<author>Windows User</author> </titleStmt> <editionStmt> <edition> <date>2018-04-20</date> </edition> </editionStmt> <publicationStmt> <p>unknown</p> <date when="2018-07-19"/> </publicationStmt> <sourceDesc> <p>Converted from a Word document</p> </sourceDesc> </fileDesc> <encodingDesc> <appInfo> <application ident="TEI_fromDOCX" version="2.15.0"> <label>DOCX to TEI</label> </application> </appInfo> </encodingDesc> <revisionDesc> <change> <date>$LastChangedDate:<uni>{S}</uni> 2018-07-19T12:34:28Z$</date> <name>Windows User</name> </change> </revisionDesc> </teiHeader> <text> <body> <div> <p rend="Glava">ОНИ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им сам ушао на капију, предусрете ме жена му Марика.<uni>{S}</uni> Била је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва.<uni>{S}</uni> Како беше замахнула секиром, тако и стаде кад уђох.<uni>{S}</uni> Кад ме опази, позна, ударише јој сузе и показујући ми на његову собу заплака се: </p> <p rend="Tekst">— Хоће Мита да нам умре! </p> <p rend="Tekst">— Е...?! </p> <p rend="Tekst">— Јест.<uni>{S}</uni> Већ и крв пљује — поче ме уверавати. </p> <p rend="Tekst">Била је то његова жена.<uni>{S}</uni> Млада, скоро доведена, још без кукова и прсију и у лицу не толико лепа, али у телу, стасу као да је још девојка. </p> <p rend="Tekst">— Иди! — поче ме она упућивати. — И „аба“ је тамо, код њега. </p> <p rend="Tekst">А „аба“ јој, свекрва, Митина мајка, и она ме спазила кроз прозор, па истрчала испред мене са завученим рукама у пазухе, у краткој колији и неким новим шалварама.<uni>{S}</uni> Али, ваљда и од многог бдења и ноћног седења, што се није пресвлачила, све је на њој било некако почађало, као уплеснивило се.<uni>{S}</uni> Па и она је сама била потамнела и по њеном ситном смежураном лицу видело се много блата, и то оног човечјег, старачког блата.<uni>{S}</uni> Она није плакала, већ ме је преплашено гледала као стрепећи да се не покајем и не вратим. </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш код њега? — питаше ме. — Лежи он.<uni>{S}</uni> Болан је.<uni>{S}</uni> Много нам је болан. </p> <p rend="Tekst">Почех и њу да тешим и пођох к њему.<uni>{S}</uni> Али баш тада како ми дође неугодно виђење с њим!<uni>{S}</uni> Како бих се вратио?<uni>{S}</uni> Но помисао да иза мене иде она, мајка му, охрабрена, умирена што не верујем у ту Митину болест, јер, ето, идем к њему, не бојим га се, — то ме охрабри, те шалећи се уђох к њему, у собу. </p> <p rend="Tekst">Он нас није ни опазио.<uni>{S}</uni> Беше се нагао над мангал и замишљено шараше по пепелу. </p> <p rend="Tekst">Мати га, показујући на мене, брижно ослови: </p> <p rend="Tekst">— Мито, дош’о нам... </p> <p rend="Tekst">Он диже главу. </p> <p rend="Tekst">— Ја?<uni>{S}</uni> Ти? — трже се и зарадова.<uni>{S}</uni> И на његовом, не сувом већ подбулом лицу изби осмех, радост; али се то брзо изгуби.<uni>{S}</uni> Обузе га стид.<uni>{S}</uni> И као да се стиди што га затичем таквог, болесног, поче се мучити да се дигне, помакне, како би ми начинио места до себе. — Седи, седи, — нудио ме је, мучећи се да устане. </p> <p rend="Tekst">Мајка му, да се не би он и дале мучио, претече га, брзо пресави испод мене јастук и понуди ме: </p> <p rend="Tekst">— Седи, синко, седи. </p> <p rend="Tekst">Спустих се на јастук.<uni>{S}</uni> Као што рекох, он није лежао.<uni>{S}</uni> Постеља иза њега беше дигнута у крај собе и покривена белим чаршавом.<uni>{S}</uni> Седео је с прекрштеним ногама, потпуно обучен.<uni>{S}</uni> Само бос, у новим, белим чарапама и огрнут неком старом, ваљда материном му, колијом.<uni>{S}</uni> А остало — као да није болестан.<uni>{S}</uni> Стегнут, опасан новим појасом, у новим чакширама, у такође новом и до грла закопчаном минтану из кога је вирила чиста, бела кошуља, те му његов мек, изболован врат нежно обавијала...<uni>{S}</uni> Ошишан, обријан и обучен у том стајаћем оделу, изгледаше као да ће на причест, у цркву.<uni>{S}</uni> Само су му ногавице на чакширама биле откопчане, јер су и ноге од блиске смрти већ почеле да му отичу. </p> <p rend="Tekst">— Па како си, шта радиш? — питах га, тек само да што говоримо. </p> <p rend="Tekst">— Ништа.<uni>{S}</uni> Седим! — поче ми он одговарати, једнако онако стидећи се. </p> <p rend="Tekst">— Седи! — узе место њега мајка му. — Не излази.<uni>{S}</uni> Нешто је болешљив.<uni>{S}</uni> Сигурно нека „редњичина“.<uni>{S}</uni> А и ово време лошо, па... — И поче главом, кроз прозоре, показивати на време. </p> <p rend="Tekst">Али, време је било чисто.<uni>{S}</uni> Освојила пролет.<uni>{S}</uni> Расцветале се кајсије, избила трава, дрвеће дошло мрко, мокро и набрекло тек што не пукне и зазелени.<uni>{S}</uni> А и у ваздуху се већ осећала нова топлота и свежина.<uni>{S}</uni> Само овде код њих, у соби, било је хладно, загушљиво.<uni>{S}</uni> Да ли што је било све претрпано?<uni>{S}</uni> А и соба им није била она велика гостинска, већ друга, ова мала, у којој се ручава, вечерава, покривена старим, излизаним покровцем и масним јастуцима.<uni>{S}</uni> У њој су сада преместили Миту из његове велике, гостинске собе, у којој је спавао са женом.<uni>{S}</uni> Па пошто је она била пространа, велика и није могла да се загреје, то га отуда пренели у ову, а с њим и све унели, довукли целу кућу, како би било ту, на домаку, све око њега, да би му, чим штогод затражи, одмах пружили.<uni>{S}</uni> Ту је било чанака од понуда што су му доношене, а које је он био или само окусио или погледао па оставио.<uni>{S}</uni> На преградама од прозора и рафовима било је пуно стаклића, чаша, лекова, ракије, устајалих вина.<uni>{S}</uni> Истина све чисто, покривено, али ипак много, једНо уз друго, претрпано, те се осећала она влага и устајалост собе која се не отвара, не ветри.<uni>{S}</uni> Чак и отвори, пукотине око прозора и врата, — и то је било заптивено крпама, само да не би улазио свеж, нов ваздух, ветар, и од тога им он назебао.<uni>{S}</uni> А мајка му, поред тога, још га је једнако утопљавала, заогртала, оптрчавала око њега.<uni>{S}</uni> Час би му подметала јастуке, час покривала ноге, или навлачила ону колију којом га је била заогрнула. </p> <p rend="Tekst">Тако и сада.<uni>{S}</uni> Ма да га је та колија добро, готово свег покривала по леђима, ипак му она приђе и поче да му је навлачи.<uni>{S}</uni> Мита је благо задржа: </p> <p rend="Tekst">— Нека, нано; боље ми је овако. </p> <p rend="Tekst">Али се она не заустави, већ му је чак и преко главе навуче, говорећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, шта знаш, синко!<uni>{S}</uni> Немој опет да назебеш. — Али га брзо остави и појури вратима на која уђе снаха јој, Марика. — Марике, врата! ... — викну јој она и притрча, да их боље од ње затвори, — сто пута ти говорим за та врата! </p> <p rend="Tekst">Марика, зајапурена од рада, ништа јој не одговори, већ, пошто остави тестије с водом које беше унела, обриса руке и руковавши се са мном поче по соби, око Мите, нешто да ради, растребљује: да исправља јастуке и намешта оне стаклиће, шоље по рафу, прозорима.<uni>{S}</uni> Сви смо ћутали.<uni>{S}</uni> Мајка му, пошто добро учврсти врата, опет седе спроћу Мите и поче да онако с трепетом, брижно гледа у њ, мотри шта му још треба, чиме још да га по крије, утопли.<uni>{S}</uni> А Мита, оборене главе, једнако као стидећи се што је болестан, пазећи на себе, на своје отечене ноге, да ли их је уљудно испружио, да се није штогод откопчало, отпоче да се замишљено чисти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по соби, чија млада снага, здравље, свежина од рада напољу, а нарочито витка јој половина, сад не знам зашто, тако чудно одудараше од свих нас, целе собе.<uni>{S}</uni> И ја почех у њу да гледам.<uni>{S}</uni> Убрзо опазих како и свекрва јој остави Миту, па и она поче да је гледа.<uni>{S}</uni> Сад и Мита диже главу и окрете се к њој.<uni>{S}</uni> Одједном сви ми нехотице почесмо да је гледамо, пратимо њене покрете.<uni>{S}</uni> Она то опази.<uni>{S}</uni> Би јој непријатно, те, збуњено, тобоже неким послом, изиђе у кујну. </p> <p rend="Tekst">Уто се пред вратима чуше лаки, велики кораци.<uni>{S}</uni> Мајка му ђипи. </p> <p rend="Tekst">— Отац ти! — рече она Мити и пође вратима да их отвори. </p> <p rend="Tekst">И, заиста, то му беше отац, ч’а Јован.<uni>{S}</uni> Уђе.<uni>{S}</uni> Он још онаки исти, висок и озбиљан.<uni>{S}</uni> Кад уђе, Мита поче да се мучи, како би устао пред оцем. </p> <p rend="Tekst">— Седи, седи.<uni>{S}</uni> Ја тек онако дођох. — Задржа га он од даљег мучења, упињања, да му, као што је обичај, устане на ноге. </p> <p rend="Tekst">И да би заиста изгледало како је дошао тек „онако“, послом, а не из страха, да њега види како му је, пошто се са мном рукова, одазва матер му у кујну и поче јој нешто наређивати. </p> <p rend="Tekst">Ја и Мита остасмо сами.<uni>{S}</uni> Он беше опет оборио главу, заћутао и једнако се забављао оним неугодним, болесничким, пред смрт, чишћењем косе, лица.<uni>{S}</uni> А и ја заћутах.<uni>{S}</uni> И мене као да беше обузео онај страх, зебња, трепет од чега су сви по кући стрепили.<uni>{S}</uni> Јер цела кућа, још од капије, од калдрме испод лозинака до камених степеница, па горе, у кући широко предсобље, кујна, гостинска соба, са отвореним вратима, прозорима — све је изгледало некако свечано, чудно, укочено.<uni>{S}</uni> А сами они: мајка му, отац, Марика као да су у дну душе осећали да ће им он скоро, брзо умрети, па су зато као без главе трчкарали по кући и, узневерени, преплашени, све више и више око њега искупљали, чували га, те као да су тим својим непрекидним присуством, надгледањем хтели да га од некога отргну, задрже...<uni>{S}</uni> А овамо и сами, не знајући зашто, једнако су чистили, спремали кућу као за неког госта.<uni>{S}</uni> И то страшног, ужасног госта. </p> <p rend="Tekst">— Ех, бре Миле! — изненада, одједном препаде ме Мита.<uni>{S}</uni> Беше дигао главу и гледаше ме право, нетремице. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, Мито, ништа није! ... — почех да га тешим. </p> <p rend="Tekst">Али он као да се брзо покаја за ту своју малодушност и ућута.<uni>{S}</uni> Опет обори главу и само што прошапта: </p> <p rend="Tekst">— Не бојим се ја. — И стрепећи да ко од његових не наиђе, показујући на врата, брзо додаде: — Не жалим себе, али они...<uni>{S}</uni> А видиш какви су!<uni>{S}</uni> Шта ће они после без мене? </p> <p rend="Tekst">Уто му се мајка врати.<uni>{S}</uni> Она, као увек кад је улазила к њему, преплашено, тако и сада, као да је слутила да је између нас нешто било, поче са страхом, упитно, час у мене час у њега да гледа.<uni>{S}</uni> Мита то примети, погледа је, намршти се неугодно на то њено вечито као шпијунисање, трепет, страх.<uni>{S}</uni> Она то осети, трже се, збуни и, да би то као загладила, отпоче да га нуди: </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш, синко, што да једеш? </p> <p rend="Tekst">Он одрече. </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш јабуке, крушке?<uni>{S}</uni> Хоћеш пите мало?<uni>{S}</uni> Сад је баш Марика умесила.<uni>{S}</uni> Хоћеш мајка да ти грожђе... </p> <p rend="Tekst">— Ништа нећу! — прекиде је он мало осорније, само да га не би и даље нудила, набрајала. </p> <p rend="Tekst">Али она продужи.<uni>{S}</uni> Ређала му је све што год је знала.<uni>{S}</uni> Мита јој више не одрицаше, само опет онако клонуло обори главу и заћута. </p> <p rend="Tekst">— Шта хоћеш мајка да ти дâ? — упорно поче она опет. </p> <p rend="Tekst">— Ништа.<uni>{S}</uni> Не једе ми се ништа! — Чисто бранећи се од ње, одби је. </p> <p rend="Tekst">— Како ништа, синко? — А у гласу јој се осети прекоран плач. — Узми, окуси нешто.<uni>{S}</uni> Још откад ниси ништа окусио, а овамо тобоже хоћеш да оздравиш, да се излечиш? </p> <p rend="Tekst">Мита подиже главу, погледа је дубоко, уморно, једва држећи отворене очи и одговори: </p> <p rend="Tekst">— Чамовина ће ме излечити, — шалим се, шалим! — прекиде одједном и трже се кад виде како она хтеде да падне, па се, сва пребледела, леђима задржа за зид. — Ништа није.<uni>{S}</uni> Шалим се, мајко, шалим. — Поче је храбрити и, да би је уверио, силом, болесно, поче да се смеши... </p> <p rend="Tekst">Она се једва освести, усправи са зида, и, прибирајући се, одахну: </p> <p rend="Tekst">— Ух, синко!<uni>{S}</uni> Немој тако да се шалиш. — И, не могући да се више уздржи од суза, плача, изиђе из собе. </p> <p rend="Tekst">Устадох и ја да идем.<uni>{S}</uni> Мита ме није заустављао, али ме је гледао болно, молећиво, као очекујући да му обећам да ћу му опет доћи, обићи га.<uni>{S}</uni> И ја му обећах.<uni>{S}</uni> И то да ћу, неког дана увече, на „седење“, доћи.<uni>{S}</uni> Јер знам да сад сваке ноћи њима од родбине по неколико њих долазе, доносе понуде, седе код њега, разговарају га, чувају. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, дођи. — Испрати ме он, обрадован мојим обећањем. — Ми целе ноћи седимо.<uni>{S}</uni> Ја никако не спавам. </p> <p rend="Tekst">У кујни мајка му и жена Марика заустављаху ме и мољаху да останем да ручам.<uni>{S}</uni> Нисам могао.<uni>{S}</uni> Одох.<uni>{S}</uni> Али ме на капији сустиже мајка му.<uni>{S}</uni> Трчала је за мном, а у исто време уплашено обзирала се, да је ко не спази како за мном трчи и зауставља ме, а нарочито се крила од собе у којој је био Мита, да је он не би спазио и видео како она тако за сваким, који њему дође у госте, да га походи, после трчи, досађује им. </p> <p rend="Tekst">— Синко! — заустави ме. — Је ли ти мој Мита што говорио? </p> <p rend="Tekst">— Не. </p> <p rend="Tekst">— Ох! — поче она да ми се тужи. — Јест.<uni>{S}</uni> Ништа он неће да каже.<uni>{S}</uni> Само тако ћути.<uni>{S}</uni> Па морам, синко, као што видиш, ето другога...<uni>{S}</uni> А нама он ништа неће да каже.<uni>{S}</uni> Ни „болан сам“, ни „ох“, ни „овде ме боли“, ни „ово ми се једе, пало ми на ум, дај ми, мајко...“ Ништа, ништа, синко!<uni>{S}</uni> Само тако ћути.<uni>{S}</uni> Срамује се од нас и ништа, ништа неће нама да каже.<uni>{S}</uni> Те морам другога, кад му овако дође, да питам, молим, да ако њему што није казао, потужио се, а он нама ништа неће да каже. </p> <p rend="Tekst">Испричах јој што сам знао.<uni>{S}</uni> Казах како сам му обећао да ћу га још који пут обићи. </p> <p rend="Tekst">— Дођи, синко.<uni>{S}</uni> Дођи, те ако бар теби што каже. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize="14">II</hi> </p> <p rend="Tekst">А шта би имао да ми каже?<uni>{S}</uni> И без њега ја сам знао.<uni>{S}</uni> Знао сам још и за оца му, и за њу, матер му.<uni>{S}</uni> Како је она била сирота, удовичка кћи.<uni>{S}</uni> А отац му био из добре куће.<uni>{S}</uni> Имао браћу.<uni>{S}</uni> Али кад се загледао у њу, браћа му, цела кућа, не само што му нису давали да њу узме, него се чак као и подсмевали на ту његову љубав с њом, сиротом, удовичком кћери.<uni>{S}</uni> Били су уверени да је неће узети, то јест нема с чиме да је узме.<uni>{S}</uni> Јер она је била толико сирота, живела од наднице, да није имала ни најпотребније спреме, ни честитог рубља...<uni>{S}</uni> А ваљда неће он њу баш тако, без игде ичега, готово голу да узме.<uni>{S}</uni> Али он не само што је узео, венчао се с њом, него, као у инат браћи, кући, кад се оделио, и од свог тала, очевине, није хтео ништа да узме, него све браћи оставио, а он се дигô са женом и сишао овамо доле у „нове мале“, где је земља била јевтина.<uni>{S}</uni> Отворио ту бакалницу и, мало по мало, сâм, једнако радећи, стекао кућу, виноград.<uni>{S}</uni> Али ваљда као разочаран тим сиромаштвом, тековином која је била тако спора, мучна, а и што се ту, у новој махали, морао да држи на висини, да се не покаже сиромах, због комшија који су били већином сироти, сељаци, скори досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад би чули како се он пати, мучи... и због тога ваљда био је повучен и увек озбиљан.<uni>{S}</uni> Ионако висок, широк, изгледао је још озбиљнији.<uni>{S}</uni> Само је гледао свој посао.<uni>{S}</uni> И мајка му је радила.<uni>{S}</uni> Она је гледала кућу.<uni>{S}</uni> Од њега, оца му, није више ништа тражила.<uni>{S}</uni> Чак јој није било криво што је и према њој био озбиљан, хладан; још мање да је у тој његовој хладноћи гледала како је он престао да је воли, јер он је о својој љубави према њој дао доказа.<uni>{S}</uni> Узео је за жену, и за њу је то било доста.<uni>{S}</uni> Шта је имала више од њега да тражи!<uni>{S}</uni> Већ био је сада на њу ред да се она покаже, одужи му се.<uni>{S}</uni> А мислила је да би му тиме: ако она, кућа што мање коштају, а опет да он у кући има све: добро јело, вино; ничим да није оскудан; да је од ње што више услужен, удворен, — олакшала, ублажила губитак имања, куће, чега се ње ради морао да одрече.<uni>{S}</uni> И заиста, она је то чинила.<uni>{S}</uni> Никад она од њега није потражила да јој што купи, било хаљину, шамију.<uni>{S}</uni> А још мање да му је кадгод новаца заискала, сем кад оде у цркву, на гробље, да мртве препоје, па јој треба за попа.<uni>{S}</uni> Чак ни јело.<uni>{S}</uni> Да није морала за њега да готови, за себе никад не би.<uni>{S}</uni> Само би сува хлеба јела.<uni>{S}</uni> Чак кад би се могло ни хлеба не би.<uni>{S}</uni> И колико пута, кад он не дође на ручак, она и не руча.<uni>{S}</uni> Проведе онако, шврљајући, радећи по кући.<uni>{S}</uni> А радила је много, неуморно, од јутра до мрака.<uni>{S}</uni> И заиста, кућа им је за кратко време у свој махали била најлепша, најчистија и опет пуна свачега.<uni>{S}</uni> Чим се уђе на капију калдрмисаном путањом, испод свода винових лоза, улазило се у кућу са чистим, каменим степеницама.<uni>{S}</uni> Озго, из кујне светлела се полица са увек калајисаним, орибаним тепсијама, саханима.<uni>{S}</uni> До полице била је уска кујна, испод ове велика, гостинска соба.<uni>{S}</uni> Пространа, намештена и увек отворених врата и прозора.<uni>{S}</uni> Спроћу ове била је мала соба у којој су седели, спавали.<uni>{S}</uni> Од те собе пружао се дрвен, сув доксат, кревет, по коме је свагда било гомилице купуса, црна лука.<uni>{S}</uni> У угловима тавана висиле су ките, торбице, увезано у крпама семење од поврћа.<uni>{S}</uni> Па чак и скупо семење, као од празилука, дувана.<uni>{S}</uni> А све је то она сама, мајка му, садила, сушила, збирала.<uni>{S}</uni> Цело двориште било је покривено виновом лозом, чардаклијама.<uni>{S}</uni> Чак и више бунара.<uni>{S}</uni> Ништа није остало што није било употребљено, засађено.<uni>{S}</uni> Нарочито башта им.<uni>{S}</uni> Она лети, као и цело двориште и све око куће, губила се у зеленилу.<uni>{S}</uni> Све је било некако чисто, уређено, зелено.<uni>{S}</uni> И тако они, отац му и мати: он увек озбиљан и само озбиљан, а она у вечитом раду, бризи, живели су лепо, тихо.<uni>{S}</uni> Али не слободно, безбрижно, већ све као у некој бризи, страху.<uni>{S}</uni> Никад се они не проведоше, не развеселише.<uni>{S}</uni> Кад славу славе, славе је лепо, отмено, не изостане ништа што је обичај, али опет њихни гости не дочекају зору као на другим славама.<uni>{S}</uni> Ако су они коме кумови, старојко, увече би се дизали са софре пре поноћи, пре него што ће настати весеље, пијанка.<uni>{S}</uni> Узалуд би их заустављали, молили, они би одлазили, изговарајући се увек једним истим: </p> <p rend="Tekst">„Нека, нека.<uni>{S}</uni> Има кад.“ </p> <p rend="Tekst">А то њихово „има кад“ требало је да буде: кад још неколико њива и винограда купе, кад им: он, син, Мита, порасте, па ожене га, и он децу изроди, те се кућа разграна, учврсти... тада.<uni>{S}</uni> А овако све су стрепили, као бојали се да се не пребаце, истроше, те осиромаше, изгубе и ово што су једва стекли.<uni>{S}</uni> Нису се бојали за себе што ће осиромашити.<uni>{S}</uni> Они су се већ навикли.<uni>{S}</uni> Али да имају, те бар ако су се они мучили, он, син им, Мита после да се не мучи, пати.<uni>{S}</uni> Све су се надали на Миту, чували за њега, да после с њим, и они сви заједно...<uni>{S}</uni> А овамо, опет из великог страха, да не буде он као што треба, не поквари се, проневаљали (а баш тада је била почела младеж да се квари, иде по механама, пуши, пије), поступали су с њим као да им није ништа.<uni>{S}</uni> Отац никад с њим да је проговорио, сем кад би имао шта да му заповеди.<uni>{S}</uni> Па и то је чинио преко матере. </p> <p rend="Tekst">Обично, ујутру, чим би се Мита дигао, и као увек пошао у дућан код оца, мајка би му, испраћајући га, испоручила то што би му отац наредио да уради: </p> <p rend="Tekst">„Мито, поручио ти отац да то и то...“ </p> <p rend="Tekst">И Мита би, без поговора, одмах ишао да то ради. </p> <p rend="Tekst">Па заједно нису с њим ни ручавали.<uni>{S}</uni> Обично су ручавали отац му и мајка, али већином сâм отац, онда мати му, а после њих он, тобоже да једе што од њих остане, а овамо кришом, да он не види, сами су му пробирали и остављали што је најлепше.<uni>{S}</uni> А с њима заједно би седао да једе кад је велики празник, Ускрс, Божић.<uni>{S}</uni> И то само првог дана Мита би с њима сео за софру.<uni>{S}</uni> После, он би дизао софру, купио мрве, поливао оца, мајку. </p> <p rend="Tekst">„Е, сад, иди!“ допустила би му мати. </p> <p rend="Tekst">А отац га и не гледа.<uni>{S}</uni> Он, онако као увек, озбиљан, савија цигару, а Мита, ма да му је мати допустила, ипак не би одлазио, док оцу не принесе жар, да овај запали цигару, и тек онда би одлазио, и то натрашке, као ишчекујући да га, ако су заборавили, опет за шта позову. </p> <p rend="Tekst">И кад је већ био велики, момак, одело су му једнако они сами наручивали.<uni>{S}</uni> Истина, најбоље и најскупље, али не питајући га. </p> <p rend="Tekst">Али му нису давали много ни да ради, једнако мислећи да је он још мали, нејак, дете.<uni>{S}</uni> Он код њих није имао ништа друго да ради до: или само код куће да седи, или да је у дућану, код оца, па, кад му се отац с ручка врати, дође кући на ручак; увече, да после оца легне, ујутру пре њега да устане, оде и отвори дућан, попрска га, почисти, распреми и онда да испред дућана, стојећки, дочека оца.<uni>{S}</uni> Ништа друго он није имао да ради.<uni>{S}</uni> А кад празником оде у цркву, да целу службу тамо одстоји, чека да нафору узме, онда сву родбину да походи и врати се кући и одмах пресвуче у старо, свакидашње одело, да не би ново прљао, цепао. </p> <p rend="Tekst">Мајка му од радости, није могла да га се на гледа.<uni>{S}</uni> Хвалила се по комшилуку како јој чак и судове пере, кућу чисти.<uni>{S}</uni> А отац, ма да је био с њим задовољан, ипак није дао да он, Мита, на њему то опази, бојећи се да се тиме не ослободи и размази, поквари као остали његови другови. </p> <p rend="Tekst">А Мита је све то знао.<uni>{S}</uni> Знао је зашто су они такви према њему, тобож строги, не дају му да види како га они воле, а знао је колико га воле.<uni>{S}</uni> Како: кад мисле да је заспао, сваке ноћи долазе к њему, обилазе га и пазе да се не открије.<uni>{S}</uni> И зато што је то знао, он се из све снаге упињао да им што више угоди.<uni>{S}</uni> А знао је да ће им угодити само тако, ако буде што мирнији, стидљивији.<uni>{S}</uni> Међутим, само је он знао колико је осећао и патио од тога.<uni>{S}</uni> С колико је чежње, ватре, страсти мислио на женске, пиће, ашиковање!<uni>{S}</uni> Нарочито су му тешко падали пролећа и јесени.<uni>{S}</uni> Или, кад је каква свадба у комшилуку, а он као увек код куће.<uni>{S}</uni> Тад и мајка му изиђе, оде тамо да гледа свадбу, а Мита, осећајући како долази и спушта се ноћ, слушајући са свадбе како грнета и дајре удара, узвике својих другова, кикот женски...<uni>{S}</uni> Тада он не би могао да издржи, већ би, као кријући се да га нико не спази, бежао од куће и одлазио неком Аритону, једином свом другу с ким се дружио.<uni>{S}</uni> А од свих другова једино се тај Аритон оцу му и мајци свидео.<uni>{S}</uni> И то зато што је тај Аритон, тада момак, сâм, са села, ипак већ био свој човек, имао нешто, стекао.<uni>{S}</uni> И чак им било мило његово дружење с њиховим Митом, јер су били уверени, да га он неће покварити.<uni>{S}</uni> Тај је Аритон држао бакалницу на крај вароши, у махалама, далеко од чаршије.<uni>{S}</uni> Тада би тамо Мита бежао, јер се од Аритона није стидео, јер су се њих двојица толико волели, друговали.<uni>{S}</uni> А увек би, кад би он тако увече отишао код Аритона, пошто се добро затворе у његов дућан да их Нико не види, пили, пили целе ноћи.<uni>{S}</uni> Тамо је Мита и заволео неку баштованову кћер, Мару, плаву, али развијену девојчицу.<uni>{S}</uni> Аритон је то знао, али Мита није дао Аритону за ту његову љубав никоме да каже, а камо ли још родитељима му.<uni>{S}</uni> Толико је био стидљив.<uni>{S}</uni> Он је хтео да они, отац му и мајка, сами погоде коју он воли, и ту да му узму за жену.<uni>{S}</uni> И мати му је, истина, за то дочула, сазнала, али се чинила томе невешта, и покаткад издалека наговештавала му, како му је већ отац изабрао другу, ову исту Марику, која је била из горње чаршије, одакле су и они дошли, а уз то је још у мираз доносила неколико винограда. </p> <p rend="Tekst">И, заиста, Марику су му и узели.<uni>{S}</uni> Мита, као што се и очекивало, ни речи није казао.<uni>{S}</uni> Чак није дао да се ма шта примети.<uni>{S}</uni> Само, отада је чешће одлазио Аритону и тамо остајао, и, као и пре сакривен, код Аритона дуже, више пио.<uni>{S}</uni> И увек после такве потајне пијанке враћао би се кући, и бивао још мирнији, послушнији.<uni>{S}</uni> Као да се није оженио и постао други, домаћин у кући.<uni>{S}</uni> Никад речи, а камо ли што да не послуша, да не уради, а још мање одупре се оцу.<uni>{S}</uni> Само једном.<uni>{S}</uni> А то је било, кад му се та, баштованова кћи, удавала.<uni>{S}</uni> Силом је он Аритона нагнао да јој оду на свадбу.<uni>{S}</uni> Купио јој и дар, скупу басму, и поручио: да од те басме не прави себи одело, већ кад добије дете, мушко, прво, да њему од тога начини „јорганче“, у коме ће да га носи.<uni>{S}</uni> То је хтео, и хтео је још да јој оде на свадбу.<uni>{S}</uni> Отишао је с Аритоном увече.<uni>{S}</uni> Дочекали су их.<uni>{S}</uni> Чак је и она изишла, руковала се с њим.<uni>{S}</uni> Мита није могао више.<uni>{S}</uni> Ту, на свадби, пред свима, напио се.<uni>{S}</uni> Бацао новац.<uni>{S}</uni> Кад се у зору кући вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, тукао је, тукао...<uni>{S}</uni> И те ноћи комшије су чуле његова оца, где уздржавајући се, шиштећи од беса, грди га, псује; али чули су и њега и његов, тада први пут јак, силан глас, где му одговара, одупире се и плаче. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize="14">III</hi> </p> <p rend="Tekst">Ма да Мити онда обећах да ћу га скоро походити, ипак за дуго му не одох.<uni>{S}</uni> Нисам могао.<uni>{S}</uni> Не због њега, колико због њих, куће му: оца, матере му.<uni>{S}</uni> Нарочито матере, онако забатаљене, потамнеле а престрашене.<uni>{S}</uni> Готово да излуди од страха, јер осећа да му нема лека, да ће јој умрети, а опет једнако нуди га, бдије, а у исто време мора да надгледа кућу, како их смрт не би изненадила, затекла кућу непочишћену, неспремну. </p> <p rend="Tekst">А не само због матере му, него још и време је било незгодно.<uni>{S}</uni> Баш тада почеше да бивају топлије, пролетње ноћи.<uni>{S}</uni> Још зарана човек чисто као опијен једва чека да легне, као да жели да се што више, спавајући, надише и накупи ове пролетње топлоте и свежине.<uni>{S}</uni> Но једне вечери одох.<uni>{S}</uni> Пролазим улицом, па све мртво.<uni>{S}</uni> Све капије затворене, а само њихова беше отворена.<uni>{S}</uni> Уђох, и изненади ме светлост.<uni>{S}</uni> Да није умро? помислих.<uni>{S}</uni> Али није.<uni>{S}</uni> Били га у постељи изнели из собе насред кујне и пред њим отворили врата, како би ваљда могао да гледа не само двориште, улицу, већ и ноћ која беше топла, мирна, а и месечину која изгреваше и која се весело, поигравајући на млаком, пролетњем небу, дизаше и све осветљаваше.<uni>{S}</uni> На прагу, до ногу Митиних, седела му је мати.<uni>{S}</uni> Чело главе седео је на столици омален, црномањаст човек.<uni>{S}</uni> То је ваљда био тај његов друг, Аритон.<uni>{S}</uni> Марике није било.<uni>{S}</uni> Сигурно је у кујни.<uni>{S}</uni> И оца му није било.<uni>{S}</uni> Он као увек, чинећи се томе невешт, ваљда је легао, тобож да спава. </p> <p rend="Tekst">Кад уђох, упитах чудећи се: </p> <p rend="Tekst">— Шта?<uni>{S}</uni> Зар сте изишли? </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, — једва дочека и поче да се тужи мати му. — Говорим ја: назепшће.<uni>{S}</uni> Али Аритон... — И главом бацајући на њега кривицу, показа на Аритона. </p> <p rend="Tekst">Аритон се обрецну на њу. </p> <p rend="Tekst">— Шта: назепшће?<uni>{S}</uni> Ништа му неће бити.<uni>{S}</uni> Све ти... </p> <p rend="Tekst">— Па добро, ништа! — Одмах она, покорно и чисто обрадована што је на кривом путу и што од тога Мити њеном ништа неће бити, ућута се и опет поче да покрива Мити ноге. </p> <p rend="Tekst">Мита је био изнет заједно с постељом.<uni>{S}</uni> И пошто није могао да седи, био је подупрт јастуцима. </p> <p rend="Tekst">— Дошô си? — Зарадова ми се он. </p> <p rend="Tekst">— Ето дођох. </p> <p rend="Tekst">— Ако.<uni>{S}</uni> Седи, понуди ме. </p> <p rend="Tekst">Пошто сам се руковао с тим његовим другом, Аритоном, седох на столичицу спроћу Мите, до зида.<uni>{S}</uni> Кујну и све нас осветљавала је лампа, постављена на високој столици.<uni>{S}</uni> Од ње, добро напуњене, заударао је проливен гас и вио се густ, чађав дим.<uni>{S}</uni> Из оне мале собе, одакле су га изнели, била је устајалост, утопљеност, док је из велике собе, као увек отворене, овамо допирала свежина ноћи.<uni>{S}</uni> Свуда је било тихо, мртво.<uni>{S}</uni> Ноћ мека, млака.<uni>{S}</uni> Из дворишта је долазио мирис на већ проклијалу траву, труло дрвеће у земљи, а такође и из баште, која је, сад прекопавана, спремљена за сађење, мирисала на свежу земљу...<uni>{S}</uni> Ћутали су.<uni>{S}</uni> Мајка му је једнако утопљавала ноге, а Аритон је љуштио неке јабуке што му је као понуде био донео.<uni>{S}</uni> Мита није хтео да једе, али није ни одбијао.<uni>{S}</uni> Као да из велике љубави према њему није могао да му одрекне, па би сваку кришку што би му је он понудио само обзинуо и остављао извињавајући му се: </p> <p rend="Tekst">— После ћу. </p> <p rend="Tekst">— Како после?<uni>{S}</uni> Једи! — Некако сурово, али раздрагано, као старији брат млађега, нудио га је Аритон и силом га гонио да једе. </p> <p rend="Tekst">— Узми, синко, узми! — додавала је радосно мати му. </p> <p rend="Tekst">— Ама, не могу! — правдао се он.<uni>{S}</uni> И то не матери већ Аритону, окрећући главу к њему и гледајући га мило и као молећи га да се због тога не љути на њега. </p> <p rend="Tekst">Опет заћуташе.<uni>{S}</uni> Лампа, остављена иза врата, слабо нас је осветљавала, а није била ни потребна, јер беше изгрејала јака, чиста месечина, која нас је грејала право у лице.<uni>{S}</uni> Мита је сваки час жељно извијао, издизао главу, да што боле гледа: напоље, у месечину, ноћ, али као да није могао.<uni>{S}</uni> Сметала му је мати, која је испред њега седела до ногу његових. </p> <p rend="Tekst">— Нано, тргни се! — поче да је моли Мита и још више да диже, извија главом. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, синко? — уплашено и увређено поче да му се одупире она. </p> <p rend="Tekst">— Па да гледам... </p> <p rend="Tekst">Аритон се досети како му она смета, и подвикну јој: </p> <p rend="Tekst">— Иди ти, иди спавај. </p> <p rend="Tekst">— Ама не спава ми се! — брањаше се она, а већ поче да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Иди кад ти се каже! — обрецну се на њу још строже Аритон. </p> <p rend="Tekst">Она се диже и оде у собу.<uni>{S}</uni> Чудо, како су се Аритону сви покоравали, слушали га.<uni>{S}</uni> Али могло се видети, да то они чине због тога, што мисле да што год им он каже, заповеди им, да то њихов Мита хоће, да кроз њега он говори.<uni>{S}</uni> Аритон је то знао, па је зато био слободан, осоран.<uni>{S}</uni> Све их је као грдио, што га толико чувају, стрепе и тиме му слуте неко зло.<uni>{S}</uni> А то је баш њима и годило, и зато су га слушали. </p> <p rend="Tekst">Чим остасмо сами, Аритон, обзирући се, поче нешто да тражи по својим појасима.<uni>{S}</uni> Затим брзо извуче стакло с ракијом и поднесе Мити. </p> <p rend="Tekst">— Пиј! — понуди га. </p> <p rend="Tekst">Мита, жељан, али бојећи се да га ко не спази, нарочито мајка, одби: </p> <p rend="Tekst">— Видеће ме. </p> <p rend="Tekst">— Море, пиј! — И силом му Аритон метну грлић у уста. </p> <p rend="Tekst">Мита поче да пије, гута.<uni>{S}</uni> Грло му је пуцало. </p> <p rend="Tekst">— Ох! — одахну.<uni>{S}</uni> Ракија га загреја, оснажи.<uni>{S}</uni> Он се подиже, окрете и поче да гледа у Аритона мило, благодарно: </p> <p rend="Tekst">— Тоне мој ... — поче да му тепа. </p> <p rend="Tekst">— Пиј, де! — прекиде га Аритон, смућен од тог његова миловања. — Пиј! — нудио га је мрачно и сурово.<uni>{S}</uni> Мита поче, али мало.<uni>{S}</uni> Само гутљај. </p> <p rend="Tekst">— Не могу више. — И окрете се, загледа опет у ноћ, у месец који сад беше насред неба и исто онако весело поигравајући осветљаваше озго све, јасно треперећи. </p> <p rend="Tekst">У даљини, на друму, чуло се крцкање тешких рабаџијских кола и јако отегнуто свирјукање.<uni>{S}</uni> Мита се беше загледао, као занео.<uni>{S}</uni> Богзна где је био. </p> <p rend="Tekst">Аритон, бојећи се тог његовог заноса и хотећи да га тргне а у исто време и хотећи да му угоди, као погађајући шта он мисли, наднесе се над њега и, показујући на месечину, поче: </p> <p rend="Tekst">— Мито, знаш, овако исто.<uni>{S}</uni> Панталеј... сабор... — Мита се трже, окрете се њему и поче ишчекивати радознало. </p> <p rend="Tekst">Аритон настави: </p> <p rend="Tekst">— А ја и ти на коњима, низ реку.<uni>{S}</uni> Испред нас кола, покривена, рабаџијска, а у колима... </p> <p rend="Tekst">— Не то! — уплаши се Мита и окрете од Аритона.<uni>{S}</uni> Али се видело како би он волео да Аритон, и против његове молбе, и даље продужи, да прича ваљда како је у тим колима била она, баштованова кћи, и са својим другарицама ишла на сабор, па су, тобож не знајући да они јашу иза њих, певале песму, и то баш његову песму. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, нећу — пристаде Аритон. </p> <p rend="Tekst">И опет заћуташе, и то дуго.<uni>{S}</uni> Мита, потресен и као љут на Аритона, окренут од њега, дисаше тешко, узбуђено.<uni>{S}</uni> Одједном се окрете Аритону. </p> <p rend="Tekst">— Да ли зна да сам болан? </p> <p rend="Tekst">— Како да не!<uni>{S}</uni> Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш данас дошла код мене, да купи нешто.<uni>{S}</uni> Чини ми се сô.<uni>{S}</uni> И говорили смо о теби.<uni>{S}</uni> Чула да си болан, па пита да ли ти се што једе.<uni>{S}</uni> И понуде ти послала.<uni>{S}</uni> Зар ти нису дали? </p> <p rend="Tekst">— Не! — жељно одговори Мита. </p> <p rend="Tekst">— Како да не? — поче Аритон да се љути. — Марике! — викну и окрете се кујни где је била Марика.<uni>{S}</uni> Али место ње усплахирено испаде из собе мајка му. </p> <p rend="Tekst">— Шта, синко? — затрепта она преплашено. </p> <p rend="Tekst">Аритон је стаде грдити: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш ти?<uni>{S}</uni> Ништа њему није.<uni>{S}</uni> Спавај.<uni>{S}</uni> Марику ја зовем. </p> <p rend="Tekst">— Ух!<uni>{S}</uni> А ја нешто сањала! — одахну она од страха и врати се охрабрена поново у собу. </p> <p rend="Tekst">У том из кујне изиђе Марика.<uni>{S}</uni> Била је буновна.<uni>{S}</uni> Од дремања очи су јој биле црвене, поднадуле. </p> <p rend="Tekst">— Камо те понуде?<uni>{S}</uni> Што му ниси дала? — поче Аритон на њу сурово. </p> <p rend="Tekst">— Какве понуде? — одговори Марика тромо и некако зловољно. </p> <p rend="Tekst">— Такве понуде — поче Аритон још љуће. — Понуде што је мој чирак донео: крушке. </p> <p rend="Tekst">— А, крушке...<uni>{S}</uni> Ту су.<uni>{S}</uni> Што тако не кажеш? — поче некако Марика чудно, злурадо, тако да се по томе могло да види како она зна од кога су и чије су те понуде, и зато их крије, не показује Мити. </p> <p rend="Tekst">— Донеси — пресече је он. </p> <p rend="Tekst">Марика се врати и донесе те крушке у лепом, белом чанку, покривеном још бељим пешкирићем. донесе их, откри, па као увређена седе до Мите и поче да мотри, гледа у њега, ишчекујући да ли ће он, и поред тога што види да она зна од кога су те понуде, ипак смети пред њом да узме, једе их.<uni>{S}</uni> Аритон узе, исече их, одабра једну кришку и поднесе Мити: </p> <p rend="Tekst">— На! </p> <p rend="Tekst">Мита испрва није хтео.<uni>{S}</uni> Бораше се собом.<uni>{S}</uni> Као да је осећао да ће, ако узме, увредити Марику, која је једнако у њега гледала.<uni>{S}</uni> Али ваљда помисао да је то Марина рука справљала, и, кад је чула да је болестан, да је, шаљући му понуде, справљајући му их, можда, сигурно и плакала за њим, ваљда помисао на то учини те се он реши и рече: </p> <p rend="Tekst">— Дај! — И на то жељно, халапљиво загризе крушку. </p> <p rend="Tekst">Марика скочи од Аритона.<uni>{S}</uni> И, уздржавајући се да се не ода, брзо сиђе низ степенице, замаче иза куће стискајући очи палчевима. </p> <p rend="Tekst">Мита виде, примети, би му непријатно, извади из уста кришку, и као да га је за то Аритон наговорио поче да кори Аритона: </p> <p rend="Tekst">— Ниси требао. </p> <p rend="Tekst">— Шта? — упита Аритон чинећи се свему невешт, и тобоже не знајући зашто је Марика онако скочила и отишла. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, ништа. — Опет заћута Мита. </p> <p rend="Tekst">Убрзо устадох и ја.<uni>{S}</uni> Опростих се и одох, оставивши их саме, да би се њих двојица до миле воље наразговарали и преседели ноћ. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize="14">IV</hi> </p> <p rend="Tekst">После, у невреме, пре вечерње, огласи га звоно.<uni>{S}</uni> Умре он, Мита.<uni>{S}</uni> Убрзо, из комшилука и других махала, почеше испред наше капије, у гомилицама и у ново обучене и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките, али највише шимширом.<uni>{S}</uni> Ја нисам хтео да идем.<uni>{S}</uni> Знао сам да је тамо сада врева, писка.<uni>{S}</uni> Знам: како су га мртвога окупали, у ново обукли, испружили, вилице му везали, а на уста му метнули зелен лист, да му не иде пена.<uni>{S}</uni> Мајка му, Марика, и друге жене из родбине увиле су сад главе у дубоке, црне шамије, па, сустале од плача, час иду к њему у собу, час излазе у кујну, шврљају по дворишту тобоже неким послом, па се одједном тргну, уплаше, сете шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре к њему, у собу, падају на њ, љубе га, плачу и наричу, наричу...<uni>{S}</uni> Цела махала и део чаршије разлеже се од њихове писке и запевке.<uni>{S}</uni> Пролазници сами себе питају и одговарају: </p> <p rend="Tekst">— Умро?!<uni>{S}</uni> Бог да га прости! </p> <p rend="Tekst">И, крстећи се, журно одлазе, да не слушају нарицање.<uni>{S}</uni> А оно се надалеко чује.<uni>{S}</uni> Ево, ма да је његова махала трећа од моје, чујем га, већ чак и до мене допире. </p> <p rend="Tekst">Знам, сада мајка му, без шамије, рашчупана, пишти, и преплашена истрчи од њега мртвог из собе у кујну: </p> <p rend="Tekst">— Мито! — И право, ничице, још с прага собњега лицем пада и распростире се по земљи.<uni>{S}</uni> Само јој се темењача бели. </p> <p rend="Tekst">Жене, плачући, теше је, дижу и уносе у ону другу собу.<uni>{S}</uni> А она, освешћујући се од тог пада, почне да им се одупире, моли их: „да је пусте, само још да му под главом јастук подметне; меко да му је...“ и опет се онесвешћује, опет пада. </p> <p rend="Tekst">Долази му отац.<uni>{S}</uni> На плач и нарицање Марикино, која истрчи преда њ, вели, умирава је: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, ништа није... — А вилице му се тресу, зуби цвокоћу. </p> <p rend="Tekst">И у велику собу, где он лежи мртав испружен, не улази к њему, већ иде у ону другу, малу собу, али кад тамо види да су ту унели њу, мајку му, он, не знајући шта да јој ради, како да је теши, враћа се, оставља је и почне да иде по кујни, кући, не знајући где да се дене, једнако сâм себи говорећи, као тешећи околне: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, ништа Није. </p> <p rend="Tekst">Па одлази иза куће, али и тамо не може сâм да остане: долазе по њега, теше га...<uni>{S}</uni> Онда он чак изван улице иде, у поље, у реку.<uni>{S}</uni> И тамо, скривен, исто онако висок, озбиљан, шета се, иде од врбе до врбе, једнако понављајући оно: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, ништа није. </p> <p rend="Tekst">— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — —</p> <p rend="Tekst">Увече, ја и стриц одосмо код мртвог Мите, да, као што је обичај, седимо тамо и чувамо га.<uni>{S}</uni> Одосмо.<uni>{S}</uni> Мој стриц је ишао напред, слободно, обично, а ја сам све застајкивао, плашио се нечега.<uni>{S}</uni> Бојао сам се да га видим.<uni>{S}</uni> Бојао сам се његове матере, оца.<uni>{S}</uni> Знао сам да нећу моћи гледати ону њихову запевку и писку.<uni>{S}</uni> И зато сам се плашио, застајкивао.<uni>{S}</uni> Али кад дођосмо код њих, све је било мирно, чак и неосветљено.<uni>{S}</uni> Само из велике, гостинске собе видело се како на средини собе свећа гори.<uni>{S}</uni> То је сигурно била његова свећа, упаљена му више главе.<uni>{S}</uni> Кад се испесмо у кујну, и то до врата, у мраку, наиђосмо на оца му.<uni>{S}</uni> Он се, како изгледаше, беше занео у неко опасивање.<uni>{S}</uni> Ваљда се био распасао, па се сад стезао оним својим дугачким појасевима.<uni>{S}</uni> На наше: добро вече, како сте?... само одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ето... — И опет настави да се увија и стеже појасевима. </p> <p rend="Tekst">Уђосмо унутра. </p> <p rend="Tekst">Мита насред собе.<uni>{S}</uni> Испружен, мртав.<uni>{S}</uni> Већ и покров пребачен преко њега, те му штрче на грудима скрштене руке и на ногама нове, сад из дућана узете, ципеле.<uni>{S}</uni> У фесу, везаних вилица...<uni>{S}</uni> Испод њега бели се чаршав.<uni>{S}</uni> До главе му седела је мати и укочено, немо гладила му је и исправљала праменове његове косе по челу, испод феса.<uni>{S}</uni> Више главе му, у чинији пуној брашна, горела је једна велика свећа, са још пуно око ње малих свећа запаљених од оних што су дошли.<uni>{S}</uni> А та велика свећа, онако високо, озго, осветљавала га мртвог, а нарочито лице му, главу, око које беше поређано цвећа, шимшира, и то вараклисаног, те се варак цаклио и од њега је сад жуто, издужено, мало подбуло, његово мртво лице одударало још оштрије, блеђе.<uni>{S}</uni> Око њега, до прозора, по миндерлуцима били су се поређали мушки, а доле, до врата, за дугачком софром, биле су женске, које су још вечерале. </p> <p rend="Tekst">Кад уђосмо, нико нас не предусрете, само се мушки помакоше и начинише нам места.<uni>{S}</uni> И кад приђох да му више главе, као и остали, и ја свећу запалим, мајка му само се трже, хукну: </p> <p rend="Tekst">— Мито! — И опет, као да није ништа било, настави, занесе се, у оно намештање косе му по челу.<uni>{S}</uni> Хтедох да га пољубим, али ме стриц задржа: </p> <p rend="Tekst">— Не љуби се сад! — шану ми остраг; — још није очитан.<uni>{S}</uni> Видиш да нема крст на грудима. </p> <p rend="Tekst">И заиста на прсима није било крста, већ само његове скрштене, мртве руке. </p> <p rend="Tekst">Седосмо међу остале.<uni>{S}</uni> Сви ћуте.<uni>{S}</uni> Нико не говори.<uni>{S}</uni> Чак у мртвог Миту и не гледају.<uni>{S}</uni> Људи, прејели, мешкоље се, отпасују се и намештају.<uni>{S}</uni> Жене још вечерају.<uni>{S}</uni> Једу обично много и ужурбано.<uni>{S}</uni> А више главе Митине гори она велика свећа, осветљава целу собу треперећи, прскајући, као да ће сваког часа угасити се и пасти на мртву Митину главу, која сад дошла већа, лепша, с облим челом, затвореним и јасно оцртаним очима и, услед сад везаних вилица, уздигнутим, приљубљеним образима.<uni>{S}</uni> Само онај зелени лист на устима ме чудно и неугодно дираше ...<uni>{S}</uni> А иначе ништа није било чега сам се ја толико плашио.<uni>{S}</uni> Ни запевка, ни нарицање.<uni>{S}</uni> Жене су јеле, мушки пушили и ћутали.<uni>{S}</uni> Чуло се како Марика, такође повезана у дубоку, црну шамију, исплакана, али прибрана, нуди вином жене тихим гласом.<uni>{S}</uni> Тамо из кујне, у којој је једнако било мрачно и тихо, покаткад би допро који шушањ.<uni>{S}</uni> То је сигурно долазило од његова оца, који је још био тамо, није долазио овамо, појављивао се, и ваљда се још стезао и увијао у оне своје појасеве. </p> <p rend="Tekst">— Бог да га прости!<uni>{S}</uni> Где ли му је сада душа? — упита једна млада, плава жена, дижући се са софре и тресући од себе из скута мрве. </p> <p rend="Tekst">— Ту је — одговори друга, стара, али крупна баба, која беше одавно вечерала и већ запалила цигару. — Ту му је душа.<uni>{S}</uni> Три дана ће она бити ту, у кући, док се не опрости с оцем и с мајком... </p> <p rend="Tekst">Мајка му, кад чу да се о њој говори, трже се, погледа, па као да одједном дође к себи, увиде сву збиљу, скочи, паде на Миту, пригрли га и, наслонивши свој образ на његов, поче изнемогло, сипљиво да јеца: </p> <p rend="Tekst">— Мито, синко!<uni>{S}</uni> Мито, синко... — И, као да је нешто прекинула па сада наставља, поче да ређа: „Зашто, синко?<uni>{S}</uni> Што нас остави, отиде?<uni>{S}</uni> Што се бар не изболова (ма да је годину дана лежао), те мајка да ми те изнегује, надгледа, понуди... да ми не идеш тако непонуђен, жељан?...<uni>{S}</uni> Што, синко?<uni>{S}</uni> Зашто тако брзо, „апанс’с“ оде, остави нас?...<uni>{S}</uni> Зашто, синко?“ — И као да је он крив што је умро, као да је он сâм хтео да умре, остави их, отиде од њих, и то као зато што му није било добро код њих, што га они нису много волели, чували, пазили... увређен тиме зато отишао од њих, умро, оставио их...<uni>{S}</uni> Тако она поче да ређа и, као против тога, поче да набраја неговања, примере њихове љубави према њему, једнако га грлећи и љубећи по челу, очима и чак устима и понављајући оно: „Мито, синко!<uni>{S}</uni> Мито, синко!...“ </p> <p rend="Tekst">Жене почеше да је теше, плачу, мушки да шмркћу, окрећу главе.<uni>{S}</uni> У том и Марика, пошто је изнела софру и почистила, дође.<uni>{S}</uni> И ваљда бојећи се да је после не би жене оговарале како га није жалила, клече до ногу Митиних, покри главу рукама и поче и она да нариче.<uni>{S}</uni> Само она није смела њега, Миту, да оплакује, јер стид је да млада жена пред светом жали мужа, а нарочито да му набраја његове добре особине.<uni>{S}</uni> Зато она плачући поче да нариче о некој својој сестри, која је била одавно умрла, а њему, мужу, Мити, да поручује, моли га: кад ту њену сестру тамо на ономе свету нађе, он, као старији, зет јој, да је чува, штити и да они тамо обоје и за њу траже, спремају места...<uni>{S}</uni> Тако је Марика нарицала.<uni>{S}</uni> Глас јој беше снажан, плач здрав, а нарицање тужно, од срца. </p> <p rend="Tekst">Сви ударише у плач.<uni>{S}</uni> Све жене тада приђоше око мртвог и осветљеног Мите.<uni>{S}</uni> Клекоше, забацише шамије, наслонише лица по његову телу и — одједном све, углас, заплакаше!<uni>{S}</uni> Соба, мртвац, свеће које су трептале, гореле — све као да се покрену, диже.<uni>{S}</uni> Почеше да наричу.<uni>{S}</uni> Свака своје мртве да помиње, именом да их зове, поручује им, оплакује их...<uni>{S}</uni> Разлеже се јаук, запевка, нарицање!<uni>{S}</uni> И све, чак и улица, испуни се, препуни!<uni>{S}</uni> Чини ми се од њихова плача цела ноћ заједно с њима, са осветљеним, мртвим Митом, као да се покрете, ускомеша, диже небу цвилећи за мртве...<uni>{S}</uni> Мушки почеше да беже гунђајући: </p> <p rend="Tekst">— Жене, не плачите, жене! </p> <p rend="Tekst">А оне још у јачи, већи плач.<uni>{S}</uni> Као да се надметаху. </p> <p rend="Tekst">Одједном све умуче изненада.<uni>{S}</uni> Из кујне појави му се отац.<uni>{S}</uni> Укочено дође и стаде више главе Митине.<uni>{S}</uni> Гледа га, гледа, па хукну: </p> <p rend="Tekst">— Мито, синко, што бре ово с нама уради? </p> <p rend="Tekst">И, онако неочитаног, пољуби га у чело.<uni>{S}</uni> Затим, још укоченије, али само сад пресамићен, гурајући песнице у слабине, изиђе и оде у ону другу, малу собу, да се тамо затвори. </p> <p rend="Tekst">Жене још јаче заплакаше. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize="14">Не могах ни ја више да издржим.<uni>{S}</uni> Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајући по махалама, по ноћи, која беше исто онако мрачна, топла, мирна, непокретљива.<uni>{S}</uni> Само сад, да ли што беше превалила поноћ, из равнице, с Мораве, осећаше се како почиње да душе, долази, расплињује се неки широк, влажан, неугодан ветар. </hi> </p> </div> </body> </text> </TEI> </div> </div> <script type="text/javascript"> //var fokus = document.getElementById("focus"); //fokus.scrollIntoView({ behavior: "smooth", block: "center", inline: "center" }); document.getElementById('focus').scrollIntoView({ behavior: 'auto', block: 'center', }); document.getElementById('searchcont').outerHTML = ""; function filter(){} </script> <hr /> <footer> <table > <tr> <td rowspan="2" style="vertical-align:middle;padding-right:10px"><a rel="license" href="http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/4.0/"><img alt="Creative Commons License" style="border-width:0"src="https://i.creativecommons.org/l/by-nc-sa/4.0/88x31.png" /></a></td> <td><p style="margin-bottom:0px">© 2019 - <a href="http://bg.ac.rs">Универзитет у Београду</a> & <a href="http://jerteh.rs">ЈеРТех - Друштво за језичке ресурсе и технологије</a></p></td> </tr> <tr> <td>Ово дело је лиценцирано под условима лиценце <a rel="license" href="http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/4.0/">Creative Commons Ауторство - Некомерцијално - Делити под истим условима 4.0 International.</a></td> </tr> </table> </footer> </div> </form> </body> </html>