинама.{S} Да боље побегну! {S}Пас му лизну руку.{S} Ненад му обави руку око врата. {S}То поподне поче падати ситна јесења киша.{S} За два дана од застава остадоше само шарене, избледеле крпе, завијене око мокрих стубова.{S} Венци се покидаше. {S}На неким местима су додиривали блатњаву калдрму.{S} Преко целе ноћи чуло се тандркање претоварених кола и топот коња.{S} Удаљена канонада се чула сада и по дану.{S} Једног ведрог јутра у ваздуху се зачу монотоно авионско зујање. {S}На авион испалише неколико шрапнелских метака; чу се експлозија бачене бомбе; авион ишчезе у висини као бумбар; мали, бели и меки рунасти облаци од шрапнелских експлозија остадоше да висе непомично на чистом небу. {S}13.{S} Бекство Воз је одмицао споро и несигурно.{S} Згњечен у углу фургона, са главом на старамајкином крилу. {S}Ненад је дремао.{S} У његовој свести слике су се бурно мењале... {S}Изненадни полазак Мићин, у ноћи, и њихово журно паковање; урликање затвореног Мусе и његова неочекивана појава на станици са откинутим конопцем око врата; и друго: улице окићене покислим завесама, она бела нага жена, Војкан на камиону - па све то помешано, она бела жена са конопцем око врата, долазак у трку Војкана на станицу, Мића који урла затворен у шупи:{S} Ненаду је глава бучала, он се трзао и дуго буљио у мрак једва пробијен једним жутим пламичком свеће, која је горела чак у другом углу фургона; крај свеће је једно лице, обрасло у чупаву браду, било нагнуто над неку књигу...{S} Ненад се узалуд опирао сну, очи су му се склапале, и тада му се кроз појачани хук точкова чинило као да пут, од оног првог бекства из Београда, није ни прекидан, већ да траје стално, све у истом фургону; она година у Нишу била је као сан, као нешто што се није догодило стварно, док клопарање воз, кисео мирис вагона, заспале главе које климају све заједно повезане, ноћ без светлости, та вожња без прекида јесте стварност.{S} Али то му се причињавало само зачас.{S} Већ у идућем чинило му се да је то путовање сан и да ће се сваког часа пробудити у малој тесној соби, на свом душеку, у Нишу. {S}Надали су се да ће их јутро затећи далеко иза Врања.{S} Када се Ненад пробудио, воз је стајао на некој малој сеоској постаји.{S} Око влажних поља теглила су се плава брда, затварајући видик.{S} Сунце се још не беше родило.{S} Пред фургоном су војници и људи расправљали. {S}Гласови су им у јутарњој тишини били необично јасни, кристално звонки. {S}- Где смо? {S}Јасна уздахну: {S}- Пред Грделицом.{S} Спавај. {S}Тишина га завара.{S} Ненад поново заспа. {S}У Грделици затекоше велику забуну.{S} У станици је стајао још један воз.{S} Људи су трчали крај вагона, објашњавали се; други, у гомили, стајали пред станичном зградом, скупљени око врата телеграфске собе.{S} Кроз влажна испарења светлело је сунце, али тако без сјаја да се могло гледати у њега.{S} Један војник, седећи на неким сандуцима, скидао је са пушке каиш.{S} Када га скиде, он пушку одбаци међу сандуке, а каишом се опаса преко шињела. {S}Радио је то мирно, са патрљком цигарице у чупавој бради.{S} На пумпи је галамило мноштво, отимајући се о воду, која се није могла пити од тешког сумпорног смрада.{S} Гвожђе је шкрипало чутурице и мањерке лупкале, вода прскала, ноге гацале по великој каљузи; једна флаша уз нечији врисак разби се о гвоздено подножје.{S} Али, над том ситном вревом, изнад та два мајушна воза, те две зарђале змије, и безобличног гмизања још сићушнијих људи, дизало се небо пуно воденог испарења, кроз чију је мекоту допирало потмуло добовање удаљене канонаде.{S} Старамајка је напорно дисала у мрачном куту фургона.{S} Јасна зачу кркљање: као када човек нема ваздуха, па га мучно, отворених уста, увлачи. {S}- Мати, мати... {S}- Ништа... не бој се... мало воде... {S}Нека жена додаје своју боцу: вода је била млака, отужна.{S} Старамајци само више позли. {S}Ненад зграби празну земљну тестијицу.{S} Преко дењкова, згрчених ногу спавача и сандука, пренесе га један војник; други га, узевши га под мишке, спусти кроз врата на земљу. {S}Он потрча.{S} Узалуд је покушавао да се прогура. {S}Ручица на пумпи цијукала је без прекида иза збијених стражњица.{S} Ненад се поче пробијати између ногу.{S} Вода је између њих отицала.{S} Једна огромна чизма спусти се Ненаду на ногу. {S}Он дрекну. {S}Нечија рука га одгурну: поново је био ван круга око пумпе.{S} Једно педесетак метара даље, с друге стране пруге, Ненад примети округао камени бунар на точак.{S} Три или четири човека стајала су ту и вадила воду. {S}Он претрча преко пруге, заобишавши возове. {S}Човек који је у том часу пунио своју чутуру, мрзовољан постарији сељак проговори: {S}-Оба воза проћи неће.{S} Ако су Бугари стигли дотле, а кажу да су стигли, до ноћи ће бити до моста.{S} А кад ти се дочепају моста, једна бомба и готово.{S} Проћи Врање нећемо. {S}-Вратиће нас натраг, ето шта ће бити. {S}-Да бар знамо који ће пре кренути, - рече трећи. {S}-И ти воде, а?{S} Држи, држи право. {S}-Мрзовољни сељак поче сипати у Ненадов крчаг.{S} Широк млаз воде из кофе преливао се преко грлића и ледио Ненадове руке.{S} Уздржан и монотон жагор као зујање мирног роја пчела на сунцу допирао је са станице.{S} Наједном из њега шину у висину ширећи се нагло да у часу испуни цело небо над станицом млаз повика, узбуне.{S} Сељак тресну кофу, зграби своју торбу и потрча преко поља.{S} И други потрчаше. {S}Ненад се препаде да не остане сам, да не задоцни: на узвишењу, крај возова, свет је трчао, пентрао се у вагоне, викао.{S} Ненад и сам потрча. {S}Али страх да неће моћи трчати довољно брзо отежавао му је ноге: саплитао се о старе железничке прагове који су лежали разбацани са те стране станице, дах му је нестајао, најзад заиста застаде последњи и поче викати, ни сам не знајући шта виче. {S}Мрзовољни сељак се окрете, застаде, сачека да га Ненад достигне, а онда га зграби за руку и повуче за собом.{S} У тој трци, Ненад сасвим заборави да је, да би дошао до бунара, прешао на другу страну, остављајући свој воз са оне стране станичне зграде. {S}Све једнако у трку, замагљеног погледа од задиханости, гледао је на дуги низ фургона, који су били у том часу пред њим, тражећи да открије свој.{S} Напола отшкринута врата једног учинише му се као права.{S} Он се отрже од сељака, који је и сам, тискајући се између задоцнелих избеглица, тражио свој вагон.{S} Ненад је својим растом једва допирао до високо уздигнутог пода вагона. {S}Он прво подиже тестију; затим покуша да се и сам издигне, али није имао о шта да се ослони ногом.{S} Док се узалуд мучио, неко га ухвати за капутић и подиже у вис.{S} Висећи онако између земље и вагона, Ненад осети како га проже једно нелагодно чувство: пред њим су била поља, оивичена плавкасто-риђим брдима... он се сав охлади, све му је то било непознато... док се скидао из свог вагона малочас, пред њим је била станична зграда...{S} Поче се отимати из руку које су га у том часу спуштале на под фургона. {S}-Ја сам погрешио, молим вас, ја сам погрешио, молим вас спустите ме!... {S}Покуша да скочи. {S}Воз је кретао. {S}Неколико руку га задржа на самој ивици врата крај којих су већ лагано промицали телеграфски стубови, дрвеће, чађави и поразбијани прозори ложионице стуб за напајање локомотиве водом, са својом опуштеном металном сурлом, из које је још текла помало вода, прође сасвим крај фургона и неколико капљица прснуше Ненада по лицу. {S}Он се трже и скупи уз неке ствари, док су му топле сузе текле низ лице. {S}Није их брисао; није ни јецао: тешка мора притискивала му је груди уз страшно осећање напуштености и самоће. {S}Нечија рука му се спусти на главу.{S} Била је лака; њена блага топлота проже Ненада; сав уздрхта. {S}-Не плачи.{S} Можда си погрешио само вагон, - чу се мек глас који се трудио да навиче лупу точкова. {S}Ненад подиже поглед: жена је, лепа и млада, била обучена у зимски капут тамнозелене боје, сав изгужван од спавања. {S}-Не, госпођо, ја сам прешао преко пруге за воду, наш је воз остао са оне стране... {S}Непозната жена седе крај њега, узе га за руке. {S}Рече му да се не боји, она ће се о њему бринути док не нађа своје.{S} Тамо је у крају ено где седи на оном дењку, њена кћи.{S} Он ће са њима двема... {S}-Не бој се, - она му топло стеже руку. {S}-Ох, госпођо,м ја се не бојим, ја се никако не бојим за себе... ја сам велики... мени је жао, ја не знам... - он се загрцну:{S} - Како ће се Јасна бринути, да знате, како ће Јасна бринути!{S} Шта ће радити без мене?{S} А старамајци је позлило... {S}Сад је Јасна сама са њом.{S} -Он поћута:{S} - Ах, госпођо, помозите ми да се вратим! {S}-Не, не, ја сам уверена да си само вагон погрешио. {S}Видећеш.{S} Чим станемо на првој станици, викаћемо поред вагона и пронаћи.{S} Не плачи, не плачи, драго дете. {S}Цео фургон је учествовао у овом разговору. {S}Људи су правили примедбе, жене стискале своју децу уза се. {S}Са врха свога дењка, мала девојчица непознате госпође гледала је широко отвореним плавим и прозрачним очима на расплаканог непознатог дечка кога њена мати теши. {S}Сам Ненад није видео ништа. {S}Сваки час је очекивао да воз стане.{S} Можда је заиста само погрешио вагон. {S}Тако ватрено је желео да је тако, да већ и сам поче веровати у то. {S}Сваки пут када би му се учинило да воз успорава ход, сав би се почео кочити од напрегнутог очекивања.{S} Најзад, заморен плачем и тим узбуђивањем, сасвим клону.{S} Гледао је, без суза и мисли, како промичу све стрмија поља, жуте стрњике, шуме, румене од јесењег листа, плава брда која су се пред возом расклапала, за њим склапала или дуго путовала заједно у истом правцу да наједном стану, заокрену и ишчезну иза других брда која су се све више примицала и претварала у узан кланац.{S} На некој празној постаји воз застаде, али пре него што се Ненад снашао, пође даље.{S} Крај је био потпуно опустео.{S} На целом путу Ненад не примети ни једног човека чак ни стоке. {S}Време је пролазило прво споро, затим све брже. {S}Жене су већ одвијале своје завежљаје са јелом када се теснац поче ширити.{S} Воз га ускоро сасвим напусти. {S}Таласаста поља, тамније или светлије зелена, или сасвим жута, дизала су се непрестано и у даљини прелазила у купасте, плавкасто зелене брегове, иза којих су се сасвим на обзорју назирали у испарењу лепог јесењег дана прозрачни љубичасти врхови удаљених планина.{S} Ту и тамо, у густом зеленилу, блистале су беле коцкице разбацаних сеоских кућа. {S}Воз се наједном поче нагло заустављати.{S} Цео свет би повучен унапред; један човек који је стајао једва се држао на ногама, мала плава девојчица скотрљала се са дењка мајци у крило.{S} Споља је улазило страшно пиштање нагло пуштене паре и продируће шкрипање укочених точкова.{S} Фургони су дрхтали, као жива бића.{S} Најзад стадоше, укопани.{S} Кроз дубоку тишину поља чуло се само кратко и узбуркано пућкање локомотиве.{S} Сви јурнуше вратима:{S} Ненад би згњечен. {S}Кад се искобеља и погледа напоље, насипом су трчали узбуђени војници и људи, док су све нови и нови стално искакали из фургона.{S} Потмуо жамор допирао је од локомотиве.{S} Један глас добаци и одмах се изгуби: {S}-Мост. {S}Други наиђоше. {S}-Који мост? {S}-Код Врања. {S}-Задоцнили смо... {S}Једна жена поче се крстити; затим се расплака. {S}Одред војника, који је ваљда и зауставио воз, пео се у фургон до локомотиве; и на саму локомотиву. {S}Пушчане цеви стршиле су на све стране.{S} Ненад се полако искобеља, ухвати за гвоздену полугу и склизну на насип. {S}Чим се дохвати насипа, стаде трчати. {S}-Јасна, Јасна... {S}Пред сваким се фургоном задржавао само толико да викне у отворена врата мајчино име.{S} Људи су га, у међусобној гурњави пред вагонима, фазили, гурали, не видећи га.{S} Он је гутао сузе и све јаче викао: {S}-Јасна, Јасна... {S}Био је пред последњим вагоном.{S} Ту се окрете и поче трчати натраг, ван себе.{S} Протрча тако поред вагона одакле га је дозивала непозната госпођа.{S} На насипу завлада кратка паника; није се знало због чега.{S} У часу нико не остаде на насипу и воз крете уназад.{S} Ненад покуша да се ухвати за један фургон, али му се у глави замути од покрета точкова и ваздуха који га удари у лице. {S}Он изгуби равнотежу и претури се са узане стазе у дубок јендек, где је растао висок шевар, који га сасвим заклони.{S} Један час није видео изнад себе ништа до чисто зелено небо, између сухог лишћа барске трске.{S} Одмах се дигао и успузао на насип.{S} Воз је био већ далеко. {S}Ненад поче трчати из све снаге пругом. {S}Воз је све више одмицао. {S}Локомотива, која је пред собом гурала цео воз, нагло се смањивала. {S}Најзад постаде сасвим мала, мајушна.{S} Ветар донесе још једном до Ненада њено убрзано дахтање, а затим је нестаде иза једне окуке, и над целом долином одједном завлада дубок мир. {S}Ненад стаде: пред њим се пружала празна пруга; иза њега празна пруга; трачнице се у даљини блистале као зраке; у пољској тишини су телеграфске жице брујале мелодично. {S}Ненад не могаде да се заплаче:он отвори уста, али из њих не изађе глас.{S} Полулуд од страха настави да трчи пругом. {S}Ускоро му нестаде даха.{S} Он настави кораком. {S}Време је пролазило страшно споро.{S} Ненад поче осећати бол у цеваницама и препонама.{S} Корачао је и даље. {S}Пруга се, међутим, пред њим развијала без краја.{S} Ненад се осећао као у пустињи.{S} Био је сасвим преморен. {S}Стао се сваки час заплитати. {S}Најзад, сасвим малакса.{S} Баци се ничице, зари главу у руке и поче плакати.{S} Мислио је како ће можда наићи воз и прегазити га... или да ће просто умрети... патрола која обилази пругу наћи ће га.{S} Ненад виде патролу.{S} У њој је био Мића. {S}Војкан је у крају плакао, држећи на узици Мусу.{S} Муса поче арлукати.{S} "Води то кучиште! - узвикну Мића, - доста ће Јасни бити и ово, да види леш свога сина".{S} Ненад поче осећати врућину: по леђима су му милели милиони мрава.{S} Осећао се страшно, мучно. {S}"Али ја нисам мртав!{S} Треба само да помакнем макар један прст, да виде...{S}" Није могао да помакне чак ни један прст. {S}Пуштени Муса трчао је пругом, са прекинутим конопцем око врата и накострешеном длаком по грбини.{S} Конопац, који се вукао по блату, био је сав каљав. {S}Ненад се чудио како може да види Мусу када му је лице загњурено у земљу. {S}А видео је чак и оно иза себе, више себе, са стране. {S}Она нага жена дизала је своју косу, огледајући се у огледалу.{S} Када се окрете, Ненад виде да је то Јасна.{S} Јасна се сташно наљути.{S} Од срама Ненад поче тонути у шевар.{S} Насипом је клопарао воз.{S} Он хтеде потрчати, али више није имао ногу.{S} Хтеде викнути, али није имао гласа... {S}14.{S} Сурдулица 1915 Када се Ненад пробудио, сунце је већ додиривало планинско било.{S} Свеж ваздух пробијао му је капутић.{S} Он с муком устаде, укочених удова.{S} С једне и с друге стране таласала су се осечена поља, по стрминама лугови су већ били сасвим црни, као велике мрље мастила. {S}Из осојних долова дизала се вечерња маглица.{S} Само још купасте главице, обрасле храстовом шумом, пламсале су под последњом светлошћу својим рујавим листом. {S}Ненад, снашавши се, поново потрча пругом, запрепашћен што је тако дуго могао спавати.{S} Осећао је неподношљиву глад.{S} Увиде и сам да тако неће далеко стићи.{S} Велика слабост од празног стомака примора га да поново седне.{S} Страх да не заспи диже га брзо. {S}Идући тако наиђе на један узан и пун воде сеоски пут, који је пресецао пругу.{S} Путем је била просута обилна свежа слама. {S}Чак су и жбунови, о које су се кола у пролазу морала закачињати, били пуни сламе.{S} Ненад сиђе на пут.{S} Један бокор дивље руже био је пун мрко-црвених, гњилих шипака.{S} Гребући се и убадајући, Ненад их поче брати и јести. {S}Док је јео, сунце сасвим зађе.{S} Сутон као огромна тамна рука на рамену, уплаши Ненада.{S} Он остави жбун дивље руже.{S} Низ пут је силазио један човек. {S}Црна његова прилика са пушком забаченом преко рамена, одвајала се јасно од светлог пута, по коме су блистале, упијајући последњи светлост неба, румене барице. {S}Ненаду срце стаде, па ужурбано и неједнако настави да куца.{S} Ноге су му биле од олова.{S} И сам човек застаде, промотри Ненада, и тек после тога приђе.{S} Корачао је лако, без шума, обувен у меке опанке од свињске коже.{S} Преко сурог, грубог сељачког одела био је опасан новим ременом о коме је висило нешто као чутурица.{S} Груди су му биле покривене укрштеним реденицима.{S} На глави је имао шајкачу са кокардом.{S} Ненад одахну.{S} Затим се бојажљиво осмехну. {S}-Ти ниси одавде? - човек је имао мек, необично топал глас. {S}-Нисам... {S}-Ненад се збуни, не знајући како да ослови непознатог: чико или господине. {S}Спознавши, међутим, како га човек радознало посматра, Ненад и сам погледа низа се: панталоне су му биле исцепане на коленима, ципеле улепљене блатом као и цела једна страна зимског капутића; тек тада примети да на глави нема ни капе.{S} Он смућен поче отресати прашину са себе. {S}И поново се сметено осмехну. {S}-А шта радиш овде? - настави непознати. {S}Ненад исприча.{S} Човек је размишљао мало, а онда позва Ненада да пође за њим.{S} Како је Ненад помало храмао, човек га узе за руку. {S}Ишли су право преко једне непокошене ливаде, онда уђоше у један забран, избише у једну потпуно мрачну долину између две падине обрасле шибљем, прескочише неки мали поток и поново уђоше у једну шумицу. {S}-Тамо ће лајати псето, али ти се не бој, завезано је, - објашњавао је човек. {S}- Кућа је затворена.{S} Ти заобиђи и полако зови: {S}Велика! {S}Велика... тако се зове та жена.{S} Хоћеш ли запамтити? {S}Велика.{S} Кажи послао ме Никола. {S}Шумица се поче проређивати, и непознати стаде. {S}-Нарочито немој, ако те неко упита, никако причати да си мене видео.{S} Сем Велики, ником.{S} Јеси ли разумео?{S} Хајде сад, ја ћу овде стајати док ти не пређеш до куће.{S} Ништа се не бој: ја овде стојим и гледам у тебе.{S} Ено, видиш ли кућу? {S}Хајде, здраво, мушко моје! {S}Ненад се колебао.{S} Најзад приђе човеку, ухвати га за руку: {S}-Ја бих волео да останем са вама.{S} Поведите ме са собом, молим вас! {S}Непознати се осмехну. {S}-То не може да буде, то не може да буде, мали си ти још.{S} Хајде, она се жена зове Велика. {S}Непознати се беше нагнуо.{S} Ненад се нагло пропе на прсте, загрли га око врата и пољуби у образ обрастао оштром брадом.{S} Човек га и сам незграпно пољуби, а онда мало мргодно потапша по рамену: {S}-Напред... ја овде стојим. {S}-Ненад изиђе из шуме и потрча по пашњаку.{S} Мала сеоска кућа вирила је само сламним кровом из увале. {S}Уколико је даље одмицао, утолико је више осећао страх.{S} Ипак стиже некако до увале и смандрља низа страну. {S}Тек ту, он се сети стегнутог срца, да се није ни једном окренуо према шуми, у којој је остао онај непознат човек, да му бар махне руком.{S} У увалици је било тамније него на пашњаку. {S}Он стаде обилазити око ограде од трња. {S}Пас је лајао; чуло се како се отима са ланца.{S} Мало четвртасто прозорче, уза сама врата, било је мрачно. {S}Тек када сасвим приђе Ненад виде да је прозор запушен нечим.{S} Кроз пукотине врата назирало се нешто мало светлости која је била час јача час слабија.{S} Пас је, немогући да се отргне са ланца, урликао. {S}Ненад покуша да викне,али се не усуди. {S}Мрак беше сасвим дошао.{S} Црно небо се нагло осипало крупним, усплахиреним звездама. {S}Ненад најзад савлада страву и дрхтавим гласом зовну.{S} Из куће нико не одговори.{S} Ненад се препаде да се онај човек није преварио и да... {S}Он се савим прислони уз врата: {S}-Велика, Велика, отворите Велика, молим вас! {S}Иза врата се сечу шум. {S}-Ко је? {S}-Ја... {S}- Ненад се загрцну, али не заплака. {S}После малог колебања и шапутања, врата се отшкринуше, Ненад рече ко га шаље и увуче се у кућу. {S}На великом огњишту горела је ватра од сувог грања: над самим пламеном, о чађавим веригама, висио је мали бакарни котао.{S} Пострани Ненад виде високу сељанку.{S} Она прво замандали врата, па тек онда, тешким кораком поново приђе ватри. {S}-Седи дете, - проговори Велика после кратког ћутања.{S} - А што си тако каљав?{S} Одакле си? {S}Ненад по други пут тога вечера исприча све по реду. {S}-Јеси ли гладан? - упита Велика. {S}-Јесам, врло сам гладан. {S}Велика оде у дно одаје и полако зовну: {S}-Стојане, сиђи. {S}Између размакнутих греда таванице, указаше се прво две ноге у меким опанцима и белим вуненим чарапама, онда чакшире од домаћег сукна опасане црвеним тканицама и најзад на земљани под трупи деран, можда нешто старији од Ненада, али снажнији, за две главе виши.{S} Он се осмехну на Ненада и неспретно му пружи огромну црвену руку.{S} Велика се наже над ватру да скине котлић: тек тад примети Ненад у блиској светлости пламена колико је Велика млада. {S}Јели су ћутећи, забављени дувањем у врели качамак.{S} Ненад се једва држао усправно.{S} Очи су га пекле; с муком је држао отворене отежале очне капке. {S}По вечери Велика разастре постељу крај самог огњишта. {S}Губери од беле вуне мирисали су на неопрано руно.{S} Велика се само мало разбради и леже с једног, Стојан с другог краја лежаја, остављајући у средини место за Ненада. {S}Легавши, Ненад се одједном расани.{S} Непознати и туђи мириси шуњали су се око њега.{S} У дубокој тишини чуло се само тихо дисање Стојаново и Великино.{S} На дворишту је, под звездама, храпаво лајао пас, упорно, прелазећи сваки час у арлаукање.{S} С времена на време Велика се издизала и жарачем потстицала нагореле пањеве. {S}Тешка мука морила је Ненада.{S} Где ли је у овом часу била Јасна? {S}Он се сети да цело вече ни једном не беше помислио на њу и поче тихо плакати. {S}Велика се покрете. {S}-Зар још не спаваш.{S} Спавај, благо мени, доцкан је, спавај. {S}Велика га загрли својом снажном и топлом руком и приви сасвим уза се. {S}Другом га је боље покривала, утуткивала. {S}-Спавај, сине... {S}Ненад се прво устезао, а онда полако прислони главу на Великине груди. {S}Топлота га омами.{S} Он заспа наједном, потонувши у сан као што камен тоне у воду. {S}Усред ноћи, иза сна га трже тешко ударање у врата и помамно урликање пса.{S} Велика је стајала неодлучна насред куће, опуштених руку.{S} Један промукао глас зовну неколико пута: {S}-Отвори, брате, брате, кумим те Богом, наши смо! {S}Ненад се сасвим растрезни.{S} Ухвати га дрхтавица.{S} Стојан се у мраку већ одевао.{S} Ненад напипа своје ципеле и навуче их.{S} Велика је крај врата шаптала. {S}Најзад их отвори.{S} Један човек (његова црна силуета оцрта се за час необично јасно на сребнастом небу) стајао је на прагу.{S} Он не уђе, него се сруши у одају.{S} При слабој светлости затајене ватре, Ненад виде да је човек скоро го, у исцепаној кошуљи, босих ногу, сав покривен неким црним мрљама. {S}Велика се наже над њега, поможе му да се дигне.{S} Човек јекну и седе.{S} Дуга прогрушана брада била му је напола ишчупана: низ врат и груди сливали су му се тамни млазови.{S} Човек подиже руку да их обрише: руке су му биле већ потпуно замрљане крвљу; црне, дубоке усекотине виделе су се више зглавкова. {S}-Хвала кћери... мало воде, мало крпа да се превијем- одмах ћу отићи тако. -човек се тресао у грозници.{S} Он се прво напи ракије коју му даде Велика и одмах сам поче да се превија.{S} Радио је то журно, са подрхтавањем, очи су му светлеле. {S}-Где су? - упита полако Велика. {S}-Не знам, - одговори човек, можда су већ у селу.{S} Јуче су били у Паскову, синоћ стигоше до нас, ноћас нас поклаше... и децу... како сам остао жив, не знам, а сад су можда у селу... хвала, кћери.{S} -Непознати поче навлачити на себе неке старе хаљине, онда, свршивши с тим, поново попи мало ракије.{S} -Збогом. {S}Велика запрете ватру и тек онда отшкрину врата.{S} Отвор се поново напуни челичним пегама звезда.{S} Пре него што ће изићи, човек се прекрсти. {S}-Сакри децу... или нека беже ако имају куда.{S} И да знаш, ако останем жив, ја сам поп-Јова из Пољнице. {S}Велика замандали врата и одмах се прихвати да распали ватру на коју баци остатке крпа.{S} Под, где је стајао човек засу пепелом.{S} Док је то радила,кроз ноћ се чу неколико пушчаних пуцња.{S} Сви троје ослушнуше укочени.{S} Велика се прва покрете. {S}-Бежите!{S} Бежите одмах деди у воденицу! {S}-А ти? - упита Стојан. {S}-Ја морам да чувам кућу и да сачувам краву. {S}Она додаде Стојану кожух, а Ненаду његов капутић.{S} Како је Ненад дрхтао, она скиде са себе једну повезачу и зави му је око врата.{S} Затим децу полако изгура на врата. {S}Ноћ је, препуна звезда, искрила.{S} Поред амбара деца се испеше на малу зараван. {S}На другој страни већ је почињала ниска шума.{S} Ушавши међу жбуње, Стојан стаде.{S} Под ногама им се налазила кућица.{S} Видела су се јасно врата, мали прозор, купасто слеме покривено сламом. {S}-Бојиш ли се Бугара? - упита полако Ненад. {S}-Бојим се, убили су ми оца. {S}-А зашто они нас толико мрзе? - настави Ненад. {S}-Не знам. {S}Моме оцу су прво отсекли нос и уши, па му извадили очи, и тек га после убили. {S}-Где то? {S}-Не знам где, негде у Старој Србији, у комитама. {S}Шума је била непрозирна.{S} Деца се ухватише за руке.{S} Није се видело,али се чуло како се доле у селу отварају врата на кућама.{S} По некипут би се дигла граја, осуло по два-три метка, па опет утишало. {S}Ненада обузе паника. {S}-Зашто не бежимо?{S} И мене је страх Бугара. {S}Где је твој деда? {S}Из доље се зачуше гласови.{S} Људи су се пели стазом уз брег.{S} Они наједном из мрака избише на чистину пред кућом.{S} Било их је петоро, шесторо. {S}Пас залаја.{S} Један пламени језичак севну, увалом одјекну сух пуцањ заједно са пресеченим арлауком пса па се поново све смири.{S} Један војник започе ударати кундаком по вратима. {S}Велика им одмах отвори.{S} Војник је осветли електричном лампицом. {S}Затим груну у кућу.{S} У кући одмах постаде светло.{S} Други војници стадоше тумарати по дворишту.{S} Из куће поче допирати мала граја. {S}Два војника навирише на врата; светлост потпаљене ватре осветли их црвено; смејали су се.{S} Један од њих прислони пушку крај врата, смаче телећак и уђе унутра.{S} Смех није престајао.{S} Скупише се и остали. {S}Из куће изађе један раскопчаног шињела. {S}Раскорачи се и поче мокрити уза зид.{S} Војници су се подбадали, гурали један другог; чимби један изашао да се помокри, други је улазио.{S} Слутња да се доле у кући дешава нешто гнусно и срамно испуни Ненада. {S}Зашто Велика не виче? {S}Зашто се не отима?{S} Она можда ћути да би они побегли? {S}Када хтеде да запита Стојана, он виде како Стојан наслоњен на дрво плаче. {S}Из куће одједном допре један крик; други замукну, пресечен.{S} Пред кућом су војници дизали на себе телећаке, узимали пушке.{S} Затим се одмакоше мало. {S}Врата за последњим војником који из куће истрча, са ножем у руци, остадоше отворена.{S} Она се прво замрачише, а онда кроз њих сукну густ бео дим.{S} Замало и само се слеме задими,а одмах букну јарко црвено.{S} Као ухваћена, деца под светлошћу пожара стукнуше. {S}Стојан је ишао без колебања. {S}Тако прођоше шумарак, избише у једну дубодолину обраслу густим шипрагом, где су газили по малом потоку, пређоше преко једне преоране њиве, и опет уђоше у један забран. {S}Када стигоше на други крај забрана, они се нађоше на једном неравном брдском путу: тек по беласању пута приметише да свањива.{S} Пут је био пуст; они га згурени претрчаше и брзо замакоше у нов шипраг.{S} Више њих у селу још увек се чуо по какав усамљен пуцањ. {S}Небо је нагло бледело, покривајући се беличастим испарењима; птице, у ниском жбуњу, почињале су несигурно са својим жагором. {S}Ишли су стално низбрдо. {S}Ишибаног лица грањем, помодрелих руку, Ненад се тетурао за Стојаном потпуно у бунилу.{S} У извесним часовима му се чинило да он уопште не иде, већ да то сама земља иде, дасе одроњава и руши испод његових ногу; сваки час би се по неко дрво заклатило и окрећући се пошло према њему:{S} Ненад неколико пута паде.{S} Више није знао у ком правцу иду, низбрдо или узбрдо; и колико већ иду. {S}Шума одједном престаде.{S} Ивица јој је, равна, текла упоредо са железничком пругом која се видела на неких четрдесет корачаји даље.{S} Пругом су ишла три војника под опремом. {S}Дуги зеленкасти шињели, округле капе се визиром.{S} Бугари.{S} Деца их, лежећи и цвокоћући зубима, отпратише погледом. {S}Зора је, после светле ноцт;и, била сива и хладна.{S} Пузећи домогоше се пруге, провукоше се кроз пропусте на другу страну и пузећи даље уђоше у редак необран кукуруз, који је шуштао сам од себе.{S} Од страха да их војници не примете, они наставише неко време да се провлаче четвороношке. {S}Ненад седе. {S}- Ја не могу више.{S} - Очи су му биле пуне суза. {S}Стојан га диже. {S}Још мало.{S} Ухвати се за мене. {S}Они ускоро изиђоше из кукуруза: уска, али на том месту брза и надошла, хујала је пред њима Морава .{S} Стојан скрете на десно и држећи се густог врбака ускоро изби на насип од јаза. {S}- Боље да уђемо у врбак и да чекамо. {S}Можда их има већ и у воденици. {S}Ненад послуша.{S} Они у великом луку заобиђоше целу дужину јаза и нађоше се на једном малом узвишењу према воденици. {S}Воденица није млела; из ње се није чуо никакав шум; једино се вода, цепајући се, преливала преко затворене бране.{S} Деца приђоше мало ближе. {S}- Види...{S} - Ненад изгуби глас; избуљених очију, дрхтећи целим телом, зурио је према воденици; на избијеним вратима воденице висио је један човек; конопац је био толико кратак да је теме скоро дотицало горњу греду. {S}Стојан је посматрао један час. {S}Лице обешеног било је окренуто на другу страну, али се по стасу и оделу видело јасно да је обешени млад човек. {S}- Оно није деда. {S}Ненаду лакну иако није знао због чега.{S} Поново се вратише у врбак. {S}- Шта ћемо сад? {S}- Не знам. {S}Врбак је био редак.{S} Јутро је нагло долазило. {S}Јарко руменило лизало је већ једну страну неба.{S} Према још тамним падинама планинским, Морава је светлела преливајући се. {S}- Могу нас видети.{S} Устани. {S}Ненад се не помаче: спавао је. {S}Стојан га пусти мало, па га онда пробуди. {S}Ненад, иако бунован, послушно пође. {S}Обала је била на том месту пуна вртача. {S}Стојан изабра једну,потпуно обраслу врзином, на једно сто метара уз воду, тачно насупрот оној страни којом се прилазило воденици. {S}Ту није било ни стазе ни прилаза.{S} Склизнувши у јаму, шибани прућем по лицу, они падоше посред врежа купине. {S}Најзад се искобељаше некако и сместише под гомилом сухог лишћа уз једно труло врбово стабло, које их сасвим заклони.{S} Затрпани лишћем, стиснути једно уз друго, одмах заспаше. {S}Први се пробуди Стојан. {S}Сунце је било високо на небу.{S} Био је гладан.{S} Он пробуди Ненада, који дуго није могао да се снађе где је. {S}- Идем да нађем нешто за јело, - прошапта Стојан. {S}Они ослушнуше : око њиx је владао најдубљи мир, ремећен само благим жамором блиске Мораве и по којим усамљеним птичјим цвркутом.{S} Стојан остаде дуго ван вртаче; бар тако се учини Ненаду.{S} Најзад дође носећи само неколико клипова кукуруза. {S}- У кукурузу лежи поп. {S}- Који поп? {S}- Онај што је синоћ био код нас.{S} Видео је деду.{S} И деда ту негде лежи.{S} Кад падне мрак, поп ће доћи по нас.{S} С оне стране Мораве су наши. {S}Ненад похлепно поче гристи кукуруз, али се брзо засити.{S} Он ускоро поче осећати болове у стомаку и смучи му се.{S} Поново се згрчише, загрљени, у сухом лишу. {S}И поново заспаше, јер се нису усуђивали говорити.{S} Када се пробудише,ноћ је већ падала. {S}У вртачи ускоро постаде сасвим мрачно.{S} Деца се извукоше и почеше чекати. {S}Морава се сада јаче чула; ноћ је била сваки час прободена каквим птичјим криком који се сасвим личио на људски.{S} Најзад наиће поп.{S} Вукао се испод саме поткопане обале. {S}Тек би с времена на време према светлијој површини Мораве указала његова глава која би одмах нестајала.{S} Када наиће према вртачи, Стојан га полако зовну. {S}Вукли су се дуго обалом.{S} На сваки и најмањи шум поп би прилегао и дуго остајао непомичан; деца су га у свему подражавала. {S}Тако стигоше до утока једног потока потпуно обрасла у густ шевар. {S}Они прођоше мало уз поток по мекој земљи.{S} Ненаду се учини да корача по меком и дебелом застирачу.{S} Поп нареди деци да остану где су, а сам оде напред. {S}Најзад, после дугог чекања, зачу се јако шуштање шевара.{S} Вода је пљускала. {S}Недалеко од места где су стајала деца појави се кроз размакнуту трску црна маса једног чамца. {S}Један, за Ненада непознати глас их тихо позва. {S}Ненад се мало устручавао да загази у мрачно црнило воде. {S}- Пожури ... не бој се. {S}Један висок човек подиже га у чамац. {S}На дну чамца већ је лежао поп и тихо јечао. човек се снажно опре у чакљу: чамац поче да клизи по води. {S}- Ко је овај човек? {S}- Мој деда.{S} - Стојан и сам стаде да отискује чамац. {S}- Ускоро избише на Мораву, и њена јака бујица их снажно занесе.{S} Вода је кључала око чамца.{S} На води је било толико светло да Ненад сасвим јасно виде лице Стојановог деде.{S} Са обале одјекну прво један пуцањ, па одмах још неколико. {S}- Лези ... - прошапта поп. {S}Деда је већ био на дну чамца.{S} Ношен матицом, чамац преће десетак метара. {S}Деда се онда полако подиже и уз неколико замаха извуче га из матице. чамац пројури измећ неких потопљених врба и са малом ломљавом заби се у густ шипраг.{S} Учас се наћоше на обали згрчени иза кривих дебала. {S}Са друге стране су још увек пуцали. {S}Поп је био у грозници. њега оставише код прве војничке ватре на коју наићоше у планини.{S} Они попа прво напојише ракијом, а онда га превише.{S} Један војник натуче Ненаду стару шајкачу на главу и натера га да мало отпије из чутуре. {S}- Ја сам страшно гладан, - признаде Ненад, кога ракија љуто опече по ждрелу и стомаку. {S}Војник му даде парче проје. {S}Када се мало осушише, деда са децом настави даље.{S} Ускоро наиђоше на главни део наше војске и преноћише у некој штали.{S} Ујутру у заселак стиже неколико топова брдске артиљерије. {S}Један млад официр седео је крај отворене каре, доручкујући. {S}Ненад му бојажљиво приђе.{S} Официр му пружи залогај меса, али Ненад не прими - Извините, господине, ја бих хтео нешто да вас запитам. {S}Официр изви обрву. {S}- Да чујем.{S} Ти ниси одавде? {S}Ненаду би чудно ово питање. {S}Он, међутим, није могао видети себе и знати да се његово порекло више није могло познати по оделу. {S}Он исприча све: од силаска у Грделици за воду па до бекства и преласка преко Мораве. {S}Како бих могао да се вратим и да нађем маму, господине? {S}Официр му рече да га чека, па оде у село. {S}Онда се варти и поведе га са собом. {S}Пред једном кућицом неколико завезаних мазги жвакало је шашу. {S}Три стара војника седела су на земљи крај мршаве ватрице и димили руке. {S}- Ево детета, - рече официр. {S}- Не брини ништа, пазићемо га. {S}- Бркати војник направи место Ненаду до себе. {S}Официр се поздрави са Ненадом, даде му мало бисквита и парче чоколаде и оде. {S}Чим мазге свршише са јелом, војници пођоше.{S} Деда и Стојан веће беху отишли на другу страну.{S} Углављен на самару између две вреће сена, Ненад поче дремати.{S} Било му је час хладно, час врућина; и сваки час му се причињавало да тоне некуд у дубини кроз неке љубичасте, црвене или црне кругове, због којих му стално припада мука. {S}Узан брдски путељак пео се и спуштао, мазге ударале својим тврдим копитама о камење, сунце се појављивало између храстових дебела, неки људи на малој ливади копали су раку, крај једног извора војници зауставише мазге да их напоје, а и сами седоше да се прихвате. {S}Дадоше и Ненаду да једе, али он одмах поврати. {S}Свега тога Ненад је био свестан, па ипак, због оних тамних кругова у којима се стално вртео и са којима није престајаода се бори, све је то остајало у њему само као мора: мазге, брадати људи, узбуркана вода, Велика која га привија уза се, крвави поп ... {S}Ненад није могао да дише. {S}Када је дошао к себи, више није лежао на мазги, већ на једној клупи.{S} Крај њега је клечала Јасна.{S} Иза ње Ненад виде у вечерњем сутону низ вагона.{S} На неколико места пред вагонима су гореле ватре. {S}- А где је локомотива? - упита Ненад слабим гласом. {S}- Отишла, сине. {S}Ненад се осмехну и поново затвори очи.{S} Тамни кругови га одмах шчепаше.{S} Он се изгуби у њима. {S}ГЛАВА ДРУГА ГЛАД Пролеће је Бајкићеве затекло утуђем стану, јер је њихов био разлупан, опљачкан и загађен: ормани проваљени, перје из јастука просуто по поду заједно са просутим књигама, разлупаном стакларијом, зидови упрљани изметом, а прозори затворени даскама.{S} Све ствари заједно, што су могле бити извучене из тог ђубрета и ројева бува, нису могле да попуне ни једну собу. {S}Ненад је побољевао целе зиме, прездрављао и поново падао у болест.{S} Кроз прозор велике собе, смештене под сам кров једне сиве и хладне приземне куће, лежећи у постељи, Ненад је дочекао да трешња, чији се расцветани врх лелујао данима под самим прозором, заруди. {S}Полако поврати боју, живахну, поче боље да једе: остајао је не осећајући слабост ни у ногама ни у глави, крај прозора читаве сате. {S}Јасна је пре зоре одлазила, завијена у шалове, јер су јутра још била свежа, у рејон за брашно; или, што се дешавало ређе, у цубокану за цубок. {S}Враћала се у подне преморена, са нешто мало намирница, али чешће без ичега.{S} Живели су од последњег сребрног новца и последњих српских новчаница, већ жигосаних аустријским печатима; и од енглеског конзервираног млека, чије су последње кутије отварали са жаљењем. {S}Тих дана добише прву карту из оног другог света: кум се јављао из Женеве. {S}О Мићи није говорио ништа. {S}Једна реченица била је избрисана од цензуре. {S}Можда је она јављала о Мићи. {S}Три дана су се Јасна, старамајка и Ненад узалуд трудили да испод црног туша прочитају забрањену реченицу. {S}Најзад се сложише да се слово М види јасно. {S}Јасна је чак уверена да се види и слово ћ. {S}Да је штогод ...цензура не би имала разлога да брише. {S}Значи, жив је. {S}Ненад је постајао све нестрпљивији. {S}Јасна га најзад изведе једног лепог и топлог дана, пуног зујања пчела. {S}Квадратно калдрмисано двориште имало је на средини малу башту, ограђену ниском жичаном оградом. {S}Ненад је погледом тражио трешњу: била је иза високог сурог зида, неприступачна. {S}Двориште му се учини одједном нељубазно и празно. {S}Оно је то, и поред расцветалог белог јоргована и било: са три стране гледали су у њега станови; са четврте онај слепи зид по коме је некада, воденим бојама, била намолована шума са потоком ( или тако нешто, није се видело добро, јер су боје биле избледеле; а и леп местимице опао) . {S}Свеж ваздух брзо замори Ненада. {S}Он погледа низ пусту улицу Проте Матеје; поглед му се задржа за час на празној сточној пијаци с оне стране Александрове улице и оданде га поново врати на нељубазне и хладне куће, од којих су неке имале закуцане прозоре. {S}У том крају Београда Ненад никад није био.{S} Њему се учини као да и није у Београду.{S} У глави му се мутило.{S} Јасна га врати у двориште. {S}На клупи је седела, сунчајући своје од реуматизма отечено тело, Млле Бланшет.{S} Са чудним малим шеширом од црне свиле, у чипканим рукавицама без прстију, сва умотана у неке црне позеленеле пелерине, потпуно седа, она је жмиркала сузним, избледелоплавим очима према сунцу. - Ах, ле воила ... готово болестан, боњоур, мон петит. {S}Стара девојка пружи Ненаду своје чворновате и изобличене прсте. {S}- Боњоур, Мадемоиселле ... промуца Ненад, необично узбуђен што зна толико француски.{S} Он седе са Јасном крај Млле Бланшет. {S}- Бон, тоут ва биен. {S}Старица се извињавала што није долазила да обиђе малишана. {S}- Ја много тешко иде ..., ј'аи дес доулеурс ет је соуффре, ах мон Диеу, је соуффре! {S}- Она се осмехну својим плавим очима.{S} - Кад била млад оуи ја, много путовала, била у Константинопл у Русија, ен Руссие, учио децу од цомте Балабанофф, оуи, јеуне хомме ј'аи енсеигне ле францаис ауx енфантс ду цомте Балабанофф ет меинтенант ... а сад не могу да се попењем један спрат. {S}И онда, заборавивши све око себе, стаде причати, тешко, с напором, мешајући српски и француски, о своме животу у Русији, како је била млада и лепа и са младим грофом Балабановим, који је тада имао четрнаест година, на једној божићној забави одиграла мазурку, и како је младе грофице изводила у шетњу на коњима, и како је и сама одлично јахала и имала дивног малог понија и како је све то било еxqуис, маис еxqуис,како су млади грофови и грофице порасле и она пошла за гувернанту код кнеза Голуховског у Цариград, ил етаит враимент ун гранд сеигнеур ет беау, маис беау! и како је кнегиња побегла са неким Енглезом, а лепи кнез се удавио у Босфору, и како је онда она дошла у Србију са његовом Екселенцијом Yовановитцх и ту остала, мон Диеу и сада има реуматизам и живи у сутерену ... {S}Појавише се и други суседи: госпођа Огорелица, живахна жена испијена лица, болесно светлих очију, мршавих ногу у великим разгаженим и поцепаним собним ципелама; иза ње извири једно жгољаво и шиљато створење, израсло из хаљина које су јој остављале гола чворновата колена и дугачке, дечачке руке:{S} Бујка је имала замршену косу, испод које су севала два крупна црна ока; старија кћи госпође Огорелице дође нешто касније из вароши, вукући за собом врећицу брашна:{S} Лела је била неиспавана, тамно жутог дугуљастог лика, изгужваног капута и сукње упрскане блатом. {S}Професор Марић показа на прозору своје испијене образе, обрасле у неуређену плаву браду, а његова жена истрча на двориште.{S} И сви се обрадоваше Ненаду и његовом оздрављењу. {S}- Мора сада само да се боље храни, убледео је много, а расте, - примети госпођа Огорелица.{S} - То вам је исто као са мојом Бујком.{S} Молим вас, на шта ми дете личи овако? {S}- Да се боље храни, да се боље храни ... - промрмља Марићева брада са прозора.{S} - Сви би ми морали да се боље хранимо. {S}Лела понуди Ненада парчетом шећера, али јој госпођа Огорелица узе фишек из руку, оцепи парче хартије и у њега стави три комадића: {S}- Боље овако, нека му мама скува шербет. {S}- Немојте госпођо, имамо још мало шећера, - умеша се Јасна. {S}- Свеједно, свеједно ... ово од тетка - Маре. {S}Само узми, дете моје ...{S} - Госпођа Огорелица је била необично мила жена. {S}- Сва деца воле шербет, то вам је исто тако као и са мојом Бујком, а шербет је и храњљив и чини добро грудима. {S}Ненад се снебивао. {S}Најзад погледавши пре тога у Јасну, он прими хартијицу. {S}- Хвала госпођо. {S}Лела је враћала купоне Млле Бланшет. {S}- Мора се лично, Мадмозаел, нису ми хтели дати ваш део. {S}И молила сам, али нису дали. {S}- Бон ...лес ассассинс!{S} Оу цревера!{S} - Онда, као извињавајући се:{S} - Не могу да стојим, је не пеуx пас, је не пеукс пас, мон Диеу! {S}- За данас је доста, - рече наједном Јасна, која већ неколико часака посматраше Ненадово бледило.{S} - Доста, сине, сутра ћеш опет изаћи. {S}Захвали још једном госпођи за шећер.{S} Тако. {S}Ненад уста са клупе: цело двориште се полако љуљало, лево, десно.{S} Нарочито је слабост осећао у ногама.{S} Професор Марић довикну за њим да ће му сутра дати нову књигу, па затвори прозор.{S} Госпођа Огорелица уђе у свој стан, госпођа Марић у свој. {S}Бујка, са кућних врата, отпрати их својим оштрим погледом, који је долазио одоздо, пролазећи кроз прамене пале косе. {S}На клупи остадоше само Лела и Млле Бланшет. {S}Млле Бланшет се сећала како се код грофова Балабанових,цхез лес цомтес Балабаноффс, дочекивао Божић и Нова година, и како је она тада била млада и лепа, и како јој је млади гроф трпао у тањир све нове и нове колаче, и како се она, мон Диеу! смејала и бранила, и гушила једући на силу оне колаче, и како је све то било еxqуис, маис еxqуис!, и како је после тога одиграла са младим грофом мазурку ... {S}Лела се диже и у последњем тренутку сустиже Јасну. {S}- Госпођо ... {S}Степенице су биле празне.{S} Јасна се наже над ограду. {S}- Спремите се после ручка ... чула сам, једна жена на Смедеревском ђерму заклала свињу.{S} Знам где је.{S} Само ... - Лела се бледо осмехну и стави прст на уста.{S} - Већ нас четворо зна. {S}Јасна је дисала узбуђено. {S}- Да ли ће бити меса? {S}- Не знам ...можда. {S}Девојка журно оде. {S}Врата се иза Ненада и Јасне отварају. {S}Пред њима стоји витка, млада девојка, крупних црних очију, лепог белог лица без иједне пеге, у плавој сукњи и белој блузи, у руци јој мало псето, које се отима и кевће, док се девојка труди да му за огрлицу што звецка закаши каишић. {S}- Ох, мали комшија ...{S} Добар дан, госпођо, - узврати девојка на Јаснин поздрав. {S}- Сада му је добро, јелте, сасвим добро? {S}- Она застаде, осмехну се Ненаду, дотаче га белим прстима, који су лепо мирисали, по образу. {S}- Како се радујем! {S}Псето оњуши Ненаду ципеле, он пружи руку псу, псетанце је лизну. {S}Девојка се зачуди. {S}- Ама никог, баш никог не трпи, муке имам са њом кад неко дође. {S}Ами је скакала сада уз ноге Ненаду, скичала, великим црвеним језиком покушавала да докачи Ненадово лице. - Доста, Ами, мир, Ами ... {S}Лепа девојка потеже каишић, осмехну се још једном и оде. {S}Јасна пред тим осмесима и узвицима остаде озбиљна. {S}Ненад примети њен поглед којим отпрати девојку низ степенице и тај поглед му помути мало задовољство од сусрета.{S} Лепа и мила девојка! {S}И како је чиста, и дивно мирише!{S} Тако миришу само врло богате и врло фине даме.{S} То је, дакле, газдаричина кћи.{S} Њихов стан није ни опљачкан ни реквириран.{S} И ова кућа, и још друге две су њихове. {S}У стану сада има , јамачно, старих ормана од углачаног дрвета, меких застирача, свилених фотеља. {S}Ненад је волео старе ствари чије се дрво прелива у полумраку великих соба.{S} Волео је свирку клавира, која би, понекад, загушена, допирала и до њих горе.{S} Стара госпођа није се дружила ни са ким. {S}Живела је са својом лепом ћерком у својим собама; када би се појавила на дворишту, јављала би се љубазно али уздржано. {S}Служила их је једна сува, глувонема жена.{S} Неки људи, и жене, с времена на време, долазили су и кришом уносили у кућу врећице намирница. {S}Из гувернемана долазили су чиновници који су врло уљудно куцали на врата, улазилли и врло брзо одлазили.{S} Код других, као код професора Марића, отварали су врата ударцем цокула или кундаком.{S} Све те наслућене везе, та удобност у време опште глади, она уздржаност госпође Лугавчанин која никада не пита своје станаре како излазе на крај, него се само љубазно јавља и пролази, било је од другог света: ситни свет станара и суседа није их волео.{S} Оговарао их је.{S} Избегавао. {S}Мада су Ненадови били нови а не стари станари, ипак Јасну заболе равнодушност отмених дама: за цело време Ненадове болести једино оне не упиташе како је Ненаду; нити му послашпе ма какве понуде, једно јаје, мало масла.{S} Једном само ,једне страшне ноћи, док је Ненад бунцао у бунилу, старамајка беше закуцала на врата госпође Лугавчанин молећи једну, макар једну једину кришчицу лимуна.{S} Госпођа, иако узнемирена у сну, лично је отишла до трпезарије где се у стакленом удубљењу зеленило велико лимуново дрво,све окићено, као јелка за Божић, тешким златним плодовима; пажљиво је бирала пре него што ће откинути два зрела лимуна. {S}Била је љубазна и достојанствена.{S} Тада је рекла: {S}- Даће Бог, све ће бити добро ...{S} Ако вам затреба још који, само тражите. {S}Јасну и старамајку би срам да траже више, госпођа Лугавчанин сама, међутим, не посла. {S}- Малом је боље? - упитала је једном, када се срела са Јасном на вратима. {S}- Да, госпођо, хвала. - одговорила је Јасна. {S}За тај крај рејон за брашно и остале намирнице био је смештен у основној школи на Врачару, и то у старој згради окренутој Авалској улици. {S}Зграда је зидана на слово Г, где је мања страна гледала на улицу, а дужа, са отвореним тремом на стубове, у двориште.{S} Крај тога трема данима се вукла дуга поворка жена и деце, све двоје по двоје у реду.{S} Тремом горе шетао је војник, са пушком, чувајући ред. {S}У почетку су то биле Швабе, затим их сменише Мађари, и најзад дођоше они најнемилосрднији: босански жандарми, у фесовима.{S} Пред Швабама и Мађарима жене су галамиле, жалиле се на судбину, говориле како ће "и овоме доћи крај " и већ све друго, јер их нису разумевале, али пред "шуцкорима" било је све тихо, ред сасвим замуче. чули су се уздаси, по која реченица која би брзо била прекидана једним отсечним: {S}- Не лај! {S}Количине брашна или осталих намирница (које су се тек повремено давале, као маст, шећер) никад нису биле довољне за цео тај изгладнели свет.{S} Тек би ред почео да се одмиче и смањује, а већ би стражари, затварајући врата, јављали да издавања више бити неће.{S} И ред је морао да се квари, и свет, празних руку, после узалудног стајања, да се разилази.{S} Ускоро жене увидеше да није довољно стрпљиво чекати сатима, да на намирнице могу рачунати само они који ухвате ред што раније, што ближе оних врата под објавама; а да би се било, ако не први, а оно међу првима, морало се устајати што раније.{S} Али, ма у које време долазили, увек је пред вратима, леђа уз отворен трем, под кишом или ветром, на снегу или сухом мразу, стајала већ група оних што су успели да дођу још раније.{S} У почетку се добијало добро место и око пет часова изјутра, али, уколико су издавања постајала мања и краћа, утолико се време помицало уназад; четири, два часа ... {S}Једнога дана неколико изгладнелих жена уопште не напустише ред по завршеном дневном издавању, већ сабијене једна уз другу, умотане у шалове, остадоше да преноће пред вратима, иза којих је мирисало брашно и мишевина.{S} Двориште се одједном претвори у прави логор. {S}Појавише се мале шамлице и камење које су жене вукле са собом да могу сести.{S} Једне су крпиле, друге плеле чарапе, треће јеле мало топле супе од зеља коју би им донео ко од куће.{S} Једној младој мајци, старија девојчица довлачила би новорођенче да га она подоји, неизлазећи из реда.{S} Неке, досетљивије, пронађоше смену: док је старије дете, или сестра или мати стајала, жена је одлазила кући на спавање.{S} То ускоро створи нереде, па и туче, јер се онима иза њих чинило да се тамо напред неко преко реда увукао у ред.{S} Слабије жене, без замене, почеше падати без свести ...{S} Корбачи, шамари и псовке стражарске постадоше обична ствар. {S}Сваки час би планула овде или онде, у другом реду који се грчио, свађа, слабији били избацивани, јачи заузимали њихова места.{S} Сталан жамор испуњавао је цео простор.{S} Лица се беху подивљачила, падале су опоре речи, стражари, и њихово:{S} " Куш, не лај!" се више није слушало.{S} Свима је било дозлогрдило.{S} Жандарми су сваки час вадили из реда упорне и спроводили их до квартовских затвора.{S} Најзад, једнога јутра освану наредба да се забрањује пред рејонима образовање реда пре пет часова изјутра.{S} Капију из Макензијеве улице зазидаше, а ону из Авалске почеше увече затварати. {S}Већина настави да прави ред на улици, пред капијом, да би, када се у пет отвори капија, могли у трку заузети што боља места.{S} Међутим, док би они у прљавој светлости праскозорија од капије стизали, пред вратима је већ стајао, читав мали ред.{S} Жене, дечаци и девојчице ницали су са свих страна, извиривали из свих углова, спуштали се са нужничког тавана на средини дворишта, излазили из сандука за ђубре, из удубљења подрумских прозора, силазили са грана дрвећа, где се беху у току ноћи сакрили. {S}Али сва та скровишта брзо бише откривена; чак открише и конопац, којим се, са тавана суседних кућа, низ слепи школски зид, спуштала једна група дечака. {S}У току ноћи стражари су по неколико пута обилазили сва ова скровишта и све ове пролазе; за неколико дана ни сенка не успе да се провуче.{S} Па ипак, једнога јутра, када капија би отворена, жене назреше тамне сенке три друге жене које се, док су ове у трку прилазиле, наједном створише пред вратима. {S}У мутном свитању ред је лагано растао.{S} После кратког жамора, сада је све било тихо.{S} Задоцнеле сенке су пролазиле и ћутећи се постављале на крај.{S} Када се најзад раздани, сенке се почеше распознавати и ословљавати. {S}Лица су била испијена, очи црвене од неспавања.{S} Оне три жене напред, увијене у шалове до самих очију, стајале су непомичне, сасвим приљубљене уз врата.{S} Тада једна старија жена, која је стајала иза њих, повуче за рукав своју суседу. {S}- Погледај. {S}Све три жене напред биле су пуне дрвених шушака. {S}Имале су шушке по леђима, по глави, по сукњма. {S}Друга жена не схвати одмах.{S} Прва је повуче ближе: {S}- Спавале су ...тамо. {S}Друга пребледе.{S} Онда обе погледаше у низак подрумски прозор без оквира, кроз који се назирала гомила општинских мртвачких сандука за сиротињу.{S} Жене се прекрстише.{S} Сада кад су знале, оне одједном остетише оштри мирис свеже тесане чамовине који се дизао са шалова оне три жене.{S} Оне устукнуше.{S} Једна од њих прошапта: {S}- Бог нека нам се смилује! {S}Тога дана уопште не би никаквог издавања.{S} Само чиновници рејона и још нека господа из Општине изнеше врећице са брашном и неке мале, измашћене пакете. {S}Доле у вароши прорадише трамваји.{S} Крај срушених кућа и излога закуцаних даскама појавише се и неки цели излози.{S} " Москва" би оправљена, рупе од граната некако зазидане, кафана позлаћена и проглашена за официрску касину. {S}У њој се појавише колачи, бела кафа са кремом, келнери у бели капутићима и крутим огрлицама.{S} Ту, у средини града, по Кнез Михјловој, у Управи фондова где је био Гуврнеман, у господској Крунској и Милоша Великог улици, живели су углавном окупатори, господа официри, господа цивилни чиновници, њихова војничка послуга, њихове жене или наложнице. {S}Горе, по периферији распуклој и прашњавој, вукли су се домороци, скучених покрета, несигурни, зазирући од сваког иоле боље обученог човека. {S}Ту су улице стално изгледале као напуштене, прилике стражара на раскршћима виделе су се са свих страна, огромне.{S} Иза зидова срушених или напуштених кућа пратиле су их грозничаве очи.{S} И чим би се ови окренули или замакли у другу улицу, чуло се сухо праштање одваљених дасака са прозора, ломљење напуклих врата или баштенске ограде, подизање подова.{S} У исто време, читави каравани деце и жена гмизали су преко Топчидерског брда, натоварени суварцима из оближњих шума, из Топчидера, из Кошутњака, сухом поломљеном грађом из разрушених вила. {S}Све што је могло да послужи за огрев, дизано је. {S}Ломљени су по парку млади платани, чупана винова лоза по виноградима, скидане заостале клупе.{S} Исти такви каравани су лутали по околним селима тражећи мало брашна, парче меса, комад киселог сира.{S} Сви београдски паркови и пољане беху преорани и засађени кромпиром и сунцокретом. {S}Док су војници садили, око њих није било никог.{S} Али када у ноћ одоше, читави чопори изгладнелих нагрнуше на пољане, преврћући ноктима свежу земљу и вадећи оданде расечен, прљав и тек засађен кромпир.{S} У мраку се нису могли видети. чуло се само њихово убрзано дахтање над самом земљом, помешано са земљом. {S}- Старе нема целог дана, - говори кроз прозор чупава Марићева брада. {S}На те речи одједном се сви сећају да Млле Бланшет нису видели не само данас, него ни јуче. {S}- Да се није разболела? - госпођа Огорелица са саучешћем маше главом.{S} - Сваки са својом бригом ...да човек огреши душу. {S}Бујка вири иза своје чупаве косе. {S}госпођа Марић се не усуђује да прекорачи праг и да се спусти у сутерен, већ споља провирује и гледа низ степенице у жута, затворена врата Млле Бланшет.{S} Лела полако силази, куца.{S} Тишина.{S} Куца поново, а онда проба кваку.{S} Врата су закључана. {S}- Мадмоазел, мадмоазел... - зове пригушено, затим све јаче; најзад лупа песницама у врата. {S}Тишина. {S}- Треба известити кога, - вели Марић, који са свога прозора прати шта се у дворишту догађа. {S}Бујка трчи до Бајкићевих и ови се одмах спуштају. {S}Ненад трчи да нађе жандарма. {S}Јасна куца на газдаричина врата. {S}Најзад се појављује и власт.{S} Пред сутеренским вратима се држи договор.{S} Намргођени Босанац удара кундаком, али врата не попуштају. {S}Време пролази. {S}Стигао је још један стражар и он са оним првим лако изваљује врата. {S}У лице им удара страховит смрад, они прво заостају, па тек онда улазе. {S}На постељи, затрпана прљавимкрпама и поцепаним јорганом, лези наузнак Млле бланшет, надивана итамна лица, полуотворених поцрнелих уста.{S} Крај кревета стилица.{S} На столици шерппица у којој још има мало прљзвог, из земље извађеног, проклијалог кромпика. {S}- Биђи старе! ... - узвикнуи један жандарм. {S}Други за то време, заклоњен приклоњеним вратика, скида са зида мали златан сат на дугом, тамном, старинском ланцу. последња успомена на цомте Балабанофф. {S}По дрвеним степенисама чуло се лупкање тешких, војничких цокула.{S} Онда се обмах зачуло грубо куцање у врата и квака се под нечијом руком спустила -Хало... ви сте та уцитељица? {S}-И нељубазни војник показа пребледелој Јасни цедуљу на којој је било написано њено име, подвучено са три црвене црте.{S} - Крените са мном. {S}Шнел шел! {S}Јасна се није усуђивала да упита куда.{S} Она навуце капут, заборави да пољуби Ненада и пође завојником. {S}Чим она изађе, старамајка повеза око главе свој црни вео, посла Ненада да пази на коју че странуотић Јасна и војник. {S}Затим брзо ноправи замотуљак са топлом преобуком, у коју зави мало хране, па и сама потрча на улицу. {S}На угју је стјао Ненад и махао. {S}Када га старамајка сустиже, Јасна се веч спуштала Александровом улицом, дворедом младих липа.{S} Тако га допратише до Гувернемана, где војник уведе Јасну. {S}У ходнику војник предаде Јасну другом војнику, а сам са оном цедуљом нестаде иза једнихврата.{S} У ходнику је чекало још неколико наших људи. часови су се отезали, мучни, неиздржљиви. {S}Њу су ноге једва држале. {S}Иза оних великих врата седео је за широким столом млад официр, главе нагнуте над акта. {S}Јасна виде у првом часу само једно меко теме, обрасло танком, свилено-плавом косом. {S}Коса је била подељена тачно на средини правим раздељком.{S} Раздељак је на врху темена прелазио осетно у праву ћелавост.{S} Официр диже главу. {S}У рукама је окретао једну поштанску карту, исподвлачену овде онде црвеном оловком. {S}-Ово сте ви написали? - два хладна плава ока гледала су тачно у Јаснино чело, и то још више изнемири Јасну која није успевала да сретне поглед тог човека. {S}- Да, гесподине. {S}- Ко је тај Слободан Угљешић? {S}- Мој кум, господине. {S}- Он вас крстио или ви њега/ - Не господине, ни једно ни друго. {S}Моји родитељи венчали су његове родитеље. {S}- Па то није право кумство. {S}- Ми се сматрамо као кумови, господиме. {S}- Откуд то име:{S} Слободан? {S}То није календарско име? {S}Његови су родитејxи били, значи, велике патриоте Можете ли ми рећ где су, шта су? {S}- Они су умрли, господине. {S}- А тај Слободан Угљешић, шта је он? {S}- Виши чиновник Министарства финансија, господине. {S}- Био! {S}Официр се насмеја на своју досетку.{S} Два златна зуба, који блеснуше кроз осмех, унаказише му израз. {S}"Није могиће да је због овога", мислила је Јасна.{S} Шаке су јој биле влажне. {S}Она је сва цептела.{S} Време је пролазило споро, док је официр неуморно понављао све нова и нова питања. {S}У једном тренутку тишине "часовник на згради изби једанаест. {S}Кроз прозор је улазио сунчан дан.{S} Са свога места Јасна је могла да види бронзани потиљак Кнеза Михајла. {S}- Мића... ко је то Мића? {S}Јасна је одговорила као у бунилу. {S}- Студент? {S}- Да господине. {S}У неколико махова Јасна примети да официр зна све о њој, о породици, и да ово што пита чини из бог зна којих разлога.{S} И док је она размишљала, официр одједном упита: {S}- Какав је био његов положај у Народној одбрани? {S}Јасна се жацну. {S}- Он није... {S}- Он јесте, - тврдо прекиде официр. {S}- И друго, он и сада није у редовној војсци, већ у комитама. {S}- Ох, не, господине, не, он није у комитама. {S}- У добровољцима, то је исто. {S}Зашто не служи у редовној војсци? - јер је био одбијен као неспособан, господине. {S}Официр се поново насмеја.{S} Он узе карту: {S}- Можете ли ми објаснити шта ово значи:{S} " О Мичи не знамо ништа, јави нам као о детету.{S} Мати брине "? {S}Зашто ово " као о детету "? {S}Какве су то мистерије? {S}Ко је то "мајка"? {S}- Моја мати, господине. {S}- Ово "као о детету" није јасно.{S} То вам је нека шифра. {S}Зашто да вам јави "као о детету"?{S} Да то "мајка" не значи Србија? {S}Ко је онда "дете"? {S}Јасна је гледала испред себе и ништа није видела. {S}Она не одговори. {S}- Уколико будете мање упорни, утолико че Управа Окупираних области бити мање строга са вама.{S} Признајте да су то уговорени знаци.{S} Какви су ово знаци?{S} Шта под њима треба разумети?{S} Скрећем вам пажњу да чемо, ако ми сада дешифрујемо ову вашу шифру, са вама у том слу"чају поступити као са велеиздајником. {S}- То није шифра, то није шифра, верујте!... - муцала је Јасна. {S}Часовник изби пола. {S}На једна споредна врата без куцања уђе један лепо одгојен господин, погледа косимице у Јасну и приђе столу.{S} Он измења неколико речи на немачком са официром и поново погледа у Јасну.{S} Јасна тек тада препознаде човека и страшно се збуни.{S} И човек се трже. {S}Он окрете леђа да не мора гледати у Јасну и настави прекинути разговор. {S}Јасна је са свога места могла видети потиљак Кнеза Михајла. {S}Под тим спомеником, један млад човек, разбарушене песничке косе, зажареног лица, са руком на срцу, рецитовао је своје стихове: {S}Ми, јуначка деца, ове дичне земље, Мучене, дављене од душмана наших, Кренућемо тамо где нас робље зове, К'о један, без страха од топова ваших! {S}Херцег-Босна Биће поносна Сада тај човек говори немачки ослоњен сасвим слободно о сто аустријског официра. {S}А онога дана увече, 1908, улицама је ишла поворка младића-добровољаца, певајући народне песме и тражећ пред двором и Руским посланством отету Босну, док се тробојна застава вила у рукама тога истога човека.{S} У редовима је био и Мича, дечко од седамнаеср година, коме је требала писмена дозвола од мајке да би био примљен у чету. {S}Сечала се Јасна и других дана, прослава светосавских, помена видовданских. {S}Сећала се посета које је тај човек, много старији од Миће, чинио овоме. {S}Сећала се... {S}- Било би боље да објасните свој случај, - официр је поново говорио очију упртих у јаснино чело. {S}Јасна се трже, онда брзо дође к себи и одлучи: {S}- Добили смо једну карту.{S} У њој пребрисан ред.{S} О брату ни речи.{S} Од прошле године, од повлачења, не знамо о њему ништа.{S} Други брат погинуо је на Руднику, четрнаесте, мати тугује, ја бринем па из страха да због имена поново не избришу ред... {S}Јасна застаде, Она је сва осута знојем, колена јој клецају, у слепоочницама громко удара било. {S}-Тако, тако... - официр куцка лакованим ноктима о политир стоне табле и при том погледа у госодина, некада, Драгутина, а сада "Карла" Шуњевића, који стоји непомиxан.{S} Официр се најзад одлучује на једну немачку реч господина Шуњевића, устаје од стола: {S}- Ваш исказ че мо проверити. {S}Идите и чекајте.{S} Забрањује вам се да оставите Београд макар и за двадесет и четири часа.{S} - И белом руком одмахује ка вратима. {S}Обневидела, Јасна пролази ходницима, спушта се мраморним степеницама... {S}Напољу, на сунцу хватају је под року и старамајка и Ненад и полако се враћају кући. {S}- Идите и чекајте. {S}То сада знају и старамајка и Ненад.{S} У глави им зуји: {S}- Идите и чекајте. {S}- Шта? {S}Оно најгоре. {S}На сваки корак који се зачује на степеницама Јасна се трза.{S} И са њом старамајка и Ненад.{S} Напренуто слушају све док се кораци не yауставе пред газдаричиним вратима, или док не спознају лаке кораке Бујке или Леле; а онда одахну, иако не проговоре ни речи; праве се као да и нису ослушкивале.{S} Када Јасна стигне из рејона, у њеним очима је толико јасно изражено питање (које се она опет неусуђује да постави), да старамајка сама, и то као узгредно, као неважно, саоп7штава: {S}- Не, нико није долазио. {S}Толико су се навикли на то ослушкивање, а све у страху да не пречују оне страшне кораке, да су скоро престали да говоре гласно.{S} У тишини куће чуло се онда пригушено свирање госпођице Марије, њено певање скала, удаљено лајање мале Ами. {S}Кроз те нестварне, заглухнуте гласове тишина куxyе постајала је неподношљива. {S}Ненад би сваки час, ушавши изненада у собу, затицао Јасну како главе загњурене у јастукминдерлука, безнадежно јеца. {S}Овога пута кораци су били тучи: дрвено стубиште је одјекивало од бата мушког корака, прагови шкрипали, човек се пео без заастајкивања, хитро, одлучно. {S}Зачудо куцање је било пажљиво, без грубости. навикле да се врата отварају и без одобрења, ни Јасна ни старармајка на куцање не одгаварише. куцање се понови.{S} Најзад старамајка несигурно приђе вратима и, пошто је часак узалуд дрхтавим рукама тражила браву, отвори полако. {S}Пред вратима је са шеширом у руци, осмехнут, стајао господин Шуљевић. - пет он! - узвикну полугласно Јасна, застајући укочено иза стола, лицем према вратима на којја је неко пажљиво куцао. {S}Први пут господин Шуљевић донсе једну карту од кума.{S} "Да вас изненадим... иначе бисте чекали на њу још неколико дана. {S}" Овога пута он донесе извештај да је истрага против Јасне обустављена.{S} Старамајка се заплакала, захваљујући. {S}- Ох, драга, драга госпођо, чему ... то је моја дужност! {S}Због тога, видите, због тих малих помоћи нашима... зар бих иначе могао да примам на себе да служим туђину и непријатељу?{S} Ја знам шта о мени мислите, ја осећам на себи презриве погледе, ја повијам шију, шта могу, сви изгледи су против мене - он положи руку на гуди: маљава рука му је била искићена скупим прстењем, али је моја савест чиста, носим овај крст заједно са нацијом, - сви ми, сваки на другом фронту, бијемо исту битку. {S}Господин Шуњевић имао је чак сузе у очима.{S} Седео је, трагично наслоњен на ивицу стола, згрчених прстију у разбарушеној коси. {S}Онда се тргао, осмехнуо некако болећиво, као извињавајући се за тренитну слабост, устао и почео да се опрашта.{S} Старамајци је пољубио руку обећавајући јој да ће дледати да преко Црвеног крста испошље оглас у неке Швајцарске новине и да тако потражи вести о Мићи.{S} И онда, већ на вратима, као узгред, он упита имају ли купоне за млеко. {S}- Не немамо... - уздахну Јасна, погледавши брижно на Ненада. {S}- Ни вама не би шкодило мало млека.{S} Изгледате сувише малокрвни. {S}Довиђења. {S}Јасна и старамајка остадоше у недоумици.{S} Нису умеле довољно да се радују лепом гласу који беху чуле.{S} Брига господина Шуљевића сметала им је, - али нису знале зашто. {S}- Изгледа красан човек, - рече старамајка без узбуђења и топлине у гласу. {S}- Изгледа... {S}Господин Шу...њевић није набавио купоне, али после неколико дана донесе лично две конзерве млека, пола килограма шећера и мало масла. {S}Био је задовољан собом, причао скоро цело време сам, попушио цигарету без црне кафе (јер у кући је није било) и отишао већ у сам сутон. {S}Сутрадан се опет појавио и у смеху из џепа извукао кесицу са црном кафоом. {S}- Ово за маму, за стару маму, која сигурно много пати без кафе, - шалио се. {S}Старамајка се страшно збуни.{S} Није хтела да прими. {S}- У ово време... {S}- Не, чекајте, драга, драга госпођо, да не би изгледало... ето, скувајте, и ја ћу радо попити.{S} Уствари, то је као да сте дошли к мени на кафу, само што ја неумем да кувам. {S}Он седе за сто. беше скинуо пролетњи мантил, угодно се наместио, понашао се као код своје куxyе; старамајка је иако сеЈасна мрштила, морала да скува кафу и да га понуди. {S}И саме оне, Јасна и стармајка попише са великим узбуђењем давно жељену црну течност. {S}Господин Шуњевић је почео долазити из дана у дан.{S} Увек доноси понешто.{S} Када би се Јасна противила, он би се осмехивао и одговарао: {S}- Па ја и нисам донео за вас, ви се можете и помучити, ја сам донео за мога малог пријатеља. {S}Поред све љубазности досподина Шуњевића Ненад остаде према њему неповерљив.{S} Сваки његов осмејак чинио му се лажан, подозрив.{S} Када га једног дана господин Шуњевић привуче к себи да би га помиловао и подигао у крио, Ненад се поче жустро отимати.{S} Уколико се он више копрцао, утолико га је господин Шуњевић, уз смех, јаче стезао. {S}Јасна се побуни. {S}- Ненаде, забога! {S}- О, ништа, ништа, - говорио је господин Шуњевић, покушавајуxyи да смехом и шалом прикрије своју тренутну сметеност.{S} Мрскост испуни и њега. {S}Чак и деца! - помисли гневно, јер ни на час непосумња у природу Ненадовог опирања. {S}Његово глатко избријано румено лице прели се тамним руменилом; под маском осмеха играли су му мишићи чврсто стегнутих вилица. {S}- Ваљда ме немрзиш? - шалио се даље господин Шуњевић, у страшној тишини собе где се чуло напорно дисање прикљештеног Ненада. {S}На ужас Јаснин.{S} Ненад одговори: {S}- Мрзим, мрзим, пусти ме! {S}И пре него што су Јасна и старамајка могле да притрче, он дограби зубима руку господина Шуњевића, дивљачки је уједе и, пуштен намах отскочи; па јурнувши вратима, одакле још једном добаци:{S} "Мрзим", - изјури из собе. {S}- Ништа, ништа! мирио је кречног лица господин Шуњевић. {S}- Детињарија!{S} Он поћута имргодно, покривши опет лице маском ружног осмеха, додаде: {S}- Детоњарија размаженог патриотизма. {S}Када је из разваљене куће прекопута, у чијем се подруму скупљала дечурлија из целог краја, видео да је господин шуњевић отишао, Ненад још уве у дрхтавици, покорно се врати у собу да примиказну. {S}Јасна и старамајка су имале уплакана лица.{S} Оне не рекоше ни речи Ненаду.{S} Он се увуче у најдубљи угао собе, где поче мислити о свему: о оним страшним речима које ми је јутрос довикнуо Миле-Главоња о његовој мајци, (Ненад је скочио Главоњи за гушу, али је успео само толико да га Главоња, као јачи, поред претрпљене увреде још и измеси); затим је мислио о честим посетама господина Шуњевића, а највише о томе да га Јасна, за његов нечувени поступак, није ни речју укорила.{S} Јасна је морала бити сагласна са њим. {S}И она је мрзела господина Шуњевића.{S} Засзто онда не изрази ту сагласност бар једном једином речју?{S} Ненад остаде у недоумици, узнемирен и несрећан све до поласка у постеxлу. {S}Јасна га, међутим, прекрсти, а онда прими замишљено његов врели пољубац, задржавши га дуго у наручју.{S} У мраку Ненад је више наслутио него што је чуо како Јасна шапуће: {S}- Добро моје дете, добро моје дете... {S}Сутрадан господин Шуњевић дође као и обично.{S} Ненад то поподне није био код куће. {S}Топчидерски парк, напуштен, биои је сав у цвету ражђикалог биља.{S} На мосту, пред железничком станицом, пред коонаком, шијxбочили су стражари пољске жандармерије.{S} Сакривени зеленилом, дрвари су копали по земљи, тражећи суварке.{S} Било их је свуда: по Кошутњаку, све до Раковице, по падинама око Казненоог завода, по виноградима, око Топчидеске цркве.{S} На први поглед све је било пусто. тек пажљиво око откривало би како тамним ивицама шума, под сенком дрвећа, промичу погрбљене прилике! тек пажљиво ухо ухватило би у дубокој тишини сухи прасак сломљене гране. тога дана Ненад је са Миком-Зриком, Лелом, Жиком-Врапцем И још једним великим дечаком од раног јутра провео у шуми са десне стране Топчидерске реке.{S} Брег је, иза расадника, био прво покривен јелама, које су својим мркм зејенилом окружавале две усамљене виле. {S}Даље, идући падином, у правцу према Раковици, шумица је била грабова и церова, још млада, више широка него права шума.{S} И ту, у једној ували, дружина беше открила прави мајдан дрва; некада, не давно, судећи по белини пањева, ту је било оборено двадесетак великих храстова и ту на месту отесано; земља беше покривена дебелим, сухим и здравим иверкама. {S}Два дана дружина је извлачила иверке, набијала у џакове и носила.{S} Из шуме су излазили заобилазно, и врло пажљиво, да их други не опазе и не открију њихов мајдан. {S}У жељи да што више понесе, Ненад се беше претоварио. {S}Иако је са одморишта полазио први, до другог би увек стизао последњи. {S}Одморишта су била распоређена не само по даљини, већ и по згодности самог земљишта: замља је морала бити стрма, најбље какав зид, нагиб, шанац, да човек без напора може да се наслони, опружи на часак, и исто тако без напора дигне. {S}На целом путу само су се на једном месту одвезивали конопци, код горње две Топчидерске чесме, пре стрмог и најтежег успона.{S} Ту се обично и јело, ко је шта имао, уз неизоставно умивање на чсмама и уз пијење воде.{S} Ту су поједине дружине дочекивале своје заостале, ту су се товари преграђивали;ту се бремена нарочито добро стезала укрштеним конопцима преко груди.{S} Место је увек било бучно, увек је неко помагао неком другом да боље притегне конопце, додавао руку да устане, или се ознојен и преморен отимао о чашицу воде. {S}Лела је била брижна.{S} Она посла Зрику назад да види шта је са Ненадом. {S}Зрика стрча низ путању у парк и више се не врати.{S} Лела остави оног највећег дечака код врећа и крете и сама са Жиком Врапцем У потрагу за оном двојицом. тако прођоше крај запуштеног водоскока, спустише се у низину и избише на чистину, где под великим платанима стоји ниска камена чесма. {S}Око чесме стојала је гомила растоварених жена, нагнутих над нечим што Лела није могла видети. али пре него што приђе гомили, она се растовари и из ње, бела лица, мокре косице, низ коју му се цедила вода, изиђе Ненад.{S} Зрика је био са њим. {S}Када Лела приђе, жене су још расправљале: {S}- Легао да се одмори на равно, жено, па кад је хтео да устане, а конопци се стегли... {S}Сав је био плав, као чивит, да не пресекосмо конопце удави се. {S}За то време ненад је невесела стајао крај своје вреће, из које су ...жене, да би му олакшале терет, вадиле најлепше цепке. {S}Иако се брзо опоравио, Ненад са дрвима ипак стиже доциније него обично. {S}Подне беше увелико превалило и оштре сенке почеле се дужити преко улице.{S} Он на капији још једном закле Лелу да ништа не лрича ни својима ни његовима, а онда полако уђе у кућу и на степеницама одвеза свој џак.{S} Пошто се мало издува и истегли руке и ноге, Ненад скиде капу и прстима некако дотера раздељак на коси. {S}Тек после тога он се поче пети стрмим стубиштем, вукући за собом, са једног степена на други, своју врећу са дрвима.{S} Његово трапкање обично би чула Јасна и излазила из собе да му помогне да унесе донета дрва. {S}Овог пута Ненад стиже и до другог одморишта, а из собе не изиђе нико. {S}То ћутане жцну Ненада.{S} Он остави дрва на на банку и хитро устрча доврата.{S} Рука му је веxy била на кваки када га пресекоше гласови.{S} Он се задржа у покрету, заустави дах... кроз врата је допиро загушен и брз говор мушкарца, који је нешто доказивао.{S} Ненад познаде глас господина Шуњевића. {S}И одмах затим, глас Јаснин: {S}- Никада, излазите одавде, излазите! {S}Али човек није престајао да говори, као што ни Јасна, чији је глас био све оштрији, да одбија.{S} У соби начас наста тајац; онда се зачу јак удар, као када се столица преврне, а одмах затим Јаснин врисак, нагло угушен.{S} Ненад, ван себе, груну у врата и ујури у собу. {S}Видео је како господин Шуњевић отскочи од стола крај којег је, скоро оборена, лежала Јасна.{S} Јасна се усправи, и сухо, промукло, указујући прстом на отворена врата: {S}- Излазите напоље!{S} Можете ме интернирати, вешати, шта год хоћете, свеједно ми је! {S}Господин Шуњевић је стајао црвен, закрвављених биљавих очију, напит. {S}Он шикну снажно на нос, осмехну се зло, дохвати са пода свој шешир и журно изађе из собе.{S} Јасна је гледала како одлази.. и са њим заједно врашно, пакетићи масла, шећер.{S} Гледала је разрогачених очију, мршавих прстију у разбарушеној коси, полуотворених уста. {S}Њен поглед паде најзад и на Ненада, на његове прозрачне бледе образе, на његове мршаве ручице које су вириле из окрпљене мајице, она се на изглед свога сина тргла, колебала часак са укоченим погледом на празнину отворених врата, а онда прилетела Ненаду, загрлила га, стегла цепчећи и, растрзана плачем, загњурила главу у његово мало и мршаво наричје. {S}- О, јадно моје дете, несрећно моје дете, не може мама, не може, опрости! {S}Ненад је био толико слаб да није могао подићи мајку.{S} Свечано неко расположење испуни га одједном.{S} Он диже руку и полако поче гладити Јасну по коси. {S}Јасна, сагнуте главе, није могла да види озбиљно лице свога дечака, лице једног малог човека, преко кога је прешла велика тамна сенка живота и односа људских, а које је он, - и не знајући како - ако не схватио, а оно горкпо осетио. {S}Пристизало је воће.{S} Али су тамно-жута, грозничава лица говорила о колеринама, о дизентеријама, о повраћањима. {S}Иза спуштених завеса слутио се тифус. {S}Господин Шуњевић није више долазио, иако се његова сенка осећала иза високин прозора Гувернемана. {S}Једног јулског дана Јасну донесоше из рејона без свести. {S}Лекар дође и констатова претерану анемију и слабост целог организма.{S} Ваздух, боља храна, млеко.{S} Он преписа млеко.{S} Требало је три дана док су се у Оштини добила потребна уверења, визе, док се завело у протоколе. {S}Најзад су издани и купони: за недељу дана по четврт литра.{S} Друга три дана Ненад је узалуд стајао крај бивших месарница Цветног трга; четвртог он доби нешто плавкасте течности; петог нису имали више новца у кући. {S}Јасна поново оде са Ненадом у Општину.{S} Господа из Општине нису примала публику тога дана.{S} Свет је стајао у жагору, није хтео отићи, владала је тешка запара и стиска, кроз коју су чиновници с муком и псујући пролазили. {S}- Па ви сте добили млеко!{S} Шта ће те више? {S}Зашто само повећавате неред? {S}Јасна подиже поглед на човека који је говорио.{S} Њен поглед страшно збуни човека.{S} Је ли та жена луда?{S} Или на путу да полуди?{S} Он стаде узмицати.{S} Мршава рука Јаснина га стеже, ревер његовог капута је био у њој чврсто стегнут. човек одједном промени начин.{S} Поста љубазан, осмехнут. {S}- Овде, уђите начас овде... - он гурну иза себе врата. {S}- Чашу воде?{S} Или... чекајте. {S}Јасна га није пуштала. {S}- Ви ме познајете? - проговори полако и чврсто Јасна.{S} Пред очима су јој играли тамни колутови, који су сваки час разбијали у дугина кола. {S}- Не, госпођо... {S}- Али ја вас познајем, - настави полако Јасна.{S} И онда, гледајући га једнако оним полулудим погледом: {S}- Ја сам гладна, новаца немам, дете ми је гладно, створите ми ма шта. {S}Човек је мислио један часак. пред вратима се чуло потмуло брујање незадовољства. {S}Он је знао ко је, шта је пре тога био у Београду, знао је да ту пред вратима стоје жене његових некадашњих колега. {S}Знао је и Јасну Бајкић врло добро - и мада је желео да ту жену, која најзад није прва која тражи и прети, избаци из канцеларије, он се благо ослободи њене руке, извади из новчаника десет круна, положи јој у шаку. {S}- Ово за данас.{S} Јавите ми се сутра пре канцеларијског времена. {S}- Ви ме се не сећате? - упорно понови Јасна. {S}- Не, верујте. {S}Она рече своје име.{S} Он се учини необично изненађен. {S}- Ви?{S} Драга госпођо! {S}Шта сте то учинили од себе?{S} Јесте, чуо сам за Жарка... {S}Зашто ме нисте пре потражили?{S} Толика промена!{S} Жаркова погибија, његова херојска смрт поразила ме је.{S} Такав таленат!{S} Ја... {S}- А како ви нисте... тамо? {S}Човек се наједном погрби, почне кашљати.{S} Рашири руке, као да тим објашњава, указује: зар не видите, болестан сам човек, на крају.{S} Јасна се осмехну тако да човека проби црвенило. {S}- Сутра ћу доћи.{S} Свакако. {S}Сутрадан је била запослена као обична радница у једној корпари, са круном и двадесет од корпе, са двадесет филира од заклопца. {S}Ненад је неуморно, из дана у дан, одлазио у дрва.{S} Суварака је било све мање - а само су они смели да се купе.{S} Једна ручна тестера, једно секирче, доносили су затвор, разбијања камена на Топчидерском путу - или још горе: копање гробова, сахрањивање тифусних. {S}Ипак су свуда лупкале секирице, пијукале тестере, крхале се свеже зелене гране. {S}Једни су хватани, други успевали да прођу, да сутрадан они први прођу, а ови други буду ухваћени. {S}Појављивали су се, уз то, и неки доброћудни стражари који су са смешком гледали како се деца натежу да одвале тестерицом тек начету грану. {S}Присуство паквог стражара намах би било објављено и шума би безобзирно почела да трешти од песме, од ломљаве од раздраганих гласова, - јутро би личило на ђурђевдански уранак, да ние било под свежим зеленилом шуме оних жутих лица и ускоро затим, где се спуштају вијугавим стазама бившег излетишта, оних мршавих прилика, погрбљеним под бременом. {S}После кратке ноћне кише јутро је било светло и свеже.{S} Преко Топчидерског брда струјао је благ поветарац, пун мириса расцветалих ружа и липовог цвета, носећи за гребен брда влажним плаветниом влажним плаветнилом неба лаку коњицу белих облака. {S}Коњи су били раздрагани, престизали су једни друге, пропињали се, отезали шаљиво вратове, размахивали реповима и гривама које су испаравале у чистини а онда падали по нежно зеленој небеској ливади, и ваљали се, котрљали, уједали, и дошаши тако до тамног руба гребена, пропадали на другу страну. {S}Ненадова дружина радила је од раног јутра на обарању једне мале, сухе, липе.{S} Липа је расла на крају голе увалице са леве стране Хајдучке чесме, на лево од узане стазе која преко брега води у жарковачке њиве. {S}Дно увале било је пуне лањског лишћа, у које се упадало до преко колена.{S} Сунњане пеге играле су по овлаженом лишxyу.{S} Мирис липа у цвету, лепљив и сладак падао је као течност између грана.{S} Пчеле су, помахнитале, зујале у цвећу, Из густог шипрага ба врху брега чуло се заносно прижељкивање славуја.{S} Кроз сву ту тиху и страсну хармонију шумског јутрапробијали су тупи ударци мале секире: туп! туп! туп! {S}Ненад је лежао полеђушке на ивици јаруге, са рукама под главом: небо је ровномерно отицало између слабо заклаxyених вршака дрвећа, прозрачно, без дна.{S} У једном часу Ненаду се учини да не лежи на леђима, већ да је наднесен заједно са граном неке врбе, која дотиче површину, над широке прозрачне и безмерне дубоке воде; грана се под његовом тежином лагано клатила. {S}Ненад пред вртоглавицом стиште очи, стеже песнице и изненади се што остаде на месту, што не паде.{S} Отворивши очи, сав уздрхтао, он виде да небо и даље нирно отиче, оивичено гранама. {S}Окренуо се, легао потрбушке и подбочиорукама главу. {S}Осећао се необично, ван овог света, слатко, а није знао због чега. {S}Под њим је лежала јаруга, излокана бујицама; сасвим у дну, у зеленој сенци, његови другови и Лела вукли су за уже, пребаченог преко сухог и голог дрвета. {S}Ненад је све то видео кроз високе и крте стабљике "попиног прасета", које су га, клаћене поветарцем, голицале по лицу.{S} Он скрете погледом на десно: ивица јаруге прелазила је ту у мали пропланак по коме је расла висока трава пуна беле раде и првих цветова булке; цветови су пламтели под сунцем, маса траве се повијала у широким таласима мењајући притом сваки час своју боју, - од тамнозелене до сребрнасте.{S} Насред пропланка, црн, квргав, шупљег стабла, дизао се један велики храст; над њим, широким и мирним круговима, кружио је јастреб. {S}Ненад поново баци поглед доле на суху липу, не дебљу од шаке, како се повија под притиском оне четири мале прилике што потежу конопац, па опет стаде гледати око себе. {S}Узаним путељком, зараслим у папрат, пролазила је једна колона малих, риђих мрава.{S} Једни су, натоварени, ишли на једну, други без ичег, на другу страну.{S} Мало даље, уз труо пањ обрастао маховином, црвене бубе, са црним пегама по леђима, жустро су се кретале, застајале, враћале, гуркале једна другу.{S} Пострани, парови спојени у љубави стајали су непомично; или што је било најсмешније, вукли једни друге.{S} Ненад откиде једну стабљичицу " попиног прасета " и поче драшкати бубуљице, веселећи се вештини са којом је једна буба од две морала ићи уназад. {S}Али одједном осети стид. {S}Земља је под њим била топла.{S} Целим својим опруженим телом осећао је он ту топлоту са неким нарочитим, опојним самозадовољством.{S} Славуј је извијао у гуштари, у слатком ваздуху зујале су дивље пчеле, зоље и бумбари.{S} Све је то Ненад гледао, осећао и слушао и раније, али је сада било необичније, узбудљивије,нарочитије. {S}Њему се прохте да запева, али уместо тога нагло зари главу у траву, у земљу, у мирис блиског калопера, и док му је срце снажно лупало, осети наједном необичну сласт која му прође целим телом. {S}Прасак сломљеног дрвета ошину Ненада, и он скочи.{S} У часу се нађе, сети се зашто је послат на руб пропланка и хитро се обазре око себе.{S} Све је било празно. {S}Ни са које стране није долазио нико.{S} Он звизну.{S} Из шибљака, где се беху начас склонили после праска, другови Ненадови се вратише дрвету. {S}Он сам склизну низ падину да помогне при ломљењу и товарењу. {S}Натоварили су се брзо и ћутећи пошли да се што пре склоне од опасног места. {S}- Пазите, купе! {S}Жена која је то говорила устаде са земље, где је дотле увезивала своје подеране патике, хитну своју празан џак са конопцима на леђима и настави пут. {S}- Куда ћете данас? {S}- У Ресник, у Пиносаву, не знам, да видим за брашно, у дрва нећу, далеко им лепа кућа! {S}Ненадова дружина настави пут.{S} Да не би прешли преко моста, где би могли наићи на патролу, они скренуше крај железничке станице, прођоше иза обореног мраморног павиљона, уђоше у шумицу, а Топчидерску реку пређоше преко малог дрвеног моста, па путем око парка избише иза стаклене баште.{S} Ту је била једна стаза - много тежа и много дужа - која је водила ја школи, остављајући чесму, пут и уобичајену стазу далеко на десно. {S}- Да се одморимо мало, - проговори полако Жика-Врабац.{S} Био је, онако мршав и висок, издуженог врата под теретом, сав обливен крупним грашкама зноја. {S}Зној му је по горњој усници правио праве мале бисерне брчиће. {S}- После - Лела је већ корачала уском стазом. {S}Настаде мучно успињање стрмом стазом. {S}Конопци су стезали више него обично, јер је терет потезао уназад. {S}Уз то је и стаза била уска, морали су се са бременом пробијати кроз бодљикаво шибље, које се хватало за вреће, ногавице, рукаве.{S} Свакичас би каква шибљика, савијена од оног што иде напред, звизнула по рукама или по лицу оног што иде иза. {S}Тога дана било их је шесторо, две девојке и четири мушкараца.{S} Ненад као најмањи остаде последњи у реду.{S} Крај свега напора, он се осећао још увек, нарочито, изузетно добро. {S}Стално је слушао како птичице жагоре по честару. {S}Онај добри мирис смоле, који испуштају борови под јаким сунцем, испуњавао је цео ваздух па иако је био сав усредсређен на пењање, кратког даха, дрхтећи целим телим од напора, Ненад ја био непрестано свестан овог дивног јутра, испуњеног мирисима, светлошћу, страсним покретима инсеката и птица. чак му се и дахтање његових другова чинило не као напор, већ као део општег усхићења. {S}- И ти, балавац, стој! {S}Ненад је стао, изгубивши и последњу кап крви из лица.{S} Снага изађе из њега наједном, као да је истекла кроз ноге, које су још подрхтавале од тешког хода.{S} Терет је сада био исувише велики за њега: од поклецну и спусти се на пут.{S} Војници су ишли од једног до другог, прегледали дрво, пипали по џаковима да пронађу забрањене алатке.{S} Под једним багремом лежала су одузета дрва, читаво брдо, а мало даље, збијени у групу, ухваћени дрвари.{S} На другом брегу се дизао Београд, без сенки,без боја; сав је треперио и искрио у једноличној светлости поподневног сунца. {S}Из дубоке увале стрчао је угашен и прашњав димњак Вшетечковог млина. {S}Војник претресе Ненада, и како је овај исувише дрхтао, војник му сам развеза конопце. {S}У истом часу, други војник претресао је Лелу. {S}Она је стајала тамна, мршава лица, стиснутих усана, непокретна.{S} Војник прегледа вреће и бреме, па се онда нагло окрете према девојци, дохвати је за мишицу и стаде опипивати блузу и сукњу. {S}- А, пасја шћери! {S}Ненад виде само како блеснуше две мршаве бутине - и већ је Лела лежала на земљи, скупљајући око своје голотиње раздерану сукњу. {S}- Пасја шћери!{S} У сукњу сјекиру! ... {S}Ухваћене жене стадоше се комешати. {S}- Не туци девојку!... {S}Помодрео, војник се нагло окрете. {S}- Куш! {S}Један час стрељао је очима по скупљеној гомили, која намах занеме, а онда задовољан собом нареди да се врстају у ред. {S}Ненад више није жалио ни дрва, ни узалудну муку. чак више није осећао ни страха.{S} Главно је било: побећи.{S} Ма како побећи. {S}Њему је било свеједно што ће туцати камен, или преноћити у неком подруму, сви су другари били ту, и Жика-Врабац, и Мика-Зрика, и Миле-Главоња, и многи други, сви у поворци су били наши, али да је бар на неки начин могуће обавестити Јасну.{S} Међутим, спроводили су их крајем где никога познатог није могао да сретне.{S} Зато је морао побећи. {S}Код Карађорђевог парка женске одвојише у засебну групу и отераше у правцу Славије, а мушкарце поред Светосавске цркве у Макензијеву, па онда Курсулином до Боторића виле. {S}Ту је већ чекала друга група, све самих дечака од дванаест до петнаест година.{S} Пошто спојише обе групе, они их отераше до Резервоара код Смедеревског ђерма и затворише у једно двориште. {S}Ненад се приљуби уз ограду у наду да ће ипак можда видети кога по коме би могао Јасни јавити да не брине.{S} Гледајући тако, он закључи да би лако могао побећи, ако и преко ноћи остану у дворишту; крај је био пуст, у близини су биле њиве засађене сунцокретом, у које се могаон сакрити. {S}У подне они што су имали нешто за јело поделише с онима који нису имали ништа.{S} Из жандармске кухиње добише сем тога неколико црних хлебова. {S}По подне стадоше пристизати мајке и преко плота добацивати деци замотуљке са јелом.{S} Поједине су мољакале на капији да пусте њиховог дечка, јер је још мали, нејак, болестан.{S} Одбијене, седале би под дрвеће с друге стране улице и чекале.{S} Али их одјурише и одатле.{S} Почеше да бране и прилаз огради. {S}Тако Ненад примети старамајку, чак на крају улице, како моли жандарма да је пусти.{S} У страху да старамајка не оде не видевши га, он се попе на плот и стаде викати да се не брину ништа за њега.{S} Док су стражари притрчали и скинули га, стамајка га већ беше чула и видела.{S} Она махну руком и оде, оклевајући. {S}Ненад прими два шамара и са сузама, али задовољан, оде у други крај дворишта. {S}У саму ноћ децу поделише на два дела: мање међу којима и Ненада, затворише у једну собу, а веће одведоше у мрак.{S} Било је тихо. {S}Попци су певали.{S} Небо је било пуно крупних звезда. {S}Са блиских поља дизали су се дубоки уздаси који се испуњавали сав ноћни ваздух, а није се знало ко уздише. {S}Из напуштених циглана чуло се испрекидано лајање паса. {S}Ненад је лежао крај Мике-Зрике, у топлој слами пуној бува, и никако није могао да заспи.{S} Куда си одвели Жику-Врапца и остале? {S}Зашто их држе ту затворене?{S} Мадмоазел Бланшет је умрла јер се отровала проклијалим кромпирима.{S} Јасна плете корпе, уместо да ради у школи. {S}Марића су пре неколико дана дигли онако болног из постеље, расковали и подигли цео под у соби и када нису ништа нашли, одвели га у град и тамо задржали.{S} Шта им је Марић учинио?{S} И шта им онако слаб, може учинити? {S}Ненад се напрезао да схвати, али му је све то изгледало крајње непоштено.{S} Са каквим су правом дошли ти туђи људи у туђу земљу - и сад у њој располажу као да су код своје куће: бришу фирме и натписе, прекрштавају улице, руше споменике - уиме чега, уиме кога? {S}Тек у тој ноћи он осети да има ратова који су рушилачки, вођени из неких тамних разлога. ( Ненад је те разлоге замишљао као пиатања части појединих краљева и царева, њихових личних престижа).{S} Он одједном јасно виде да свако рат има две стране - и да од те две стране једна увек претставља неправду и силу, да правда никада не може бити са обе стране. {S}Он још није знао за "животне интересе" империјалистичких сила; за "место под сунцем" које царевине себи силом осигуравају; за право "изласка" на море; за путеве према Багдаду који су " питање опстанка".{S} Он је једино осећао да и његов народ има право на живот и на оно друго, без чега нема живота, на слободу. {S}Било је тихо.{S} У топлој трави, испод прозора певали су попци.{S} У соби се чуло тихо дисање заспале деце, по неки уздах или реч изговорена у сну.{S} И сам Ненад, са руком око врата Мике-Зрике, потону у сан. {S}Врата су била отворена и на њима је стајао један стражар држећи у руци, високо уздигнутој изнад главе, упаљену свећу.{S} Дечаци су долазили из мрака, пролазећи кроз светлост која би им за час затирала по белим лицима, поново улазили у мрак, испружили руке, унапред, спотицали се о оне заспале и застајали, збуњени и застрашени, насред собе. {S}- Лези, лези! {S}Једни су се спуштали, пипајући прво на колена, онда легли покорно.{S} Други су као овце у тору, трупкали у месту. {S}У ходнику се неко отимао, јечао, цвилео, мољакао: {S}- Пустите ме, ја нисам богами нисам ... {S}Потмули ударац пресе;е мољакање. {S}- Куш, не лај! {S}Онај прекинути дечачки глас се нагло подиже, претвори у врисак: {S}- Нисам, нисам! {S}Стражар се са светиљком склони да кроз врата пролети један високи дечак. ( Ненад у слабој светлости одмах познаде мршаве ноге Жике-Врапца); тренутак је осветљено блиским пламеном свеће, буљио је из мрака једно црвено и бркато лице, па се врата залупише, и у соби наста поново тамно и загушљиво.{S} У ходнику се чуло тешко трупкање поткованих цокула, па и то замукну. {S}Жика-Врабац је лежао неколико часака непомичан на слами, а онда са једним замахом диже и појури по соби у којој завлада паника.{S} Велики су покушавали да га задрже, тешили га, хватали за руке, грлили; мањи, трнгнути из сна, стадоше плакати из гласа. {S}- Нисам, верујте, нисам, - урлао је Жика-Врабац, - ја сам бацао само мртве, само мртве, верујте, живе нисам, живи су топли, то се познаје, девојку нисам ја бацио, нисам богами ... {S}Кад самје ухватио, она је уздахнула ... и опет су је бацили у рупу и она је сад, тамо, жива закопана. {S}Ох, откопајте је, молим вас, откопајте!{S} - Он престаде са зацењивањем и газећи преко тела, у ненадном наступу смеха, јурну прозору у који удари главом. {S}Кад се узбуна мало стишала и стражари однели крвавог Жику-Врапца, већ је почело да свиће. {S}Држећи се њива са сунцокретом, Ненад је, гологлав касао из све снаге ка вароши.{S} Длан му је мало крварио од разбијеног стакла, али он на то није обраћао пажњу.{S} Код куће затече затворену капију.{S} Он је прескочи. {S}Осећао се великим и снажним, зрелим човеком који је извршио један подвиг.{S} Јасна је била будна. {S}На прво куцање отворила је врата и остала непомична, не могући да нађе ни једну реч. {S}Раније, Ненад би притрчао, зарио главу у мајчино наручје и расплакао се.{S} Овога пута, све у оном осећању снаге и озбиљности, он рече полако, као да се извињава: {S}- Веруј ми ... нисам могао пре. {S}И како је Јасна још увек стајала непомична, он додаде: {S}- Не брини, ништа ми се није догодило, - и осмехну се. {S}Старамајка је брзо скувала мало цигуре.{S} У полусветлости свитања седели су око стола њих троје: две жене су, пребледеле, слушале Ненада који је, нагнут над шољу из које се пара дизала у лице, причао лагано.{S} Време када се још узвикивало од гнушања и добацивале у по гласа погрде непријатељу било је прошло. {S}Жене су ћутале, погнутих глава. {S}- Колико вас је било? - упита најзад Јасна. {S}- Не знам тачно, соба је била пуна. {S}Само нас малих било је око тридесет. {S}- А куда су водили оне старије? {S}Ненад је оклевао часак. {S}Свој поглед пренесе са Јасне на старамајку.{S} Онда,оборивши главу, одговори полако: {S}- Да сахрањују ... {S}- Тифусне? {S}Ненад још дубље обори главу.{S} Под грлом му је играо плач. {S}- Да. {S}Недељу дана доцније; Јасна је говорила Ненаду: - сине мој, ја сам разговарала са пријатељима, и сви се они слажу ... ти знаш, децу која иду у њихову школу не дирају. {S}- Али ја сам свршио четири разреда, шта ћу ја тамо? {S}- Свеједно.{S} Постоји и пети. {S}Зграда је била иста, у њој је Ненад пре две године завршио основну школу, клупе су биле исте, зидови обојени истом сивом, масном бојом, звонило је исто бронзано звоно, чак је и подворник био исти, па ипак, када разред на крају преподневног рада уста да, под вођством мале учитељице која се прекрсти целом шаком, отпева хабсбуршку химну, Ненад се са муком уздржа да не заплаче.{S} Он је стајао у последњој клупи, суха грла, стегнутих песница, горко жалећи за Кошутњаком, за ширином поља, у којима је, крај свих жандарма, могао бар да певуши шта хоће. {S}Школа га врати књигама.{S} Из Швајцарске почеше стизати прве упутнице, које донекле умањише беду првих дана.{S} На тавану Ненад беше открио један мали собичак чији је округли прозор гледао на удаљени Дунав: река се једва назирала као танка и светла пруга између црвених кровова и зелених башта.{S} Ту у собичку, пуном прашине и паучине, под сухим и мирисним дахом угрејаних црепова, лежао је један велики сандук препун књига. {S}Требало је одићи читаво брдо старудија, изломљених гвоздених кревета, точкова од дечијих колица, разбијених судова, исцепаних тепиха, па доћи до сандука. {S}Ненад размести ствари, крпарама и једним старим параваном огради старудије, у другом углу подиже мали кревет, нађе један сточић неке слике закуца по зидовима, у једну разбијену вазу намести цвеће ... чим би дошао из школе он би се завлачио у свој "кабинет": вадио књиге и сатима их разгледао.{S} Била је ту скоро цела Српска књижевна задруга, Вукове песме.{S} Онда десетак дивно укоричених књига са уметничким сликама, монографије о Рембранту, Веласкезу, Рубенсу, неколико тешких медицинских књига са сликама у боји.{S} Ненад их само прелиста, па их одмах стави крај Вукових песама.{S} Монографије међутим није испуштао неколико дана из руку.{S} Разгледање оних дивних жена причињавало му је неслућено задовољство. {S}Лежао би потрбушке на своме кревецу, кроз отворену баџу је струјао свеж ваздух пун сладострасног грленог гукања гугутки, и сатима гледао у књигу која је лежала отворена пред њим: мртве фигуре би оживљале, добивале рељеф, почињале да се крећу, грлено да се смеју: да забацују главу; фауни да провирују кроз шуме кипариса; нимфе да блистају у сребрним водама; Афродита, излазећи из отворене шкољке, да једном руком заклања груди, а другом трбух, стиснутих колена.{S} Он је полако окретао листове пред његове очи су излазиле друге приказе, краљеви на коњима, мале принцезе у златним хаљинама и ришевима, старци, Вазнесења, Голготе, Рождества са влажним губицама волова, мора, флоте, анђели, Вулкани у својим пећинама, Зевсови на Олимпима. {S}Маслинове горе, - цео свет приче и историје био је ту и треперио на тим странама, које је он полако окретао овлаженим кажипрстом. {S}Па ипак, некако сам од себе, Ненад се увек поново враћао Афродити, њеним рукама којима стидљиво заклања своју голотињу, њеним стиснутим коленима. {S}У целом том ставу било је нечег њему познатог, нечег слатког и стидног, нечег од чега је Ненад осећао вртоглавицу, привлачност и одвратност у исти мах.{S} Бунио се, трудио да се опомене нечег заборављеног, али не откри узрок свога немира. {S}У школи није било посла за Ненада. {S}Све што су учитељице доведене из "прека" причале, он је знао. {S}Уосталом, у школи су главне биле химне, песме; и свакога тренутка излети у отвореним трамвајима, са лармом, певањем, са учитељицама у светлим везеним хаљинама, сунцобранима у бојама, њиховим звонким смехом и речима где је блистало јужно или кајкавско наречје.{S} За ту једну трамвајску шетњу до Топчидера деца су до изнемоглости и по наредби махала из трамваја гранчицама и рукама господи официрима који су пролазили крај њих на кочијама. {S}Сваки излет Ненад је окајавао у својој таванској соби клечећи пред кревецем, лица у шакама.{S} Трудио се да што више мисли на Мићу који је, био негде у неизвесној даљини, борећи се за слободу.{S} Слобода домовине се причињавала Ненаду као велика нека светлост, као низ светлих, сунчаних, празничних дана, као низ свечаности на Теразијама, са литијама, музикама, заставама. {S}Дечје књиге нису га више занимале. {S}Сва " Соколова ока" и " Ластавичја крила" из индијанских прича чинила су му се некако лажна и неважна. {S}Вукове песме говориле су му о нечем исувише далеком и прошлом.{S} Рат се тамо приказивао у блеску оружја, у звекету оклопа, у лепршању чекркличеленки, у белим чадорима, у златним јабукама и самуровим доламама; ноћу је месец пловио над крвавим разбојиштем по коме леже као да спавају пали јунаци. {S}Рат који је Ненад знао био је сив, без лепоте, зарастао у блато, трулог меса које се распада у мирису карбола, рат глади, тифуса, цензуре, учитељица у веселим хаљинама, господе као што је господин Шуњевић.{S} У том мучном расположењу наиђе на " Победнике" и " Огњем и мачем" од Сјенкијевића.{S} Много од тих романа не разумедем али оно главно, мистику поробљење Отаџбине и светлост њеног ослобођења, он осети.{S} Многа нејасна осећања постадоше му, после читања, јаснија.{S} Србија у њему поста више него земља и домовина.{S} Он је мислио кроз Србију, дисао кроз Србију, прошлост је била Србија, будућност је била Србија. {S}Сви његови снови дешавали су се у време када Србија буде слободна, све његове мисли свршавале су се мишљу: кад наши дођу.{S} Да га наши - и они који су избегли у Француску и Швајцарску и сада тамо уче школу - не затекну као незналицу, он се поново прихвати француске граматике.{S} На Петровдан, у подруму разрушене куће, у присуству Жике-Зрике и још десетак дечака, Ненад разви малу српску заставу. {S}Пошто нису смели певати, да их не би чули, то клечећи, као у молитви, изговорише гласно " Боже правде" и тиме свечаност би завршена. {S}Неколико дана после ове свечаности Жика-Зрика дође сав задуван на таван Ненаду. {S}- Код нас у подруму Рус - заробљеник. {S}- Побегао? {S}- Ненаду сенуше очи. {S}Зрика потврди. {S}- Па шта ће сад? {S}- Да бежи даље.{S} Али не може у оном оделу. {S}Они пређоше у разрушену кућу да би и Ненад видео Руса. {S}Шћућурен у развалинама, Рус је, после целе ноћи бежања, спавао.{S} Био је то млад човек, још младић, у црном кадетском оделу, белог лица, по коме је једва местимице било нешто паперјасте, светло-жуте брадице. {S}На шум који учинише Ненад и Зрика провлачећи се кроз отвор у зиду, већ обрастао коровом и бршљаном, Рус се пробуди и још више шћућури.{S} Познавши најзад Зрику он се осмехну несигурно. {S}- Мој другар, камарад. {S}Преставивши тако Ненада, који извади комадић хлеба намазаног мармеладом, Зрика поче да се договара са Русом, знацима. {S}Одатле се поново вратише на таван код Ненада, да се договоре за одело и остало, оставивши Руса да чека до увече. {S}Одело скрпише доста брзо.{S} Нађе се чак и један изгужван црн шешир.{S} Али то није било довољно.{S} Рус није могао поћи у то велико бекство без ичег у џеповима.{S} Да повере старијима нису смели, - старији се не би уопште усудили да помажу бекство.{S} Окупатори су вешали или месецима држали у казаматима старе тврђаве и за мање кривице. {S}Па ипак, Рус није могао ићи без ичег.{S} Зрика оде да чува подрум, а Ненад остаде да размишља о новцу. {S}У последње време госпођица Марија беше уобичајила да, излазећи у варош, води са собом Ненада. {S}То нагло пријатељство њене кћери према Ненаду ( па и према Јасни, јер би господица Марија сада сваки час устрчавала до мансарде) остави стару госпођу, њену мајку, потпуно равнодушном.{S} Она и даље оста љубазна, хладна и неприступачна, не постављајући никоме никаква питања. {S}Ненад се прво осећао страшно сметеним и изгубљеним крај Марије. {S}Али је она била жива и мила девојка, чаврљала и причала - не чекајући увек одговора од Ненада - сва срећна, изгледа, да може говорити, смејати се, и кретати се, да Ненад ускоро поста сасвим слободан. {S}Једино је још зазирао од старе госпође.{S} Сада је могао да улази у Маријину собу, велику просторију замрачену дебелим црвеним брокатним завесама, пуну ваза, округлих табурета покривених црвеном свилом на којима се тешко седело, тепиха. {S}Обично би се завлачио у таман кут који је правио диван са црвеним клавиром и ту, главе на полираном дрвету, ослушкивао Маријину свирку; или би, када би заклопац на клавиру био подигнут, посматрао поднимљен веселу игру малих белих клипака по сјајним жицама.{S} Мала Ами, сва округла и свилена, мумлајући као медвед, пела се на диван и намештала се крај Ненада на једну партију спавања. {S}Тек када би Марија почела да свира извесну мелодију коју Ами није трпела, она би се будила, отварала једно око, режала, љутила се и - ако Марија није престајала - скакала са свога места, ваљала се по соби и урликала дотле док или не би добила батине, или Марија не би престала са свирком. {S}Оставши сам, по одласку Зрикином, Ненад се прво сети да је у једној фиоци Маријиног тоалетног сточића међу прстењем и неким сломљеним брошевима угледао у неколико махова сребрне динаре или сребрне круне. {S}Марија је узимала одатле за своје ситне потребе, ту остављала свој џепарац.{S} После кратког ломљења одби од себе то искушење.{S} Али паде у друго: на одмору са судовима, испод једне окренуте чајне шоље, стајала је њихова готовина.{S} Док је старамајка, погнута над пећ спремала ручак, Ненад се прикаде орману и полако одиже шољу: под њом нађе само три круне и четрдесет филира.{S} Он хтеде да скупи све, али после кратког колебања диже само оне филире.{S} Било му је јасно да је то мало.{S} Поново му изађе пред очи отшкринута фиочица на огледалу и разбацана ситнина по дну.{S} Да би избегао напасти, он пређе у разрушену кућу.{S} Узети од својих чинио му се мањи грех него од туђих.{S} У првом делу подрума затече читав скуп другова у забринутом већању.{S} Он положи своја два сексера. {S}- Овако не иде.{S} Мораће сваки да донесе по штогод. {S}То није било лако.{S} Било је кућа где се у готовом није могла наћи ни једна цела круна. {S}Дечаци су то знали.{S} Крађу иначе у овом часу нису сматрали за крађу.{S} То мишљење мало окрепи Ненада. {S}- Та стварно не крадеш, - уверавао га је један малишан, - кад си у рату, све је дозвољено.{S} Ти само реквирираш.{S} А ми смо у рату. {S}- И онда, ово је за Отаџбину. {S}- Ако ме мама ухвати, шта да кажем? - брижно је питао трећи. {S}- Ништа.{S} За ово нико не сме да зна, јер да се дозна, могли би нас повешати. {S}- Децу не вешају. {S}- Али би могли обесити твоју мајку. {S}Двојица изјавише да неће да се мешају, да је то сувише опасно.{S} Али им Зрика препречи пут. {S}- Издајице нећемо. {S}- Ми нисмо издајице! - малишан је био зајапурен. {S}- Не знамо.{S} Да се прво закунете. {S}После идите до ђавола.{S} Мекушци нам не требају. {S}Цео чопор деце уђе под ниски свод који је затрпан рушевинама био једва приступачан.{S} Ту, у најтамнијем куту висила је мала тробојка. {S}Ненад пред њом запали свећу. {S}Зрика испод једног камена извуче један зарђали војнички нож. {S}- Клекните. {S}Метните овде руке. {S}Говорите:{S} Заклињем се да ћу тајну сачувати, да је нећу поверити ни мајци, ни брату, нити иком рођеном или нерођеном. {S}Да Бог да ми се рука осушила, језик одузео, ако издам своју домовину и краља. {S}Амин. {S}- Амин. {S}Ненад је једва дисао од узбуђења. {S}Он остави другове и врати се кући. {S}Да не би срео стару госпођу, он прође наоколо, преко терасе чији је кров од шареног стакла бацао разнобојне мрље по целом зиду обраслом у ружу пузавицу. {S}Шалоне су биле притворене.{S} У полумраку велике собе, лежећи на ниском кревету Марија је, поднимљена на го лакат, са књигом на углавнику, била задубљена у читање. {S}Неколико дана касније, стојећи у реду пред Општином, Ненад примети једну малу групу људи окружену великом стражом. {S}Људи су били рђаво обучени, зарасли, у браде, оковани.{S} Ишли су лагано, утучени, средином улице.{S} У првом реду ишао је онај млади Рус. {S}Ненад у првом часу не познаде њега, толико је овај изгледао други човек, већ жути капут на њему, онај исти који он беше са толико љубави извукао из таванске прашине. {S}Ни Јасна ни Марија не разумеше ништа од тешке меланхолије у коју Ненад западе.{S} На Маријино наваљивање Јасна пусти Ненада у село С., у једну велику задругу која је држала у наполици земљу старе госпође. {S}Ненад у селу проведе четири недеље и врати се пред само отварање окупаторске гимназије као снажно и румено, али претерано озбиљно дерле. {S}Марија лично одведе га и уписа у гимназију, што Ненаду би крајње непријатно.{S} Када се вратише кући, Ненад, кога је крађа стално мучила рече јој: {S}- Ви сте врло добри према мени, а ја то не заслужујем.{S} Ја сам ... - он погледа право у очи и разговетно иако тихо додаде: - ја сам вам украо једном две круне. {S}Како Марија изненађена не нађе шта би могла рећи, он журно настави: {S}- Не за себе, верујте ми, не за себе! {S}Морао сам. {S}Марија се уозбиљи. {S}-За добру ствар, надам се.{S} -Један човек ...{S} Рус, хтео је... {S}-Добро, -Марија пребледе, - верујем ти, верујем и опраштам. {S}Никоме то више не реци, никоме!{S} Јеси ли чуо?{S} Никоме! {S}-Ја сам то само вама ... јер сам ваш новац украо и јер вас много волим. {S}Уколико се дубље улазило у јесен, утолико је Марија постајала узнемиренија и несређенија; усред песме она би се прекидала и заривала главу у руке - да час касније, пред зачуђеним Ненадом, обрише сузе кроз осмех, да пригрли Ненада и да га дуго милује и љуби.{S} Ни сам не знајући зашто, он је почео избегавати, мада га је њено присуство више него икада узбуђивало. {S}Марији стаде долазити нека њена даљна рођака, жена једног избеглог доктора, млада, кокетна, живахна, звонког гласа.{S} госпођа Марина је, упадљиво обучена, стизала, вукући за собом своју девојчицу, официрским колима које је терао војник.{S} Њено присуство у кући осећало се до улице. {S}У дворишту је нико није волео; нити се о њој није говорило друкчије него као о "оној".{S} Ненадови још увек нису ништа знали о Миши. {S}Карте које су од кума стизале из Женеве говориле су само о томе да кум распитује и да ће јавити.{S} Са првим кишама и хладнијим данима Ненад преста ићи у школу: био је без ципела; дрвене сандале које је носио преко лета биле су недовољне; сем тога, пре истека семестра више нису имали новаца да обнове школарину.{S} Корпара више није радила и Јасна је трчала по вароши дајући часове деци месара и бакала.{S} Старамајка је тихо туговала седећи крај већином хладне пећи. {S}Скупљен на миндерлуку крај прозора, одакле је могао видети добар део улице, Ненад је читао "Рат и мир".{S} Наполеон му се приказа кроз ту књигу страшно одвратан. шта је тај човек тражио у Русији? {S}Никаквог права није он имао на Русију!{S} Његовом вољом било је бачено стотине хиљада људи, и Руса и Француза, у смрт, у глад, у болест, због њега је Москва спаљена, због њега је Андреја Болконски умирао онако страшно.{S} У самоћи велике собе, у тмурној светлости кишних јесењих дана, Ненад, ни сам не знајући како, потпуно замени лик Андреја Болконског са ликом Жарковим.{S} Он агонију Андрејину и смрт његову доживе као агонију и смрт Жаркову, и први пут заиста осети да је и Жарко заиста више никад неће видети и да је мртав том страшном лаганом мрћу, која је од њега, пре него што ће га однети, начинила неког другог, страног, страшног човека. {S}У почетку је са ватром у образима и топлих ушију учествовао у Пећином одласку у добровољце; са завишћу прочита ону главу где Пећа проводи ноћ оштрећи сабљу; али га ненадна, глупа и брза смрт Пећина код првог сукоба тако пренерази, да читавог дана више не узе књигу у руке.{S} Наполеона, је просто, требало обеситио прво дрво.{S} Он потпуно замени Наполеона са свим тим аустро-немачко мађарским царевима и генералима; једино га је помало бунило - и сметало му - што је Наполеон Француз, а Французе је сад Ненад волео бар исто толико колико и Русе. {S}Седећи тако на миндерлуку и гледајући са те висине на пусту улицу којом је ветар витлао овлаженим лишћем, Ненад све чешће поче помишљати на смрт Мићину као на нешто неминовно, што се већ догодило. {S}Сваки час је себе хватао у тим грозним мислима, стресао се, покушавао да их се ослободи, али се ипак њима немоћан враћао. {S}То је било јаче од њега, он није могао ништа против тих привиђења: {S}Мића је мртав. {S}Ненад је, слеђен, очекивао потврду.{S} Смрт је била у ваздуху.{S} Он се чудио како је старији не осећају, и не виде; и како Марија може, у њеном присуству, сатима да свира.{S} Једино је Ами, својим урлањем и завијањем, осећала исто што и Ненад.{S} Бар тако је Ненад мислио, слушајући кроз Маријину свирку све чешће урлање Амино. {S}Дан је био мутан, падала је крупна киша.{S} У кровној констукцији и хладним димњацима завијао је ветар животињским гласовима. час је неко тихо цвилео, час уздисао, час промукло и отегнуто урлао. {S}Ваздух је био пун духова.{S} Њихов дах је улазио кроз све пукотине.{S} Њихова крила заједно са налетом ветра и кише, трескала су о прозорска окна, низ која су се слевали густи водени млазеви. {S}Подне беше већ одавно прошло.{S} Сат је у тишини собе куцкао некако раздешено, малаксало. {S}Јасна је одавно требала да буде код куће.{S} Поднимљен о прозорску даску, Ненад је изгледао низ улицу, која се у целој дужини пружала под његовим погледом, напуштенија и празнија него икад. {S}Тада наједном иза уличног угла изби једна сићушна прилика.{S} Ветар је носио устрану њен жалбени вео, забацивао га, миловао њим влажне зидове кућа низ које се цедила вода.{S} И сама жена опуштених руку, поводила се као пламен свеће, за ветром. {S}Видевши је, не дајући себи рачуна зашто, Ненад врисну; и згрченог срца сроза се на под. {S}Прво што је чуо кроз долазећу свест било је упорно свирање Маријино и још упорније урлање Амино.{S} И одмах затим запевку Јаснину која се пела степеницама. {S}Мића је заиста био мртав. {S}Те године зима поче рано.{S} Данима је падао снег, сув, ситан, упоран.{S} Ускоро се под снегом изгубио цео град. {S}Снежни ровови крај кућа били су толико дубоки да су се људима у ходу виделе само главе.{S} Споредним улицама данима нису прошла ни једна кола.{S} Свуда је владао целац, по коме се нису усуђивале ни мачке. {S}Тешка тишина коју ништа није реметило дизала се са белог покривача.{S} Већина димњака под својим белим ћубама остаде мртва. {S}Београд је умирао белом смрћу. {S}Није било ни звона да огласе ово умирање.{S} У великој соби, осветљеној дугиним отсјајима снежних кровова, старамајка је лутала као сенка, умотана у шалове, стално плавих усница, тиха и блага, без јаука.{S} Једном само Ненад је нађе уплакану над отвореним географским атласом, смежураног старачког кажипрста на плавим и руменим шарама које су означавале планине, реке, кланце, читав један крај света као и овај наш, покривен сада непролазним снегом.{S} Тај прст је ишао тамоамо по хартији, пипајући, милујући, заостајући, пун благости, као да жели да осети нешто скривено, нешто што ни очи не могу више да виде. {S}Ненад није морао да завирује: он је знао да под старамајкиним прстом лежи једно проклето место, негде у дубини албанских гора; место где је Мићин гроб, без белеге. чим би се соба мало загрејала, напукла таваница почела би да капље.{S} Над тим делом куће био је раван кров; на крову брдо снега.{S} Вода је капала крупним, честим капљицама у подметнуте судове и целу собу испуњавала монотоним искуцавањем протеклог времена и тешком, хладном влагом у којој је мирисао овлажени малтер.{S} Оно мало руменила што га је Ненад преко лета стекао, ишчезе брзо.{S} Једног јутра старамајка не успе да се дигне из постеље.{S} Лежала је непокретна, по прозору је цветало ледено цвеће свакога дана.{S} Посно јело, које јој је Јасна са сузама у очима нудила, остављала је нетакнуто.{S} Дође лекар. {S}Он нађе да је стање озбиљно, претерана анемија, истрошеност целог организма, преписа бољу храну, млеко, чист ваздух - и оде. {S}Сутрадан, старамајка престаде да гледа у залеђен прозор и у дивне шаре кроз које се светлост ломила у хиљаду прелива, она се сасвим окрете зиду; на зиду су висиле две фотограије у црном флору:{S} Жаркова и Мићина.{S} Јасна престаде да одлази на посао. {S}Ишла је по соби, лутала по тавану одакле је извлачила све што се могло погорети.{S} Ускоро не осаде ништа.{S} госпођа Огорелица, Лела и госпођа Марић дежурале су по цео дан крај старамајкине постеље.{S} Марија је устрчавала по неколико пута на дан, да би донела које парче дрвета, лимуна, шећера или шољу млека.{S} Али би дан брзо бивао завршен, сви би се разилазили, и у тамној соби, пуној испарења влажног малтера и хладноће, остајали би сами, окружени сенкама, Јасна и Ненад.{S} Пећ би се гасила и нагло хладила, капље са таванице успоравале би и разређивале свој пад - у соби би постајало стравично као у празној цркви. {S}Јасна би брзо гасила лампу и палила мали уљани жижак, који би у озбиљност и тежину болесничке собе уносио својим лелујавим пламеном и великим покретним сенкама неизрециво неспокојство мртве, глухе ноћи.{S} Те ноћи, док су се прозорска окна покривала новим леденим цвећем, биле су без краја. {S}Згрчен иза Јасна, цвокоћући од зиме и страха, Ненад би ослушкивао напорно дисање старамајке и потмуло куцкање водених капи: так, так, так, так ...{S} У сан би утонуо нагло, гушио се тамо у тешким сновима и опет нагло будио; будио од зиме која га је стресла, од ненадне тишине која би га ухватила својим леденим прстима за срце.{S} Дише?{S} Не дише? {S}Јасна је у узглавник понављала:{S} Господе, Господе! ...{S} Кроз мук собе најзад би се откинула капљица са тавана и пала у суд на поду; а са другог краја собе сасвим лаган, као ношен на сенкама жишка, дах старамајкин. {S}Напрегнутост би попуштала и Ненад поново падао главом у охлађене јастуке. {S}Те ноћи Ненад је заспао одмах, чим се спустио у постељу.{S} Пробудила га је страва.{S} Јасне није било крај њега. {S}Он скочи.{S} У соби је горела лампа.{S} Јасна је нешто радила над креветом старамајкиним, дубоко погнута.{S} Она се наједном исправи и врисну: {S}-Мајко, мајко! {S}Обгрливши око рамена старамајку, она је уздиже; затим паде на колена. {S}-Мајко, мајко! {S}Ненад је већ био крај Јасне. {S}Воштано лице старамајкино, непомично, затворених очију, назирало се у сенци.{S} Две тешке капљице воде откинуше се од таванице и у дубокој тишини одбројаше две секунде од вечности. {S}-Дише, дише ...{S} Воде, сирћета, видиш дише; је ли да дише? ...{S} - И онда, као уплашена да ће старамајка ипак престати да дише, Јасна је поче трести, стезати у наручје, љубити по челу и очима:{S} - Мајко, мајко моја ... {S}Сирће се разли по целом лицу.{S} Јасна испусти бочицу.{S} Капци на очима старамајкиним затрзаше се. чу се уздах.{S} Слаб једва чујан. {S}Мршави и упали грудни кош покретао се сада лагано. {S}Старамајка отвори очи.{S} Поглед је био празан.{S} Он се прво заустави на празном зиду по коме се кретала велика Ненадова сенка; затим скрете са слике; најзад паде на узбуђено лице Јаснино. {S}-Мајко, зар ме не познајете, мајко! {S}Старамајкин поглед постаде мало чвршћи: у дубини зеница јави се мало живота и свести.{S} Он у једном часу постаде онај стари поглед који је Јасна добро познавала. {S}Њена рука учини узалдан напор да се покрене, она покрете, једва приметно, само прсте. {S}Јасна докопа ту немоћну руку и обасу је сузама и пољупцима. {S}Рука је била хладна; сав дах Јаснин не успе да је загреје. {S}Ватре, Ненаде, ватре! {S}Мало суварака зачас плану.{S} Нигде није било више парчета дрвета.{S} Ненад дохвати прву расклимату столицу. {S}Никада није ни слутио да располаже толиком снагом: један притисак, други ...{S} Сухо дрво се распрска.{S} Натрпавши пуну пећ, он се окрете око себе, тражећи шта ће даље.{S} Онда се сети књига.{S} Отишао је до мале таванске собе, - таванске греде су под мразом звонко пуцале - по мраку напипа сандук, по мраку узео прво бреме.{S} Било је тихо.{S} Ненад клече пред пећ.{S} Отвори вратанца.{S} Црвена светлост и јара удари му у лице. {S}Није гледао шта ради. није мислио шта ради.{S} Узимао је са гомиле једну по једну књигу, цепао по два три листа заједно, гурао у пећ, чекао да сагори, цепао даље...{S} Он само у једном часу виде како се у пламену извија једно Васкрсење Лазарево и пада у пепео.{S} Венере, краљеви на коњима, Рождества, Јупитери и Јуноне, песме о самуровим доламама, анђели привиђења, цео свет приче и историје био је ту и треперио на тим странама које је он, обневидео од светлости и јаре, полако цепао и гурао у ражарену пећ. {S}Тако је полако прошла поноћ.{S} Време је, упркос све веселијем и бржем капању растопљеног снега са таванице, протицало споро.{S} Старамајка је дисала, живела, затворених очију, далека и страна.{S} Јасна је тихо плакала наслоњена на узглавље. {S}Старамајка најзад отвори очи, поглед јој се заустави на фотографијама Жарка и Миће. {S}-Убили су их ... такву децу, такву добру децу ... убице! {S}Она хтеде још нешто рећи, жиле јој на врату набрекоше, она дубоко уздахну, глава јој паде наузнак, очи остадоше полуотворене. {S}- Мајко, мајко! - врисну Јасна. {S}- Бајкана! - цикну Ненад. {S}Два узвика остадоше без одговора.{S} Капљице су жустро одбројавале време и вечност. {S}Кроз затворен прозор, припијен уз Марију, кроз сузе које су му текле без престанка, Ненад је гледао како спровод одмиче низ улицу, узаном путањом између белих сметова снега. {S}Напред је протицаочамов сандук који су људи носили на рукама.{S} Још две-три жене, поп и Јасна у својим црним креповима.{S} У свему неколико црних тачкица на белини улице која блешти под сунцем.{S} Сузе га загушише. {S}Цела та страшна слика претвори се Ненаду у безброј дуга, у вртоглаву игру светлости и боја. {S}Продајући једно по друго, Јасна је увек од заосталих ствари бирала оне мање драге.{S} У овом часу, избора није било, јер сем две бурме и пара брилијантских минђуша није имала ништа друго. {S}Само било је томало да се исплате сви дугови учињени у невољи; и да се доживи до нове упутнице из швајцарске; и да се Ненаду купе ципеле, и да Јасна оправи своје.{S} После дугог ломљења и саветовања са Ненадом она од три пиротска ћилима одвоји два већа. {S}Дан светао, без ветра; и поред сунца снег је остајао чврст и сух.{S} Носили су ћилиме ћутећи.{S} На падинама Студеничке и Ресавске било је деце која су се санкала. {S}Сретоше једне велике саонице у која су била упрегнута два дивна дораста коња, сјајно истимарене длаке.{S} У звеку прапораца и пари из коњских ноздрва саонице прођоше носећи велико друштво раздраганих младих официра и лепих дама. {S}Ненад је знао куда се ишло у кућу. {S}Са Теразија се улазило у једно узано двориште, па тек одатле дрвеним покривеним степеницама успињало се на други спрат.{S} По стакленом ходнику играло се неко дете, обучено у малу кожну бундицу, са великим рундавим псом.{S} Пас поче лајати.{S} На његов лавеж отворише се у дну ходника једна врата и једна пуна, средовечна жена намрштена изгледа провири напоље. {S}- Уђите само, не уједа.{S} Марш, Лорде! {S}Како Ненад не затвори добро врата, жен се обрецну: {S}- Врата!{S} Зар не видиш врата! - и гунђајући пође прва у собу. {S}Соба је била слабо осветљена малим прозором на коме је била спуштена још и сива завеса. {S}Насред собе стајао је обичан чамов сто, ничим незастрвен.{S} Жена стаде крај њега. {S}- Шта је то?{S} Ћилим? {S}- Ћилими, - потврди Јасна. {S}- Не требају ми ћилими.{S} Шта ћу са ћилимовима? {S}- Ћилим је увек добра ствар. {S}Ови су још нарочито ткани за мене, боје су природне, све је то домаћи рад, такви се ћилими не продају по радњама- покуша Јасна. {S}- Па ви их задржите за себе, - отсече жена.{S} - Шта имате још? {S}У собу уђе дете у бундици, за њим пас. {S}- Мама, ја хоћу ужину. {S}Жена понови не обраћајући пажњу на дете: {S}- Ћилиме нећу. {S}- Имам и минђуше са брилијантима, и две бурме. сег>- Ја плаћам само злато. {S}У камење се не разумем.{S} Да видим. {S}Дете је кењкало, тражећи да једе.{S} Жена се ћутећи окрете, приђе орману за јело, отвори претинац, извуче оданде велики бео хлеб, одсече велико парче, захвати ножем у теглу и онако одока, намаза хлеб дебелим слојем масла. {S}Онда се окрете столу. {S}- Где су минђуше? {S}Јасна их даде.{S} Са муком је задржавала сузе.{S} Ненад је гледао дете у бунди; док је оно кидало једно парче и гурало у уста, пас је, стојећи крај њега, својим великим црвеним језиком облизивао оно друго, веће парче.{S} Ненад прогута пљувачку и окрете главу. {S}Жена извуче мале теразије, постави их на сто, уравнотежи и онда баци бурме и минђуше на један тас.{S} Дуго је мењала сићушне тегове док сасвим не погоди праву тежину. {S}- Осамнаест круна. {S}- Али то је мало, страшно мало, госпођо!{S} Погледајте само израду минђуша. {S}- Ја плаћам злато, а не израду,- хладно одговори жена. {S}- То је мало, тако мало ...{S} А ћилиме?{S} Мени је госпођа Огорелица казала да сте јој наручили да вам нађе лепих пиротских ћилима.{S} Ови моји су чиста вуна, бојено у кући, предено у кући. {S}Жена је ћутала. {S}Јасна је била поколебана. {S}- Добро, узмите минђуше и прстење тако. {S}Али узмите и ћилимове.{S} Узмите све заједно. {S}Жена је размишљала. {S}Кроз једна врата уђе мали, дежмекаст војник у федвебелској униформи, у домаћим ципелама, раскопчаног мундира.{S} Гургурава коса имала је риђе отсјаје.{S} Он поледа на ћилиме, рече нешто мађарски, и оде даље, повлачећи ногама.{S} Жена се саже, диже један ћилим и растресе га по столу.{S} Дуго га је њушкала, пипкала, превртала; и гунђала притом. {S}Јасна јој помаже да га савије и сама разви други, мањи али много лепши, светлих, јасних боја, дивне ситне израде. {S}- Ово и није ћилим, - промрмља жена - Сиџаде, толико. {S}- Два са два и по метра, - примети Јасна бојажљиво, - то је пре ћилим. {S}- Знам и сама да оцењујем, - обрецну се жена. {S}Ћилими су савијени лежали на столу.{S} Жена је држала на њима длан своје десне руке и размишљала. {S}- Ово чиним само вама.{S} Ћилими ми не требају...{S} Овај већи четрдесет и две круне, овај мали тридесет. {S}- Немојте, драга госпођо, ето, педесет велики, четрдесет мањи ... {S}- Ако нећете, носите! - пресече сухо жена. {S}- И то вам чиним ни сама не знам зашто. {S}Јасна је сва дрхтала. {S}Дете са бундицом јело је у крају делећи са псом.{S} Јасна прошапта: {S}- Дајте ... {S}Жена подиже ћилиме и однесе их у другу собу.{S} У тренутку док је пролазила кроз врата, Јасна и Ненад, приметише у мраку читаве гомиле ћилима, тепиха ... читава брда посута нафталином. {S}Јасна је била негде за послом.{S} У топлој Маријиној соби Ненад је, играјући домине чекао да се Јасна врати.{S} У великој соби није се чуо ни најмањи шум.{S} Једино је Ами, на Маријином крилу, режала у сну.{S} Кратак зимски сутон брзо се претварао у мрак.{S} Домине су се све теже разазнавале на столу.{S} Марија обори своје коцке.{S} Затим у смеху обори и Ненадове. {S}- Добио бих! {S}- Сигурно! {S}- Сигурно!{S} Зато сте и покварили игру што сте виделе да ћу ја добити. {S}Ненад је био мало љут. {S}Марија баци Ами са крила и приђе до Ненада на кревет. {S}- Ти си мој мали другар ... не љути се! {S}Она га загрли.{S} Ненад се поче опирати. {S}У соби је било тихо и топло. {S}- Ко је јачи... отми се, де, отми се! {S}Ненад се још увек опирао.{S} Почеше се ваљати по кревету. {S}Ненада прође зла воља.{S} Он се од свег срца предаде игри.{S} Напрезао се из све снаге да не буде побеђен.{S} У питању је била част целог мушког рода. {S}- Ако сте већи ... чекајте само! {S}- Не за косу! - викнула је од драгости Марија.{S} - На чисту снагу, ако си јунак! {S}- Ја не хватам за косу ... ви заплићете ... {S}Топли мрак постајао је све гушћи. {S}Ами је крај кревета кевтала, учествујући у игри.{S} Лице су и руке биле беле мрље изгубљене у сенкама.{S} Ненад је осећао дивну топлоту по целом телу.{S} Образе му је лизао пламен.{S} Био је раздраган, срећан, неразумљиво задовољан.{S} Напор мишића изазивао је у њему неко чулно и слатко трептање.{S} Маријини врели образи, или њена коса која га је дотицала часомице по врату и ушима, изазивале су у њему мравце задовољства од чега је цикао.{S} Додир њених, мало влажних дланова претварао се у додир мале струје, Од које се тек мало, сасвим мало стреса. {S}- Не можете, не можете! - викао је Ненад, копрцајући се, извлачећи се испод Маријиног притиска. {S}Одједном, он изгуби власт над собом.{S} У његовом телу припремало се нешто чудно, догађало се нешто необично, све је у нему било затегнуто у страшном ишчекивању неког физичког збивања, потпуно новог, па ипак неслућеног. {S}Ненад је осећао долазак тог догађаја сваком својом честицом, то је било ту, шумело у ушима, слатко гамизало кроз кичму и потиљак, навирало из тамних дубина, превливало се, слатко, опојно...{S} Да ли га је какав покрет одао? {S}- Ах, гаде мали! - и Марија га једним покретом збаци са себе. {S}Он разумеде како је глас Маријин био разгневљен, али шта је могао, оно је било ту, навирало, преливало се, да ...{S} Он оста непокретан на кревету, лица у пиротском ћилиму, чији се мастан мирис вуне помеша са тренутним блаженством који се у исти мах претвори у стид, у срам ... да то је било страшно гнусно, страшно, срамно, ту, пред Маријом, Боже!{S} Он хтеде да скочи али га Марија беше поново дограбила, привила у наручје, - шта јој је? {S}Зашто плаче?- обасула пољупцима, лудим, помахниталим ...{S} Ненад се уплаши, смех се претвори у панику, Марија га је стискала, обухватила, привлачила к себи али се он упорно бранио, одупирао се коленима, рукама али је она јача, привила га је сасвим уза се, глава му је између њених груди, ноге су му прикљештене између њених, она га поче љуљати и гласом који се труди да буде шаљив, да буде миран, али у чијем се призвуку осећа нешто очајно, нешто лудо, нешто због чега плаче грчевито, настављати: {S}- А сад ... дед се отми сад, де! {S}У глави му се вртело, лице му је било све умрљано од њених суза и пољубаца, - био је понижен, у њему је бујало гађење и револт ... напрегнувши последњу снагу он се оте из наручја и полете вратима. {S}У соби је био потпун мрак.{S} Кроз мрак се чуло Маријино јецање.{S} Ненад тресну врата за собом и улете на хладну, мрачну и напуштену масандру.{S} Зар је то тако?{S} И је ли то то?{S} И тако срамно, тако стидно!{S} Ненад се, главе у јастуку свога кревета, не знајући ни сам зашто, расплака. {S}Како више није одлазио Марији, а она га није звала, избегавајући се прећутно, Ненад поче жалити за школом.{S} Једног дана Ненад виде како се Марија попе у једне санке у којима су већ били госпођа Марина и један официру црном шињелу, опточен златним ширитама.{S} Клавир се поново стаде јављати са својом удаљеном свирком.{S} госпођа Марина је долазила све чешће, Марија излазила из куће све чешће. {S}Једног дана Јасна доби позив из гимназије.{S} Уплашена оде, али се врати збуњена и расположена. {S}- Сутра ћеш код директора. {S}Сутрадан, бледих образа, у ставу мирно, Ненад је стајао пред командантом школе, високим, леденим господином, дугих негованих прстију.{S} Плави мајорски мундир, онако без бора, стајао је ко саливен од метала.{S} Ненада нарочито порази глатко зачешљана коса, подељена стреловитим раздељком тачно на средини главе. - Ваша мајка ми је саопћила да неможете посјећивати завод, јер вам недостаје новаца за школарину и књиге.{S} Једна особа, која неће да се зна њезино име, а која зна за ваш лијеп успјех у првом тромесечју, платила јецијелу школарину и купила вам књиге.{S} Ја се уздам да ћете завредети њезино повјерење и оправдати наше наде.{S} Овде су књиге.{S} Приђите.{S} Тако. {S}Командант је стајао круто, прав лако ослоњен рукама о ивицу стола. {S}Нешто мало као осмех залепрша његовим избријаним лицем. {S}- Радујете ли се? {S}- Да, - промуца Ненад. {S}- Можете ићи. {S}Ненад се у трку врати кући.{S} Ко је то купио књиге?{S} Зашто се крије.{S} Он је са Јасном дуго нагађао ко би то могао бити.{S} Једино Марија, и нико други. {S}Нису ни слутили да би то могао бити неки од професора. {S}Он слете низ дрвене степенице, појури на терасу, али ту стаде као укопан.{S} На главна врата излазила је Марија.{S} Обема рукама, сва зајапурена, носила је један путнички кофер који је очевидно био исувише тежак за њу. {S}Она прође уском стазом, између великих наслага снега, крај самог Ненада. {S}И не примети га. {S}Пред капијом је стајао један официр.{S} Мало даље, у првом сумраку, назирале су се санке.{S} Официр зграби кофер и добаци га војнику на боку.{S} Затим, док се Марија раздрагано бранила, диже је на руке, па и сам ускочи на саонице, које су већ кретале.{S} Слеђен, пратио је Ненад одлазак Маријин.{S} Да то није обична шетња са које се враћа, било му је јасно.{S} Сав сломљен врати се на мансандру. {S}- Је ли она? - упита Јасна. {S}Ненаду је требало дуго да се сети шта то Јасна пита; онда одговори: {S}- Не, није. {S}ГЛАВА ТРЕћА ОСЛОБОЂЕЊЕ {S}1 ЦЕСАРСКА И КРАЉЕВСКА РЕАЛНА ГИМНАЗИЈА Гимназија: стара зграда Војне Академије, вечито мрачна, ниских таваница.{S} Са сунца се улази, крај вратарске собе, у којој шиљбочи војна стража, у дуге, тамне ходнике испуњене амонијачним задахом захода и звецкањем професорских мамуза и сабаља.{S} Хало!{S} Аптахти и позори.{S} Мршаве ручце уз шавове панталона. {S}Пета уз пету.{S} Мелдегехорзами. {S}Хер-командант са својим звездицама под обријаном брадом, у дивном плавом мундиру, пролази кроз шпалир. {S}Вера ти је грчко-источна.{S} Језик ти је хрватско-срски.{S} На рукаву метална значка. {S}К. унд К. К. Р. Г. " {S}Цесарска и Краљевска реална гимназија". {S}- Матић Јован ... {S}Позор.{S} Пета уз пету. {S}- Јуче сте ишли, Матићу Јоване улицом без значке на рукаву.{S} Два сата затвора, Матић Јоване. {S}- Разумем, господине поручниче. {S}Табла са бројним стањем.{S} Ка унд ка систем.{S} Његово Царско и Апостолско Величанство жмирка са зидова између својих бакенбарда на прву генерацију ђака Окупираних Области коју васпитава Прејасна Монархија. {S}Босна и Херцеговина? {S}Ушла у "оквир Монархије". {S}Србија?{S} И она ће у оквир Монархије. {S}Све ће обухватити тај оквир.{S} Оквир Монархијесе истеже као ластиш. {S}Радујте се што улазите у тај оквир!{S} У њој је топло.{S} Један цар, две круне, десет народа, двадесет језика.{S} Слава Богу на висини, а на земљи мир међу људима добре воље. {S}- А, ла, ла ...{S} Отвори уста, стеницо српска шта их стискаш!{S} Не квари песму, Петровићу Жарко, тачно хватај глас: ла, ла,ла!... четрдесет малишана ошишаних до главе, са значкама на левој руци, отвара и затвара уста у славу Хабсбурга. {S}За катедром стоји господин обрлајтант професор Клајић.{S} Левом руком држи сабљу, десном црну официрску шапку.{S} Господин обрлајтантпрофесор Клајић имао је шеснаест година када га је Прејасна Монархија, заједно са Босном и Херцеговином, узела у свој оквир.{S} Пета уз пету.{S} Руке на ивици панталона. {S}Сада је,хвала Богу, обрлајтант и професор у Окупираним Областима.{S} Шири идеју Монархије.{S} Стуб је цивилизације .{S} Са рукама на шавовима панталона може се доспети далеко.{S} Младићи као што је тамо неки Жерајић, неки Принцип, неки чабриновић нису то схватили. {S}Зато су пропали.{S} Професор Клајић се труди да велику идеју Монархије сада пренесе даље и да је усади у што већи број тих ошишаних глава пред њим. {S}- Отварај уста, прасац, пусти глас ... {S}- Позор! {S}Држи потиљак! {S}Добро је.{S} Тишина. {S}- Вољно.{S} Сједи. {S}Жагор.{S} Пригушен кикот.{S} Тела траже покрета.{S} Напољу блиста сунце.{S} Сава блескајући протиче исод порушеног моста, крај кога завршавају нов. {S}Пред њом стрше црни зидови порушених и спаљених железничких магацина.{S} Пролеће је ту.{S} Све мирише на пролеће. {S}- Ко се то смије?{S} Аптахт !{S} Потиљак!{S} Цијелу уру ћете ми стајати тако. {S}Не наслањај се о клупу.{S} У потиљак. {S}Мушица зуји под таваницом. {S}Ц. и К. Апостолско Величанство се смешка кроз зидове иза својих бакенбарда. {S}Господин обрлајтант професор Клајић стреља очима.{S} Иза њега је Монархија. {S}- Мутер, сједи. {S}Дедић, сједи.{S} Штајн, сједи. {S}Он још пробира.{S} Монархија зна да влада.{S} Повластице, подвајања, зависти осталих. {S}Жеља да се пређе линија и помеша са повлашћеним. {S}Систем повлашћивања је неодољив.{S} Професор Клајић га је искусио на себи. {S}Мутер, Дедић и Штајн седе.{S} Они се врпоље, смеју, мило им је. {S}Њима се придружују ускоро још два-три малишана. {S}Добри ђаци, послушна деца, мека, поводљива не као онај тамо разбарушени Павловић Миодраг, који пева забрањене песме на сав глас, или као Бајкић Ненад чија уљудна упорност доводи до беса.{S} Њих треба компромитовати. {S}- Бајкић, сједи ... {S}Бајкић полако седа, али се не смеје није чак ни одахнуо од олакшања. чак и седечи он остаје непокретан и укрућен као и остатак разреда Он није Мутер, ни Дедић, ни Штајн. {S}- Доста.{S} Вољно.{S} Сједи. {S}У учионици је тихо. час почиње. {S}Напољу је пролеће.{S} Кроз зграду тамним ходницима, лута амонијачни задах од захода и испод врата се провлачи у учионице.{S} Полукасарна, полузатвор.{S} На улазу стража.{S} Ка унд Ка Реална Гимназија. {S}У сеновитом и запуштеном школском дворишту, ограђеном високим зградама и сурим зидовима, цветали су кестени. {S}Снажно, гранато дрвеће појавило се под руменим и белим цветом.{S} Све стазе су биле покривене опалим цветним латицама.{S} Огроман напор природе да се обнови осећао се у свему. чак и кроз утабану земљу некадашњих леја пробијало је, јако закржљало и искаљано, зеленило сабљичастих листова перунике; или оштри врхови зумбула и зеленкаде.{S} Један вењак од церових облица, сасвим у крају врта, усамљен, проваљеног крова, окружен бокорима јоргована, трунуо је и падао у црвоточну прашину.{S} Поломљене баштенске клупе у које су читаве генерације академаца урезивале своја имена и срца прободена стрелама, видели су се још ту и тамо у влажној, зеленој сенци новог листа. {S}Велики одмор.{S} Врата се отварају на торовима. {S}Страховит топот дрвених сандала по каменом стубишту. {S}Прашина по дугим ходницима.{S} По заходима гужва. {S}И свуда весела лица.{S} Два часа су свршена, ох свршена.{S} Подигнуте руке.{S} Трка.{S} Под дрвећем они срећнији једу мршаву ужину.{S} На чистини прескакање.{S} Корак стопе.{S} Капе лете у вис.{S} Крај зидова обраслих бршљаном усамљене бубалице уче немачке и мађарске речи, док велики, иза вењака, кришом пуше.{S} У ваздуху зује пчеле, птице жагоре у високим гранама, по плавом небу клизе бели облачићи. {S}Ни по чему се тај дан не разликује од толиких других пролећних дана - када је овде била Србија. {S}Пошто је појео своје парче хлеба и отресао своје мрве, Ненад је бацио свој капутић на клупу, натукао боље своју капу на чело и пришао групи која је већ играла корак стопе.{S} Све што се пре два часа догодило на часу било је далеко иза њега.{S} Протекле воде ...{S} Песма, понижења, она мрска слика маторог цара по канцеларијама, обрлајтант професор Клајић. {S}Протекле воде! {S}Еђсер волт хол нем волт еђсер еђ сегињ ембер - са другог часа - протекле воде! {S}Сада је хтео да трчи.{S} Да дише. {S}Да се игра три корака.{S} Осећао се лак, снажан, вештак у скакању. {S}Игра беше увелико одмакла, и рђави скакачи већ су морали да траже оне три стопе и три прста приде да би тек са те нове линије успели да прескоче онога што подлеже. {S}- Хоп! {S}Вођа прескочи и подлегач се одмиче до отскоченог места, још даље. чекајући на свој ред, Ненаддуну у шаке.{S} На линији су се играчи гурали. {S}- Сад си заглавио. {S}- Омрсио, се, омрсио! {S}- Није. {S}- Даље! {S}- Бежи, бежи ... {S}Двојица су чучала крај саме линије да виде да је скакач у отскоку не пређе. {S}Ненад узе залет.{S} Гледао је у дугу стазу - са једне и друге стране извиривале су главе другова, на средини линија и на крају, савијен,руку ослоњених на колена, подлегач.{S} Ненад се подиже мало на прсте, струја задовољства га проже целог, завршивши се негде у стомаку треперењем.{S} Он је још стајао на месту, погледа прикованог за линију,сужених зеница,тела затегнутог као тетива.{S} Већ се одвајао од земље. - Ху ... {S}Он се стушти Свега око њега нестаде. {S}Био јејелен. {S}Био је хрт.{S} Он је вриштао од задовољства.{S} Линија.{S} Хоп!{S} Затегнута тетива његове леве ноге одбаци га у висину.{S} У ушима му је звиждао хармонично ваздух.{S} У стомаку осети нагло празнину падања.{S} Хоп! {S}Он паде на тетиву десне ноге, она се угиба под њим.{S} Хоп Три.{S} Подлегач је ту, на домак руку које саме испружају, цело Ненадово тело је згрчено и напрегнуто за последњи скок Он већ лети Хоп!{S} Празнина.{S} Земља тутњи.{S} Крупан шљунак пара Ненадова колена.{S} Руке које нису наише на подлегача леже му под самим лицем као издробљене.{S} У ушима му пишти. {S}Он се с напором диже.{S} Пред њим стоји подлегач.{S} Миодраг Павловић, гледа га и не помаже му да се исправи.{S} Смешка се. {S}Коса му стрши у вис.{S} Ненадова колена крваве. {S}- Зашто си се измакао? - Ненадов глас је скоро угушен узбуђењем. {S}Јер не дам да ме ти прескачеш. {S}Ено ти Мутера, издајицо! {S}Пламен лизну Ненаду уз образе, па се одмах угаси.{S} Он постаде још блеђи. {S}Ја нисам издајица, пази шта говориш! {S}Не бојим се ја ни светог Петра. {S}Ако ти се не допада, иди па ме тужи. {S}- Ја нисам тужибаба. {S}- А ти испричај шта говоримо кад смо сами. {S}И шта певамо. {S}- Ја нисам шпијун. {S}Павловић нагло ухвати Ненада за рамена и, онако снажан, окрете га на другу страну. {S}- Ено твога друштва!{S} - И пусти га, док се цела гомила смејала. {S}Попречном стазом шетали су у дугом разговору Мутер, Дедић и Штајн. {S}Ненад подиже са клупе свој капут, навуче га и полако прође кроз гомилу другова која се ћутећи размаче.{S} Колена су му крвавила. {S}Он се, шантајући спусти из парка у узано камо двориште и на чесми опра колена и руке. {S}Али вода не утиша страшно осећање стида и неправде, које га је држало за гушу.{S} Ненад не спази дежурног пофесора, лајтнанта професора Златара, који га је, наслоњен на зид парка, посматрао већ неколко часака.{S} Професор Златар је био мршав човек, са цвикером на мршавом носу, бледуњав, тих.{S} Српски је говорио као и сви Словенци, са необичним нагласцима, наизглед тешко, али правилно. {S}- Ко те је гурнуо? {S}Ненад се трже.{S} Руке му, онако влажне, пођоше саме од себе шавовима од панталона. {S}Он страшно побледе.{S} Усне су му биле слеђене. {S}Пофесор понови питање. {S}Очи Ненадове се зацаклише.{S} С напором промуца : {S}- Ја сам сам, молим лепо ... залетео се и промашио. {S}Професор га је гледао један час, његов цвикер је блескао према сунцу, он нагло слеже раменима и окрете се. {S}- Иди у канцеларију ... тражи од Фрица да ти намаже јодом. {S}Глад је полако приводила у крило Монархије заостале српске професоре.{S} Бар је изгледало да их приводи.{S} Шта се иза њихових набораних чела крило, то Монархија на своју велику жалост није могла да зна. {S}Морала је веровати на њихову реч.{S} У Ц. и К. Реалну Гимназију дођоше тако четири професора и један свештеник. {S}Њихова изношена одела, несигурни покрети, бојажљиви проласци ходницима, где би тихо, скоро на врховима прстију, ишли не средином већ уз саме зидове, њихови пригушени гласови којима су покушавали да заповедају, а уствари су молили, уместо симпатија и наклоности изазиваше код ученика потсмех и презирање.{S} Они, истина, нису имали силу професора-официра и осталих дошлих из " прека ", али су ипак на неки начин били "њихови" и читави разреди се, иако без договора, склупчаше у раздражене осињаке . {S}Нико се ништа није договарао. {S}Бар нико није видео ни чуо ништа.{S} Све што је имало ма какве везе са онима горе, па било то другови или професори, било је сумњиво. {S}На часовима осталих професора све је било непромењено. {S}Али је само час доцније требало проћи крај врата учионице у којој је професор-Србин држао час и чути потмуло зујање раздраженог разреда и узалудне молбе професора. {S}- Мир децо, немојте ме терати да вас записујем, децо, молим вас бар мало мира, бар мало пажње, да можемо радити. {S}- Ху-у-у ... одговарао је разред. {S}Ваздухом су летеле мокре лоптице хартије, цедуљице су ишле од клупе до клупе, одважнији би претрчавали чим би професор окренуо леђа на туђа места. {S}- Ти не седиш ту! - узвикивао је професор у очајању.{S} - Откуда у тој клупи? {S}- Ја увек седим овде - одговарао је ученик не устајући с места. {S}- Ху! ... {S}- Ја ћу те записати. {S}То није твоје место. {S}- Можете.{S} Извол`те.{S} Ви сада све можете. {S}- Ху! ху! ... {S}- Децо, преклињем вас, децо! {S}Побуна је дисала у дрвету клупа.{S} Једнога дана, док је стари и онемоћали професор Хуја, јадан у своме изношеном героку, лица сасвим уз црну таблу по којој је писао и цртао , својим чистим и ситним рукописом математичке формуле и геометријске фигуре, говорећи при том сам за себе да ни га они у првим клупама нису могли чути. {S}Павловић, разбарушенији него икада, устаде и без питања изиђе из учионице, пошто је гласно саопштио целом разреду шта иде да ради.{S} Професор Хуја, говорио је даље, лица уз таблу, по којој су се без краја ређале формуле и ликови.{S} С времена на време застао би, одложио креду и сунђер, и све једнако окренут лицем табли тражио дрхтећим рукама у пешевима свога герока џеп из кога је извлачио велику плаву мараму, отирао њом ознојено чело и ћелу и поново је, на исти начин, враћао. {S}Дешавало се да по неки пут кришом, не окрећући се сасвим, погледа на разред - али би тај његов покрет изазвао јачање ларме и он се брзо, уплашено, поново гњурао у црну таблу, по којој би знојећи се и бришући зној марамицом, писао до звона.{S} А онда би грозничаво грабио каталог, своју птичију старачку главу завлачио у рамена и бежао што је брже могао из пакла. {S}Они најближи чули би његов шапат: {S}- За идући час ... преписати, преписати. {S}Нико није стизао, у звиждању и ларми, да препише. чак ни Штајн. {S}Многе руке бацале су на таблу унапред спремљене крпе које би се уз прасак, лепиле за црно дрво. {S}- Ху! ...{S} Ху! ... {S}После првог изненађења, професори се снађоше. {S}Неколико ученика из старијих разреда би избачено, на часовима завлада, крај свег дурења и прећутног отпора према "издајницима", мир.{S} Сем на часовима старог Хује.{S} За све незгоде, за сва достављања, почеше обеђивати њега. {S}- Он је.{S} Је си ли видео како стоји пред командантом? {S}- Држи пету уз пету. {S}- Ху!{S} Ху!{S} Ху! ... {S}Престрашен, клецавих колена, сав скупљен у своме позеленелом героку, истежући и увлачећи при ходу свој мршави наборани врат, са каталогом под мишком, хитао је он ходницима, ћутљив, кречно блед, као да иде на погубљење. {S}Бојао се свега. {S}Команданта.{S} Официра-професора.{S} Ученика. {S}Послуге. {S}Своје рођене сенке.{S} Стражарима на улазу скидао је дубоко свој црни омашћени шешир. {S}Хтео је да буде према свима добар, а сви су викали на њега, сви су га гурали, сви су му се потсмевали.{S} Пред његов час, дечурлија је, помахнитала, певала забрањене песме. {S}Само пред његов час.{S} И то сви, и они најмањи. {S}Најмањи су и били најбездушнији. {S}Шта је могао да ради?{S} Да записује?{S} Да упада у разред и прекида песму?{S} Да уноси кривце у каталог? {S}Како би то могао?{S} Та то су српске песме, наше песме. {S}Сем тога, он није желео тој деци да причини никаквог зла. {S}Зар и без њега нису довољно мучена?{S} И он је,истегнуте шије,кашљуцао пред вратима учионице, чекајући да песма стане да би могао, у тренутном затишју, као да ништа није ни чуо и видео, протрчати до табле. докопати креду и сунђер и сав се предати писању и цртању. {S}Једнога дана изненада га тако пред вратима, иза којих је трештало "Хеј трубачу" ... обрлајтант професор Клајић.{S} Он погледа оштро Хују у очи и одгурнувши га улете у разред. {S}- Куш, багро прљава!{S} Је ли звонило или није? {S}И пришавши нагло клупама, он поче шамарати, лево и десно, шаком и надланицом.{S} И радећи то, он је сав задуван, понављао: {S}- Овако се то ради, колега, овако, овако! {S}Затим, пресекавши погледом Хују, који је сав блед, са каталогом под мишком, стајао згрчен крај самих врата, он окрете леђа и изјури из разреда. {S}Опуштена сабља бесно је тандркала за њим. {S}У разреду је био мир, страшан мир. чуло се штектање и шмркање ишамараних.{S} Као кривац домогао се Хуја катедре, зграбио креду и већ се по табли белили троугли, тангенте, ромбови. {S}- Ху! {S}- Он нас је издао! {S}- Кукавица.{S} Није смео сам, него довео другог да нас шамара. {S}- Саспи, саспи у џеп! {S}Осињак почиње опасно да зуји.{S} Напољу је пролеће.{S} Напољу су ласте.{S} Овде их све спутава. {S}Хуја пише по табли лекцију. {S}Павловић са бочицом љубичастог мастила у руци, прилази катедри.{S} Джеп од герока је пред њим.{S} Бочица се нагиње. {S}Готово.{S} Павловић се клиби. {S}У учионици је тајац. {S}Сви седе и чекају непомично. {S}Мутер и Дедић су се завукли у клупе, прилегли на свеске, праве се да не виде. {S}Не смеју да виде - са свих страна им показују песнице. {S}Јуче су морали три пута да викну, пре изласка са часа: {S}Живела Србија!{S} То им стоји, сада над главом.{S} И збиља не виде ништа, од страха. {S}Тишина вређа старог Хују. {S}Пробија га зној. {S}Он одлаже креду и сунђер. {S}Дрхтавим рукама тражи џеп...{S} Жмарци пролазе разредом.{S} Ох!{S} Сад, сад...{S} Рука, јесте, рука му је нашла џеп, готово, он вади. {S}Господе!{S} Он вади марамицу натопљену ружичастим мастилом, прсти су му већ умазани ах!{S} Он диже руку ... {S}- Не бришите се! {S}Станите! {S}Руке се дижу.{S} Павловић је већ пред Ненадом.{S} Његова песница га погађа у врат, па у вилицу.{S} Ненад је обневидео, он се већ баца на Павловића, његови прсти грабе његову чупаву косу и већ се обојица ваљају у уском пролазу између клупа. {S}- Удри га! - Расцопај му нос! {S}Један танак глас надвикује остале. {S}- Макљај! {S}Уби га, уби! {S}Сви су склупчани над овима што се бију, сви узвикују - и граја потиче кроз отворене прозоре у ведро небо - и нико не види Хују како загледа своје руке, и како нагло, као покошен, пада по столу, зарива главу у дланове, мастиљави образе, танку белу косицу, очи, и јеца, јеца гласно да му се тресу мршава рамена у позеленелом героку. {S}Мир.{S} Ходницима звецкају официрске сабље Аптахти и позори.{S} Ученици не смеју трчати степеништем. {S}Ученици не смеју певати; ни викати. {S}У противном ...{S} Ученици не смују ући у зграду гимназије пре него што звоно не позове.{S} У противном ...{S} А звоно позива у пет минута до осам.{S} Зато цела гимназија сваког јутра стоји с друге стране улице, без обзира на време, и чека.{S} Седа по тротоару.{S} Наслања се на разваљену ограду коњичке касарне.{S} Пред вратима се шеткају стражари.{S} У пуној су опреми. чувају зграду. {S}Брисање ногу пред вратима.{S} Стражари с једне, стражари с друге стране.{S} У вратарској соби Фриц, да запише све оне који задоцне. {S}Дежурни професор на ходнику и пред степеништем. {S}Заходи, поред свег запта, смрде подмукло.{S} Касарна.{S} Затвор.{S} И све је смирено. {S}Доведено у ред.{S} Молитве.{S} Химне.{S} Поравнања. {S}Не зна се када је одмор, а када час - мир гробља по учионицама.{S} Мелде-гехорзами Бројно стање. {S}Ученицима није дозвољено улазити у парк и играти се по њему; за њих је сада одређено узано камено двориште.{S} На дворишту је дежурни професор. {S}Инспектори честитају наставном особљу - војно особље удара, од задовољства, петом о пету, цивилно се клања.{S} Стари Хуја је већ само давна успомена. {S}Он гладује негде, скривен у полуразрушеном Београду - можда сам, можда са децом. {S}Нов професор, лајтнат Хеберт , војвођански Немац, још слаб од велике ране на нози због које се сваки час ослања на сабљу, и чије тиштање ђаци осећају на себи, јер им тада професор, лагано, да би утолио свој рођени бол, сасвим лагано и са осмехом на лицу истеже "ушеса" - уводи своје ђаке у тајне математике и геометрије на свој начин: читавим, мудро замишљеним системом забрана, казни лишавања.{S} Да би се решио један задатак, није довољно стати пред таблу, узети креду и сунђер у руку. {S}Не.{S} Светло лице господина лајтанта према коме се не смеју окретати леђа, игра у том решавању велику улогу. {S}И онда пете, молићу лепо! {S}Без тога ...{S} Онда рука са сунђером.{S} На свако питање одговор се мора дати у ставу мирно - лицем према господину професору, који за то време може чапкати ног; или гледати кроз прозор.{S} И онда, прилаз катедри. {S}И одлаз од ње.{S} У Монархији нема места за дивљаке. {S}- Утераћу ја вама цивилизацију у главу, вашке прљаве. {S}А цивилизација је заморна.{S} По свршеном часу разред је исцеђен, укрућених удова, несвесно. часови Срба професора причињавају се сада као прозори отворени према планинама и шумама.{S} Ваздух је лакши.{S} Има смеха, неусиљености, млади професор Малиша, уместо географије чита им дивне француске приче. {S}Нешто топло и очинско, што пре нису осећали, бије из тих људи. {S}Али сада, све је доцкан.{S} Хује више нема/ {S}2 МАРИЈА - Ненаде, Ненаде, зар ме не познајеш? {S}Марија је стајала испод дрвореда расцветалих липа, белог лика и јако накарминисаних усана. {S}Гледала је у неверици Ненада, који је узмицао испред ње унатрашке. {S}- Ма стани Ненаде, шта ти је! {S}Он удари леђима о живицу која је окружавала дубоки финансиски парк и у мало не пропаде.{S} Задржавши се са муком у равнотежи, он окрете леђа Марији спреман да побегне.{S} Али га Марија сустиже и ухвати за мишицу. {S}- Лепо, тако се воле своји стари пријатељи. {S}Свуда унаоколо пролазили су гимназисти са својим металним значкама на рукавима и књигама под пазухом. {S}Доле у парку, кроз густо зеленило старих кестенова блескало се ново тениско игралиште; са њега се дизали кратки неразумљиви узвици и потмули ударци белих лопти. {S}- Пустите ме. {S}Маријаму, својом меком, белом и миришљавом руком подиже главу према себи.{S} Он је и поред тога држао оборен поглед, отимајући се. - Зар ме више не волиш? {S}- Не, не, ви нисте добри, ви ... {S}- Он нагло подиже очи према њој и, мада је хтео да каже сасвим нешто друго, рече круто: - Ами је цркла.{S} Урликала за вама и цркла. {S}Марија страшно побледе. {S}Усне јој тиме дођоше још црвеније, трепавице и обрве црње. {S}- Када? {S}- Халло, Марие! {S}Млад официр са ракетама под мишком пео се из парка узаном стазом.{S} Тек тада Ненад примети да је и Маријаимала ракету у руци; и да је била одевена у бело. {S}- Овде сам, Фреди! {S}Марија се уморно осмехну Ненаду; њена рука омлитави. {S}Али баш у часу кад Ненад хтеде да се сасвим ослободи, она га поново зграби, наједном весела, рашћеретана, нежно повлачећи Ненада са собом, нагнута толико да му је образ дотицала својом косом која је, каои све на њој, одисала неким нарочитим, женским, раздражујућим мирисом. {S}- Види, Фреди, је ли да је леп мој дечкић?{S} Сети се, знаш да сам ти говорила о њему, сети.{S} И, знаш Фреди, на њега не смеш да будеш љубоморан никако, иначе, ако треба да бирам између тебе и њега, да знаш, оставићу те и вратићу се кући.{S} Упознај се, Ненаде, дај Ненаду руку. {S}Фреди утакну у лево око монокл оперважен црним оквиром и пажљиво погледа у Ненада.{S} Гледао га је мало потсмешљиво, али никако зло. {S}- Дакле, то је мој ривал?{S} Овамо руку, млади човече. {S}Тако.{S} Надам се да вас нећу морати изазивати на двобој и да ћемо остати пријатељи. {S}Ненад зажеле да мрзи, али није могао:{S} Фреди је, са својим лепим и правилним лицем, упркос капетанским звездицама, био живахан, симпатичан млад човек, нимало напет и савршено отмен. {S}Био је висок, витак, гипких покрета, топле шаке, којом је крепко држао Ненадову руку. {S}- Ваше породично име? {S}- Бајкић, господине, Ненад Бајкић. {S}- А ја сам капетан Фреди. {S}Марие, треба ли да се претставим и другим својим именима, или је и ово довољно? {S}Ненад се зацрвенео: тај Фреди разговара са њим као да је он неко мало дериште. {S}Међутим, Марија се умеша: {S}- Озбиљно, Фреди, не једи ми Ненада.{S} А ти Ненаде, не узимај све к срцу.{S} Знаш Фреди, тако прича, а видећеш, није он ни рђав, ни зао. {S}Је ли, Фреди, да ниси? {S}- Заиста не, - и Фреди се осмехну веома мило. {S}Док су они тако стајали и разговарали, гимназисти су пролазили и загледали их, што је Ненаду било нарочито неугодно.{S} Требало је да побегне; да окрене леђа и да оде.{S} Као Србин, он није сме да говори са Маријом.{S} То му је, овако, у размишљању, било јасно.{S} Она је отпадник расе; и горе; она је увредила својим поступком све оно што претставља светињу народа.{S} Живи са тим Фредијем, који је истина млад, и леп, и тако мио, али ипак само непријатељ и окупаторски официр.{S} Међутим, док је тако размишљао, осећао је како га Марија привлачи и у своме срцу никако није успевао да је осуди.{S} Јесте, све је оно тачно, она је прокажена , излучена из заједнице, од ње поштене жене и добре Српкиње окрећу главу, али можда баш зато ... {S}Ненад није имао снаге да се одвоји од ње. {S}Био је смртно узбуђен њеном близином, њеним мирисом, топлином њених дланова, женскошћу њених покрета ( ох, та женскост, та чулност која као да беше напустила све жене, Јасну, госпођу Огорелицу, Лелу, све остале које је беда и глад полако лишавала свега љупког и нежног, свега лепог, дајући њиховом изгледу, ходу, покретима нешто круто, сухо мушкобањасто , сирото! ) Ненад је ишао оборене главе, Марија чаврљала, Фреди звиждукао.{S} Тако дођоше до Вазнесенске цркве.{S} Дрвена ограда беше поломљена и дигнута, али је млад јелак био сав обновљен. {S}Нежне нове иглице, бледо зелени вршци, пупили су на све стране.{S} Пет малих кубета, црвено обојених, надвишавали су то зеленило и упирали своје златне крстове и громобране у прозрачно и чисто небо. {S}Спуштајући се од "Лондона", наиђе један старији официр. {S}Утегнут, мрзовољан, утегнутих бекенбарда .{S} Он заустави Фредија. чим остадоше сами, Марија одмах промени глас.{S} Једва је савлађивала узбуђење: {S}- Реци ми како је мама? {S}Је ли здрава? {S}Излази ли куда?{S} Је ли ослабила? {S}- Не излази никуд, не говори ни са ким. {S}По који пут дође код Јасне, али никад не говори о вама, то никад. {S}Марија остаде тренутак замишљена. {S}- Мама никад није волела да иде у ону собу под кровом откако је Бата погинуо. {S}- Она поћута.{S} - То је била Батина соба, док је био студент. {S}- Ми не станујемо више горе, веyx у дворишту, у стану где су становали Марићи. {S}Он је умро, у Мађарској, а госпођа Марич је отишла сестри. {S}-А горе? {S}-Нема никог. {S}-Сада је, значи мама сама у целој кући, - рече полако Марија. {S}-Зар сте морали тако да урадите? - упита наједном Ненад. {S}Звук његова гласа, поглед његових светлих очију, који је долазио право и упирао се у саме.{S} Маријине зенице, страШно збуни Марију. {S}Тек тада она виде колико је Ненад порастао, колико му је дечачки лик добио у озбиљности и зрелости.{S} То више није био њен мали другар са којим је могла да се игра и шали, већ читав човек, који поставља тешка и озбиљна питања.{S} Она обори поглед и пође неколико корака ћутећи. {S}- Ти си још маили, ти то не можеш да разумеш, Ненаде, - рече тихо. {S}- Када будеш велики као Фреди... не, немој ме питати о томе! {S}Шта је било, било.{S} Свршено.{S} Можда није требало, врло добро знам, али... не, не треба сада теби о томе да говорим, разумети нећеш, а није ни лепо. {S}- О, ја разумем, ја вас разумем! - узвикну још увек оним озбиљним гласом, ухвативши Марију за руку.{S} И додате тише оборивши поглед: {S}- Јер сте волели... тог вашег Фредија. {S}- Пст! {S}Марија је била сва црвена.{S} Фреди је прилазио. {S}- Дођи к мени, - шапну му Марија брзо. {S}Како се Ненад устезао да одговори, сетивши се нагло јасно, Марија додаде: {S}-Да ми причаш о мами. {S}У њеном гласу било је толико молбе и потиштености да Ненад и против своје воље климну главом у знак пристанка. {S}Кућа је имала, са улице три висока прозора - али зелене шалоне не беху отворене, да у кућу уђе светлост, већ само истурене.{S} Испод њих, прозорска окна била су од испупченог биљурског стакла, бар она окна која остадоше цела од пре рата.{S} Висока ограда од гвожђа имала је са унутрашње стране говездене табле, тако да се двориште са улице није видело.{S} Бакарни лист једног малог дрвета црвене шљиве, заједно са високим стаблом једне беле везе, прелазили су преко ивице ограде; и сасвим у позадини, ако би човек гледао са друе стране улице, видели су се врхови две - три сребренасте тује.{S} Јапанска лоза својим густим зеленилом покривала је празан зид суседне куће, падајући својим лелаујавим и нежним изданцима по огради за чије гвожђе није могла да се припије. {S}Тако је споља изгледала кућа у Његушевој улици, где је капетан Фреди становао са Маријом.{S} Никад се нико није видео на прозорима; капија се лепо отварала. {S}Али унутра, према расцветаној башти са њеним малим вењаком у ружама минијатурним пећинама од сунђерастог камена и речних шкољки пред којим стоје гипсане фигуре патуљака са јарко црвеним шиљатим капама, белим брадама, са њеном Венером од сивог цемента којој је одбијен нос, кућа је била сва отворена сунцу, светла, весела. {S}По тераси, чији су кров са трогаоним забатом држала два танка камна стуба у неком неоређеном стилу, вукла су се столице за лежање покривене разнобојним јастучићима, корпицама, Маринијим ситницама, модним журналима, прибором за маникирање, илустрованим листовима.{S} Два велика пса, птичара неких свилених опушених ушију, јурила су се око штале за коње која се дизала и сама покривена оном лозом, у дну дворишта; под њеним цинканим кровом гукали су сребренасто сиви голубоиви. {S}Требало је само затворити за собом тешку гвоздену капију и наћи се у средини некадашњег безбрижног и домаћег мира.{S} Та кућа је била за Ненада као острво прошлости. {S}Више од недеље дана Ненад је обилазио око куће, неусуђујући се да уђе. {S}Али Марија га је снажно привлача. {S}Потајно је помишљао на ону онако слатко рвање с њом, на њене меке руке, мирс њене косе.{S} Ноћу у мрачној тишини собе, он је, лица у јастуку, покушавао да дочара Марију, њен лик, њену милошту.{S} Сва лепота, сва чежња усресреди се на Марију; све оно непознато, оно мутно и узбуђујуце женско згусну се око затворене куће у Његушевој улици.{S} Он промени пут у школу: сад је увек пролазио крај ње.{S} Јендога дана се преломи и уђе. {S}Одмах с врата нагнуше пси на њега.{S} Из коњушнице изађхе војник са засуканим рукавима и викну на псе кој га нерадо послушаше.{S} Али док Марија изађе из купатила, из кога је викала Ненаду кроз врата да је чека, пси поново навалише, скачући преко трсканих фотеља и терасе. {S}- Пси, Шандоре, отерај псе, забога, Шандоре!{S} Марш, Дијана, Хекторе, дзукеле! {S}Сва бледа тек огрнута собном хаљином боје Јоргована, Марија је пренеразено гледала у живо клупче које је на сред терасе Ненад чинио са псима. {S}Међутим између кушдравих псећих глава и шапа којима су га пртискивали по раменима и рукама, појави се лице Ненадово румено од смеха и раздраганости, које је он узалуд скалањао цичећи од великих и влажних језика паса. {S}Пошто су га добро излизалаи по врху носа и образима, Ненад их отури благо и они га, скичећи и вртећи реповима пустише да се дигне. {S}Марија притрча Ненаду, стеже га у наруче. {S}- Јесу ли те ујели, повредили? {S}- Та не! - узвикну зачуђен Ненад.{S} - Они су се само играли. - и док је то говорио, Ненад је пуштао да му Хектор, прави разбојник, хвата целу шаку својим огромним чустима и да му је од драгости гњави. {S}- Видите, ми се већ познајемо.{S} - Затим суну, пољубивши звонко Марију у образ, са својим књигама испод мишке на капију. {S}У почку је долазио само тако на који час, полазећи у школу или враћајући се кућ.{S} Онда поче долазити по који пут и поподне, одтајући крај Марије читаве часове. {S}Јурцао се затим са Хектором и Дијаном, хранио голубове, кришом се увлачио у шталу да пружи Леди, која је фрктала у полумрку над јаслама, на длану парче шећера и одлазио у сумрак кући, срећан и задовољан.{S} Он напусти сасвим своје нове другове, са којима је играо фудбла по разним плацевима и пустом Тркалишyу; једва је с времена на време стиазо да оде у подрум где се и даље скупљала Главоњина дружина. {S}Дани су тако пролазили као у сну.{S} Школа се завршавала све је већ мирисало на распуст. {S}Још да није било Фредија!{S} Иако је гледао да га избегне, и долазио у часове када овај није код куће, Ненад је ипак сваки час наилазио на увек распложеног, снажног и лепог Фредија.{S} Не једном, затече га за клавиром, у полумарамној соби са улице где су се у општем сливању ствари белеле и јасно само беле дирке клависке; и његове руке на њима.{S} Свирао је Фреди лудачки, са косом палом по челу, неке бурне а у исти мах не веселе ствари од којих је Ненад осећао жмарце како му шетају кичмом. {S}Никад Марија није тако свирала.{S} Њено свирка је била чежњива, неки пут светлаи лептираста, другипут меланхолична.{S} Али ово што је Фреди свирао хватало је човека за грло, стезало желудац, Ненаду би се чинило, док би, згрчен у најтамнијем углу собе, слушао, да му је лицеу мрљано сузама, а он неможе да их обрише. {S}Али Фреди не би дуго свирао. {S}Као што би, наизглед без разлога седео и почињао, тако би наједно, усред свирке, скакао, му од озбиљног поново постајало весело, или на узас Маријин, дивно свирање прекидао каквим гормким чардашем од кога иби задрхтали порцулански украси и вазице по лакованом етажеру. {S}Тога дана, дошавши одмах после руча, Ненад затечен на Тераси још не распремљен сто - док је из дубине куће брујао клавир. {S}Он хтеде у први мах, да приђе Хектору и Дијани, али се предомислио, привучен свирком.{S} Врата од клавирске собе су била притворена.{S} Он провири. {S}Никад дотле он не беше видео Фредија тако преображено: лице му је било меко, профил скоро као девојачки, дивна плава коса, сва у коврдзама, одијала се светлећи од мрке позадине лакованог клавира.{S} Марија је седела на малом дивану у углу собе, сасвим у сенцирамена увијених у шал као да је јој хладно.{S} Фреди на јденом прекиде свирку - неколико изгубљених тонова устаде у ваздуху - окрете се Марији и бацивши се на конена загњури лице у њено крило. {S}- Ох, Марие... {S}Марие! {S}Марија се наже над њим.{S} Њена рука дотаче се благо његове косе. {S}Лице јој беше сада осветљено, и Ненад виде колико је оно, озбиљно, слеђено. {S}Она полако наслони свој образ на Фредијеву косу.{S} И остаде тако. час доцније, када изађе на терасу, Марија затече Ненада подбоченог на ограду и загледаног у башту.{S} Она се трудила да буде весела, ал трагови бледоће и тек презивљеног узбуђења јасно су јој се још видели на лицу.{S} Њен осмех се сваки час губио у углвима усана и кутовима очију. {S}Али видећи да је Ненад замисљен и озбиљан, престаде и сама да се претвара. {S}- Када си дошао? {S}-Малочас. {S}-Зашто ниси ушао? {S}Ненад издржа Маријин поглед. -чуо сам да ваш Фреди свира. {S}Нисам хтео. {S}Она се спусти уморно у трскану фотељу, привуче к себи Ненада, обгрли га руком и, наслонивши се главом на њега, остаде тако неколико часака, загледана у голубове који су се ракољили по ивици металног крова. {S}-Добићу бебу, Ненаде, - проговори најзад полако.{S} И рекавши то, она га пусти. {S}-Он се одмаче од ње, гледајући је ћутећи. {S}Затим нагло поцрвене и спусти поглед.{S} На крају стола спази своју капу. {S}Узе је. {S}Марија ће добити бебу!{S} Она му, када је зазирући кришом погледа, дође некако друкчија него до тада, удаљенија и као обавијена неком мстеријом.{S} Њега обузе, прво страх, па гађење, па љутња и гнев.{S} Фредијево дете! {S}-Куда ћеш? {S}Али Ненад није чуо.{S} Његов поглед се задржа на њеном струку. {S}То је тако, то иде тим путем - он је то знао и раније - у почетку се не види ништа а тамо већ мала беба, а расте, развија се једног дана рађа. {S}Каква гнусоба!{S} Да друге жзене тако добијају децу...{S} С тим је био помирен.{S} Али да Марија, његова лепа Марија...{S} Њему тек тада би јасно, он тек у том часу схвати сву реалност, односа који су валадали између Марије и Фредија, и које он цело ово време као насилу није хтео да разуме. {S}Фреди је Марију, Марија је Фредија... {S}Господе боже! - чекај, Ненаде!{S} Шта ти је, Ненаде! {S}Ненад се спусти, све једнако гледајући укочену марију, низа стеепнице терасе, а онда јурну капији. {S}- Ненаде... {S}Она га стиxже пред самом капијом. {S}- Не бежи бар ти не бежи од мене!{S} Остани, воли ме као што ја тебе волим.{S} Ти си мој мали друг, ти си мој мали брат, Ненаде! {S}- Он се побеснело оте из њеног загрљаја.{S} Био је зајапурен, накострешен, цчи су му севале мржњм. {S}- Ето вам вашег Фредија ... - и као да је шамара: {S}- Гадуро, гадуро! ... {S}- Улица је била црна, јурио је слеп и глух, док су му се крупне сузе крунуиле низ лице.{S} Марија ће добити бебу! {S}Све је лепо, све чисто било је сада укаљано.{S} И Фреди.{S} Страшне мислису му пролазилле кроз главу. {S}Фреди!{S} А он је ето, био немоћан. {S}Шта је могао ад уради?{S} Без немоћи ударио му је снажно у главу. {S}Улица је била мрачан тунекл кроз који је јурио негледајућ где стаје. {S}Какв срам!{S} Сада му је било јасно, засто стара госпођа не говори никад о марији, зашто неће да је види, зашто се жене окреће за њом на улици.{S} Он јури у стан.{S} Јасна је, нагнута над шивацом масином, радила. {S}- Мамо, мамице! {S}Ненад је стајао пред Јасном гологлав, замршене косе, осут знојом, са згузваном капом у рукама.{S} Јасн скочи.{S} Гледала га је престрашено, нагло погледавши Он одједном осети стид, страховит стид. {S}Хтео је побећи.{S} Сакрити се.{S} Али како то није могао он се баци Јасни у наручје и штекцуцу, просапта: {S}- Марија ће добити бебеу, ох, мамице, добити бебу! {S}Целог лета Ненад невиде Марије.{S} Јасна је од раног јутра до у ноћ била је у рејону радећи на мерењу брасна. {S}Ненад је тако био сам; и слободан. {S}Неприметно, оно време што дотле проводио код Марије он поче поново проводити са Главоњом и осталим у рушевини оне куће.{S} Од обичног дечијег састајалишта рушевине беху претворене у цитаву организовану комуну, са старешинама, улазима дезурствима. {S}Просторије беху копањенем и рашчишћавањем увелико просирене па цек цлими чни намештене неким разлупани намештајем.{S} Сводови беху сада покривени дебелима нано сима глине, тако да се у рушевинама могло остати по највећој киши. {S}У рушевинам се водио рапусан живот: коцкало се у дугмад, слике "урезанице", али најечшћ у новац, пушило се и псоали без икаква срама. {S}У топле дане банда се спуштала на Дунав где се купала сасвим гола, на општу саблазан осталих купача. {S}Сва добра деца из околине беху напистила дружину; али се зато појавише нви чаноиви долазеци из дубине Палилуе или спуштајуци се са Врацара.{S} Главе дивљачне, чупаве; мангупарија сназних мисица изубијана, изгледбаа и прекаљена у туцама. {S}Ничег није било што нису смели воце из туђег двориста; или дивне црвене руже иза гвоздене ограде. прва фидбалска лопта на Тркалишту била је њихова. {S}Ако је сто детаљније могао да сазна о ономе сто га је муцило, то је могао само од њих, И Ненад - иако се уопчетку сав језио при гадним псовкама - сасвим се прикључи банди.{S} Он ч пропуши. {S}Први дим који повуче изазва у њему задовољство слицно оном сто га бесе осето оног вецера играјуци се са Маријом: {S}Лако блаженство проструја му кроз тело до врхова прстију на ногама; у исти мах осети у глави лаку омаглицу. {S}Главоња из Света - Кликер гледали су га паживо и подсмешљиво.{S} На њихово туткање Ненад повуче још два-три дима, при чему се мало загрцну. {S}То прво пушење му, међутим, прође без поврацања и изазва код другова опсте дивљење. {S}-Само Пера-Крека није повраћао.{S} Београд, посивео од летње прашине изгледао је под жегом још празније.{S} Никога није било да прати дечурлију њиховим кретањима.{S} Банда је ишла да добацује, са двосмисленом реченицом, цигарете затворење женама у Зделаревој гимназију. {S}Али још раније, да скривена у корењу крај врба Дунава гледа жене које се свлаче затим су, изваљени у своме подруму, по асурама и крпарама пушили и причали оно што су видели или доживели.{S} Жене су их страховито привлачиле и занимале, и о свему су говориле отворено и сурово.{S} ЗА велике све то већ није било ништа Главоња, Света-Кликер, и Пера-Крека, већ су ишли неколико пута зенама- и о тме су прицали некако са досадом, мрзовољно.{S} Они су између себе радије распрацвљали о болестима, о побацајима, силовањима. {S}Ненаду се мутило у глави. {S}Па ипак упорно се распитивао о свему; нарочито га пренеразише подаци о побачајима -А дете? {S}- Исеку га и баце - одговори хладнокрво Пера-Крека.{S} Побледело Ненаду. {S}- Па то га убију! {S}- Ох, оно је јос мало мање од миша, сто да га не убију!{S} Виео сам једном у музеју затворили га у теглу са шпиритусом.{S} Оволицна му глава, и жмури! {S}Ненад се сети, сав најежен, медицинслих књига на тавану. {S}Од како се беху преселили у двориште, и стубиште и таван били су закључани. {S}Отворилит једно таванска врата без кључа, сада за Ненада није престављало никакву тешкоћ.{S} Прво је разгледао сам; онда после некооико дана понесе књиге друговима. {S}Цртежи им се ниста не допадасел све ке било као на месарници; зена је било пресецено у век преко половине, видело се срце, плућа;, желудац и у једној бешици згрчено дете; зивци су били видљиви под одернамом кожом а то је било најгнусније. {S}Истина, Пера-Крека је показивао којим путем и како се све то догађа, али Ненаду никако није било јасно:{S} Те црвено и плаво обојене цртезе он никако није успао да доведе у везу са оно неколико крисом угледаноих зена; са белом козом Маријином. {S}Тога дана, цела банда беше кренула накупање и Ненад није очекивао да у разванима на неког наиђе.{S} Ушавши у подземље, он из најудаљеније одаје цу прогуисен смех и брзи говор.{S} Он приђе полако, на пристима сав претрну: један глас је био зенски. {S}Он провири: под сводом су се рвали главоња и једна црнпутрасада девојцица босих ногу. {S}Згађен, остаје остављајуци иза себе срамну слику поваљене циганцице, Ненад јурну кући.{S} То је, дакле, тако!{S} И сви тако!{S} И Марија... {S}Он проведе , узнемирен и несрецан, цео дан као у бунилу. {S}Када сутрадан устаде, он се осети мирнијим и тужним као после нечије смрти.{S} И сав се предаде фудбалу и купању.{S} Као осталли велики, поце избегавати говоре о женама. {S}Првих јесењих дана поче школа.{S} Ненад је као ослобођење деоцкао. {S}Професоре сада није дело на "наше" и "њихове": сви наши нису били благи, сви њихови груби. {S}Са страшћу се баци на учење.{S} Тражио је од професора објашења, распитивао се књигама.{S} Професор зоологије и ботанике, обрлајтнант Златар узе га да помаж при сређивању природњачког кабинета.{S} У великој сали на трећем спрату, одакле се видела цела сала од моста, а Београд до торња саборне цркве, Ненад је сатима остајао сам.{S} Око њега су у њиховим стакленим теглама, поређаним по стакленим романима стајале у дубоком размишљању разапете жабе, даждевњаци и гуштери; са зидова су га непомично и подсмешљиво посматрале стаклене чи испуњених птица, узалуд замахујћи својим заувек непомичним крилима. {S}За то време, Ненад је ишао од ормана до орамна, од једне стаклене кутије са лептировима до друге у оном тешком воњу препарата и осушеног перија пуно прасине, и упоређивао бројеве исписивао мале цедиље које је онда лепио на боце, кутије, дрвене подножје.{S} Нека тиха меланхолија би га тада опхрлала када би се поново окренуло својим теглама пуним алкохола и мртвих животиња. {S}Усред тог изумрлог света, Ненад се кретао сам са својом необицним мислима, растрзан између самилости ( и гађена ) и грознићаве зеље да сто висе сазна.{S} Метармофоза гусенице у лептира пуноглавца у забу бацала га је право у запрепашћење.{S} Најзад, те физицке промене постадосе му, ако не разумљиве оно присне.{S} Јер те промене биле су ипак несто сто се могло гледати, пратити голим ококм јер су биле сродне са другим променама. {S}Али зивот мрава и пцела, њихова друствена организација њихови строго одељени послови, рад у мравинајку, косници, изазива у Ненаду крајњу забуну. {S}Стајао би ткао над мравињаком у двористу и гледао ход мрава " и они сада знају ста хоце" , - мислио је.{S} То да тако мајушна створења знају и осећа;у било је за Ненада најнесхватљивије.{S} Покушавао је да ихзбуни, стављајући на питању којом су исли камење, затрпавајући излаз земљом; мрави би увек померали свој пут, улево или удесно, али неби губили правац. {S}Улаз у мравињак би у цасу био поново отворен. {S}Узалуд је Ненад покусавао да увелицавајуци стаклом сасвим уђе у тајне ових бића; све што је откривао биле су само телесне одлике, одлике бескрајно сложене али на крају разумљиве као чудо природе.{S} До тада, а њега је било потпуно свхатљиво да човек мисли и осећа. човек је тако брзо био центар света, а око њега су ишле бесвесне зивотиње, расла несвесно биље. {S}Сада на једно пред Ненадом се дизале једно сложена и велчанствена природа, у којој је и најмањи организам живео својим животом - и Ненад се пред том природим изгуби и осети велики страх Све чешће Ненад поче заустављати професора Златара питањима.{S} Неприметно, часови проведени у зоолошком кабинету почесе дужити.{S} Сада је и сам професорт, по свршеном послу, остајао дугој и ниској сали.{S} У почетку се снеивао, да тако малом човеку као што је био Ненад, објашњава тако слоичене ствари.{S} АЛи Ненад је показивао толико интереса, толико обдарености да је професор полако попуштао а онда се и чудио, и на крају са озбиљношћy стао га упућивати у све тежа и тежа питања.{S} Недељом и празником уобичајише да излазе у поље, Топчидер, или још даље Раковицу, где би послматрали биљке и инсекте.{S} Оно што му је професор у тим усамљеним шетњама позапушетним шумским стазама, кроз шуме веxћ такнуите црвеним дахом јесени, говорио о развитку зивога света учинио се Ненаду као најлепша ( и уједно најстрашнија ) бајка:{S} Милиони година и кроз те низове векова, кроз толико трајање, сталне промене, рађања и изумирања читавих животињских врста - глечери који се помичу, мора која се селе - и у свему томе џиновском и невидиљивом у исти мах постојању, које не престаје ни за час и које се збива и пред њим, он Ненад Бајкић, ето, иде шумском стазом, по свеже опало листу, и што је најинтересантније, осећа и разуме тај дах вечите животне промене. {S}- То значи да свет није готов, да се још увек, пропадајући ствара. {S}- Да.{S} И не само органски и неоргански свет, и већ и све оно друго што је органским и неорганским светом, односи земље и биља, биља и животиња, животиња и људи, људи и људи, и даље, све оно што су људи створили, материјална собра, куће и споменици, духовна добра, облици живота, установа, државе. {S}Ти си видео, како се државе дижу и расту и падају, нестају; како се читави народи ствараји пропадају. {S}Једино што постоји стално то је та вечна промена у једном тренутку вечите промене појавио се човек - ах, не овакав какви смо ми данас: пре животиња него човек - и ништа не најачи да га једног другог тренутка, кроз ко зна колико милиона година, неће нестати; или да се неће развити у сасвим нову врсту - различну од нас садашњих - као што смо ми данас различни од на^ших предака мајмуна. {S}- Зашто нам и тако не говорите у школи на часу? - упита после кратког размишљања. {S}Професор се збуни за час. {S}- То није у програму... а и многи неби разумели.{S} О томе се говори касније, на универзитету. {S}- Али зашто нам онда причу приче о стварању света за шест дана?{S} По Библији све ово што је око нас, од планина и мора до најситнијих инсеката, створена је на једном тако, сваки цвет са својим прашницима и тучницима, сваки инсект инекат, свака животиња са свим својим санашњим органима, а човек од глине и жена од његова ребра баш исти овакви какви смо данас.{S} А ако је све тако како ви кажете али говорите само ношто је догазано, онда уопште није било стварања света како је описаноу светом Писму, а ако није било, она зашто нам причју као да је било, зашто нас лажу? {S}Професор Златар избуњеном је ишао крај Ненада.{S} Онако у униформи резервног пешадијског поручника, коме сабља смета пори ходу, а замишљен изгхледао је врло смешно. {S}Он покуша да Ненаду објасни религију и њено објашњење стварања света као скуп симбола, који су неки пут врло дубоки неки пут мутнији апсурдни, а скоро вуек пуни пезије. {S}- Али ни то тако неразумно, ми схватамо онако како нам се каже, одговори Ненад. {S}- Адам заспао и Бог му извукао једно ребро, дунуо у његаи створио Еву. {S}Професор је увеликој недоумици ћутао дуго се ломијо пре него што је изустио: {S}- Јесте, све је то сада и данас немогуће и ти си у праву.{S} Постоје закони, и ти их још сада неможеш разумети, закони који су од прилике велики умови и по којима ...{S} Ти си учио Грчку и Римску историју проше године и видео си ону гомилу мртвих богова, Зевса, Венеру, Пана, Јунону, Церес, Марса - и учио си какву су борбу водили хришћани против њих.{S} Е, лепо, ти су богови у своје време били млади, снажни, у њих нису сумњали, они су представљали за људе оно што за наспредстављају или су бар предстваљали још за наше мајке и оцеве, наши богови... онда су остарели и тако ... мало полако изумирали и умрли.{S} Остало је из њих гомила лепих речи остало поезија остали њихови митови, а њих вец одавно нема, јер их никад није ни било, сем у главам људи Богови се кваре ј ер се све сто људи створе квари, брже или спорије. {S}- Он заћута, загледа у пољи кроз чију су високу траву газили. {S}По који закон има се Богови стварају и по којим умиру, дознаћеш касније... а будеш поштено мислио. {S}Он не примети колико је Ненад био био узбуђен и Блед. {S}- А дух, господине, дух који сви испуњавамо? {S}- Видиш постоји материја, такав и такав склоп атома, по тој и тој формилу - ми данс знамо састав свега на свету - и такав и такав склоп атома условљава таква и таква својства такве и такве појмове. {S}Постоји моје тело и постоји мој дух који није ниста друго до еманција мога тела.{S} Свхаташли? {S}- Схватам, - промпрља Ненад замишељен Корачали су и даље преко ливаде, газећи до преко колена суку и напуштену траву, одједном Ненад упаде на памет питање:{S} Ако је дух еманмација материје, онда како , одакле материја, како је постала материја, како се склопила материја из цега је дошла оно што је о ганизовала материја?{S} Материја је у свакој вечној промени бесмртна, - али одакле је она, у чму је она,м где почиње где свршава.{S} Све је створено од основних елемента али како су се створиле ти основни елеменит?{S} И како се створио простор у коме ови елеменит стварају материју? {S}Такво питање још друга даља, збуњено прођоше Ненаду кроз главу. {S}Он се не усуди да и х изусти из страха да их неце добро исказати.{S} Мозда има нешто што он није разумео. {S}Можда материја не значи оно што он замишља под материјом.{S} Али ипак се осети тим мислима мало охрабрен он се у себи зарадова мало, шт би се јамачно оваквим питањима могао осестити професору за срт толиких богова. {S}Фриц.{S} И књига наредби мишку.{S} У мноотонију часа одједном се уплела радозналост, нестрпљење.{S} Неки праазник?{S} Или нека обеда. {S}Нека казна?{S} Позор!{S} Подигнута седишта на клупама шрипе у потиљек! {S}Аптахт!{S} Својим наредбом од три... командат... {S}Био је некакав царски дан, нека успоемена, одавање поште нечму, што стварно није имало никакав везе нисаким. {S}Професор - србин чита наредбу мртвим гласом, као аутомат. {S}Потпис. {S}Затворена књига.{S} Вољно.{S} Седишта лупају. {S}Мали жагор. {S}Међутим, Фриц се нагиње професоту, говори. {S}- Бајкићу! {S}Ненад се усправља, не поверљив. {S}- Зове вас господин командат. {S}Док излазе из разредам Фриц му намигује и то мало смирује Ненада.{S} Ходници степеништа, мрачно предсобље у коме мирише скоро обојена дрвгенарија, врата иза којих је, за својим столом, окружен царским портретриума по зидовима, господин комнадант. {S}- Улазите. {S}Светлост сунчане собе.{S} Плави колути дуванског дима. {S}Мирис нових застирача.{S} Окренут лицем команданту, у ставу мирно, Ненад невиди ко је иза њега ( мада осећа још нечије присуство у соби ) и зато му речи комнадантове нису сасвим разумљиве. {S}Зашто му овај дозвољава да моиже одмах напустити предавања? {S}Ко жели да га види?{S} И то тако хитно?{S} Срце му лупа неправино.{S} Командат му више не говиори већ пружа руку оном иза Ненада.{S} Мамузе по тепуху, пред њим је Фреди. {S}Малочас изговорене речи осветљују се.{S} Фреди покушава се осмехне. {S}Није избријан.{S} Излазе у пресобље. {S}- Ви ћете поћи одмах! {S}- Да, господине само да узмем књиге. {S}Ненад трчи уз басамаке.{S} Марија!{S} Зна сада само толико да се Марија налазила у опасноти и да жели да га види.{S} На улици, која је сва у сјају жутог липовог лишћа, дочекује га Фреди.{S} Корачају право ћутећи испод дрвореда. {S}Онда Фрди збуњено објашњава Ненаду али не успева објасни ништа, јер непрестано замењује речи које би нешто значиле речима које не значе нисшта.{S} Фреди прикрива узрок Маријине болести, али га Ненад слути и тога доводо у страшну забуну. {S}Кућа.{S} Спуштене и истурене зелене шалоне. {S}Јапанска лозица пламти у свим бојама црвеног и златног, падајући као растресене косе по зиду и огради.{S} Башта се гуши у напуштеном биљу, поваљеним и изломљеним зимским ружама.{S} Конци који су око терасе држали ладолеж местимично су попуцали и полусухе вреже ладолежа леже по басамацима.{S} У собама вашар, мирише љуто на медикаменте, на јодоформ, на болест.{S} У трпезарији од јела нераспремљен сто.{S} Крај њега нека крупна, непозаната жена, са јаким наусницама. - Ту је доктор. {S}Доктор излази.{S} Брката жена му приноси лавор, полива га, он пере руке.{S} На Фредијево промумлано питање слеже раменима. {S}Затим облачи мундир.{S} Дуго закопчава јаку, од чега му избријано лице постаје црвено као кувана цвекла.{S} Онда ваздан звецка сабљом коју никако не успева да опаше како треба.{S} Фреди улази у Маријину собу, излази и дуго претура међу стакларијом. {S}- Оди! - зове Фреди. {S}На прстима Ненад улази у собу. {S}Прво не види ништа, јер су шалоне скоро затворене.{S} У углу се бели кревет.{S} На високом чипканом узглавнику Маријина глава, затворених очију. {S}Фреди гура Ненада кревету. {S}- Приђи само, не спава. {S}На тамно црвеном јоргану зари једна бела и мршава рука. {S}- Марие ... {S}Она је тако далеко у тамним испарењима грознице да Фреди мора још једном да је зовне. {S}Очи се отварају.{S} Оне прелазе са Фредија на Ненада и на њима се дуго задржавају. {S}- Ненаде, Марие ... {S}Марија се осмехнула благо, својом руком тражи Ненадову руку.{S} Ненад седа на ивицу постеље. {S}Маријина рука пламти. {S}Тек што је длан мало овлажен.{S} Ненад стеже ту руку, а у грудима га гуши.{S} Марија затвара очи и две крупне сузе круне се са трепавица. {S}- Хвала ... ти ипак волиш твоју Марију. - И сасвим тихо:{S} - Ето, узели су ми бебу ... - што Ненад, кроз тај једва чујан шапат, разумеде као: убили бебу. {S}Све се то догађа брзо.{S} И већ Марија тоне у мору грознице.{S} Рука јој пребира по прекривачу, неуморно траж нешто.{S} Онда говори.{S} Онда отвара очи и гледа укочено у таваницу.{S} У доктору, који говори са Фредијем у углу собе, препознаје свога погинулог брата; у дебелој жени мајку.{S} Фреди изводи Ненада у трпезарју.{S} У трпезарији још увек нераспремљен сто.{S} Доктор са напором навлачи беле рукавице.{S} Као ветар, у раскопчаном тамном плавом капутићу, сва зајапурена, лисице пребачене само преко једног рамена, упада у кућу госпођа Марина.{S} Фреди јој појури у сусрет. {S}- Но? {S}- Она се баца у прву фотељу. {S}- Избацила из куће!{S} Можете ли ви то замислити? {S}Залупила врата за мном!{S} За мном!{S} А мени има да захвали што јој кућа није била реквирирана. {S}Што је имала свега што је могла да зажели, и меса, и шећера, и свега, свега, као у миру! - узела више ваздуха, предахнула, скочила са фотеље:{S} Херр готт.{S} А сада каже да нема ћерке, да је њена ћерка за њу већ умрла.{S} А масло је примала!{S} И бело брашно!{S} За то није питала одакле долази. {S}- Ти Срби! - говори полако, за себе, доктор. {S}госпођа Марина се баца на доктора: {S}- Баш никакве наде?{S} Та то је тако невина ствар, извршена правилно.{S} Па онда? {S}Доктор је поново црвен.{S} Он се ослобађа малих руку у црвеним кожним рукавицама. {S}- Драги Боже ... сепса! {S}Шта се ту може? {S}Слуга милостива Госпођа поново пада у фотељу, покрива лице рукама, али не плаче.{S} Не може да плаче.{S} Вели полако : {S}- Свему сам томе ја крива, - и окреће главу прозору.{S} Иза прозора напуштена башта. {S}Много је напора стаје да буде узнемирена. {S}Доктор се враћа да би дао још нека упутства бркатој жени, а онда одлази свеједнако закопчавајући своје беле рукавице. {S}Марија у другој соби долазу к себи. {S}Врло добро се сећа да је Ненад малочас био ту и зове га.{S} Ненад прилази кревету, седа на ивицу, узима пажљиво Маријину руку и ћути.{S} Време пролази.{S} По госпођу Марину долази њен стари пуковник, и они одлазе. {S}Чује се како Фреди говори полугласно. {S}- Марина? - пита Марија. {S}- Да. {S}- Нека само не уђе овамо. {S}Ненад јој стеже руку: {S}- Неће.{S} Не да јој Фреди. {S}Марија се нагло наже Ненаду. {S}- Слушај, ја, ја се никад без Марине не бих решила ... ја бих сада имала бебу, а овако ћу умрети, запамти то. {S}По подне Ненад се поново враћа Марији.{S} Доктор више не излази из собе.{S} Сваки час даје ињекције. {S}Марија се мучи.{S} Лице јој је пурпурно. {S}Отима се.{S} Покривач јој спада са кревета.{S} Она жена цело време мора да јој држи руке.{S} Међутим, Марија говори. {S}Разговара са мајком.{S} Смеје се.{S} Ћерета. {S}Очи су јој стално затворене. {S}Фреди, разбарушене косе, клечи крај постеље, главе у изгужваним застирачима и јеца.{S} Ненад на прстима излази на терасу. {S}На башту се спушта сутон.{S} Влажан мирис увелог листа диже се са земље. {S}Наслоњен на стуб, Ненад почиње да плаче.{S} Крај њега скичи Хектор. {S}Својим топлим језиком лиже му руку.{S} Не, то је немогуће! {S}Та жена само не зна, треба јој рећи, треба јој саопштити да Марија умире и она ће доћи, она мора доћи, опростити.{S} Свакако.{S} Ненад је у то уверен, јер не зна за јачину симбола.{S} За њега, у том часу, симболи су мртва ствар, ван најосновнијих односа између људи.{S} Он није могао да објасни, али му је изгледало да би мати, која због кћери - а кћи је та њена крв и њено месо - гази светиње, била природнија и ближе људској истини, него мати која због отаџбине пушта да јој кћи умире сама и остављена. {S}Тај хероизам био је мрачно узвишен, Ненад је наслућивао његову величину, али га срцем није одобравао.{S} Треба само објаснити, - мислио је - да Марија умире, и она ће доћи.{S} Брзо се решава.{S} Не јављајући никоме, трчи кући. {S}Са улице, сва четири прозора су мрачна.{S} Мрак је, нико је неће видети, јамачно ће поћи, - мисли Ненад.{S} Двориште, између својих високих, слепих зидова још је мрачније.{S} У дну дворишта слабо се светли прозор на кујни госпође Огорелице. {S}Али велика кућа ни са ове стране није осветљена. {S}Ненад прво лупа на супротни улаз, затим на главни, онда на врата што воде на стаклену терасу, али му свуда одговара ћутање.{S} Он лупа, зове полугласно, прислања лице уз окна, али узалуд.{S} А тачно осећа да кућа није празна, да Маријина мајка ослушкује иза чипканих завеса.{S} У дубини куће светлуца кандило, Ненад јасно види пламичак и слаб отсјај оклопа на руској икони.{S} Он зна ту икону, она је чак у спаваћој соби.{S} Одједном нема више ни те слабе светлости: врата између спаваће собе и трпезарије су се затворила. {S}Од капије долази Јасна.{S} Враћа се са посла. {S}Ненад јој се јавља.{S} Стоје неколико часака насред мрачног дворишта и размишљају. {S}- Иди ти.{S} Ја ћу сама покушати. {S}Можда ће мени отворити. {S}Ненад поново трчи улицом.{S} Тамо пред кућом стоје једна кола. {S}На боку седи војник.{S} У мраку светли жар његове дуге луле.{S} Кућа је тиха.{S} Сва врата отворена.{S} У трпезарији госпођа Марина наређује тихо бркатој жени која плаче.{S} На глави јој је још увек шешир, а на левој руци нескинута црна рукавица.{S} Изгледа као да је дошла у посету. {S}Врата на Маријиној соби су отворена: иза њих је мрак прободен једним жутим пламеном свеће који једва осветљава потпуно бело чело Маријино. {S}Још колико пре неколико часака, то се тело отимало и грчило, а сада лежи потпуно мирно и непокретно испод црвеног покривача.{S} На покривачу две беле, воштане, мртве руке.{S} Више њих, у сенци, непомичан лик Фредијев.{S} Тишина.{S} Покој.{S} У миру велике куће чује се како свећа пуцкета, како мишеви у неком углу котрњају нађени орах. {S}3 ЛЕТО 1918 Још једно лето.{S} Још један школски распуст. {S}Још једно широко плаво небо над прашњавим Београдом. {S}Од целог града живи само Теразије са својим Орфеумом у "Такову" и официрским кином у "Колосеуму", са својом " Москвом", претвореном у официрску казину и једином посластичарницом код "Дифранка", у којој српске госпође, у белим чипканим кецељама, служе бечке и пештанске курире, шпекуланте и кокоте, белом кафом са обрстом. {S}И живе још трамваји које обесно терају млади, голобради момци, бивши студенти технике или филозофије; бивши богослови.{S} И полудели трамваји сваки час искачу из шина, ударају у тротоаре, сударају се међу собом. {S}О ноћним оргијама на кермесима у Топчидерском парку не зна се ништа; тек по изгаженим травницима, поломљеном цвећу и шибљу, по стазама засутим конфетима, серпентинама и поцепаним лампионима може да се нагађа о бурној светковини господе официра. {S}Данима још, у загађеном парку, остају дашчаре, и павиљони искићени заставама и увелим зеленилом. {S}После зоологије, Ненад је открио хемију и физику.{S} И као што му се, у природњачком кабинету, учинило да ће свакако постати природњак, сада му је изгледало да ће свакако постати техничар. {S}Све слободно време проводио је над књигама о физици и хемији - али му оне нису биле баш од неке велике користи.{S} Зато је са већим задовољством расклапао и склапао стара електрична звонца, покушавао да направи парну машину, али је за звонце требало имати електричну батерију, а за ма машину лима за лемљење. {S}Онда је почео да се спрема за јесења полагања.{S} Професор књижевности му је био песник, и Ненад се одједном нашао у тихој атмосфери једне мале собе, претрпане књигама и сликама, са прозором који гледа у једну узану и тиху дорћолску уличицу. {S}Професор му је пре и после часова читао песнике, онда тражио од њега да пише о томе задатке, почео га изводити, као и професор Златар, у Топчидер , али уместо природних појава, набадања лептира на чиоде и спуштања даждењака у алкохол, песник му је указивао на боју боровог шумарка под олујним небом, на симфонију облака над водама Саве и Дунава, и упућивао га да слуша прижељкивање славуја у честару, спуштао му затим поглед на гранитне плоче, обрасле бршљеном, Немачког војног гробља, проналазио после тога у корову и густом папрату, сасвим у дубини раковичке шуме, напуштене српске гробове, дизао са земље остатке граната и као Хамлет говорио чудно о шивоту и смрти над напуштеним рововима. {S}Показивао је Ненаду у брег усечене терасе, већ зарасле у травуљину и коприву: одатле су пуцали српски топови {S}1915, - оно гробље горе њихово је дело; и даље, по врху брега, према снажној линији утврђених ровова, појединачне, плитке и далеко једно од другог одмакнуте грудобране (по чијој земљи, сунчајући се, трчкарају мале црвене бубице): то је шака српских војника бранила своју земљу, а њихови гробови, ево их у папрату. {S}Лепота златних облака мешала се тако са влажним и трулим задахом пустих ровова, смрћу; а из смрти и трулежи дизале су се песме о домовини, о заставама, о слободи, о тој слободи која је имала доћи преко брегова и долина, са југа, ношена на крилима белих орлова.{S} Ненад поче живети у фантастичном, у сновима; пред његовим очима су се развијале битке, лепршале заставе, рушили мостови, слобода је долазила у сјају летњег сунца: као да се између бацања Савског моста у ваздух и тог часа, када је тако сањарио, није ништа догодило. {S}Слобода међутим није долазила. {S}Лето је монотоно отицало празним улицама.{S} Грозничаво узбуђење, заједно са слатком омамом која се дизала из књига, уступи брзо код Ненада места замору и меланхолији. {S}Појављивао се сада код њега страх да неће имати времена да све упозна, да све научи. {S}Цела његова тренутна гордост од тога како он зна нешто више од осталих својих вршњака пала у прах - остала само бескрајна жудња за знањем и учењем, за неким интезивним радом (он није умео тачно да одреди шта би то требало да буде; сва знања су га једнако привлачила, али у свакоме се у исти мах крило и нешто досадно, што га је одбијало).{S} Он поче чезнути за неким другим школама (није знао тачно каквим, али за које је претпостављао да постоје у Француској), у којима би се досада дугих сиви часова непомичног седења и слушања - у којима се лове муве испод клупа - претворила у активност целог бића. {S}Ненад је осећао потребу да целог себе да некоме и нечему. {S}Овако му се непрестано чинило као да бесповратно губи време у неважним стварима. {S}Оно важно имало је тек да дође/ - Бајкићу! {S}На углу код старог двора стајао је професор Златар, неспретан у походном официрском оделу, шапке набијене на чело, светлог и несигурног цвикера на мршавом носу.{S} Млади платани треперили су у подневној жези, лишћа већ такнутог умирањем. {S}Аустријска застава на двору, у шаренилу својих боја, висила је немоћно низ копље.{S} Асфалт се угибао под ногама.{S} На крају дуге и пусте улице, кроз покретне језичке јаре, треперила је на брегу својим црвеним кровом мала црква Светога Саве. {S}Ненад се једва снађе - Што си тако омршавио? - упита професор. {S}- Не знам ... учим.{S} Ја сам мислио да се нећете више враћати.{S} Значи, школа ће почети септембра. {S}- То се не зна.{S} Хоћеш ли мало са мном? {S}Ненад премести књиге из једне руке у другу и пође у корак.{S} Али тренутно осећање задовољства што беше срео професора кога је волео би замењено нелагодношћу.{S} Њихове прошлогодишње шетње пољима биле су нешто сасвим друго: у пољима није било познаника, а овде је на сваком кораку могао срести кога би тако видео да се он, Ненад Бајкић, шета са аустријским официром. {S}Цео свет није морао да зна да је тај официр његов професор. {S}- Би ли појео један сладолед? {S}- Ја ... {S}- Јеси ли га јео ове године? {S}- Не, нисам - зацрвени се Ненад . {S}- Ето, видиш. {S}У сенци, са друге стране Теразија, белели су се пред "Дифранком", изнети на тротоар, мали столови.{S} Они пређоше преко ширине.{S} Да хоће да уђе у посластичарницу! {S}Унутра би били бар колико толико склоњени од радозналих погледа. {S}- Унутра је мање врућина. {S}- Имаш право, уђимо. {S}Ненад се увуче у један ћошак, потонувши сав у црвени плиш меког седишта.{S} Крај свега, остајао је неповерљив и подозрив, испод ока пратио све око себе.{S} Професор скиде шапку и пажљиво избриса ознојено чело, преко тврди руб капе беше оставио дубоку црвену пругу. {S}- Са малином, ванилом, ананасом, кафом, молим лепо?{S} Или можда ајскафе? {S}Дивна пуначка госпођа са својом засењујућом чистом чипканом кецељом стајала је крај сточића и смешкала се мило очекујући наруџбину. {S}Али се Ненаду чинило да се она смешка презриво: ох, Србине, једи само сладолед!{S} Он једва промуца: {S}- Са малином, молим вас. {S}Грло му је било стегнуто; једва је принео прву кашичицу.{S} Али га лагано топљење сладоледа на врху језика брзо разгали. {S}- Полако, - осмехну се професор, - загрејан си, можеш промукнути.{S} Узми коју пишкоту. {S}Када поједоше своје сладоледе и пред њима остадоше само празне мале сребрне купе, професор извади цигарету, запали је и дуго ћуташе, гледајући кроз дим на сунчано Теразије. {S}- Дакле, то теби могу рећи, школе неће бити ове јесени, - прекиде наједном ћутање.{S} - Ја мислим да је уопште више неће бити, а не само ове јесени.{S} Разумеш ли?{S} Али о томе никоме ни речи. {S}Тако ... {S}- А ви? {S}Ја сам, видиш, само на пролазу кроз Београд . {S}Упућен сам на другу дужност.{S} Војну дужност. {S}Али ми је свеједно. {S}Он је сав сјао; очи иза цвикера блистале су од унутрашње уздржане раздраганости. {S}Гледао је право у очи Ненада, и све се више смешио. {S}- Погађаш? {S}Ненада проже језа; онда му крв удари у лице. {S}- Ја ... {S}- Јесте.{S} Наши долазе ... {S}Разумеш ли ме?{S} Наши долазе Тако до скора нисам смео да говорим, сада смем. {S}Сва крв напусти Ненадове образе. {S}Он поче дрхтати. {S}- Никоме о томе ни речи. {S}Хајде, сада збогом. {S}Јеси ли ме добро разумео? {S}- Ох, ја ... - очију пуних суза, Ненад скочи, зграби пружену руку, стеже је, - ја ... и да не би заиста заплакао, јурну на улицу. {S}Јара је у пламеним језицима лебдела над асфалтним тротоарима, тамо на брегу треперила је силуета црквице Светога Саве, на двору је и даље стајала клонула и непомична застава Окупације - па ипак све је за Ненада било промењено. {S}Он прелази Теразије, улази у Александрову улицу .{S} У грудима му се скупља нека досад непозната сласт и разлива се у топлим валовима целим телом. {S}Наши ... наши долазе.{S} У сусрет му јури један црн фијакер са војником на боку.{S} Али шта се њега сада све то тиче!{S} Наши долазе! {S}На једном углу стоји, под својим сивим фесом, жандарм; на пушци му блиста бајонет.{S} Ненад пролази сасвим крај њега и сав насмејан гледа му дрско у очи.{S} Не разуме, глупак, да наши долазе.{S} Свакако, то се већ и у ваздуху осећа да наши долазе.{S} Међутим, сви који пролазе крај њега имају тако туробна лица; још се и окрећу за њим; па ипак ништа не осећају; ништа не слуте. {S}Та треба им викнути из свег гласа радосну вест, да им се лица осмехну, да им се на кућама отворе прозори, да ... {S}Али не.{S} То је још тајна.{S} Не сме рећи!{S} Али ако не сме рећи, сме певати. {S}Певати из свег гласа.{S} Никога се не тиче зашто он пева. {S}Ехеј ...{S} Спустила се вода низ Мораву ...{S} Вино пије Краљевићу Марко ... {S}Сви јунаци ником погледаше ...{S} На девојци свилени мерџани! {S}Улица трешти.{S} Како дође на домак којој липи, он је докачи ногом. {S}Ехеј!{S} Мало му је чудно што никако не успева да на мелодију коју пева надовеже тачне речи.{S} Али је заглухнут својом рођеном виком, а сем тога речи му долазе, иако бесмислене, некако саме од себе, лако, и то као да надокнађује смисао.{S} А можда ни мелодија није та коју треба певати.{S} Ах, дођавола и речи и мелодија! {S}- Шта њачеш, магарчино! {S}Ненад гледа разјареног човека који је, сав чупав и раздрљене кошуље, излетео на прозор и никако не може да се наљути што га овај назива магарчином. {S}- Шта зазјаваш!{S} Чисти се док ти нисам наместио ребра. {S}Баш не може да се увреди! {S}- Уранила тица шарка! - повишава Ненад глас и мисли сажаљиво: јадник, ништа не зна, а да зна, јамачно би ме пољубио. {S}Улице вртоглаво пролазе крај њега. {S}Студеничка, Београдска, Проте Матеје. {S}Улица хладна, камена.{S} С леве једна кафана крај напуштене дрваре; с десне двориште, загађено коњским ђубретом, хотела "Европе" где су затворене јавне жене. {S}Онда ред нелепих господских кућа, жуто бојених. {S}Гвоздена капија.{S} Слепи зид, по коме је некад била насликана нека шума, неке воде, неке прилике, сада замрљан, опао, неодређене боје.{S} Само очајање. {S}Али, господине мој, звиждим ја на све то, наши долазе - и, на крају крајева, ни та улица, ни та кућа, ни тај слепи зид, нису тако одвратни ни тужни како изгледају, рођо моја, нека чују за те! {S}Пролаз се између два висока зида пролама. {S}- Забога, Ненаде! {S}Са врата Јасна маше руком.{S} Под јорговановим дрветом за ручком седи госпођа Огорелица са својим ћеркама.{S} На њих, на Јасну, на раздраганог Ненада гледају слепи прозори куће. {S}- Пријатан ручак, ручак пријатан, нека вам је ручак пријатан! - певајући галами Ненад . {S}Капа му је на врх главе.{S} Чуперци косе по челу.{S} Капутић забачен преко рамена.{S} Књиге под мишком.{S} Је ли пијан? {S}- Сине забога, освести се! {S}- Па добро, дођавола!{S} Падајмо браћо, плинимо у крви, госпође и госпођице, али ме убите ако вас лажем: наши долазе! {S}- Пст! {S}- Јеси ли полудео? {S}- Не вичи толико! {S}Руке га вуку у кућу, врата се затварају за њим, жене су око њега.{S} То га мало освешћује, али му не квари добро расположење. {S}Наши долазе, па шта, обесити га не могу!{S} А то је истина.{S} Ево шије, па нека секу.{S} И онда пред Јасном, госпођом Огорелицом и Лелом понавља све што зна. {S}- Истина господин Златар ми је забранио да то кажем ма коме, али баш ме брига, не могу више да ћутим.{S} Долазе, долазе, долазе! - и скочивши са места, он тресну на под капутић, књиге, капу. {S}И у помами, нашавши на столу мађарску граматику, поче је у смеху черупати, - ево вам на, ево, ево! {S}Али шта је женама?{S} Све три су укочене, лица им слеђена, као да им није јавио тако радосну вест. {S}А Јасна... он савршено ништа не разуме!{S} Јасна пада по постељи, зарива главу у руке и пригушено јеца. {S}- Јасна, Јаснице! {S}На своје највеће запрепашћење, он чује кроз стиснуте шаке: {S}- Не, сине, наши неће, наши неће доћи. {S}- Али ...{S} Та долазе,долазе! {S}- Никад, никад! {S}Жене увек тако ништа не верују!{S} Он узима свој капутић и капу, смућено их отреса и тихо излази у двориште. {S}На дворишту Бујка. {S}Он јој прилази и полако наглашавајући сваку реч, говори: {S}- Наши ће доћи ... то ти ја кажем и то је сигурно као у воску.{S} Запамти што сам то казао: долазе! {S}4 Ослобођење Дани, недеље.{S} И кроз њихове новине јављају се признања: стратегиска повлачења, офанзивно-дефанзивно-тактички маневри.{S} Али кроз те процеђене вести, имена места, све севернија и севернија. {S}Дакле наши ипак долазе!{S} А онда ћутање, мук.{S} Почели дани кише и ветра. {S}Неизвесност. {S}Хладноћа.{S} Опало лишће.{S} Мирис изгореле сламе. {S}У вароши увек неке трупе у покрету.{S} Али још се све држи.{S} Још ничег одређеног.{S} Дани, неде!е. {S}Једног дана са кишом се помешала суснежица. {S}Сутрадан све је било бело.{S} Снег се држао до подне, а онда настала лапавица.{S} Небо остало ниско, над самим крововима; из њега је стално сипила, фина, невидљива измаглица.{S} Наши долазе, то је сада јасно.{S} Рејони више не раде.{S} Из њихових уреда износе по ноћи, при светлости фењера, тешке оковане сандуке.{S} Пролазници ујутру пред затвореним вратима налазе само гомилу ђубрета, сламе, коњске балеге; и пустош. {S}Из официрских станова војници товаре на кола покућанство, тепихе, слике, уметничке ствари; у дугим тешким сандуцима слути се старо оружје.{S} Деца у групама лутају улицама и сатима прате на растојању ове сеобе у нади да што згепе.{S} Неколико дана влада мир.{S} Затим, свима прилазним путевима ка Београду, силазе трупе.{S} Прво аустријске.{S} У нереду. {S}Читаве поподневе и вечери проводе по улицама, крај пушака сложених у купе, галамећи, смрдећи, крај малих ватрица, које ложе чим стигну, оградом, вратима, гранама баштенског и уличног дрвећа.{S} У сутон сумњиве сенке шуњају се по двориштима, отварају врата по кућама, промичу крај зидова са белим замотуљцима испод пазуха.{S} После њих наилазе Немци. {S}Уредни тренови. {S}Бициклисти. {S}Тешка маса покривена тешким слојевима блата.{S} Мрка лица зарасла у чупаве браде. {S}Земља потмуло одзвања под њиховим окованим цокулама.{S} Колоне застају, трупкају уместу, коњи једу, завезани за дрвеће и електричне стубове, мокро сено.{S} Онда поново крећу, застају крећу; иза њих остају загађене крпе, балега, смрад. {S}Кроз ваздух се чује по који пуцањ, усамљен, резак. {S}Последњи возови пиштећи прелазе преко Савског моста.{S} Леп ред се квари.{S} Свуда, спуштајући се према Сави, врве мале групе војника.{S} У станици минама бацају скретнице у ваздух.{S} Наилази одједном напуштена стока, изгладнеле краве, козе, овце. {S}Тамо на периферији града жене их хватају и уводе у дворишта.{S} Из подрума се час касније чује тужно блејање и вречање: кољу их на брзу руку, невешто.{S} Појављују се и неки војници без оружја, натоварени врећама и телећацима.{S} Јуре смушено и брзо се губе.{S} Та неизвесност траје целу ноћ.{S} Нико не спава.{S} У освит, једна серија тешких, масивних експлозија.{S} Земља још дуго после тога хуји и трепери.{S} Ненад истрчава на улицу. {S}Улица је пуста.{S} Он крај куће трчи до угла Александрове улице, Александровом трчи свет.{S} Јури према Ђерму.{S} Други према Теразијама .{S} Измењују вести. {S}- Наши ...{S} Стигао један комита, на коњу. {S}Ено га горе, иза Ђерма. {S}- А мост бацили? {S}- Бацили.{S} А још их има по вароши. {S}Све чешће ваздухом одзвањају пушчани меци. {S}Ненад се трчећи враћа кући. {S}Небо је мутно, измаглица сипи.{S} Друкчије је он замишљао дан ослобођења. {S}Али нема када да о томе размишља.{S} Треба направити заставу.{S} Жене претурају по стварима. {S}Бело се налази које-како.{S} Плаво праве загњуривши једно парче белог платна у мастило.{S} Само црвеног нема.{S} Ни боје да обоје.{S} Скупљају све што по кући има црвено, а што пушта боју, и потапају у воду.{S} Добијају тако неку румену течност у коју потапају платно.{S} Док се платно суши, Ненад тражи мотку.{S} Јутро је већ ту. {S}Мутно и влажно. {S}Гласови се дижу као испарења између кућа. {S}Лела , погнута над машином шије заставу. {S}Најзад је и то готово. {S}Излазе на двориште. {S}Ненад витла заставом.{S} Црвено, истина, није црвено, већ бледоружичасто, али то је свеједно.{S} Разгледају где би је истакли. {S}- На капију? {S}- Не.{S} Боље негде на кућу. {S}- На наш стари прозор? {S}Ненад је већ на дрвеном стубишту. {S}Оно му се, у магленом јутру, и после толико времена, причињава некако скученије и мрачније.{S} Застаје.{S} Нелагодно му је, као да улази у напуштену цркву. {S}Колико месеци то степениште није отварано? {S}Тамо доле, иза оних избледелих жутих врата становала је Млле Бланшет. {S}Бела стара госпођица у позеленелим чипкама, у рукавицама без прстију. {S}Он скрете поглед са тих врата и настави да се пење.{S} Мали банак.{S} Са три стране затворена врата. {S}По њима паучина.{S} Ту је, једног пролећног дана, први пут видео Марију.{S} Носила је у наручју малу Ами и закачињала јој за огрлицу каишић. {S}Ишао је као кроз шибу, кроз те успомене.{S} Други банак. {S}И напукли зид.{S} И пред њим, сасвим у врху, врата њихове негдашње собе.{S} Колико су пута, враћајићи се из дрва или са товаром брашна на леђима, та врата за њега била највећа радост; крај напора; а иза њих сигурност и топлота.{S} Он би, дошавши, трупкао по дрвеним степеницама и на његову ларму Јасна би истрчала да му помогне; а одозго, нагнута преко дрвене ограде, старамајка би напрезала свој поглед и говорила: {S}- О, дете, опет си се претоварио, опет си се претоварио. {S}Врата су сада била као слепњена, квака зарђала ...{S} Ненад једва уђе у собу. {S}Мутна и хладна светлост северу окренуте собе удари Ненада у лице заједно са тешким воњом дуго затворене, влагом засићене просторије.{S} Као да ће у углу угледати приказу старамајкину, Ненад погледа у кут иза врата. {S}Тамо је још увек стајала мала бронзана пећ са ринглама на врху, сва поцрвенела од риђе рђе, спалих сулундара; али крај ње старамајке није било.{S} У другом куту, према прозору обраслом у паучину, лежао је још увек скелет гвозденог кревета на коме је умрла старамајка. {S}И више кревета, на белом окреченом зиду, видела су се још увек два мала чавла о која су некад биле окачене слике Жарка и Миће.{S} Ненад поче цептети. {S}Није смео више да погледа око себе из страха да се не сусретне са сенкама мртвих.{S} Застава у рукама учини му се одједном бесмисленом. {S}Њему тек тада би јасан онај Јаснин узвик: {S}- Не, сине, наши, наши, никад више неће доћи! {S}Стајао је тако насред собе, са оном заставом у рукама, наједном отрежњен од великог пијанства; слеђен. {S}Победа, то је била та празна соба, пуна успомена на мртве; улазак у ослобођење водио је кроз ту собу, пуну мемле, као кроз мртвачницу; и као из мртвачнице излазило се одатле право на гробље. {S}На улици се зачу жагор.{S} Ближио се јачајући. {S}Ненадсе трже.{S} Он пријури прозору, раствори његова замућена крила.{S} До њега је јасно допирало клицање, узвици, смех.{S} Он истури заставу на улицу, ветар је дохвати и поче лепршати њом.{S} Клицање је све више расло, то је била бујица која наилази.{S} Она наједномпрели иза угла, ухвати улицу.{S} Ненадсе наже још више. {S}Срце му је куцало крупно и ретко, чуо га је целим телом.{S} Средином улице корачала су два човека, мрко опаљених лица, под шајкачама, струкова и груди увијених укрштеним реденицама.{S} Преко рамена, око врата, по рукама, по бедрима беху окићени венцима, белим пешкирима, цвећем, зимзеленом; једва су се видели под том мијоштом; једва су корачали од тежине венаца.{S} Око њих је гомила расла, руке су се пружале да их дотакну, из свих врата и капија, из свих пукотина улице, извирао је нов свет, викао, плакао, јурио, примицао и комешајући се ваљао даље.{S} Опчињен, Ненад је гледао у два мрка човека под шајкачама, у црвено-плаво-беле заставе које слободно лепршају по кућама - главни део поворке беше прошао крај куће, пролазили су већ, задоцнели људи и жене што трче да би је достигли, а Ненад још не беше прибрао снагу да отвори уста и да викне. {S}Али када чело поворке поче замицати у Крунску, да би се Београдском спустило ка Славији, Ненад дође к себи, рукама пређе преко лица као да је његова туга паучина која се може скинути, и дрекну једно: живели!{S} - Затим се одби од прозора, и, већ дохваћен општом грозницом одушевљења што се дизала са улице, смандрља се тутњећи низ степенице у двориште. {S}А одатле, крај Јасне и осталих, онако гологлав, јурну за гомилом од које у јутарњем ваздуху беше остао само пригушен жамор. {S}5 {S}1 ДЕЦЕМБАР 1918 Јак западни ветар, ветар што ничим не задржаван долази са сремских равница носећи ледену, игличасту измаглицу, разбијао се о гребен Београда и још у залету снажно брисао теразиску чистину. {S}Али његови налети пуни звиждука нису успевали да макар зачас поколебају мноштво које је, притичући са свих страна Београда, већ неколико часова, кључајући, стајало у месту.{S} На дугој и сивој приватној кући где је привремено смештен Двор, ветар је лепршао тробојницом: њено ново платно, у сталном таласању, пуцкало је без престанка. {S}Маса је брујала, местимице се чуло певање, брзо надјачано клицањем са другог краја. {S}Сваког часа очекивање би било преварено једним прераним узвиком и онда би по неколико пута небо било испуњавано несложним, хиљадоструким узвицима, виком пригњечених; пучина, састављена од глава, шешира, подигнутих руку, надимала се између зидова кућа неком својом, унутрашњом силом, издизала, претила да све прелије, да се час доцније, у врисци, слегне и одмине на другу страну.{S} Групе младића, испод руке са расћеретаним девојкама, пробијале су се кроз стиску, без икаквог циља; тек колико да јаче држе уза се привијене девојке.{S} Малокрвне жене су губиле свест, и онда су их људи износили на чистину, полагали на камене степенице околних радњи, где би их друге жене поливале водом и трљале. {S}Долазећи од Славије, наиђе одред краљеве гарде са својом музиком на челу. {S}Између два жива људска зида делиријума примицао је за тренутак одред у својим плавим душанкама, са својим белим перјаницама, чврстим, равномерним кораком од кога су жмарци пролазили кичмама.{S} Онда се море поново склопило и још чвршће збило.{S} Деца су, као зрело воће, падала у смеху, отресана са грана младих и голих платана; али су се без замора поново пела уз гвоздене шипке што заштићују стабла. {S}У том мору, закачен за електрични стуб да га плима не однесе, тачно преко пута регентског двора, стајао је Ненад већ више од једнога часа. {S}У сталној борби за место, био је сав рашчупан и ознојен; и већ мало промукао од викања; али, уколико се чешће сећао догађаја последњих дана, утолико је јаче напрезао вратне жиле.{S} Враћао се једно по подне из вароши кући и одједном, са друге стране улице, видео је кума.{S} Био је исти онакав каквог га се Ненад сећао из Ниша.{S} Исто онако прав.{S} Солидно обучен.{S} Исто онако живахан. {S}Једино што му је брада при врху стала да седи. {S}И то му је давало још више господства.{S} Док се Ненад снашао и претрчао улицу, кума беше нестало. {S}Одјурио је кући као без душе. {S}- Кум је дошао!{S} Видео сам га.{S} Ишао је са још једним господином. - То није могуће!{S} Да је стигао у Београд, зар мислиш да не би одмах дошао да нас види? {S}- Али ... ја сам га сасвим лепо познао! {S}Ишао је ... {S}Одједном је, жацнут Јасниним изгледом, заћутао. {S}И полако додао: {S}- Можда сам се преварио.{S} А да је дошао, свакако би нам се јавио. {S}Било је лако уверити се у долазак кума: отићи до његовог стана.{S} Али ни Јасна, ни Ненад не проговорише о томе ни речи. {S}Два цела дана прођоше у ћутању, суморно.{S} Стегнутог срца, кришом да га Јасна не види, Ненад отрча ипак трећег дана до кумове куће. {S}Није морао да улази да пита стару кумову девојку: још са угла видео је малу кућу где отворених прозора гледа на улицу; нека страна, млада и лепа жена жуте косе, стајала је на прозору; кум је значи био у Београду; и то не сам.{S} Он се врати кући смућен.{S} Јасна је, снуждена, радила по соби.{S} Ненад дуго није знао шта да ради, да каже или не.{S} Али; колико га је жао било Јасне, толико исто било га је жао и себе, својих преварених нада, поклона из Француске, радости да и он има некога да дочека. {S}- Јасна ... рече најзад, оборивши хитро поглед када Јасна управи на њега своје светле, још младе и лепе очи.{S} - Кум је дошао. {S}И није сам. {S}- Знам, сине. {S}Њему се стегло срце.{S} Више нису ни речи проговорили о томе.{S} Он се заплакао и, да не би гледао како и Јасна плаче, изашао из собе.{S} И сада се клонио куће.{S} Лутао је улицама.{S} Јурцао за поворкама. {S}Певао патриотске песме са дечурлијом. {S}Обилазио око војничких логора где би им војници дозвољавали да јашу на магарцима и мазгама. {S}Одлазио са друговима у њихове куће да гледа шта су им оцеви донели.{S} Али све је то било мртво за њега, туђе. {S}Туђе ослобођење.{S} Туђа радост.{S} Па ипак, док притешњен уз електрични стуб стоји преко пута регентског двора и виче из гласа исте речи које и они око њега, он би почињао да верује да ће ова прва горчина проћи и да тек после овога има да дође оно велико и сјајно, оно радосно: ослобођење, неки велики рад, нека велика једнакост; да слобода има тек да се изрази у нечему нарочитом, недоживљеном. {S}По други пут у двор улазе господа, свечано обучена.{S} Њихов улазак се пропраћа бучним одобравањем и пљескањем - над светом се виде руке са подигнутим цилиндрима: господа захваљују. {S}Онда поново време пролази; и гомила бучи, и трупка у месту, и хуји, и заварава своје нестрпљење на сто разних начина.{S} Младићи се забављају са девојкама, ветар лепрша шумно заставу на двору, лепршају се заставе по другим кућама, измаглица сипи, водоскоци узвика бризгају ту и тамо увис, све је покретно и све остаје у месту.{S} И очекује. {S}Иза оних високих прозора, застртих чипканим завесама, догађа се нешто судбоносно, завршава се један историски период, почиње један нов. {S}Тако говоре новине.{S} Тако мисле они скупљени људи на овом тргу, шибани налетима ветра, окружени порушеним кућама, под сивим децембарским небом. {S}Тако мисли Ненад, закачен за свој електрични стуб, промукао од викања. {S}Одједном, мноштвом је прошла струја.{S} Све се укочило: на једном прозору заклатила се бела чипкана завеса.{S} Једна рука у белој рукавици, и завесе се размакле, крила на прозорима растворила ...{S} Из масе дигао се урлик задовољства, сва уста су отворена, све руке подигнуте увис: на прозор стаје један млад човек, младићки голобрад, са цвикером на носу, у фраку, са црвеном лентом преко груди; иза њега се тискају господа и у полусенци собе беласају им се углачане груди на кошуљама, блистају им одличја на фраковима.{S} Регент стоји и гледа, лице му је бледа мрља у тамном оквиру отвореног прозора, Ненад га види јасно па ипак неразговетно; због те даљине и великог прозора изгледа му ситан и мали; због те даљине причињава му се и недостижан.{S} Усред буке, регент је дигао руку. {S}И у истом часу чуло се стокрако "пст" и "мир", и "пст" : регент је хтео да говори.{S} Дуго је још трг кључао и брујао, а онда завлада дубока тишина коју није могло да поремети ни удаљено викање гомиле, тамо око "Москве". {S}Регент је, јамачно, говорио: на месту где је Ненад стајао, није се чуло ништа. {S}Онда јамачно да је престао да говори, јер се поново зачуло клицање. {S}Викало се: живео Краљ, живео Регент, живело Уједињење, живела браћа Хрвати, живела браћа Словенци, живели Војвођани! - па се опет почињало испочетка.{S} И некако само од себе, неприметно, то се клицање претварало у песму, песма се претварала у химну и у једном часу из неколико хиљада грла, нескладно, престижући се и заостајући у речима, дизала се стара српска химна, тешка и свечана као молитва.{S} Главе су под измаглицом биле откривене, све те хиљаде људи у том часу биле у стопљене уједно, са њима заједно дисао је и Ненад, загрцнут, занесен, изгубљен у екстази. {S}И усред тога узнесења, усред тог мистичног заноса, једна тешка рука дохвати потиљак Ненадов . {S}Његова капа, заборављена на глави, слете му. {S}- Капу! - урлао је неки човек иза њега. {S}- Капе! - почињали су да урлају и други. {S}Ненад задржа своју капу и сав у пламену од добијеног шамара погледа више себе: обрастао у црну браду, дуге косе, неке полувојничке шапке и срске кокарде, са руком више главе, Драгутин, Карло Шуњевић, не гледајући више на своју жртву под собом, драо се из свег грла и у општој вреви и галами његов снажни, биковски глас надвишавао је све: {S}Боже спаси, Боже храни Српског краља, Српски род Ненада зали гнев.{S} Сав занос га беше напустио. {S}Он врисну и хтеде скочити у очи томе човеку, ноктима му их извадити.{S} Али га маса већ беше увукла у свој вртлог и понела. {S}- Животињо, животињо! - урлао је сада и Ненад.{S} - Издајицо, подлаче![/с] Међутим, његов слаби глас у општем певању нико није могао да чује. {S}Маса се сада кретала све брже, повлачећи Ненада на једну, Шуњевића на другу страну. {S}Кроз сузе срама и гнева видео је Ненад још дуго високу прилику тога човека, са уздигнутом руком у којој је држао ону шапку пратећи њеним махањем своје узвике, своје, "живели", своје "хура". {S}Када га је маса донела до Дворске улице и избацила из свога тока.{S} Ненад више није ни плакао, ни викао, али једно тешко осећање неправде, чију је горчину осећао на језику, испуњавало га је свега.{S} Ишао је крај кућа, оборене главе, гологлав, руку у подераном капуту.{S} Ишао не журћи се, глух за светковину која је грмела у даљини. {S}Било му је као да му је лице покривено модрицама и крвљу, а он нема ни толико снаге да се обрише. друга књига СИЛЕ глава прва {S}1 СВЕТА ПОРОДИЦА Сибин Мајсторовић је у своје време " свршавао" неких пет година високе школе у Бечу, - али када му умре отац у Врњачкој бањи, он мораде из Беча кући да преузме очево наследство. {S}Стари Сотир Мајсторовић је целог века штедео; да би оставио сину.{S} Штедео на свему.{S} Па је тако хтео да штеди и у бањи.{S} По лекарском пропису имао је да се лечи двадесет дана: сваког дана по једно купање и по две чаше воде. {S}Газда-Сотир је био човек који је све ствари сводио на цифру; па се и лечење у бањи за њега одмах претворило у једну рачунску јединицу: двадесет дана по једно купање и две чаше воде дневно, једнако је десет дана по два купања и четири чаше воде дневно. {S}Рачун је био потпуно исправан; Газда-Сотир је одувек сматран као одличан рачунџија.{S} Нажалост, он је увек рачунао само са познатим количинама, сапуном, лојем, пепелом, краткорочним меницама, а заборавио да у једначини постоји и једна непозната, - авај, његово сопствено тело! - и његов се рачун показао као нетачан: седмог дана нађен је у кади мртав. {S}Његов син, напуштајући Беч, остави за собом вереницу, младу студенткињу Бети, са којом је требао да се венча чим "уреди очевину". {S}Али очевина се бечком ђаку учини више него мршава: неколико оронулих зграда на једном дорћолском плацу, сто хиљада у акцијама и по банкама, двадесет наполеона у једној чарапи, а на тавану, где се сушио један вагон сировог сапуна, и у великој шупи вагон и по "сировине": непросејаног пепела и смрдљивог лоја. {S}Сасвим логично учини му се, даље да ће са женом без мираза наследство постати још мршавије и "појешће се пре него што се човек окрене, а онда ето слепаца".{S} Док је мала Бети журећи се полагала своје испите да би била готова када је Сибин Мајсторовић буде позвао у Београд, дотле је он ишао од једне тетке до друге, проучавајући пажљиво спискове београдских миражџика. {S}Једина вредна пажње била је јединица Петронија Наумовића.{S} Али јединицу није нико тражио, јер је била велика, трапава, са неком болешћу у коленима, са рукама вечито у крилу - иако необично лепух и кротких очију - и јер тата "није давао према стању". {S}Мајсторовић одмах разумеде да ту никако не треба тражити "према стању", јер ће кад тад јединици и онако припасти све; и да се ту пре треба показати племенит и оженити се "из љубави", то тим радије што је девојка, већ у годинама, носила одмах мало наследство своје мајке.{S} Он одмах посла једну тетку, са поруком да се тај и тај, син тога и тога, заљубио у јединицу Симку и да ће је узети "такву, газда Петроније, без кошуље ... заћорило дете".{S} Петроније Наумовић оцено одмах свога будућег зета.{S} Донекле му се и свиде то што један жутокљунац жели да му извуче асуру. {S}Али када виде да Мајсторовић озбиљно наставља започету игру, он се ражљути и даде му кћер. {S}Док су се преговори водили и свадба закључивала, Сибин Мајсторовић написа својој вереници Бетики у Беч писмо у коме јој изнесе своје зло стање после очеве смрти, "саме шупе, а дугови на све стране" сиротињу која их неминовно чека.{S} "А ја то не могу ни да замислим.{S} Ти, мој Бог, у сиротињи, вечита беда, не, не, ја немам срца и молим те да се сматраш слободном", јер таквој једној лепој жени каква је она претстоји велика срећа у животу, "а не да делиш са мном сламару; а ја, ја се морам жртвовати за породицу, за све те тетке и бабе о којима се морам старати ... али ћу увек волети само тебе.{S} Збогом! {S}" Бети ту пожртвованост Мајсторовићеву да спасе породицу схвати сасвим глупаво и покуша да се отрује; не умре, али занавек упропасти стомак. {S}Хранећи се млеком, убледела и изнемогла, она закључи да то она бескрајно воли Сибина када се због њега хтела убити; и закључи, даље да после такве велике љубави за њу већ више нема среће у животу, што је бескрајно растужи.{S} И у тој тузи помисли да је и он можда несрећан са том трапавом и великоногом женом и у жељи да се "узвиси", да "остане доследна" својој трагичној судби, она написа Мајсторовићу нежно писмо у коме је оплакала њихову чисту љубав, рекла да она нема ништа да му опрашта јер разуме његову жртву, "а ако ти затреба једном моја помоћ или моја љубав, а ти звони ... ја ћу чекати". {S}Мајсторовића оволика љубав необично узбуди: он је стицао тиме јасног доказа да је "човек који вреди и заноси".{S} Он помисли да врати Бетики враћен веренички прстен и да је замоли да га задржи за успомену, али га тежина и лепота прстена на длану одврати од те намере: он прстен даде својој непокретној жени, а Бетики написа дирљиво писмо. {S}Свршивши тако најхитније, Мајсторовић одмах пређе на најглавније: он очеву сапунџиницу на Дорћолу жениним парама претвори у " фабрику" сапуна, то јест подиже један висок гвоздени димњак, учвршћен дебелим жицама за кућне кровове, зазида спољне прозоре и преко тако удешеног зида исписа фирму. {S}После тога с правом је могао на својим посетницама штампати: индустријалац, што је и учинио. {S}Одувек је Мајсторовић носио жакет: полуцилиндар и пругасте панталоне.{S} Тако се носио још у Бечу.{S} Али му је жакет обично ударао о колена, док му је полуцилиндар био ако не за цео, а оно бар за пола сантиметра мањи него што је потребно за његову главу.{S} Да је још на рукама носио црне памучне рукавице, личио би потпуно на каквог потуњеног чиновника погребног предузећа, који се, гледајући испод обрва, шуња око кућа где умиру познате и богате личности.{S} Међутим, Мајсторовић није носио црне памучне рукавице.{S} Он је увек ишао голорук, црвених шака и набреклих прстију.{S} Био је човек који је научио да ради тешке послове - да се бије са људима и судбином. {S}Претварањем старе мумџинице, подизањем оног гвозденог димњака, у "фабрику сапуна", Мајсторовић не постиже ништа нарочито. {S}Он то увиде одмах.{S} У земљи примитивне културе сапун није био преко потребан еспап.{S} Он покуша са нечим још непотребнијим: чоколадом; па одмах затим са коњаком и шпиритусом.{S} Али је све то још увек било мање приносно него - у времену балканских ратива - фабриковање опанака, те Мајсторовић још једном измени "инсталацију" своје фабрике, што није било нарочито тешко: његова фабрика, сем неколико казана и једног дестиларора, и није имала других машина; њене машине су били људи.{S} А променити људе за њега је било лако, као обући други пар доњег рубља.{S} Једино на шта је при тој последњој промени пазио било је да опанци произведени у његовој "првој домаћој" буду што слабијег материјала - да би обрт био већи. {S}Међутим, бајка је, као што се причало у своје време, да су ти опанци за војску били од хартије.{S} Од пабушине можда, али од хартије никако, из простог разлога што је такву хартију било тада тешко увести; и што би увезена скупље стајала него домаћа пабушина.{S} А Мајсторовић је уз то био за "еманципацију националне индустрије од иноземства".{S} Тај његов патриотски став, који је помагао не само речју него и делом домаћу радиност, би признат и од државе: са сваком новом стотином хиљада у банци Мајсторовић је добијао по нов орден.{S} Када га чаршија поче ценити на пола милиона у злату, он доби орден око врата. {S}Од тога часа поче себе сматрати као човека јавног радника.{S} Својој деци даде уложне књижице и сваком уложи одмах по сто динара; сем тога, тих празника, одену у својој фабрици два радничка детета, а у основној школи, у коју му је ишла кћи, једну девојчицу; синчићу кућне праље даде цео динар у сребру.{S} Како новине забележише тај акт хришћанског милосрђа, то Мајсторовић закључи да од сада сваке године о оцевима одене по два малишана и по једну девојчицу.{S} Само је Светски рат омео да се ово велико милосрђе оствари. {S}За време рата, међутим, једва је успео да одржи готовину и тек нешто мало (за два или три пута) да је увећа. {S}Отпративши породицу, са осталим избеглицама, у Ницу, Сибин Мајсторовић је морао да да и видног доказа својој љубави за прегажену домовину: у два маха је путовао као обвезник чиновничког реда носећи државна акта минираним морима са Крфа у Солун.{S} И оба пута, долазећи у Солун, он је доносио собом и свој приватан пртљаг: динаре које војници на Крфу нису могли трошити и које је Сибин, да би се нашао на руци нашим јунацима са Цера и Рудника, куповао по три драхме за десет динара. {S}Десет динара је истина, у Солуну вредело шест драхми, јер су динари ту могли да се троше, али, три драхме више на десет динара, то збиља није велика зарада када при томе човек мора цео пут од Крфа до Солуна да проведе са појасом за спасавање око трбуха. {S}Не, заиста - људски живот има исто тако своју вредност.{S} Бар Мајсторовић је ценио да већ и само излагање опасности вреди оне три драхме што их добија на сваких десет динара.{S} Новац се множио таквом брзином и тако просто да Мајсторовић осети како постаје све већи и ватренији родољуб: тако, са појасом за спасавање око трбуха, у смртној опасности од подморница и мина, он је био готов да врши своју дужност обвезника чиновничког реда до судњега дана.{S} И срашно се ражљутио када је чуо да се говори и о неком сепаратном миру са Аустријом.{S} Не! он је био за то да останемо верни савезници; и да се тучемо - до победе.{S} Сплет ратних прилика и без сепаратног мира пребацио га је прво са Крфа у Рим, па у Париз, а тамо је био крај шпекулацијама. {S}Други су били срећнији, знао је то Мајсторовић, било их је који су цело време били званични војни набављачи; било их је чији су товари државног новца били "закопани", или "отети", или "изгубљени" ; било их је који су на обалама Црног Мора долазили до читавих трговачких морнарица и закупа транспорта у пристаништима великим као што је марсељскодеф.{S} Али Мајсторовић није роптао. {S}Он је, прво, био стоик; друго, веровао је у своју звезду; и веровао да све што се стекне мора да се стекне сопственим напором.{S} Умео је да чека и да чврсто држи стечено. {S}Зато и дође до озбиљне зараде тек после повратка у ослобођену земљу: како је "фабрика" била уништена бомбардивањемм, он прво пријави десетоструку штету, а онда као индустријалац - и то као шампион домаће радиности! - претвори међу првима своје хартије у милионску наруџбину и тако једног дана на дорћолској јурији освану нова новцата "Фабрика обуће Стела" - са сопственом електричном централом и осталим.{S} Новине донеше чланке и слике "најмодерније фабрике на Балкану" под насловом "Ускрснуће једног старог предузећа". {S}Један опозициони лист покуша да поквари то национално славље питањем: какве су то машине биле употребљене у старој сапунџиници?{S} Јер, писало је даље, није могуће да су наше предратне гоге, које су рукама мешале пепео и лој, или сироти опанчари који су у нездравим просторијама "фабриковали" оне чувене опанке, уствари биле електричне масине!{S} Један други, истина "у нацелу", покуша да претресе питање: ко је требало да буде пре обештећен, мали сопственик без игде ичега или велики чија су потраживања милионска. {S}Али велика штампа ућутка своје колеге тврђењем да је ту у питању само обична изборна демагогија - а можда и уцена "наше домаће индустрије". {S}А како је све што је домаће свето, то и фабрика Мајсторовићева са својим новим машинама и дизел-моторима би прећутно проглашена за светињу. {S}Међутим, у рачуну Мајсторовићевом беше превиђена једна непозната (пијаца коју је тек требало створити), и он убрзо остаде без довољног обртног капитала.{S} Са мање индустриског жара он је могао купити и подићи фабрику са капацитетом од пет стотина или хиљаду пари ципела дневно, али пред искушењем није умео да одоли: имајући да бира између три модела, опијен немачким шампањцем, завитлан грозницом инфлације, раздражен женама по кабареима у које су га сваког дана водили, Мајсторовић је изабрао највећи, онај од три хиљаде!{S} Машине су коштале безмало онолико колико је он имао по пресуди Ратне штете. {S}Како он никада није био толико ошт;ећен да би ту суму осетио реално, како је то за њега била само хартија у коју је једва веровао, то је пожурио, као коцкар који игра са лажним картама, да је се што пре отресе.{S} Сада, уколико му се обртни капитал смањивао и са њим продукција, утолико је цена његових Стела-ципела расла.{S} Мајсторовић је био на најбољем путу да се сасвим запетља у дугове и камате и да пропадне. {S}На тастову помоћ није могао рачунати. {S}Њихови узајамни односи постали су све гори.{S} Првих година сваки час би се старац, беснећи присећао: {S}- Хтео је да ме превари, зато ће и добити шипак!{S} Има прво да се помучи, па тек да му дам што и како хоћу. {S}Али је у потаји само очекивао да Мајсторовић једном престане са претварањем.{S} Мајсторовић опет, опечен једном, није смео да се ода.{S} Присиљавао је себе да пред тастом игра и даље наивност и благост, док је жену премарао порођајима: хтео је да га троне децом. {S}Долазио је, тако, са децом у наручју сваког Божића и Ускрса, сваке Нове године и оцева, ћутљив, љубазан, пун поштовања.{S} Никад ниједне речи не би проговорио тасту о својим пословима; нити га запитао за савет. {S}Распитивао се једино за "татино" здравље, жалио се на пролив једног детета, хвалио се никлим зубићима другог, терао децу да љубе деду у руку, и повлачио се из собе после тих посета озареног лица, унатрашке.{S} А "тата" остао је све бешњи, увређен у својој таштини старог лопова: {S}- Газда - Сотировом сину не треба ни савета, ни пара, ни помоћи! {S}Па нека ломи врат са оном кљакавом како зна!{S} И нека чува своје пословне тајне!{S} Има човек пословних тајни, па их чува од таста! {S}Старац је све грубље дочекивао зета, исмево га и понижавао пред послугом, пуштао га да са децом чека у претсобљу - али је Мајсторовић био толико крут и задрт да не осети шта старац очекује од њега. {S}Он је имао своју идеју и тврдоглаво ишао за њом: старац са њега пренесе своју мржњу и на ту ћерку која је једва дочекала да се уда, па макар и за Мајсторовића. {S}Требало је да један од њих двојице учини први корак; али тај корак нису могли да учине ни један ни други.{S} Деца су се, у међувремену, рађала слабуњава, постајала рахитична, живела и умирала од шарлаха и дифтерије, друга прездрављала и расла, време пролазило - а односи два човека остјали исти: рат који су водили био је рат издржљивости. {S}- Па шта има, - говорио је себи, тешећи се, Мајсторовић, - сада не да, али ће дати, даће све, док цркне. {S}Уколико је таст, старећи, осећао све чешће да ће изгубити, - и осећајући то постајао све непомирљивији, јер је почињао подсвесно да везује своју упорност са дужином свога живота - утолико је зет, осећајући да добија, постајао ћутљивији и блажи, што је све више дражило старца.{S} Он не рече Наумовићу ништа за фабрику, све док не дође до освећења темеља (што није спречавало овога да зна из друге руке све).{S} Мајсторовић је имао на лицу свој најлепши и најслађи осмејак док је говорио како је дошао да зове "драгог тату" да му овај својим присуством увелича свечаност, али драги тата само поцрвене: {S}- А, фабрика?{S} Па лепо, зете, нека ти је са срећом!{S} - И окренувши му леђа изађе из собе. {S}На тастову помоћ, дакле није могао рачунати.{S} Да своје предузеће претвори у акционарско друштво у коме би добио свој мајоритет акција, није хтео.{S} Зар он да подноси које - коме годишње извештаје?{S} Зар је зато правио сапун, чоколаду, коњак и опанке?{S} Зар је зато путовао минираним морима?{S} Зар се зато криво заклињао, отимао?{S} Зар зато давао прилоге за подизање костурница и спомен плоча? {S}Зар је, најзад, заложио све што је имао да би други, сада када је све готово и фабрика пуштена у рад, секли купоне и мешали се у његов посао?{S} Не! {S}Њему је требала банка, сопствена, која би га кредитирала како је њему потребно, која би уствари постојала само за њега и фабрике ради.{S} Мајсторовић повери идеју своме пријатељу др. Драгићу Распоповићу. {S}- Ја бих волео да о томе разговарамо и са Шуњевићем, - примети полако др. Распоповић. {S}- Онај што је био адвокат оног грофа? {S}Откуд га познајеш? {S}- За време окупације нашао се Марини. {S}Њему имам да захвалим што ми је кока жива и здрава. {S}Мајсторовић се намршти. {S}- Не волим те типове... уопште... - Прво, на то што је некад било данас више нико не гледа.{S} Друго, ја мислим да ни он сам, из других разлога, не би желео да се истиче.{S} У управу треба изабрати два - три професора Универзитета и посланика, Шуњевић може као адвокат.{S} Моје је мишљење да прво са њим разговарамо. {S}За два дана договор је био начињен, оснивачки одбор састављен. {S}Онда су потврдили правила, закупили један стан на Теразијама, купили ствари, истакли фирму, и Балканска банка а.д. већ је постојала.{S} Очекивали су се још улози на штедњу, па да посао крене како ваља.{S} Али улози нису пристизали.{S} Време је за тип банке који је требао Мајсторовићу било прошло.{S} Целом свету требало је кредита.{S} Сви су нешто градили; или шпекулисали; или обнављали уништени намештај; или просто живели. {S}Никоме ни на ум није падало да носи улоге на штедњу у банку. {S}Када је потрошио кредит који је могао да добије и који је одмах дигао по оснивању банке, Мајсторовић је морао поново да снизи тек повишену производњу на пет стотона пари ципела дневно. {S}Нови кредити које је могао добити у земљи били су мали.{S} Гомилати такве кредите и интересе на њих било је лудо.{S} Он пусти фабрику да ради само својим шестим делом, па се сав окрете банци.{S} Да чека - није висе могао.{S} Морао је за годину дана створити себи довољан обртни капитал.{S} Да створи или капитулира пред страним капиталом, да баци дођавола самосталност, прими доларе или фунте и оде у Ницу или у Виши, на лецење.{S} Сем ако матори донде не ослободи земљу свога присуства.{S} При помисли на ову могуцност, Мајсторовић се сујеверно и кришом прекрстио: {S}- Господе, услиши... {S}Балканска банка поче да ради све оно што се у том часу могло радити. {S}Примала је на лицитацијама послове које је онда, уз проценат, продавала даље, јер она сама те послове уопште није могла вршити.{S} Тако је асфалтирала улице, извозила свиње, монтирала мостове, добивене на рачун репарација, градила путеве.{S} Нови адвокат имао је свуда неке мистериозне везе.{S} Изгубљене лицитације су се ништале, услови у последњем часу мењали, спорови са државом као чаролијом решавали.{S} Међутим, брзина којом је све то рађено није допуштала да сви послови буду изведени онако чисто како је то захтевала сама њихова природа, и кроз пословне кругове почеше да круже прво неповољне вести, па оптужбе и најзад, на јавност изби велика афера са угљем. {S}А био је то диван посао: на име репарација држава је добијала из једног страног рудника угаљ; требало је извлачити и транспортовати сваког дана одређену количину; држава није стизала да ту количину извуче; возови због тога нису имали довољно погонског материјала и саобраћај је рамао, а држава губила и у угљу и у саобраћају. {S}И онда се јавило патриотско друштво са Балканском банком на челу и понудило држави да она учини оно што ова не стиже.{S} Истина, ни Балканска банка ни њен конзорцијум за угаљ нису имали сопствене шлепове за пренос угља Дунавом, али то је већ била ситница: шлепове је уступила држава.{S} Тај угаљ је био за њу!{S} Тако је, најзад, и држава могла доћи до угља купујући свој сопствени и Балканска банка до пара продајући оно што није било њено. {S}Шуњевић је вешто пронашао параграфе; диктирао изјаве; доказивао да угаљ и није стварно продаван и да она сума, коју је држава плаћала друштву по тони на пристаништу у Београду није продајна цена, већ просто накнада за извлачење и транспортовање угља; и да друштво са Балканском банком ради све то са једва неколико процената зараде из чистог осећања патриотизма, јер жели да омогући што скорије успостављање нормалног саобраћаја што за обнову земље и тако даље и тако даље све је било узалуд: узбуна је била толика да је дошло и до Скупштине.{S} Како се дискусија почела окретати против њега, Деспотовић је устао и кратко изјавио: {S}- Довођење у везу мога имена са оним недостојни шпекулацијама глупо је. {S}Па, док су му посланици Народне странке добацивали:{S} - Да чујемо нешто и о секвестру!- додао: {S}- Господа желе анкету. {S}Молим.{S} Ја лично не само да желим, него тражим анкету. {S}Анкетна комисија није наравно утврдила ко је од стране државних власти крив за потписивање овог уговора, али је зато ипак надлежно министарство поништило уговор и казнило Балканску банку искључењем за годину дана од свих државних лиферација. {S}Искључени од послова са државом, шта су могли радити?{S} Мјсторовић је прво пренео фабрику на жену и децу, а онда је једнога јутра претседник банке г. др. Драгић Распоповић могао саопштити да банка тражи поравнање ван стечаја.{S} Писмо Трговачком суду било је ремек-дело своје врсте: хладно и у цифрама, без непотребних речи, оно је доказивало да је банка здраво предузеће и да је у безизлазно стање доведено једино кршењем од стране државе оног уговора о испоруци угља.{S} "Тако је један домаћи завод, са чистим домаћим капиталом, приморан да затвори своје шалтере и обустави свој по целину, у ово тешко време опште земаљске обнове, само користан рад". {S}Мајсторовић, разочаран, настави да лута и шпекулише сам, на своју руку. {S}Куповао је санитетски материјал, војну одећу, губио, добијао, како кад.{S} Једино што је стално губио, била је хладнокрвност.{S} Почињао је да се узбуђује, да постје забораван, да не спава.{S} И да улази у све луђе послове.{S} Прве седе власи показаше му се више слепоочнице.{S} Везу са Марином већ је осећао као терет; и избегаво да се нађе насамо са њом.{S} Постао је раздражљив, жучан и још ћутљивији него дотле.{S} Било је тренутака кад је сасвим губио енергију и беспомоћно сатима шетао кроз фабрику, дотицао рукама заустављене машине, спуштао се у подземне ходнике, улазио у магацине, спремишта за сировину, палио светиљке, окретао трансмисионе точкове са којих су смакнути кајиши.{S} У тим глухим часовима постајало му је јасно да је то што он ради потпуно безумно, да, ето, хоће да за годину или две створи у новцу још онолико колико је имао у машинама и зградама, које су га коштале не годину или две, него петнаест година напора.{S} Па би се, преморен и прашњав, после тих горких мисли извлачио из празних и мрачних сала да се затвори у своју канцеларију и тамо, ко зна по који пут, срачунава шта има и колико му још треба.{S} Конферисао би дуго са техничким директором, прегледао у трговачком одељењу наруџбине, индекс цена и књигу са дужницима.{S} Један мали детаљ једна новоотворена или придобијена продавница, најмање повећање наруџбина било је довољно да му поврати веру у коначни успех. {S}Ти су часови, међутим, постајали све ређи уколико су рокови меница, пристижући вртоглавом брзином, постајали чешћи.{S} Био је потпуно у вихору краткорочних зајмова, ануитета, конверзија, преговора, таксених марака! {S}У почетку то је било једва видљиво, једна отета продавница, једна преузета лицитација због ниже цене.{S} Затим се испољило у новим ценама две мање домаће фирме, које су ципеле производили још увек ручно.{S} Цене су биле не само много ниже него дотле, већ су у исти мах биле подједнаке код оба предузећа. {S}Затим се то изједначење на ниже продужило и постепено обухватило све веће произвођаче, јер се одједном беше открила на тржишту велика количина иностране обуће која је давана, иако бољег кавалитета, по истој цени.{S} Ко је рушио цене?{S} Није се са тачношћу могло утврдити.{S} Било је јасно да један моћан кнкурент плави пијацу својом робом дајући је, очигледно, са губитком.{S} Али из којих разлога?{S} Шта му је био циљ? {S}Против кога је била уперена та борба?{S} Мајсторовић осети самртму страву. {S}Да и он снизи цену својој обући, било му је немогуће.{S} Он је на њој, да би одржао макар и најнижу потрошњу, већ губио.{S} Могао ју је снизити, још далеко ниже него што су ове нове цене, када би радио пуним капацитетом, када би производио својих три хиљаде пари; када би плате својих директора и инжењера, своју струју, своју администрацију, своју рекламу, делио на три хиљаде, а не на пет стотина; када би сировину куповао за три хиљаде пари ципела дневно, а не пет стотина; када би ...{S} Он се одједном сети: {S}Шуњевић! {S}То је!{S} Једнога дана, док је још постојала Балканска банка, у његову собу је ушао Шуњевић и без икаквог увода рекао: {S}- Имам једну лондонско - бечку групу која се интересује вашом фабриком.{S} Вама су потребна велика средства која у земљи не можете добити. {S}Група је готова да вам одобри неограничене кредите. њен је директор господин Шварц, мој стари познаник. {S}- Још из оног доба - прекинуо га потсмешљиво Мајсторовић - када сте скидали секвестар са Деспотовићем. {S}- Шварца знам још израније, г Мајсторовићу, - одговорио је мирно Шуњевић, - знам га још из доба окупације, ако хоћете и тај детаљ да знате.{S} Али ни секвестар није била рђава ствар, како мислим.{S} Да сте ви били на месту Деспотовића сада вам не би требли кредити. њему је требао дневни лист, па га је и створио.{S} - Када човеку гори под ногама, он не бира хоће ли скочити у блато или на суво.{S} Уосталом, не видим какве би све везе то имало са овим о чему говоримо. {S}Мајсторовић није одговарао.{S} Шуњевић настави: {S}- Група даје најповољније услове.{S} Размислите. {S}- Какви су им то услови? {S}- Финансијска и техничка контрола, подела тржишта... {S}-Не.{S} Хоћу потпуну слободу?{S} Зашто сам се борио?{S} Нећу да се ико меша у моје послове. {S}Уосталом, када будем радио пуним капацитетом, ја могу тући кога хоћу, ако не квалитетом, а оно ценом. {S}Та царине су на мојој страни! {S}- А дотле? {S}- Дотле ћу подносити штету или затворити фабрику. {S}- Ако дође до конкуренције, ви ћете и бити под тим условима приморани да затворите фабрику. {S}- П... ја на конкуренцију! {S}У овом часу ја сам најјачи произвођач у земљи, и то ми је довољно. {S}Фабрика оуће се не диже тако лако као фабрика квасца. {S}- Молим. {S}Сетивши се тога разговора, Мајсторовић сав претрну.{S} Јуре га!{S} Хоће да га сломе.{S} Ко је иза Шуњевића?{S} Ко иза те бечке групе и Шварца?{S} Колика су им средства?{S} Незнање Мајсторовићево давало им је огромне размере.{S} Он сам са својом фабриком и оном десетионом милиона динара колико је вредео, одједном дође себи мали и ништаван.{S} Да бежи - није могао.{S} Да напада - још мање.{S} Да се покори?{S} Хтео је да се увери.{S} Потражи Шуњевића. {S}- Ви погађате због чега сам дошао?{S} По мало?{S} Па добро, Шуњевићу, хтео см да вас питам шта је са оним вашим бечким друштвом? {S}Између њих стајао је сто препун хартија.{S} Шуњевић погледа своје нокте, стави нека отворена акта и тек после тога погледа поново Мајсторовића.{S} Лице му је било обрасло у дивну црну браду као код Ђорца Енглеског.{S} Из те браде избијао је снажан и прав нос необичне белине.{S} Али светле и насмејане очи, пуне једног сталног подсмеха, нису се никако слагале са нсиким, уназад забаченим челом, које се завршавало глатко зачешљалом косом на раздељак. {S}- Не знам.{S} Ту ствар сам напустио чим сам видео да вас не занима.{S} Ви се сећате нашег разговора? {S}- Штета, - промрмља Мајсторовић. {S}- Сада би ме занимала. {S}- Видећу... али колико је мени познато... општи услови су се за ову последњу годину дана прилично променили. {S}Мислим да су одустали од намере са кредитима... мислим да желе да дижу сопствену фабрику, или тако нешто. {S}- Штета, - понови полако Мајсторовић, - штета. {S}Он устаде са свога места.{S} Шуњевић је оборене главе уређивао и даље свој сто.{S} Мајсторовић се најзад преломи. {S}- Можда не би било рђаво да се упита, а?{S} Да се упита? {S}Шуњевић и сам устаде од стола. {S}- Покушаћу.{S} Ступићу одмах у везу са Шварцом.{S} Све што до мене буде стајало... верујте. {S}- Ало, јеси ли ти?{S} Слушај... твој матори направио свинајрију, пожури. {S}Мајсторовића обли зној.{S} Он слушалицу тако грчевито стеже и приби уз ухо да осети бол.{S} Једва промуца: {S}- И сада? {S}- Затворио сам га, дао му ињекцију, лежи. {S}- Одмах... {S}Слушај, Драгићу... не, свеједно, ево ме. {S}Мајсторовић остави слушалицу, пређе руком преко очију, стресе се.{S} Хтеде да се осмехне, али му мишићи на лицу само грчевито заиграше.{S} Помисли: {S}- Можда ће овог пута... да ли је већ написао тестамент?{S} Или ће умрети без њега?{S} Можда ће овог пута заиста умрети.{S} Не може ни он довека трајати.{S} И то са животом који проводи!{S} Драгић каже да такви људи највише умиру од капље... наждеру се, уплаше, посвађају и цркну, пукне им тамо нека жилица и цркну. {S}Поче дрхтати.{S} Као луд сјури низ степенице.{S} Успут је викао: {S}- Кола, где су кола? {S}Старац је становао на првом спрату своје палте у Кнез Михаиловој, и аутомобил, ушавши из Петрове улице тешко се пробијао кроз вечерњи корзо. {S}- Пожури, - урлао је Мајсторовић, - пожури, гази стоку, пожури! {S}Старац је имао пет соба с лица, испред прве две велики хол, десно се улазило у један ходник који је водио у споредне одаје и још један ходник, из кога се излазило на служинске степенице и на мали дворишни балкон, крај кога је пролазила по спољном зиду зграде теретна дизалица. {S}У купатило се могло и из ходника и из последње собе, која је била спаваћа. {S}То купатило било је нарочито луксузно, велико, светло, у плочицама, са ниском кадом од порцулана, са диваном и другим угодностима.{S} Раније, у кући је увек било по неколико младих собарица, домаћица, куварица. {S}У последње време, међутим, старадц је живео сам.{S} Од послуге је имао само једног кувара, Трифуна, који му је у исти мах био и собар, и настојник, и нека врста повереника.{S} Трифунова снаха је долазила сваког јутра, намештала кућу, глачала паркете, прала прозоре, помагла мало у кухињи и већ у једанаест часова одлазила.{S} Трифунов син, Главички-Млађи радио је код старца као шофер; али он уопште није улазио у стан - становао је заједно са женом у сутерену зграде, крај гараже.{S} По кући се тако кретала, у неким сукненим ципелама, једино ћутљива сенка Трифунова.{S} Слепа. {S}Глува.{S} Језик му је служио да би могао грдити снаху због велике радозналости. {S}" Рибати и прати - то је твоје, а шта господини раду, то је њихово". {S}Угледавши из далека палату свога таста, осветљену одоздо светлошћу излога и електричних реклама, са њеним балконима од кованог гвожђа, стакленим вратима, са улазом обложеним зеленкастим мрамором - Мајсторовић се још више узбуди. {S}Он искочи из кола пре него што се ова добро и зауставише, па, - иако спази за собом госпођу Марину Распоповић, како се, после шетње, и сама скида са свога сивог аутомобила, сва у крзну, мале ноге у плиткој ципели, - улете, пробијајући се безобзирно кроз шетаче, у кућу.{S} Марина покуша да га стигне, али "драги пријатељ" и не окрете главе на њено довикивање:{S} Док је она дошла до лифта Мајсторовић је, два спрата више, већ улазио у кабинет др.Распоповића.{S} Пред празном трокрилном библиотеком у дуборезу и брушеном стаклу, са својим огромним, црним полираним писаћим столом, који је, празан, личио пре на низак клавир него на сто за рад, седео је др.Распоповић и замишљено, али мирно пушио. {S}Мајсторовић се следи.{S} Распоповић слеже раменима: {S}- Ах, не надај се, неће му бити ништа! {S}- Опет претукао неку? - упита Мајсторовић стегнута грла, пошто се мало снашао. {S}- Не. {S}Ову је возао голу у лифту за дрва, грешница се уплашила и скочила у двориште. {S}- Мртва?{S} - Нешто као нада блесну у Мајсторовићевим малим, црвеним очима. {S}- Не.{S} Само сломила руку.{S} Доле нешто копају, пала на неку земљу. {S}Мајсторовић се сруши у фотељу. {S}Скиде полуцилиндар, извади марамицу, обриса ознојено чело, врат.{S} Затим, дубоко замишљен: {S}- Можда би могли ... у лудницу? {S}- Тебе или њега? - окоси сеРаспоповић. {S}- Мене, мене! - дрекну Мајсторовић.{S} - Не могу више, полудећу!{S} - Он се заиста као помахнитао поче шетати по кабинету.{S} - Зашто не би могли?{S} Зашто? {S}Он је луд, треба га затворити! {S}- А ти изволи па га затварај. {S}- Распоповић се осмехну. {S}Мајсторовић поново клону у фотељу: немогуће!{S} Нити је старац као кредитор Деспотовићев и члан Главног одбора Земаљске странке, обичан таст, нити је он, са својом фабриком запалом у недаће, обичан зет.{S} Не, боље је да оном тамо прсне нека жилица од узбуђења. {S}- Зар нико није видео?{S} Да га туже, узму на одговор? - узвикну најзад Мајсторовић очајно. {S}- Ох, видело је пуно њих оно главно, када је девојка искочила, а за остало... направила се забуна, још су очевици причали како је и стари господин хтео да је спречи да скочи, а она скочила, хтела да се убије и скочила, несрећна љубав, шта ја знам! {S}- А девојка? {S}- Девојка ће ћутати.{S} Ако каже зашто је долазила матором даће јој књижицу, протерати у место рођења.{S} Овако хтела да се убије, дотужило јој да живи, - ту санитетска полиција нема посла. {S}Већ неколико тренутака гмизала је испод ниског Мајсторовићевог чела једна раздражљива мисао, гмизала, увијала се као црв, али се никако није уобличавала.{S} Висока, суха, и хладна прилика Распоповићева дизала се, у своме елегантом сивом оделу, с друге стране стола.{S} Његове ледене, мало избуљене плаве очи почивале су непомично на Мајсторовићевом лицу.{S} Мајсторовић их осети као додор неке љигаве, мртве и хладне материје, али читавих неколико часака не усуди се да их погледа.{S} Телефон зазвони, Распоповић диже слушалицу.{S} Мајсторовић подиже очи и одмах срете Расповићев поглед, поглед мртве рибе која би телефонирајући гледала својим избуљеним очима без трепавица право у њега.{S} Она мисао у њему на једном стаде у своме увијању: била је јасна, прозрачна и чврста као дијамант.{S} Мајсторовић скочи. {S}Не стиже да дохвати шешир, већ гологлав јурну тасту. {S}- Можда је... то долази наједном, човек иде, корача и одједном се сруши. {S}Он тутњећи слете споредним, служинским степеницама, нађе врата од малог ходника отворена, улете у њега, отвори врата од купатила чије је камене, црне и беле плочице у том часу брисао Трифун (док се на дивану још увек видели остаци женског рубља), предахну часак, па отвори, пре него што се Трифун снашао, врата од спаваће собе. {S}Дуга одаја, са навученим тешким свиленим завесама, била је потопљена у пригушену светлост једне једине лампе, која је горела чак на другом крају собе, крај кревета.{S} Млаз светлости, падајући испод ружичасте алабастерске кугле, извлачио је из сенке само једну белу, покривену крупним, плавим венама руку, која је лежала непомично на црвеном свиленом покривачу. {S}Глава, заваљена уназад, није се видела у сенци.{S} Никаквог шума. {S}Кроз непокретан ваздух лутао је једва осетан задах етера.{S} Мајсторовића одједном испуни извесност да је старац мртав.{S} Он се обазре по соби. {S}Предахну.{S} Ступи корак ближе.{S} Мислио је: да ли је написао тестамент или ...{S} Дах му стаде.{S} Хтеде да крикне.{S} Рука му пође срцу: из сенке гледала су га два оштра и потсмешљива ока.{S} Он учини страшан напор воље, наже се унапред, покуша да се осмехне. {S}- Ја сам ... досао сам ... како сте, татице? {S}Он хтеде да каже како је само свратио да упита да ли је драгом татици штогод потребно, али се старац нагло усправи у кревету, кошуља му се раздрљи, седина на маљавим грудима блесну.{S} Мајсторовић једва имаде времена да види старчеву руку како граби лампу и већ је ружичасти метеор летео ка његовој глави.{S} Он узвикну, саже се, али лампу, пре него што стиже до њега, задржа гајтан, и она уз тресак разбијеног стакла и камена паде на под.{S} Кроз мрак се зачас пробијало само напорно дисање два човека.{S} А онда Мајсторовић јасно чу како се старац смеје. {S}Зној поче да му се слива низ кичму; пође натрашке; докопа се једних врата отвори их појури ударајући се о намештај кроз мрачан хол.{S} И бежећи, он је и даље чуо како старац бесни иза њега, како довикује за њим: {S}- Не смрди овде још на мртваца, не смрди, преварио си се! {S}Онај пад из лифта и она сломљена рука сасвим залудеше старца.{S} Он већ сутрадан нареди да девојку из болнице пренесу у један приватан санаторијум и онда стаде из дана у дан тамо слати Трифуна са кутијама бонбона и цвећем.{S} Он сам лежао је по цео дан необучен на софи, неспособан да ма шта разуме, и поче се бријати и облачити тек када му би јављено да и девојка већ устаје, да се увелико не љути, да му је све опростила и да ће, чим јој лекари скину велики завој, доћи к њему и тада, ако јој обећа да ће "поштовати светињу љубави", остати код њега колико буде хтео; и да неће скакати из лифта. {S}Старац после тога сасвим помахнита.{S} Ишао је као месечар кроз своје велике полумрачне собе, хватао Трифуна и испитивао га по стоти пут о тој Беби, и како "онако" изгледа, и да ли ће остати каква бразда од сломљене руке, и нарочито: видели јој се модрице.{S} "Трифо, види ли јој се да се много угрувала, онако, Трифо, као жуте крушке што потамне кад се изгњече". {S}То је била као грозница: да сазна за те убоје и модрице, замишљајући ваљда у исто време ону њену белину и мекоту.{S} Престаде сасвим да спава. {S}Устајао је ноћу и будио Трифуна, и Трифун би онда морао да трчи горе по др Распоповића и да га моли да сиђе и да старцу да ма шта, јер је "сав као луд, господине, бунцаду и не спаваду и већ ме сваки час зоведу да им причам о тој њиховој фрајли". {S}Сад да одлази старцу, Мајсторовић више није смео.{S} Зашто би га без потребе дражио на себе?{S} Зато се разјури по родбини, и старцу почеше долазити неке стрине и тетке, нека деца, неке сестре по мајци. {S}Појавише се и неки други, удаљени рођаци, за које старац једва да је и знао да постоје, - и сви су долазили као суманути и без главе, и доносили поморанџе и сухе колачиће завијене у џепне мараме и питали како се осећа. {S}Старац се у почетку смејао том као лажном гласу који је прошао кроз родбину о његовој на смрт болести, - и то у часу док је смерао да с Бебом проживи који месец, њоме можда да се и ожени, - чак је првих дана и сам уздисао, узимао поморанџе и слагао их по ноћном сточићу, али се онда почео узнемиравати, мисао о болести и смрти почела га све више опседати, он се најзад стао грозничаво отресати тих посета, грубо терајући те бабе и њхову дечурлију која је плакала, на њихова питања како се осећа и је ли му боље, одговарао осорно и јетко - и при том, иако се отимао, све више бледео и падао у растројство. {S}Пре свих, међутим, дође Мајсторовићев син Миле.{S} Иако му отац препоручи да буде што озбиљнији и нежнији, - после сцене са лампом, Мајсторовићу је било јасно да је беспредметно дражити старца: боље је трошити га полако - Миле не нађе ништа паметније него да обуче један од многобројних очевих жакета и да на главу стави полуцилиндар.{S} Тако, био је потпуно умањено очево издање, виткије и лепше, то је истина, али са свима одликама Мајсторовићеве расе; са кратким ногама и рукама, црвеним вратом, као од мраза иштипаним образима; хитрина покрета спречавала је да се одмах види све оно што ће једног дана бити ружно а што је наследио од оца; крупне граорасте очи, очи мајкине, коврџава коса, вечито добро расположење, јако испупчена доња усна, усна влажна и црвена, облапорна давала му је чак извесну драж, тако да се безмало могао урачунати у лепе младиће.{S} Али црн жакет и полуцилиндар потирали су оно што је зрачило од младости, истичући ружноћу, - а Миле још појача сличност тиме што устрча уз степенице, те у дедин стан улете сав црвен, задуван и већ сасвим као Мајсторовић-отац.{S} Али он беше исувише задовољан маском и комедијом коју је играо, да чим ступи пред Трифуна, прште у смех. {S}- Ти мислио, тата!{S} Јок, тата не сме ни да привири, то сам видео, не знам само због чега.{S} - И онда сетивши се:{S} - А наш матори, је ли отегао папке? {S}- Он пљесну Трифуна по стомаку, смејући се из свег гласа великом поклону, који бркати Трифун на удар учини пред њим и тако у смеху, са полуцилиндром, заваљеним на сам потиљак, упаде у собу своме деди.{S} - Ех, дедице, па ви сјајно изгледате, још ћете нас све испратити Богу на истину и наследити оно мало што нам је од татиног банкротства остало! {S}Знате, што се тиче тате, ја то зовем онако по нашки банкротство, - стварно тек откако је званично пропао, ми почесмо да живимо као што треба.{S} Уверавам вас, дедице, да је на том банкротству зарадио, брат брату четрдесет пет по сто чистих.{S} Моје је мишљење да је то поравнање ван стечаја дивна стварчица.{S} Покупиш што се покупити може, што свога имаш пренесеш на жену или ћерку, онда кључеве у Трговачки суд: због финансијске коњунктуре, или како се то већ каже - дошао у немогућност да одговара својим обавезама.{S} И ти, хајд, јури га, не може човек да одговара својим обавезама и тачка. {S}Фина је то идеја.{S} То је тати пришануо доктор Драгић, доктор је лаф, он тако и живи, продаје некупљено, залаже неотплаћено, пронашао систем, као Тајлор, и живи.{S} А што се тиче тате... није што ми је отац, дедице, али он ти је велика лопужа. {S}Али му није ни лако, па мора.{S} Знате ли оно за тунеле?{S} Не знате? {S}Он од вас све крије као да му нисте род, а то за тунеле баш је могао да вам каже.{S} Дао милион и по, финансира човек неко друштво што прави тунеле, они му издужили меницу на три месеца, дали двадесет и пет по сто, тати мало, већ рачунао колико има да згрне, а кад тамо, комисија се променила, неће да прими тунеле, нису им добри, вода пробија, зидови се руше - и сад татица ако за годину дана извуче и десети део, биће добро.{S} Морате признати, деда, да му није лако.{S} Оно на књижици по банкама што му мама чува у вешу, међу гаћицама, оно није ни на зуб. {S}Фабрика, све саме неке специјалне машине, нико с њима на крај да изађе, а јурија, не знам шта би тати да је толику дигне, као да ће да обува цео свет.{S} И сад му је цела нада у вама: да вам се, не дај Боже, деси штогод пре него што станете на луд камен - прича тата да хоћете да се жените неком... онако - ништа вас мој тата не поштује.{S} А ја опет молим Бога да вам се не деси ништа бар још за три месеца, колико да догурам до пунолетства, иначе сам вам, дедице, пропао, јер онда ће тата да ми постане тутор - а коме је он био тутор, тај се већ лепо провео.{S} Него, вама је рђаво, да зовем Трифуна?{S} Добро, дедице, смирите се, идем сада, а сутра ћу опет доћи да видим како стоје ствари. {S}Све ово учини Миле не из неке велике злобе, већ из чисте обести и лакомислености. {S}Уосталом, у свађи са оцем због неког новца (а он је увек био са оцем у свађи због било каквог новца), њему није било криво да мало завади тату са дедом. {S}А већ о деди Миле није богзна колико ни мислио; стар човек који би већ могао да "отпутује" - наравно, боље би било да не отпутује до Милетовог пунолетства, али у том часу Миле је имао пречих брига него да о томе мисли. {S}Званично, Миле Мајсторовић становао је код свога оца.{S} Али својој правој кући одлазио је само на ручак; на вечеру је ишао већ мање редовно, а спавао је једва два или три пута преко недеље у своме великом и чистом кревету, који му је мирисао и сувише на "пеглано " и штирак. {S}Све остало време проводио је у стану Главичких-Млађих, у сутерену дедине палате. {S}Одатле је кретао на пијанке, ту се с лумпераја враћао да би се испавао, а Неда Главичкова очистила му одело.{S} Ту он основа и неку врсту клуба, где се на миру могла одиграти по каква партија покера, на коју би редовно долазила, спуштајући се споредним степеницама, Милетова нераздвојна другарица Кока Распоповић. {S}Како им је брачни кревет Главичких сметао, они га избацише у кујну, а на његово место донеше један низак диван који Кока попуни јастучићима.{S} Постепено соба постаде потпуно Милетова, он ту пренесе и своје табаке из политичке економије и дуплог књиговодства, и свој грамофон, па и своју серију боксера. {S}Гаража са својим мирисом бензина, и машинског уља, са својим црно лакованим колима; затим два корака одатле кроз мрачни сутеренски ходник, стан Главичких са "клупском собом" и тим тајним везама, то су била најмилија места,где је Миле боравио: било полеђушке испод тешког линколна, умрљан по рукама и лицу црним уљем и блатом, било на ниском дивану у друштву својих пријатеља и Коке. {S}Стварно, тек ту се Миле Мајсторовић осећао као код своје куће. {S}Мајци се улагивао само онда када је хтео да јој извуче какве паре, сестре Александре се, ни сам не знајући зашто, прибојавао, али са Главичкима је умео да се помеша као са себи равнима, да се смеје, разговара и ужива. {S}Главни чланови "клуба" сем Милета и Коке били су Веса Н., - онај што је,док је био у Швајцарској у некој вишој трговачкој школи, разбио главу приликом једне утакмице бобова у Гштаду,па се сада одмара од потреса мозга код тате у Београду; - и мала Станка, другарица Кокина из гимназије, кћи једног незнатног новинара, необично страшљива девојчица, која се у почетку чак ни у клубу није усуђивала да пуши из бојазни да "мама не осети ".{S} Њу је Кока на силу довукла у клуб - да би учинила по вољи Милету; а и да би и она сама имала макар какву " дружбеницу". {S}И било је смешно имати такву једну другарицу која се није усуђивала да пође с њима у предвечерње шетње аутомобилом (дединим, наравно, када деда не би био код куће или када би био заузет својим " пословима"), те би је морали убацивати у кола идржати укљештену између себе.{S} Она се трзала, сваки час јој се чинило да ју је неко од познатих приметио и да ће је неизоставно потказати мајци; сваки час је, при наглом заокрету аутомобила, при корацима у ходнику сутерена, и у сто других прилика, доживљавала праве мишје панике, срце би јој јако залупало, пребледела би, нагло би хватала за свој шеширић и изјављивала да "никад више неће..." {S}Али Кока је успела да натера Станку и да пропуши, и карте да држи, и усне да карминише, да се облачи и понаша као и она: да носи сукње преко колена, да високо прекршта ногу преко ноге;да се дубоко заваљује у фотеље и у јастучиће на дивану и да јој из тих фотеља или јастучића вири само куштрава глава и врх цигарете; да шешир натуче до пажљиво напудерисаног носића. {S}Станка је временом постала по спољном облику друга Кока (Кока је у замену оксидисала косу да би била плава као Станка ), и како је Кока вукла Станку куд год би ишла, чак у последње време и по журевима и игранкама, то су их познаници називали - као људи без много оригиналног духа, "Доли систерс".{S} Али једна "систер " била је сва неизвештачено отмена, на њој је бисер био бисер, пти гри - пти гри а не зец, свилена чарапа уистину од праве свиле, осећало се по свему да спава у сопственом кревету а не са мамом и још три детета; да не ради никакве грубе послове. {S}А Бог свети зна колико је другу "систер ", Станку, стало суза, довијања и ноћних бдења да се домогне макар и тих перли од стакла, и те кожице од зеца или мачке, и тих чарапа и хаљина од вештачке свиле; колико јој је времена требало да би ухватила, око "првог", оца на изласку из редакције, колико јој је пажње требало да се црвени лак са ноктију не спере, заноктице да се не расцветају од хладне воде.{S} Оно што је за Коку било тек ситница, за Станку је било лудо трошење; а ипак, баш због тих наизглед једнаких хаљина и једнаког понашања (код Станке на силу обесног и зато раздражљивијег, изазивачкијег, јер се у дну погледа, у недовршеним покретима јасно разабирала застиђена чедност), богатство једне је добијало један праскав, наметљив блесак, док је отменост друге била стално обавијена једним тихим сажаљењем, самилошћу, тронутошћу. {S}Станкина лепота је под тим условима била неподношљива, изазивала је скоро сузе.{S} Што се тиче Весе Н., он је пре него што му је пукла тамо нека чеона кост, био баш исто тако ударен, дечко лепо обучен, али спреман за сваку лудост, готов, ако му кажу чик, да скочи обучен у Саву; или да управља бобом, на који до тада у свом животу није сео - и то по залеђеној стази једног интернационалног тркалишта. {S}Тако ни Милетовој ни Кокиној вољи није у том друштву имао ко да се одупре. {S}Остали који су се повремено појављивали у друштву нису значили ништа; примани су и позивани не из неког нарочитог другарства, већ да попуне друштво - јер на крају крајева ни Миле ни Веса нису могли на покеру черупати сами себе; или девојке. {S}Овог пута једва изабраше ко ће им попунити број. {S}Тај прекобројни морао је бити добар играч, елегантан, и притом човек који ће умети да чува тајну.{S} Не припрема се једна ствар три или четири месеца раније да би вам је макар ко покварио брбљањем. {S}Нови другар био је потпуно безначајан, толико безначајан да му ни име не запамтише како ваља, те га прозваше просто "Прекобројни". {S}Улога прекобројног оста заиста у свему споредна: за једну даму је требао играч, и он је узет; сем тога, како је Миле имао да иде у сандук, то је тај играч тачно био четврти за ношење сандука.{S} Али ништа више: други у игри, четврти за ношење: његова безначајност и тиме би довољно награђена. {S}Он покуша да попуни план једном својом идејом (да се четири носача опашу ланцима уместо белим конопцима, "јер такви су вам били у средњем веку калуђери"), али та његова идеја не би примљена, пошто је излазила из оквира "црно-белог" - те његов предлог оде у архиву. {S}Спремање је било тешко и задавало пуно бриге. {S}Требало је сашити четири црне калуђерске ризе са кукуљачама на којима би била само по два отвора за очи, набавити четири бела конопца, четири беле воштане свеће од по пола метра, један кратак, а ипак довољно дубок мртвачки ковчег (бео), у који је требало да уђе Миле и који је према томе морао да се удеси да Миле у њему не само дише, него и да има места за свирање. {S}Али све је то било лако према другим двема стварима; прво, Миле је морао да научи да свира у саксофон један фокстрот (а он још није знао ни како се држи правилно тај инструмент); друго, Станка се морала некако навићи не само да гледа, него и да дотакне ту за њу тако грозну ствар - мртвачки сандук. {S}Када је први пут угледала, насред клупске собе, тек донесен ковчег, њу је, иако припремљену, ухватила таква дрхтавица да је чак и Неда Главичкова морала дотрчати да јој силом саспе у уста чашицу коњака. {S}Цело поподне су Миле и Кока изгубили храбрећи је и уверавајући је да то "није ништа", да ковчег није прави, јер је од картона и нарочито прављен за игру и да је, наравно, празан.{S} Станка је на све то одговарала да она не сме и да неће, и да је то тако страшно да ће пре умрети него дотаћи се. {S}Изгубивши стрпљење, Кока је треснула ногом, отворила сандук, легла, на највећи ужас Станкин, у њега и победоносно узвикнула: {S}" Па онда, шта још!{S} Је ли то тако страшно?{S} Картон споља, картон изнутра.{S} Дај руку! " Станка се сва бледа морала дотаћи сандука. {S}Тек после тога Миле се могао вратити своме саксофону и вежбању.{S} Вежбао је неуморно, данима; у глави му је зујало, вилице у зглобовима су га болеле од силног стискања инструмента, изазивајући обилно лучење пљувачке, која му је већ нагризала углове усана. {S}Како је у таквим приликама и могао мислити на тату, на деду и на њихову свађу? {S}Тога дана старац је очекивао да му се Беба врати.{S} Од родбине није више нико пуштан у кућу, али је старац још више био преплашен, и уколико је време више промицало, утолико је више падао у растројство. {S}Сваког часа би му се учинило да му било слаби; или да добија болове у срцу.{S} У исто време непрестано је осећао како родбина и даље гмиже иза затворених врата.{S} Тек би се мало заборавио, а већ би прекидао говор, дизао кажипрст и онако убледео и нагло измршавео, скакао из фотеље и прислушкивао. {S}- Опет су ту!{S} Осећам их, чујем. {S}Ослушкују иза врата! {S}Тапкају, чујеш ли, Трифуне, тапкају! {S}Трифун би морао да иде и одиже поклопац на округлом отвору врата - а старац се, блед и нем, прикрадао за њим на врховима прстију.{S} И тек када би се и сам уверио да нема никог, да је степениште празно, крв би му се враћала у образе и он, за час смирен, враћао би се у собе да час доцније поново скочи. {S}Александра Мајсторовић личила је на мајку: кротка, тиха, крупног ока.{S} И као мајка живела на рубу стварности.{S} Само, за мајку је с оне стране тога руба била пустош једне празне прошлости и једне напуштене садашњости; живот из њене фотеље на точковима био је нерадостан, и она је вољно бежала из њега.{S} За ћерку, напротив, преко оног руба налазила се њена историја уметности, њена упоредна књижевност, њене студије, музеји, галерије, библиотеке, Бодлер у зеленом кожном повезу, Париз, Северна Италија, Беч.{S} Једна није имала више ниједне илузије о животу!{S} Друга их је имала све. {S}Док је њен деда очекивао да Беба стигне из санаторијума, - и већ почео да се прибојава што је нема, јер сат у који је требало да стигне беше одавно прошао, - дотле је Александра , под погледом своје мајке, закључавала своје путничке ковчеге. {S}- Деди још ниси казала збогом? {S}- Не.{S} - Александра порумене; погледа на часовник: није још било подне. {S}- Могла бих сада, пре ручка. {S}- Хајде сине. {S}Старац се, међутим, све више узнемиравао. {S}Час је причао Трифуну о Беби, о њеној младости, о неким тајним лепотама и знаковима; час притрчавао прозору и одизао крајичак завесе, да види не иде ли улицом, не долази ли. {S}Пред подне он сам позва др Распоповића да му да ињекцију. {S}- Затворили су је, - бунцао је, - потплатили.{S} Да је нису спречили, она би дошла. {S}Може ли то, Драгићу да буде?{S} Она је пунолетна, ја сам пунолетан, па онда... {S}Др Распопвић је већ држао готов шприц, старац задизао рукав на кошуљи и тада, сасвим потмуло и далеко одјекну звонце.{S} Старац цептећи поче спуштати загрнут рукав.{S} Био је кречно блед, отворених усана, раширених ноздрва; није имао снаге да се покрене са наслоњаче.{S} Напољу су се чули гласови.{S} Трифун је некога спречавао да уђе, али се врата ипак отворише и у собу ступи, узбуђена и зачуђена тим дочеком, Александра.{S} Видећи је, старцу нагло наиђе крв у главу, чак му се и врат зацрвене.{S} Ломио се између беса и смеха, ослоњен рукама да скочи из фотеље, али се наједном навали и засмеја. {S}- Ах, нова извидница, нова сила!{S} Па лепо, лепо, поздрави татицу, што те ваљда чека пред вратима, да још нисам умро, још, још не, и не мислим скоро, ето доктора, нека каже, од умирања нема ништа! {S}- Али деда, па ја... ја сам сама, ја не знам шта то говорите!{S} - Александра је била на самој граници плача.{S} - Та ја сам сама дошла да вам кажем збогом, довече путујем за Париз, ја... {S}- А, Париз... - отеже старац још увек кроз смех, - па лепо, а кад се вратиш из Париза, реци татици, од умирања нема ништа, нек зна, нек се не брине. {S}Александрино мало кинеско кученце, не веће од две песнице, дивно мало псето, крива њушкица, крупне паметне очи, већ мало плавкасте од црнила, као зреле трњине - стајало је крај Александриних ногу и пажљиво гледао старца који је беснео и лупао рукама по наслону фотеље. {S}- А да зна како сам добро, ево па му причај! {S}Старац нагло престаде се церењем, лице му потамне, он скочи, одгурну наслоњачу, која се иза њега преврте и, пре него што га ико могао задржати, поткачи псетанце ногом и оно, уз урлик, прелете целу собу и свом силином лупи о велико огледало које се распршти. {S}- Ето, то се зове бити на самрти, - урлао је старац трчећи за Александром, - поздрави татицу, поздрави га много! {S}Смешни детаљи његовог старачког облачења, срозане панталоне, изгажене папуче, раздрљена кошуља, рукав чију манжетну није успео да закопча, у том часу су му давали страховит изглед помахниталог злог духа.{S} Он својеручно тресну врата за Александром и тек тада се распали, али тај нови бес није више био изражен неодмереним покретима, већ правим белим усијањем, он је сав у унутрашњости горео, смејао се, као да је већ смирен, говорио лудећи се, шеретски, шалећи се, али је горео, пламтео.{S} У том стању је позвао свога адвоката, у том стању је написао нови тестамент. {S}Читава два часа писао је, и роптао, и гушио се, очију ван главе.{S} Да би успео да допише морао му је др Распоповић два пута дати ињекцију камфора. {S}Поноћ је била увелико прошла када Мајсторовић стиже кући.{S} Жена и кћи су још бделе.{S} Он уђе, непријатно миран, одложи полуцилиндар и штап и приђе жени.{S} Она га је гледала унезверена, широко отворених очију. {S}Неспретно - колико година није учинио тај покрет? - положи руку на њену проседу косу и дубоким гласом, који је ипак остајао дрвен и неосећајан, рече: {S}- Жено, мораш бити јака... {S}Божја воља, смири се... {S}Па, као да је тиме свршио све што је имао да уради, он журно, остављајући иза себе онесвеслу жену, оде у своју собу, обуче други жакет, узе из ормана чисту марамицу и без речи врати се у ноћ. {S}Погреб је већ требао да пође.{S} Људи у црним жакетима, ужурбани и званични, промицали су кроз свет, који беше испунио велики хол и салон обложен црним драперијама са сребрним ресама.{S} У салону је лежао ковчег са телом Великог Народног и Просветног Добротвора Петронија Наумовића, како су га већ називали дневни листови, "отргнутог неумитном смрћу из топлог загрљаја његове неутешне родбине", како је стајало на посмртним листама.{S} Три свештеника и ђакон мрмљали су молитве у тешком и прегрејаном ваздуху, засићеном оутжним мирисом многих воштаних свећа, зимских ружа и ловорике, оним нарочитим, мртвачким воњом који долази од лака и боје, од црних драперија у које је ушао вишегодишњи мирис тамјана и нафталина, од присуства смрти. {S}Свет је жагорио, кретао се, обавештавао, пропињао на прсте да крај самог ковчега угледа претставнике великих школа и научних тела којима је старац, као што се пронела вест, завештао целу своју имовину и који се беху одједном сви заједно сјатили у незнању коме је тачно и шта старац завештао.{S} Универзитету? {S}Трговачком фонду? {S}Академији наука?{S} Или је можда све то новинарска патка?{S} - За то време, очију наливених крвљу од узбуђења и несанице, само у кошуљи, Мајсторовић је седео закључан у старчевој спаваћој соби и посивела лица по трећи пут претурао последњу фијоку: посао му је био узалудан, ни тестамента, ни хартија од вредности, ни готовог новца, никакве забелешке које би му могле послужити. {S}Како се све то догодило? {S}Зашто?{S} У коме се часу одлучио? {S}После оне лампе?{S} Или пре?{S} Не!{S} То не може бити! {S}И најзад, ту су деца, он је њихов отац, он се мора бринути за њихову судбину.{S} Господе, има ли те? {S}Каква је то правда?{S} Мајсторовићу задрхташе мишићи на лицу.{S} Био је преморен, малаксао. {S}Он одједном заплака гласно и, тресући се целим телом, зари лице у дланове: {S}- Толике паре, толике паре, Господе толике паре!... {S}Жагор поче допирати и до њега.{S} Неко закуца на врата и јави да се полази. {S}Мајсторовић обриса надланицом очи, посрћући обуче капут и изиђе у гужву.{S} На погребу је учествовало и неколико министара, негде у крају стајао је и Деспотовић, мрачан и ћутљив.{S} Око ковчега настаде прилично гласно објашњење са Мајсторовићем око тога ко ће изнети Великог Добротвора.{S} "Неутешна породица" стајала је у дну салона. {S}Једино је Александра плакала. {S}Одједном једна баба примети да Милета нема у салону.{S} Почеше га тражити.{S} Многи рекоше да је "сад био ту". {S}"Можда му је позлило!{S}" Један министар, један трговац и два претставника Универзитета и Академије учинише се као да понеше ковчег.{S} Између њих, услужни у својим црним памучним рукавицама, четири човека из погребног предузећа узеше на себе сав терет тешког металног сандука. {S}Послуга и родбина се шапћући разлете по кући за Милетом, главним ожалошћеним. {S}Главички-Млађи сјури се у свој стан, али Миле није био у "клупској соби". {S}Без много размишљања он се онда попе у стан Распоповићевих.{S} Како су господа била на погребу доле, а послуга на прозорима, то Главички без куцања поче пролазити кроз собе: у претпоследњој, без капута - Мајсторовићевска раса као да ниједан важан посао није могла радити у капуту - ознојен и румен, надуваних образа и исколачених очију, са завојцима косе по челу, Миле Мајсторовић је, лупајући снажно ногом такт по паркету, учио свој фокстрот. {S}Саксофон је на свом доњем делу био затиснут марамицом, те су тонови били загушени и тихи.{S} Нагнута над клавир, и она румена и раскуштрана, држећи ногом стално леву педалу да би се клавир што мање чуо, Кока је отсечно пратила простим акордима у синкопама Милетову свирку.{S} Главички лично одузе саксофон; затим, мало натмурен, навуче Милету капут, и узевши га под руку брзо с њим стрча на улицу. {S}Намештајући јаку на капуту, и стајући крај оца одмах иза кола, Миле се ипак у последњем часу сети да сасксофон није вратио у кутију и затворио и, окренувши се Главичком , показа му руком као да окреће кључ. {S}Главички опет њему показа да закопча капут: јер у брзини не беше скинуо са врата црну траку са кукицом о коју се при свирању закачиње саксофон. {S}2 ЗАДУЖБИНА Требало је да дође до једног гажења, приликом једне веселе аутомобилске шетње на Авалу, па да се дозна да је др Драгић Распоповић заиста лекар.{S} Уз свећу и једну петролејску лампу, у дрмској механи, пред унезвереним погледима присутних сељака и својих отмених, нагло отрежњених пријатеља и пријатељица, Распоповић је засуканих рукава на кошуљи превазишао све што се од господина његовог ранга могло очекивати. {S}Истина, прегажени сељак је дан доцније умро од "компликација унутрашње природе", али то више није могло да уздрма већ стечену репутацију. {S}Прва помоћ је била дата заиста докторски - на то се цео присутан свет могао заклети. {S}Требало је, затим да Сибин Мајсторовић почне са обарањем тестамента Великог Народног Добротвора Петронија Наумовића, па да се дозна да је др Драгић Распоповић не само лекар, већ и специјалиста за кожне и венеричне болести. {S}И то је сада сазнала не само група личних пријатеља, него и цела јавност, јер су извесни листови већ недељама - као одговор на "Штампину" кампању - доносили час његове изјаве у којима се бранио од изјава, час његову слику у белом докторском мантилу. {S}Па се том приликом сазнало и више: да др Распоповић има и своју "приватну клинику", и свога "асистента", и одвојене чекаонице за мушке и женске, и два телефона, и пуно сличних ствари.{S} Да је, например, пре смрти Великог Добротвора, држао у његовој палати стан од пет соба и да је тек касније заузео и друго, мање крило свога спрата и да сада располаже са осам соба, четири клозета, два купатила, два споредна и два главна улаза, од којих је један "докторски". {S}Неодређени друштвени положај др Драгића Распоповића (- Шта је? {S}- Не знам.{S} Неки доктор) доби тако потребну чврстину. {S}Цео свет је сада знао да Распоповић није макар какав доктор права, неког страног универзитета, већ да је прави доктор, Др М. У. специјалиста, са сопственом клиником и сопственим асистентом.{S} Што лично не лечи, већ целу ствар препушта оном асистенту са фикс платом од 1.500 динара, само је могло још више да га подигне у друштвеном уважењу.{S} Јер када је неко лекар и специјалиста за кожне и друге болести а лечењем се уопште не бави - него тако тек у изузетним и ретким случајевима, када је у питању какав Народни Добротвор - онда он мора да има неке много важније и много приносније послове. {S}Распоповћев углед је због тога од данас до сутра постао толики да су илустровани листови почели слати своје сараднике да га питају шта он као "наш познати специјалиста" мисли о љубави? или о туризму? или о увођењу гасног осветљења?{S} О пословима од којих човек живи, међутим, није ред да се пита, па тако о томе новинари Распоповића нису ништа ни питали, још мање штогод о томе писали, - што је, опет, сасвим у реду: свака биографија сваког значајнијег члана друштва мора да буде обавијена бар једним велом мистерије. {S}Што се тиче Мајсторовића,он је у своме животу водио парнице свих врста.{S} Оне велике, са блиставим адвокатским именима, са сликама у новинама, са полемикама, које осветљују друштвене односе као упаљен магнезијум: блесну, открију све у пуној сировости детаља, и већ умину; једва да остане мало дима и рђавог мириса који се повлаче још дан-два у успомени грађана.{S} Оне друге стручне и досадне, где два супарничка адвоката данима читају мртве текстове које нико не разуме.{S} Оне, најзад, о којима се годинама пише да су одложене, јер тужилац није био ту да да своју реч; јер се адвокат одбране разболео; јер су предложени нови сведоци који опет никако не могу да се пронађу; јер је тражена нова експертиза; јер експертиза није могла да буде извршена, пошто су, у међувремену, књиге изгубљене, па се сада морају тражити нови сведоци који ће посведочити шта је у тим несталим књигама писало, да би на основу тих изјава експерти, од којих је један у међувремену умро, донели нову експертизу; јер нови експерт уопште није експерт; јер... - на крају, сем оних који се тако туку на живот или смрт, нико више не зна ко кога тужи, зашто; процес почиње да иде на нерве и судијама, и адвокатима, и сведоцима који почињу да беже, и главним уредницима који бојећи се монотоније просто престану да објављују извештаје. {S}И процеса нестане, заборави се, потоне у мрак.{S} Тек после годину или две на петој страни вест од десет реди: апелација вратила предмет на досуђивање првостепеном суду; па опет ћутање. {S}Месеци пролазе. {S}Поново мала вест на седмој страни:{S} Касација вратила предмет да се поступи по примедбама, а у вези са параграфом број тај и тај, алинеа трећа. {S}Нико наравно не зна какав је то параграф и када се најзад у новинама, на деветој страни, између програма недељног богослужења у Саборној цркви, постављања нових хонорарних професора на Пољопривредном факултету саопшти да је Касација оснажила пресуду по тужби и тако даље -ту вест нико и не види. {S}Јер ко чита шта се у недељу у Саборној цркви служи и који су нови хонорарни професори на Пољопривредном факултету? {S}Прво што је Мајсторовић урадио тога јутра када се пробуидио било је да се прексрти.{S} Он истина није био побожан, једино божанство у које је веровао без ограничења било је новац.{S} Па ипак... ко зна, ђаволске су то ствари, можда тамо нешто и постоји и онда је боље да човек буде предострожан.{S} Прекрстити се није тешко.{S} Али облачећи чарапе, у журби да што пре узме јутарње новине испод улазних врата, он навуче прво леву, па тек онда десну чарапу. {S}Да му се тако што деси баш тога значајног дана!{S} Све му се одједном приказа у мрачној боји.{S} Кад год је погрешио и обукао леву чарапу пре десне догодило му се нешто непријатно. {S}Осећао се врло нелагодно док је ишао онако у гаћама и кошуљи, огрнут само горњим капутом, кроз ходник за новине. {S}Новине су биле теошке од влаге. {S}Мајсторовић је осећао како му хладноћа мили прстима и преноси се на целу руку, плећа, кичму.{S} Сваки пут кад би отворио, празног стомака, јутарње новине, Мајсторовић би се смучило од мириса влажне хартије и свеже штампарске боје. {S}Мирис који би тек прва цигарета могла да убије.{S} Међутим, овога јутра, пре него што је мирис и доспео до његових носница, он осети како му срце за часак стаде. {S}-Ах, стока... стока! {S}Грч му стеже грло.{S} Крв навали преко кратког врата у образе, главу.{S} Није могао да нађе реч којом би изразио оно што је осећао.{S} Речи су увек биле његов недостатак.{S} Држао је раширене новине и буљио у карикатуру која га је претстављала како се у опанцима, са обућарским ножем у руци прикрада с леђа једном малишану за школском клупом.{S} Уводник, у чијем је наслову могао видети масним словима отштампано своје име, уопште не привуче његову пажњу.{S} Као што није веровао у психологију и људску савест, тако није веровао ни у писано слово. {S}Он сам никад није читао ништа, па ипак је постао то што је.{S} Зато га је сва она галама коју је дизао Деспотовић са својом "Штампом" остављала мирним.{S} Било је чак природно да Деспотовић брани своје паре, све док их је бранио речима.{S} Али пред сликом Мајсторовић осети грозну нелагодност помешану са немоћним бесом.{S} Можда Распоповић збиља има право? {S}Можда је требало променити тактику?{S} Ако је сва његова мука узалуд? {S}Али сада је доцкан за отступањем.{S} Осети како је стварно окружен једном моћном и активном мржњом.{S} И осети се страшно усамљеним и слабим. {S}Он појури ходником, улете у женину собу: први пут у своме животу тражио је од ње да учествује у једном његовом узбуђењу.{S} Он сам ни|је могао читати.{S} Слова су му играла пред очима.{S} Видео је само по датумима којима су почињале алинеје да је у тим сивим ступцима изнет читав његов живот. {S}-Читај... читај редом! {S}Госпођа Мајсторовић, нагло тргнута из сна, није разумевала ништа.{S} Једино што одмах виде, би карикатура: једно лепо дете и њен муж који му се прикрада, да га убије. {S}-Али... зашто дете, зашто дете?- промуца ван себе. {S}-Тако лепо дете!{S} -Руке јој почеше дрхтати. {S}Испуни је ужас... {S}Мајсторовић хукну, истрже јој новине из руку. {S}Као да је реч о детету!{S} И само то што види пред собом некога још слабијег и беспомоћнијег поврати му снагу и веру у себе.{S} Зашто се узбудио?{S} Једна слика -глупост!{S} Све је добро спремљено. {S}Он се врати у своју собу и журно се поче облачити. {S}У глави је прелазио своје сведоке: све оне прије, стрине и тетке, све оне бабе доморотке које се у потаји баве подвођењем а јавно издају собе за самце; све оне тастове дужнике којима је старац некада због неисплаћених меница продао на добош кућу или радњу или за опроштен дуг упропастио кћер; све оне отпуштене шофере и кочијаше, све пијане настојнике кућа; све оне девојке којима је Наумовић за једну малу противуслугу поотварао модне и кројачке салоне; све оне који су ма кад били у тајним дотицајима са Великим Добротвором, а које он беше са толиком страшћу скупио.{S} И сав тај глиб, сва та несрећа, сва та трулеж, да се на њима подигне стручно сведочанство "личног лекара" др. Драгића Распоповића.{S} Још није био обучен -облачио се данас, чинило му се, споро, -дебелим прстима никако није успевао да машну закачи испод беле круте огрлисе, те се пропињао и кривио пред огледалом -када у собу улете др. {S}Распоповић.{S} Мајсторовић се лецну.{S} Зној га осу по челу.{S} Већ закачену машну скиде, дрхтавом руком остави на сто и тешко седе на ивицу постеље. {S}Распоповић је једва дисао од брзог хода. {S}-Хвала Богу!{S} Мислио сам да си већ отишао. {S}Синоћ нисам могао нигде да те пронађем. {S}Мајсторовић је био једак. {S}-Стара песма! {S}-Стара или нова, свеједно. {S}Он извади једно мало парче хартије. {S}Држао га је часак, а онда га пружи Мајсторовићу. {S}На једној страни су биле записане суме дуговања, на другој рокови отплата.{S} Рукопис је био танак, фини, готово женски, необично читак. {S}Видело се да тај извештај није писао Распоповић. {S}Мајсторовић диже поглед са цедулље и дуго остаде загледан у свога пријатеља.{S} Сумњао је чија су ово дуговања, али није могао да верује, хтео је изрично потврду. {S}-Ово је... {S}-Деспотовићево.{S} Распоповићеве рибље очи добише за часак нешто живота. {S}Био је необично задовољан собом. {S}-Па то...{S} Он је онда... ух, Бога му! {S}Он је онда труо, сасвим труо! {S}Он пажљиво поче загледати датуме меничних рокова.{S} Деспотовић је био у много тежем положају него што је Мајсторовић замишљао.{S} Али је зато био и много опаснији нето што је Мајсторовић замишљао. {S}Њему одједном би јасна жестина са којом је Деспотовић бранио себе: ако оне акције "Штампе", које је Деопотовић заложио код старца, пређу у Мајсторовићеве руке, он је готов -било да Мајсторовић тражи одмах наплату, било да као нови власник заложних аксија "Штампе" затражи учешће у послу. {S}Мајсторовића проже сумња:{S} -Труо, наравно, ако је ово тачно ... јеси ли сигуран. {S}-Потпуно.{S} Како да сам сам преписао. {S}-Ко ти је тај? {S}-Један млад човек. {S}-Не волим... млад човек, то није сигурно. {S}Распоповић се осмехну. {S}-Овај је сигуран, испробао сам.{S} Имам систем: покер.{S} Једна партија -и као да сам с њим живео цео век.{S} Маринино познанство, непознат новинарчић, али печен.{S} Пише песме и уцењује на ситно; држи карте -не дрхти.{S} Изгубио је две хиљаде динара и није трепнуо.{S} А јамачно да више није имао у џепу. {S}-То ти је опет Марина помогла. {S}Распоповић се поново осмехну. {S}-Ти знаш да Марина не зна покер.{S} Ни карте не распознаје. {S}-Седела је једном мени иза леђа...{S} Десет хиљада сте ми дигли. {S}-Још те пече! {S}-Распоповић се сасвим развесели. {S}-Слушај даље.{S} Чим је отишао, ја Спакујем у коверат оне две хиљаде и додам још једну као да се залепила, па му пошаљем.{S} Објаснио сам му да се у мојој кући не игра у новац (Мајсторовић учини једно: хм! )...{S} Добро, опет за оних десет хиљада! ... {S}Да је партија била од шале и да му враћам суму коју је изгубио. {S}-Па даље? {S}-Нема, брате никакво "даље".{S} Ту ти је прича свршена. {S}-Распоповић се засмеја гласно.{S} -Свршена! {S}-А она хиљадарка ... више? {S}-Говорим ти: прича свршена. {S}Обојица у исти мах почеше палити сигарете, замишљени. {S}-Па сад?-упита најзад Мајсторовић. {S}Распоповић слеже раменима. {S}-Дотући га.{S} Отети му сасвим "Штампу". {S}-Глупост! {S}-Један посао може бити добар или рђав, никад глуп или паметан. {S}-Да случајно "Штампа" није добар посао?- потсмехну се Мајсторовић. {S}-За Деспотовића није, али за друте јесте. {S}Например, ако сваки од повериласа дозна у поверењу за друге, са тачним назначењем сума, - то је добар посао за онога ко буде хтео откупити потраживања, а откупиће их и покуповати, ако је способан да створи панику, пошто хоће. {S}Али ту не би морала бити главна зарада.{S} Извесна потраживања човек има рачуна да откупи и по пуну сену, јер је главно појавити се једног лепог дана пред Деспотовићем, скинути љубазно шешир: врло ми је жао, али вам морам саопштити, господине министре, да све што дугујете, дугујете мени. {S}Волео бих да присуствујем тој шали, макар ја лично не добио ништа -само да му видим њушку! {S}Мајсторовић подиже поглед на Распоповића. {S}Био је црвен, дах му је био кратак. {S}-Па онда? {S}-Молим.{S} Редом. {S}Претпоставимо да држимо већину потраживања и да одбијемо конверзију макар и најмање менисе.{S} Деспотовић и лично има велики дуг, чак је и кућа у којој станује под хипотеком: да регулише прва потраживања треба му најмање осам стотина хиљада -које не може иабавити. {S}-Може, -промрмља Мајсторовић, - ако уђе у владу. {S}-Ти ниси читао јутарње новине? {S}-Јесам. {S}-Онда си читао само "Штампу" и у њој видео само своју карикатуру! {S}-Распопоиић поћута.{S} -Влада је ноћас састављена. {S}И саставио ју је поново Солдатовић. {S}-Ох!{S} -Мајсторовић грозничаво зграби новине, поче их листати. {S}-Не труди се.{S} Све је исто.{S} Солдатовић има свој скупштински број.{S} Догод аграрци буду ван Скупштине, он ће имати свој број. {S}И све донде ни Земаљска странка ни Деспотовић неће самостално доћи до министарских фотеља. {S}-Он је противан довођењу аграраца у скупштину, за њега та комбинација отпада. {S}-А ко ти каже да он не пушта своју странку да довлачи аграрце и обара Солдатовића и Народну странку само зато да касније скупље прода своју помоћ том истом Солдатовићу? {S}-На који начин? {S}-Сепањем своје партије.{S} Стварањем нове партије којој би он био шеф.{S} Зашто би се прљао скидањем оног секвестра? {S}Зашто би оснивао "Штампу".{S} Зашто у њој не пише нико други сем људи из Деспотовићева крила? {S}- Па онда? {S}- Па онда... то значи да Деспотовић остаје у опозицији, да му треба готов новас, јер је све што је имао спискао у последње изборе, да ће се погађати и правити аранжман са срним сиганином а не само са нама, не би ли "Штампа" наставила са његовом политиком! {S}А то значи да се једно предузеће као што је "Штампа" може добити у трећину сене заједно са кућом, машинама, уреднисима, сараднисима и свим осталипм дрангулијама.{S} И то значи још да могу направити паре помажући своје послове, да ти можеш сам себе подупирати у обарању тестамента -не бој се, сада га и испрве оборити нећеш, толико је Деспотовић и у опозисији јак!{S} И то све лепо, чисто: орхидеје, месечна, културна хроника, професори универзитета у излизаним панталонама и са девојкама за удају пишу чланке о "начелним питањмма", спортска хроника, слике, књиженност, балет, криминална хроника са хуманитарним правсем... {S}- Чекај.{S} У случају да не успем с обарањем одмах, онда бих и оних хиљаду и двеста акција из масе... {S}-Мајсторовић покретом заврши мисао. {S}-Наравно!{S} Твоја лична освета.{S} Старалац масе, чим се "Штампа" потера, мораће да изнесе тај пакет на пијацу.{S} Као старалац -зашто је иначе старалац! -он не сме дочекати пад предузећа с тим аксијама у маси.{S} -Распоповић зажмири: {S}-Он их може изнети и пре... уз просенат. {S}Мајсторовић овлажи језиком испуцале усне. {S}-Добра ти је то ствар, Драгићу.{S} Велика си ти хуља, Драгићу. {S}-Али се одмах поправи:{S} -Само, без мене.{S} Ја имам прече послове. {S}-Ми и не тражимо паре од тебе.{S} Ако желиш да уђеш са једним делом, добро, ако не, не мораш. {S}Мајсторовић се превари.{S} Искушење је било исувише велико. {S}-Чији је новац? {S}Распоповић угаси тек запаљену цигарету и дуго остаде без одговора, гледајући право у очи свога пријатеља. {S}-Слушај, ти и сам знаш да у пословима нема места за искреност. {S}Ја хоћу да учиним изузетак и да будем потпуно отворен.{S} Новац је једним делом мој.{S} Мањим делом, остатак од Банке и оних шињела.{S} Другим делом Шуњевићев. {S}Његов проценат од секвестра. {S}И вероватно новац неких људи који иду иза њега. {S}До три милиона. {S}-Укупно? {S}-Око пет. {S}-Па шта ћу вам ја? {S}-Име!{S} Ти си познат послован човек. {S}Имао си банку.{S} Имаш фабрику.{S} Никога не може зачудити ако купиш и једно издавачко предузеће ... {S}Да ми идемо сами било би исувише сумњиво, питало би се откуд нам новац, истраживало. {S}-Чекај.{S} -Мајсторовић устаде са кревета, приђе Распоповићу, ухвати га за ревер. {S}-Да због тога Шуњевића није пронашао да је концерн одустао од давања кредита мојој фабрици? {S}Распоповић је размишаљо часак. {S}-Нек буде, рећи ћу ти и то.{S} Ти си најзгоднија личност, ми смо већ радили с тобом и не треба се чудити ако Шуњевић жели по сваку цену да те има у комбинацији.{S} То је једно и на томе му не можеш замерити. {S}Друго, колико ја знам, консерн је, пошто си први пут одбио кредит, заиста решио да диже своју фабрику.{S} Они морају наћи тржиште за своје сировине. {S}А јасно је да од Шуњевића као њиховог претставника овде зависи хоће ли променити одлуку. {S}Мајсторовић плану. {S}-Дакле на силу? {S}-На силу или не, ми ти нудимо две ствари, обе корисне по тебе: кредит који ти треба, јер до наследства у најбољу руку нећеш доћи скоро; и учешће у једном рентабилном послу.{S} На страну што ти се пружа прилика да Деспотовићу вратиш мило за драго. {S}-А ако ја нећу? {S}-Пронаћи ћемо неког паметнијег човека од тебе, као што ћеш и ти кадтад пронаћи неког јачег од себе. {S}Ово што се овако скупило -ја, ти, Деспотовић, Шуњевић, можда је случајно. {S}Али оно што није случајно, то је сам ред ствари који је неминован. {S}Распоповић се опет осмехну.{S} Мајсторовић с гађењем скрете поглед. {S}-Без обзира, -настави Распоповић смешећи се и даље, -што је питање кредита коначно за тебе решено негативно и то кроз годину дана имаш још једну фабрику исто тако велику и модерну као што је твоја - али са неограниченим могућностима.{S} Чак и да решиш на други начин то питање кредита, остаје још увек питање конкуренсије -односно рата са једном моћном групом која има и сировине, и паре, и стручне спреме, и јаких светских веза. {S}Бонне цхансе! {S}Распоповић узе свој шешир са дивана, где га беше бацио улазећи, поправи му пажљиво облик па га онда исто тако пажљиво стави на главу.{S} Код врата, он се још једном окрену. {S}-Одговор, наравно, не тражимо одмах.{S} Ти си потпуно у праву да се прво и сам увериш како ће ти процес поћи.{S} До виђења. {S}-Он отвори врата. {S}-Позив си добио?-упита у последњем часу Мајсторовић. {S}-Јесам.{S} Зашто? {S}-И доћи ћеш? {S}-Зашто да не, доћи ћу. {S}-Онда је све у реду. {S}Мајсторовић устаде са кревета, дохвати машну са стола и одлучно се окрете огледалу.{S} У души је био мање одлучан. {S}Ђаволски леп и ђаволски вешто склопљен посао!{S} Гадови! {S}Као што се крстио иако није веровао у Бога, исто тако је Мајсторотаић полазећи на дневни посао љубио жену у чело не осећајући за њу ни трунке љубави. {S}Пољубац, ако се у њему не изражава ништа, мање је од додира руке, а Мајсторови никад жени није дао руку, никад је није топло и присно стегао. {S}Сагињао се, хладним уснама испод влажних бркова дотисао чело и одлазио. {S}Али овог пута госпођа Мајсторовић савлада језу, ухвати га грчевито и подигавши своје ужагрене очи на њега, поче задихано: {S}-Сибине, тако ти свега на свету, не чини то! {S}Још има вревмена.{S} Та он је мој отац, деда твоје деце!{S} Имаш женско дете -не убијај јој глас, не квари срећу! {S}Он јој грубо откачи прсте са својих ревера и баси јој руке у крило.{S} Гледао ју је часак непомично. {S}Чак није био много ни љут -можда више изненађен.{S} А онда слеже раменима и изађе из собе. {S}Жене уошите нису способне да ишта разумеју.{S} Срећа?{S} Женско дете? {S}Срећа - то су паре! {S}Зрела лепота септембарског дана сасвим умири Мајсторовића. {S}Мирни и осунчани ток улиса, потпуно чисто небо, благи мир ваздуха обавијао је Мајсторовића таквим спокојством да га поново -уз две чашисе комовисе - испуни варљиво осећање сопствене јачине. {S}Корачао је истуреног трбуха, главе мало забачене уназад, чврсто.{S} Када је ушао у суд, за њета више није постојао ни Деспотовић, ни јавно мњење постојао је само тестамент који је требало оборити.{S} Он сам стајао је насупрот целој Академији наука, селом Универзитету, свима професорима права, па ако устреба стајаће и против целог света!{S} По своме обичају није одговарао на поздраве; тек овом или оном адвокату пружао је свој маљави кажипрст и, онако широк и кратак, мирно се пробијао даље ходником.{S} Мирис суда био му је добро познат. {S}Пријала му је она грозничава узбуђеиост и жагор публике, она свечана и преплашена лиса сведока, оно значајно намиривање адвоката, њихови покрети пуни подразумевања, њихово договарање шапатом.{S} Био је најзначајнија личност.{S} У очекивању да се судница отвори, послужитељ му бојажљиво принесе столицу.{S} Али тек што седе, Мајсторовић примети, у најтамнијем куту ходника, Александру.{S} Ослоњеиа о прљави зид, замишљена, њено лисе под тамно плавим береом једва се назирало.{S} Мајсторовићу заигра утроба.{S} Дошла је и поред забране!{S} Кад год би се јако наљутио, њему би заиграла утроба.{S} -То је Симкино масло!{S} Отац, деда!{S} Даћу ја њима и оца и деду!{S} Да је био добар отац и деда, свега овог не би било! {S}Он, Мајсторовић, добар је отац, јер се ево крвави за децу.{S} -Он се проби кроз свет.{S} Спазивши оса, Александра се још више приби уза зид. {S}-Шта ћеш овде? {S}Александра не одговори.{S} Трудила се да извуче руку коју је Мајсторовић чврсто држао својим пипсима. {S}Видела је како су му очи крваве, осећала како му дах мирише на ракију. {S}-Пустите!- прошапта све бледа, мучећи се да се осмехне: иако су били сасвим у дну ходника, свет их је могао ведети. {S}-Шта ћеш овде?{S} Нисам ли ти рекао? {S}Марш кући! {S}Она најзад истрже руку - прсти су јој били без капи крви, утрнули.{S} Једва је дисала.{S} Очева глава у прљавој светлости ходника, која је црвеном месу његових образа давала нешто труло, дође јој мрска. {S}-Марш кући-понови Мајсторовић промукло прилазећи јој ближе. {S}-И то сместа! {S}Био је сав изобличен.{S} Тај исти израз, тај исти бес Александра је већ једном видела на деди оног страшног дана. {S}Тај израз имају људи, значи, увек када се туку за новац; или када га бране.{S} Дланови јој се овлажише. {S}Револт се у њој претварао у ужас сви у тим часовима постају убице. {S}-Брже, -понови Мајсторовић још једном. {S}Тај човек био је њен отац!{S} И она је тог оца волела.{S} И дивила му се, јер је био јак, снажне воље, ћутљив; и тако добар: све што је желела имала је. {S}А сада, тај отац стоји стиснутих песниса, и она осећа како у њему кључа мржња.{S} Ако се не помакне, удариће је песнисом у лисе.{S} Убиће је. {S}Тако је деда оног дана стајао.{S} Није, међутим, могла да се макне. {S}Усне су јој дрхтале.{S} Две подједнако снажне жеље раздирале су је: хтела је да се заплачне (осећала је у себи страшну пустош, као после смрти неког врло драгог и блиског) и да у исти мах учини нешто нечувено, да викне оцу погрду, да јавно... потпуно је јасно осећала да може и једно и друго учинити с истом лакоћом -чак обоје у исти мах. {S}Наједном се чу глас позивара.{S} Објављивао је почетак расправе.{S} Мајсторовић се трже.{S} Без размишљања шчепа Александру за мишису, отвори једна врата и изгура је напоље.{S} Онда одахну и крете за гомилом која је улазила у суднису. {S}Када се снашла, Алексатадра примети да стоји на неким споредним, јако прљавим степеницама, које су водиле право у двориште.{S} Одједном је испуни радосна извесност да је избегла неку велику несрећу.{S} Срце јој се узнемири. {S}Поче силазити степеницама.{S} И уђе у двориште. {S}Сунце је зали са свих страна.{S} -Сада могу кући, -помисли:{S} Била је сва исцрпена, једва се кретала. {S}А ипак, селим телом осећала је спокојство. {S}Та радост, то задовољство што живи, то спокојство...{S} Али она није спокојна: у њеној глави букте пламене речи протеста; свесно, њу је стид сопствене слабости, стид је што ју је отац тако лако отерао, што је она прећутно признала и по други пут оцу право да ради ту гнусну ствар, то јавно прљање једног леша, али потсвесно она је срећна, селим телом осећа спокојство сунчаног јутра. {S}Све до тог часа, Мајсторовић се колебао какву форму да да процесу. {S}Ражљућен Александриним доласком, он у последњем тренутку саопшти адвокатима да жели што бржи, што гласнији, што жешћи просес. {S}- Можете употребити све што имате у рукама.{S} Без икаквог устручавања. {S}Ако је потребно да се компромитује Бог отац, компромитујте! {S}Само је требало да се у његове ствари, после Деспотовића, "Штампе", "јавног мњења", пријатеља и жене умешају сада и деца.{S} А он?{S} А фабрика? {S}Мајсторовић је увиђао -после открића о новчаном стању Деспотовића - да је исувише слаб да добије просес. {S}Деспотовић ће преврнути и небо и земљу, већ их је превриуо.{S} Али да попусти у овом часу, Мајсторовић није могао.{S} Ако ништа друго, почеће!{S} Па како буде!{S} Да одржи своје достојанство. {S}Чак и деца му попују.{S} А он брани своје право, њихово право.{S} Да мисли на старог, његову успомену?{S} Али зар је стари мислио на њих? {S}Да чува част и глас породисе?{S} -Али -пљује он и на част и на глас породисе -када се треба спасавати! {S}Дражио је сам себе.{S} Да мисли на школе, просвету? {S}А ко мисли на њета?{S} Нико!{S} Па онда?{S} Сваки за себе! {S}Почело се мртво, безлично.{S} Судниса се брзо грејала.{S} Новинари су се згледали, разочарани.{S} Зар ће све проћи без скандала?{S} Сведоци су били несигурни, уплашени; поједини су порисали своје раније исказе. {S}Село пре подне прође у малим неспоразумима и сукобима.{S} Леп ред се кварио.{S} Мајсторовић се узнемири.{S} Поче одговарати на упадисе које су биле све дрскије и веселије. {S}У судници се догађало нешто неразумљиво. {S}И сам др. Распоповић, када дође на њега ред, поче замускивати. {S}Био је мек, поправљао себе свакога часа, застрањивао и онда, као збуњен, не могући натраг, говорио баш оно што није требало; или још горе: исувише ватрено доказивао оно што није требало доказивати.{S} Ова мекост и збунљивост, услужност са којом одговара на питања, готовост да призна да је заиста то и то тако а не овако, све то није се никако слагало са његовом високом, сухом и хладном приликом, са беспрекорном елегансијом његовог сивог одела од енглеске тканине.{S} Али, слагало се или не, просес одједном узе други правац: уместо да се испитује степен неурачунљивости Великог Добротвора, да се доказују последисе сифилиса и друго, у први план дође питање заваде таста и зета, њихова дугогодишња нетрпељивоот, њихова последња свађа. {S}Мајсторовић још није био дошао к себи, а пред свећама се створи Трифун Главички.{S} Мајсторовић се сав зајапури.{S} Шта је то требало да значи?{S} Ко је довео Трифуна у Београд?{S} Та Трифун је сада требало да буде нетде у Баваништу!{S} Уместо њета, пред судом је требало да се прочита лекарско уверење и саслушање код месних власти.{S} Он се окрете својим адвокатима.{S} Они су превратили акта, били збуњени.{S} За то време Трифун је стајао узбуђен и неиспаван и чекао питање.{S} Његово поднадуло и обријаио лисе било је бело.{S} Очи су му неспокојно лутале по лисима и предметима, али их ни једном не управи на Мајсторовића.{S} Он посведочи да је Велики Добротвор "волео млого, да простите, "фрајле", али је са њима поступао као човек, "а били су, знате, ко од брега одваљени и фурт су се са отим занимали"; и да су старса због те особине "фрајле" мното волеле, а још више "што су они плаћали и капом и шакоом, па их се већ није могао човек курталисати, саме су долазиле и молиле су господина помоћ, а господини су помагали".{S} Трифун углавном потврди сведочење др. Распоповића о старчевом сладострашћу, о теревеикама, али све то у њетовим исказима остаде у границама лако разумљивим, скоро човечанским. {S}Старац је читао, нарочито књиге о Франсуској револуцији, скупљао стари новац, за осеве увек куповао унусима поклоне, "само, знате, они, млади господин и госпођа, нису долазили увек да честитају, па би онда стари господини плакали". {S}-Ах, погледај, погледај мало и овамо, стоко матора!- узвикну Мајсторовић сав изван себе.{S} -Погледај! {S}Трифун остаде непокретан.{S} Он још једном посведочи да су "стари господини плакали и тужили се да их нико не воле". {S}Он чак са раздраженошћу понови то да су "плакали", али се при заклетви толико збуни да једва успе док му се рука на јеванђељу тресла -да понови оне речи које се у тој прилиси изговарају. {S}Требало је пошто пото прекинути суђење, одгодити га, одужити га што се више може.{S} Одлагање у овом часу за Мајсторовића је значило исто што и губитак - остајао је без новца.{S} Али пред могућношћу да наследство изгуби коначно, он није могао да се колеба. {S}Узбуђење у њему одједном паде.{S} Постаде хладан. {S}Није било сумње: да се дође до наследства, треба сломити Деспотовића; да би сломио Деспотовића, мора обезбедити фабрику; да би обезбедио фабрику, мора задовољити Шуњевића. {S}Ту се круг затварао.{S} Мајсторовић је сада био потпуно свестан да је његов интерес у томе кругу, па ипак, село његово, биће је протестовало против уласка у тај круг.{S} Била му је чудна и сама мисао да сипеле зависе од јавног мњења! {S}Он се наже главном адвокату. {S}-Тражите за лекарске доказе стручна мишљења.{S} Кад их добијемо, тражићемо мишљење Санитетског савета. {S}-Али... то ће отегнути ствар!{S} Јутрос сте ми... {S}-Јутрос било је друго, сада је друго.{S} Просес постаје несигуран.{S} Морамо саботирати. {S}Ако не могу да га добијем сада када ми новац треба, не морам га сасвим изгубити. {S}Јасно? {S}Он натуче полусилиндар и изађе журно из дворане. {S}Какви глупаци!{S} И са таквим људима треба радити! {S}Напољу Мајсторовића дочека тихо септембарско небо, пуно плавкастих испарења која су несигурно лебдела изнад оквашених плочника.{S} Обузе га меланхолија.{S} Он отпусти свој аутомобил и крете пешке.{S} Био је сав потонуо у себе и ништа одређено није мислио. {S}Мутне и безобличне мисли - које би севнуле и угаснуле одмах, као свици - врзле су му се по глави; нека ничему неокренута чежња испуњавала му је груди, корачао је чврсто, мало у раскорак, није осећао куда иде. {S}Био је прегажен.{S} Налазио се међу стварима и људима који су се друкчије понашали него он.{S} Налазио се у другом времену.{S} Некад, било је довољно бити јак.{S} Сада сви иду заједно, зависе један од другог, повезани међусобно.{S} Да одржиш корак, мораш у ред.{S} Мораш да се повежеш.{S} Да чиниш уступке лево и десно.{S} Да делиш тржишта. {S}Да се договараш о ценама.{S} Још више, да примаш готове цене!{S} Да купујеш сировину где ти они од којих узимаш паре одреде.{S} Све оно мучно и тешко што је осећао последњих година излазило је из чињенице да се није довољно брзо привикао новом времену; што га није довољно брзо схватио; што није хтео да га схвата.{S} Томе су криви животни успеси! {S}Све што год је замислио, успело му је.{S} Па постао надмен.{S} Поверовао да успева, јер зна све, јер може све.{S} Сви савети били су за њега глупи; сви људи недорасли њему.{S} А сада је, ма колико се љутио морао признати да је Драгић Распоповић имао право.{S} Гад!{S} Благост сутона стезала му је грло. {S}Он се сети парнице.{S} Уздахну: {S}- Толика мука, толика мука! {S}Вукао се сав исцрпен. {S}Осети глад.{S} То га освести. {S}Уђе у један бифе. {S}Пиво га мало освежи.{S} Стаде бирати шта ће појести. {S}Пипну неколико сендвича, даде да му се отсече прасећа ножица. {S}Усред јела поглед му паде на телефон. {S}Стајао је иза стаклене преграде у самом углу.{S} Бифе је био празан.{S} Мајсторовић остави до пола поједену ножицу, обриса неспретно руке једну о другу, зађе иза преграде.{S} Све је то радио као у сну, а ипак потпуно свесно.{S} Скиде слушалицу, затражи број.{S} Срце му је ударало мирно, пуно.{S} Он је сам био пун живота. {S}Зачу се крупан мушки глас. {S}Мајсторовића прође лака језа. {S}- Ало, ко?{S} Шуњевић? {S}Добро је.{S} Овде Мајсторовић. {S}Добар дан.{S} Ви погађате због чега вам телефонирам. {S}Да?{S} Па добро...{S} Има ли каквих вести?{S} Како? {S}Не, слушајте, Шуњевићу, ја сам упућен у ствар.{S} Наравно, тако је најбоље.{S} Данас ми је немогуће.{S} Тако, за два дана.{S} Не, не код мене, код Драгића.{S} Зашто?{S} Ја тамо одлазим и онако скоро сваки дан.{S} У реду, довиђења. {S}Глад га беше прошла.{S} Изађе на улицу, настави да корача.{S} Никакве горчине што је учинио нешто чему се противио годинама.{S} Тај први корак му чак донесе олакшање.{S} Ипак уздахну: {S}- Ах, Господе, толика мука, толика мука! {S}Нађе се одједном пред црном масом своје фабрике. {S}Целом једном страном мале улице ишли су њени голи зидови.{S} И та улица, колико га је на само напора стала док ју је просекао, док је успео да залеђе његове фабрике добије улицу!{S} Одбори, седнице општинског суда, решења, интервенције посланика и министара, напади штампе да је он сам већ покуповао све земљиште како је хтео и да га сад продаје општини како хоће, да општина експоприше по два пута већу цену самог Мајсторовића, да би њему и његовој фабрици отворила још један пут... {S}Те успомене га окрепише.{S} Испрси се.{S} Није ишло једним путем - ићи ће другим.{S} Једино што му је било у том часу тешко, то је да се призна побеђеним пред Распоповићем.{S} Гад!{S} Он зави за угао: био је пред главним улазом у фабрику.{S} Снажна сијалица осветљавала је једну велику и две мале гвоздене капије и златна слова над њима.{S} Иза те осветљене капије дизала се мрачна, неосветљена маса главне зграде.{S} Није се чуо никакав шум.{S} Један једини прозор био је осветљен у висини првог спрата. {S}Мајсторовић зажмири, обухвати погледом и оно што се није видело, осмехну се једва приметно и гурну једна од малих врата. {S}Али пре него што ће их затворити за собом и утонути у мрак, он се сети: {S}- Ах, дођавола... наравно, кад човек обуче прво леву чарапу! {S}3 "ШТАМПА" А. Д. Угао Кнез Михаилове улице и ...ћевог венца претвара се бар једном дневно у Европу.{S} То се догађа, нарочито ако је измаглица, а измаглице има увек ујесен, обично између шест и седам часова увече.{S} Раскршће, иначе тихо, у тај вечерњи час препуно је света што излази из канцеларија, банака, школа, и жури одмору, уживајући узгред у краткој шетњи корзом.{S} Аутомобили не могу да прођу и око жандарма у белим рукавицама одјекује задихано објашњавање мотора. {S}По мокром макадаму, у коме се огледају силуете пролазника, околних кућа, осветљених излога, разлива се оштра црвена светлост једне електричне рекламе, чија џиновска слова објављују свету да се у тој хладној високој, новој, а већ старој згради на самом углу налази "Штампа" А. Д. И све је то толико обасјано, хучно, ужурбано, да се и не примећује остатак раскршћа, изгубљеног у полумраку, са кафаницама, неизграђеним блоковима трошних кућа, са пиљарницама у старим, оронулим капијама, чије су корпе пуне јабука и позног грожђа осветљене карбитским лампама. {S}Један модеран дневни лист, то је пре свега једна кућа која више не одговара својој намени. {S}Ако је лист у напретку, онда је та кућа увек недовољна, стално се нешто поправља, руши и дозиђује, купују нове машине и смештају нови уред ници и телефони, али узалуд, све има стално изглед привремености и тескобе. {S}Ако је лист у опадању или чак само у застоју, онда је та кућа широка, брзо се запушта и пропада, машине које не раде почињу да рђају и да се кваре, па, иако је још све на своме месту, из свих места, из свих углова стално веје празнина и неки нарочити мирис пустоши.{S} "Штампа" А. Д. са своја два издања, јутарњим и вечерњим, од којих оно вечерње већ мора да смањује број својих страна, полако се приближавала овом другом типу.{S} Подигнута брзо, од старог материјала, на остацима једног подрума за вино, срушеног {S}1914 године бомбардовањем, "Штампа" није упркос своје фасаде од лажног камена и огромне светлеће рекламе сазидана да траје. {S}Узалуд је велика ротатива у бившем подруму накнадно била монтирана на бетонској подлози: чим би почела да ради, цела зграда, - заједно са својом светлећом фирмом, са својим кривим и тескобним ходницима, са својим собама чији прозори гледају у слепе зидове суседних зграда; са својим линотипима, телефонима, машинама за стереотипију у којима кључа олово, са својим округлим часовницима и жутим тезгама у администрацији, - цела зграда би стала да трепери и хуји; огромна расклиматана лира од сухих греда, повезана гвозденим носачима и бетонским плочама да се не распадне.{S} Али снага и вредност једног листа, па ни "Штампе", никад није зависила од тога да ли су таванице испуцане; или су степенице дрвене: његову снагу чини капитал који се налази иза те трошне фасаде; његову вредност чине људи затворени по тим мрачним просторијама, по влажним фотографским и цинкографским коморама, телеграфским кабинама, канцеларијама, машинским салама, подрумима, таванима; његову вредност ствара једино људски рад унесен у њега. {S}Међутим, Бајкић нагнут над свој сточић, са црвеном мастиљавом писаљком у руци, док у прсима и плећкама осећа оштар бол од дугог седења, замореног вида и загушен испарењем мокре хартије и штампарске боје, сам за себе није никаква сила.{S} Он за осам стотина динара месечно по два пута у двадесет и четири сата прочита осам, шеснаест или тридесет и две стране [титле]"Штампе" са по четири ступца на свакој страни, гармонда, петита или блока, и црвеном оловком исписује а или е, уместо сложеног у или о. {S}Он нема права да заустави једну вест, нити да пусти једну другу.{S} Он врши један "технички посао", ето шта је Бајкић. {S}Још мања је сила Андреја Дреновац са својим огромним знањем, својим плавим и кротким очима, својом брадом. {S}"Андреја, недостаје још пола шифа за "најновије проналаске технике"(или за "љубав мале Доли" - свеједно) - и Андреја умаче перо, ето шта је Андреја!{S} И сви ти други репортери и сарадници, какве су то силе што ноћу путују возовима, што у зору бивају дизани из постеље, што на десет степени испод нуле цупкају сатима по железничким перонима и улазима у министарства, смрзнутих носева и укочених прстију, што гацају кроз периферијско блато за аутомобилом који преноси искасапљену жену или прегаженог човека?{S} Чак и Бурмаз, као секретар редакције, на представља сам по себи неку силу. {S}Његова је моћ до супротног зида:{S} "Каква је то свињарија, Николићу - јуче сте ишли у полицију, а пропустили сте оног човека што је покушао самоубиство?" А већ с оне стране зида седи човек који може да прецрта све што Бурмаз напише или "пусти", чак и његов књижевни фељтон, на који је овај нарочито горд. {S}Сви они вреде само заједно, вреде у једном заједничком циљу. {S}А ето, ни тај човек - а тај је човек Деспотовић - који даје правац целом том скупном напору, сам по себи не може богзна шта: иза њега је управни одбор "Штампе" А. Д., а иза овога неодређена маса Земаљске странке, - и у њој Деспотовићеве фракције, - поља, шуме, рудници, речна предузећа, банке, њихови управни одбори, експорт, импорт, општи интереси, међународна тржишта, посланици жељни министарских аутомобила, нови управни одбори, окупљени око столова, мистериозни, невидљиви, анонимни, сваки од тих људи припадник разних цркви, заједница, партија, и сви повезани златним жицама ... као да "Управни одбор Штампе А. Д." и није никакав управни одбор, него тек скуп претставника других "управних одбора", место где се укрштају, неутрализују или удвајају најразличитији интереси - и тамо, ко зна тачно где, у којој мрачној соби постављеној персиским застирачима, из круга људи који већају, један човек покрене руку - а овамо Деспотовић промрмља две речи са главним уредником, и већ Бурмаз, црвен, узбуђен, виче кроз редакцијску салу:{S} "Каква је то свињарија, Петровићу!...", а Петровић, сав покуњен, граби свој капут и јури у маглу; само који час доцније Бајкић, очију заливених крвљу, чита Петровићев чланак тек отиснут на влажну траку хартије и поправља рђаво сложене речи. {S}Од свега тога се споља не види ништа.{S} У подземљу, машиниста Фриц, у своме плавом оделу, са праменом кудеље у руци обилази око непомичне ротативе.{S} Он додирује месингане полуге, увлачи прсте у чељусти, дотиче челичне жице које, онако затегнуте, брује од додира.{S} Пред зградом радници са камиона стоварају бале ротационе хартије, котрљају их плочником и слажу уза зид.{S} Новинарчићи, у очекивању вечерњег издања, играју крајцарица; или спавају, са својим празним корицама испод главе, између две бале хартије.{S} На раскршћу саобраћајац, симбол снаге и реда, белим рукавицама даје правац: он је висок, витак, стоји у раскорак; с које год стране да се погледа, по опраном макадаму титра његов одблесак. {S}Репортери и сарадници почеше нестајати једни за другима, неприметно.{S} У једном часу у великој сали остадоше само три човека, у хаосу напуштеног бојног поља, испретураних столица, ђубрета, охлађеног дуванског дима, испрљане хартије:{S} Бурмаз, Андреја и Бајкић. {S}Врата између соба су зјапила отворена, централно грејање пиштало.{S} Потмуло зујање испуни спратове: у подземљу велика ротатива беше почела своју вечерњу песму. {S}Андреја се није мицао с места. {S}Заваљен на столици дотицао је теменом зид; са друге стране стола су провиривале његове изношене и грубо искрпљене ципеле.{S} Између мршавих прстију, који су подрхтавали сами од себе, догоревала је цигарета. {S}Цигарета му је већ пекла прсте, али он није имао снаге, опуштених мишића, уживајући у тишини и одмору, да је принесе устима; или да је одбаци у пепељару.{S} Бурмаз и Бајкић седели су на својим местима, празних погледа, изгубљени у својим мислима.{S} Велики мир, уз брујање ротативе.{S} Предах од неколико часака између два посла. {S}Кроз салу протрча момак са неколико свежих бројева у руци.{S} Он један добаци Бурмазу, који га одмах рашири, а са другима нестаде у уредничкој соби. {S}На шуштање листа, Бајкић уздахну и окрете се; Андреја се трже и баци цигарету која га беше опекла.{S} Ћутећи, Бурмаз је хитро, ту и тамо подвлачио извесне речи црвеном оловком. {S}Бајкић приђе столу. {S}За њим дође и Андреја.{S} Страна је била прошарана. {S}Пропуштене грешке!{S} Сав црвен, Бајкић не издржа Бурмазов поглед.{S} Дурну се: {S}- Па шта ... свеједно ми је ... ја и онако идем. {S}Врата од уредничке собе се отворише са треском и Деспотовић, узбуђен, прође салу, праћен главним уредником.{S} Бурмаз се беше дигао са свога места.{S} Деспотовић уопште не погледа на ту страну.{S} Он изађе, оставивши за собом бразду тешког мириса.{S} Бајкић виде од њега само две сјајне беоњаче и два бела брка на тамном, болесно жутом лицу.{S} Посрамљен што се дизао са места, Бурмаз смрси: {S}- Висе му ноге!{S} Уосталом, и да му не висе, ви Бајкићу ништа позитивно не знате, ништа по-зи-тив-но! {S}Али му ноге висе, ви-се, то вам ја кажем!{S} - Он се зацрвене. {S}- Не треба да хиташ са одлуком, - проговори и Андреја, - а када ти Бурмаз каже, онда веруј ... ја му много штошта не верујем, али за интриге, ту му верујем, тај зна све. {S}Бурмаз се насмеја. {S}Разговор се настави.{S} Видело се да је трајао већ неколико дана, о истој ствари.{S} Бурмаз поново навали на Бајкића саветујући му да од тога "догађајчића" направи драму, "то вам је нови [титле]Хамлет Бајкићу!" Кад бих ја доживео нешто слично ... то је нечувено ... бити у вашем положају!{S} Ја бих све своје мисли, сва своја осећања, реакције, све то бележио из дана у дан, јер касније се свега тога нећете опоменути. {S}Андреја се смешкајући беше спустио на столицу и уморно склопио очи: црвено дисање цигарете у устима показивало је да иза спуштених очних капака учествује у разговору.{S} Како Бајкић није одговарао, то се Бурмаз неосетно упусти у исповести. {S}Пре неко вече написао је пола једне грандиозне приповетке, али му је натоварен на врат извештај о Албанији, и сад никако да се сконцентрише.{S} "Растргнут сам, пропадам, а то нико не види, ни-ко!" Новинарски позив је проклетство: треба губити три до четири сата само на празне разговоре од оних бедних двадесет и четири. {S}Онда бар четири сата на јело, бријање, куповину, шетњу, "животиња мора да се негује!" - и за спавање седам часова.{S} " Е па, реците, шта ми преостаје када се још дода време које проведем у редакцији?{S} Ни Богу да се помолим!{S} " Он не вечерава.{S} Али је у ово последње време изгубио много дана, јер је добро ручао.{S} "Ручак ме паралише".{S} И томе треба додати да је ових дана имао "велике прпе" због жена и због људи - жена. {S}Мудро вели Ла Фонтаине: {S}Риен ен песе тант qу'ун сецрет Ле портер лоин ест диффициле ауx дамес, Ет је саис меме сур це фаит Бон номбре д'хоммес qуи сонт феммес. {S}- Мој је живот фатално искидан.{S} Никад ја ништа нећу дати! {S}Бурмаз је био погружен; али ипак не толико да не запита Бајкића да ли добро изговара француски.{S} " Ја од Старе Пазове даље нисам путовао; све што знам, то је моје лично дело, ли-чно дело!{S} Да сам био, као ви, бар месец дана у Паризу!" - Ви увек само причате ... шта је са оном вашом комедијом? {S}Бајкић није о њој знао ништа. {S}Бурмаз се одмах занесе. {S}Комедија та је "скоро" завршена, али је треба прерадити, допунити.{S} "Али ја, ето, немам смелости ... требало би исписивати из нотеса, растварати, мењати ... а немам ни времена".{S} Сем тога Бурмаз је имао у глави, "засад само у глави", и једну тешку трагедију из нашег средњег века, са торњевима, са крвљу, "као код Шекспира", са масним похотама, са загушљивим гадостима.{S} Али би му за такав посао требало годину дана рада на проверавању замисли, консултовању професора историје, писања стихова ... {S}- Све је то трагично, страшно! {S}Бурмаз хтеде да настави, али га претече телефон.{S} Бајкић је седео на ивици стола; клатио је ногом.{S} Андреја је припаљивао нову цигарету. {S}На нагло промењен Бурмазов глас, обојица подигоше главу: сав унесен у телефон, блиставих и удворичких очију, осмехнут до крајњих граница свога црвенога лица, меденог гласа који се топио у "ах, госпођо!", у "ох, госпођо", Бурмаз је уверавао некога да ће "сместа" дојурити, колико да узме шешир, са "највећим могућим задовољством, мадам"; али "не, не, никако не песме, само без песама!{S}" Најзад, нагло уозбиљен, окачи слушалицу: чело му је било осуто ситним капљицама зноја.{S} Марамица којом избриса чело била је јако натопљена колоњском водом. {S}- Ви познајете госпођу Марину Распоповић? {S}Ни Бајкић, ни Андреја нису познавали ту госпођу. {S}Бајкић можда - некада је знао за једну госпођу да се звала Марина, али да ли је баш Распоповић, то није знао овако. {S}Бурмазу би криво.{S} Сав је треперио од радости и од поноса, ма колико се трудио да изгледа достојанствен.{S} Он наједном, већ код врата упита Бајкића: {S}- Који вам се сто овде у редакцији највише допада? {S}Бајкић рашири очи.{S} Био је млад, лица још нежног, не огрубелог од бријања. {S}- Мој сто - настави Бурмаз - да ли би волели да седнете за мој сто? {S}Наставише да корачају заједно, ћутећи, збуњени обојица:{S} Бајкић, јер није све разумевао, Бурмаз од страха да није много рекао, да се није "излануо".{S} На углу Бурмаз се одвоји: {S}- Ја ћу овамо, довиђења.{S} - Он се већ окрете да пође, затим поново стаде:{S} - Да ли вам ваш хамлетовски комплекс допушта да у овом положају останете још, рецимо, две недеље, две до три не-де-ље? {S}Ви видите, мени би било жао да се растанемо. {S}Бајкић се обрати Андреји. {S}И мени би било жао, - промумла Андреја. {S}- Ја не видим зашто бих одлагао. {S}- Видећете. {S}Бурмаз се одвоји и поче прелазити раскрсницу, господски, са жутом торбом испод мишке, висок, огромних руку у крем рукавицама. {S}Андреја извади цигарету из уста: {S}- Ја ти скоро могу бити отац, Бајкићу, слушај ме и запамти: ово је највећа хуља коју сам видео. {S}Тај зна колико се људи његовој мајци док је била девојка удварало. {S}Има архив, по азбучном реду, у њему сви могући подаци.{S} Он је рођен за шефа тајне полиције.{S} Матором послови не иду, видео си га данас, али Бурмаз зна и више. {S}- Андреја се замисли за час:{S} Ја не верујем да је твоја мржња на Деспотовића толико јака да би могла ићи до освете ... чак и да се увериш непобитно да је он.{S} Не заборави да увек постоји питање ко је издао налог, он или неко ко је хтео да му се удобри, да му олакша. {S}Бајкић је сав црвен оборио главу. {S}- Мржња ми не би ишла до освете, јер сам рђав син, је ли? {S}- Не, Бајкићу, него што ти ниси осетио шта је отац.{S} Рекао си ми: ти га се не сећаш.{S} Отац је за тебе само идеја, твоје осећање оца је само осећање нечега што ниси имао - негативно осећање - а не нечега што си имао - позитивно осећање - па изгубио, а то је разлика.{S} Твоја узбуна је од главе, оно "рђав син", то је у овом часу важније за тебе него Деспотовић. {S}- Ја га заиста не мрзим, ја чак осећам и извесну привлачност према њему ... зато бих да се што пре уклоним. {S}- Опет због главе, јер мислиш: ако останем и наставим да имам за тог човека ма и трун симпатије, уместо да га мрзим, уместо да тражим, као добар син, да осветим оца, ја то онда скрнавим свету успомену очеву. {S}Прелазећи преко Позоришног трга, они заћуташе.{S} Неколико осветљених трамваја укрштало се, заокретало и пролазило у исти час, уз пиштање точкова на кривинама и звоњење. {S}Дуг ред ауто таксија са једне и фијакера са друге стране тонуо је у таму неосветљене чика-Љубине улице.{S} Мокар од кише, преливајући се под светлошћу која га је осветљавала само одоздо, Кнез Михаило је неуморно упирао свој кажипрст у невеселу даљину јесењег неба.{S} Ушавши у сенку Поенкареве улице, и прошавши крај Главне поште, чији су улази били до пола затворени, Бајкић и Андреја наставише свој разговор. {S}- Ја сам потиштен, Андреја, али никако поражен, то је истина. {S}Замишљао сам ових дана како би било кад бих му упао у кабинет и "бацио у очи истину".{S} Замишљао сам како се он цинично смешка и ја га ударам по зубима, по носу, крварим га, бацам под ноге, убијам ...{S} Замишљао сам све, и на крају испала прича, по глави ми се врзли тако неки идиотски почеци реченица: младић је онда ушао, и Деспотовић је, видевши само његов изглед, пребледео ... блед, уздрхтао, опуштених руку, младић је стајао изнад леша ... када су полицајци дошли, он им је само пружио руке.{S} Само сам се ражалио над самим собом!{S} Све саме глупости.{S} Ја заиста не бих осетио никаквог задовољства од тог убиства, ни олакшања. {S}Ја уствари не знам у овом часу шта тачно осећам према том човеку. {S}Не волим га, не, то не! {S}Не осећам ни симпатију.{S} Али ме привлачи, целе дане мислим о њему.{S} - Бајкић застаде. {S}- Видите, Андреја, занима ме како то људи постају од нормалних, од људи потиштених - ниткови, лопови, убице.{S} Шта се то код њих догоди, кроз какве душевне промене прођу, узети некоме хлеб, бацити ге једном лажју или кривом заклетвом на улицу, подићи с предумишљајем, руку на неког и убити га, или само наредити да се убије? {S}Под стрејом старе зграде "Булевара", између једне мале дуванџинице од чамових дасака искићене илустрованим новинама и обешеног излога са биоскопским сликама, једно црно Туре, са црвеним фешчетом на глави, шћућурено уза сам зид, да га киша не дохвати, крај своје мале, шишеће карбитске лампе, ударало је из све снаге четкама за обућу по свом сандучићу.{S} Када одмакоше мало од ларме, Андреја настави: {S}- Људи не мисле конкретно, Бајкићу.{S} Ти, например, нећеш убити, ти си замислио крв, замислио модро и надувено лице по ком си ударао, осетио си чак и оно што ће доћи после.{S} Људи су лењи да мисле, управо да замишљају.{S} Као што се изражавају у калупима, готовим реченицама ... као ти сад: узети неком хлеб, бацити га на улицу, дићи руку ... тако замишљају, у готовим сликама: смрт, је ли, то су свеће, црнина, даће, свађање са поповима, "банда" пред колима, скидање шешира; казна, је ли, је известан покрет, став, џелат који намиче замку, атентатор који окида револвер док пролазници прихватају тиранина којем је спао шешир.{S} Али све то није оно право, она крв што топло клизи низ груди и лепи кошуљу, смрт са ропцем, са крицима, са боловима, откинути удови и остало.{S} Ми живимо у стварности коју не видимо и не осећамо, ограђени општим местима, излизаним речима и појмовима, срећни чак што не морамо да се узалуд мучимо, да се узбуђујемо и осешамо, што не морамо осећати.{S} Наш живот, то су речи: ослобођење, поробљена браћа, политичка права, национална привреда, међународна утакмица, или породична част, синовља дужност, родитељска брига. {S}Али ко иза "поробљене браће" види империјализам, ко иза политичких права види интересе појединаца?{S} Убица не гледа своју жртву после остварене намере: он ју је пратио док је била жртва ... али не гледа, окреће главу, бежи од леша. {S}А ми гледамо, жене што пролазе носећи децу у наручју застају и гледају, сви ми гледамо, јер нисмо то дело извршили, јер је то туђ грех, не наш.{S} Видиш, људи пре него што дигну руку на неког, како ти кажеш, уопште не мисле на ово што сам ти причао.{S} Они иду вођени једном идејом, националном, политичком, личном - они се умом крећу у апстракцијама, маште лење, урасле у сало животног покоја, и није ту у питању уништење једног живота, оно тело што је ишло, осећало, волело, патило, чинило да други пати и да се распада, већ непријатељ, сметња, власт, противвласт, теза, антитеза и шта ти ја све знам! {S}Стајали су крај пекарнице чија је ниска и крива зграда заузимала улични угао.{S} Под подигнутим капцима тепсије са буреком, гомила хлебова. {S}Пећ у дну била је отворена, и у њој је буктала тек запаљена ватра. {S}Један снажан момак, засуканих рукава на кошуљи, запршен брашном, са једне стране сав зажарен, ослоњен о нагорелу мотку с којом је потстицао ватру, посматрао је замишљено како се пламен шири и сваки час, дохваћен ваздушном струјом, лиже кроз узани отвор напоље. {S}У углу, и он осветљен црвено, али само по леђима и седој коси, газда је на крају тезге бројао пазар и ређао новчанице на једну, металну ситнину на другу страну. {S}Он се диже да услужи Андреју и чим га услужи, он поново седе да броји новац.{S} И сами осветљени ватром, чија је топлота допирала до њих, у том мирису хлеба и масног пецива, наслоњени на ћепенак, Андреја и Бајкић поједоше, изгладнели, своју парчад бурека са великим апетитом. {S}Иза њих је отицала влажна и рђаво осветљена улица. {S}Бришући браду и бркове од мрва, Андреја примети полако: {S}- Ко би рекао да нас види овако, мирне и скоро задовољне пред овом страћаром, у измаглици, да нас двојица, сваки дан, учествујемо у писању једне нове главе, једног новог певања [титле]"Пакла".{S} Истина наша се [титле]"Божанска комедија" зове [титле]"Штампа", и није у терцинама, али ипак: шта велиш на оно како је јуче ујутро нађен један мали шегрт, питомац "Привредника", обешен о греду подрума; па како је дечко био веселе нарави и како су га сви волели; и како је узрок самоубиства непознат.{S} Вест је написао Петровић, бесловесно, уморан и неиспаван, једући кифлу с кајмаком. {S}Пет хиљада Петровића и Петровићки ће ту исту вест прочитати или уз кафу, после јела, или у постељи, краичком ока, исувише лењи да замисле трагедију која се морала одиграти у души оног малог "дечака веселе нарави", - све то остаће само речи, дивна вест.{S} Сви смо ми подлаци, кукавице!{S} Подлаци и кукавице!{S} Само да не пореметимо свој мир, своју савест, своје калупе у које смо се зачаурили! {S}А замисли само шта сваког дана "Штампа" претставља са својих шеснаест страница, какав пакао иза кулиса њених речи, иза "малих дечака веселе нарави", што се вешају, иза огласа беспосленог оца који тражи посао, иза "поморских споразума", иза "напредовања северно-китајске војске", иза "тешких железничких несрећа у Немачкој"! {S}- Андреја предахну: - Удаљио сам се од онога што си питао!{S} Али ипак то је то: леност.{S} Леност да се замисле последице; леност и страх да се не поремети дневни мир; леност да се изађе из круга навика. {S}Уосталом шта је ту основно, шта из чега излази - леност која је урођена или навика која је стечена, да ли леност утиче на стварање навика или навике на стварање душевне лености - то ти ја не знам. {S}Из Друге мушке гимназије излазили су у том часу ђаци неког вечерњег курса. {S}Накривљених качкета, књига под пазухом, гурали су се још увек кроз узану гвоздену капију, ударали по плећима, мували, грајали, саплићући се о пролазнике.{S} Други, раније изашли, зачикивали су две девојчице, не дајући им да прођу.{S} Трећи, користећи се сенкама, припаљивали су крај капија суседних кућа цигарете. {S}Андреја се заустави. {S}- Најзад, постоји још један разлог ... вероватно најглавнији - питање опстанка.{S} Бојазан да завиримо иза ствари, да тамо не би открили, да тамо не пронађемо нешто што би нас приморало ...{S} Чекај, то све није тако јасно, нити све то иде рационалним путем, нити директно. {S}Кад дође до свести, човек постаје или револуционар или свесни конформиста! {S}Другог нема.{S} Живот дивље животиње зависи од њене срчаности, њуха, слуха ... да би осигурала себе и своју храну, њени органи се оштре, профињују, стичу се особине као што је сличност њеног крзна са биљем у којем живи.{S} Наше крзно, то је наше васпитање, наша пристојност, наша религија, наш патриотизам и све што иде уз то и што нас чини пристојним грађанима, што нам омогућава да живимо у нашем куту непримећени, сливени што је могуће више са целином.{S} Живимо ми у нашем куту већ толико стотина и хиљада година, а наша предострожност је постала инстинктивна: затварамо очи где треба, слажемо где треба, осмехнемо се где треба ... то је наш њух, наш слух, којим се чувамо од оних од којих смо слабији, а да при томе не морамо некако нарочито да будемо покварени. {S}- Лепа визија човечанства!- осмехну се Бајкић. {S}- Док човечанство буде организовано на принципу џнгле - право јачега, право личне слободе, што пренесено на наш човечански терен, значи право новца и право експлоатације човека човеком - дотле ће и ово стање трајати, и ови инстинкти, и ове гнусобе - А поштење? {S}- Шта нам помаже лично поштење, ако се не могу у свим, апсолутно у свим случајевима, повучи крајње конзеквенце?{S} Шта мени вреди што сам лично поштен у свим видљивим случајевима? што не крадем, не пљачкам, не силујем, што ми се сме поверити туђа тајна или туђа част ... - све то има вредност у друштвеном погледу, не поричем, - када не могу да будем поштен - највећ део нас, Бајкићу, у данашњем систему то не може да буде, јер највећи део нас није слободан - када не могу да будем поштен и у свим оним невидљивим случајевима, у којима је ангажована само моја савест и моје морално осећање, да будем поштен пред самим собом, као што сам поштен пред лицем целог света!{S} Ето, ја знам да је Деспотовић лопов, да је до своје "Штампе" дошао на тај начин што омогућио да се са имања једног мађарског или аустриског грофа скине секвестар, а он дигао проценат, да је дакле новац којим ме плаћа разбојнички новац,- па и да није новац од секвестра, исто би било! - али шта ја могу са својим поштењем и својим моралним осећањем, када сам пре овога био два месеца без посла, а храним жену, себе и четворо деце?{S} Да радим нешто друго? {S}Али човек не ради скоро никад оно шт хоће, него оно што може, иначе би живот био исувише леп! {S}- Онда, по вама,- узвикну Бајкић,- човек живи и тоне сваким даном све дубље у конформизам, постаје све непоштенији,морално осећање му полако губи, постаје све већи егоиста,очи му се више лепе тестом насушног хлеба... {S}- Ако човек види истину, а живи као што ја живим, онда он жртвује уствари себе, оно што је најбоље у њему. {S}Али то жртвовање таложи у нама и једно осећање гађења, протеста - онда још није све изгубљено - једнога дана све то може да се претвори у побуну и да послужи... {S}Чему? {S}- Ослобођењу!{S} Мењању свега онога што нас каља и блати!{S} - Андреји севнуше наочари.{S} - Мењању услова под којим не можемо да будемо поштени. {S}Овлажено дрвеће под којим су стајали преливало се као пресвучено лаком.{S} Андреја се полако враћао у стварност.{S} Код "Два побратима" цигани су свирали.{S} На вратима, на свеже опраном пању,пушило се тек донесено печено прасенце.{S} Два-три гурмана се гурало око газде, човека дебелог, опасног под капутом, на коме су тек мало заврнути рукави, белом кецељом.{S} Унамери да сунце огреје птицу, неко из кафане беше,још тог јутра, обесио изнад пања кавез са штиглицом. {S}Заборављен, покисао, штиглиц се сада мање жацао плехане фирме, којује ветар лагано љуљао; на сваки ударац кратке" сатаре" , којом је газда отсецао печење муштеријама, изморена птица би сунула у жичани кров свог кавеза, и ту,раширених крила,остајала обешена неколико часака, дрхтећи.{S} Место је било пуно искушења за Андреју.{S} Позва Бајкића (само на чашицу! ), али Бајкић одби. {S}Журио се.{S} А ипак је оклевао да остави Андреју -Слушајте,Андреја, хтео бих нешто да вас питам ... знате ли штогод више о Деспотовићу, да ли, истина, може доћи до тога да изгуби лист? {S}- Па ствар је доста проста Бајкићу! {S}Деспотовић је искористио пре две године тренутак кад је његова партија дошла на власт ... да је не би поцепао, дали су му министарство које је хтео, а он скинуо секвестар,да би дошао до свога листа и свога личног изборног фонда. {S}Један дневни лист који се ствара из опозиције - ђаволска је ствар. {S}И, ето, две године у опозицији, онда последњи избори,дефицит у листу, трошкови, менице, - ја мислим да је то.{S} Заглбио се.{S} Бојим се да се и ми са њим не заглибимо.{S} Још мало дубље него што смо сад. {S}Андреја је био на самом кафанском прагу.{S} Са друге стране улице одједном дотрча један малишан. {S}- Тата! {S}Андреја се трже, намршти.{S} Одједном му сви покрети постадоше некако скучени, збуњени. {S}- Јеси ли сам? {S}- Не.{S} Станка ме чека. {S}На крају неосветљеног и неограђеног малог сквера стајала је једна девојка; испред ње се,између Хилендарске и Битољске, дизао плот једног великог празног плаца, ишаран и потпуно покривен рекламним плакатима.{S} Девојка је била витка, још оштрих и детињастих облика; мали помодни кишобран, који је окретала нервозно, заклањало јој је лице.{S} У једном часу, један аутомобил својим фаровима обли светлошћу растопљеног сребра девојчину прилику:{S}Бајкић виде, у тренутку док се девојка окретала, малу главу, огромних очију, уоквирену необично светлим скоро жутим праменовима косе.{S} Њему би чудно да је та тако отмена и дивна млада девојка била кћи његовог пријатеља. {S}Андрејаје био сметен.{S} Он се осмехну у браду, пружи руку:{S} "Шта ћеш ...{S} Ожењен човек".{S} Али узевши Бајкичеву руку,он одједном промени намеру и повуче Бајкића за собом. {S}- Да те упознам, добра девојчица ... {S}Девојка их дочека на крају сквера, сва обливена руменилом. {S}Андреја хтеде да повуче Бајкича и даље, али се Бајкич, и сам црвен у лицу,одупре.{S} Заиста је хитао на Универзитет.{S} Он још једном стеже Станкину и ледену руку, неспретно промрмља неколико несвршених речи и журно се удаљи.{S} После неколико десетина корака он не могаде да се уздржи,већ се обазре:отац,водећи сина за руку, улазио је у сенку Хилендарске улице.{S} Кћи је ишла ивицом тротоара, као да жели да се што више одвоји од оца и брата.{S} У часу када се Бајкић обазре, и она сама учини то исто. {S}Иако су били веч толико далеко да су се једва надзирали, они се брзо окретоше и наставише да иду сваки у свом правцу. {S}Бурмаз је био начитан човек.{S} Стиховао је врло лако глатко са слатко.{S} Избог те две особине сматрао себе филозофом и песником.{S} Али је у исти мах имао много ширих претензија:да буде европски културан, да буде елегантан, да пише своје мемоаре, да иде у државне мисије у иностранство, да уређује часописе,да има успеха код жена и, наравно, да буде богат.{S} Зато, када му се једног дана указала прилика ...{S} Ах, не он није учинио ни крађу ни злочин, али је преписао једну малу цедуљу - ништа више.{S} И то не због ...{S} Не. {S}Просто је преписао, јер је веровао у судбину.{S} Судбина је ставила ту цедуљу пред њега, и он је, да је неби увредио, преписао.{S} А кад ју је преписао, морао ју је и употребити.{S} Срећа не долази на наша врата два пута!{S} Не треба искушавати Провиђење. {S}Било је велико прошло десет часова, када затражи телефон редакције и замоли Бајкича, да он са Андрејом сврши вечерњи посао.{S} "Заузет сам важним стварима, неодложно". {S}Бајкич му на то саопшти да је он и сам задоцнио на посао, да је Деспотовић већ у два маха тражио Бурмаза и да је необично љут. {S}- Ах,ваш савез, сада, је м'ен фицхе! {S}- Ја исто толико колико и ви. {S}Бурмаз остави телефон и онда стаде, занесен, испуњен задовољством као ћуп водом, до врха, да ужива у оном нејасном и узбуђујућем мирису будоара једне кокетне жене.{S} Све оно што је он годинама замишљао,чему је тежио,болујући од жеља да живи и да се креће у једном рафинираном и богатом друштву, засићеном мирисима, " слободном" , утонулом у меко свилено рубље нежних боја, изгубљеним иза брокатских завеса, у полу мрачним и тихим собама са намештајем од скупоценог и ретког дрвета које се огледа по паркету, - све то је одједном постало стварност, и та је стварност својим раскошним појединостима, далеко премашила Бурмазове снове, сневане по собама за самце и кафанама где се хранио.{S} Линија која је одвајала од њега, малог новинара и непознатог песника, од господштине, њихових излета, њихових " породичних" вечера, као што је ова вечерас, њихових тајни, није више постојала: он је био пребачен преко ње, примљен међу изабране, признат за "њиховог".{S} И за чудо Бурмаз више није био сметен, узбуђен, несигуран углачани паркет није више за њега представљао никакву опасност; он је дисао тај нарочити ваздух богате куче пуним грудима, гледао око себе отворено, осмехнут, и сам се чудечи (и дивечи се себи) откуда му тај господски став пун самоуверења.{S} Али,што је дуже мислио, све му је јасније било да је све то уствари природно и просто - када је човек као он, рођени господин. {S}Радознало се освртао око себе: поплава свиле, кртог намештаја коме није знао тачну намену, сребрних ствари, ваза од брушеног кристала или од порцелана чији су бокови толико танки да се прозиру, ниска фотеља пресвучена тамно-црвеном свилом која пламти под стојећом лампом, широка, мека, скоро жива у својој мекоти и разузданости, облак једне исто тако меке, пенушаве завесе од тила, све у наборима, заБурмаза, ногу утонулих у персиски ћилим, раздражући раскошна;цела та соба од једних двокрилних врата што се отварају у тамну спаваћу собу, невидљива иза спуштених драперија, до других отворених на низ осветљених соба, по којима су, у мало плавкастом ваздуху од дуванског дима, промицале људске прлике доводила је Бурмазадо лудила.{S} Он се само са великом муком уздржавао, у детињској радости што је ту, да не додирне руком, да не помилује дланом, да не окуша прстима глаткоћу,мекоту, благост свих тих, до сада само кроз излоге луксузних трговина угледних ствари.{S} Али после кратког лутања његов поглед се непрестано враћао празној фотељи,у којој је морала необично изгледати, окружена јарком светлошћу црвене свиле, опаљена ,као зрела бресква, баршунаста лепота Марине Распоповић.{S} Икако му је те вечери изгледало све могућно, он се наједном окрете од фотеље и њене похотљиве заваљености, прође кроз клавирску собу у којој су Кока и Миле вежбали свој фоксфорт, затим кроз трпезарију где је већ био постављен сто.{S} У једном кутку салона тихо су разговаралиМајсторовић и Шуњевић Управо, Мајсторовић је говорио и млатарао рукама, а Шуњевич га слушао и пушио.{S} И пушећи гледао да попуши цигарету до краја, не стресајући пепео.{S} Марина Распоповић, беспослена седела је и даље на дивану, где јечас раније беше оставио Бурмаз. {S}Кроз притворена врата кабинета чула се писаћа машина, на којој је са очитим незнањем, судећи по оклевању између два удара, морао куцати сам др. Распоповић.{S} Бурмаз,сав зажарен,приђе дивану. {S}- Да ли би прешли за час у другу собу? {S}Она је ишла пред њим, тешких груди и танких чланака, права, тек мало разбарушене косе, коју је дотеривала забацујући с времена на време главу унатраг.{S} Када стигоше у будоар, Бурмаз замоли: {S}- Седите, седите у вашу фотељу! {S}Она седе, зачуђено тек колико је потребно, прекрсти ногу преко ноге, повуче кратку сукњу преко колена, али јој ипак остадоше оба, глатка, у затегнутим свиленим чарапама, откривена; чак се више једног, у руменој сенци, назирало место где је чарапа престајала.{S} Светлост јој је падала на теме и округла рамена; остављајучи јој лице, груди и руке у сенци. {S}- Ја,чекам. {S}- Ништа друго, ниша друго, само сам хтео да вас видим у вашој фотељи. {S}Марина Распоповићсе завали усвилени наслон и уздахну.{S} Чак склопи мало очи. {S}Лампа јој је сад осветљавала мало и глатко чело и образе.{S} Око очију, под том топлом светлошћу,Бурмаз је могао видети ситне боре које су ту остајале упркос масаже и козметичких средстава.{S} Али он гледаше у њене пуне, још увек детињски напућене усне, премазане јаким слојем црвеног кармина, њену наусницу засечену као и у свих јако црномањастих жена, у њене образе и врат, по коме су играли румени отсјаји црвене свиле. {S}Она најзад отвори очи, осмехну се његовом бледилу, његовој дрхтавици коју је прикривао и, сажаливши се, спусти ногу, исправи се, ослони лактове на колена, наслони своју коврђаву главу на дланове и онда му исприча,да је та фотеља једна литерарна успомена: ишла је у пети разред гимназије када су је ухватили да под клупом чита "Нану". {S}Наставница је добила наступ, одузела књигу - коју више никад није вратила - а Марина је са скандалом била избачена из школе. {S}- А замислите, из целе те књиге ја сам запамтила само опис Нанина кревета и црвену фотељу грофице Сабине! {S}Још ми ни сада није јасно зашто су ме истерали. {S}Марина Распоповић га је гледала настремице тешким и сјајним очима црнке, али Бурмаз остаде непокретан: и Нана и грофица Сабина са својом црвеном фотељом биле су за њега шпанска села.{S} Он не разуме и не осети мост који му је Марина бацала, али наслути да се иза тога морало нешто крити.{S} Уплашен да не ода своје незнање, он се обори на Золу и целу натуралистичку школу. {S}- Ја стојим непоколебљиво, не-по-ко-леб-љи-во на сасвим другој платформи ... и о уметности имам потпуно друго мишљење. {S}Не рече какво.{S} Беше се спустио на низак табурет и седећи тако, скоро до ногу Марине Распоповић, изгледао је још огромнији и здепастији.{S} Излазећи из плавог, чупавог тепиха, Бурмаз је личио на огромног нилског коња који је начас изронио из воде.{S} Није више знао да повеже две ствари, и заћута, док се она играла дугим ресама шпанског шала који беше пребачен преко стојече лампе.{S} Његову пажњу привуче велики зелени прстен. {S}- Ништа нарочито, то је успомена... од драгог пријатеља.{S} - Она се осмехну влажним зубима:- Мајсторович воли да ломи јадац - али сиромах увек изгуби.{S} Ово је лепше ...{S} - Она му показа ниску бисера. {S}Да је види Бурмаз се мораде мало нагнути, Марина испружи врат, закачивши прстом огрлицу: слободне у свиленој хаљини, груди Маринине, тешке од зрелости али још чврсте и беле, блистале су пред Бурмазовим очима. {S}Пред савршенством тих плодова, Бурмаз овлажи језиком сухе усне и затвори очи.{S} Марина Распоповић се веч одмицала остављала огрлицу и тражила да јој Бурмаз, сада када су сами, прочита коју песму. {S}Али поклон "драгог пријатеља" са којим се Марина невино хвалила, упркос интимности малог будоара, притајеној светлости, пакленој визији њених њедара, нагло уразуми Бурмаза.{S} "Пази младићу... рано је још младичу ... покварићеш свој посао, младићу!{S} " И он још једном брзо, пређе у памети услове од којих неће уступити: писан уговор одређен део.{S} Он помисли:{S}"Ако не пазим, жене че ми дочи главе". {S}Маринаје заваљена једна образа на наслону фотеље,чекала песму. {S}Бурмазје сада јасно видео ситне боре око очију и крупне потезе тамно плавог креона око трепавица и на капцима.{S} Он извуче из ђепа један табак хартије, привуче свој табурет сасвим до фотеље и хартију рашири на наслону.{S} Марина Распоповић се наже и целом својом страном, руком, раменом, косом, дотаче његову руку, раме, образ.{S} Дуги редови цифара, косе, црвене линије, који иду из једног угла у други, спајајучи збирове:{S} " Актива", "Летећих дугови", "Краткорочни зајмови".{S} Марина подиже очи: због близине, биле су огромне; он је видео, док му је њен дах, млак и влажан, палио лице, зенице тих очију, маслинасту дубину дужица, али, имајући одгвор, остаде миран: {S}- Зар то није најлепша песма нашег времена? {S}-Нечувено, нечувено! {S}А наслов? {S}Они су се сада смејали: она приказује своје незадовољство, он, јер беше разбио чини тог дивног тела, које се још увек извијало по црвеној свили ниске фотеље. {S}- Наслов је мало романтичан:{S} Банкротство лута око куче или лабудова песма књиговође. {S}Кокина и Милетова свирка беше престала на час.{S} Из клавирске собе чуло се њихово објашњавање и Милетово упорно:{S} " Никад ја то нећу научити!{S}" Кока га је храбрила, њене речи се претворише у шапат, чу се мали нервозан смех, сасвим пригушен и још пригушенији звук једног влажног пољупца, мали уздах после тренутне тишине - и Миле поче поново саксофоном, уз синкопе клавира, да учи свој фоксфорт. {S}Марина се осмехну, слегнувши раменима: дечурлија! {S}И не слуте колико је живот компликован! {S}Бурмаз прихвати тај озбиљан почетак, читавих десет минута разговарали су о узвишеним стварима живота и смрти.{S} Он признаде да живот схвата " сасвим романтично", мисеовски, да је заљубљеник месечине и да љубав разуме само као " интегрално доживљавање целе људске судбине".{S} Она на то заврти главом, уверавајући га да сви мушкарци тако говоре до прве прилике када се то "интегрално доживљавање" свршава најобичније, без ангажовања судбине", физиолошки.{S} Марина признаде: говоримо отворено и другарски, зар не? ... бар што се тиче љубави ... код ње,бар за њу ...{S} Неосетно, без кокетирања, Марина поново беше увукла Бурмаза у чаробни круг пола.{S} Сасвим поверљиво, она му је причала и жалила се на двојност своје природе.{S} Љубав је за њу битка - она показа, у једном несигурном осмеху, своје блиставе зубе - и друга страна је непријатељ ... који се мрзи волечи,који се уједа љубечи,који делује на њу физички,скоро против њене воље ... када не би било кога да је штити!{S} Довољна је, међутим, само једна сенка пријатељства, разумевања, другарства, и човека за њу престаје бити љубавник. {S}- Сама помисао на ближи додир са једним човеком кога разумем, са којим могу да разговарам о својим најтананијим стварима, леди у мени сваки љубавни покрет.{S} Ја не знам можда сам монструм, али мени за мој нормални живот,требају два човека.{S} Мислите да је то страшно неморално?{S} Да ли је то тако и код других жена? {S}Док је Марина говорила, Бурмаз је у себи неуморно понављао: пази младићу, пази, младићу ... трудећи се тиме да одагна од себе двоумицу у коју га је доводило ово неочекивано признање.{S} Да ли је за Марину Распопович он већ сродна душа,човек који је разуме или ...{S} И ма колико опомињао себе он се не могаде уздржати да, ради будућности, не разувери Марину, бар што се тиче монструозности. {S}Све је било у њеном случају природно.{S} Треба само узићи уз ток живота до извора.{S} Све је у природи природно.{S} Он се оборио на Фројда, Фројда и његову теорију он, истина, није знао из оригиналних текстова, али је ипак био упућен јер је, као секретар редакције, пропустио кроз руке један низ чланака о Фројду и његовој психоанализи које беше написао један професор. {S}Он је објаснијо зачуђеној Марини механизам "рефулмана", помену реч "табу", рашчлани јој један сан и на крају изађе да је Марина некад у детињству осетила грешну привлачност према свом оцу, са којим се иначе она потпуно слагала, да је ту жељу потпуно потисла у потсвест, одакле је она сада мучи увек када...{S} - Отуда онај прекид у кристализацији љубави, како би рекао Стендал, отуда немогуће да дух спојите са физиологијом ... ви ме разумете ... изаћи из тог зачараног круга врло је лако, - по Фројду, када се открију извори, - ја чу бити необично сречан ако вам у томе помогнем. {S}Он отпрати Марину Распоповић до стола, једва савлађујући одушевљење:не да је заиста био прави господин, него је умео да влада собом!{S} За веч,ером превазиђе чак и своја интимна очекивања.{S} Био је блистав, по сопственој оцени. {S}И не примети да Марина постаде замишљена и нерасположена.{S} Све је знао. {S}О свему имао података.{S} Највише о самом Деспотовићу. {S}- Пола свог животног успеха дугује он свом лицу - примети др. Распоповић, необично расположен те вечери.{S} - Да нема лице као фотографски негатив ... био би као ја или као ви, а овако, молим вас, лице му црно, бркови и коса бели, не знам али ја сам увек осећао то лице као негативни отисак његовог правог лица.{S} А како, ђавола, човек да по негативу процени какав је ко? {S}- Али то му је лице било у исти мах и сметња, - одговори .{S}Бурмаз. - Морате признати да заслужује боље од вечито другог.{S} С тим лицем човек не може да придобије симпатију, а поштовање и страх које улива људима није довољно за вођу. {S}- Ах, то је тако тачно, тако тачно! - узвикну Марина. - Једино лице које ужива поверење ... - она се умило осмехну. {S}- Имао је међутим све услове.{S} Његов је отац био партизански првак у свом крају, зар не? - упита Шуњевич. {S}- Партизански зеленаш, - поправи Бурмаз уз осмех.{S} - Мали агитатор и сеоски дућанђија ... систем је код нас пронађен са првим партијама ... и онда, знате како иде, рабош, креда, и човек држи у рукама оне најсиромашније.{S} - Бурмаз се сети: {S}- Знате ли да се прича да је Деспотовић видео како му убијају оца - имао је девет година; упали сељаци, дужници, са вилама у бакалницу, сељачки рецепт за правду - а он ни писнуо није, - могао је да виче, да позове у помоћ , био је иза тезге, могао је да побегне. {S}Преставши да једе, Мајсторович добаци, не дижући главе са тањира: {S}- Шта причаш! {S}Да је викнуо, клепнули би и њега!{S} Види се да је и онда био паметан. {S}Сви се насмејаше. {S}- Али, - поново упита Шуњевич, - ви се сећате, у оној брошури што су издали његови пријатељи о његовој шездесетогодишњици ... тамо је изнето да су Деспотовићевог оца убили политички противници, на основу тога су га прогласили " партизанским дететом ", школовали га о трошку партије, слали у Беч и Париз, оженили га партиском миражинком, његова је жена била, ако се не варам, кћи старог Вулике. {S}- Драги господине, узвикну Бурмаз, - све је то донекле тачно ... и вероватно да је међу оним сељацима, било и припадника других партија - у питањима рабоша партиска боја не игра никакву улогу - али одатле па до чистог политичког убиства још је увек далеко.{S} Што се тичешколовања ... до матуре је прао судове код партиских газда, а у иностранство су га послали о државном трошку. {S}Био је, веле, прави мали јаничар.{S} Прича се да су га газде, онако када се после ручка развеселе, звале из кујне у гостинске собе и питале шта је, а он вели, не да је Србин, него припадник те и те партије. {S}- А откуд ти то све знаш? - упита круто Мајсторовић. {S}Сви се поново засмејаше.{S} Бурмаз се зачас збуни.{S} Био је црвен чак до ушију.{S} Он једва нађе одговор. {S}- Ах, то је ситница, то су нај обичније анегдоте, то је прича за цео свет.{S} А ја, уосталом, скупљам грађу за једну књигу у којој би биле биографије свих водећих људи за последњих двадесет година у нас. {S}Кафа је била донета у кабинет.{S} Господа пређоше, тамо, пушећи, расправљајући, куцајући на машини, знојећи се, остадоше до после пола ноћи.{S} Марина беше увелико легла, када Мајсторовић испрати Распоповића, Шуњевича и Бурмаза.{S} Пратио их је све до излаза, где лично позатвара сва врата. {S}Оставши сам, насред празног хола, он се наједном осмехну, пређе длановима преко лица, постаја тако, и онда оде у спаваћу собу, заборавши да изгаси осветљење за собом. {S}Марина је лежала полеђушке у постељи и широко отворених очију гледала негде испред себе.{S} Распоповић звиждећи поче да се свлачи, разбацујући одело по целој соби.{S} Али сећање на необично трезвено и хладно понашање Бурмазово, упркос заузимању Маринином, помути му зачас задовољство.{S} Он застаде у спремању и онако до пола свучен, са једном мршавом ногом у ногавици пиђаме, седе крај Марине. {S}Мисао да досада мора рачунати и са тим новинарчићем, једила га је више него величина удела Бурмазовог.{S} Он плану: {S}- Невероватно је каква то пропала младеж ... без икаквог респекта ма пред чим цинична, сва за новац. {S}Марина као да га нечу добро.{S} Она седе у постељи, дивна у својим чипкама. {S}- Ко је тај Фројд, Драгићу Он се трже, избуљи своје рибље очи, и тек после тога настави са облачењем друге ногавице. {S}- Не знам, зашто? {S}То ти је неки колосалан тип, ја, например желим нешто ... онако недозвољено, жеља ми се не испуни, отплачем и ти мислиш готово, а оно жеља отишла у подсвест ... ја то сада не умем да ти објасним, али је све то амизантно, у мени, настане борба између мене и себе,а у мени почну да ажирају две силе, једна напада, а друга ме брани ... а ми ништа не знамо, и после волиш ово, волиш оно амизантна ствар! {S}- Па? >/п> Ти си глуп, Драгићу, ништа не разумеш!{S} Лаку ноћ Завлачећи се под јорган, Распоповић помисли да ће већ наћи начина да се ослободи Бурмаза, ако буде било потребно.{S} Јер младић је вешт ... за своје године и више него вешт.{S} "Каква младеж! ...{S} " На жену и Фројда уопште не помисли, већ заспа уморан да и у сну настави са реализацијом својих планова. {S}Оставши сами на празном тротоару - Шуњевић се још на самом улазу одвоји од њих - Мајсторовић поведе собом Бурмаза.{S} Бурмаз му се необично беше допао.{S} Способан младић.{S} Мало брбљив и брзоплет, али способан.{S} Мајсторовић поведе собом Бурмаза.{S} Бурмаз му се необично беше допао.{S} Способан младић. {S}Мало је брбљив и брзоплет, али способан.{S} Мајсторовић се осећао исувише сам према Распоповићу и Шуњевићу И како је у последњем часу и сам ушао у посао са пола милиона, то је у Бурмазу назирао могућег помагача. {S}Али је морао добро да га испита, да га добро упозна. {S}- Не спава ти се? {S}- Та, не! {S}-Онда хајдемо негде где има женских.{S} Јеси ли био код "Лире"?{S} Видео сам скоро једну што игра ... оволике јој бутине, а сва бела.{S} И певају.{S} Све саме руске грофице, памет да ти стане! {S}Бурмазу се све окретало.{S} Он пође као у заносу.{S} Заборави да се држи отмено. {S}И цело му време проведено са Мајсторовићем прође као у сну.{S} Била је већ увелико зора када Мајсторовић поче полагано и замишљено вадити из задњег ђепа панталона свој буђелар. {S}На тај његов покрет Бурмаз дође себи, узмува се.{S} Трудио се да, као пронађе свој новчаник,али као да је сасвим заборавио у који га је ђеп пре тога ставио, јер се дуго изгубљена и празна погледа, пипао по свим редом ђеповима.{S} Мајсторовоћ је све то посматрао испод својих чупавих обрва, уживајући да га мучисвојом способношћу. {S}Његов буђелар се најзад појави, излизан и прљав, рашивених углова и набрекао,и баш у том часу Бурмаз ужурба са:{S} " Али, молим вас ... допустите!" Мајсторовић га погледа право у очи, насмеја се наједном, врати свој новац у ђеп, натуче свој полуцилиндар још дубље на очи и полако, без збогом, окрете му леђа. {S}- Једна зврчка нече му шкодити. {S}4 САДРЖАЈ ЈЕДНОГ ЖИВОТА Сусрет са Станком остави Бајкића у недоумици. {S}Незадовољан собом, и безразложно тижан,стиже пред Универзитет баш у тренутку када изби седам часова.{S} Мало касније стара зграда, са хладном и слабо осветљеном аулом, би испуњена гласним жамором, тапкањем многобројних ногу, дозивима, смехом.{S} Кроз улазе прво истрчаше два-три стидента, онда наиђе читав вал мушкараца, онда други вал студената помешан са студенткињама и најзад, последње, појединачно, саме студенткиње, које су иако већ на излазу, још увек дотеривале своје коврђе и шешире; или се у ходу огледале. {S}Стојећи на ивици неосветљеног тротоара, мало постранце, Бајкић најзад угледа, због величине врата, сићушну прилику једне студенткиње.{S} Он сачека да му она приђе, скиде шешир, ћутећи јој стеже руку, и они одмах прођоше кроз мали парк, пуст и влажан, ка Дорћолу. {S}- Јесте ли донели? {S}Он потврди.{S} Александра Мајсторовић беше скоро Бајкићевог раста, само још виткија, још нежнија, необично тихих покрета, ћутљива, великог тамног ока.{S} Имаја је осмејак бојажљив и кратак, који би јој нагло осветљавао лице. {S}Велике усне, оштро срезане, откривале би тада два реда крупних зуба, ретких као у мале деце. {S}При прелазу улице, код старе Управе града, Александра се ухвати за рукав Бајкићевог капута: она је, са својим високим потпетицама, тешко прелазила преко облог и клизавог камења. {S}Уколико је вече више одмицало, утолико је измаглица бивала гушћа: жута светлост уличних сијалица постајала је наранџаста.{S} Бајкић се одједном јасно сети оног вечера када се упознао са Александром у Паризу: после чаја у Клубу пријатеља Француске, упознати од заједничких пријатеља са Сорбоне, они су остали усамљени у једном куту, док је у другом салону једна стара дама рецитовала Лафонтенове басне, проговорили и видели да о многим стварима исто мисле и када су изашли, он ју је отпратио. {S}Шетали су то вече, магличасто као ово вечерас, улицама, отишли метроом до Јелисејских поља и зауставили се на Плас де ла Конкорд, који је, овлажен, са својим ђерданима гасних светиљки, личио на огромно црно огледало; или на површину широке и мирне реке, једне ноћи пуне звезда. {S}Тада је Александра, прелазећи преко улице, пред зидом заустављених аутомобила, учинила онај исти покрет, пун поверења, тако драг Бајкићу, јер је значио тражење заштите, привијање једног физички слабијег бића јачем.{S} И Бајкићу се тада то учинило као прави и једино могући однос човека и жене.{S} Однос пун нежности с његове стране, пун поверења са њене. {S}Ушавши, крај запуштеног турског тулбета, око кога је растао иза разваљеног плота густ, сада осушен коров, у Вишњићеву улицу, потпуно мрачну и празну, осветљену тек тамо доле пред белим зидом нахереног Доситејевог Универзитета једном једином сијалицом, Александра упита полако: {S}-Јесте ли били паметни? {S}-Ох, био сам, био! - узвикну брзо Бајкић.{S} Обећао сам вам. {S}Александра протури своју руку испод његове.{S} Ишли су, по мраку, крај високог и хладног, вечито влажног апсанског зида, ћутећи.{S} На раскрсници, када она остави његову руку, Бајкић настави: {S}- Мада слутња - или уверење, како хоћете - моје мајке може бити тачно.{S} Ја сам јутрос у библиотеци пронашао у новинама из оног доба податке о јденом претресу: један од главних људи иy очеве партије открио је једне вечери под својим креветом једног војног бегунца из Аустрије са оружјем у рукама. {S}Несрећник је доцније признао да је добио наредбу од власти да убије човека и да му је за ту услугу обећана дозвола да остане у нашој земљи.{S} Тај атентат није успео, али зар онај на оца није могао бити наређен од истих људи?{S} Уосталом, то је изгледа тада било у обичају - супарницима су паљени стогови сена, куће.{S} Зашто се Деспотовић не би истим послужио? {S}На другом углу дизала се старинска и господска кућа Мајсторовића.{S} Имала је само приземље, али је била некако издигнута, охола, повучена у себе, а мрачна и по сунчаном дану са својим тешким зеленим шалонима, скоро увек затвореним.{S} Огромна, двокрилна капија, на самој кући, имала је на себи још једна мања врата која су још увек, са кваком од ливеног гвожђа, била велика и тешка. {S}Бајкић их отвори, налегнувши на њих раменом.{S} Засвођени улаз био је осветљен фењером од шареног стакла. {S}Већ ту, иза затворене капије, осећао се мирис куће, куће пуне старог ораховог намештаја, џиновских столица постављених кожом, високих огледала потамнелих златних рамова, у дуборезу.{S} При отварању и затварању стаклених врата, што из улаза воде у мало претсобље са чивилуком од јеленских рогова, одзвањало је, у два тона, звоно.{S} Његов глас изазивао је у Бајкић увек расположење малих станица, у праскозорје, са возом који је ућутао.{S} Бескрајне тишине полегле по трачницама.{S} Тишине пуне очекивања нечег неодређеног и великог. {S}Одмах из тог малог претсобља, уз три степена од тешке храстовине, улазило се у велику и увек полумрачну трпезарију.{S} Над столом, застрвеним жанилским застирачем, висио је тежак бронзани лустер, са празним местом где је некада стајала лампа за петролеј, са ланцима око којих су обавијене електричне жице.{S} У стакленим орманима крај зидова блескало је из таме старо сребро и кристал.{S} У тој огромној соби, испуњеној тишином и тешким непокретним стварима, крај прозора који гледа у велико двориште, седела је по дану госпођа Мајсторовић, - изгубљена у проматрању све истог предела: напуштене и празне коњушнице обрасле бршљаном, спалих врата. {S}Док је Александра скидала вој капут и капу, поправљајући у брзини руком косу, коју је носила дугу, подељену на средини, на руски начин, Бајкић приђе госпођи која се са првим сутоном беше преместила са својим радом за сто.{S} Иза ње се дизала велика бела пећа, кроз чија се отворена вратанца сијао усијани угаљ.{S} Све је у тој соби високе таванице било испуњено миром и заспалошћу.{S} Госпођа Мајсторовић их не упита:{S} "Како сте, децо? "; нити им понуди чај, већ их пусти да одмах оду, испративши их брижним погледом. {S}Из трпезарије прођоше корз један мали ходник, поплочан црвеним плочицама и застрт уским тепихом, уђоше у Александрину собу, претрпану намештајем, књигама, сликама, старинским фотељама, собу мирну и изгубљену, у коју није допирао ниједан глас са улице.{S} На средини је стајао низак округао сто од политираног дрвета, на столу лампа са заклоном од зелене свиле, коју Александра, ушавши, упали. {S}Као и у трпезарији и овде сви углови остадоше у сенци. {S}Огромна тишинабила је прекидана само слагањем сагорелог дрвета у пећи; или крцкањем пода под ногама.{S} Али и то слагање и пуцкетање дрвета било је пригушено. {S}Чим се нађоше иза затворених врата, ограђени од света, Бајкић поче да прича шта му се све тога дана догодило.{S} Прво, одлазак у библиотеку, онда чудно понашање Бурмаза, који га гони да причека још који дан са отказом, онда разговор са Андрејом.{S} Он не успе - у својој врелој привржености - да се уздржи, већ исприча и оно о сусрету са Станком, и да га је Андреја упознао са њом.{S} Док је Бајкић ово говорио, стојећи, са обема рукама у џеповима капута, Александра седе у фотељукрај пећи и забаци главу уназад.{S} Он је говорио узбуђено, озбиљно.{S} Иако је гледала нетремице, Александра као да га није слушала доброј (или бар не са разумевањем: оно што је он причао. {S}Пратила је његове покрете мршавих образа, осећала нервни напор његовог витког тела да остане што непокретније и мирније. {S}Она помисли: колико пати...{S} Њу испуни неодољиво огромна тронутост младе мајке која, стегнутим срцем од љубави, гледа лепоту и беспомоћност своје бебе.{S} Како је слаб, како је незаштићен!{S} Александра се осмехну Бајкићу. {S}И то не лицем, не уснама, како се смеје, већ очима. {S}Држала их је мало зажмирене, светлост је избијала испод трепавица, у једном тренутку цео њен тајни и благи живот, цела њена љубав и будуће материнство било је у том, за Бајкића загонетно насмејаном, погледу. {S}Он се прекиде у говору, седе на диван и зари лице у дланове, не могући да надвлада узбуђење које га обузе од тога великог и зрачног, осмехнутог погледа. {S}За онај час што је остао са лицем у длановима, Бајкићу блесну да је још једном био узбуђен овако страшно и неодређено нечим што је имало доћи, што је било велико, далеко, а ипак, са неким натчовечанским напором, могуће, чак неизбежно.{S} То је било онога дана када је после два месеца боравка напуштао Париз.{S} Он је стајао на отвореним вратима вагона, она на перону.{S} Били су већ казали све што су смели рећи - све што је могуће мирнијим гласом, да не би открили узбуђење које их је давило; а воз још није полазио. {S}У мирном и слатком ћутању остали су неколико часака, а онда је Александра подигла поглед према њему и погледала га исто овако зрачно, предано и замишљено, осмехујући се само очима.{S} Тај поглед био је цело и једино признање. {S}Бајкић спусти руке, осмехну се и сам Александри, а онда приђе столу. {S}Један свежањ обичне канцелариске хартије, пожутеле при крајевима и испресавијане на четворо, било је све.{S} Александра додирну прстима листове, отвори их пажљиво и прелиста.{S} Са хартија се, исписаним лепим рукописом, дизао мирис доброг и сухог дувана. {S}-Ваша мама не зна да сте открили овај рукопис? - упита. {S}- Ах, не, не!{S} Јасна не зна. {S}Уосталом, можда ћу јој и рећи...{S} Он је и иначе био мени намењен, раније или доцније... свеједно, зар не? {S}Нашао сам га случајно у једној кутији дувана - кутија је та остала код нас при последњем проласку мога ујака Жарка, у њој још и сада има неколико цигарета, сасвим пожутелих и сувих... {S}Једини што нам је од њега остало. {S}-Бајкић заћута. {S}-Страшне су успомене, Александра.{S} Нарочито оне мале, незнатне, без материјалне вредности, као ова кутија из које је ујак узимао пре поласка на фронт једну цигарету за другом, својим дугим нервозним прстима. {S}Невидљиви сат у куту собе откуца седам и по.{S} Бајкић се трже. - Пожуримо.{S} У девет морам бити у редакцији. {S}Он примаче столицу, седе, сачека да Александра седне крај њега и онда узбуђено, брзо, прекидајући се само онда када би изгубио страну и за час тражио наставак, поче читати рукопис. {S}"ТВОЈ ОТАЦ" "По смрти твога оца била сам једном у његовом селу, у Ваљевској Подгорини.{S} Кућа је била президана, али је у свему морала личити на стару.{S} Одмах иза ње био је шљивик који се верао уз падину.{S} Кроз њега се долазило до једног стрмог пашњака, оивиченог живицом (на њему је пасла једна бела крава).{S} Више пашњака пролазио је узан пут који је заобилазио брда, провлачцећи се кроз густу лескову шуму. {S}Како је већ била јесен, лист је био пламен и златан.{S} Читава јата веверица њихала су се у грању. {S}Зими на тој падини мора да је све завејано сметовима и да се вуци спуштају до самих торова и обора.{S} Мати твога оца била је удова када се удала за старог Бајкића. {S}Тешко је када се жена уда па затекене пасторке као ожењене људе са децом; али ако још и она сама роди, онда њен живот није ништа друго до стално мучење. {S}Незадовољство међу синовима старог Бајкића било је велико када се роди твој тата: његово рођење за њих је значило катастрофу; они у њему нису гледали свог малог брата по оцу, већ готована који је дошао да дели имање са њима, - имање којие су они већ двадесет и више година радили. {S}Сви су мрко гледали на маћеху и говорили јој:{S} "Боље да си остала удовица, па сада своју унучад да љуљаш, него што си дошла овамо да нам кућу разориш". {S}Свекрва Јевросима причала ми је овако:{S} "Истога дана када ми је једна снаха требала да добије принову, осетих и ја исто. {S}Око ње се скупљају жене, ужурбале се, греју воду, а ја, грдна, од срама, не смем никоме у очи да погледам, него бежи иза стаја да ме не виде и не чују.{S} Снег престао да веје, изведрило се и стегао мраз, а ја од грознице не могу да стојим. {S}Тек ја иза стаја, паде мушко дете, а ја удри се у главу: куда ћу од бруке и резила са њим!{S} Клечим крај детета, а оно помодрело од зиме, занемогло од пиштања.{S} Одгрнем поњавицу, оно се скупи као згажен црвић, а мени сузе на очи.{S} Би ми жао невиног детета, увих га добро у поњавицу и скут, па велим себи: да затрем свој пород! а како бих онда пред Бога?{S} Поче да ме хвата зима те ти се привчем ближе уз амбар: да се мало загрејем док не падне мрак па да уђем у кућу. {S}Седим тако и дрхтим, кад ето ти Бајкића, а ја се посрамила, сагла главу, док он викну:{S} "А шта ћеш ту, црна не била, хајде у кућу" Он пође, скинуо шубару, а ја за њим, стисла детенце на груди, не знам где газим.{S} У кући он изнесе најбољу ракију па вели:{S} "Пите људи, родио ми се мезимац!" Али ми Бајкић умре пре него што Јова састави годиницу, те остадох сама са седим власима и дететом на рукама, а браћа га гурају од себе као шугаво прасе.{S} Гледам ја шта се чини, па мислим: ама није Бог као зли људи, побринуће се он и за мога сиротана.{S} А Јова ми је био паметан, као маторац, са људима је знао говорити да га је било милина слушати. {S}Они опет, крвници, мрзе га па веле:{S} "Дошао да отме имање од наше деце, али га неће мајци уживати!{S} " У мене ушла нека зима, све мислим десиће се детету какво зло; видим како на њега погледају. {S}Оно јадно остало мало и жгољаво, а они му упрте пуне торбе да носи раденицима на њиву. {S}У мени се све камени, хучем и уздишем гледајући покор.{S} Чују они, па ми кажу:{S} "Шта је, што хучеш?{S} Нека ради, ваљда ти неће бити господин".{S} А ја гледам, оцењујем, он слабачак, па мислим: вала није ни за сељака, кад игра са децом, све игра са оном већом и све им он старешина, - ако играју школе, он им учитељ, ако играју војске, он им командир. {S}Легнем тако па се у мраку молим богу и његовим угодницима и св. Ђурђију да ми сачува дете од нељуди, од браће његове, и да га изведе на пут. {S}Спрема снаха своје дете па и ја свога мезимца за школу.{S} Спремим му тако беле рубенине и шарену торбицу и све хвалим Бога што то дочеках. {S}Кад би дан да се пође, а најстарији ме пасторак мрко погледа, вели: {S}"Куда ћеш ти, дадо, са тим бангавчетом? {S}" У школу, сине, - велим ја, - време је, - време је, узео је са срећом седму годиницу.{S} "Море, батали, дадо, каква школа, треба неко и код куће да остане, а Јован ни оца нема, ко ће њега школовати?{S} " Па ја, - велим - ја и ти, синко, и друга његова браћа.{S} - Он се намрштио, суче брке, неће ни да чује.{S} - Па доброј, - рекнем ја, - ако нећеш ти, школоваће га његов мал. {S}Зграбим дете за руку да га поведем у Бранковину, а Јова зна како сам га учила, каже: {S}"Рођо, да пољубим бату у руку?{S} " Иди, сине, - иди, пољуби га, он ти је наместо оца.{S} - Дете приђе, а одрод само одмахну руком.{S} "Батали, - каже, - не треба". {S}У школи се одмах истакао.{S} Био је за нас сељаке мали и бледуњав, али није био болестан, у лицу малокрван, сваког право гледа, учитељ се хвали да му је први ђак. {S}Пасторцима криво, задржавају га код куће, терају га свињама, он плаче, отима се, али мора, зграби своје књижице па никуд од њих.{S} Док ти он чита своје науке, свиње му побегну.{S} Увече кад се врати, они да га убију тучом, а ја им велим: не бите, људи, видите да није за сељачка посла.{S} А пасторци се само смеју и све гори.{S} "Научиће - кажу - и сељачке науке".{S} Додија ми зулум, а и дете ми потамнело, кад спава - бунца, па затражим што је детиње и моје да делимо.{S} Мени дадоше једну воловску запрегу и нешто овчица, а за детиње, то, веле, иде у масу.{S} Тако ти се ја са дететом вратих у први дом, у Јанковиће, у Рађево Село". {S}Сиротиња је једва дочекала да се дочепа детета које има масу.{S} Твој тата је и овде горко зарађивао оно парче хлеба што се звало "издржавање".{S} Сељак о раду и зарађивању има своје погледе који су немилостиви. {S}Са свршеном основном школом настадоше опет препирке око тога хоће ли се и даље школовати, или задржати у селу, или дати у службу.{S} Крај свег детињег опирања да не иде у службу, крај свег плакања и молбе да га пусте у школу, Јанковићи га дадоше једном богатом трговцу у Ваљево. {S}Али кад моја свекрва Јевросима виде да тај трговац има сина у гимназији, Јованових година, она без договора и премишљања одведе и свога сина директору. {S}"Учитељ ми рече - казала му је - да га школујем, он сам плаче за школом, а слабичак је за нас сељаке, па ти га доведох, господине, а ти сад пресуди.{S}" Неколико година је провео у тог трговца поучавајући његовог сина Благоја, извлачећи многе грдње и батине због његове глупости и лености, јер за сваку рђаву оцену није био крив онај што није хтео учити, него Јован који му као није довољно објаснио.{S} Јован је ушао у пети разред, а Благоје са понављањима остао у трећем, те твога тату узме тада, опет због сина рђавог ђака, претседник Окружног суда у Шапцу. {S}Већ тада он се грозничаво спремао, читао без реда, учећи у потаји француски, заносећи се идејом да истраје до краја и оде на Универзитет.{S} У шестом разреду знао је француски толико да је могао давати часове, а сам читати Виктора Ига у оригиналу.{S} Али уколико се школовање у гимназији приближавало крају, утолико му је живот у кући претседника суда постајао несносљивији.{S} Не само стога што је као младић имао више потреба, а из села већ неколико година није добијао ни за одело јер је, како су браћа говорила, "потрошио масу на школовање": постајући старији, он је све више, читањем и размишљањем, почињао да швата природу друштвених односа; понос му није више давао да се са њим поступа онако како се поступало.{S} Занимљиво је да се твој тата никад није жалио на своју браћу по оцу ради имања; колико сам касније могла шватити, а сам о томе није никад говорио, земља треба да буде оних који је раде.{S} Али никад није могао да прежали непријатељство њихово, тучу њихову, као ни тешки живот у кући онога трговца и претседника суда, пун понижавања и запостављања.{S} У каквим је идејама тада у седмом разреду био, не могу да знам.{S} Је ли се већ тада била искристалисала у њему мисао о служби народу из кога је изашао и чију је грубост, предрасуде и незнања искусио на себи?{S} Или је одлучио да прекине са гимназијом? {S}Било једно или друго, тек он из седмог разреда гимназије пређе у Београд у учитељску школу. {S}Учитељска школа је у то време била на врло добром гласу и њени ђаци су радо узимани за домаће учитеље.{S} Породице које би требале домаћег учитеља обраћале су се управи школе која је онда препоручивала најбоље ђаке.{S} Већ после неколико месеци, најбоље кондиције добио је твој отац; међу осталим и кондицију у кући министра П. и тиме обезбедио бар унеколико свој материјални опстанак. {S}Онако повученом и гордом, чисто обученом, професори задуго нису знали право стање. {S}Мада весео и несташан по природи, тих првих година самосталног живота, био је исувише озбиљан.{S} Са већим искуством, сада није дао да се очеви рђавих ђака понашају према њему као према некоме који је плаћен и зато нижи на социјалној лествици.{S} У томе је био необично осетљив, са појмовима утврђеним и јасним. {S}Догађај који ћу ти испричати најбоље ће ти показати да није био аривиста. {S}У кући министра П. поучавао је сестру и брата.{S} "Та топла кућа, са светлом трпезаријом и увек пуним столом који ме је дочекивао сваког дана - причао ми је касније - а нарочито питомост људи, њихова европска углађеност, начин на који су општили са мном, најзад велика библиотека из које сам могао узимати што сам хтео, а у којој сам нашао и Прудона, и Сен-Симона, и чернишевског, и Толстоја, - све то, а највише она топлота куће коју до тада нисам осетио, надокнађивало ми је оно што као дете нисам имао.{S} После часова остајао сам да свиран са госпођицом.{S} Чинило ми се да сам био срећан.{S} Ретко када да нисам нашао, вративши се кући, у својој виолинској футроли какву лепу воћку или финих бонбона.{S} " Тада је поново почео мислити да би можда ипак могао остати у вароши, прећи на универзитет, створити себи положај. {S}Сам је признао да је допуштао себи најлуђе снове.{S} Једнога дана, дошавши на час, он затече госпођицу необично расположену.{S} "Видите, господине Бајкићу, наша Ката каже да хоће да се уда за овог учитеља, па ме замолила да видим шта јој пише.{S} Он јој врло често прави серенаде и стоји, управо чучи код сутерена. {S}Познајете ли рукопис?{S} Потпис је: {S}"Стева". {S}Ја узех писмо и сав претрнух: познао сам рукопис Стеве Вуковића, који је поред све зараде око литографисања табака остајао, због своје немилосрдне јешности, гладан.{S} Гласило је: {S}"Гладан сам, душице моја. {S}Чекаћу код трећег фењера после вечере.{S} Ако ми не донесеш ништа за јело ни вечерас, значи да ме више не волиш. {S}Дођи, срце моје, што пре, јер ме једнако зове она твоја дебела другарица из преко пута. {S}Понесиако имаш мало хладна печења. {S}Воли те твој Стева који чека крај фењера." {S}Прочитавши писмо, поред све очигледности ја енергично одбих да тај младић може да буде будући учитељ и мој друг.{S} "Али Ката каже да носи сељачко одело.{S}" Рекавши то, она се наједном збуни и поче превртати по књигама на столу.{S} Час је прошао без воље, чинило ми се да траје необично дуго.{S} Пред сам крај госпођица ме, уозбиљена, упита: {S}"Зашто учите ту сиротињску и сељачку школу?{S} То није за вас. " - "Зашто да није за мене?{S} Ја сам сељак и желим да се вратим селу и народу из кога сам изашао.{S} Бити сељак није срамота, зар не?{S} " И онда, како је очито друкчије мислила:{S} "Ох, није срамота...{S} Зашто срамота? {S}" Али тај мали догађај нагло ме је отрезнио и показао да, ако нисам исто са Стевом Вуковићем што чека код фењера, иако истог порекла, да нисам исто ни са том кућом где сам тако лепо примљен, али где је "сиротиња" исто што и "сељак", а обоје исто што и простак. {S}"Отказао је даље кондиције и поново се сав вратио стварности и учењу.{S} Али још једном околности су га натерале да тренутно напусти пут којим је мислио да треба да иде. {S}Био је млад и лако се заносио првим успесима.{S} Тако, чим је те године завршио матуру, он одмах, уместо у село и народ, прихвати радосном место које су му понудили: да постане званичник у Министарству просвете. {S}Цела његова судбина, па и наша са њим, била би другојачија да се његовој мајци Јевросими није прохтело да има сина учитеља на селу. {S}Остарела, скоро обневидела, вечно са плавом цицаном марамом у рукама којом је брисала очи, што је без престанка сузе, није више била ни за какав посао, те су јој синови из првог брака почели говорити:{S} "Иди, што ти је дао Бог сина господина, иди па уживај.{S} " И она је лично дошла, са својим завежљајем, чак у Београда види зашто и њен син не добије за учитеља "као другови његови". {S}Њен долазак значио је за твога оца нови призив стварности. {S}Био је љут, несрећан, тражио је да се оправда пред собомшто је изневерио на првом кораку, код првог искушења своје младалачке снове о "служби народу".{S} Али укус грађанског живота био је у њему као црв.{S} Село са својим бедама, са својим мраком, са својим тешким живљењем земље оране дрвеним плугом било је, чинило му се, далеко иза њега.{S} Он ухвати своју мајку под руку:{S} "Рођо, иди ти кући, а ја ћу доћи по тебе.{S}" Али Јевросима се поче очајно опирати.{S} "Јок, сине Јоване, доста сам се мучила због тебе седећу ја у кавани док ти посла не свршиш.{S}" Шта је могао радити са мајком у Београду?{S} Он осети најнижи и најсрамнији осећај који један човек може да осети: стид од мајке сељанке.{S} И то га одлучи.{S} Ко је он био? {S}Шта је његова прва дужност?{S} Узалуд се отимао, цео он био је везан за село и за ту полуслепу мајку која га је подигла, сељачки, крваво.{S} Он се непрестано сећао њених долазака у Ваљево или Шабац, са шареном торбицом на леђима, у којој је била бела погача, тешко стечена, и мала грудва сиротињског сира. {S}Тек када се заклео Јевросими да ће доћи по њу кроз месец дана, она је пристала да напусти Београд. {S}Тако је урадио.{S} Добио је да отвори школу у Малој Врањској код Шапца и довео мајку да се "господује. {S}" Млад, пун духа и живота, требало је да се сахрани у сеоско блато између непријатељског школског одбора који ускраћује дрва и осветљење и пргаве и џандрљиве мајке која од фамулуза тражи да је двори, полива и изува.{S} Узалуд је он молио мајку да то не чини, јер ће је морати вратити кући... , она је вадила своју осушену дојку да над њом куне што је син прогања.{S} Узалуд је он покушавао да уреди школу, да зграду дотера, да пећи и прозоре поправи, да оснује читаоницу и друго, већ што сваки млад учитељ покушава првих месеци свога рада да учини... , на све то као одговор добијао је само шеретске осмехе, тврдоглавост или, најчешће уздах:{S} "Не знаш ти, учитељу, млад си ти још".{S} Очајан и немоћан, без савета, он остави све да иде како иде, па и по најгорем времену поче остављати школу и одлазити у Шабац.{S} Почео је опет да даје кондиције из француског језика.{S} Често сам га доцније виђала како отмен, порписно одевен, улази у Шабац, а служитељ са шареном торбицом о врату носи за њим његов прашњави мантил и кутију са виолином. {S}Ја сам ти у више махова причала о мојој породици, о моме оцу, о мојој браћи, о нашој кући и животу код нас.{S} Овог пута ћу ти рећи оно најглавније што има везе са мојим одласком за учитељицу и каснијим односима мога оца и мога мужа. {S}Мој отац, Хаџија, познати београдски трговац Бојаџић, био је физички необичан човек.{S} Пред крај, када је пропао и почео да ради као чиновник у општини, он је, онако убијен, повијених леђа, понео обично грађанско одело. {S}Али док је био у свој својој сили и моћи, када је Савом и Дунавом пловило неколико његових лађа, када су се на узаном појасу земље између некадашње Баре Венеције и Саве дизале читаве тврђаве сухе букове грађе, када се гломазним и мрачним магацинима малених прозора окованих гвожђем преливало жито, отац се носио нарочито, кицошки, на стари начин, иако је већ и тада био скоро сам у малом Београду који се нагло европеизирао: у чизмама од јухта преко колена, опасан тамно црвеним, вишњевим појасом, огрнут и лети кратким ћурком постављеним лисичином, са натученом астраханском шубаром до очију, лица обрасла у меку гараву браду кјоа је на сунцу севала риђим отсјајима, дуге ћилибарске муштикле у мршавим прстима који су мирисали на дуван и житну прашину, прав, висок и плећат, - он је био најлепши и најстрашнији човек кога сам у свом животу видела.{S} Старином из Пећи, устаљених животних погледа, строг и правичан (држећи се, наравно, оног што је он сматрао за правду) он је водио кућу исто онако неумитно и тешке руке као и своју трговину, сву основану, старински, на части, поверењу и поштеној речи.{S} Карактера биши тешког: пламен и жесток, у љутини је био неприступачан, али је зато, у часовима спокојства, био необично мек, доброг срца, увек широке руке.{S} Његова жестина и донела му је хаџилук. {S}Наша кућа је била тип патријархалне српске куће са мајком, децом и послугом на једној страни и оцем, самодршцем, који дели кишу и сунце, на другој.{S} Мајка моај била је из пречанских крајева, васпитана европски, школована у Сремским Карловцима и Земуну, са хуманистичком матуром, говорећи одлично немачки.{S} Ситна и нежна, у турнирима, била је сушта противност оцу самоуку, одевеном још увек источњачки. {S}Зачудо, оно су се слагали, и ја не памтим да је отац ма и једном викнуо на мајку. {S}У очеву понашању према мајци чини ми се да сам још као дете, несвесно, приметила, крај љубави, коју уосталом није показивао, једну врсту поштовања - што је за његова шватања морало значити много.{S} Крај свега тога, мајка није учествовала у његовим пословима. {S}Он је одлазио до Славоније по дрво и са дрветом се спуштао до Браиле, одакле је доносио жито, куповао куће и винограде, продавао их када би престао да ужива у њима, али о свему томе није говорио са мајком. {S}Сасвим ненадно долазио би из вароши кући, умивао би се и облачио, мајка му за то време спремала преобуку (и само по количини преобуке, коју је тражио погађала да ли иде на недељу-две, или месец-два, Савом до Дрине или Дунавом до Оршаве - ако он сам не би краткорекоа место куда одлази).{S} У ковчег, четвртаст, тежак, окован жутим оковом, са резама и катанцима, стављала је дрвену путничку икону, и док је она то радила, он је већ љубио свјоу децу редом, голицајући нам лица својом свиленом брадом пуном љутог мириса дувана, који смо удисали дубоко, и одлазио двориштем, кроз капију коју је отварала служавка, прав, огроман, праћен једним снажним момком савијеним под ковчегом.{S} Дани би пролазили.{S} И онда би се отац исто тако ненадно враћао, љубио нас ћутљиво, загледајући нас у очи да види јесмо ли сви здрави.{S} Брада му је, и он сав, мирисао на непознате крајеве, на воде, на ванилу, на отужни и слатки мирис алве, на маслину, на мрачну бродску кајиту под крмом.{S} Ковчег се отварао, икона вешала више његове постеље; из жуте углачане дубине, мирисне као и све што је долазило из даљине, излазили би мали поклони - али је увек на дну остајало нешто над чиме су, уз звек новца, остајали дуго у ноћи заједно и он и мајка.{S} Већ сутрадан ковћега више није било по собама, отац је излазио и улазио, говорио са људима и пушио на своју ћилибарску муштиклу, одлазио у магазе, у кафане, на Саву. {S}Једнога дана он се врати са пута мрачан и замишљен. {S}Ковчег не би ни отворен.{S} Иза закључаних врата слушали смо како је нешто дуго говорио мајци, чули смо звек кључева, чули ситну звеку сребрног и златног новца, и чули мајчин плач и његово тесење.{S} Идућег јутра отац, обучен за пут, позва нас к себи, рече нам да слушамо мајку док он буде путовао, да будемо добри и дуго нас држаше загрљене и љубљасе. {S}Момак није ишао са њим. {S}Он сам носио је у руци једну малу торбу и штап. {S}Испратили смо га сви, са мајком далеко изван вароши, све до Возаревићевог крста.{S} Била је већ дубока јесен; кукурузи по њивама су били жути и шумели под слабим ветром, у даљини испод нас маглио се Београд, потонуо у своје баште и своје орахе.{S} На великом путу, белом под дебелим слојем прашине, отац је стао, окренуо се Београду изнад кога се дизао јасан и висок торањ на Саборној цркви.{S} Прекрстио се, изнад нас начинио знак крста и онда закорачио путем. {S}Стајали смо, и видећи да мајка плаче, плакали и ми сами не разумевајући тај чудан одлазак.{S} Он је тонуо у прашину друмску и даљину, док се није изгубио. {S}Тек идућег лета вратио се отац, прогушане браде, са бројаницама у руци благ и мало погурен, као хаџија.{S} Много касније испричала ми је мати узрок тога приклањања и тог покајања.{S} На последњем трговању, са бродом натовареним до врха житом тако да се над водом видео само уздигнут и савијен кљун и кајита на чијем је крову стајао крмар држећи у рукама теску крму на коју се морао наслањати целим грудима да је покрене, ухвати их невреме на ширини пред смедервом.{S} Шибани кишом, запљускивани таласима, на крми су стајали отац и Јанош, најбољи очев лађар. {S}И онда је настала препирка: отац је захтевао да се Јанош држи све више леве обале и да настави пут, Јанош, мали кривоноги човек дугих руку, наслоњен на ручицу крме, упорно је ћутао дајући лађи сасвим други правац у жељи да пристане уз десну обалу.{S} Отац га дотаче по рамену :{S} "Окрени, Јаношу". {S}Јанош га погледа попреко, смаче раменом да се ослободи његове руке и полако, мрзовољно смрси: " Ви сте газда на суву, овде сам ја".{S} Иако га нисам видела,могу да замислим цео призор: отац је поцрвенео, очи су му се залиле крвљу, и пре него што се Јанош снашао вец је онако кривоног и велике главе, летео преко овлаженог крова у узбуркану дунавску воду. {S}У први мах отац се није ни окренуо за њим, већ је прихватио крму.{S} Али уместо да чује запомагање, - Јанош је био пливач, али човек слабог срца, - иза његових леђа дизала се тишина прекидана само фијуком ветра и шумом таласа.{S} Узнемирен, он се кренуо и баш у том тренутку вода је избацила први пут Јаноша на поврxсину: млитав, без свести, слика утопљеника под непогодом.{S} Не обазирући се на брод, оставивши крму, онако обучен, отац је скочио за Јаношем, успео да га ухвати и извуче. {S}Онда га је он сам положио на под, избацио воду из њега, и после дуге муке повратио га свести.{S} Људи су стајали около не смејући да му приђу.{S} У кајити је распаљен мангал, и Јанош, у сухом рубљу стављен крај њега.{S} Ноћ је пала, брод се на котви љуљао; с друге стране седео је отац, лица освтељеног жаром.{S} Покренуо би се тек када би хтео да пружи Јаношу цашу вруће ракије.{S} Онда би се нагло поново наљутио, скочио и бесан викнуо:{S} "Могао си се удавити, животињо"! {S}Сутра га је исплатио, обдарио га са десет наполеона и новим оделом; али га је сменио са брода и оставио у једној својој магази на путу. {S}Међутим, она приказа полумртвог Јаноша, кога вода избацује на површину, није га остављала. {S}Због своје жестине, ради које је могао постати убица, узети оца деци, заветовао се да пешке, сиротињски, са штапом у руци, оде до Светог Гроба, да се поклони и стиша. {S}Али иако је по повратку са Светог Гроба и дошао благ и тих, држеци свој бес у рукама као јагње, ипак је и даље остао упоран и непопустљив у својим схватањима. {S}Чак и упорнији, - јер је раније, после часова беса био попустљив и благ, док је сада његово расположење било једнако без дизања и падања, чврсто као гранит.{S} За његов појам породичног достојанства, имати сина сликара - била је читава срамота, горе него имати сина лолу који се са циганима у зору враћа кући.{S} Наклоност и касније страст Жаркова за сликарством морала је бити скривена као најстрашнији порок, као најтежа болест која баца љагу на име Бојаџића.{S} Хаџи-Бојаџићев син молер! {S}Како га је отац хтео дати у Војну академију, Жарко је једне ноyци побегао од куће и са још једним другом прешао без новаца и пасоша Саву у чамцу, са кутијом боја под мишком. {S}Прве године Жаркове у Бечу и Прагу су страшне.{S} Кришом од оца, мати и ја, и покојни Николица, ујак кога ти ниси запамтио, слали смо наше мале уштеђевине, што је наравно било недовољно.{S} Пред оцем и у кући, Жарково име није смело да се изговори.{S} Он је био мртав, отсечена грана.{S} Тек је много година касније, већ при крају живота, пропао материјално и физички, после Николицине смрти, он је опростио Жарку. {S}Али Жарко није смео још неколико година да се врати у домовину од страха да изађе пред оца. {S}Исто тако непопустљив у почетку показао се и приликом моје удаје, јер му никако није ишло у главу да његова кћи, кћи Бојаџића, макар и пропалог, може да се уда за малог сеоског учитеља без корена.{S} Али сада, неколико речи о томе како сам отишла у учитељице. {S}Први већи удар претрпео је отац када су му се запалиле магазе, пуне жита. {S}Да би се подигао, морао је хитно да прода нашу велику кућу у Позоришној улици и имање у Беградској, а са нама да пређе прво у Авалску, где је имао једну малу кућу, окружену воћем и лозом, а онда одатле, последњих година, чак у Баба-Вишњину .{S} Онда је дошло банкротство једног трговца коме је отац без сведока позајмио једну вечу суму.{S} Онда је морао да исплати меницу једног другог (кућом у Авалској улици), који се за то време проводио у Пешти.{S} После тога, последње две дерлегије потонуле су пуне грађе и са њима потонуло је и последње наше богатство. {S}После пропасти лађа умро је и Николица, једина очева нада.{S} Цео тај слом није трајао дуже од две године.{S} Било ми је седамнаест година. {S}Остатак намештаја, црвени мајчин салон са фотељама пресвучен сивим навлакама против прашине, потсећајући нас на боље дане, био је смештен некако у једну собицу, али нас је било много, требало је живети и салон је једног дана био продат.{S} Отац је добио службу у општини, али је његова плата била мала да осигура живот и будуyцност свима нама. [ С] Мића још дете - да би се могло рачунати са његовом брзом помоћи, Жарко далеко, Николица мртав: све наде биле су положене у мене која сам тада имала шест разреда девојачке школе.{S} Од свих позива најближи ми је био учитељски, и најприступачнији. {S}Сви други су тразили веће жртве и дуже времена - а сви смо морали живети.{S} О својим годинама у школи да ти не говорим, јер су увек исте.{S} Прво место које сам добила је у крајини.{S} Мати је ишла са мном; када би она морала да се врати у Београд, остајао би Мића, коме је тада било десет година. {S}Па ипак, у овој дивљини, међу брдским Власима, полудивљим, у кабаницама и тешким шубарама од јагњеће коже, осећала сам се и несигурно, и прогнано, и страшно. {S}На врата сам за време дугих и снежних зимских ноћи наваљивала сто и столице, на прозоре преко завеса вешала ћилиме, да не бих чула завијање вукова и трупкање сељачких опанака око прозора. {S}Била сам амбициозна и читала сам много.{S} Имала сам своју кућу. {S}Била "свој човек".{S} Па ипак, о, то нимало! - нисам осећала бас никакву гордост што сам свој човек и што зарађујем. {S}Идуће школске године добила сам Орид код Сапца.{S} Било ми је као да сам се препородила. {S}Мачванска питомина, Сава, на коју сам навикла од детињства.{S} Долазећи, око цркве са орасима, затекох мало друштво. {S}Стари ми учитељ објасни: {S}"То части млади наш колега Бајкић, раскинуо је веридбу, па му мило". {S}Ја се насмејах: "части ли он то често?{S}" То су му, наравно, одмах испричали и тако је почело насе познанство и љубав. {S}После годину дана посматрања, ја се удадох за њега. {S}Прошли смо кроз велике препреке. {S}Више од шест месеци нисмо добијали очев благослов, јер је примао анонимна писма од породице бивше веренице.{S} Уосталом, и без писама, отац се тешко мирио и са самом мишљу да му је ћерка сеоска учитељица, а још теже да сада треба да се уда за сеоског учитеља, лолу, пијаницу и карташа, како је Јован био претстављен.{S} По своме обичају, отац је био неприступачан другим разлозима; а да и лично види Јована - никако није хтео. {S}Једнога дана седели смо под стогодишњим орахом ја, мати, он и поп Мика (један добар и дружеван сеоски попа који се у мантији осећао и нелагодно и сметено; зато је најчешће ишао без ње, на велику саблазан добромислећих; он је то међутим објашњавао тиме што се његов коњић Мишко плаши мантије, "а Мишко ми је једини пријатељ, што да му не угодим?"). {S}После кратког разговора о овоне и ономе, а приметила сам да је Јован узбуђен, он устаде, приђе мајци и енергично је запита:{S} "Реците ви, госпођо, јесте ли ме довољно упознали?" - "Јесан", одговори без размишљања мајка.{S} "Ако је тако - настави јован - онда се ви никако не можете сложити са понасањем вашег мужа".{S} - Ах, не слажем се!" узвикну мајка. {S}Јован се одобровољи, поче да говори, а када би се занео, његов говор онда неби имао краја, разлози би извирали, и то са таквом лакоћом, да се и најупорнијем противнику почињало чинити да и он мисли баш тако и никако друкчије. {S}Било је тога дана топло, орах је мирисао, утабана и поливена земља школскога дворишта сушила се нагло у испарењу овлажене прашине, усамљени зрикавци испуњавали су непокретан и светао ваздух својом несигурном песмом, а Јован је говорио, и на свако његово питање мајка, опчињена, одговарала је потврдно. {S}Крај њега, потпуно смо заборавили на оца.{S} Моја је срећа била ту, крај њега. {S}Он ме узе за руку, уведе у кућу и пред згранутом мајком, поп Мика нас "по свима правилима свете православне цркве" испита. {S}У Шапцу запрепашћење.{S} Сад су тек многи "приметили" да сам млада и лепа и паметна, сада када постадох вереница. {S}Он однео целу плату и частио, казе, за инат, све своје непријатеље.{S} "А пријатеље?" - "Па пријатељи знају да сам ја заслужио такву девојку као што си ти: они се заједно са мном радују, не треба им моја част". {S}Очев благослов добио је лично.{S} Одмах по нашем испиту отпутовао је у Београд и нашао оца. {S}Какав је тај њихов састанак био, ми никада нисмо дознале, ни мати, ни ја.{S} На сва моја питања смешкао се: " Споразумели смо се као људи". {S}Отац га је заволео ускоро више него Жарка и Мићу, јер су сви они, насупрот оцу, били сањалачки и меки људи, док је немирни и енергични Јован одговарао потпуно оцевом схватању цовека. {S}Од првих дана он је сасвим напустио свој стари, момачки начин живота, карте, састанке по кафанама...{S} Поново је почео да чита, поново је као у време свога боравка у Београду да мисли на даље, на онај рад који је он, и то с правом, сматрао за најглавнији, на рад у народу.{S} Наш проблем, - мислио је, - јесте падагошки проблем.{S} Требало је зато поћи од основних школа. {S}Али нова школа није се могла створити без нових учитеља, а ове је могла дати само реформисана учитељска школа. {S}А да би се добила реформисана учитељска школа, требало је обновити универзитетске програме и у исти мах средњу наставу.{S} Све је то било у уској узрочној вези и претстављало један жив органски везан комплекс питања, који се није могао решавати парче по парче.{S} Али даље Јован откри да се та узрочност протеже и на друштво, да друштво има и ствара само онако институције које организацији друства одговарају и да хтети реформисати наставу саму за себе без промена у друштвеном уређењу, значи узимати последицу за узрок.{S} Од овог открића до закљуцка био је само један корак: {S}Јован га је у својој савести одмах учинио. {S}Ипак, када је расписан стечај за расправу о реформама у народним школама, и он је поднео своју студију.{S} Зато што се није могло све извести, није се смело не радити ништа. {S}У недостатку другог, Јован је прихватио реформу.{S} На покрет младих гледало се исто као и данас, и горе.{S} Стари учитељи су увек хтели да буду учитељи и млађим учитељима.{S} Али као учитељ са свега три године службе написати опсежну расправу о реформама у основим школама; осетити и опазити празнине и потребе модерне школе; тражити уздизање учитеља и његовог угледа који је био сравњен са пандурским, - за то је сем дугогодишњег искуства требало и стручне спреме, и познавања модерних схватања тих проблема у Европи, а богами, не мање храбрости. {S}Ја сам се у почетку бојала, али уколико се расправа више развијала, утолико су ми се разлози и закључци чинили тежи и основанији; када је била завршена, ја сам била потпуно уверена у вредност тога рада.{S} Велики празник био је за нас мале сиротане када смо послали Учитељском удружењу лепо запечаћен пакет под псеудонимом, а још већи када добисмо телеграм: "честитамо, Соколићу, дођи, расправа примљена".{S} Кажу да је међу старима настала велика потиштеност.{S} Зар да жутокљуни победи!{S} Двадесет и три године, три године учитељске службе и десет месеци брака! {S}Боже, шта је чинио!{S} Говорио је:{S} "Је ли да се више кајеш што си се удала за мене? {S}Учинићемо ми још више, видецт;еш, наша је будућност!" Своју расправу читао је на главној учитељској скупштини, августа месеца, а ја нисам могла да идем, јер сам чекала бебу која се родила чим је тата дошао. {S}Расправа је била примљена акламацијом, с тим да се цела отштампа у наредном броју " Учитеља", а да се из ње извуче резиме за законски пројект. {S}Али ово нисам казала: после скупштине оптуже га сви школски надзорници у земљи за увреду и клевету, јер је на скупштини казао:{S} "Надзор, овакав какав је, деморалисао је учитеља.{S}" Наравно, да би доказао ово тврђење, он је навео и масу примера.{S} Није презао што су као гости, у првим редовима, седели школски надзорници и онако, малог , голобрадог, пресецали погледима.{S} Још је стајао за столом, а већ су га почели вући за рукав и питати "да ли зна шта је казао и да је то увреда за све њих".{S} - Да не знам шта значе моје речи, ја их не бих ни изговорио, а када ви кажете да је то увреда за вас, значи да није поштено то што сам казао да радите, а значи да сам у праву, јер и ви мислите као и ја, иначе се не би осећали увређеним. {S}Уосталом, ко је увређен нека ме тужи". {S}У међувремену дивни наши другови осечају страх од последица што су такву расправу примили и наградили и да се не би замерили школским надзорницима, сазивају срески збор учитеља да осуде свога друга Јована Бајкића који се дрзнуо да онако што казе јавно. {S}Пошто су сви редом говорници казали своје, онда је Јован дао одбрану, кратку и јасну, у присуству новопостављеног надзорника, свога бившег професора г. П. Љ. {S}Јован је само казао да жали што његови другови одбацују и потиру оно што се потрти не може, "Јер сви су они конкретни случајеви које сам навео вама врло добро познати, јер су сви из ваше средине узети.{S} Да, господо, из ваше!{S} Ту је међу вама друг, што сада кукавички дрхти за своју кожу, који ми се недавно пун револта жалио како је надзорник "пожелео" дивљач и док је он мученик са фамулузом ловио по планини, надзорник је по доброти свога срца, забављао младу госпођу учитељицу цео дан и целу ноћ.{S} Сутрадан је отишао из села пре зоре, кришом, наредивши да му се каталог пошаље у друго место где је испит држао.{S} Дао је две петице.{S} И без испита, ако их једна учитељица није положила за обоје. {S}Ето вам надзорника, господо, па ако вам их је жао, изволите, идите и ви други у лов, бар ћете тако осигурати себи петице и повишице!" Желећи да ми уштеди бол, молио је да не идем на тај збор где ће га другови осуђивати.{S} Наравно да га нисам послушала.{S} Уживала сам гледајући како се по неки уздржавају и да поздраве Јована, стављајучи у то своје уздржавање сву своју вештину, не би ли и сам надзорник јасно видео да не деле то богохулно мишљење њиховог друга.{S} Ја и Јован седели смо за једним столом у крају, потпуно сами, и посматрали цео тај покор. {S}После свих говорника, затражио је најзад реч и школски надзорник.{S} Да ти је било видети она злурада лица и сажаљива смешкања!{S} Али то је трајало само тренутак, јер надзорник одмах у почетку рече:{S} "Ја врло жалим сто сам био сведок ове данашње сцене.{S} Ви сте се господо, и сувише брзо пожурили да осудите једног нашег одличног друга, одличног учитеља.{S} Господин Бајкић својом спремом, својом ретком интелигенцијом, својом моралном и грађанском храброшћу,мозе да чини част не само вама овде, господо, него и целом учитељству.{S} И баш таквог учитеља ви сте се овде скупили да судите и осудите. {S}Зашто?{S} Само зато, јелте, сто је једини у учитељству имао храбрости да отворено погледа и да каже истину у очи онима које сте се чак и ви нашли побуђени да браните. {S}Зашто?{S} Зато, јелте, што су то ваши претпостављени и што вам од њих зависи оцена и са њом напредак у служби.{S} И мени је необично тешко што се то десило у моме округу и што морам да кажем ово: одбијајући од себе све приговоре учињене надзору и надзорницима, ја морам стати на страну господина Бајкића који тврди да је данашњи надзор, онакав какав је, деморалисао учитељство. {S}Да није тако, овога збора не би ни било. {S}То је моја реч.{S} Још ово: занимљиво је да из целе расправе, која је пуна оригиналних и нових мисли, смелих предлога, ви нисте нашли ништа на чему би било вредно да се задржите сем на овом". {S}Тада се љубазно и срдачно руковао са Јованом, осталим се само поклонио и изашао. {S}Шта је било после тога?{S} Извињавања, најнижа, најпонизнија извињавања!{S} Та забога, зар надзорник није на страни онога кога су они покушали да осуде? {S}А када је надзорник с њим, откуд они могу да су против? {S}Усхићен и срећан завалио се у фијакер твој отац и са задовољством отпоздрављао друговима пред кафаном, који су га, оставши да после великог посла пијуцну, бучно и упадљиво љубазно поздрављали.{S} А знаш ли шта ми је одговорио на моје гађење? {S}"О, Јасно, па они су у много горем положају сада него ја малочас. {S}Овима који су ме данас осудили, идеал је "угојена свиња" и "школска њива", и узнемирили су се јер су помислили да су им та два добра у опасности. {S}Чим су видели је опасност прошла, управо да њима није ни претила, они су ми поново пришли.{S} Ја мислим да иначе немају разлога да ме мрзе; нису ме само разумели!{S} Њих и онако није брига за реформе у основној настави!{S}" Када сам му приметила да је ипак, иако у праву, био исувише уочљив, нарочито код оног случаја са ловом јер је грешник био присутан, и да му та уочљивост не може увек користити у животу, он је узвикнуо: {S}"Али је бар тај неваљалац и мекушац поцрвенео!" Преко историје твога оца, кратке и просте, прешло се и прећи ће се као и преко других историја других људи, који су били сломљени пре него што су се разбиили и дали од себе оно најбоље - оно због чега их је друштво сломило.{S} Велика историја се клања и бележи са страхопоштовањем резултате; све што није успех и постигнуће историја не бележи - нема ни места, толико је наш живот испуњен засењујућим успесима и победама, али гледајући касније неке од тих успеха ја сам се запитала, да ли би их уопште и било да није било малих и свакодневних борби и пораза без славе и сјаја; да ли би их уопште и било да није легије оних ситних хероја прегажених широм земље, - у борбама без лепоте, у борбама везаним за ставри ситне и прљаве, за ствари најобочније свакидашњице? {S}Велике заблуде живе на малим заблудама, велики тирани на малим тиранима, велики хероји на малим херојима, велика историја на малој.{S} Уствари, сине мој, све је велико и све подједнако значајно: свако најмање херојство, свака најмања жртва може бити исто тако значајна као Француска револуција или Христово страдање, као што рушење једне сићушне заблуде може бити једнако по значају рушењу Бастиље. {S}У питању је само спољашња размера, а човек страда и пати у сваком случају подједнако.{S} Какав озбиљан увод за причу о нашем малом животу, о нашим малим борбама, у малој прљавој средини малих сеоских и паланачких тирана! {S}Нову школску годину дочекали смо у Л. {S}Варошица је имала само два богаташа-спахије: {S}Баба-Смиљице и Јаковљевиће , све остало биле су само њихове купљене душе и - аргати.{S} Тешко је било младом учитељу, управитељу школе, ту одржати равнотежу, која се обично одржавала меницама или љубавним односима газда и учитељица.{S} Са новцем, та се два човека нису стидела ничега.{S} Чим смо стигли сваки од њих покуша да нас привуче на своју страну.{S} Зове један, зове други.{S} Јован остаде добар са обојцом. {S}Нуди фијакер један, нуди други. {S}Јован поче узимати кола и плаћати. {S}Јаковљевић, претседник општине па и школског одбора, почео долазити у школу сваки дан, разметљиво и простачки почео је изводити свој план. {S}Једном, за време одмора донесе келнер целом колегијуму пиво.{S} Другом приликом, Јаковљевић и сам дође у канцеларију да попије пиво, али Јован келнера најури из канеларије, а Јаковљевићу рече:{S} "Ако вам је до чашћења, а ви частите у кафани или у својој кући.{S} Ко је расположен да пије доћи ће вам и тамо.{S} А овде не дозвољавам да се од школе прави сеоски вашар." {S}Јаковљевић плану и рече да ће он, као претседник школског одбора, већ умети да му врати мило за драго. {S}И заиста, није било ниског начина који Јаковљевић није употребио у току нашег боравка у Л. да нам загорча живот: усред зиме нестајало је дрва, на школској згради су се некако сами од себе разбијали усред ноћи прозори, пошта је задржавана, пилићи и мачке нам цркавали из непознатих узрока, послуга нам отказивала, краве из целе варошице нису за нас и нашу бебу имале млека.{S} Месо, шецер и кафу морали смо куповати чак у Лозници или Шапцу, јер је једина радња била Јаковљевићева, а у њој нисмо могли добити ништа. {S}Школа је била опкољена веилким воћњаком, који се граничио с једне стране портом.{S} Ограде није било, а живица је на једном месту била исечена, те смо могли стазом кроз воћњак и порту да одмах изађемо на трг, који је тада једини био поплочан.{S} А на тргу је била једина боља кафана куда смо одлазили понекад на пиво.{S} Јаковљевић нареди, и воћњак "због деце" оградише плотом; морали смо од тада да пролазимо кроз две некалдрмисане улице, по киши и снегу непроходне, да бисмо стигли до трга. {S}Док су се односи са Јаковљевићем из дана у дан погоршавали, на опште увесељење његове пословне варошице, дотле су Баба-Смиљићи поново почели да нас зову и чине многе услуге.{S} Невољно ми смо клизили у њихову партију. {S}Али за кратко.{S} Једном после вечере Јован зажеле да одигра партију шанса, који није играо од венчања.{S} Посматрала сам игру док не приметих да један од Баба-Смиљића више гледа у мене него у карте. {S}Би ми нелагодно, и рекох Јовану да ћу кући.{S} Седели смо једно према другом.{S} Али у истом тренутку осетих снажан притисак на ногу да умало нисам вриснула.{S} У недоумици се одмакох од стола, јер сам мислила да је то Јован који ме задржава да останем још мало. {S}Незадовољна тим поступком, ја му пребацих чим стигосмо кући. {S}У први мах није одговорио ни речи, већ је блед, са рукама у џеповима, дуго ходао по соби, замишљен.{S} Једна несрећа спречила је другу.{S} Те ноћи разболе нам се мала Цана .{S} Кад се, сутрадан, пред кућу довезао Баба-Смиљић, налицкан и обријан, да нас, самоуверен позове у свој виноград, Јован му је само показао руком врата.{S} Тада се догодила једна грозна ствар која и сада, двадесет и две године доцније, изазива у мени револт и страх. {S}Тако тврда срца, тако нечовечни могу да буду само људи.{S} Једини фијакер сем фијакера Јакољевића и Баба-Смиљића био је попов. {S}Цани је било све горе и ми смо, уплашени да није дифтерија, решисмо да дете однесемо у среско место, лекару. {S}Јависмо попу за фијакер и он одговори да ће га послати најдаље за пола часа.{S} Време је пролазило, а кола нису долазила.{S} Нестрпљив Јован сам оде до попове куће, али попа тамо више није било, а слуга рече да је један точак напукао и да му је поп рекао да не преже. {S}Већ спремна за пут, са дететом у рукама, чекала сам Јованов повратак као у грозници , јер је мала све теже, хропчући дисала.{S} Он дође кући страшно блед, гологлав.{S} Нисам га питала где су кола. {S}Погледасмо се, он постоја у оклевању један часак, онда ми узе дете из руку и нареди да се боље утоплим. {S}Послушах га. {S}Било је веч подне кад се нађосмо на путу. {S}После сунчаног јесењег јутра, поче да дува ветар који натера ситну и хладну кишу. читавих пет километара ишли смо тако кроз ветар, блато и кишу до првог села где добисмо кола. {S}Цело време Јован је сам носио дете, мрачан и потиштен. {S}Док је механџија презао, он ме узе за руку и тихо рече:{S} "Опрости ми, Јасна, ја не знам, али, или ни ја ни ти не ваљамо, или је заиста цео свет тако покварен и рђав.{S}" Авај, све је било доцкан! {S}Болест је, док смо чекали кола, затим ишли пешке била узела исувише маха.{S} Доктор је дао ињекцију - поседео мало и отишао - а ми остали сами, у хотелској соби, са дететом на рукама.{S} Преморена од тешких хода, са ногама као од олова, у ватри и грозници од бриге, ја сам се једва држала.{S} Око поноћи ме превари сан. {S}Снила сам кратко и страшно: ходала сам по тешком, лепљивом блату у које сам упадала при сваком кораку све више. {S}Кроз велики прозор, видела сам како се са магловитог обзорја, страховитом брзином приближава једна црна мачка.{S} Она је прилазила као олуја, као облак који доноси помрчину, тако брзо да нисам могла побећи, прозор се под њеним скоком распрскао у хиљаду комада, њен дах ме опалио по лицу, ја вриснула и пала по детету да га заклоним.{S} Падала сам стрмоглаво; испод мене била је празнина и бездан, нестаде ми срца.{S} Када сам из вртоглавице дошла к себи, видела сам хотелску собу празних зидова, осветљену не само лампом него и лелујавом светлошцу мале воштанице, коју је Јован држао, док су му се сузе котрљале једна за другом низ преморено лице. {S}Наша мала Цана била је мртва. {S}Затворили смо се, усамили и потпуно предали нашем првом великом болу.{S} Дани су нам пролазили у раду и само у раду. {S}Студије из педагогије, чланци о стручној литератури, смењивали су се са коректурама првих Јованових књига за децу, аил све више и више осећао је он узалудност свога усамљеног напора.{S} Требало је све окренути. {S}Требало је по сваку цену изаћи из уског оквира стручног писца. {S}Ући у широки живот који је струјао целом земљом, утицати на то струјање и тек онда омогућити оно главно, ону велику реформу.{S} Пошта нам је доносила све веће пакете новина и књига:{S} Цернишевског, Светозара Марковића, француске историчаре. {S}Данима је читао једну историју енглеског парламента, чијег се писца више не сећам.{S} Али је још веци део времена проводио по селима пратећи узбуђено како се веилке породичне задруге распадају, како се имања ситне како се село, преко све већег броја инокосних породица, полако подјармљује паланачким богаташима, како све више постаје зависно од града. {S}Требало је тај процес упутити другим правцем - породично задругарство заменити вишом формом општег задругарства, - а да се то учини, требало је извући сељака из јалових борби грађанских странака, створити покрет за себе.{S} Већ у неколико махова тога пролећа долазили су Јовану гласници бившег министра и посланика на страни генерала Ст. {S}О., који је тада живео своме мајуру крај Шапца и који је, запостављен, хтео да оснује "своју" странку.{S} Био је то човек намрштен, крупних и надувених ногу, инокосан и великог богатства, европски образован и чудно везан за земљу - или је бар то био његов политички став.{S} У варошици Л. живот нам је био тежак, ти си требао доћи на свет, Јован је желео да се избилже упозна са намерама генерала Ст.{S} О., те затражисмо премештај у какво село ближе Шапцу и добисмо оближње село. {S}Али пре него што почнем са описом тих страшних годину и по...{S} Како си био мали и мио!{S} Твоје очице су се после шест недеља заустављале на предметима, а твој први осмејак дошао је већ у седмој недељи и довео до луде радости твоју маму.{S} Држала сам те у наручју и показивала својим малим ђацима: {S}"Видите, видите децо, беба се смеје!{S}" И мом усхићењу није било краја. {S}Беби је тако лепо стајао осмејак, да сам ја хтела да се беба увек смеје. {S}У трећем месецу опазисмо код ње да ће имати смисла за музику, јер кад год смо је хтели забавити да не плаче, навијали смо наш сат-будилник, који је свирао. {S}Чим би сат стао, беба би поново почела да плаче. {S}Али је мама морала да забавља и учи поред своје бебе и других педесет великих и балавих сеоских беба, зато је требало да нам беба по сваку цену ћути и кад не спава.{S} О завесице њених колица вешала сам шарену лоптицу и беба се забављала; али кад више није хтела лежати, тада сам је наместала као какву лутку међу беле јастуке и без душе трчала до учионице по тату да види како му син - седи. {S}Знали смо и подвалити нашој беби кад није хтела да зна да је њена мама на часу.{S} Тада сам јој само један прстић мазала медом и на њега лепила једно лако перце.{S} О, са колико је стрпљења беба скидала са прста перце, које се увек лепило за прст друге ручице!{S} Али ни нас "проналазак" није могао дуго трајати, јер се наша беба врло брзо развијала.{S} Опет сам јој тако била залепила перце и отишла у кујну послом, када чух како беба грца и кашље. {S}Улетех и одмах видим у чему је ствар: моја паметна беба дошла до уверења да су њени прстићи слатки и без обзира на перце почела их сисати; перце се, наравно, залепило за непца и ко зна како би моја беба прошла да нисам одмах дотрчала. {S}Још нешто, кад ти је било четири недеље: беби се одрешио пупак и почео да кваси пеленицу.{S} Одмах је однесемо у Шабац лекару. {S}При повратку, наједном се натушти.{S} Тата сврати у неку кућу накрај вароши да потражи какав покривач, али тек што он оде, прасак грома све проломи, муња ошину ниско и засени коње који фркнуше и стукнуше у страну, а провала облака засу кола, мене и бајку, која је на рукама држала бебу.{S} Провала је била тако страшна да су нам ноге и седишта била у води.{S} Дете смо једва бранили од пљуска: вода је сваки час пунила кочијашеву кабаницу којом смо је заклањали.{S} Избезумљена од страха да ће ми се дете удавити или том кабаницом и покривачима, којим смо га утрпале, или кишом, ја сам све чесће викала кочијасу да тера што брже. {S}Али кочијас поче заустављати коње јер је сиромах Јован јурио за колима и викао да станемо. {S}Јос доста далеко видела се мајурска школа.{S} Само за тренутак сам оклевала: за колима је викао човек за кога бих до пре неколико недеља и живот дала а на грудима ми је било једно пар ченце живог меса, и ја тада осетих када је требало бирати, шта значи оно: да је то део мене саме, моја крв, моја душа, мој зивот, - и ја без икакве милости викнух кочијашу да тера и оставих јадника усред поља, под громовима, у блату до колена, под слаповима кише.{S} Пред Мајуром већ и киша стаде, и ми сиђосмо с кола да се код мајурских учитеља осушимо.{S} Када смо извукли бебу из гомиле мокрих покривача, она је мирно спавала, док су јој по челу избијале крупне грашке зноја. {S}Мало затим, другим колима стиже нам и тата, па, не здравећи се нити ословљавајући кога, улете у кућу и с врата викну:{S} "Ста је с дететом?" Видећи те где спаваш, он ме потапка по рамену и рече смешећи се некако тужно и прекорно:{S} "Сад знам кога више волиш.{S}" Нисам смела да га погледам у очи, већ тихо као кривац, рекох:{S} "Па ја сам ти спасла сина.{S}" Он се насмеја; и по своме обичају рече:{S} "Шалим се, шалим се." {S}Генерал Ст.{S} О., чувши за догађај, дошао је лично у школу да нас види.{S} То вече се решила наша судбина.{S} Када смо одлазили, тата је био решен да ступи у ту нову партију, управо да је створи. {S}Генералу Ст.{S} О, било је, изгледа, више стало да буде "Вођа, шеф партије, јер је једино тако тамо онима горе могао да "покаже" да је он човек још увек способан за велике ствари на корист отаџбине, него да ствара неку идејну подлогу својој новој партији. {S}По његовој замисли имала је то бити програмска партија слична осталим партијама у Србији, са паролама као што су оне:{S} "Глас народа, глас Сина Божијег" или :{S}"Народ је утока и истока власти", а да ће већ његова личност на вођству странке бити довољна идејна разлика за опредељење бирачких маса .{S} Наравно, он то није рекао, вец је, оног вечера на његовом мајуру говорио о једном покрету који не би био страначки, предлагао снижења пореза и војног рока, причао о осигурању пољопривредног бескаматног кредита за пролећне радове и набавци модерних справа, у његовим се очима чак појавише и сузе док је говорио о својој љубави за родну груду и на њој мученог сељака кога сишу сеоски и градски зеленаши, -али кроз све то Јован уочи јасно рањену таштину светског и дворског човека, баченог у позадину; и уочи даље несигурност и лабавост његових основних назора: трска повијена ватром таштине.{S} Враћајући се кроз свежу и звездану ноћ, опрану провалом облака, Јован ми рече:{S} "Ово је човек који ће примити успеха ради, и ако му се све то представи као логично развијање његове "главне линије", све што му будем предложио. {S}Они горе, знајући његову идејну магловитост, оставиће нас у почетку на миру, колико да организујемо главне и окружне одборе." {S}Сутрадан пред нашу сколу довезе се на својим белцима сасвим изненада генерал Ст. {S}О.{S} "Хтео сам да видим где сте, -рече, силазеци из кола док га је његов бивши сеиз, а сада лични слуга, придрзавао.{S} -Ноћас нисам спавао, скицирао сам неке параграфе нашег новог програма.{S} Прегледајте и ставите своје примедбе.{S}" Тако је господин Ст.{S} О. сам створио могућност-можда на мерно-да Јован унесе у програм, састављен иначе од самих општих места, неколико основних ставова на којима се углавном има градити тај сељачки покрет. {S}Јован се, наравно користио том приликом, и странка је тако добила свој искључиво сељачки и задружни карактер. '' Вођу'' је то толико одушевило да је одмах дао да му се изради слика у облику дописнице:био је у генералској униформи са свима декорацијама; груди му се нису виделе под ордењем.{S} Затим су настала конферисања, састанци, сусрети са људима... {S}Идеје су биле јасне и просте,одговарале потребама, и људи се почесе скупљати.{S} Између нашег села и оног мајура крај Шапца непрестано су ишле скорочете са писмима и порукама.{S}Између разметљивог и болесно амбициозног вође,који је за сељачку свест агитовао својим ордењем, и Јована који је говорио разлозима није било тешко определити се.{S} Ускоро се без Јована ништа више није одлучивало ни радило.{S} Главни секретар, иако није имао ту титулу, члан главног одбора, а тамо касније и главни говорник, Јован је већ првих месеци рада постао стварни шеф. {S}Уредник странкиног листа из Београда дописивао се углавном са Јованом, претседници окружних и месних одбора долазили су прво Јовану у наше село, па тек онда одлазили вођи на његов мајур.{S} О нашем селу почесе говорити у политици. {S}"Неки Бајкић, учитељ, покреће сељачку странку." {S}Почеше га интервјуисати.{S} Док су твоја колица стајала у хладу под липом, пред школом су се из дана у дан заустављали фијакери.{S} Уредници днев них листова из Београда и други одлични и интелигентни људи долазили су да виде и чују Бајкића и од њега добију изјаве о намерама странке. {S}А њему двадесет и седам година!{S} Целог тог пролећа и лета ишле су претставке партизана других партија њиховим главним одборима и посланичким клубовима,у којима су скретали пажњу на рад твога оца,и то рад још увек теоријски и кабинетски: он тада није још излазио у народ, нити одржавао зборове. {S}Али он је зрачио, он је из оног села организовао и будио људе, указивао им где су њихови интереси, и то је сметало.{S} Сметало подједнако свима осталим партијама. {S}Најзад, окружни одбор једне од две главне партије затражи од свога посланичког клуба и министра просвете да се Јован у интересу њихове странке уклони из округа. {S}Било је пред изборе.{S} Министар просвете био је страшни и енергични Деспотовић. {S}После једне изненадне полициске преметачине, Јован би хитно позван у Београд, лично министру.{S} "Ви сте, - рекао му је министар без икаквог увода - обележени рђаво: код вас су нашли француске и руске екстремне писце.{S} Сада сте се уплели у једну партију чији је вођа један још горе записан човек. {S}Данас, као ваш министар, тражим од вас да дате изјаву да због породичних разлога иступате из те ваше сељачке странке.{S} У противном, Бајкићу, чека вас Хомоље.{S}" Јован је јаукнуо од увреде . {S}"Зар ја да дајем такву срамну изјаву само зато што се бојим Хомоља!" - " Не, ако дас изјаву, преместићу те у Обреновац, или у коју год хоћес већу варошицу.{S}" Та страшна понуда увреди Јована још висе:{S} "Зар тек тим путем мозе један ваш спреман учитељ да дође до варошице? {S}Никада, господине министре!{S} Ако ја немам вредности као учитељ, Обреновац нећу куповати по ту цену.{S} Ја сам члан главног одбора те странке и ја са тога места никада и никако нећу унизити углед српског учитеља.{S}" Министар се смејао потсмешљиво:{S} " Хајд', хајд', имаћес времена да се предомислиш!" - " Немам шта да се предомишљам, моја је одлука готова." - " Онда добро, иди и чекај: када ми буде воља, ја ћу те преместити." {S}Позвао га је још једном.{S} И мене са њим.{S} Примио је прво њега; када је Јован изашао,позвао је мене.{S} Говорио ми је дуго и саветовао ми да утичем на свога мужа да да изјаву, јер ће својим упорством упропастити и себе и породицу. {S}Ја сам одбила.{S} " Мој муж је пунолетан и он зна шта ради. {S}Ја се у целости слажем са њим и одобравам његово држање." {S}Последње речи министрове које сам чула биле су:{S} " Кајаћете се!" Вратисмо се у село у очекивању-осуде. {S}Распоред био и просао, учитељи отишли на своја места.{S} Ми спремни свакога часа да пођемо. {S}Дођосе и новопостављени учитељи и ми се повукосмо из школе и стана. {S}Јесен хладна и мочварна. . {S}Јован ме само тужно погледа, а обоје у тебе.{S} Дође у том очекивању и октобар и ми тек тада, "по потреби службе" добисмо за то време страшно место Л. у још страшнијем Хомољу.{S} Бог нека ми опрости, тада је моја горка суза пала на дете оног грозног човека. {S}Како су нас "другови" жалили и - саветовали!{S} Твој отац је уздигао главу и пошао напред. {S}Једино што је питао било је: хоћу ли да идем сама у Обреновац.{S} "Ти га мораш добити, тебе не сме да кажњава." {S}Не, њега самога никад не бих пустила!{S} Зар у часу када га зли људи гоне, и ја да га напустим?{S} Ја сам била његова жена, и моје је место било крај њега.{S} Он ме је само ћутеци помиловао по коси. {S}При пролазу кроз Београд јавио се министру, "колико да му стегнем руку." {S}Овај му рече:{S} "Разумем, господине министре, ја зато и идем тамо, треба и онај народ просветити." {S}Да, ево јос једног разочарења. {S}Нико из странке због које страдамо не запита: зашто идеш?{S} Чиме идес? {S}Јеси ли одужио дуг који си направио примајући кроз годину и по дана у своју кућу читав један народ делегата и чланова странке који је ту јео, спавао, пио?{S} Али је Јован ипак био срећан, јер смо свечано испраћени до Шапца, а сам генерал држао те на рукама док смо улазили у лађу. {S}Када се брод са изгнаницима кренуо, он погледа ту гомилу са генералом Ст.{S} О. на челу и рече ми:{S} "Мозда је ово почетак једног другог доба.{S}" У Шапцу остависмо неколико меница, улазећи у неизвесност сироти, са малим на рукама, са једином платом у џепу. {S}Свети Лука. {S}Освануо снег.{S} Манастир Горњак нас је примио да се откравимо.{S} Путовало се беспутном и мећавом завејаном клисуром, малим трошним колима са платненим арњевима, дуго и страшно.{S} Рекоше нам да је сифилис овде "народна" болест, и ми спремисмо крчаге с водом. {S}После очајног путовања стигосмо једно пред вече у Л., прозебли, гладни, изнемогли.{S} Заустависмо се пред кућом учитеља.{S}</